RS60124B1 - Upotreba alginatnih oligomera kao antikoagulanasa krvi - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu određenih alginatnih oligomera kao antikoagulanasa krvi, odnosno sredstava koja su sposobna da spreče ili inhibiraju stvaranje fibrinskih ugrušaka u celoj krvi ili plazmi. Shodno tome ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za sprečavanje ili inhibiranje koagulacije krvi, a samim tim i regulisanja koagulacije krvi. Potreba da se zgrušavanje krvi reguliše i kontroliše javlja se i u kliničkim i nekliničkim kontekstima. Postupci ovog pronalaska stoga mogu da se primenjuju u terapeutskom i hirurškom upravljanu bolesti i stanja povezanih sa neželjenom koagulacijom krvi (trombozom), ali takođe i u rukovanju celom krvlju, plazmom ili kompozicijama istih, i takođe materijalima, proizvodima ili sredstvima, ili njihovim delovima, koji kada se koriste dolaze u kontakt sa krvlju ili proizvodom dobijenim iz krvi koji može da koaguliše. Takođe su obezbeđeni proizvodi i sredstva podešeni za upotrebu kod takvih primena koji sadrže i/ili su obloženi takvim alginatnim oligomerima.

[0002] Koagulacija krvi (ili zgrušavanje krvi, pojmovi koji se ovde naizmenično upotrebljavaju) je fiziološki mehanizam koga su razvili kičmenjaci kako bi se suzbila i zalečila povreda sistema za cirkulaciju.

Jednostavno rečeno, proces koagulacije krvi dovodi do proizvodnje ukupne mase ćelija i proteinske matrice koja fizički ubacuje zadnji deo u integritet sistema za cirkulaciju što je uzrokovano povredom.

[0003] Specifičnije proces in vivo koagulacije je kompleksna dvokraka kaskada proetolitičkih reakcija koja dovodi do pretvaranja tečne krvi u čvrst gel na kraju putem pretvaranja rastvorljivog fibrinogena u nerastvorljiv fibrin. Pretvaranje fibrinogena u fibrin dovodi do matrice proteinskih vlakana koja hvataju krvna zrnca i druge krvne komponente. Bez obzira na tačan izgled nastalog entiteta, on je označen kao krvni ugrušak, ili klinički kao tromb.

[0004] In vivo proces koagulacije je račvast jer postoje dve priznate različite inicijalne tačke koje se uzajamno približavaju u tački Faktora X, proteina koji pretvara prototrombin u trombin, koji za uzvrat katalizuje pretvaranje fibrinogena u fibrin. Jedan od račvastih puteva koagulacije je označen kao "unutrašnji put" ili "put aktivacije kontakta" zbog početnih zapažanja da je put aktiviran nakon kontakta krvi sa veštačkim površinama. Po definiciji, suštinski posrednici ovog procesa su svi prisutni u krvi, odnosno "unutrašnji" su. Drugi račvasti put koagulacije je označen kao „spoljašnji put“ ili " put faktora tkiva " zbog zahteva za započinjanjem od strane „faktora tkiva“ posredinka spoljašnje ćelije. Izloženost faktoru tkiva se javlja odmah nakon povrede tkiva i samim tim se na spoljašnji put gleda kao na dominantan in vivo put.

[0005] Iako je koagulacija krvi suštinski odbrambeni mehanizam kičmenjaka od povreda, neželjena ili neodgovarajuća koagulacije u kliničkom kontekstu dovodi do trombotičkih bolesti u kojima krvni ugrušak izaziva opstrukciju u krvnom sudu srca. Takvi događaji često dovode do hipoksije i čak infarkta u nizvodnim tkivima. Oštećenje tkiva ili organa može da nastupi i u zavisnosti od mesta ishemije, tromboza ili nastalo oštećenje tkiva može da se manifestuju kao stanja kao što je hipertenzija, niska oksigenacija u krvi, moždani udar, srčani infarkt, plućna embolija i angina.

[0006] Postojanje puta aktivacije kontakta, koji je nezavistan od posrednika baziranih na tkivima, znači da je koagulacija cele krvi primećena in vitro. Štaviše, proizvodi koji sadrže faktore zgrušavanja cele krvi, npr. plazma, mogu da ispolje koagulaciju, čak i ako su takvi proizvodi lišeni ćelija i/ili pločica. U ovim načinima ostvarivanja, formiraće se mreže nerastvorljivog fibrina, iako će se u odsustvu krvnih zrnaca celokupan izgled ugrušaka razlikovati od onih formiranih u celoj krvi. Shodno tome, put koagulacije krvi je takođe važan u kontekstu rukovanja krvlju i krvnim proizvodima in vitro.

[0007] Farmaceutske intervencije koje tretiraju ili sprečavaju trombotičke bolesti su dostupne ali su brojno ograničene i imaju probleme vezano za toksičnost, interakcije sa lekovima i doziranjem i ograničenjima vezano za puteve isporuke. Poželjni su alternativni antikoagulansi koji imaju bolji bezbednosni profil, koji su lakši za doziranje i sa manje ograničenja vezano za puteve primene. Dalje, poznato je obezbeđivanje materijala, proizvoda ili sredstava, ili njihovih delova, koji kada se koriste dolaze u kontakt sa krvlju ili proizvodima dobijenim iz krvi sa površinama, npr. omotačima površina, koji obuhvataju hemokompatibilna jedinjenja koja su osmišljena da koagulaciju krvi na tim površinama svedu na minimum. Poželjna su alternativna, poželjno poboljšana, hemokompatibilna jedinjenja za upotrebu kao takva ili kod takvih omotača površina. Dodaci za suprotstavljanje koagulaciji in vitro su takođe dostupni, iako su alternative uvek potrebne, posebno alternative koje su bezbedne za upotrebu sa krvnim proizvodima koji su predviđeni da se daju humanim ili ne-humanim subjektima.

[0008] Alginati su polisaharidi koji se prirodno javljaju i za koje je zaključeno da imaju brojne upotrebe, i kliničke (npr. kod zavoja za rane, kao nosači lekova i kod preparata koji se koriste protiv gorušice) i nekliničke (npr. kod pripreme hrane). Oni su linearni polimeri (1-4) povezane β-D-manuronske kiseline (M) i/ili njene C-5 epimer α-L-guluronske kiseline (G). Primarna struktura alginata može da varira u velikoj meri. M i G ostaci mogu biti organizovani kao homopolimerni blokovi graničnih M ili G ostataka, kao blokovi naizmeničnih M i G ostataka, a pojedinačni M ili G ostaci se mogu naći tako što međusobno razdvajaju ove strukture blokova. Molekul alginata može da obuhvati neke ili sve ove strukture, a takve strukture možda i ne moraju da budu ravnopravno distribuirane kroz polimer. U krajnjem slučaju, postoji homopolimer guluronske kiseline (poliguluronat) ili homopolimer manuronske kiseline (polimanuronat).

[0009] Alginati su izolovani iz morskih smeđih algi (npr. određene vrste Durvillea, Lessonia i Laminaria) i bakterija kao što su Pseudomonas aeruginosa i Azotobacter vinelandii. Ostale pseudomonade

(npr. Pseudomonas fluorescens, Pseudomonas putida, i Pseudomonas mendocina) zadržavaju genetsku sposobnost da proizvode alginate, ali u divljini one ne proizvode nivoe alginata koji mogu da se detektuju. Mutacija može da izazove ove neproduktivne pseudomonade da proizvode stabilne velike količine alginata.

[0010] Alginat je sintetisan kao polimanuronat, a G ostaci su formirani dejstvom epimeraza (specifično C-5 epimeraza) na M ostacima u polimeru. U slučaju alginata ekstrahovanih iz algi, G ostaci su pretežno organizovani kao G blokovi zato što enzimi koji su uključeni u biosintezu alginata kod algi poželjno uvode G koji je u susedstvu drugog G, i na taj način se delovi M ostataka pretvaraju u G-blokove. Tumačenje ovih biosintetičkih sistema je omogućilo proizvodnju alginata specifičnih primarnih struktura (WO 94/09124, Gimmestad, M et al, Journal of Bacteriology, 2003, Vol 185(12) 3515-3523 i WO 2004/011628).

[0011] Alginati su obično izolovani iz prirodnih izvora kao polimeri velike molekulske mase (npr. prosečna molekulska masa u rasponu 300,000 do 500,000 Daltona). Poznato je, međutim, da takvi veliki alginatni polimeri mogu biti degradirani, ili rastureni, npr. hemijskom ili enzimatskom hidrolizom da bi se proizvele alginatne strukture niže molekulska masa. Alginati koji se upotrebljavaju industrijski obično imaju prosečnu molekulsku masu u rasponu od 100,000 do 300,000 Daltona (takvi alginati su još uvek u razmatranju da postanu veliki polimeri) iako su alginati prosečne molekulske mase od približno 35,000 Daltona u upotrebi kod farmaceutskih preparata. Ovi veliki alginatni polisaharidi su se razmatrali kao mogući omotači koji su kompatibilni sa krvlju veštačke površine (WO2009/103977; Yoshioka T. et al, Biomaterials, 2003, vol 24 (17), 2889-2894; Yoshioka T. et al; Materials Research Society Symposium Proceedings, Materials Research Society, 2003, 333-338). Sa druge strane, prijavljeno je da su veliki alginatni polisaharidi protrombotički (EP0059221).

[0012] U novije vreme alginatni oligomeri manje veličine (molekulske mase) su predloženi za kliničku upotrebu, naročito za smanjenje viskoznosti sluzi, uključujući određenije hipervisokoznu sluz kao što je ona koja se javlja kod pacijenata sa cističnom fibrozom i drugim respiratornim bolestima (videti WO 2007/039754 i WO 2008/125828) ili anti-mikrobiološki, protiv biofilma (WO 2009/068841) i bakterija koje su otporne na više lekova (WO 2010/13957).

[0013] Sad je nenadano otkriveno da alginatni oligomeri, specifično ne-sumporni alginatni oligomeri od 2 do 30 monomera, mogu da inhibiraju i čak spreče koagulaciju krvi i samim tim regulišu i kontrolišu koagulaciju krvi, i kao rezultat, predloženo je da takvi alginatni oligomeri budu korišćeni kao antikoagulansi krvi u postupcima za sprečavanje ili inhibiranje koagulacija krvi u celoj krvi ili kompozicijama, npr. krvnim proizvodima, koji sadrže faktore zgrušavanja krvi u bilo kom kontekstu izvan ili unutar ljudskog ili životinjskog tela. Takvi konteksti mogu da uključuju inhibiciju ili sprečavanje koagulacije krvi na ili kod bilo kojih materijala, proizvoda ili sredstva koji kada su u upotrebi, bilo izvan ili unutar ljudskog ili životinjskog tela, dolaze u kontakt sa krvlju ili proizvodom dobijenim iz krvi koji ima sposobnost koagulacije. U takvim aspektima, alginatni oligomer može biti obezbeđen u ili na površini takvih materijala, proizvoda ili sredstva (tj. kod imobilisanog oblika). Alginatni oligomeri mogu lako da budu obezbeđeni u takvim oblicima. Takvi konteksti takođe uključuju usporavanje efekata antikoagulanasa alginatnih oligomera koji se koriste prema ovom postupku u ljudskom ili životinjskom telu kao antokoagulantna terapeutska sredstva, koja mogu biti obezbeđenja u neimobilisanom obliku. Alginatni oligomeri nisu toksični, laki su za davanje i doziranje i nije poznato da ispoljavaju interakcije sa lekovima, i kao takva, ova jedinjenja rešavaju neke ili sve različite prethodno navedene nedostatke.

[0014] Shodno tome, u prvom aspektu ovaj postupak obezbeđuje in vitro ili ex vivo postupak za sprečavanje ili inhibiciju koagulacije krvi, pri čemu pomenuti postupak obuhvata dovođenje kompozicije koja obuhvata krvnu plazmu, poželjno celu krv, ili materijala sa kojim pomenuta kompozicija jeste, ili može biti, u kontaktu, sa alginatnim oligomerom od 2 do 30 monomernih ostataka, pri čemu pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.

[0015] Pojam "dovođenje u kontakt" obuhvata bilo koji način isporuke alginatnog oligomera kompoziciji koja obuhvata krvnu plazmu (ili izlaganje kompozicije alginatnog oligomera), bilo direktno bilo indirektno. Alginat može biti obezbeđen u slobodnom i/ili imobilisanom obliku, npr. nastavljen ili može biti sadržan na površini koja kada je u upotrebi može da dođe u kontakt sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu. Alginatni oligomer može da se nanosi, ili može da bude inkorporisan u materijal od kog je površina formirana ili taj materijal može da bude impregniran oligomerom, npr. površina materijala može da bude obložena alginatnim polimerima, ili mogu biti obezbeđeni kao deo površinskog oblaganja. Ovo može da se javi pre, tokom ili nakon formiranja površine, a može da se realizuje i putem kovalentnih ili nekovalentnih interkacija, npr. jonskih ili elektrostatičkih interakcija, ili, se uopštenije može izraziti, adsorpcijom, što može biti na bilo koji način. Određenije, alginatni oligomeri prigodne monomerne kompozicije mogu biti obezbeđeni na površini kao, ili deo, gela izazvanog katjonom.

[0016] Alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku, kada su obezbeđeni u ili na površini materijala čine taj materijal hemokompatibilnijim i stoga, u određenim načinima ostvarivanja, se mogu smatrati hemokompatibilnim slojem ili omotačem.

[0017] U daljim načinima ostvarivanja, alginatni oligomer je obezbeđen ili uključen u hemokompatibilnu oblogu koji obuhvata jedno ili više dodatnih hemokompatibilnih jedinjenja, npr. heparin, heparansulfat, hijaluronan, polietilenglikol ili dekstran, ili zapravo bilo koje bioaktivno sredstvo koje ima aktivnost ili svojstvo antikoagulansa, ili bilo koje sredstvo ili materijal koji pomaže u smanjenju koagulacije, npr. smanjenju aktivacije pločica i/ili vezivanju komponenata krvi (npr. proteina) potrebnih za koagulaciju.

[0018] U drugim načinima ostvarivanja alginatni oligomer nije korišćen kod nepokretnog oblika. Obično u takvim načinima ostvarivanja alginatni oligomer se daje u svom nativnom obliku ili kao deo kompozicije, npr. farmaceutski prihvatljive formulacije.

[0019] Ovaj pronalazak može da se koristi za inhibiranje ili sprečavanje koagulacije krvi u bilo kom kontekstu izvan ljudskog ili životinjskog tela, određenije na ili u bilo kom od materijala, proizvoda ili sredstava koji kada u in vitro ili ex vivo upotrebi dolaze u kontakt sa krvlju ili proizvodom dobijenom iz krvi. U daljim aspektima efekti antikoagulacije alginatnih oligomera od 2 do 30 monomernih ostataka, pri čemu pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu ukorenjeni su u kontekstu ljudskog ili životinjskog tela, npr. kao terapeutska sredstva ili kao deo konstruisanih površina implantabilnih ili trajnih medicinskih sredstava. Stoga bi trebalo prihvatiti da su uključeni i medicinski i nemedicinski postupci, npr. in vitro i ex vivo postupci su uključeni kao i in vivo upotrebe. Kako je detaljnije opisano u nastavku, u obim ovog pronalaska su izričito uključeni i postupci koji nisu sprovedeni unutar ili na ljudskom ili nehumanom životinjskom telu, ili u vezi sa, ili u ili na sredstvu ili materijalu koji su celi ili delimično sadržani u ili na humanom ili nehumanom telu kičmenjaka.

