RS55782B1 - Adaptivna i proširiva univerzalna šema za heterogene „internet stvari“ (iot) uređaje - Google Patents

Description

STANJE TEHNIKE

2.Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na obezbeđivanje adaptivne i proširive univerzalne šeme za heterogeneInternet of Things(loT, Internet stvari) uređaje.

3.Opis stanja tehnike

Internet je globalni sistem uzajamno povezanih računara i računarskih mreža koje koriste skup standardnih Internet protokola, na primer TCP( Transmission Control Protocol)i IP( Internet Protocol)protokole, kako bi ostvarile uzajamnu komunikaciju. Internet stvari (loT) je zasnovan na ideji da se svakodnevnim predmetima, a ne samo računarima i računarskim mrežama, može pristupati kroz loT komunikacionu mrežu (na primer krozad- hoc sistemili Internet) kako bi se oni mogli očitavati, prepoznavati, locirati, adresirati i kontrolisati.

Jedan određeni broj tržišnih trendova određuje i usmerava dalji razvoj loT uređaja. Na primer, povećanje energetskih troškova pokreće strateške investicije od strana vlada mnogih zemalja u pametne mreže i osnovu za buduću potrošnju, kao što su električna vozila i javne stanice za punjenje. Povećanje troškova zdravstvene zaštite i starenje populacije usmerava razvoj servisa udaljene/povezane zdravstvene zaštite i fitnes servisa. Tehnološka revolucija u domovima pokreće razvoj novih „pametnih" servisa uključujući i konsolidaciju od strane servis-provajdera koji oglašavajuN- playservise (na primer servise za prenos govora, podataka, video signala, bezbednosne servise, servise za upravljanje energijom, itd.) i proširive kućne mreže. Zgrade postaju pametnije i pogodnije u smislu smanjenja operativnih troškova poslovnih kompanijskih objekata.

Postoji određeni broj ključnih mesta primene za loT. Na primer, u oblasti pametnih mreža i upravljanja energijom komunalne kompanije mogu izvršiti optimizaciju isporuke energije do domova i preduzeća dok korisnici mogu bolje upravljati sopstvenom potrošnjom energije. U oblasti automatizacije domova i zgrada, pametni domovi i objekti mogu posedovati centralizovanu kontrolu nad praktično bilo kojim uređajem ili sistemom u domu ili kancelariji, od bele tehnike do PEV( Plug- in Electric Vehicle)sigurnosnih sistema. U oblasti praćenja sredstava, kompanije, bolnice, fabrike i druge krupne organizacije mogu precizno pratiti na kojim lokacijama se nalazi skupa oprema, pacijenti, vozila i slično. U oblasti zdravstva i poboljšanja života, doktori mogu udaljeno pratiti zdravlje pacijenata dok sportisti mogu pratiti napredak svojih fitnes dnevnih rutina. Dokument VVO2011/112683 opisuje postupak i uređaj za podržavanje komunikacije mašina-mašina u hijerarhijskoj mrežnoj arhitekturi koja uključuje i M2M gejtvej.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Predmetni pronalazak je vezan za određivanje asocijacija između loT uređaja. Postupak određivanja asocijacija između loT uređaja uključuje prijem identifikatora drugog loT uređaja na strani prvog loT uređaja, preuzimanje šeme drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja, a na osnovu identifikatora drugog loT uređaja, i određivanje da li postoji ili ne postoji asocijacija između prvog loT i drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja, a zasnovano na šemi prvog loT uređaja i šemi drugog loT uređaja, gde šema prvog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata prvog loT uređaja, dok šema drugog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata drugog loT uređaja.

Uređaj za određivanje asocijacija između loT uređaja sadrži logiku konfigurisanu za prijem identifikatora drugog loT uređaja na strani prvog loT uređaja, logiku konfigurisanu za preuzimanje šeme drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja a na osnovu identifikatora drugog loT uređaja, i logiku konfigurisanu za određivanje od strane prvog loT uređaja da li postoji veza između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja, a zasnovano na šemi prvog loT uređaja i šemi drugog loT uređaja, pri čemu šema prvog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata prvog loT uređaja, dok šema drugog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata drugog loT uređaja.

Uređaj za određivanje asocijacije između loT uređaja sadrži sredstvo za prijem identifikatora drugog loT uređaja na strani prvog loT uređaja, sredstvo za preuzimanje šeme drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja, a na osnovu identifikatora drugog loT uređaja, i sredstvo za određivanje od strane prvog loT uređaja da li postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja, a zasnovano na šemi prvog loT uređaja i šemi drugog loT uređaja, pri čemu šema prvog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata prvog loT uređaja, dok šema drugog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata drugog loT uređaja.

Ne-prenosni medijum koji može biti pročitan na računaru za određivanje asocijacije između loT uređaja sadrži najmanje jednu instrukciju za prijem identifikatora drugog loT uređaja na strani prvog loT uređaja, najmanje jednu instrukciju za preuzimanje šeme drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja, a na osnovu identifikatora drugog loT uređaja, i najmanje jednu instrukciju za određivanje od strane prvog loT uređaja da li postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja, a zasnovano na šemi prvog loT uređaja i šemi drugog loT uređaja, pri čemu šema prvog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata prvog loT uređaja, dok šema drugog loT uređaja sadrži elemente šeme i odgovarajuće vrednosti tih elemenata drugog loT uređaja.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

Kompletnije prihvatanje aspekata opisa predmetnog pronalaska i mnogih pogodnosti koje proističu iz toga biće moguće na osnovu razumevanja referenciranja detaljnog opisa pronalaska koji sledi na pridružene slike nacrta koje su date isključivo u cilju ilustracije, ne i opisivanja ograničenja pronalaska, a na kojima: Slika 1A ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 1B ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 1C ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 1D ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 1E ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 2A ilustruje primer loT uređaja u saglasnosti sa aspektima pronalaska, dok Slika 2B ilustruje primer pasivnog loT uređaja u saglasnosti sa aspektima pronalaska.

Slika 3 ilustruje komunikacioni uređaj koji sadrži logiku konfigurisanu da izvršava funkcionalnost koja je u saglasnosti sa aspektom pronalaska.

Slika 4 ilustruje primer servera koji je u saglasnosti sa različitim aspektima pronalaska.

Slika 5 ilustruje primer loT mreže koja sadrži loT uređaje koji mogu komunicirati jedni sa drugima i/ili sa udaljenim serverom.

Slika 6 ilustruje primer toka komunikacije između loT uređaja.

Slika 7 ilustruje primer funkcije asocijacije koja prima ulazne podatke od dva loT uređaja.

Slika 8 ilustruje primer loT mreže u kojoj heterogeni loT uređaji obrazuju asocijacije jedni sa drugima zasnovano na obrascima u njihovim respektivnim identifikacionim profilima.

Slika 9A ilustruje primer toka određivanja asocijacija između loT uređaja koji se izvršava na strani novog loT uređaja.

Slika 9B ilustruje primer toka određivanja asocijacija između loT uređaja koji se vrši na strani loT uređaja koji je već povezan na loT mrežu.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Različiti aspekti pronalaska izloženi su u opisu koji sledi i u pridruženim slikama. Alternativni aspekti mogu biti osmišljeni bez udaljavanja od obima opisa pronalaska. Dodatno, dobro poznati elementi opisa neće biti detaljnije opisivani, ili će čak biti izostavljeni iz opisa kako ne bi opterećivali relevantne detalje pronalaska i kako bi ih učinili očiglednijim.

Termini „primer" i/ili „primerni" se koriste u ovom dokumentu u smislu „služi kao primer, instanca ili ilustracija". Bilo koji aspekt koji je ovde opisan kao „primerni" i/ili „primer" ne treba podrazumevati kao prvenstveni ili poželjniji u odnosu na druge aspekte. Slično tome, termin „aspekti pronalaska" ne zahteva da svi aspekti pronalaska sadrže razmatrane karakteristike, prednosti ili režim, odnosno način rada.

Dodatno, mnogi aspekti su opisani u smislu sekvenci aktivnosti koje se izvršavaju od strane, na primer, elemenata računarskog uređaja. Potrebno je prepoznati da različite aktivnosti koje su opisane u ovom dokumentu mogu biti izvršene od strane specifičnih kola (na primer ASIC kola( Application Specific Integrated Circuit)),od strane programskih instrukcija izvršenih od strane jednog ili više procesora, ili kombinacijom navedenog. Dodatno, za ove sekvence aktivnosti, koje su opisane u dokumentu, može se podrazumevati da su u potpunosti realizovane pomoću bilo kakvog oblika medijuma za čuvanje podataka koji može biti očitan od strane računara na kojem je pohranjen odgovarajući skup računarskih instrukcija čijim izvršavanjem pridruženi procesor izvodi ovde opisanu funkcionalnost. Stoga, različiti aspekti pronalaska mogu biti izvedeni na veći broj različitih načina, gde se smatra da su sve varijante tih implementacija pokrivene obimom materije navedene u Zahtevima. Dodatno, za svaki od aspekata koji su ovde opisani, odgovarajući oblik bilo kog od tih aspekata može u opisu biti predstavljen kao, na primer „logika konfigurisana da" izvršava opisanu aktivnost.

Termin „loT uređaj", na način na koji je upotrebljen u ovom dokumentu, podrazumeva da se odnosi na bilo kakav objekat (na primer aplikaciju, senzor, itd.) koji poseduje interfejs koji se može adresirati (na primer pomoću IP adrese,Bluetoothidentifikatora (ID), NFC( Near Field Communication)identifikatora) i može proslediti informacije do jednog ili više različitih uređaja kroz žičnu ili bežičnu vezu. loT uređaj može posedovati pasivni komunikacioni interfejs, kao što je QR( Quick Response)kod, RFID( Radio Frequency Identification)identifikator, NFC identifikator ili neki drugi sličan, ili aktivni komunikacioni interfejs kao što je modem, transiver, primopredajnik ili neki drugi sličan interfejs. loT uređaj može posedovati konkretan skup atributa (na primer stanje uređaja ili status, koji na primer opisuje da li je loT uređaj uključen ili isključen, otvoren ili zatvoren, neaktivan ili aktivan, raspoloživ za izvršavanje zadatka ili zauzet i slično, zatim funkciju hlađenja ili zagrevanja, praćenja ili snimanja okruženja, funkciju emitovanja svetlosti, funkciju emitovanja zvuka i slično) koji može biti sadržan u i/ili kontrolisan/praćen od strane centralnog procesora (CPU —Central Processing Unit),mikroprocesora, ASIC kola i slično, kao i konfigurisan za povezivanje na loT mrežu kao što je na primer lokalnaad- hocmreža ili Internet. Na primer, loT uređaji mogu obuhvatati, ali nisu isključivo i ograničeni na, frižidere, tostere, reme, mikrotalasne pećnice, zamrzivače, mašine za pranje posuđa, posuđe, ručne alate, mašine za pranje rublja, mašine za sušenje rublja, peći, klima uređaje, termostate, TV prijemnike, svetlosna tela, usisivače, prskalice za zalivanje, merače potrošnje struje, merače potrošnje gasa, itd. sve dok uređaj poseduje komunikacioni interfejs koji se može adresirati radi ostvarivanja komunikacije sa loT mrežom. loT uređaji mogu takođe obuhvatati i mobilne telefone, stone računare, prenosne računare, tablet računare, PDA uređaje i slično. U skladu sa tim loT mreža može biti sačinjena od kombinacije „standardnih" uređaja koji mogu pristupati Internetu (na primer prenosnih i stonih računara, mobilnih telefona itd.) dodatno u odnosu na uređaje koji u tipičnom slučaju ne poseduju mogućnost povezivanja na Internet (na primer mašina za pranje posuđa i slično).

