ME00870B

ME00870B - Derivati hinolina

Info

Publication number: ME00870B
Application number: MEP-2000-612A
Authority: ME
Inventors: Anders Björk; Stig Jönsson; Tomas Fex; Gunnar Hedlund
Original assignee: Active Biotech Ab
Priority date: 1998-04-27
Filing date: 1999-04-26
Publication date: 2008-11-28
Also published as: PT1073639E; NZ506641A; AP1293A; NO315606B1; HU227709B1; NO20005254L; HRP20000726A2; HK1036618A1; HRP20000726B1; BR9909925B1; KR100571534B1; AP2000001933A0; AU4301399A; ATE228505T1; BR9909925A; WO1999055678A1; RS50029B; NO20005254D0; EE200000613A; CZ20003849A3

Abstract

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja opšte formule (I) Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja opšte formule (I) propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCHxFy; pri čemu je x =O- 2, y = 1 - 3 uz uslov da je x + y = 3; R6 je vodonik; ili R5 i R6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na farmaceutske preparate koji sadrže jedinjenje opšte formule (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Uključeni su takođe i postupci za dobijanje jedinjenja formule (1), kao i postupci tretiranja sisara koji pate od oboljenja proisteklih iz autoimuniteta i patoloških upala administriranjem jedinjenja formule (I), pomenutom sisaru. propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCH x F y ; pri čemu je x =O- 2, y = 1 - 3 uz uslov da je x + y = 3; R 6 je vodonik; ili R 5 i R 6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer. Ovaj pronalazak se takođe odnosi na farmaceutske preparate koji sadrže jedinjenje opšte formule (I) zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem. Uključeni su takođe i postupci za dobijanje jedinjenja formule (1), kao i postupci tretiranja sisara koji pate od oboljenja proisteklih iz autoimuniteta i patoloških upala administriranjem jedinjenja formule (I), pomenutom sisaru.

Description

DERIVATI HINOLINA

Ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate hinolina, postupke za njihovo dobijanje, preparate koje ih sadrže, i metode i upotrebu u kliničkom lečenju oboljenja koja rezultiraju iz autoimuniteta kao što su multipla skleroza, insulin-zavisni dijabetes melitus, sistemski lupus eritematozus, reumatoidni artritis, inflamatorno oboljenje utrobe i psorijaza, kao i oboljenja kod kojih patološko zapaljenje igra značajnu ulogu, kao što su astma, ateroskleroza, moždani udar i Alchajmerova bolest. Naročito, ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate hinolina pogodne za tretman, npr. multiple skleroze i njenih manifestacija.

Autoimune bolesti, npr. multipla skleroza (MS), insulin-zavisni dijabetes melitus (IDDM), sistemski lupus eritematozus (SLE), reumatoidni artritis (RA), zapaljenjska oboljenja utrobe (IBD) i psorijaza predstavljaju napad telesnog imunog sistema koji može biti sistemske prirode, ili uperen na pojedine organe u telu. Javljaju se kao bolesti kod kojih imuni sistem čini greške i, umesto posredovanja u funkciji zaštite, postaje agresor (1).

MS je najčešće stečeno neurološko oboljenje mlađih odraslih osoba u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Beleži se više bolovanja i finansijskih gubitaka, kako u izgubljenom prihodu tako i u troškovima lečenja, nego od bilo kojeg drugog neurološkog oboljenja kod ove starosne grupe. U Sjedinjenim Američkim Državama ima oko 250, 000 slučajeva MS.

lako uzrok MS-a nije poznat, napredak u metodima snimanja mozga, imunologiji i molekularnoj biologiji povećao je kod istraživača razumevanje ovog oboljenja. Nekoliko terapija se trenutno koriste u lečenju MS-a, ali ni jedna od terapija nije pokazala dramatičnu efikasnost. Sadašnje terapije MS-a spadaju u tri kategorije: tretman akutnih pogoršanja, ublažavanje napredovanja oboljenja i terapija specifičnih simptoma. MS napada centralni nervni sistem i uključuje proces demielizacije, tj. mielinske obloge se gube dok aksoni ostaju očuvani. Mieiin obezbeđuje izolacioni materijal koji omogućuje brzo provodjenje nervnih impulsa. Evidentno, kod demielizacije se ova osobina gubi. lako patogeni mehanizmi odgovorni za MS nisu razumljivi, nekoliko puteva dokaza ukazuju da demielizacija ima imunopatološku osnovu. Patološke lezije, plak, karakterišu se infiltracijom imunološki aktivnih ćelija kao što su makrofage i aktivirane T ćelije (2).