[0020] Stoga, ovaj postupak dalje obezbeđuje alginatni oligomer za upotrebu u antokoagulantnoj terapiji (ili antitrombozi), pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu. Specifičnije, ovaj postupak obezbeđuje alginatni oligomer za upotrebu u postupku za lečenje ili sprečavanje tromboze, ili bolesti ili stanja povezanih sa koagulacijom krvi (ili trombozom), pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.

[0021] U daljem aspektu ovaj postupak obezbeđuje alginatni oligomer za proizvodnju leka za upotrebu u antokoagulantnoj terapiji krvi (ili antitrombozi), pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu. Specifičnije, ovaj postupak obezbeđuje alginatni oligomer za proizvodnju leka za upotrebu u postupku lečenja ili sprečavanja tromboze, ili bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi (trombozom), pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.

[0022] Samim tim je ovde takođe opisan postupak antikoagulantske terapije (ili antitromboze), pri čemu pomenuti postupak obuhvata davanje alginatnog oligomera humanom ili nehumanom subjektu koji je kičmenjak kome je pomenuta terapija potrebna, pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 75 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.

[0023] Samim tim je ovde takođe opisan postupak za lečenje ili sprečavanje tromboze, ili bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi (ili trombozom), pri čemu pomenuti postupak obuhvata davanje alginatnog oligomera humanom ili nehumanom subjektu koji je kičmenjak a kome je to potrebno, pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 75 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.

[0024] U ovim terapeutskim načinima ostvarivanja alginatni oligomer se daje u količini koja je efektivna za inhibiranje ili sprečavanje koagulacije krvi, npr. za lečenje ili sprečavanje ciljne bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi.

[0025] Terapeutskim postupcima u kojima alginatni oligomer prema ovom pronalasku može biti korišćen, može da prethodi faza u kojoj je subjekt identifikovan ili je dijagnostikovan kao subjekt kod koga postoji rizik od tromboze, ili subjekt kod koga je tromb formiran, ili se formirao, ili kod koga postoji sumnja se formirao, npr. subjekt koji ima, za koga postoji sumnja da ima, ili postoji rizik od bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi.

[0026] U drugim načinima ostvarivanja terapeutski postupci u kojima alginatni oligomer prema ovom pronalasku može biti korišćen mogu biti praćeni fazom u kojoj je subjekt praćen zbog efekta na trombozu i/ili promene u stanju ili kliničkom statusu. Na primer, subjekt je praćen zbog formiranja krvnog ugruška, brojnih ugrušaka, i/ili je postojeći ugrušak praćen zbog promena u veličini, obliku i/ili integritetu, npr. upotrebom tehnika koje su detaljno opisane u nastavku. U drugim načinima ostvarivanja dodatna faza može da predstavlja fazu u kojoj je subjekt praćen zbog početka bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi ili promenama kod prethodno postojeće bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi. U drugim načinima ostvarivanja dodatna faza može biti faza u kojoj se krv subjekta ispituje da bi se procenila sposobnost za koagulaciju, npr. upotrebom testova koagulacije detaljno opisanih u nastavku.

[0027] Kako je gore naznačeno, alginati se obično javljaju kao polimeri prosečne molekulske mase od najmanje 35,000 Daltona, tj. približno 175 do približno 190 monomernih ostataka, iako su obično mnogo veći, i alginatni oligomer može biti definisan kao materijal koji je dobijen frakcinacijom (tj. smanjenjem veličine) alginatnog polimera, obično alginata koji se prirodno javlja. Određenije, alginatni oligomer za upotrebu prema ovom pronalasku će sadržati 2 do 30 ostataka. Stoga, alginatni oligomer za upotrebu prema ovom pronalasku će obično imati prosečnu molekulsku masu od 350 do 6,000 Daltona.

[0028] Drugim rečima, alginatni oligomer može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn) od 2 do 30, 2 do 28, 2 do 25, 2 do 22, 2 do 20, 2 do 18, 2 do 17, 2 do 15 ili 2 do 12.

[0029] Drugi reprezentativni rasponi (bilo za broj ostataka, DP ili DPn) uključuju bilo koji od 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 ili 11 do bilo kog od 30, 29, 28, 27, 26, 25, 24, 23, 22, 21, 20, 19, 18, 17, 16, 15, 14, 13 ili 12.

[0030] Drugi reprezentativni rasponi (bilo za broj ostataka, DP ili DPn) uključuju bilo koji od 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14 ili 15 do bilo kog od 30, 29, 28, 27, 26, 25, 24, 23, 22, 21, 20, 19, 18, 17 ili 16.

[0031] Drugi reprezentativni rasponi (bilo za broj ostataka, DP ili DPn) uključuju bilo koji od 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17 ili 18 do bilo kog od 30, 29, 28, 27, 26, 25, 24, 23, 22, 21, 20 ili 19.

[0032] Alginatni oligomer će, kako je gore naznačeno, sadržati (ili obuhvatati) guluronat ili guluronsku kiselinu (G) i/ili manuronat ili ostatke ili jedinice manuronske kiseline (M). Alginatni oligomer prema ovom pronalasku će poželjno biti sastavljen samo od, ili suštinski samo (tj. suštinski se sastoji od) uronata/ostataka uronske kiseline, određenije samo ili suštinski samo od G i/ili M ostataka. Drugim rečima, kako se alginatni polimer koristi prema ovom pronalasku, najmanje 80%, određenije najmanje 85, 90, 95 ili 99% monomernih ostataka može biti uronat/ostaci uronske kiseline, ili, određenije G i/ili M ostaci. Drugim rečima, poželjno alginatni oligomer neće obuhvatati ostatke ili jedinice (npr. druge saharidne ostatke, ili određenije ostatke uronske kiseline/uronata).

[0033] Alginatni oligomer je poželjno linearni oligomer.

[0034] Određenije, u poželjnom načinu ostvarivanja najmanje 30% monomernih ostataka alginatnog oligomera su G ostaci (tj. guluronat ili guluronska kiselina). Drugim rečima alginatni oligomer će sadržati najmanje 30% ostataka guluronata (ili guluronske kiseline). Specifični načini ostvarivanja stoga uključuju alginatne oligomere sa (npr. koji sadrže) 30 do 70% G ostataka (guluronata) ili 0 do 100% G ostataka (guluronata). Stoga, reprezentativni alginatni oligomer za upotrebu prema ovom pronalasku može da sadrži najmanje 70% G ostataka (tj. najmanje 70% monomernih ostataka alginatnog oligomera će biti G ostaci).

[0035] Poželjno najmanje 50% ili 60%, određenije najmanje 70% ili 75%, čak određenije najmanje 80, 85, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98 ili 99% monomernih ostataka predstavljaju guluronat. U jednom načinu ostvarivanja alginatni oligomer može biti oligoguluronat (tj. homooligomer G, ili 100% G)

U daljem poželjnom načinu ostvarivanja, gore opisani alginati prema ovom pronalasku imaju primarnu strukturu pri čemu je većina G ostataka u takozvanim G-blokovima. Poželjno najmanje 50%, poželjnije najmanje 70 ili 75%, i najpoželjnije 80, 85, 90, 92 ili 95% G ostataka je u G-blokovima. G blok predstavlja neprekidnu sekvencu od najmanje dva G ostatka, poželjno najmanje 3 neprekidna G ostatka, poželjnije najmanje 4 ili 5 neprekidnih G ostataka, najpoželjnije najmanje 7 neprekidnih G ostataka.

[0036] Određenije najmanje 90% G ostataka je povezano 1-4 sa drugim G ostatkom. Određenije najmanje 95%, poželjnije najmanje 98%, i najpoželjnije 99% G ostataka alginata je povezano 1-4 sa drugim G ostatkom.

[0037] Alginatni oligomer upotrebe u ovom pronalasku je poželjno 3- do 28-mera, određenije 4- do 25-mera, npr.5- do 20-mera, naročito 6- do 22-mera, određenije 8- do 20-mera, naročito 10- do 15-mera, npr. sa molekulskom masom u rasponu 350 do 6000 Daltona, poželjno 550 do 5500 Daltona, poželjno 750 do 5000 Daltona, i naročito 750 do 4500 Daltona ili 2000 do 3000 Daltona ili 900 do 3500 Daltona. U druge reprezentativne alginatne oligomere spadaju, kako je prethodno pomenuto, oligomeri sa 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11 ili 12 do 28, 25, 22 ili 20 ostataka.

[0038] Može biti pojedinačno jedinjenje ili može biti mešavina jedinjenja, npr. raspona stepena polimerizacije. Kako je gore naznačeno, monomerni ostaci u alginatnom oligomeru, mogu biti isti ili različiti i nije potrebno da svi nose naelektrisane grupe iako je poželjno da ih većina (npr. najmanje 60%, poželjno najmanje 80% poželjnije najmanje 90%) nosi. Poželjno je da suštinska većina npr. najmanje 80%, poželjnije najmanje 90% naelektrisanih grupa ima isti polaritet. Kod alginatnog oligomera, odnos hidroksil grupa u odnosu na naelektrisane grupe je poželjno najmanje 2:1, određenije najmanje 3:1.

[0039] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 3-28, 4-25, 6-22, 8-20 ili 10-15, ili 5-18 ili 7-15 ili 8-12, naročito 10.

[0040] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 5-30, 5-28, 5-25, 5-22, 5-20, 5-18, 5-16, 5-15 ili 5-14.

[0041] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 8-30, 8-28, 8-25, 8-22, 8-20, 8-18, 8-16, 8-15 ili 8-14.

[0042] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 9-30, 9-28, 9-25, 9-22, 9-20, 9-18, 9-16, 9-15 ili 9-14.

[0043] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 10-30, 10-28, 10-25, 10-22, 10-20, 10-18, 10-16, 10-15 ili 10-14.

[0044] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 12-30, 12-28, 12-25, 12-22, 12-20, 12-18, 12-16, 12-15 ili 12-14.

[0045] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 15-30, 15-28, 15-25, 15-22, 15-20, 15-18 ili 15-16.

[0046] Alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima stepen polimerizacije (DP), ili prosečan stepen polimerizacije (DPn), od 18-30, 18-28, 18-25, 18-22 ili 18-20.

[0047] Poželjno alginatni oligomer prema ovom pronalasku je suštinski bez, poželjno suštinski bez, alginatnih oligomera sa stepenom polimerizacije van ovde opisanih raspona. Ovo može biti izraženo u smislu distribucije molekulske mase alginatnog oligomera prema ovom pronalasku, npr. procenta svakog mola alginatnog oligomera koji se koristi prema ovom pronalasku koji ima DP izvan relevantnog raspona. Distribucija molekulske mase je poželjno takva da najviše 10%, poželjno najviše 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, ili 1% mola ima DP od tri, dva ili jedne više od relevantne gornje granice za DPn. Isto tako poželjno je najviše 10%, poželjno najviše 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, ili 1% mola ima DP ispod broja tri, dva ili jedan manje od relevantne donje granice DPn.

[0048] Pogodni alginatni oligomeri su opisani u WO2007/039754, WO2007/039760, WO 2008/125828, i WO2009/068841.

[0049] Reprezentativni pogodni alginatni oligomeri imaju DPnu rasponu 5 do 30, pri čemu je frakcija guluronat/galakturonat (FG) od najmanje 0.80, frakcija manuronata (FM) najviše 0.20, i najmanje 95 molnih % DP-a najviše 25.

[0050] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 7 do 15 (poželjno 8 do 12), pri čemu je frakcija guluronat/galakturonat (FG) najmanje 0.85 (poželjno najmanje 0.90), a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.15 (poželjno najviše 0.10), i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 17 (poželjno manjim od 14).

[0051] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 5 do 18 (naročito 7 do 15), pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.80 (poželjno najmanje 0.85, naročito najmanje 0.92), a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.20 (poželjno najviše 0.15, naročito najviše 0.08), i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 20 (poželjno manjim od 17).

[0052] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 5 do 18, pri čemu je frakcija guluronat/galakturonat (FG) od najmanje 0.92, a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.08, i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 20.

[0053] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 5 do 18 (poželjno 7 do 15, poželjnije 8 do 12, naročito oko 10), pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.80 (poželjno najmanje 0.85, poželjnije najmanje 0.90, naročito najmanje 0.92, najodređenije najmanje 0.95), a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.20 (poželjno najviše 0.15, poželjnije najviše 0.10, naročito najviše 0.08, najodređenije najviše 0.05), i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 20 (poželjno manje od 17, poželjnije manje od 14).

[0054] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 7 do 15 (poželjno 8 do 12), pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.92 (poželjno najmanje 0.95), a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.08 (poželjno najviše 0.05), i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 17 (poželjno manje od 14).

[0055] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 5 do 18, pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.80, a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.20, i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 20.

[0056] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 7 do 15, pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.85, a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.15, i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 17.

[0057] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 7 do 15, pri čemu je guluronat/galakturonat frakcija (FG) od najmanje 0.92, a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.08, i sa najmanje 95% mola sa stepenom polimerizacije manjim od 17.

[0058] Dodatni pogodni alginatni oligomeri imaju prosečan stepen polimerizacije u rasponu 5 do 20, pri čemu je guluronat frakcija (FG) od najmanje 0.85, a frakcija manuronata (FM) od najviše 0.15.

[0059] Stoga će se videti da određena klasa alginatnih oligomera kojoj se daje prednost prema ovom pronalasku jesu alginatni oligomeri definisani kao takozvani "visoki G" ili "G-blok" oligomeri tj. sa visokim sadržajem G ostataka ili G-blokova (npr. pri čemu najmanje 70% monomernih ostataka predstavljaju G, poželjno raspoređeni u G-blokovima). Međutim, drugi tipovi alginatnog oligomera takođe mogu biti u upotrebi, uključujući naročito "visoki M" ili oligomere "M-bloka" ili oligomere MG-bloka, kako je opisano u nastavku. Shodno tome, alginatni oligomeri visokih proporcija pojedinačnog tipa monomera, sa pomenutim monomerima ovog tipa koji su pretežno prisutni u neprekidnim sekvencama tog monomernog tipa, predstavljaju oligomere koji su naročit poželjni, npr. oligomeri pri čemu najmanje 70% monomernih ostataka u oligomeru predstavljaju G ostatke povezane 1-4 sa drugim G-ostatkom, ili poželjnije najmanje 75%, i najpoželjnije 80, 85, 90, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99% monomernih ostataka oligomera predstavljaju G ostatke povezane 1-4 sa drugim G ostatkom. Ova 1-4 veza od dva G ostatka se drugim rečima može nazvati guluronska jedinica vezana za susednu guluronsku jedinicu.