Slika 1A ilustruje arhitekturu visokog nivoa sistema 100A za bežičnu komunikaciju koji je u saglasnosti sa aspektom pronalaska. Sistem 100A za bežičnu komunikaciju sadrži veći broj loT uređaja koji uključuju televizor 110, spoljašnji klima uređaj 112, termostat 114, frižider 116 i mašinu 118 za pranje i sušenje.

Posmatrajući Sliku 1A, loT uređaji 110 do 118 su konfigurisani da komuniciraju sa pristupnom mrežom (na primer pristupnom tačkom 125) preko fizičkog komunikacionog interfejsa ili sloja prikazanog na Slici 1A kao vazdušni interfejs 108 i direktne žične konekcije 109. Vazdušni interfejs 108 može biti po bežičnom Internet protokolu (IP), kao što su je primer IEEE 802.11. lako Slika 1A ilustruje loT uređaje 110 do 118 koji komuniciraju kroz vazdušni interfejs 108 i loT uređaj 118 koji komunicira kroz žičnu vezu 109, gde svaki od loT uređaja može ostvarivati komunikaciju krozžični ili bežični interfejs ili, čak, oba.

Internet 175 sadrži određeni broj agenata za rutiranje i agenata za obradu (nisu prikazani na Slici 1A radi uprošćenja). Internet 175 je globalni sistem međusobno povezanih računara i računarskih mreža koje koriste skup standardnih Internet protokola (na primer TCP protokol i IP protokol) kako bi se ostvarila komunikacija između različitih uređaja/mreža. TCP/IP obezbeđuje konektivnost sa kraja na kraj koja definiše na koji način podaci treba da budu formatirani, adresirani, prenošeni, rutirani i primljeni na strani prijema.

Na Slici 1A prikazan je računar 120, kao što je na primer stoni ili personalni računar (PC), koji je prikazan kao direktno povezan na Internet 175 (na primer prekoEthernetkonekcije ili Wi-Fi ili 802.11 zasnovane mreže). Računar 120 može posedovati žičnu vezu sa Internetom 175, kao što je na primer direktna veza sa modemom ili ruterom, koja prema primeru može odgovarati samoj pristupnoj tački 125 (na primer Wi-Fi ruter sa žičnom i bežičnom konektivnošću). Alternativno, umesto povezivanja sa pristupnom tačkom 125 i Internetom 175 preko žične konekcije, računar 120 može biti povezan sa pristupnom tačkom 125 preko vazdušnog interfejsa 108 ili drugog bežičnog interfejsa, i pristupati Internetu 175 preko vazdušnog inerfejsa. lako je ilustrovan kao stoni računar, računar 120 može biti i prenosni računar, tablet računar, PDA uređaj, pametni telefon i slično. Računar 120 može biti loT uređaj i/ili sadržati funkcionalnost upravljanja loT mrežom/grupom, kao što je na primer mreža/grupa loT uređaja 110 do 118.

Pristupna tačka 125 može biti povezana sa Internetom 175 preko, na primer, optičkog komunikacionog sistema kao što je, na primer FiOS, kablovskog modema, modema digitalne pretplatničke linije (DSL modema) i slično. Pristupna tačka 125 može komunicirati sa loT uređajima 110-118/120 i Internetom 175 primenom standardnih Internet protokola (na primer TCP/IP).

Posmatrajući Sliku 1A, loT server 170 je prikazan kao povezan na Internet 175. loT server 170 može biti implementiran kao veći broj strukturno odvojenih servera ili alternativno može biti jedan server. Prema aspektu loT server 170 je opcion (što je naznačeno isprekidanom linijom), dok grupa loT uređaja 110-118/120 može komunicirati uzajamno direktno preko vazdušnog interfejsa 108 i/ili žične konekcije 109. Alternativno ili dodatno, neki od, ili čak svi loT uređaji 110-118/120 mogu biti konfigurisani sa komunikacionim interfejsom nezavisnim od vazdušnog interfejsa 108 i žične konekcije 109. Na primer, ukoliko vazdušni interfejs 108 odgovara Wi-Fi interfejsu, određeni broj loT uređaja 110-118/120 može posedovatiBluetoothili NFC interfejse za direktnu uzajamnu komunikaciju ili za komunikaciju sa drugim uređajima koji takođe posedujuBluetoothili NFC interfejse.

Kodpeer- to- peer(P2P) mreža šeme otkrivanja servisa mogu vršitimulticastprisustva čvorova, njihovih sposobnosti i članstva u grupama.Peer- to- peeruređaji mogu uspostaviti asocijacije i naknadne interakcije na osnovu ovih informacija.

U saglasnosti sa aspektom pronalaska, Slika 1B ilustruje arhitekturu visokog nivoa još jednog sistema 100B za bežičnu komunikaciju koji sadrži veći broj loT uređaja. U opštem slučaju sistem 100B za bežičnu komunikaciju koji je prikazan na Slici 1B može sadržati različite komponente koje su iste i/ili suštinski slične onim kod sistema 100A za bežičnu komunikaciju, prikazanog na Slici 1A i detaljnije opisanog u tekstu iznad (na primer različiti loT uređaji uključujući televizor 110, spoljašnji klima uređaj 112, termostat 114, frižider 116 i mašinu 118 za pranje i sušenje koji su konfigurisani tako da komuniciraju sa pristupnom tačkom 125 kroz vazdušni interfejs 108 i/ili direktnu žičnu vezu 109, računar 120 koji je direktno povezan na Internet 175 i/ili koji se povezuje sa Internetom preko pristupne tačke 125, i loT server 170 kojem se može pristupati sa Interneta 175, itd.). Kao takvi, a u cilju uprošćenja i boljeg razumevanja opisa, različiti detalji koji se odnose na određene komponente u sistemu 100B za bežičnu komunikaciju koji je prikazan na Slici 1B mogu biti izostavljeni sa smislom da su isti ili slični uređaji već opisani u prethodnom tekstu koji se odnosi na sistem 100A za bežičnu komunikaciju ilustrovan na Slici 1A.

Posmatrajući Sliku 1B, sistem 100B za bežičnu komunikaciju može sadržati nadzorni uređaj 130 koji se može iskoristiti za nadgledanje, praćenje, kontrolu ili na neki drugi način upravljanje različitim drugim komponentama u sistemu 100B za bežičnu komunikaciju. Na primer, nadzorni uređaj 130 može komunicirati sa pristupnom mrežom (na primer pristupnom tačkom 125) kroz vazdušni interfejs 108 i/ili preko direktne žične veze 109 kako bi pratio ili upravljao različitim atributima, aktivnostima ili drugim stanjima pridruženim različitim loT uređajima 110-118/120 u sistemu 100B za bežičnu komunikaciju. Nadzorni uređaj 130 može posedovati žičnu ili bežičnu konekciju na Internet 175 i opciono loT serverom 170 (prikazano isprekidanom linijom). Nadzorni uređaj 130 može dobijati informacije sa Interneta 175 i/ili loT servera 170 koje se mogu iskoristiti za dalje praćenje ili upravljanje atributima, aktivnostima ili drugim stanjima vezanim za različite loT uređaje 110-118/120. Nadzorni uređaj 130 može biti samostalni uređaj ili jedan od loT uređaja 110-118/120, kao što je računar 120. Nadzorni uređaj 130 može biti fizički uređaj ili softverska aplikacija koja se izvršava na fizičkom uređaju. Nadzorni uređaj 130 može sadržati korisnički interfejs koji može prezentovati informacije koje se odnose na praćene atribute, aktivnosti ili druga stanja pridružena loT uređajima 110-118/120 i primati ulazne informacije za kontrolu ili upravljanje na neki drugi način atributima, aktivnostima ili drugim stanjima pridruženim uređajima. U skladu sa tim, nadzorni uređaj 130 može u opštem slučaju sadržati različite komponente i podržavati različite žične i bežične komunikacione interfejse kako bi se posmatrale, pratile, kontrolisale ili kako bi se na neki drugi način upravljalo različitim komponentama u sistemu 100B za bežičnu komunikaciju.

Sistem 100B za bežičnu komunikaciju, koji je prikazan na Slici 1B, može sadržati jedan ili više pasivnih loT uređaja 105 (različitih u odnosu na aktivne loT uređaje 110-118/120) koji mogu biti spregnuti sa sistemom 100B ili na neki drugi način učinjeni delom sistema 100B za bežičnu komunikaciju. Uopšteno, pasivni loT uređaji 105 mogu obuhvatati uređaje sa bar-kodovima,Bluetoothuređaje, RF uređaje, uređaje sa RFID identifikatorima, infracrvene (IR) uređaje, NFC obeležene uređaje ili bilo kakve druge pogodne uređaje koji mogu predati svoj identifikator i atribute drugom uređaju po izvršavanju upita preko interfejsa kratkog dometa. Aktivni loT uređaji mogu detektovati promenu atributa pasivnih loT uređaja, pohranjivati je, komunicirati je, delovati usled promene i/ili slično.

Na primer, pasivni loT uređaji 105 mogu biti šoljica za kafu i posuda soka od pomorandže koji mogu posedovati sopstvene RFID ili bar-kod identifikatore. loT osposobljen kuhinjski ormarić i loT osposobljen frižider 116 mogu posedovati pogodne skenere ili čitače pomoću kojih se mogu očitati RFID ili bar-kod identifikatori kako bi se detektovalo kada su loT pasivni uređaji 105 - posuda sa sokom od pomorandže i/ili šoljica za kafu - dodati ili uklonjeni. Kao odgovor na to da je loT osposobljen ormarić detektovao uklanjanje pasivnog uređaja 105 šoljice za kafu i što je loT osposobljen frižider 116 detektovao uklanjanje pasivnog uređaja posude sa sokom od pomorandže, nadzorni uređaj 130 može primiti jedan ili više signala koji se odnose na detektovane aktivnosti na strani loT osposobljenog ormarića i loT osposobljenog frižidera 116. Nadzorni uređaj 130 na osnovu toga može zaključiti da korisnik pije sok od pomorandže iz šoljice za kafu i/ili da voli da pije sok od pomorandže iz šoljice za kafu.

lako prethodno opisuje pasivne loT uređaje 105 kao da poseduju neki oblik RF komunikacionog interfejsa ili bar-kod komunikacionog interfejsa, pasivni loT uređaji 105 mogu sadržati jedan ili više uređaja ili drugih fizičkih objekata koji ne poseduju takve komunikacione sposobnosti. Na primer, određeni loT uređaji mogu posedovati pogodni skener ili čitač koji mogu detektovati oblike, veličine, boje i/ili neke druge karakteristike koje se mogu uočiti posmatranjem, a koje su pridružene pasivnim loT uređajima 105 kako bi se izvršila identifikacija tih pasivnih loT uređaja 105. Na ovaj način bilo kakav pogodan fizički objekat može komunicirati svoj identitet i atribute, postati deo sistema 100B za bežičnu komunikaciju i kao takav biti posmatran, praćen, kontrolisan ili na neki drugi način upravljan od strane nadzornog uređaja 130. Dalji pasivni loT uređaji 105 mogu biti spregnuti sa, ili na neki drugi način učinjeni delom sistema 100A za bežičnu komunikaciju koji je prikazan na Slici 1A i posmatrani, praćeni, kontrolisani ili na neki drugi način upravljani na suštinski sličan način.