U US Patent No. 4, 547, 511 i US Patent No. 4, 738, 971 i u EP 59, 698 se tvrdi da neki derivati N-aril-1, 2-dihidro-4-supstiuisanog-1-alkil-2-okso-hinolin-3-karboksamida pojačavaju imunitet posredovan ćelijama. Jedinjenje

Roquinimex

poznato pod imenom roquinimex (Merck lndex 12th Ed., No. 8418; Linomide®, LS2616, N-metil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid) pripada ovom nizu jedinjenja. Postoje izveštaji da roquinimex pokazuje višestruku imunomodulatornu aktivnost bez prisustva opšte imunosupresije (3-12).

Nadalje, u US Patent No. 5, 580, 882 navodi se da su derivati hinolin-3-karboksamida korisni kod tretmana stanja povezanih sa MS-om. Naročito pogodno jedinjenje je roquinimex U US Patent No. 5, 594, 005 navodi se da su derivati hinolin-3-karboksamida korisni u tretmanu dijabetesa I tipa. Naročito pogodno jedinjenje je roquinimex. U WO 95-24195 se navodi da su derivati hinolin-3-karboksamida korisni kod tretmana IBD. Naročito pogodna jedinjenja su roquinimex ili njegove soli. U WO 95-24196 se navodi da su derivati hinolin-3-karboksamida korisni kod tretmana psorijaze. Naročito pogodna jedinjenja su roquinimex ili njegove soli.

Kod kliničkih ispitivanja poređenja roquinimex-a sa placebom, postoje izveštaji da roquinimex pojačava prognozu u tretmanu stanja vezanih za MS (13, 14). Postoje, međutim, ozbiljne mane vezane za roquinimex. Na primer utvrđeno je da ima teratogeno dejstvo na pacove i da izaziva sporedne efekte kod čoveka što ograničava doziranje, npr. sindrom nalik gripu koji onemogućuje puni klinički potencijal jedinjenja.

Nadalje, u WO 92/18483 navode se derivati hinolina sa RAS(0)n- grupom (Ra = niži alkil ili aril radikal; n = 0 - 2) supstituisanom u položaju 6-, koji poseduju imunomodulatorni, anti-inflamatorni i antikancerogeni efekat.

Supstitucija, tj. tip i struktura gore posebno navedenih jedinjenja, stavlja ih van obima ovog pronalaska.

Primarni cilj ovog pronalaska je da obezbedi strukturno nova jedinjenja hinolina koja se zahvaljujući njihovom farmakološkom profilu, sa visokom efikasnošću na eksperimentalnim modelima i niskim nivoom sporednih efekata, smatraju vrednim kod tretmana oboljenja koja nastaju usled autoimuniteta i patoloških zapaljenja. Primeri takvih oboljenja su multipla skleroza, insulin-zavisni dijabetes melitus, sistemski lupus eritematozus, reumatoidni artritis, inflamatorno oboljenje utrobe i psorijaza, i druga oboljenja kod kojih zapaljenje igra vodeću ulogu, kao što su astma, ateroskleroza, moždani udar i Alchajmerova bolest. Preciznije, ovaj pronalazak se odnosi na nove derivate hinolina pogodne za tretman, na primer, multiple skleroze i njenih manifestacija.

Sada je otkriveno da su nova jedinjenja sa opštom formulom (I)

pri čemu se

R bira između etil, n-propil, izo-propil, n-butil, sek-butil, ili alil;

R4 hira između vodonik ili neki farmaceutski prihvatljiv neorganski katjon, kao što su natrijum, kalijum i kalcijum ili organski katjon, kao što su monoetanolamin, dietanolamin, dimetilaminoetanol, morfolin i si;

R5 odabire između metil, etil, n-propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCHxFy; gde je x = 0-2,

y = 1 - 3, uz uslov da je x + y = 3;

R6 je vodonik; ili

R5 i R6 uzeti zajedno čine metilendioksi;

neočekivano efikasna i specifična u tretmanu osoba koje pate od autoimunih i

inflamatornih oboljenja.