[0060] U daljem načinu ostvarivanja najmanje, ili određenije više od, 50% monomernih ostataka alginatnog oligomera mogu biti M ostaci (tj. manuronat ili manuronska kiselina). Drugim rečima alginatni oligomer će sadržati najmanje ili alternativno više od 50% ostataka manuronata (ili manuronske kiseline). Specifični načini ostvarivanja stoga uključuju alginatne oligomere sa (npr. koji sadrže) 50 do 70% M ostataka (manuronat) ili npr.70 do 100% M ostataka (manuronat). Dodatni specifični načini ostvarivanja takođe uključuju oligomere koji sadrže 71 do 85% M ostataka ili 85 do 100% M ostataka. Stoga, reprezentativni alginatni oligomer za upotrebu prema ovom načinu ostvarivanja ovog pronalaska će sadržati više od 70% M ostataka (tj. više od 70% monomernih ostataka alginatnog oligomera će biti M ostaci).

[0061] U drugim načinima ostvarivanja najmanje 50% ili 60%, određenije najmanje 70% ili 75%, čak određenije najmanje 80, 85, 90, 95 ili 99% monomernih ostataka predstavljaju manuronat. U jednom načinu ostvarivanja alginatni oligomer može biti oligomanuronat (tj. homooligomer M, ili 100% M).

[0062] U daljem načinu ostvarivanja, gore opisani alginati prema ovom pronalasku imaju primarnu strukturu pri čemu je većina M ostataka u takozvanim M-blokovima. U ovom načinu ostvarivanja poželjno najmanje 50%, poželjnije najmanje 70 ili 75%, i najpoželjnije 80, 85, 90 ili 95% M ostataka je u M-blokovima. M blok predstavlja neprekidnu sekvencu najmanje dva M ostatka, poželjno najmanje 3 neprekidna M ostatka, poželjnije najmanje 4 ili 5 neprekidnih M ostataka, najpoželjnije najmanje 7 neprekidnih M ostataka.

[0063] Određenije, najmanje 90% M ostataka je povezano 1-4 sa drugim M ostatkom. Određenije najmanje 95%, poželjnije najmanje 98%, i najpoželjnije 99% M ostataka alginata je povezano 1-4 sa drugim M ostatkom.

[0064] Drugi poželjni oligomeri su alginatni oligomeri pri čemu najmanje 70% monomernih ostataka u oligomeru su M ostaci povezani 1-4 sa drugim M-ostatkom, ili poželjnije najmanje 75%, i najpoželjnije 80, 85, 90, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99% monomernih ostataka oligomera predstavljaju M ostatke povezane 1-4 sa drugim M ostatkom. Ova 1-4 veza dva M ostatka može biti drugačije izražena kao manuronska jedinica vezana za susednu manuronsku jedinicu.

[0065] U daljem načinu ostvarivanja, alginatni oligomeri prema ovom pronalasku obuhvataju sekvencu naizmeničnih M i G ostataka. Sekvenca od najmanje tri, poželjno najmanje četiri, naizmeničnih M i G ostataka predstavlja MG blok. Poželjno alginatni oligomeri prema ovom pronalasku obuhvataju MG blok. Specifičnije izraženo, MG blok predstavlja sekvencu od najmanje tri neprekidna ostatka koji se sastoje od G i M ostataka i pri čemu svaki ne-terminalni (unutrašnji) G ostatak u neprekidnoj sekvenci je povezan 1-4 i 4-1 sa M ostatkom i svaki ne-terminalni (unutrašnji) M ostatak u neprekidnoj sekvenci je povezan 1-4 i 4-1 sa G ostatkom. Poželjno MG blok predstavlja najmanje 5 ili 6 neprekidnih ostataka, poželjnije najmanje 7 ili 8 neprekidnih ostataka.

[0066] U daljem načinu ostvarivanja manji broj uronata u alginatnom oligomeru (tj. manuronat ili guluronat) je pretežno nađen u MG blokovima. U ovom načinu ostvarivanja poželjno najmanje 50%, poželjnije najmanje 70 ili 75% i najpoželjnije 80, 85, 90 ili 95% manjeg broja monomera uronata u alginatnom oligomeru MG bloka su prisutni u MG blokovima. U drugom načinu ostvarivanja alginatni oligomer je raspoređen tako da je najmanje 50%, najmanje 60%, najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 99%, npr.100% G i M ostataka u oligomeru raspoređeno u MG blokovima.

[0067] Iako u svom najširem smislu, ovaj pronalazak se odnosi i na načine ostvarivanja pri čemu, najmanje 1% ali manje od 100% monomernih ostataka oligomera predstavljaju G ostatke (tj. guluronat ili guluronsku kiselinu), određenije, i kako je definisano u nastavku, najmanje 30% monomernih ostataka predstavljaju G ostatke. Stoga, u svom najširem smislu, MG blok koji sadrži alginatni oligomer može da sadrži najmanje 1%, ali manje od 100%, ostataka guluronata (ili guluronsku kiselinu), ali generalno MG blok koji sadrži alginatni oligomer će sadržati najmanje 30% (ili najmanje 35, 40 ili 45% ili 50% G) ali manje od 100% G. Specifični načini ostvarivanja samim tim uključuju MG blok koji sadrži alginatne oligomere sa (npr. koji sadrže) 1 do 30% G (guluronat) ostataka, 30 do 70% G (guluronat) ostataka ili 70 do 99% G (guluronat) ostataka. Stoga, reprezentativni MG blok koji sadrži alginatni oligomer za upotrebu prema ovom pronalasku može da sadrži više od 30%, ali manje od 70%, G ostataka (tj. više od 30%, ali manje od 70%, monomernih ostataka alginatnog oligomera MG bloka će predstavljati G ostatke).

[0068] Poželjno više od 30%, određenije više od 35% ili 40%, čak određenije više od 45, 50, 55, 60 ili 65%, ali u svakom slučaju manje od 70%, monomernih ostataka MG bloka koji sadrži alginatni oligomer predstavljaju guluronat. Alternativno, manje od 70%, poželjnije manje od 65% ili 60%, čak poželjnije manje od 55, 50, 45, 40 ili 35%, ali u svakom slučaju više od 30% monomernih ostataka MG bloka koji sadrže alginatni oligomer predstavljaju guluronat. Bilo koji raspon formiran bilo kojom kombinacijom ovih vrednosti može biti odabran. Stoga, na primer MG blok koji sadrži alginatni oligomer može da ima npr. između 35% i 65%, 40% i 60% ili 45% i 55% G ostataka.

[0069] U drugom načinu ostvarivanja MG blok koji sadrži alginatni oligomer može da ima približno jednake količine G i M ostataka (npr. odnosi između 65% G/35% M i 35% G/65% M, na primer 60% G/40% M i 40% G/60% M; 55% G/45% M i 45% G/55% M; 53% G/47% M i 47% G/53% M; 51% G/49% M i 49% G/51% M; npr. oko 50% G i oko 50% M) i ovi ostaci su raspoređeni pretežno, poželjno u celosti ili što je potpunije moguće, po naizmeničnom MG modelu (npr. najmanje 50% ili najmanje 60, 70, 80, 85, 90 ili 95% ili 100% M i G ostataka su u naizmeničnoj MG sekvenci).

[0070] Postignuti nivo, ili količina, antikoagulacije mogu da variraju u zavisnosti od preciznih okolnosti, npr. načina i konteksta u kojem se upotrebljavaju alginatni oligomeri, uslova u kojima se upotrebljavaju i kompozicije alginatnog oligomera. Kako je pokazano u primerima, alginatni oligomeri različitih veličina, G i M sadržaj i raspored monomera pokazuju različite nivoe antikoagulantskog efekta. Ovaj postupak stoga stručnjaku obezbeđuje načine da izabere, prema ovom pronalasku, alginatni oligomer strukture koja ima svojstva antikoagulacije (npr. potentnost i trajanje efekta) koja najbolje ili bolje, odgovaraju potrebama u kontekstru u kom on radi, npr. karakteristike pacijenta ili uzorka krvi od značaja. Stoga, dostupnost različitih alginatnih oligomera koji mogu da imaju drugačije antikoagulantske efekte u datom sistemu od značaja otvara mogućnost kreiranja svojstava antikoagulansa alginatnog oligomera prema sistemu u kojem se radi. Kombinacije alginatnih oligomera različitih veličina, G i M sadržaj i raspoređivanje monomera mogu da se koriste zajedno kako bi se stvorio još precizniji antikoagulantski efekat. U drugim načinima ostvarivanja alginatni oligomer prema ovom pronalasku može da ima različite regione monomernog sadržaja i strukture koji zajedno doprinose celokupnom stvorenom antikoagulantskom efektu. Naravno, struktura oligomera, ili njeni delovi, mogu dalje da budu izabrani kako bi se olakšala formulacija i/ili imobilizacija na ili u materijalima i površinama.

[0071] U određenim načinima ostvarivanja terminalni ostaci uronske kiseline oligomera prema ovom pronalasku nemaju dvostruku vezu, naročito dvostruku vezu koja se nalazi između C4i C5atoma. Takvi oligomeri se mogu opisati kao oni koji imaju zasićene terminalne ostatke uronske kiseline. Stoga, u drugim načinima ostvarivanja alginatni oligomeri prema ovom pronalasku imaju nezasićene terminalne ostatke uronske kiseline. Stručnjak će biti u mogućnosti da pripremi oligomere sa zasićenim terminalnim ostacima uronske kiseline bez nepotrebnog napora. Ovo može biti kroz upotrebu proizvodnih tehnika koje daju takve oligomere, ili pretvaranjem (zasićenjem) oligomera proizvedenih postupcima koji daju oligomere sa ostacima nezasićenih terminala uronske kiseline.

[0072] Alginatni oligomer će obično nositi naelektrisanje tako da kontrajoni za alginatni oligomer mogu da predstavljaju bilo koje fiziološki podnošljive jone, naročito one koji se uobičajeno upotrebljavaju za naelektrisane supstance, npr. natrijum, kalijum, amonijak, hlorid, mezilat, meglumin, itd. Joni koji promovišu želatiranje alginata npr. metalni joni iz grupe 2 takođe mogu biti u upotrebi.

[0073] Dok alginatni oligomer može biti sintetički materijal koji nastaje polimerizacijom odgovarajućeg broja ostataka gluronata i manuronata, alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom pronalasku mogu da se dobiju konvencionalno, da se proizvode ili dobijaju iz prirodnih izvora kao što su prethodno pomenuti, naime izvorni materijali prirodnog alginata.

[0074] Cepanje polisaharida na oligosaharid da bi se proizveo alginatni oligomer koji može da se upotrebljava prema ovom pronalasku može biti izvedeno pomoću konvencionalnih tehnika lize polisaharida kao što je enzimska digestija i hidroliza kiseline. U jednom povoljnom načinu ostvarivanja hidroliza kiseline se upotrebljava kako bi se pripremili alginatni oligomeri prema ovom pronalasku. U drugim načinima ostvarivanja enzimska digestija je upotrebljavana sa dodatnom(im) fazom(ama) obrade da bi se zasitili terminali uronske kiseline u oligomerima.

[0075] Oligomeri zatim mogu biti razdvojeni od proizvoda raspadanja polisaharida hromatografski upotrebom razmene jona ili frakturisanim taloženjem ili solubilizacijom ili filtracijom. US 6,121,441 i WO 2008/125828 opisuju pogodan postupak pripreme alginatnih oligomeri za upotrebu prema ovom pronalasku. Dodatne informacije i diskusija mogu da se nađu u primeru u "Handbooks of Hydrocolloids", Ed. Phillips and Williams, CRC, Boca Raton, Florida, USA, 2000.

[0076] Alginatni oligomeri takođe mogu biti hemijski modifikovani, uključujući ali bez ograničenja na modifikaciju da se dodaju naelektrisane grupe (kao što su karboksilisani ili karbometilisani glikani) i alginatni oligomeri modifikovani da menjaju fleksibilnost (npr. oksidacijom perjodata).

[0077] Alginatni oligomeri (na primer oligoguluronske kiseline) pogodni za upotrebu prema ovom pronalasku mogu konvencionalno da se proizvode hidrolizom alginske kiseline iz, ali bez ograničenja na, Laminaria hyperbora i Lessonia nigrescens, pri čemu je rastvaranje pri neutralnoj pH , dodavanje mineralne kiseline smanjuje pH na 3.4 kako bi se natalaožio alginatni oligomer (oligoguluronska kiselina), pranjem je slabom kiselinom, ponovnom suspenzijom pri neutralnoj pH, a sušenje smrzavanjem.

[0078] Alginati za proizvodnju alginatnih oligomera prema ovom pronalasku takođe mogu da se dobiju direktno iz pogodnih bakterijskih izvora npr. Pseudomonas aeruginosa ili Azotobacter vinelandii.

[0079] U načinima ostvarivanja gde alginatni oligomeri koji imaju primarne strukture u kojima je većina G ostataka raspoređena u G-blokovima, a ne kao što su potrebni za pojedinačne ostatke, očekuje se da će izvori algi biti najpogodniji imajući u vidu činjenicu da alginati proizvedeni u ovim organizmima imaju tendenciju ka ovakvim strukturama. Bakterijski izvori mogu biti pogodniji za dobijanje alginatnih oligomera različitih struktura.

[0080] Molekulski aparat koji je uključen u biosintezu alginata kod Pseudomonas

fluorescens i Azotobacter vinelandii je kloniran i okarakterisan (WO 94/09124; Ertesvag, H., et al, Metabolic Engineering, 1999, Vol 1, 262-269; WO 2004/011628; Gimmestad, M., et al

(supra); Remminghorst and Rehm, Biotechnology Letters, 2006, Vol 28, 1701-1712; Gimmestad, M. et al, Journal of Bacteriology, 2006, Vol 188(15), 5551-5560), a alginati prilagođenih primarnih struktura mogu lako da se dobiju manipulacijom ovim sistemima.

[0081] G sadržaj alginata (na primer izvor materijala od algi) može biti uvećan epimerizacijom, na primer sa manuronanskim C-5 epimerazama iz A. vinelandii ili drugim enzimskim epimerazama. Stoga, na primer in vitro epimerizacija može biti izvedena sa izolovanim epimerazama iz

Pseudomonas ili Azotobacter, npr. AlgG iz Pseudomonas fluorescens ili Azotobacter vinelandii ili AlgE enzimima (AlgE1 do AlgE7) iz Azotobacter vinelandii. Upotreba epimeraza iz drugih organizama koji mogu da proizvode alginat, naročito algi, je takođe posebno razmatrana. In vitro epimerizacija niskih G alginata sa Azotobacter vinelandii AlgE epimerazama je detaljno opisana u Ertesvag et al (supra) i Strugala et al (Gums and Stabilisers for the Food Industry, 2004, 12, The Royal Society of Chemistry, 84 - 94).