U saglasnosti sa drugim aspektom opisa, Slika 1C ilustruje arhitekturu visokog nivoa još jednog sistema 100C za bežičnu komunikaciju koji sadrži veći broj loT uređaja. U opštem slučaju sistem 100C za bežičnu komunikaciju, koji je prikazan na Slici 1C, može sadržati različite komponente koje su iste i/ili suštinski slične onima kod sistema 100A i 100B za bežičnu komunikaciju, a koji su prikazani na Slikama 1A i 1B respektivno i detaljnije opisani u prethodnom tekstu. Kao takvi, a u cilju uprošćenja i boljeg razumevanja opisa, različiti detalji koji se odnose na određene komponente u sistemu 100C za bežičnu komunikaciju, a koji je prikazan na Slici 1C, mogu biti izostavljeni sa smislom da su isti ili slični uređaji već opisani u prethodnom tekstu koji se odnosi na sisteme 100A i 100B za bežičnu komunikaciju ilustrovane na Slikama 1A i 1B respektivno.

Komunikacioni sistem 100C koji je prikazan na Slici 1C ilustrujeprimer peer- to-peer (P2P)komunikacije između loT uređaja 110-118 i nadzornog uređaja 130. Kao što je prikazano na Slici 1C, nadzorni uređaj 130 komunicira sa svakim od loT uređaja 110-118 preko loT interfejsa za nadzor. Dalje, loT uređaji 110 i 114, loT uređaji 112, 114 i 116 i loT uređaji 116 i 118 komuniciraju direktno jedni sa drugima.

loT uređaji 110-118 sačinjavaju blisku loT grupu 160. Bliska loT grupa jeste grupa lokalno povezanih loT uređaja, kao što su loT uređaji povezani na korisnikovu kućnu mrežu, lako nije prikazano, više bliskih loT grupa može biti povezano sa i/ili mogu komunicirati jedne sa drugima preko loT SuperAgenta 140 povezanog na Internet 175. Na visokom nivou, nadzorni uređaj 130 upravlja komunikacijom unutar grupe dok loT SuperAgent 140 može upravljati komunikacijom između grupa, lako su prikazani kao zasebni uređaji, nadzorni uređaj 130 i loT SuperAgent 140 mogu biti isti uređaj, ili mogu biti realizovani na istom uređaju. Ovo može biti poseban uređaj ili loT uređaj, kao što je računar 120 na Slici 1A. Alternativno, loT SuperAgent 140 može odgovarati pristupnoj tačku 125 ili sadržati njenu funkcionalnost. Kao još jedna alternativna varijanta, loT SuperAgent 140 može odgovarati loT serveru, kao što je loT server 170, ili može sadržati njegove funkcionalnosti. loT SuperAgent 140 može sadržati i funkcionalnost gejtveja 145.

Svaki od loT uređaja 110-118 može tretirati nadzorni uređaj 130 kao jednog od peer-ova u mreži i prosleđivati promene do nadzornog uređaja 130. Kada loT ima potrebu da komunicira sa drugim loT uređajem, on od nadzornog uređaja 130 može zahtevati pointer na taj loT uređaj kako bi zatim komunicirao sa ciljanim loT uređajem kaopeer-om.loT uređaji 110-118 komuniciraju uzajamno preko peer-to-peer komunikacione mreže korišćenjem zajedničkog protokola za razmenu poruka (CMP -Common Messaging Protocol).Sve dok dva loT uređaja poseduju CMP funkcionalnost i dok su povezani preko zajedničkog komunikacionog transportnog sloja, oni mogu komunicirati jedan sa drugim. U protokol steku, CMP sloj 154 se nalazi ispod aplikativnog sloja 152 a iznad transportnog sloja 156 i fizičkog sloja 158.

U saglasnosti sa još jednim aspektom pronalaska, Slika 1D ilustruje arhitekturu visokog nivoa još jednog sistema 100D za bežičnu komunikaciju koji sadrži veći broj loT uređaja. U opštem slučaju sistem 100D za bežičnu komunikaciju, koji je prikazan na Slici 1D, može sadržati različite komponente koje su iste i/ili suštinski slične onima kod sistema 100A-C za bežičnu komunikaciju, a koji su prikazani na Slikama 1A do 1C respektivno i detaljnije opisani u prethodnom tekstu. Kao takvi, a u cilju uprošćenja i boljeg razumevanja opisa, različiti detalji koji se odnose na određene komponente u sistemu 100D za bežičnu komunikaciju, a koji je prikazan na Slici 1D, mogu biti izostavljeni sa smislom da su isti ili slični uređaji već opisani u prethodnom tekstu koji se odnosi na sisteme 100A-D za bežičnu komunikaciju ilustrovane na Slikama 1Ado 1D respektivno.

Internet je „resurs" koji može biti upravljan primenom loT koncepta. Ipak, Internet je samo jedan od primera resursa koji mogu biti upravljani i bilo kakav resurs može biti upravljan primenom koncepta loT. Drugi resursi koji mogu biti upravljani obuhvataju, ali nisu i isključivo ograničeni na, struju, gas, skladišni prostor, bezbednost i slično. loT uređaj može biti povezan sa resursom i, na taj način, ga upravljati, ili resurs može biti upravljan preko Interneta. Slika 1D ilustruje nekoliko različitih resursa 180 kao što su prirodni gas, benzin, topla voda i struja koji mogu biti upravljani dodatno u odnosu na Internet 175, ili koji mogu biti upravljani preko Interneta 175.

loT uređaji mogu komunicirati jedni sa drugima kako bi se upravljalo njihovim korišćenjem resursa. Na primer, loT uređaji kao što su toster, računar i fen za kosu mogu komunicirati jedni sa drugim preko Bluetooth komunikacionog interfejsa kako bi upravljalo njihovim trošenjem struje (resurs). Kao drugi primer, loT uređaji kao što je stoni računar, telefon i tablet računar mogu komunicirati preko Wi-Fi komunikacionog uređaja kako bi se upravljalo njihovim pristupom Internetu (resursu). Kao još jedan primer, loT uređaji poput peći, uređaja za sušenje rublja i uređaja za zagrevanje vode mogu komunicirati kroz Wi-Fi komunikacioni interfejs kako bi se upravljalo njihovom potrošnjom gasa. Alternativno ili dodatno, svaki loT uređaj može biti povezan sa loT serverom, kao što je na primer loT server 170, koji poseduje logiku kojom se može upravljati njihovim korišćenjem resursa zasnovano na informacijama primljenim od strane loT uređaja.

U saglasnosti sa još jednim aspektom pronalaska, Slika 1E ilustruje arhitekturu visokog nivoa još jednog sistema 100E za bežičnu komunikaciju koji sadrži veći broj loT uređaja. U opštem slučaju sistem 100E za bežičnu komunikaciju, koji je prikazan na Slici 1E, može sadržati različite komponente koje su iste i/ili suštinski slične onima kod sistema 100A-D za bežičnu komunikaciju koji su prikazani na Slikama 1A do 1D respektivno i detaljnije opisani u prethodnom tekstu. Kao takvi, a u cilju uprošćenja i boljeg razumevanja opisa, različiti detalji koji se odnose na određene komponente u sistemu 100E za bežičnu komunikaciju, a koji je prikazan na Slici 1E, mogu biti izostavljeni sa smislom da su isti ili slični uređaji već opisani u prethodnom tekstu koji se odnosi na sisteme 100A-D za bežičnu komunikaciju ilustrovane na Slikama 1A do 1D respektivno.

Komunikacioni sistem 100E sadrži dve bliske loT grupe 160A i 160B. Više bliskih loT grupa može biti konektovano na i/ili komunicirati između sebe preko loT SuperAgenta povezanog na Internet 175. Na visokom nivou, loT SuperAgent upravlja komunikacijom između grupa. Na Slici 1E, bliska loT grupa 160A sadrži loT uređaje 116A, 122A i 124A i loT SuperAgent 140A. Bliska loT grupa 160B sadrži loT uređaje 116B, 122B i 124B i loT SuperAgent 140B. loT SuperAgenti 140A i 140B su povezani na Internet 175 i mogu komunicirati jedan sa drugim preko Interneta 175 ili direktno. loT SuperAgenti 140A i 140B omogućavaju komunikaciju između dve bliske loT grupe 160A i 160B. lako Slika 1E ilustruje dve bliske loT grupe koje komuniciraju jedna sa drugom preko SuperAgenata 160A i 160B, bilo koji broj bliskih loT grupa može komunicirati uzajamno korišćenjem loT SuperAgenata.

Slika 2A ilustruje primer visokog nivoa loT uređaja 2000A koji u saglasnosti sa aspektima opisa. Dok se eksterni izgled i/ili unutrašnje komponente mogu značajno razlikovati između loT uređaja, najveći broj loT uređaja će posedovati nekakav korisnički interfejs koji može sadržati displej i sredstvo za unos od strane korisnika. loT uređaji bez korisničkog interfejsa mogu udaljeno komunicirati kroz žičnu ili bežičnu mrežu, kao što je vazdušni interfejsa 108 sa Slika 1A-B i D.

Kao što je prikazano na Slici 2A, prema primeru konfiguracije loT uređaja 200A, spoljašnje kućište loT uređaja 200A može, na način poznat u predmetnoj oblasti, biti konfigurisano sa displejom 226, dugmetom 222 za uključivanje/isključivanje i dva kontrolna dugmeta 224A i 224B između drugih komponenti. Displej 226 može biti displej osetljiv na dodir, u kom slučaju kontrolna dugmad 224A i 224B ne moraju biti potrebna, lako nije eksplicitno prikazano kao deo loT uređaja 200A, loT uređaj 200A može posedovati jednu ili više spoljašnjih antena i/ili jednu ili više integrisanih antena ugrađenih u spoljašnje kućište, koje mogu uključivati, ali ne i isključivo sadržati samo Wi-Fi antene, antene za mrežu mobilne telefonije, SPS( Satellite Positioning System)antene (na primer GPS antene) i tako dalje.

Dok internet komponente loT uređaja kao što je loT uređaj 200A mogu biti izvedene pomoću različitih hardverskih konfiguracija, osnovna konfiguracija visokog nivoa za unutrašnje hardverske komponente je prikazana kao platforma 202 na Slici 2A. Platforma 202 može primati i izvršavati softverske aplikacije, podatke i/ili komande koje se prenose preko mrežnog interfejsa, kao što je vazdušni interfejs 108 sa Slika 1A-B i D i/ili žični interfejs. Platforma 202 može takođe nezavisno izvršavati lokalno pohranjene aplikacije. Platforma 202 može sadržati jedan ili više transivera 206 konfigurisanih za žičnu i/ili bežičnu komunikaciju (na primer VVi-Fi transiver,Bluetoothtransiver, transiver za mrežu mobilne telefonije, satelitski transiver, GPS ili SPS risiver, itd.) koji je operativni spregnut sa jednim ili više procesora 208, kao što su mikrokontroler, mikroprocesor, ASIC kolo, DSP procesor, PLC kolo ili neki drugi uređaj za obradu podataka, koji će se u dokumentu nazivati uopštenim nazivom procesor 208. Procesor 208 može izvršavati programske instrukcije aplikacije unutar memorije 212 loT uređaja. Memorija 212 može sadržati jedan ili više od navedenog - ROM( Read Only Memory)memoriju, RAM( Random Access Memory)memoriju, EEPROM( Electrically Erasable Programmable Read Only Memory)memoriju, fleš karticu ili bilu koji oblik memorije koji je uobičajen za računarske platforme. Jedan ili više ulazno/izlaznih (l/O) interfejsa 214 može biti konfigurisano da dozvoli da procesor 208 komunicira sa i da bude kontrolisan od strane različitih l/O uređaja, poput displeja 226, dugmeta 222 za uključivanje, kontrolne dugmadi 224A i 224B, kao što je ilustrovano, i bilo kakvog drugog uređaja poput senzora, aktuatora, releja, ventila, prekidača i sličnih pridruženih loT uređaju 200A.