Jedinjenja opšte formule (I) mogu postojati u različitim tautomernim oblicima i

svi takvi oblici su ovde obuhvaćeni.

U poželjnoj realizaciji ovog pronalaska R4 je vodonik ili natrijum, a R5 je etil, metoksi, hloro ili bromo, a R5 i Re uzeti zajedno čine metilendioksi, dok je R etil ili n-propil, naročito etil.

Nekoliko autoimunih oboljenja kod čoveka imaju eksperimentalne modele koji se spontano pojavljuju kod odredjenih vrsta laboratorijskih životinja ili se mogu izazvati kod laboratorijskih životinja imunizacijom sa specifičnim antigenom(ima) iz ciljnog organa.

Eksperimentalni autoimuni encefalomielitis (EAE) kao model za autoimuna inflamatorna oboljenja centralnog nervnog sistema (CNS) najšire je korišćeni model za humano oboljenje multiplu sklerozu.

Autoimunitet na kolagen tipa II može biti eksperimentalno izazvan kod određenih vrsta miševa ili pacova i može dovesti do razvoja poliartritisa. Artritis izazvan kolagenom ima nekoliko zajedničkih karakteristika sa tegobama humanog reumatoidnog artritisa.

Znak raspoznavanja humane astme je povećana reakcija disajnih puteva na grupu hemijskih i fizičkih stimulansa. Danas je široko prihvaćeno da proizvodi koje oslobađaju inflamatorne ćelije, npr. aktivirani eozinofili, ugrožavaju integritet epiteta i promovišu bronhijalnu hiper-reakciju. Kod modela zapaljenja pluća glodara indukovanog ovalbuminom (OA) dominira privremeno regulisan priliv limfocita i eozinofila u bronhijalni lumen.

Pokazalo se da roquinimex izaziva sindrom bola pasa (BPS) (15, 16) kod različitih pasa rase bigl. Oboljenje se reflektuje kliničkim i laboratorijskim manifestacijama koje potvrdjuju BPS kao model za sindrom gripa kod čoveka izazvan roquinimex-om.

Jedinjenja sa opštom formulom (I) su testirana za inhibiciju EAE kod miševa. Roquinimex je korišćen kao kontrola tretmana i pokazao je 70%-nu inhibiciju

pri 5 mg/kg. Pri uvodjenju odgovarajuće supstitucije u položaju 5-, npr. 5-hloro, na hinolinovom prstenu dobijeni su iznenađujući i neočekivani rezultati. U poređenju sa roquinimex-om, efikasnost je povećana 100 puta. Supstitucija u položajima 6-, 7- i 8- rezultirala je manje aktivnim jedinjenjima. Generalno, EAE aktivnost posmatrana kao EAE inhibicija opadala je u sledećem nizu, zavisno od položaja supstitucije: 5 > 6 >> 7 = 8. Efekti 5-supstitucije bi uglavnom mogli da se objasne na osnovu fiziološke hemije. Štaviše, zamena metil grupe na karboksamidnom azotu sa etil grupom ili dalje produžavanje alkil grupe na propil ili butil grupu poništila je teratogeni efekat roquinimexa kod pacova i značajno redukovala BPS. S druge strane, zamena R-alkil grupe vodonikom smanjila je rastvorljivost pri fiziološkom pH više nego 105 puta. Zamena alkil grupe takođe je uticala na farmakokinetičke osobine. Na primer, u poređehju sa roquinimex-om udaljavanje (Cl) jedinjenja A kod pasa bilo je povećano 800 puta.

Jedinjenje A

Rastvorljivost i farmakokinetička pitanja značajno redukuju korisni redosled aktivnosti ove klase (R=H) jedinjenja. Otuda su se jedinjenja sa formulom (I) pokazala iznenađujuće različitim, kako hemijski tako i farmakološki, od onih lekova koji su do sada sugerisani za tretiranje MS i njenih manifestacija.