[0082] Da bi se dobio G-blok koji sadrži alginate ili alginatne oligomere, poželjna je epimerizacija sa jednom ili više Azotobacter vinelandii AlgE epimeraza a da to nije AlgE4 budući da ovi enzimi mogu da proizvode strukture G blokova. Sa druge strane AlgE4 epimeraza može biti upotrebljena da bi se stvorili alginati ili alginatni oligomeri sa naizmeničnim protezanjima M/G sekvence ili primarnih struktura koje sadrže pojedinačan G ostatak jer je pronađeno da se ovaj enzim čini poželjnim za epimerizaciju pojedinačnih M ostataka kako bi se proizveli pojedinačni G ostaci povezani sa M ostacima, pre nego za stvaranje G blokova. Određene primarne strukture mogu biti dobijene upotrebom različitih kombinacija ovih enzima.

[0083] Mutirane verzije ovih enzima ili homologa iz drugih organizama su takođe posebno u razmatranju od upotrebe. WO 94/09124 opisuje rekombinantne ili modifikovane enzime manuronanske C-5 epimeraze (AlgE enzimi) na primer koje kodiraju sekvence epimeraza u kojima su DNK sekvence koje kodiraju različite domene ili module, pomešane ili izbrisane i rekombinovane. Alternativno, mutanti enzima epimeraze koji se prirodno javljaju, (AlgG ili AlgE) mogu biti korišćeni, dobijeni na primer mutagenezom koja je usmerena na mesto ili nasumičnom mutagenezom AlgG ili AlgE gena.

[0084] Različit pristup podrazumeva da se stvore organizmi Pseudomonas i Azotobacter koji su mutirani u nekim ili u svim svojim genima empimeraze tako da ti mutanti proizvode alginate potrebne strukture za naknadnu proizvodnju alginatnih oligomera, ili čak alginatnih oligomera potrebne strukture i veličine (ili molekulske mase). Stvaranje brojnih Pseudomonas fluorescens organizama sa mutiranim AlgG genima je detaljno opisano u WO 2004/011628 i Gimmestad, M., et al, 2003 (supra). Stvaranje brojnih Azotobacter vinelandii organizama sa mutiranim AlgE genima je otkriveno u Gimmestad, M., et al, 2006 (supra). Stručnjak će moći da upotrebi ovo učenje kako bi proizveo nove mutante koji bi mogli da se koriste za podsticanje alginatnih oligomera prema ovom pronalasku bez nepotrebnog opterećenja.

[0085] Dodatni pristup je da se izbrišu ili deaktiviraju endogeni geni epimeraze iz Azotobacter ili a Pseudomonas organizma i da se zatim uvede jedan ili više egzogenih gena epimeraze, koji možda jesu možda nisu mutirani (tj. mogu biti divlji ili modifikovani) i čije se eksprimiranje može kontrolisati, na primer upotrebom inducibilnih ili drugih "promotera koji mogu da se kontrolišu". Biranjem odgovarajućih kombinacija gena, alginati prethodno određene primarne strukture mogu biti proizvedeni.

[0086] Dodatni pristup bi bio taj da se uvede neka ili sve mašine za alginatnu biosintezu Pseudomonas i/ili Azotobacter u organizam koji ne proizvodi alginate (npr. E. coli) i da se izazove proizvodnja alginata iz ovih genetski modifikovanih organizama.

[0087] Kada se koriste ovi sistemu bazirani na kulturama, na primarnu strukturu alginata ili proizvoda alginatnih oligomera mogu da utiču stanja tih kultura. Stručnjak veoma dobro može da podesi parametre kultura kao što su temperatura, osmolaritet, nivoi/izvori hranjivih sastojaka i atmosferski parametri kako bi se manipulisalo primarnom strukturom alginata koje proizvodi određeni organizam.

[0088] Pozivanja na "G ostatke/G" i "M ostatke/M" ili na guluronsku kiselinu ili na manuronsku kiselinu, ili guluronat ili manuronat bi trebalo naizmenično tumačiti kao pozivanja na guluronsku kiselinu/guluronat i manuronsku kiselinu/manuronat (specifično α-L-guluronsku kiselinu/guluronat i β-D-manuronsku kiselinu/manuronat), i dalje uključuju njihove derivate u kojem je jedan ili više dostupnih bočnih lanaca ili grupa modifikovano a da pri tom nisu doveli do sposobnosti inhibiranja ili sprečavanja koagulacije krvi koja je suštinski niža od koagulacije nemodifikovanog oligomera. Uobičajene modifikujuće grupe saharida bi uključivale acetil, sulfat, amino, deoksi, alkohol, aldehid, keton, estar i bezvodne grupe. Bilo koja od ovih grupa, izuzev sulfata, može da se koristi za modifikovanje alginatnih oligomera prema ovom pronalasku; to je osobina alginatnih oligomera prema ovom pronalasku po kojoj oni ne nose sulfatnu grupu. Alginatni oligomeri takođe mogu biti hemijski modifikovani da bi dodavali naelektrisane grupe (kao što su karboksilisani ili karbometilisani glikani), i da bi menjali fleksibilnost (npr. oksidacijom perjodata). Stručnjak bi bio svestan dodatnih hemijskih modifikacija kojima monosaharidne podjedinice oligosaharida mogu da budu podvrgnute i one mogu da se odnose i na alginatne oligomere prema ovom pronalasku.

[0089] Ovaj postupak obuhvata upotrebu pojedinačnog alginatnog oligomera ili mešavine (više/mnogo) različitih alginatnih oligomera. Stoga se, na primer, može koristiti kombinacija različitih alginatnih oligomera (npr. dva ili više). U ovom smislu, kako je prethodno pomenuto, kombinacija alginatnih oligomera može biti izabrana tako da se zajedno doprinese poželjnom profilu svojstava antikoagulanasa. Ovo može da bude kombinacija različitih veličina oligomera, različitih G i M sadržaja i/ili različitih rasporeda monomera.

[0090] Pod "koagulacija krvi" se misli na prirodan proces u kom se nerastvorljiva matrica fibrinskih vlakana formira iz tečne krvi. Ovo uključuje i put faktora tkiva i kontaktni put koji su ovde opisani. Prema ovom pronalasku "koagulacija krvi" se odnosi i na proces koji može biti primećen u plazmi (tj. proizvodu koji je dobijen uklanjanjem krvnih zrnaca iz cele krvi i koji zadržava faktore zgrušavanja). Slično pojam se odnosi i na proces koji je primećen u veštačkim mešavinama koje obuhvataju faktore zgrušavanja krvi koji su dovoljno celoviti da mogu da formiraju fibrinske ugruške u povoljnim uslovima.

[0091] "Krvna plazma" se odnosi na tečnu komponentu cele krvi. Ovaj rastvor sadrži brojne proteine i druge makromolekule, elektrolite i šećere. Određenije, sadrži sve faktore zgrušavanja krvi koji učestvuju u koagulaciji krvi.

[0092] Prema ovom pronalasku pojam "kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu" uključuje ne samo celu krv ili krv ili iz koje je jedan ili više vrsta krvnih zrnaca, npr. eritrocita ili leukcita uklonjeno, već i kompozicije suštinski jednake hemijskom sastavu plazme i kompozicije koje obuhvataju faktore zgrušavanja krvi koji su dovoljni da se da bi se formirali ugrušci fibrina u povoljnim uslovima (npr. kompozicije koje obuhvataju faktore XII, XI, X, IX, VIII, V, protrombin i fibrinogen i opciono faktor XIII, ili kompozicije koje obuhvataju faktore VII, III, X, V, protrombin i fibrinogen i opciono faktor XIII).

Funkcionalno jednaki derivati i i homolozi mogu biti inkorporisani. U određenim načinima ostvarivanja, može da se desi da ove kompozicije nisu dobijene iz, ili su možda delimično izvedene iz cele krvi.

Kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu može biti plazma u kojoj su neke ili sve pločice zadržane.

[0093] Pojam "proizvod dobijen iz krvi" se samim tim tumači analogno da označi bilo koji proizvod koji je ili koji se može da se dobije iz krvi, i uključuje određenije frakcije krvi ili krvne proizvode, i određenije takve frakcije ili proizvode koji zadržavaju mogućnost ili sposobnost da formiraju ugruške (tj. da koagulišu). Proizvod dobijen iz krvi samim tim može da uključuje bilo koji proizvod koji sadrži faktore zgrušavanja koji su dovoljni da formiraju ugrušak, uključujući krvnu plazmu ili bilo koji ekvivalentan proizvod ili frakciju.

[0094] Poželjno kompozicija predstavlja tečnu kompozicija. Poželjno kompozicija predstavlja sterilnu kompoziciju. Poželjno krvna plazma predstavlja humanu krvnu plazmu ili su faktori zgrušavanja prisutni u kompoziciji koji obuhvataju krvnu plazmu humani, međutim mogu biti prisutni i funkcionalno ekvivalentni nehumani homolozi. Poželjno kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu predstavlja celu krv ili kompoziciju koja obuhvata celu krv. U određenim načinima ostvarivanja cela krv može ili ne mora da sadrži proteine koji su heterologni sa organizmom domaćina. Poželjno cela krv je sveže uzeta, npr. manje od 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 ili 1 minuta pre kontakta sa alginatnim oligomerom. U drugim načinima ostvarivanja kompozicija nije u potpunosti koagulisana, npr. delimično je koagulisana ili poželjno suštinski nekoagulisana.

[0095] "Sprečavanje ili inhibicija koagulacije krvi" je ovde korišćeno široko kako bi se obuhvatilo i apsolutno sprečavanje koagulacije krvi i bilo koji negativan efekat na početak koagulacije krvi ili na prethodno postojeći ugrušak ili broj ugrušaka u kompoziciji koja obuhvata krvnu plazmu (npr. cirkulišuća krv ili sistem cirkulacije subjekta). Na primer ovo može da predstavlja odlaganje početka procesa koagulacije ili usporavanje jedne ili više faza procesa ili celog procesa. Ovo se takođe može videti i u smanjenju veličine i/ili gustine ugruška, ili smanjenju brzine na kojoj prethodno postojeći li rastući ugrušak raste u veličini i/ili gustini. Dalje se može videti u smanjenju fizičkog integriteta, ili bilo koje vrste strukturnog propadanja, prethodno postojećeg ili rastućeg ugruška, iako u određenim načinima ostvarivanja pojam ne obuhvata trombolizu, ili trombolitički efekat na, ustanovljeni ili prethodno postojeći ugrušak. Dalje se može videti kod smanjenja broja ugrušaka u kompoziciji koja obuhvata krvnu plazmu (npr. cirkulišuća krv ili sistem cirkulacije subjekta), ili smanjenja brzine na kojoj broj ugrušaka raste. Takođe se može videti kao smanjenje sposobnosti ugruška da bude štetan po zdravlje i dobro opšte stanje subjekta. "Antikoagulacija" kako je ovde upotrebljena bi trebalo da se tumači u skladu sa prethodno pomenutim. Videće se da ovi iznenađujući efekti alginatnih oligomera kako su ovde definisani, mogu samim tim da se upotrebljavaju za regulisanje ili kontrolisanje koagulacije krvi.

[0096] Bilo koje odlaganje kod koagulacije (npr. smanjenje brzine koagulacije) i/ili smanjenje obima koagulacije se može smatrati pokazateljem antikoagulantske aktivnosti ili efekta prema ovom pronalasku. Stoga, na primer, antikoagulantski efekat može da se manifestuje kao smanjenje najmanje 10, 15, 20, 25 ili 30% koagulacije, u poređenju sa koagulacijom koja je primećena u odsustvu alginatnog oligomera.

[0097] Opseg koagulacije krvi ili kompozicije koja sadrži krvnu plazmu se može lako odrediti u jednostavnim in vitro ispitivanjima, na primer kako je opisano u primerima u nastavku. Stoga vreme koje je potrebno da bi se koagulacija javila može da se koristi kao mera antikoagulantskog efekta, a povećano vreme koagulacije u prisustvu alginatnog oligomera u poređenju sa kontrolom (npr. vreme koagulacije u odsustvu alginatnog oligomera, npr. netretirane kontrole, ili supstance pozitivne kontrole) može da ukaže na antikoagulantski efekat.

[0098] Alternativno , određivanje antikoagulantskog efekta može da se uradi na drugi način, na primer poređenjem opsega i/ili brzine formiranja ugruška u prisustvu i odsustvu alginatnog oligomera, na primer veličine i/ili broja formiranih ugrušaka, ili veličine i/ili broja ugrušaka formiranih po jedinici vremena. Primera radi, ovo može biti u sistemu ispitivanja, na primer određivanje opsega ili brzine formiranja ugruška u ili na veštačkoj površini u kontaktu sa krvlju ili sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu u prisustvu ili odsustvu alginatnog oligomera. Smanjenje opsega i/ili brzine formiranja ugruška u prisustvu alginatnog oligomera u poređenju sa odsustvom se može uzeti kao pokazatelj antikoagulantskog efekta.

[0099] Fizička svojstva krvnog ugruška mogu biti izmerena na uobičajene načine, npr. ultrazvukom, angiografijom, CT-om, ili jednostavnim vizuelnim merenjem. U drugim načinima ostvarivanja koagulacija, i samim tim njena inhibicija ili sprečavanje, mogu da se izmere rutinskim ispitivanjem koagulacije (ili ispitivanjem zgrušavanja krvi) koje uobičajeno koristi koagulometar npr. tromboelastografija, test za stvaranje trombina, ispitivanje trombodinamike, ispitivanje delimičnog vremena tromboplastina (PTT) (ili aktiviranog delimičnog vremena tromboplastina (aPTT ili APTT)) ili ispitivanja protrombinskog vremena. U poželjnim načinima ostvarivanja, postupci ovog pronalaska će dovesti do klinički relevantnog smanjenja sposobnosti krvi subjekta da koaguliše ili brzine pri kojoj se krv subjekta koaguliše. U alternativnim načinima ostvarivanja, postupak koji je dat u primerima može da se koristi za merenje vremena koagulacije i u kom slučaju postupci prema ovom pronalasku dovode do klinički relevantnog porasta vremena koagulacije za krv subjekta.

[0100] "Lečenje" kada se koristi u vezi sa lečenjem medicinske bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi prema ovom pronalasku se ovde široko upotrebljava kako bi se uključio terapeutski efekat, tj. bilo koji koristan efekat na bolest ili stanje. Stoga, ne samo da je obuhvaćeno iskorenjavanje ili eliminacija bolesti ili stanja, ili izlečenje subjekta od bolesti ili stanja, već takođe i poboljšanje bolesti ili stanja ili celokupnog opšteg dobrog stanja subjekta. Samim tim je, na primer, uključeno poboljšanje bilo kog simptoma ili znaka bolesti ili stanja, ili bilo koji klinički prihvaćen pokazatelj bolesti ili stanja (na primer, snižavanje broja cirkulišućih krvnih ugrušaka ili povećanje oksigenacije nizvodno od tromboze). U trenutno prijavljenim lečenjima, može biti da prethodno postojeći krvni ugrušci nisu u potpunosti iskorenjeni ili da stvaranje novih ugrušaka nije u potpunosti zaustavljeno, već da su lečenja dovoljna da se inhibiraju ovi procesi do opsega u kom je ciljna bolest ili stanje u potpunosti rešeno, ili bar u nekoj meri rešeno, poželjno u onoj meri koja je prihvatljiva za subjekta. Lečenje stoga uključuje i kurativnu i palijativnu terapiju, npr. prethodno postojeće ili dijagnostikovane bolesti ili stanja, tj. reakciono lečenje.