U skladu sa tim, aspekt pronalaska može podrazumevati loT uređaj (na primer loT uređaj 200A) koji sadrži mogućnost da izvršava ovde opisane funkcije. Kao što će biti razumljivo stručnjacima iz predmetne oblasti, različiti logički elementi mogu biti izvedeni pomoću diskretnih elemenata, softverskih modula koji se izvršavaju na procesoru (na primer procesoru 208) ili bilo kakvom kombinacijom softvera i hardvera kojom se postiže ovde opisana funkcionalnost. Na primer, transiver 206, procesor 208, memorija 212 i l/O interfejs 214 mogu biti zajednički iskorišćeni za učitaju, snime i izvršavaju različite ovde opisane funkcije i, time, logika izvršavanja različitih funkcija može biti distribuirana između različitih elemenata. Alternativno, funkcionalnost može biti ugrađena u jednu diskretnu komponentu. Stoga, karakteristike loT uređaja 200A sa Slike 2A treba smatrati samo ilustrativnim u smislu da opis pronalaska nije isključivo ograničen na ilustrovane karakteristike ili izvođenja.

Slika 2B ilustruje primer visokog nivoa pasivnog loT uređaja 200B koji je u saglasnosti sa aspektima pronalaska. U opštem slučaju, pasivni loT uređaj 200B koji je prikazan na Slici 2B može sadržati različite komponente koje su iste i/ili suštinski veoma slične onim kod loT uređaja 200A prikazanog na Slici 2A i detaljnije opisanog u prethodnom tekstu. Kao takvi, a u cilju uprošćenja i boljeg razumevanja opisa, različiti detalji koji se odnose na određene komponente pasivnog loT uređaja 200B prikazanog na Slici 2B mogu biti izostavljeni sa smislom da su isti ili slični uređaji već opisani u prethodnom tekstu koji se odnosi na loT uređaj 200A ilustrovan na Slici 2A.

Pasivni loT uređaj 200B koji je prikazan na Slici 2B može se, u opštem slučaju, razlikovati od loT uređaja 200A prikazanog na Slici 2A u smislu da pasivni loT uređaj 200B ne mora sadržati procesor, unutrašnju memoriju ili određene komponente. Umesto toga, a prema jednom izvođenju, pasivni loT uređaj 200A može sadržati samo l/O interfejs 214 ili neki drugi pogodan mehanizam koji dozvoljava nadgledanje, praćenje, kontrolisanje i upravljanje uređajem 200B, ili ga čini na neki drugi način poznatim unutar kontrolisane loT mreže. Na primer, prema jednom izvođenju l/O interfejs 214 koji je pridružen pasivnom loT uređaju 200B može sadržati bar-kod,Bluetoothinterfejs, RF interfejs, RFID identifikator, IR interfejs, NFC interfejs ili bilo kakav drugi pogodan l/O interfejs koji može proslediti identifikator i atribute pridružene pasivnom loT uređaju 200B do drugog uređaja nakon izvršenog upita preko interfejsa kratkog rastojanja (na primer, aktivan loT uređaj, kao što je loT uređaj 200A koji može detektovati, snimiti, komunicirati, delovati na ili na neki drugi način obraditi informacije koje se odnose na atribute pridružene pasivnom loT uređaju 200B).

lako prethodno opisuje pasivni loT uređaj 200B kao objekat koji poseduje neki oblik RF, bar-koda ili nekog drugog l/O interfejsa 214, pasivni loT uređaj 200B može sadržati uređaj ili neki drugi fizički objekat koji ne poseduje takav l/O interfejs 214. Na primer, određeni loT uređaji mogu posedovati prigodan skener ili čitač pomoću kojih se mogu detektovati oblici, veličine, boje i/ili neke druge karakteristike koje se mogu uočiti vizuelno, a koje su pridružene pasivnom loT uređaju 200B kako bi se izvršila identifikacija pasivnog loT uređaja 200B. Na ovaj način bilo kakav pogodan fizički

objekat može komunicirati svoj identitet i atribute, kao i biti posmatran, praćen, kontrolisan ili na neki drugi način upravljan unutar kontrolisane loT mreže. Slika 3 ilustruje komunikacioni uređaj 300 koji sadrži logiku konfigurisanu za izvršavanje funkcionalnosti. Komunikacioni uređaj 300 može odgovarati bilo komo od prethodno navedenih komunikacionih uređaja, uključujući ali ne i isključivo sadržavajući loT uređaje 110-118/120, loT uređaj 200, bilo kakve komponente spregnute sa Internetom 175 (na primer loT server 170), i tako dalje. Stoga, komunikacioni uređaj 300 može odgovarati bilo kakvom elektronskom uređaju koji je konfigurisan da komunicira sa (ili omogući komunikaciju sa) jednim ili više drugih entiteta kroz sistem 100A-E za bežičnu komunikaciju sa Slika 1A-E.

Slika 3 ilustruje komunikacioni uređaj 300 koji sadrži logiku konfigurisanu da izvršava funkcionalnost. Komunikacioni uređaj 300 može odgovarati bilo kojem od prethodno navedenih komunikacionih uređaja uključujući i, ali ne i isključivo ograničeni na loT uređaje 110-118/120, loT uređaj 200A, bilo kakve komponente povezane na Internet 175 (na primer loT server 170) i tako dalje. Stoga, komunikacioni uređaj 300 može odgovarati bilo kakvom elektronskom uređaju koji je konfigurisan da komunicira (ili omogući komunikaciju sa) jednim ili više entiteta preko sistema 100A-E za bežičnu komunikaciju sa Slika 1A-E.

Posmatrajući Sliku 3, komunikacioni uređaj 300 sadrži logiku konfigurisanu za prijem i/ili slanje informacija 305. Prema primeru, ukoliko komunikacioni uređaj 300 odgovara bežičnom komunikacionom uređaju (na primer loT uređaju 200A i/ili pasivnom loT uređaju 200B), logika koja je konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može sadržati i bežični komunikacioni interfejs (na primerBluetooth,Wi-Fi, Wi-Fi Direct, LTE Direct, itd.) popust bežičnog transivera i pridruženog hardvera (na primer RF antene, modema, modulatora i/ili demodulatora, itd.). Prema još jednom primeru, logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može odgovarati žičnom komunikacionom uređaju (na primer serijska veza, USB iliFirevvirekonekcija,Ethernet konekcijakroz koju se može pristupiti Internetu 175, itd.). Stoga, ukoliko komunikacioni uređaj 300 odgovara nekom tipu mrežnog servera (na primer loT serveru 170), logika koja je konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može odgovaratiEthernetkartici, u jednom primeru, koja povezuje mrežni server sa drugim komunikacionim entitetima prekoEthernetprotokola. Prema primeru, logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može sadržati logiku konfigurisanu za prijem, na strani prvog loT uređaja, identifikatora drugog loT uređaja, i logiku konfigurisanu za preuzimanje, od strane prvog loT uređaja, šeme drugog loT uređaja zasnovano na identifikatoru drugog loT uređaja. Prema daljem primeru, logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može sadržati senzore ili hardver za merenje pomoću kojih komunikacioni uređaj 300 može pratiti svoje lokalno okruženje (na primer akcelerometarski senzor, temperaturni senzor, senzor jačine svetla, antena za praćenje lokalnih RF signala, itd.). Logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 može takođe sadržati i softver koji, kada se izvršava, omogućava hardveru pridruženom logici da vrši prijem i/ili predaju informacija 305 kako bi logika ispunjavala svoju funkciju prijema i/ili predaje informacija 305. Ipak, logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 ne zasniva se u potpunosti i isključivo na softveru, već se logika za prijem i/ili predaju informacija 305 zasniva najmanje delimično na hardveru kako bi mogla da ostvaruje svoju funkcionalnost.

Posmatrajući Sliku 3, komunikacioni uređaj 300 dalje sadrži logiku konfigurisanu za obradu informacija 310. Prema primeru, logika koja je konfigurisana za obradu informacija može sadržati najmanje procesor. Primeri implementacija tipa obrade koja može biti izvršena od strane logike konfigurisane da obradi informacije 310 uključuju, ali nisu isključivo ograničeni na, utvrđivanje, uspostavljanje konekcija, vršenje izbora između različitih opcija informacija, vršenje evaluacija na osnovu podataka, interakcije sa senzorima spregnutim sa komunikacionim uređajem 300 kako bi se izvršavale operacije merenja, konvertovanje informacija iz jednog formata u drugi (na primer između različitih protokola kao što su .wmv i .avi, itd.) i tako dalje. Na primer, logika konfigurisana da vrši obradu informacija 310 može sadržati logiku konfigurisanu za prijem identifikatora drugog loT uređaja, na strani prvog loT uređaja, logiku konfigurisanu za preuzimanje, od strane prvog loT uređaja, šeme drugog loT uređaja zasnovano na identifikatoru drugog loT uređaja, i logiku konfigurisanu da utvrdi od strane prvog loT uređaja, a na osnovu šeme prvog loT uređaja i šeme drugog loT uređaja, da li postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja. Procesor koji je sadržan u logici konfigurisanoj da vrši obradu informacija 310 može odgovarati procesoru opšte namene, procesoru za obradu digitalnih signala (DSP procesor), ASIC kolu, FPGA( Field Programmable Gate Array)kolu, ili nekom drugom programski konfigurisanom logičkom uređaju, diskretnoj ili tranzistorskoj logici, diskretnoj hardverskoj komponenti ili bilo kakvoj kombinaciji navedenog dizajniranoj kako bi se izvršavale ovde opisane funkcije. Procesor opšte namene može biti mikroprocesor, ali u alternativnom slučaju, procesor može biti bilo kakav konvencionalni procesor, kontroler, mikrokontroler ili mašina sa stanjima. Procesor može takođe biti implementiran kao kombinacija računarskih uređaja (na primer kombinacija DSP i mikroprocesora, većeg broja mikroprocesora, jednog ili više mikroprocesora u saglasnosti sa DSP jezgrom ili bilo kakva različita takva konfiguracija). Logika konfigurisana da vrši obradu informacija 310 može takođe sadržati i softver koji, kada se izvršava, omogućava hardveru pridruženom logici da vrši obradu informacija 310 kako bi logika ispunjavala svoju funkciju obrade informacija. Ipak, logika konfigurisana da vrši obradu informacija 310 ne zasniva se u potpunosti i isključivo na softveru, već se logika za obradu informacija 310 zasniva najmanje delimično na hardveru kako bi mogla da ostvaruje svoju funkcionalnost.