[0101] "Sprečavanje" kada se koristi u vezi sa lečenjem medicinske bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi prema ovom pronalasku se ovde široko upotrebljava kako bi se uključio i profilaktički ili preventivni efekat. Samim tim uključuje odlaganje, ograničavanje, smanjenje ili sprečavanje bolesti ili stanja ili početka bolesti li stanja, ili jednog ili više simptoma ili njihovih indikacija, na primer u odnosu na simptom ili indikaciju pre profilaktičkog lečenja. Profilaksa stoga izričito uključuje i apsolutno sprečavanje javljanja ili razvoja bolesti ili stanja, ili simptoma ili njegovih indikacija, i bilo koje odlaganje početka razvoja stanja ili simptoma ili indikacije, ili smanjenje ili ograničenje razvoja ili progresije stanja ili simptoma ili indikacije.

[0102] Prema ovom pronalasku "antokoagulantna terapija" i "antitrombotička (or antitromboza) terapija" uključuje i preventivno lečenje i terapeutsko lečenje postojećeg ili stanja koje je u toku tako da ti pojmovi mogu da se tumače u skladu sa prethodno navedenim.

[0103] Gledano određenije, u postupcima ovog pronalaska, kompozicija koja obuhvata plazmu će se doći u kontakt sa efektivnom količinom alginatnog oligomera, određenije količinom alginatnog oligomera koja obezbeđuje inhibiciju koja može da se izmeri ili sprečavanje koagulacije krvi. Farmaceutski efektivna količina alginatnog oligomera predstavlja količinu alginatnog oligomera koja obezbeđuje lečenje koje može da se izmeri ili sprečavanje bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi. Stručnjak će lako biti u mogućnosti da odredi koja bi to efektivna/farmaceutski efektivna količina alginatnog oligomera bila na bazi protokola odgovora rutinske doze i, uobičajeno, rutinske tehnike za procenu prethodno opisane koagulacije krvi. Stručnjak bi, bez dodatnog napora, takođe bio u mogućnosti da optimizuje te količine i da osigura bezbednu upotrebu alginatnih oligomera prema ovom pronalasku.

[0104] U terapeutskom kontekstu, prigodne doze alginatnog oligomera će varirati od subjekta do subjekta i može ih određivati ili lekar ili veterinar prema masi, uzrastu i polu subjekta, ozbiljnosti stanja, načina davanja i takođe određenog odabranog alginatnog oligomera, npr. bazirano na veličini, G i M sadržaju i/ili rasporedu monomera. Obično će se alginatni oligomeri prema ovom pronalasku nanositi na mesto koje se leči pri lokalnoj koncentraciji od najmanje 0.05%, poželjno najmanje 0.1%, 0.2%, 0.5%, 1%, 2%, 3% 4% ili najmanje 5%, poželjnije najmanje 6% i najpoželjnije 10% masenog udela.

[0105] Bolesti i stanja povezana sa koagulacijom krvi, specifičnije neželjena ili neodgovarajuća koagulacija krvi, uključuje ali bez ograničenja na vensku trombozu (npr. duboku venu, portalnu venu, bubrežnu venu, jugularnu venu i cerebralnu venoznu sinusnu trombozu), arterijsku trombozu (npr. koronarnu karotidu i hepatičku arterijsku trombozu), arterosklerozu, neuspelo postavljanje venskog grafta, neuspelo postavljanje arterijskog grafta, moždani udar, srčani infarkt, plućnu emboliju, i trombofiliju (takođe označenu kao mogućnost hiperkoagulacije ili protrombotičko stanje). Alginatni oligomeri prema ovom pronalasku mogu da se koriste za lečenje ili sprečavanje bilo koje od ovih bolesti i stanja. Lečenje može da uključi sistemsku ili lokalnu primenu alginatnih oligomera.

[0106] Dodatni glavni klinički problem povezan sa koagulacijom krvi se odnosi na indukciju tromboza trajnim i implantabilnim medicinskim, hirurškim ili prostetskim sredstvima. Izlaganje krvi i/ili međuprostorne tečnosti veštačkim tj. abiotičkim (npr. plastičnim, gumenim, silikonskim, metalnim ili staklenim), površinama takvih proizvoda promoviše stvaranje tromboza. Takođe je prijavljeno da tkiva za transplantaciju mogu da dovedu do ovih tromboza i da mogu da uzrokuju problema na mestu presađenog tkiva ili udaljenih delova sistema za cirkulaciju ako se ove tromboze embolizuju.

[0107] Alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom pronalasku stoga mogu da se upotrebljavaju da bi se inhibiralo ili sprečilo stvaranje tromboza na takvim sredstvima ili tkivima za transplataciju. Ovo može da uključi bilo koju vrstu linije, uključujući katetere (npr. centralne venske i periferne venske katetere), srčane zaliske, vaskularne stentove, veštačke zglobove, intrauterinska sredstva, pejsmejkere, trahealne kanile, žice za radioterapiju i implante mekih tkiva. Takva sredstva uključuju sredstva koje, kada su upotrebi, mogu biti delimično trajna. Tkivo za transplantaciju može da uključuju srce (npr. srčani zalizak), pluća, bubreg, jetru, pankreas, crevno ili kornealno tkivo, arterijske i venske graftove i kožu.

[0108] Takva lečenja mogu da obuhvataju lokalnu sistemsku primenu alginatnih oligomera kod subjekta kod kojeg je ugrađeno implantabilno sredstvo ili kod kojeg će isto biti ugrađeno ili presađeno tkivo. U drugim načinima ostvarivanja implantabilna/trajna sredstva ili tkivo za transplantaciju mogu biti presađeni nakon što im je obezbeđeno (nakon što budu tretirani), npr. oblaganje, alginatnog oligomera koji se koristi prema ovom pronalasku na površinama koje mogu da dođu u kontakt sa krvlju. Takva tretiranja mogu da se nanesu na implantabilne površine, neposredno pre, ili suštinski u vreme ugrađivanja, npr. prskanjem sprejom odgovarajućih površina implantabilnog sredstva ili presađenog tkiva formulacijom tečnosti koja obuhvata alginatni oligomer. U drugim načinima ostvarivanja površina(e) implantabilnih ili trajnih sredstava mogu da sadrže ili da nose, npr. mogu biti inkorporisane, ili mogu biti impregnirane ili obložene alginatnim oligomerom koji se koristi prema ovom pronalasku. U ovim načinima ostvarivanja alginatni oligomeri mogu oblagati implantabilne/trajne površine ili obezbeđene kao deo oblaganja površine. Ovo može da se javi pre, tokom ili posle stvaranja implantibilne površine, a imobilizacija može da se realizuje putem kovalentnih ili nekovalentnih interakcija, npr. jonskih ili elektrosataičkih interakcija. Kao reprezentativni primer, alginatni oligomeri prigodne monomerne kompozicije mogu biti obezbeđeni na površini kao, ili deo, katjona izazvanog gelom. U daljim načinima ostvarivanja alginatni oligomer može biti obezbeđen ili uključen u hemokompatibilnu oblogu koji obuhvata jedno ili više dodatnih hemokompatibilnih jedinjenja, npr. heparin, heparansulfat, hijaluronan, polietilenglikol ili dekstran, ili zapravo bilo koje drugo bioaktivno sredstvo koje ima antikoagulantsku aktivnost, ili jedinjenje ili sredstvo koje ima pasivno hemokompatibilno svojstvo npr. hemokompatibilan ili plastičan polimer.

[0109] Dodatni glavni klinički problem sa koagulacijom krvi se odnosi na indukciju tromboza tokom hirurških postupaka. Seciranja u tkivima subjekta mogu da postanu lokusi za tromboze koje za uzvrat mogu da embolizuju i putuju na drugi deo sistema za cirkulaciju na kom su smešteni i gde dovode do bolesti i stanja o kojima je prethodno bilo reči.

[0110] Alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom pronalasku samim tim mogu da se koriste pre, tokom i/ili posle hirurških postupaka za inhibiranje ili sprečavanje stvaranja tromboza na mestima hirurškog seciranja. Takva tretiranja mogu da obuhvataju sistemsku ili, konvencionalnije, lokalnu primenu alginatnih oligomera kod subjekta koji se oporavlja ili kome tek sledi oporavak od hirurškog postupka.

[0111] Specifično, alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku se mogu uzeti kao profilaktička terapija, da se spreči, ili najmanje da se svede na minimum rizik, od trombotičke bolesti (npr. onih prethodno opisanih). Generalno, subjekti kojima je potrebna terapija ili profilaksa prema ovom pronalasku će biti dijagnostikovani kao osobe koje imaju ili kod kojih postoji rizik od bolesti i stanja povezanih sa koagulacijom krvi, npr. oni o kojima je prethodno bilo reči. Takvi subjekti uključuju, ali bez ograničenja na, subjekte koji će biti ili koji jesu nepokretni duži vremenski period, subjekte sa aterosklerotičnim plakovima, subjekte sa ili one koji primaju implantabilna medicinska, hirurška ili protestetska sredstva, subjekte kojima sledi ili koji se oporavljaju od hirurškog postupka, subjekti sa kongenitalnom trombofilijom (npr. faktor V Leiden, protrombin G20210A, nedostatak antitrombina III, nedostatak proteina C, nedostatak proteina S, mutacija faktora XIII, familijarna disfibrinogenemija), i subjekti sa stečenom trombofilijom (npr. oni sa antifosfolipidnim sindromom, trombocitopenijom izazvanom heparinom (HIT), noćnom hemoglobinurijom (PNH), hematološkim stanjima povezanim sa usporenom krvlju (na primer, anemija srpastih ćelija, policitemija vera i suštinska trombocitoza (višak trombocita)), kancerom (određenije metastatski tumori), nefrotični sindromom, zapaljenskom bolešću creva (ulcerativni kolitis i Kronova bolest)), gojaznošću i subjekti koji su u drugom stanju.

[0112] Subjekt može biti bilo koji humani ili nehumani kičmenjak, ali određenije može biti kičmenjak, npr. kičmenjak izabran iz grupe koju čine sisari, ptice, vodozemci, ribe i reptili. Nehumani kičmenjak može biti stoka ili domaća životinja ili životinja komercijalne vrednosti, uključujući eksperimentalne životinje ili životinje iz zoološkog vrta ili cirkusa. U reprezentativne životinje spadaju psi, mačke, zečevi, miševi, zamorci, hrčci, konji, svinje, ovce, koze, krave, pilići, ćurke, morke, patke, guske, papagaji, papige, golubovi, losos, pastrmka, bakalar, koljak, brancin i šaran. Veterinarske upotrebe prema ovom pronalasku su samim tim pokrivene. Subjekt može predstavljati pacijenta. Poželjno subjekt je čovek.

[0113] U određenim načinima ostvarivanja subjekt nema infekciju, npr. bakterijsku, gljivičnu, protozoalnu, algalnu ili parazitnu infekciju, koja prikazuje patološke pokazatelje. Određenije u određenim takvim načinima ostvarivanja subjekt nema infekciju biofilma. U drugim načinima ostvarivanja, subjekt nema hiperviskoznu sluz ili je kod istog potrebno da se smanji sluzni viskozitet.

[0114] U jednom načinu ostvarivanja prema ovom pronalasku alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku mogu biti korišćeni u postupcima ili u upotrebama prema ovom pronalasku ili u vezi ili kombinaciji sa dodatnim krvnim antikoagulansom (u nastavku označen kao "dodatni antikoagulans")

[0115] U kontekstu terapeutske upotrebe, takav jedan antikoagulans može biti bilo koji klinički koristan antikoagulans, npr. antagonisti vitamina K (npr. varfarin, acenokumarol, fenprokumon, atromentin i fenindion), heparin, heparin niske molekulske mase, sintetički pentasaharidni inhibitori faktora Xa (npr. fondaparinuks i idraparinuks, inhibitori direktnog faktora Xa (npr. rivaroksaban i apiksaban), direktni inhibitori trombina (npr. hirudin, lepirudin, bivalirudin, argatroban, dabigatran, ksimelagatran, antitrombinski protein, batroksobin i hementin).

[0116] U daljem načinu ostvarivanja prema ovom pronalasku alginatni oligomer koji se koristi prema ovom postupku može biti korišćen u postupcima ili upotrebama prema ovom pronalasku u vezi ili kombinaciji sa trombolitičkim sredstvom. Trombolitička sredstva digestiraju ili razbijaju prethodno postojeće krvne ugruške i uključuju aktivator plazminogena tkiva (t-PA), alteplazu, reteplazu, tenekteplazu, anistreplazu, streptokinazu i urokinazu.

[0117] Opet u drugom načinu ostvarivanja prema ovom pronalasku alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku mogu biti korišćeni u postupcima ovog pronalaska u vezi ili kombinaciji sa antitrombotičkim sredstvom. Antitrombotička sredstva inhibiraju sakupljanje trombocita i uključuju nereverzibilne inhibitore ciklooksigenaze (npr. aspirin), inhibitore receptra adenozindifosfata (ADP) (npr. klopidogrel, prazugrel, tikagrelor, tiklopidin, inhibitore fosfodiesteraze (npr. kilostazol), inhibitore glikoproteina IIB/IIIA (npr. abciksimab, eptifibatid, tirofiban) inhibitore ponovnog preuzimanja adenozina (npr. dipiridamol), inhibitore tromboksana (npr. terutroban)

[0118] Alginatni oligomeri predloženi za upotrebu prema ovom pronalasku i dodatni antikoagulans, trombolitičko sredstvo ili antitrombotičko sredstvo, mogu na primer da se primene zajedno, u pojedinačnoj farmaceutskoj formulaciji ili kompoziciji, ili odvojeno (tj. odvojena, sekvencijalna ili simultana primena). Stoga, alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku i dodatni antikoagulans, trombolitičko sredstvo ili antitrombotičko sredstvo mogu biti kombinovani npr. u farmaceutskom kompletu ili kao kombinovani ("kombinacija") proizvod.

[0119] Stoga, takođe su opisani proizvodi (npr. farmaceutski komplet ili kombinovani ("kombinacija") proizvod) ili kompozicije (npr. farmaceutska kompozicija) u kojima proizvod ili kompozicija obuhvataju alginatni oligomer kako je ovde definisan i dodatni antikoagulans, trombolitičko sredstvo i/ili antitrombotičko sredstvo. Takvi farmaceutski proizvodi i farmaceutske kompozicije mogu biti podešeni za upotrebu u medicinskim postupcima prema ovom pronalasku.

[0120] Alginatni oligomeri kako su ovde definisani mogu da se koriste za proizvodnju takvih farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih kompozicija.

[0121] Alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku mogu da se daju subjektu u bilo kom uobičajenom obliku ili bilo kojim uobičajenim putem, npr. topikalnim, oralnim, parenteralnim, enteralnim, parenterlanim putem ili inhalacijom. Poželjno alginat će se primenjivati topiklanim, oralnim ili parenteralnim putem ili inhalacijom. To što takvi alginatni oligomeri mogu da se primenjuju različitim putevima predstavlja prednost u odnosu na trenutno dostupne antikoagulanse.

[0122] Stručnjak će moći da formuliše alginatne oligomere koji se koriste prema ovom postupku u farmaceutske kompozicije koje su podešene za ove puteve primene prema bilo kom od konvencionalnih postupaka poznatih u tehnici i široko opisanih u literaturi.

[0123] Stoga, takođe je opisana farmaceutska kompozicija za upotrebu u bilo kom od gore pomenutih postupaka ili upotreba koje obuhvataju alginatni oligomer kako je ovde definisano zajedno sa najmanje jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem, razblaživačem ili ekscipijensom. Ova kompozicija može takođe da obuhvati druga terapeutska sredstva kako je prethodno opisano.

[0124] Specifičnije, alginatni oligomeri koji se koriste prema ovom postupku mogu biti inkorporisani, opciono zajedno sa drugim aktivnim sredstvima, sa jednim ili više konvencionalnih nosača, razblaživača i/ili ekscipijenasa, kako bi se proizveli konvencionalni galenski preparati kao što su tablete, pilule, praškovi (npr. praškovi koji mogu da se udišu), lozenge, kesice, skrobne kapsule, eliksiri, suspenzije, emulzije, rastvori, sirupi, aerosoli (kao čvrsta ili tečna podloga), sprejevi (npr. sprejevi za nazalnu upotrebu), kompozicije za upotrebu kod raspršivača, masti, meke i tvrde želatinaste kapsule, supozitorije, vaginalete, sterilni injektabilni rastvori, sterilno upakovani praškovi, i njima slični. Sterilne kompozicije koje se udišu ili ubrizgavaju su od posebnog značaja.

[0125] Primeri pogodnih nosača ekscipijenasa, i razblaživača su laktoza, dekstroza, saharoza, sorbitol, manitol, skrobovi, guma akacija, kalcijumfosfat, inertni alginatni polimeri, tragakant, želatin, kalcijumsilikat, mikrokristalna celuloza, polivinilpirolidon, celuloza, vodeni sirup, voda, voda/etanol, voda/ glikol, voda/polietilen, hipertonična slana voda, glikol, propilenglikol, metilceluloza, metilhidroksibenzoati, propilhidroksibenzoati, talk, magnezijumstearat, mineralno ulje ili masne supstance kao što je čvrsta mast ili njene prigodne mešavine. Ekscipijensi i razblaživači od značaja su manitol i hipertonična slana voda (fiziološki rastvor).

[0126] Kompozicije mogu dodatno da uključuju sredstva za lubrikaciju, sredstva za kvašenje, arome, emulgatore, sredstva za suspendovanje, sredstva za konzervisanje, zaslađivače, arome, i njima slične. Dodatna terapeutski aktivna sredstva mogu biti uključena u farmaceutske kompozicije, o čemu je prethodno bilo reči u vezi sa prethodno pomenutim kombinovanim terapijama.

[0127] Oblici koji se parenteralno primenjuju, npr., intravenski rastvori, bi trebalo da budu sterilni i da ne sadrže fiziološki neprihvatljiva sredstva, i trebalo bi da imaju nizak osmolaritet kako bi se iritacija ili druga neželjena dejstva svela na minimum nakon primene, i stoga bi rastvor trebalo poželjno da bude izotoničan ili blago hipertoničan, npr. hipertonična slana voda (fiziološki rastvor). Pogodni nosioci uključuju vodene nosioce koji se prema potrebi koriste za davanje parenteralnih rastvora kao što su sterilna voda za injekcije, injekcija natrijumhlorida, Ringerova injekcija, injekcija dekstroze, injekcija dekstroze i natrijumhlorida, laktisana Ringerova injekcija i drugi rastvori kako su opisani u Remington’s Pharmaceutical Sciences, 15th ed., Easton: Mack Publishing Co., pp.1405-1412 i 1461-1487 (1975) i The National Formulary XIV, 14th ed. Washington: American Pharmaceutical Association (1975). Rastvori mogu da sadrže konzervanse, antimikrobiološka sredstva, pufere i antioksidanse koji se konvencionalno koriste za parenteralne rastvore, ekscipijense i druge dodatke koji su kompatibilni sa biopolimerima i koji se neće mešati sa proizvodnjom, čuvanjem ili upotrebom proizvoda.

[0128] Za topikalnu primenu alginatni oligomer koji se koristi prema ovom postupku može da bude inkorporisan u kremove, masti, gelove, transdermalne flastere i njima slične. Jednostavni sterilni rastvori alginatnog oligomera ili jednostavne sterilne tečne kompozicije koje obuhvataju alginatni oligomer mogu biti naročito pogodne za upotrebu tokom hirurških postupaka i za tretiranje implantabilnih sredstava. Alginatni oligomeri takođe mogu biti inkorporisani u medicinske zavoje, na primer zavoje za rane, npr. zavoji od tkanine (npr. materijala) ili zavoji koji nisu u vidu materijala (npr. gelovi ili zavoji koji sadrže komponentu gela). Upotreba alginatnih polimera u zavojima je poznata, i takvi zavoji, ili zapravo bilo koji zavoji mogu dalje da inkorporišu alginatne oligomere koji se koriste prema ovom postupku.

[0129] Dodatni topikalni sistemi koji su predviđeni kao pogodni su in situ sistemi za isporuku leka, na primer gelovi u kojima se formiraju čvrste, polučvrste, amorfne ili matrice tečnog kristalnog gela in situ i koje mogu da obuhvataju alginatni oligomer (koji može biti bilo koji alginatni oligomer kako je ovde definisano). Takve matrice mogu konvencionalno da budu osmišljene da kontrolišu otpuštanje alginatnog oligomera iz matrice, npr. otpuštanje može biti odloženo i/ili modifikovano tokom odabranog vremenskog perioda. Takvi sistemi mogu da formiraju gelove samo u kontaktu sa biološkim tkivima ili tečnostima. Obično su biogelovi bioadhezivni. Isporuka na bilo koje mesto u telu koje može da zadrži ili koje je podešeno da zadrži kompoziciju prethodnog gela može da bude cilj takve tehnike isporuke. Takvi sistemi su opisani u WO 2005/023176.

[0130] Relativan sadržaj alginatnog oligomera u kompoziciji koja se koristi prema ovom postupku može da varira u zavisnosti od doze potrebne i doznog režima koji sledi i ovo će zavisiti od subjekta koji se leči i mesta i identiteta tromba ili verovatnog mesta (više mesta) formiranja. Poželjno, kompozicija će obuhvatati količinu alginatnog oligomera koji će obezbediti inhibiciju koja može da se izmeri ili sprečavanje koagulacije krvi i/ili merljivog, poželjno klinički relevantnog, sprečavanja ili lečenja ciljne bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi.

[0131] Poželjno kompozicija ili proizvod će obuhvatati dovoljnu količinu alginatnog oligomera koji se koriste prema ovom postupku koji nakon davanja subjektu ili nakon primene na mestu, pri čemu će lokalna koncentracija na ciljnom mestu oligomera biti najmanje 0.05%, poželjno najmanje 0.1%, 0.2%, 0.5%, 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 6%, 7% ili 8% i najpoželjnije 10% (masenog udela). Stručnjak će znati da se te količine alginata mogu smanjiti ukoliko usledi višestruki dozni režim ili se poveća kako bi se broj davanja ili primena sveo na minimum.

[0132] Kompozicije i proizvodi koji se koriste prema ovom postupku će obično obuhvatati 1% do 99%, 5% do 95%, 10% do 90% ili 25% do 75% alginatnog oligomera, pri čemu su odstupanja napravljena za druge sastojke.

[0133] Postupci ovog pronalaska nalaze primenu u in vitro i ex vivo kontekstima. Krv i proizvodi dobijeni iz krvi sa mogućnošću koagulisanja, uključujući plazmu, se uobičajeno koriste u brojnim medicinskim postupcima. Na primer transfuzije krvi i plazme su uobičajene tokom hirurških postupaka i terapija traume. Uzimanje takvih proizvoda od davalaca je češće od neuklanjanja i fizički i privremeno iz primene kod pacijenta. Shodno tome, takvim proizvodima mora da se rukuje in vitro u nekoj fazi njihovog upotrebnog veka. Krvni proizvodi koji mogu da koagulišu koji su dobijeni iz krvi moraju po definiciji biti podvrgnuti određenoj količini in vitro obrade.

[0134] Pored toga, krv se rutinski ekstrahuje iz pacijenta radi naknadnog izvođenja in vitro dijagnostičkih i prognostičkih ispitivanja

[0135] U ovim oblastima imperativno je da ne dođe do koagulacije krvi/krvnog proizvoda i standardna je praksa za antikoagulanse kao što su EDTA, citrat i okalat da se dodaju krvi nakon uzimanja ili odmah posle kako bi se obezbedilo da je koagulacija usporena. Ukoliko ta krv bude podvrgnuta obradi bilo koje vrste, prisustvo antikoagulansa će biti održavano kako se koagulacija ne bi javila kasnije.

[0136] Stoga alginatni oligomeri koji se koriste u ovom pronalasku mogu da se koriste za inhibiranje ili sprečavanje koagulacije u in vitro kompozicijama koje obuhvataju krvnu plazmu, poželjno celu krv. Niska toksičnost takvih alginatnih oligomera ih čini naročito poželjnim u ovom kontekstu jer takvi alginatni polimeri mogu da se daju pacijentima bez antikoagulansa koji uzrokuje toksičnost. Poželjno alginatni oligomer dolazi u kontakt sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu (npr. celu krv) suštinski nakon uzimanja, npr. za 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2 ili 1 minuta od uzimanja, poželjno istovremeno. U drugim načinima ostvarivanja alginatni oligomer doplazi u kontakt sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu, npr. celu krv, tokom čuvanja. Ovo dovođenje u kontakt može da se javi više puta tokom veka trajanja kompozicije.

[0137] Alginatni oligomer koji se koristi prema ovom postupku može shodno tome da se dodaje kompoziciji koja obuhvata krvnu plazmu. Alternativno ili dodatno može da se dodaje ili da se obezbedi u sudu u koji se uvodi kompozicija, ili koji bi trebalo istu da sadrži npr. epruveti za uzimanje krvi, kesama za čuvanje itd. Zapravo, bilo koji materijal (npr. sud ili cevčica (linija) ili površina ili sredstvo) sa kojim kompozicija koja sadrži plazmu može da dođe u kontakt (npr. oprema za ispitivanje kao i oprema za uzimanje ili čuvanje, medicinska ili hirurška sredstva ili oprema, implantabilna medicinska sredstva itd.) mogu biti obezbeđena sa alginatnim oligomerom. Stoga, bilo koji materijal koji je predviđen ,ili je verovatno da će, doći u kontakt sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu može da bude u kontaktu sa alginatnim oligomerom kako je ovde definisano u skladu sa upotrebama i postupcima prema ovom pronalasku.

[0138] Reprezentativni proizvodi i sredstva uključuju proizvode i sredstva za dijagnostičko i istraživačko ispitivanje, uključujući na primer senzore i druga sredstva za ispitivanje krvi ili krvnih komponenti, i proizvode, uključujući potrošne materijale, za upotrebu sa njima npr. trake ili štapiće za ispitivanje, ploče, bočice ili sudove itd.

[0139] U načinima ostvarivanja gde kompozicija jeste ili je dobijena iz cele krvi i gde se pacijentu daje na vreme, ta kompozicija se može smatrati da je ex vivo. Drugim rečima postupci ovog pronalaska kako je prethodno opisano se ne praktikuju ili se ne izvode u jednom ili više tela životinja (npr. pri čemu se faza upotrebe alginatnog oligomera ne javlja u ili na telu čoveka ili životinje). U kontekstu ovog pronalaska bilo koji postupak koji se praktikuje na ili u telu čoveka ili životinje (npr. kao terapija ili hirurška intervencija) može se smatrati kao in vitro postupak, koji može da uključuje ex vivo postupke. Kao što je i jasno iz prethodno navedenog, takvi in vitro/ex vivo postupci mogu i dalje da se izvode sa kliničkom primenom na umu.

[0140] Jedan određen primer koji ovo ilustruje je dijaliza krvi. Antikoagulansi se često upotrebljavaju tokom dijalize krvi kako bi se osiguralo da se u mašini za dijalizu ne stvaraju problematični trombi i da se pacijentu prenosi dijalizovana krv. Davanje antikoagulansa pacijentu bi bila kao in vivo lečenje. Sa druge strane, davanje antikoagulansa u krv dok je van pacijenta i unutar opreme za dijalizu i cevčice bi bilo an ex vivo/in vitro lečenje.

[0141] Analogno dijalizi, alginatni oligomeri kako je ovde definisano takođe mogu biti upotrebljeni kao antikoagulansi prema ovom pronalasku u bilo kom postupku, ili uključujući plazmaferezu, odnosno tamo gde se krv uklanja iz tela, gde se plazma ili više njenih komponenti uklanja ili tretira, a krvna zrnca i/ili plazma se vraćaju u telo. Uopštenije, upotreba alginatnih oligomera prema ovom pronalasku može biti primenjiva na bilo koji ekstrakorporalni postupak tretiranja krvi.

[0142] S obzirom na uobičajenu potrebu za održavanjem in vitro krvi i krvnih proizvoda u sterilnim stanjima, rutinski se snabdevaju sudovima za sterilno uzimanje krvi i cevčicama sa antikoagulantom koji je već tu prisutan u efektivnoj količini. Alginatni oligomeri mogu biti korišćeni prema ovom pronalasku na isti način.

[0143] Stoga ovaj postupak obezbeđuje sterilne sudove za uzimanje krvi i cevčice koje sadrže alginatni oligomer kako je ovde definisano. Alginatni oligomer može biti obezbeđen u bilo kom odgovarajućem obliku, npr. slobodnom (npr. kao deo rastvora ili čvrst oblik, npr. liofiliziran čvrst oblik) ili kod ili u imobilisanom obliku, npr. kao prethodno tretiranje (npr. oblaganje) na unutrašnjim površinama sudova i cevčica. Sud za uzimanje krvi obuhvata ali bez ograničenja na kese za transfuziju krvi, epruvete ili bočice (poželjno vakuum), i špriceve.

[0144] Ovaj postupak dalje obezbeđuje potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferez, opremu i mašine, uključujući cevčice za posude za jednokratnu upotrebu i filtere koji sadrže ili koji imaju površine koje su prethodno tretirane, npr. obložene, sa alginatnim oligomerom kako je ovde definisano.