Posmatrajući Sliku 3, komunikacioni uređaj 300 dalje sadrži logiku konfigurisanu za čuvanje informacija 315. Prema primeru, logika konfigurisana za čuvanje informacija 315 može sadržati najmanje ne-tranzistorsku memoriju i pridruženi hardver (na primer memorijski kontroler itd.). Na primer, ne-tranzistorska memorija sadržana u logici konfigurisanoj za čuvanje informacija 315 može odgovarati RAM memoriji, fleš memoriji, ROM memoriji, EPROM( Erasable Programmable Read Only Memory)memoriji, EEPROM memoriji, registrima, hard disku, odvojivom disku, CD-ROM-u ili bilo kojoj drugoj formi medijuma za čuvanje podataka poznatoj u predmetnoj oblasti tehnike. Logika konfigurisana za čuvanje informacija 315 može takođe sadržati i softver koji, kada se izvršava, omogućava hardveru pridruženom logici da vrši svoju funkciju čuvanja informacija 315 kako bi logika ispunjavala svoju funkciju čuvanja informacija. Ipak, logika konfigurisana za čuvanje informacija 315 ne počiva u potpunosti i isključivo na softveru, već se logika za čuvanje informacija 315 zasniva najmanje delimično na hardveru kako bi mogla da ostvaruje svoju funkcionalnost.

Posmatrajući Sliku 3, komunikacioni uređaj 300 dalje opcioni sadrži logiku konfigurisanu za prezentovanje informacija 320. Prema primeru, logika konfigurisana za prezentovanje informacija 320 može sadržati najmanje izlazni uređaj i pridruženi hardver. Na primer, izlazni uređaj može sadržati izlazni video uređaj (na primer displej, port koji može prenositi video informacije poput USB, HDMI, itd.), izlazni audio uređaj (na primer zvučnike, port koji može prenositi audio informacije poput mikrofonskog priključka, USB, HDMI, itd.), vibrirajući uređaj i/ili bilo kakav drugi uređaj preko kojeg se informacije mogu formatirati za izlaz ili stvarno prezentovati korisniku ili operatoru komunikacionog uređaja 300. Na primer, ukoliko komunikacioni uređaj 300 odgovara loT uređaju 200A prikazanom na Slici 2A i/ili pasivnom loT uređaju 200B prikazanom na Slici 2B, logika konfigurisana za prezentovanje informacija 320 može sadržati displej 226. Prema daljem primeru, logika konfigurisana za prezentovanje informacija 320 može biti izostavljena kod određenih komunikacionih uređaja kao što su mrežni komunikacioni uređaji koji nemaju lokalnog korisnika (na primer mrežni svičevi ili ruteri, udaljeni serveri i slično). Logika konfigurisana za prezentovanje informacija 320 može takođe sadržati i softver koji, kada se izvršava, omogućava hardveru pridruženom logici da izvrši prezentovanje informacija 320 kako bi logika ispunjavala svoju prezentacionu funkciju. Ipak, logika konfigurisana za prezentovanje informacija 320 ne zasniva se u potpunosti i isključivo na softveru, već se logika za prezentovanje informacija 320 zasniva najmanje delimično na hardveru kako bi mogla da izvršava svoju prezentacionu funkcionalnost.

Posmatrajući Sliku 3, komunikacioni uređaj 300 dalje opciono sadrži logiku konfigurisanu za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika. Prema primeru, logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika može sadržati najmanje ulazni uređaj za prihvat unosa od strane korisnika i pridruženi hardver. Na primer, ulazni uređaj može sadržati dugmad, displej osetljiv na dodir, tastaturu, kameru, ulazni audio uređaj (na primer mikrofon ili port koji može prenositi audio informacije kao što je na primer mikrofonski priključak), i/ili bilo kakav drugi uređaj pomoću kojeg informacije mogu bit prihvaćene od strane korisnika ili operatora komunikacionog uređaja 300. Na primer, ukoliko komunikacioni uređaj 300 odgovara loT uređaju 200A prikazanom na Slici 2A i/ili pasivnom loT uređaju 200B prikazanom na Slici 2B, logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika može sadržati dugmad 222, 224A i 224B, displej 226 (osetljiv na dodir), itd. Prema daljem primeru, logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika može biti izostavljena kod nekih komunikacionih uređaja, kao što su mrežni komunikacioni uređaji koji ne zahtevaju unos od strane korisnika (na primer mrežni svičevi ili ruteri, serveri, itd.). Logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika može takođe sadržati i softver koji, kada se izvršava, omogućava hardveru pridruženom logici da prihvati lokalni unos 325 od strane korisnika kako bi logika ispunjavala svoju ulaznu funkciju. Ipak, logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika ne zasniva se u potpunosti i isključivo na softveru, već se logika za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika zasniva najmanje delimično na hardveru kako bi mogla da ostvaruje svoju funkcionalnost.

Posmatrajući Sliku 3, iako su konfigurisane logike 305 do 325 na Slici 3 prikazane kao odvojeni ili zasebni blokovi, potrebno je naglasiti da se hardver i/ili softver pomoću kojih respektivne konfigurisane logike izvršavaju svoju funkcionalnost mogu delimično i preklapati. Na primer, bilo kakav softver korišćen za omogućavanje funkcionalnosti konfigurisanih logika 305 do 325 može biti sačuvan na ne-tranzistorskoj memoriji pridruženoj logici konfigurisanoj za čuvanje informacija 315 tako da konfigurisane logike 305 do 325 obavljaju svoje funkcionalnosti (tj. u ovom slučaju izvršavanje softvera) zasnovano delimično na radu softvera sačuvanog od strane logike konfigurisane za čuvanje informacija 315. Slično, hardver koji je direktno pridružen jednoj od konfigurisanih logika može s vremena na vreme biti pozajmljen ili upotrebljen od strane drugih konfigurisanih logika. Na primer, procesor logike konfigurisane da vrši obradu informacija 310 može formatirati podatke u pogodan format pre prenosa od strane logike konfigurisane za prijem i/ili predaju informacija 305, tako da logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 izvršava svoju funkcionalnost (tj. u ovom slučaju prenos podataka) zasnovano najmanje delimično na radu hardvera (tj. procesora) pridruženog logici konfigurisanoj za obradu informacija 310.

U opštem slučaju, izuzev ako drugačije nije eksplicitno naznačeno, fraza „logika konfigurisana za" na način na koji se koristi u ovom tekstu namenjena je da ukaže na aspekt da je logika najmanje delimično implementirana pomoću hardvera i da nije namenjena da se mapira na čisto softverske implementacije koje su nezavisne od hardvera. Takođe, potrebno je naglasiti da konfigurisana logika ili „logika konfigurisana za" u različitim blokovima nije ograničena na specifične logičke kapije ili elemente, već se u opštem slučaju odnosi na mogućnost izvršavanja funkcionalnosti opisanih u ovom dokumentu (bilo pomoću hardvera ili kombinacije hardvera i softvera). Stoga, konfigurisane logike ili „logike konfigurisane za", na način ilustrovan u različitim blokovima, nisu isključivo implementirane kao logičke kapije ili logički elementi nasuprot deljenju reči „logika". Druge interakcije ili načini sadejstvovanja između logika u različitim blokovima će biti očigledni osobama sa prosečnim poznavanjem predmetne oblasti tehnike na osnovu uvida u aspekte koji su detaljnije opisani u daljem tekstu.

Različita izvođenja mogu biti implementirana na bilo kojem od velikog broja komercijalno raspoloživih serverskih uređaja, kao što je server 400 ilustrovan na Slici 4. Prema primeru, server 400 može odgovarati jednom primeru konfiguracije loT servera 170 opisanog iznad. Na Slici 4 server 400 sadrži procesor 400 spregnut sa privremenom memorijom 402 i trajnom memorijom velikog kapaciteta, kao što je na primer disk 403. Server 400 može takođe sadržati i flopi disk, kompakt disk (CD) ili DVD disk 406 spregnut sa procesorom 401. Server 400 može takođe sadržati i mrežne pristupne portove 404 povezane sa procesorom 401 radi uspostavljanja konekcija za razmenu podataka sa mrežom 407, kao što je lokalna mreža povezana sa drugim računarima i serverima sistem ili Internetom. U kontekstu Slike 3, potrebno je naglasiti da server 400 sa Slike 4 ilustruje jedan primer implementacije komunikacionog uređaja 300, pri čemu logika konfigurisana za prijem i/ili predaju informacija 305 koja odgovara mrežnim pristupnim tačkama 404 koje koristi server 400 za komunikaciju sa mrežom 407, logika konfigurisana za obradu informacija 310 odgovara procesoru 401, i logička konfiguracija za čuvanje informacija 315 odgovara bilo kakvoj kombinaciji privremene memorije 402, diska 403 i/ili diska 406. Opciona logika konfigurisana za prezentaciju informacija 320 i opciona logika konfigurisana za prihvat lokalnog unosa 325 od strane korisnika nisu eksplicitno prikazane na Slici 4 i mogu ali ne moraju biti sadržane u uređaju. Stoga, Slika 4 pomaže u demonstriranju da komunikacioni uređaj 300 može biti implementiran kao server, dodatno u odnosu na implementaciju kao loT uređaj sa Slike 2A.

Tehnologije i servisi zasnovani na IP protokolu postaju sve zrelije smanjujući na taj način troškove i povećavajući dostupnost IP protokola. Ovo omogućava da Internet konektivnost dobije sve više i više tipova svakodnevnih elektronskih objekata. loT je zasnovan na ideji da svakodnevni elektronski objekti, a ne samo računan i računarske mreže, mogu biti očitani, prepoznati, locirani, adresirani i kontrolisani preko Interneta.

Postoji rastuća potreba da veliki broj heterogenih loT uređaja i/ili mreža ostvari uzajamnu komunikaciju. Ipak, loT uređaji se veoma razlikuju na osnovu njihovog tipa, funkcionalnosti, atributa, akcija, ulaza, izlaza, resursa, komandi, itd. Prema jednom aspektu pronalaska omogućava se generička univerzalna loT šema koja definiše sve strane interakcije sa loT uređajem (uz minimalnu konfiguraciju i integraciju) i čini otkrivanje, interakciju, asociranje i kolaboraciju između heterogenih loT uređaja i/ili mreža mogućim.

Univerzalna šema je generička, jednostavna, proširiva univerzalna šema za loT uređaje koja uprošćava interakcije između heterogenih loT uređaja. Univerzalna šema poseduje nekoliko karakteristika. Univerzalna šema je logički Singltonova instanca. Ona definiše lako razumljivu i potpunu listu elemenata šeme, sintaksu i semantiku naziv-vrednost( name- value)parova elemenata, kao i mandatornih elemenata za svaku kategoriju uređaja. Adaptivna je i lako proširiva.

Univerzalna šema je apsolutni nadskup elemenata šeme koji su primenjivi i upotrebljivi za bilo kakav dati loT uređaj. Postoje dva suštinska aspekta zajednička za sve šeme bilo kakvog datog loT uređaja, i tako primenjiva i na univerzalnu šemu: adaptivnost odnosno prilagodljivost i proširivost. Univerzalna šema je prilagodljiva šema u smislu da vrednosti šeme mogu evoluirati zasnovano na učenju i saznavanju okruženja i otkrivanju i interakciji sa drugim loT uređajima. Ona je proširiva šema u smislu da njeni konstrukti dozvoljavaju dodavanje novih elemenata šeme na postojeće loT šeme.