[0145] Pod "prethodno tretirana" se misli da je površina izložena upotrebi alginatnog oligomera u ovom postupku pre izlaganja kompoziciji koja obuhvata krvnu plazmu tako da alginatni oligomer ostaje na površini dovoljno dugo da spreči ili inhibira koagulaciju krvi u ili na tretiranoj površini. Poželjno alginatni oligomer će ostati za suštinski koristan život površine, npr. prethodno tretiranje dovodi do suštinski trajnog oblaganja alginatnog oligomera. Međutim, trajni antikoagulantski efekat nije neophodan i može biti koristan da se obezbedi proizvod ili sredstva sa antikoagulantskim efektom ograničenijeg trajanja, npr., u danima, nedeljama ili mesecima. Stoga prethodno tretirana površina/proizvod je onaj na koji se alginatni oligomer nanosi i na kojem ostaje. Takav proizvod/površina može biti obložena i/ili impregnirana proizvod/površina. U određenim načinima ostvarivanja oblaganje obuhvata većinu, tj. najmanje dva, sloja alginatnog oligomera kako je ovde definisano. U drugim načinima ostvarivanja alginatni oligomer može biti obezbeđen u jednom omotaču, a opet u drugim načinima ostvarivanja može biti pričvršćen za kraj, tako da je alginatni oligomer slobodnije dostupan da bude u kontaktu sa kompozicijom koja sadrži plazmu.

[0146] Prethodno tretiranje može da se postigne uobičajenim sredstvima, na primer bilo kojim oblikom nanošenja alginatnog oligomera na površinu, naročito oblaganjem površine, npr. sušenjem sprejom, oblaganjem polimera pri čemu je u taj polimer inkorporisan alginatni oligomer. Alternativno , alginatni oligomer može da bude inkorporisan ili impregniran u materijal od kojeg su predmet ili osetljivi delovi proizvedeni. Ovaj pristup pogodan za predmete, ili njihove sastavne delove, proizvedene od polimera kao što su plastika i silikoni. Uzimanje krvi i čuvanje proizvoda i proizvoda dijalize/plazmafereze koji obuhvataju neživu površinu koja obuhvata oblaganje alginatnog oligomera ili kompoziciju oblaganja, ili koji su inkorporisani, ili impregnirani sa, alginatnim oligomerom se stoga uzimaju u razmatranje.

[0147] In vitro/ex vivo postupak može stoga da obuhvata pripremu proizvoda ili sredstvo koje ima smanjenu sposobnost da promoviše koagulaciju krvi. Pojam "smanjena sposobnost da promoviše koagulaciju krvi" može da se tumači analogno sa prethodno datom definicijom "sprečavanja ili inhibicije koagulacije krvi". Kako je prethodno bilo reči, veštačka površina ima sklonost ka izazivanju koagulacije, a većina sintetičke plastike, polimeri i metalne površine su trombogenske. Alginatni oligomeri kako je ovde definisano mogu biti korišćeni prema ovom pronalasku da se smanji ta sklonost, ili sposobnost.

Određenije, alginatni oligomer može da smanji obim koagulacije (ili formiranje ugrušaka) izazvane proizvodom ili sredstvom kada su u kontaktu sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu, npr. krv ili proizvod dobijen iz krvi, uključujući kada je proizvod ili sredstvo stavljeno in situ u humanom ili nehumanom životinjskom telu.

[0148] Indukcija koagulacije medicinskim sredstvima predstavlja značajan problem i, kako je gore naznačeno, bilo koje smanjenje brzine i/ili opsega koagulacije je značajno, čak i ako je malo (npr. najmanje 5 ili 10% smanjenje).

[0149] Veštačka površina može biti bilo koja neživa površina, i određenije površina proizvoda sredstva predviđenog da dođe u kontakt sa kompozicijom koja obuhvata krvnu plazmu. U određenom načinu ostvarivanja, to je površina medicinskog sredstva ili unutar njega. To može biti sintetička površina, npr.

polimerna, plastična, gumena, silikonska, metalna ili staklena itd.

[0150] Priprema proizvoda ili sredstva koje ima smanjenu sposobnost da promoviše koagulaciju može da uključuje fazu obezbeđivanja alginatnog oligomera kako je ovde definisano u ili na površini pomenutog proizvoda ili sredstva, naročito u ili na veštačkoj površini. Kako je ovde prethodno bilo istaknuto, alginatni oligomer može biti inkorporisan ili impregniran u materijal od kojeg je površina napravljena ili formirana, ili može da se nanese na površinu, najviše oblaganjem.

[0151] Alginatni oligomer može biti nanesen (npr. obložen) sam, ili u kombinacija sa jednim ili više drugih materijala ili komponenti. Stoga alginatni oligomer može biti pričvršćen, ili imobilisan na površini direktno (kovalentnim ili nekovalentnim pričvršćivanjem npr. adsorpcijom) ili može biti inkorporisan ili sadržan u (npr. uhvaćen u, ili pričvršćen za) materijalu koji se nanosi (npr. obložen) na proizvod ili sredstvo, pri čemu sam taj materijal samo može biti kovalentno ili nekovalentno pričvršćen. Stoga primera radi, alginatni oligomer može biti uhvaćen u polimer ili omotač koji je nanesen na površinu, ili može biti kovalentno pričvršćen za polimer matrice koji se koristi za pripremu polimernog oblaganja. Polimerno oblaganje može biti dizajnirano tako da obezbedi odloženo otpuštanje alginatnog oligomera, na primer tako što ga inkorporiše (npr. hvata ga) u različite polimerne slojeve. Takvo odloženo otpuštanje može biti tokom različitih vremenskih perioda npr. od dana do meseci.

[0152] Poznate su brojne različite tehnologije oblaganja za medicinske sredstva i njima slične, na primer od SurModics, i bilo koja takva tehnologija može biti korišćena. Zapravo, kako je gore naznačeno, poznato je da obezbeđuje medicinska sredstva i proizvode sa hemokomatibilnim omotačima kako bi se pokušalo smanjenje koagulacije. "Hemokompatibilno" je ovde definisano tako da označava da površina/materijal/proizvod/sredstvo/omotač ili jedinjenje itd. o kome se radi ne izvlači bilo kakav negativan odgovor kada se stavi u kontakt sa krvlju ili kompozicijom koja obuhvata plazmu, ili da je bilo kakav takav negativan odgovor smanjen ili inhibiran npr. sveden na minimum. Negativan odgovor može biti koagulacija, aktivacija pločica itd., i određenije bilo koji odgovor koji može da dovede do, ili da poveća, koagulaciju.

[0153] Hemokompatibilni materijal ili omotač može biti "aktivan", tj. može da obuhvata bioaktivna sredstva koja inhibiraju ili sprečavaju koagulaciju, na primer inhibiranjem stvaranja trombina (npr. heparina), ili može biti "pasivan", i može da obezbedi antikoagulantski ili hemokompatibilni efekat npr. zaštitom površine od krvi, ili smanjenjem sposobnosti za izazivanjem koagulacije, na primer smanjenjem adsorpcije proteina na površini iz krvi, i/ili aktivacijom pločica. Pasivan omotač može izgledati kao "prerušavanje" ili "kamufliranje" površine tako da u krvi nije prepoznata kao strano telo. Razni različiti aktivni i pasivni hemokompatibilnu oblogui su poznati u tehnici. Alginatni oligomer kako je ovde definisan može biti korišćen u kombinacija sa takvim omotačima i može da se koristi za postizanje aktivnog i/ili pasivnog efekta.

[0154] Stoga, alginatni oligomer koji se koristi u ovom pronalasku može biti obezbeđen kao deo, ili može biti uključen u, hemokompatibilnu oblogu, i može biti korišćen u kombinacija sa jednim ili više hemokompatibilnih jedinjenja o čemu je prethodno bilo reči, uključujući oba bioaktivna sredstva koja mogu da imaju antikoagulantski efekat, npr. heparin, hijaluronan, dekstran itd. i polimere i/ili plastiku koji mogu da imaju pasivan hemokompatibilan efekat.

[0155] Dodatni primer hemokompatibilnog jedinjenja je molekul koji može da otpusti nitritni oksid (NO), za koji je poznato da sprečava aktivaciju pločica. Razvijeni su primeri polimera koji otpuštaju NO.

PRIMERI

Primer 1 -Efekat alginatnih oligomera G-bloka na vreme koagulacije cele humane krvi Materijali i postupci

Materijali i kontrole ispitivanja

[0156] Ispitani alginatni oligomer je bio OligoG CF-5/20, alginatni oligomer G-bloka (DP 5 do 20, prosečna molekulska masa 2600, 90-95% G ostataka). OligoG je obezbeđen od AlgiPharma AS, Norveška. Pozitivnu kontrolu je predstavljala Fulerova zemlja, promer pora na situ 8-16, Sigma-Aldrich A/S.

OligoG formulacija

[0157] Izmereni uzorak OligoG je polako posipan u malim količinama u sterilnu vodu (Fresenius Kabi AG, Nemačka) koja je magnetno mešana. Kada je dodat ceo uzorak, mešanje je nastavljeno dodatnih 50 minuta i dodatna sterilna voda je dodata da bi se dobio odgovarajući ukupni konačni volumen.

Formulacija je brzo blokirala filter Sartorius MiniSart (0.2 µm veličina pora), tako da je čuvana na sobnoj temperaturi preko noći, a je zatim magnetski mešana dodatnih sat vremena. I dalje nije bilo moguće da se formulacija filtrira, tako da je u ispitivanju korišćena bez filtracije.

[0158] Konačna koncentracija OligoG formulacije je bila 200 mg/ml, izraženo u odnosu na sadržaj suve materije (za koju je navedeno da je 95.2% u uzorku OligoG koji je obezbeđen).

Postupak isptivanja koagulacije

[0159] Alikvoti (53 µl i 111 µl) OligoG formulacije na 200 mg/mL su stavljeni u odvojene epruvete.

Fulerova zemlja (ca.100 mg/epruveta) je stavljena u epruvete sa pozitivnom kontrolom. Prazne epruvete su takođe pripremljene kao negativne (netretirane) kontrole.

[0160] Uzorci sveže krvi su dobijeni venepunkcijom četiri zdrave odrasle osobe. Uzorci krvi su uzeti od svakog davaoca pomoću Liquidraw epruveta (obična plastika). Kako je svaki uzorak krvi uzet, alikvoti (1 ml) su dodati u roku od par sekundi od uzimanja u svaku od epruveta da bi se pokrili ispitivani i kontrolni uzorci. OligoG formulacija je mešana sa krvlju na 5 i 10 vol./vol.% i tako su konačne koncentracije OligoG u mešavinama bile 10 i 20 mg/m (izraženo u odnosu na OligoG sadržaj suve materije). Jedna epruveta koja sadrži svaku koncentraciju od OligoG i jedna epruveta sa svakom kontrolom su ispitane sa krvlju od svakog davaoca. Epruvete su odmah stavljene u vodeno kupatilo na približno 37°C i mućkane su dok nije došlo do koagulacije. Nežno mućkanje nekoagulisanih uzoraka je trajalo ca.20 do 30 minuta, zatim svakih ca.5 do 10 minuta, a zatim manje frekventno. Potrebno vreme između uzimanja alikvota krvi i kompletne koagulacije je snimljeno za svaku epruvetu.

Rezultati

[0161]

Tabela 1: Vremena koagulacija za 4 različita uzorka humane krvi u prisustvu OligoG na 10mg/ml ili

20mg/ml

Objašnjenje tabele 1:

[0162]

% kontrole Srednje vreme koagulacije kao procenat srednjeg vremena negativne kontrole S.D. Standardna devijacija

Negativna kontrola Nelečeni

Pozitivna kontrola Lečenje Fulerovom zemljom

OligoG Lečenje sa OligoG CF-5/20

a Mešavina koja ostaje nekoagulisana

b Mešavina koja je koagulisana u nekom trenutku između ove dve tačke praćenja

[0163] Lečenje pozitivnom kontrolom Fulerovom zemljom uzrokovalo je veliko smanjenje srednjeg vremena koagulacije do 38% srednje vrednosti negativne kontrole, čime se demonstrira efikasnost i osetljivost ispitivanja.

[0164] Srednje vreme koagulacije za četiri netretirana uzorka krvi je bilo 546 sekundi. Lečenje sa OligoG na 10 mg/ml je povećalo vreme koagulacije za krv od jednog davaoca faktorom većim od 9.31: koagulacije koja se javila između posmatranja na 3986 i 6671 sekunde. Mešavine koje sadrže ispitivani uzorak na 10 mg/ml za tri druga davaoca i na 20 mg/ml za sva četiri davaoca su ostale nekoagulisane više od pet sati (>18000 sekundi) nakon čega su pripremljene i nije bilo daljih praćenja mešavina.

Zaključak

[0165] Zaključeno je da OligoG CF-5/20, i alginatni oligomeri uopšteno, može značajno da nhibira, ukoliko i ne spreči, koagulaciju cele humane krvi. Prema ovom dokazu, može biti predložena upotreba alginatnih oligomera kao antikoagulanasa i, in vitro, npr. u rukovanju krvlju i krvnim proizvodima, kao i in vivo, npr. u terapiji antikoagulansima.

Primer 2 -Efekat alginatnih oligomera M-bloka i MG-bloka na vreme koagulacije cele humane krvi Materijali i postupci

Materijali i kontrole ispitivanja

[0166] Ispitani alginatni oligomeri su bili alginatn oligomer M-bloka (DPn 10, 100% M ostaci) i alginatni oligomer MG-bloka (DPn 15, suštinski u potpunosti naizmenična sekvenca M i G ostataka). Alginatni oligomeri su bili obezbeđen od AlgiPharma AS, Norveška. Pozitivna kontrola je bila Fulerova zemlja, promer sita 8-16, Sigma-Aldrich A/S. Referentni uzorak je bio heparin LEO 5000 IE/ml, LEO Pharma A/S.

Formulacija materijala i kontroli ispitivanja

[0167] Izmereni uzorak svakog oligomera (200 mg za M-blokove DPn10 i 200.1 mg za MG-blokove DPn 15) je polako posipan u malim količinama u sterilnu destilovanu vodu (880 µl, Fresenius Kabi AG, Nemačka) koja je magnetno mešana. Nakon dodavanja svakog celog ispitivanog uzorka, mešanje je nastavljeno dodatnih 92 - 95 minuta do rastvaranja svakog ispitivanog uzorka. Konačna koncentracija svakog ispitivanog uzorka formulacije je bila 200 mg/ml, izraženo u odnosu na obezbeđeni ispitivani uzorak, i pod pretpostavkom da je izmeštanje ispitivanog uzorka bilo 0.6 ml/g. Formulacije ispitivanog uzorka su zatim čuvane na sobnoj temperaturi do upotrebe u ispitivanju koagulacije sledećeg dana.

[0168] Razblaženja referentnog uzorka su pripremljena u sterilnoj destilovanoj vodi (Fresenius Kabi AG, Nemačka) onog dana kada je ispitivanje koagulacije trebalo da obezbedi koncentracije heparina od 200, 20 i 2 IU/ml.

Postupak isptivanja koagulacije

[0169] Alikvoti (53 µl i 111 µl) svake formulacije alginatnog oligomera na 200 mg/ml su stavljeni u odvojene epruvete. Alikvoti (53 µl) formulacija referentnog uzorka na 200, 20 i 2 IU/ml su stavljeni u odvojene epruvete. Fulerova zemlja (ca.100 mg/epruveta) je stavljena u epruvete sa pozitivnom kontrolom. Prazne epruvete su takođe pripremljene kao negativne (netretirane) kontrole.

[0170] Uzorci sveže krvi su dobijeni venepunkcijom četiri zdrava odrasla čoveka. Uzorci krvi su uzeti od svakog davaoca pomoću Liquidraw epruveta (obična plastika). Kako je svaki uzorak krvi uzet, alikvoti (1 ml) su dodati u roku od par sekundi od uzimanja u svaku od epruveta da bi se pokrili ispitivani alginatni oligomeri, referentni i kontrolni uzorci. Formulacije alginatnih oligomera su mešane sa krvlju na 5 i 10 vol./vol.% i stoga su konačne koncentracije svakog alginatnog oligomera u mešavinama bile 10 i 20 mg/ml (izraženo u odnosu na uzorke alginatnog oligomera kako je dobijeno). Svako razblaženje referentnog uzorka je mešana sa krvlju na 5 vol./vol.% i stoga su konačne koncentracije referentnog uzorka (heparin) u mešavinama bile 10, 1 i 0.1 IU/ml. Jedna epruveta koja sadrži svaku koncentraciju svakog ispitanog oligomera, jedna epruveta koja sadrži svaku koncentraciju referentnog uzorka i jedna epruveta sa svakom kontrolom, su ispitane sa krvlju od svakog davaoca. Epruvete su odmah stavljene u vodeno kupatilo na približno 37°C i regularno su promućkane dok nije došlo do koagulacije. Potrebno vreme između uzimanja alikvota krvi i kompletne koagulacije je snimljeno za svaku epruvetu. Uzorci koji su ostali nekoagulisani više od šest ili sedam sati posle početka lečenja su bili odbačeni u to vreme i nije bilo daljih zapažanja.

Rezultati

[0171]

Tabela 2 – Vremena koagulacija za 4 različita uzorka humane krvi u prisustvu alginatnih oligomera M-bloka (DPn 10) i alginatnih oligomera MG-bloka (DPn 15) na 10mg/ml ili 20mg/ml; heparin na 10, 1 i 0.1

IU/ml i Fulerova zemlja.

Objašnjenje tabele 2:

[0172]

% kontrole Srednje vreme koagulacije kao procenat srednjeg vremena negativne kontrole S.D. Standardna devijacija

a Sve srednje vrednosti i S.D. isključuju vrednosti od nekoagulisanih uzoraka b Mešavina koja ostaje nekoagulisana

Negativna kontrola Nelečeni

Pozitivna kontrola Lečenje Fulerovom zemljom

Ispitivani uzorak A Alginatni oligomer M-bloka DPn 10

Ispitivani uzorak B Alginatni oligomer MG-bloka DPn 15

[0173] Lečenje pozitivnom kontrolom Fulerovom zemljom uzrokovalo je veliko smanjenje srednjeg vremena koagulacije do 27% srednje vrednosti negativne kontrole, čime se demonstrira efikasnost i osetljivost ispitivanja.

[0174] Lečenje alginatnim oligomerom M-bloka (DPn 10) je odložilo koagulaciju pri obe ispitane

Claims (22)

1. koncentracije i u uzorcima krvi od sva četiri davaoca. Na 10 mg/ml, srednje vreme koagulacije je pokazalo porast do 229% srednje vrednosti negativne kontrole. Na 20 mg/ml, srednje vreme koagulacije za troje od davalaca je pokazalo porast do 611% srednje vrednosti negativne kontrole, dok je uzorak krvi od četiri davaoca ostao nekoagulisan više od šest sati posle početak lečenja.

   [0175] Lečenje alginatnim oligomerom MG-bloka (DPn 15) je odložilo koagulaciju pri obe ispitane koncentracije i u uzorcima krvi za sva četiri davaoca. Efekat je bio veći od onog koji je uzrokovao alginatni oligomer M-bloka: na 10 mg/ml, alginatni oligomer MG bloka je povećao srednje vreme koagulacije do 703% srednje vrednosti negativne kontrole. Na 20 mg/ml, uzorci krvi od sva četiri davaoca su ostali nekoagulisani više od šest ili sedam sati posle početak lečenja. Ovaj efekat je niži od onoga koji je uzrokovan alginatnim oligomerom G-bloka gde je krv od svih izuzev od jednog davaoca ostala nekoagulisana posle 5 sati na 10mg/ml ili 20mg/ml alginatnog oligomera G-bloka

   [0176] Referentni uzorak, heparin, je odložilo koagulaciju kod sve tri ispitane koncentracije u uzorcima krvi za sva četiri davaoca. Na 0.1 IU/ml, srednje vreme koagulacije je povećano do 170% srednje vrednosti negativne kontrole. Na 1 i 10 IU/ml, uzorci krvi od sva četiri davaoca su ostali nekoagulisani više od šest ili sedam sati posle početak lečenja. Stoga je efekat na vreme koagulacije alginatnih oligomera M-bloka i MG-bloka na 10 mg/ml bio jednak efektu heparina na između 0.1 i 1 IU/ml.

   Zaključak

   [0177] Zaključeno je da su alginatni oligomeri i M-bloka i MG-bloka uzrokovali značajne poraste vremena koagulacije krvi od sva četiri davaoca. Efekat alginatnih oligomera i M-bloka i MG-bloka na 10 mg/ml je bio jednak efektu heparina na između 0.1 i 1 IU/ml.

   [0178] Efekat alginatnog oligomera MG-bloka je bio veći od efekta alginatnog oligomera M-bloka, ali manji od efekta alginatnog oligomera G-bloka iz primera 1. Stoga, različite sekvence monomera uronske kiseline i/ili različite dužine oligomera mogu da imaju različite stepene antikoagulantskog efekta i stoga odgovarajući izbor alginatnih oligomera može da omogući postizanje određenih stepena antikoagulacije u određenim okolnostima. Na primer, veća količina G ostataka i/ili dužina G bloka može biti izabrana kako bi se dobio potentniji efekata antikoagulacije.

   Patentni zahtevi

   1. In vitro ili ex vivo postupak za sprečavanje ili inhibiciju koagulacije krvi, pri čemu pomenuti postupak obuhvata dovođenje u kontakt kompozicije koja obuhvata krvnu plazmu, ili materijala sa kojim pomenuta kompozicija jeste, ili može biti, u kontaktu, sa alginatnim oligomerom od 2 do 30 monomernih ostataka, pri čemu pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.
2. 2. In vitro ili ex vivo postupak prema zahtevu 1, u kojem je pomenuta kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu cela krv.
3. 3. In vitro ili ex vivo postupak prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, u kojem je pomenuta kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu sterilna.
4. 4. In vitro ili ex vivo postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 3, u kojem materijal, ili njegov deo, predstavlja proizvod ili sredstvo koje prilikom upotrebe dolazi u kontakt sa krvlju ili proizvodom dobijenim iz krvi koji može da koaguliše.
5. 5. In vitro ili ex vivo postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 4, u kojem je pomenuti postupak predviđen za pripremanje proizvoda ili sredstva smanjene sposobnosti da promoviše koagulaciju krvi, pri čemu pomenuti postupak obuhvata obezbeđivanje alginatnog oligomera u ili na površini pomenutog proizvoda ili sredstva.
6. 6. In vitro ili ex vivo postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 5, u kojem je alginatni oligomer inkorporisan ili impregnisan u materijalu, ili nanesen na površinu materijala koji dolazi u kontakt sa tom kompozicijom.
7. 7. In vitro ili ex vivo postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 6, u kojem je površina materijala obložena alginatnim oligomerom, ili je on obezbeđen kao deo površinske obloge.
8. 8. In vitro ili ex vivo postupak prema zahtevu 7, u kojem je alginatni oligomer obezbeđen ili uključen u hemokompatibilnu oblogu koja obuhvata jedno ili više dodatnih hemokompatibilnih jedinjenja, pri čemu je, poželjno, dodatno hemokompatibilno jedinjenje izabrano iz grupe koju čine heparin, heparansulfat, hijaluronan, polietilenglikol ili dekstran.
9. 9. In vitro ili ex vivo postupak prema bilo kom od zahteva 1 do 8, u kojem je taj materijal izabran iz grupe koju čine:

   (i) sterilan sud za uzimanje krvi ili cevčica,

   (ii) potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu, (iii) implantabilno, medicinsko, hirurško ili protezno sredstvo,

   (iv) tkivo za transplantaciju, ili

   (v) dijagnostički proizvod ili sredstvo, ili njegov deo.
10. 10. Alginatni oligomer za upotrebu u antokoagulantnoj terapiji, pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.
11. 11. Alginatni oligomer za upotrebu prema zahtevu 10 pri čemu je pomenuti alginatni oligomer predviđen za upotrebu u postupku za lečenje ili sprečavanje tromboze ili bolesti ili stanja povezanog sa koagulacijom krvi, pri čemu, poželjno, pomenuta bolest ili stanje predstavlja vensku trombozu, arterijsku trombozu, arterosklerozu, neuspelo postavljanje venskog grafta, neuspelo postavljanje arterijskog grafta, moždani udar, srčani infarkt, plućnu emboliju ili trombofiliju.
12. 12. Alginatni oligomer za upotrebu prema bilo kom od zahteva 10 do 11, pri čemu se pomenuti alginatni oligomer daje subjektu izabranom iz grupe koju čine

    (i) subjekt koji će biti ili je nepokretan duži vremenski period,

    (ii) subjekt sa arterijskom fibrilacijom,

    (iii) subjekt sa aterosklerotičnim plakom,

    (iv) subjekt sa ili koji prima implantabilno, medicinsko, hirurško ili protezno sredstvo,

    (v) subjekt koji je u postupku oporavka, koji će da se oporavlja ili se opravlja od hirurškog postupka, (vi) subjekt sa kongenitalnom ili stečenom trombofilijom.
13. 13. Alginatni oligomer za upotrebu prema bilo kom od zahteva 10 do 12, pri čemu je pomenuti alginatni oligomer predviđen za upotrebu u postupku za inhibiranje ili sprečavanje stvaranja tromboza na površini materijala izabranog iz grupe koju čine implantabilno ili trajno medicinsko, hirurško ili protezno sredstvo, tkivo za transplantaciju, potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu.
14. 14. In vitro ili ex vivo postupak prema zahtevu 9 ili alginatni oligomer za upotrebu prema zahtevu 13 pri čemu

    (i) pomenuto implantabilno, medicinsko, hirurško ili protezno sredstvo predstavlja kateter, srčani zalizak, vaskularni stent, veštački zglob, intrauterinsko sredstvo, pejsmejker, trahealnu kanilu, žicu za radioterapiju ili implant mekog tkiva,

    (ii) pomenuto tkivo za transplantaciju predstavlja srce, poželjno srčani zalizak, pluća, bubreg, jetru, pankreas, crevo ili tkivo rožnjače, arterijski ili venski graft ili kožu, i

    (iii) pomenuti potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu, ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu predstavlja cevčicu za dijalizu ili plazmaferezu, posudu ili filter.
15. 15. In vitro ili ex vivo postupak prema zahtevu 9 ili zahtevu 14 ili alginatni oligomer za upotrebu prema zahtevu 13 ili zahtevu 14 pri čemu pomenuti materijal sadrži ili nosi alginatni oligomer u ili na površini sa kojom kompozicija koja obuhvata krvnu plazmu može da dođe u kontakt, pri čemu, opciono, pomenuta površina takođe sadrži ili nosi jedno ili više dodatnih hemokompatibilnih jedinjenja, poželjno pri čemu je dodatno hemokompatibilno jedinjenje izabrano iz grupe koju čine heparin, heparansulfat, hijaluronan, polietilenglikol ili dekstran.
16. 16. Alginatni oligomer za upotrebu prema zahtevu 10, pri čemu je pomenuti alginatni oligomer za upotrebu pre, tokom i/ili posle hirurškog postupka, predviđen da inhibira ili spreči stvaranje tromboza na mestima hirurškog seciranja.
17. 17. Sterilan sud za uzimanje krvi ili cevčica ili potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu, pri čemu pomenuti sud ili cevčica ili pri čemu pomenuti potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu sadrži ili nosi alginatni oligomer u ili na površini sa kojom krvna plazma može doći u kontakt, pri čemu pomenuti alginatni oligomer sadrži 2 do 30 monomernih ostataka, a pomenuti monomerni ostaci ne nose sulfatnu grupu.
18. 18. Sterilan sud za uzimanje krvi ili cevčica prema zahtevu 17 pri čemu pomenuti sud ili cevčica predstavljaju kesu za transfuziju, epruvetu ili bočicu za uzimanje krvi, ili špric.
19. 19. Potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu prema zahtevu 17, pri čemu pomenuti potrošni materijal, oprema ili mašine predstavljaju cevčicu za dijalizu ili plazmaferezu, posudu ili filter.
20. 20. Sterilan sud za uzimanje krvi ili cevčica ili potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu prema bilo kom od zahteva 17 do 19, pri čemu pomenuta površina sadrži ili nosi dodatno hemokompatibilno jedinjenje, poželjno izabrano iz grupe koju čine heparin, heparansulfat, hijaluronska kiselina, polietilenglikol ili dekstran.
21. 21. Postupak, alginatni oligomer za upotrebu, sterilan sud ili cevčica za uzimanje krvi, potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu, ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu prema bilo kom od zahteva 1 do 20, pri čemu alginatni oligomer

    (i) ima prosečan stepen polimerizacije od 2 do 25 ili 2 do 20; ili

    (ii) predstavlja 3- do 28-mera, 4- do 25-mera, 5- do 20-mera, 6- do 22-mera, 8- do 20-mera, ili 10-do 15-mera.
22. 22. Postupak, alginatni oligomer za upotrebu, sterilan sud ili cevčica za uzimanje krvi, potrošni materijal za dijalizu ili plazmaferezu, ili deo opreme ili uređaj za dijalizu ili plazmaferezu prema bilo kom od zahteva 1 do 21, pri čemu

    (i) alginatni oligomer ima najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, ili najmanje 95%, 100% ili G ostataka, pri čemu je poželjno da je najmanje 80% G ostataka raspoređeno u G-blokovima; ili

    (ii) alginatni oligomer ima najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, ili 100% M ostataka, pri čemu je poželjno da je najmanje 80% M ostataka raspoređeno u M blokovima; ili

    (iii) najmanje 70%, najmanje 80%, najmanje 85%, najmanje 90%, najmanje 95%, najmanje 99% ili 100% G i M ostataka u oligomeru raspoređeno u MG blokovima.

    Izdaje i štampa: Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd, Kneginje Ljubice 5