Šema za dati loT uređaj je podskup univerzalne šeme i sadrži atribute loT uređaja koji joj omogućavaju da ostvaruje interakciju sa drugim loT uređajima. Skup elemenata šeme loT uređaja koji je podskup univerzalne šeme, može se nazivati „maska" i predstavlja primerak instanci univerzalne šeme za konkretan loT uređaj. U pitanju je funkcionalnost koja je izložena skupom parova naziv-vrednost podskupa elemenata šeme. Pošto je univerzalna šema adaptivna i proširiva, isti hardver i/ili softver može tokom vremena izlagati različite maske uređaja.

Svaki proizvođač originalne opreme (OEM -Original Equipment Manufacturer)može implementirati šemu koja je usaglašena sa loT uređajima. Za novi loT uređaj ili novi podskup loT uređaja, maska loT uređaja može biti definisana i programirana u fabrici. Alternativno, loT uređaj (jedan ili više) mogu preuzimati svoje maske uređaja iz baze podataka.

Univerzalna šema za heterogene loT uređaje sadrži elemente šeme i njihove odgovarajuće vrednosti, što se može notirati kao, <Element Šeme> = <Vrednost( i) Elementa Šeme>" (,, <Schema Element> = <Schema Element Value( s) >").Na primer, element šeme može biti marka proizvođača loT uređaja, dok odgovarajuća vrednost elementa šeme može biti konkretna marka proizvoda, na primer,, <Marka> = <XYZ>"

(,,<Brand> =<XYZ>").

Slede primeri elemenata šeme za univerzalnu šemu:

• Atribut: Globalni jedinstveni identifikator (GUID), Vrsta, Model, Tip, Verzija, itd.( Global Unique Identifier, Make, Model, Type, Version) ;• Ulaz: Volta, Ampera, Galona, BTU jedinica, itd.( Voltage, Amperage, Gallons, British Thermal Units) ;• Izlaz: Vati, Temperatura, Jedinica Površine, Jedinica Zapremine, Brzina, itd.( Watts, Temperature, Area- Units, Volume- Units, Speed) ;• Sposobnosti/Kontrole/Akcije/Komande: Start, Stop, Isključivanje, RežimMaleSnage, Pripravnost, Reset, Predstavljanje, itd.( Start, Stop, Shutdovvn, LowPowerMode, Standby, Reset, Introduce,...) ;• Metod Komunikacije: Bluetooth, Wi-Fi, Infracrveni, NFC, kratkotalasni radio, itd. • Status: Upitan/Preptlaćen na druge loT uređaje i/ili mreže; • Asocijacije: Lista asocijacija sa svakim unosom koji definiše tip relacije i rang asocijacije; • Autorizacioni Token; • Okruženje: Proširiva lista različitih parametara okruženja, na primer temperatura rada, opseg napona i slično.

Vrednosti elemenata šeme pružaju prilagodljivost. Vrednosti elemenata šeme se mogu prilagođavati kontekstu, okruženju i slično loT uređaja zasnovano na samostalnom učenju i komunikaciji sa drugim loT uređajima. Kao rezultat toga, vrednosti elemenata šeme dobijaju dinamičniju prirodu pri čemu vrednosti elemenata šeme mogu evoluirati na osnovu prethodno iznetih faktora. Na primer, vrednosti elementa „Lista Asocijacija" šeme za loT frižider se mogu proširiti ili skupljati na osnovu novih loT uređaja koji ulaze ili napuštaju deljeni ekosistem frižidera. Kao drugi primer, „Status" loT sijalice se može menjati od „Jačina svetla: 110 lumena" do Jačina svetla: 80 lumena", a na osnovu povećanja ambijentalnog osvetljenja i odgovarajuće potrebe prebacivanja na niže podešavanje osvetljenja.

Elementi šeme obezbeđuju proširivost. Elementi šeme mogu biti dopunjeni, što znači da novi elementi šeme mogu biti definisani i pridruženi bilo kojem datom loT uređaju, koji time dopunjava univerzalnu šemu. Proširivost je preduslov za adaptivnost novog elementa šeme, ali adaptivnost postojećih elemenata šeme je nezavisna od proširivosti. Drugim rečima, proširivost uvodi novi element šeme koji postaje kandidat za adaptivnost.

Proširivost se može postići nadgradnjom hardvera i/ili softvera loT uređaja i dopunjavanjem postojećeg skupa elemenata šeme. Ipak, može postojati scenario kod kojeg funkcionalnost F postoji na loT uređaju ali element(i) šeme koji izlažu/uvode tu funkcionalnost nisu definisani unutar šeme loT uređaja. U takvom slučaju, kako bi funkcionalnost F postala dostupna/korisna/oglasiva od strane loT uređaja, njegov skup elemenata šeme mora biti dopunjen kako bi se uveo novi element šeme (jedan ili više) pridružen funkcionalnosti F. Ovaj novi „prošireni" element šeme (jedan ili više) može započeti sa neinicijalizovanom/NULL vrednošću, a kasnije se može „adaptirati" sopstvenom kontekstu/okruženju kako bi se odredile moguće vrednosti elementa šeme (jednog ili više).

Slika 5 ilustruje primer loT mreža koje sadrže loT uređaje koji mogu komunicirati uzajamno i/ili sa udaljenim serverom. Primer loT mreže 510 sadrži loT uređaj 512 (ilustrovan kao mikrotalasna pećnica), loT uređaj 514 (ilustrovan kao pametni telefon) i loT uređaj 516 (ilustrovan kao robot za usisavanje). Primer loT mreže 520 sadrži loT uređaj 522 (ilustrovan kao programabilni termostat), loT uređaj 524 (ilustrovan kao pametni telefon) i loT uređaj 526 (ilustrovan kao robot za usisavanje). Kao što će biti jasnije, ovo su samo primeri loT mreža i loT uređaja i sam predmetni pronalazak nije ograničen isključivo na ove primere.

loT uređaji unutar loT mreža 510 i 520 mogu komunicirati sa serverom 550. Server 550 može biti aplikativni server, kao što je loT server 170 sa Slike 1A, ili računar, kao što je računar 120 sa Slike 1A. loT mreže 510 i 520 mogu biti različite

loT mreže koje pripadaju različitim korisnicima na različitim lokacijama. U tom slučaju, server 550 može biti aplikativni server koji je u komunikaciji sa određenim brojem takvih različitih loT mreža. Alternativno, loT mreže 510 i 520 mogu biti loT mreže koje su upravljane od strane, pripadaju i/ili su u vezi sa istim korisnikom. U tom slučaju server 550 može biti personalni računar koji je u komunikaciji samo sa onim loT mrežama koje su asocirane za istog korisnika.

Server 550 čuva loT univerzalnu šemu 552. Svaki loT uređaj 512, 514, 516, 522, 524 i 526 poseduje svoju sopstvenu šemu, odnosno „masku" koja predstavlja podskup univerzalne loT šeme 552. Ova pod-šema/maska određuje rečnik loT uređaja.

Svaki loT uređaj može imati njemu pridružen GUID. GUID se može koristiti kao pokazivač( pointer)na šemu/masku loT uređaja u univerzalnoj šemi 552. Na taj način, šema loT uređaja može biti smeštena na strani servera 550 i loT uređaj može koristiti GUID kako bi preuzeo odgovarajuću šemu/masku od univerzalne loT šeme 552. Alternativo, čitava univerzalna šema loT uređaja može biti sačuvana/keširana na samom loT uređaju. Ovo omogućava loT uređaju da pristupi šemi konkretnog loT uređaja bez povezivanja sa serverom 550.

Prema primeru ilustrovanom na Slici 5, loT uređaj 516 i loT uređaj 522 žele da komuniciraju jedan sa drugim. U skladu sa tim, loT uređaj 516 i loT uređaj 522 razmenjuju svoje respektivne GUID identifikatore, što je prikazano kroz „Ja sam GUID-A" i „Ja sam GUID-B" poruke, respektivno. Nakon što je loT uređaj 516 preuzeo GUID loT uređaja 522, on može izvršiti upit servera 550 sa GUID kako bi dohvatio šemu loT uređaja 522. Slično, nakon što je loT uređaj 552 preuzeo GUID loT uređaja 516, on može izvršiti uput servera 550 sa GUID kako bi dohvatio šemu loT uređaja 516. Nakon što su uređaji 516 i 522 preuzeli svaki respektivne šeme onog drugog, oni mogu stupiti u uzajamno interakciju na način definisan u njihovim respektivnim šemama.

Slika 6 ilustruje primer toka obezbeđivanja univerzalne šeme, kao što je loT univerzalna šema 552 sa Slike 5 za heterogene loT uređaje. Tok ilustrovan na Slici 6 može biti izvršen od strane loT uređaja, kao što je bilo koji od loT uređaja 110-118 sa Slika 1A-D, loT uređaja 116A-124A ili 116B-124B sa Slike 1E, loT uređaja 200A sa Slike 2A, komunikacionog uređaja 300 sa Slike 3 ili loT uređaja 512-516 ili 522-526 sa Slike 5.

Slika 6 ilustruje primer toka obezbeđivanja univerzalne šeme za heterogene loT uređaje, kao što je univerzalna loT šema 552 sa Slike 5. Tok ilustrovan na Slici 6 može biti izvršen od strane loT uređaja kao što je bilo koji od loT uređaja 110-118 sa Slika 1A-D, loT uređajal 16A-124A ili 116B-124B sa Slike 1E, loT uređaja 200A sa Slike 2A, komunikacionog uređaja 300 sa Slike 3 ili loT uređaja 512-516 ili 522-526 sa Slike 5.

U koraku 610 loT uređaj prima šemu koja sadrži veći broj elemenata šeme. Primljena šema može biti podskup ili maska univerzalne šeme. loT uređaj može primiti šemu od loT servera, kao što je loT server 170 sa Slike 1A, nadzornog uređaja, kao što je nadzorni uređaj 130 sa Slike 1B,od proizvođača (ugrađivanjem šeme u memoriju loT uređaja u toku proizvodnje), od udaljenog servera na Internetu, od drugog loT uređaja i slično.

U koraku 620 loT uređaj prima ili određuje jednu ili više vrednosti elemenata šeme za svaki od većeg broja elemenata šeme. Vrednosti elemenata šeme mogu biti primljene na isti ili sličan način kao što je bio slučaj i sa prijemom šeme, to jest od loT servera, nadzornog uređaja, OEM, udaljenog servera, drugog loT uređaja i slično. Dodatno, najmanje neke od vrednosti elemenata šeme mogu biti određene ili osvežavane dinamički. Na primer, određene vrednosti elemenata šeme mogu biti određene ili osvežavane na osnovu konteksta, okruženja loT uređaja i/ili slično.

U koraku 630, loT uređaj šalje identifikator, kao što je GUID, do udaljenog loT uređaja. U koraku 640 loT uređaj prima identifikator, kao što je GUID od udaljenog loT uređaja.

U koraku 650 loT uređaj može opciono preneti GUID udaljenog loT uređaja do udaljenog servera, kao što je na primer server 550, kako bi preuzeo šemu/masku udaljenog loT uređaja. Alternativno, svaki loT uređaj može čuvati svoju sopstvenu šemu i predati je loT uređaju koji to zahteva. Na primer, loT uređaj može poslati svoju šemu zajedno sa svojim GUID identifikatorom, ili u zasebnoj komunikaciji.

U koraku 660 loT uređaj prima šemu za udaljeni loT uređaj, bilo od udaljenog loT uređaja, bilo od udaljenog servera, unutrašnje memorije ili udaljenog loT uređaja. Kao što je opisano u tekstu iznad, šema definiše rečnik udaljenog loT uređaja čime se loT uređaju omogućava interakcija sa drugim uređajima.

Udaljeni loT uređaj obavlja sličan postupak kako bi došao u posed šeme prvog loT uređaja. loT uređaji mogu utvrditi da li između njih postoji asocijacija, i ukoliko je to slučaj, u koraku 670 loT uređaji mogu vršiti interakciju jedan sa drugim na osnovu dobijenih šema/asocijacija.

Kako bi bilo moguće da uređaji ostvaruju interakciju jedan sa drugim, loT uređaji prvo moraju formirati asocijacije. Liste asocijacija, rang asocijacija i/ili međuzavisnosti između loT uređaja se mogu iskoristiti kako bi se procenio i uspostavio nivo poverenja asociranja između loT uređaja. Primer scenarija gde se formiraju asocijacije jeste slučaj u kojem je novi loT uređaj uveden u postojeći skup asociranih loT uređaja, ili gde jedan loT uređaj dinamički rekreira ili ponovo evaluira (na primer ojačava, ublažava, itd.) asocijacije i stepene asocijacija. Šema loT uređaja se može iskoristiti za uspostavljanje asocijacija.

Samo-formirajuće asocijacije između loT uređaja mogu biti uspostavljene na osnovu šema/maski loT uređaja koje poseduju iste/slične konfiguracije. Na primer, loT uređaj može posedovati isti ili unazad kompatibilni tip/model/verziju, mogućnosti, komande, akcije, autorizacioni token i slično. Takođe može postojati i preklapanje između asocijacija koje nastaju na osnovu prelaznih odnosa. Na primer, loT uređajloTNovaPrskalicamože posedovati uređajloTPumpaZaVoduu svojoj listi asocijacija na osnovu inicijalne maske upisane u fabrici. loT uređajloTPumpaZaVodumože posedovati uređajloTFilterZaBazenu svojoj listi asocijacija na osnovu upita. Ovo implicira da uređajloT NovaPrskalicamože uspostaviti asocijaciju sa uređajemloT FilterZaBazen.

U listi primera elemenata šeme univerzalne šeme koja je data iznad, element šeme „Asocijacija" može sadržati tri vrednosti: <lzvorni loT Uređaj ILI loT Grupa>, <Odredišni loT Uređaj ILI loT Grupa> i <Osnova Asocijacije>. Osnova asocijacije identifikuje zajedništvo, zavisnost ili osnovu odnosa između Izvornog i Odredišnog loT Uređaja ili loT Grupa. Asocijacije se mogu dodatno kvalifikovati na osnovu Sesije i Stanja Asocijacija, Stepena Asocijacija, Primene (na primer loT perač koristi loT grejač Vode) i KorišćenOdStrane (na primer loT Frižider je korišćen od strane loT Točilice za Vodu).

Samo-formirajuće funkcije asocijacije mogu biti zasnovane na privremenim, prostornim (na primer geo-lokacijskim) i elementima šeme loT uređaja. Slika 7 ilustruje primer funkcije 700 asocijacije koja prima ulaz od dva loT uređaja, loT uređaja A 710 i loT uređaja B 720. Funkcija 700 asocijacije je algoritam kojim se izvodi rang asocijacije i tip relacije zasnovano na šemama dva ili više loT uređaja, u ovom slučaju loT uređaja A 710 i B 720.

Na Slici 7, funkcija 700 asocijacije od loT uređaja A 710 prima vrednosti elemenata šeme vremena i lokacije, vrednosti elemenata događaja od uređaja loT B 720 i (opciono) autorizacioni/poništavajući unos 730. Na osnovu ovih primljenih vrednosti/elemenata šeme, funkcija 700 asocijacije može i proslediti na izlaz asocijaciju 740 između loT uređaja A 710 i loT uređaja B 720. Funkcija 700 asocijacije može kroz povratnu spregu sebi obezbediti rang asocijacije 750.

Stepen asocijacije (u dokumentu nazivan takođe i povratna sprega 750 ranga asocijacije) je takođe jedan od ulaza potrebnih za odlučivanje asocijacije između loT uređaja A 710 i B 720. Inicijalna vrednost stepena asocijacije može započeti kao vrednost nula. Putanja povratne sprege omogućava da stepen asocijacije bude reevaluiran tokom vremena ili usled promena u okruženju, kontekstu, događaja itd. Kao rezultat toga, izvedeni stepen asocijacije može biti povećan ili smanjen. Stepen asocijacije je deo šeme loT uređaja.

Autoritativni ulaz 730 je pomoćni ulaz za funkciju 700 asocijacije. Autoritativni ulaz 730 može poteći od autoritativnog vlasnika loT ekosistema ili od bilo kakvog loT uređaja višeg ranga i može naslediti, premostiti, poništiti ili odobriti ulaz asocijacije i/ili uticaj ili odbaciti rezultat funkcije 700 asocijacije.

Slika 8 ilustruje primer loT mreže 800 u kojoj heterogeni loT uređaji obrazuju asocijacije jedni sa drugima na osnovu obrazaca u njihovim respektivnim šemama. Prema primeru sa Slike 8, novo uvedeni loT uređaj 810, ilustrovan kao mašina za pranje rublja, predstavlja se drugim loT uređajima u loT mreži 800broadcast- omporukeJa sam <GUID- A>".

Skup asociranih loT uređaja 820, 830 i 840, ilustrovani kao mašina za pranje sudova, mikrotalasna pećnica i robot za usisavanje respektivno, detektuju prostorni i vremenski obrazac„ Ja sam <GUID- A>"predstavljanja od strane novog loT uređaja 810. loT uređaji 820, 830 i 840 mogu preuzeti šemu loT uređaja 810 sa udaljenog servera, kao što je server 550 sa Slike 5, kao što je ilustrovano na Slici 5.

Podskup loT uređaja, ilustrovan kao loT uređaj 820, može detektovati preklapanje vrednosti svoje šeme i šeme novog loT uređaja 810, kao što su na primer ulazi, akcije, sposobnosti, okruženje i slično. loT uređaj 820 može, zatim, poslati„ Ja sam <GUID- B>"poruku predstavljanja ka novom loT uređaju 810, slično predstavljanju koje je prikazano na Slici 5. Kao odgovor, loT uređaj 810 može preuzeti šemu loT uređaja 820 od servera 550, kao što je ilustrovano na Slici 5.

Alternativno, svaki od loT uređaja u loT mreži 800 može razmeniti„ Ja sam

<GUID>"poruke i svaki od loT uređaja može detektovati preklapanje elemenata/vrednosti loT šeme između sebe i drugih loT uređaja (jednog ili više).

Prema primeru sa Slike 8, loT uređaji 810 i 820 mogu otkriti preklapanje u elementima ulaza, okruženja i vremena. Na primer: - Akcija Mašine za Pranje Posuđa: PočetakCiklusaPunjenja; Ulaz: Voda, Struja; Okruženje: Temperatura 80F; Vreme: 07:45 - Akcija Mašine za Pranje Rublja: PočetakCiklusaPunjenja; Ulaz: Voda, Struja; Okruženje: Temperatura 70F, 2 Ampera, 110 Volti; Vreme: 07:47

Zasnovano na preklapanju vrednosti elemenata šeme za elemente ulaz, okruženje i vreme, loT uređaji 810 ili 820, ili oba loT uređaja 810 i 820 mogu identifikovati asocijacije između sebe.

Samo-formirajuća funkcija asocijacija, kao što je funkcija 700 asocijacije sa Sike 7 omogućava asociranim loT uređajima da uspostave intervale poverenja ili stepe ne „asocijativnosti" sa novim loT uređajem. Na osnovu dinamičkog ili prethodno konfigurisanog praga i bezbednosnih polisa, ova „asocijativnost" može biti prihvaćena ili odbijena od strane svakog od loT uređaja.

Na primer, novo kupljeni kafemat može poslati„Ja sam <GUID>" broadcastporuku korisnikovom satu, pametnom telefonu, cipelama, grejaču vode, itd. loT uređaji koji identifikuju obrazac asocijacije mogu prihvatiti ili potvrditi asocijaciju vraćanjem poruke „asocijativnosti" do novog loT uređaja.

Slika 9A ilustruje primer toka određivanja asocijacija između loT uređaja. Tok ilustrovan na Slici 9A može biti izvršen od strane novog loT uređaja, kao što je loT uređaj 810 sa Slike 8. U koraku 910 novi loT uređaj detektuje loT mrežu po prvi put. U koraku 920 u odgovoru na detekciju mreže, novi loT uređaj šalje svoj GUID identifikator do bilo kojeg drugog loT uređaja na loT mreži, slično koraku 630 sa Slike 6.

U koraku 930 novi loT uređaj prima GUID identifikator od najmanje drugog loT uređaja, slično kao u koraku 640 sa Slike 6. Kao što je razmatrano iznad, drugi loT uređaj može posedovati već određene asocijacije između sebe i novog loT uređaja i šalje svoj GUID identifikator u odgovoru, ili drugi loT uređaj može poslati svoj GUID identifikator odmah bez određivanja asocijacije.

U koraku 940 novi loT uređaj dobija šemu od najmanje jednog drugog loT uređaja korišćenjem GUID identifikatora drugog loT uređaja, slično kao u koracima 650 i 660 sa Slike 6. Novi loT uređaj može preuzeti šemu od udaljenog servera, kao što je server 550 sa Slike 5, drugog loT uređaja, odvojivog memorijskog medijuma (kao što je fleš memorijska kartica), itd.

U koraku 950 novi loT uređaj određuje asocijacije između sebe i najmanje jednog od drugih loT uređaja poređenjem sopstvene šeme i šeme drugog loT uređaja. Novi loT uređaj može odrediti asocijaciju na osnovu identifikacije obrazaca sopstvene šeme koji se preklapaju sa obrascima šeme drugog loT uređaja. Može ili ne mora postojati asocijacija između loT uređaja i/ili novi loT uređaj opciono može dodeliti nivo poverenja svakoj od identifikovanih asocijacija. Na primer, što više zajedničkih atributa imaju dva loT uređaja to može biti veći nivo poverenja u asocijaciju.

loT uređaji, zatim, mogu stupiti u interakciju jedan sa drugim na osnovu određenih asocijacija, kao i u koraku 670 sa Slike 6.

Slika 9B ilustruje primer toka određivanja asocijacija između loT uređaja koji se izvršava na strani loT uređaja koji je već povezan na loT mrežu, kao što je loT uređaj 820 sa Slike 8. U koraku 960 loT uređaj prima GUID identifikator od novog loT uređaja, kao što je loT uređaj 810 sa Slike 8. U koraku 970 loT uređaj preuzima šemu novog loT uređaja. loT uređaj može preuzeti šemu sa udaljenog servera, kao što je server 550 sa Slike, novog loT uređaja, odvojivog memorijskog medijuma (kao što je na primer fleš memorijska kartica), itd.

U koraku 980, loT uređaj određuje asocijaciju između sebe i novog loT uređaja zasnovano na njegovoj sopstvenoj šemi i šemi novog loT uređaja. loT uređaj može odrediti asocijaciju na osnovu identifikacije obrazaca sopstvene šeme koji se preklapaju sa obrascima šeme novog loT uređaja. Može ili ne mora postojati asocijacija između loT uređaja, i/ili loT uređaj opciono može dodeliti nivo poverenja svakoj od identifikovanih asocijacija. Na primer, što više zajedničkih atributa imaju dva loT uređaja to može biti veći nivo poverenja u asocijaciju.

U koraku 990 loT uređaj opciono prenosi sopstveni GUID identifikator do novog loT uređaja. Ukoliko postoji asocijacija između loT uređaja, loT uređaj može emitovati sopstveni GUID identifikator do novog loT uređaja. Ukoliko ne postoji asocijacija, loT uređaj se može suzdržati od prosleđivanja svog GUID identifikatora do novog loT uređaja. Alternativno, loT uređaj može emitovati svoj GUID identifikator do novog loT uređaja pre određivanja da li postoji asocijacija.

loT uređaji koji određuju nivo poverenja u bilo koju identifikovanu asocijaciju, mogu preneti nivo poverenja do asociranog loT uređaja i/ili servera ili administratora loT mreže. Server ili administrator loT mreže mogu biti udaljeni server treće strane, lokalni korisnički server, lokalni korisnički uređaj koji vrši funkciju administratora za loT mrežu, itd.

Osobe sa poznavanjem predmetne oblasti tehnike će prepoznati da informacije i signali mogu biti reprezentovani korišćenjem bilo koje od većeg broja različitih tehnologija i tehnika. Na primer, podaci, instrukcije, komande, informacije, signali, bitovi, simboli i čipovi koji mogu biti referencirani na način opisan u prethodnom tekstu mogu biti reprezentovani naponima, strujama, elektromagnetnim talasima, magnetnim poljima ili česticama, optičkim poljima ili česticama ili bilo kojom njihovom kombinacijom.

Dalje, osobe sa poznavanjem predmetne oblasti tehnike će primetiti da različiti ilustrativni logički blokovi, moduli, kola i koraci algoritma koji su opisani u vezi sa aspektima koji su opisani u ovom dokumentu mogu biti implementirani kao elektronski hardver, računarski softver, ili nekom njihovom kombinacijom. Kako bi se jasno ilustrovala ova mogućnost uzajamne zamenljivosti hardvera i softvera, različite ilustrativne komponente, blokovi, moduli, kola i koraci koji su opisani u tekstu iznad, opisani su iz pogleda na njihovu funkcionalnost. Da li je takva funkcionalnost implementirana kroz hardver ili softver zavisi od konkretne primene i ograničenja dizajna nametnutih na čitav sistem. Stručnjaci iz predmetne oblasti mogu naći način da implementiraju opisanu funkcionalnost na različite načine za svaku posebnu oblast primene, ali takve odluke po pitanju implementacije ne treba interpretirati kao razlog za udaljavanje od obima opisa predmetnog pronalaska.

Različiti ilustrativni logički blokovi, moduli i kola, koji su ovde opisani u vezi sa aspektima pronalaska mogu biti implementirani ili izvršeni uz pomoć procesora opšte namene, DSP procesora, ASIC kola, FPGA kola ili nekog drugog programabilnog logičkog uređaja, diskretnih logičkih kapija ili tranzistorske logike, diskretnih hardverskih komponenti ili bilo kakvom njihovom kombinacijom dizajniranom da obavlja funkcije koje su opisane u ovom dokumentu. Procesor opšte namene može biti mikroprocesor, ali alternativno, procesor može biti bilo kakav konvencionalan procesor, kontroler, mikrokontroler ili mašina sa stanjima. Procesor može takođe biti implementiran kao kombinacija računarskih uređaja, na primer kombinacija DSP procesora i mikroprocesora, većeg broja mikroprocesora, jednog ili više mikroprocesora u vezi sa DSP jezgrom, ili bilo kakvom sličnom konfiguracijom.

Postupci, sekvence i/ili algoritmi koji su opisani u vezi sa aspektima opisanim u ovom dokumentu mogu biti izvedeni direktno u hardveru, u softverskom modulu izvršavanom od strane procesora ili kombinacijom navedenog. Softverski modul može počivati u RAM memoriji, fleš memoriji, ROM memoriji, EPROM memoriji, EEPROM memoriji, registrima, na hard disku, odvojivom disku, CD-ROM disku ili na bilo kakvom drugom tipu medijuma za čuvanje podataka koji je poznat u ovoj oblasti. Primer medijuma za čuvanje podataka je povezan sa procesorom kako bi procesor mogao čitati i upisivati informacije sa/na medijum. Alternativno, medijum za čuvanje podataka može biti izveden kao integralni deo procesora. Procesor i medijum za čuvanje podataka mogu biti izvedeni u ASIC kolu. ASIC kolo se može nalaziti u loT uređaju. Alternativno, procesor i medijum za čuvanje podataka mogu biti izvedeni kao diskretne komponente u korisničkom terminalu.

Prema jednom ili više primernih aspekata, funkcije koje su ovde opisane mogu biti implementirane kroz hardver, softver, firmver ili bilo kakvom njihovom kombinacijom. Ukoliko su implementirane kroz softver, funkcije mogu biti snimljene na ili prenete u vidu jedne ili više instrukcija ili u vidu koda na medijumu koji može biti očitan na računam. Medijum koji može biti očitan na računaru uključuje i računarske medijume za skladištenje podataka, i komunikacione medijume koji obuhvataju bilo kakav medijum koji omogućava prenos računarskog programa sa jednog mesta na drugo. Medijum za čuvanje podataka može biti bilo kakav raspoloživ tip medijuma kojem se može pristupiti od strane računara. Na primer, a bez nametanja ograničenja, takav medijum koji može biti očitan od strane računara može biti RAM, ROM, EEPROM, CD-ROM ili neki drugi optički medijum, magnetni disk ili neki drugi magnetni uređaj ili bilo kakav drugi medijum koji se može iskoristiti za prenos, skladištenje ili čuvanje željenog programskog koda u obliku instrukcija ili struktura podataka i kojem se može pristupiti sa računara. Takođe, bilo kakva konekcija je ispravno nazvana medijumom koji može biti očitan na računaru. Na primer, ukoliko se softver prenosi sa mrežnog sajta, servera ili nekog drugog udaljenog izvora korišćenjem koaksijalnog kabla, optičkog kabla, uvrnute parice, DSL ili bežične tehnologije kao što su infracrveni, radio i mikrotalasni prenos, ove tehnologije se smatraju uključenim u definiciju medijuma. Termin disk, na način koji je korišćen u ovom dokumentu, obuhvataju CD diskove, laserske diskove, optičke diskove, DVD diskove, flopi diskove i Blu-ray diskove, gde diskovi reprodukciju podataka mogu vršiti magnetno ili optički uz pomoć lasera. Kombinacije prethodno navedenog bi takođe trebalo smatrati da se nalaze unutar obima termina medijum koji se može očitati na računaru.

Dok prethodno iznet opis pronalaska prikazuje ilustrativne aspekte pronalaska, potrebno je naglasiti da je moguće izvršiti različite promene i modifikacije bez udaljavanja od obima pronalaska na način definisan u pridruženim Zahtevima. Funkcije, koraci i/ili aktivnosti postupka prema Zahtevima koji su u saglasnosti sa aspektima koji su opisani u ovom dokumentu ne moraju biti izvršavani u nekom konkretnom redosledu. Dalje, iako elementi opisa pronalaska mogu biti opisani ili navedeni u jednini, podrazumeva se i mogućnost realizacije u množini izuzev u slučajevima kada je ograničenje jednine eksplicitno navedeno.

Claims (15)

1. Postupak za određivanje asocijacije između loT( Internet- of- Things)uređaja, loT uređaja, sadrži: prijem (960) identifikatora drugog loT uređaja, na strani prvog loT uređaja; preuzimanje (970) šeme drugog loT uređaja od strane prvog loT uređaja, a na osnovu identifikatora drugog loT uređaja; određivanje (980) na strani prvog loT uređaja da li postoji ili ne postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja, a na osnovu šeme prvog loT uređaja i šeme drugog loT uređaja, gde šema prvog loT uređaja sadrži elemente šeme i njima pripadajuće vrednosti prvog loT uređaja i gde šema drugog loT uređaja sadrži elemente šeme i njima pripadajuće vrednosti drugog loT uređaja.

2. Postupak prema Zahtevu 1, gde određivanje sadrži: poređenje šeme prvog loT uređaja i šeme drugog loT uređaja; i identifikovanje obrazaca u šemi prvog loT uređaja koji se preklapaju sa obrascima u šemi drugog loT uređaja.

3. Postupak prema Zahtevu 2, gde obrazac prvog loT uređaja sadrži obrazac parova atribut-vrednost šeme prvog loT uređaja.

4. Postupak prema Zahtevu 2, koji dalje sadrži: određivanje nivoa poverenja u asocijacije zasnovano na meri preklapanja između šeme prvog loT uređaja i šeme drugog loT uređaja.

5. Postupak prema Zahtevu 1, gde se šema drugog loT uređaja preuzima od nadzornog uređaja za loT mreže koja sadrži prvi loT uređaj i drugi loT uređaj.

6. Postupak prema Zahtevu 1, gde se šema drugog loT uređaja dobija od drugog loT uređaja..

7. Postupak prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži: detekciju loT mreže koja sadrži prvi loT uređaj i drugi loT uređaj; i kao odgovor na detektovanje, prenosa identifikatora prvog loT uređaja do drugog loT uređaja.

8. Postupak prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži: prenos identifikatora prvog loT uređaja do drugog loT uređaja na osnovu toga da li postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja.

9. Postupak prema Zahtevu 1, gde prvi loT uređaj prima identifikator drugog loT uređaja u odgovoru na pristupanje drugog loT uređaja loT mreži kojoj pripada prvi loT uređaj.

10. Postupak prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži: određivanje vrednosti jednog ili više elemenata šeme za svaki od elemenata šeme prvog loT uređaja.

11. Postupak prema Zahtevu 10, gde određivanje vrednosti jednog ili više elemenata šeme sadrži: određivanje najmanje jedne ili više vrednosti elementa šeme na osnovu jedne ili više interakcija sa jednim ili više drugih loT uređaja, ili određivanja najmanje jedne od jedne ili više vrednosti elementa šeme na osnovu promene statusa prvog loT uređaja, ili obezbeđivanja šeme prvog loT uređaja dodatnim elementima šeme na osnovu funkcionalnosti prvog loT uređaja.

12. Postupak prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži: interakciju sa drugim loT uređajem na osnovu toga što postoji asocijacija između prvog loT uređaja i drugog loT uređaja.

13. Postupak prema Zahtevu 1, gde prvi loT uređaj i drugi loT uređaj komuniciraju jedan sa drugim primenom TCP/IP( Transmission Control Protocol! Internet Protocol)protokola.

14. Uređaj za određivanje asocijacije između loT( Internet- of- Things)uređaja, koji sadrži: sredstva izvedena da vrše korake iz bilo kojeg od Zahteva 1 do 13.

15. Ne-tranzistorski medijum koji može biti očitan na računaru, namenjen za određivanje asocijacije između loT( Internet- of- Things)uređaja koji sadrži računarski kod koji, kada se učita u memoriju i izvršava na pridruženom računaru, izvršava korake prema bilo kojem od Zahteva 1 do 13.