Jedinjenja opšte formule (I) dobijaju se po sledećim postupcima:

Jedinjenja formule (I) mogu se dobijati poznatim postupcima, na primer, reakcijom estarskog derivata hinolin karboksilne kiseline (II) sa anilinom (III), u pogodnom rastvaraču, kao što su toluen, ksilen i slični. Pogodni estri su metil i etil estri.

Postupak B

Jedinjenja formule (I) mogu se takođe dobijati reakcijom anhidrida izatinske kiseline (IV) sa alkil estrom N-alkil-N-karbamoil sirćetne kiseline (V) uz upotrebu jake baze, npr. natrijum-hidrida u pogodnom rastvaraču, kao što je N, N-dimetil acetamid. Pogodni estri su metil i etilestri.

Postupak C

Jedinjenja formule (I) se mogu takodje dobijati reakcijom hinolin karboksilne kiseline formule (VI) sa anilinom formule (III). Mogu se koristiti različiti poznati reagensi za kuplovanje, npr. karbodiimidi poznati iz US Patent No. 4, 547, 511. Jedan pogodan postupak kuplovanja koristi tionilhlorid u prisustvu trietilamina i pogodnog rastvarača, kao što je dihlorometan. Ovaj postupak se može koristiti u slučajevima kada direktno vezivanje estra i anilina ne ide. Hinolin karboksilne kiseline formule (VI) se mogu dobiti iz odgovarajućih estara formule (II) niže opisanom kiselom hidrolizom.

Hinolin karboksilni estri (II) navedeni gore mogu se dobiti po postupcima prikazanim kasnije u primerima 5-8. Hinolin karboksilne kiseline (VI) se mogu dobiti po postupku prikazanom kasnije u primeru 9.

Sve realizacije ovog pronalaska kako su opisane u patentnim zahtevima uključene su u ovu prijavu.

Sledeći primeri su dati u nameri da se ilustruje pronalazak bez ograničavanja njegovog obima.

Prirner 1

N-etil-N-fenil-1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid (Postupak A)

N-etilanilin (3, 0 g, 25 mmol) se rastvori u 80 ml_ toluena i oko 30 mL rastvarača se destiliše u cilju dobijanja suvog rastvora. U ovaj ključali rastvor doda se etil estar 1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline (2, 7 g, 10 mmol). Etanol nastao reakcijom tokom oko 4 h se izdestiliše zajedno sa nešto toluena. Reakciona smeša se ohladi na sobnu temperaturu. Izdvoji se talog, opere hladnim toluenom i heksanom i osuši, dajući naslovljeno jedinjenje (2, 8 g), prinos 80%.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 26 (3H, t), 3, 50 (3H, s), 3, 97 (2H, q), 4, 03 (3H, s), 6, 67 (1H, d), 6, 87 (1H, d), 7, 12-7, 25 (3H, m), 7, 36-7, 44 (3H, m).

13C NMR (CDCI3) δ 13, 0 (CH3), 29, 6 (CH3), 43, 8 (CH2), 56, 8 (CH3), 103, 2 (CH), 104, 2 (C), 108, 3 (CH), 110, 5 (C), 127, 3 (2CH), 127, 4 (CH), 128, 5 (2CH), 131, 2 (CH), 141, 1 (C), 141, 9 (C), 156, 9 (C), 157, 1 (C), 160, 2 (C),

164, 4 (C).

ESI MS/MS [M+H]+ 353, fragmenti 232 i 122.

Na suštinski isti način su dobijena sledeća jedinjenja iz odgovarajućih polaznih materijala:

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-1, 5-dimetil-4-hidroksi-2-okso-hinolin-3-karboksamid. 1H NMR (CDCI3) δ 1, 21 (3H, t), 2, 83 (3H, s), 3, 23 (3H, s), 3, 98 (2H, q), 6, 97 (1H, d), 7, 02 (1H, d), 7, 10-7, 25 (5H, m), 7, 39 (1H, t), 13, 08 (1H, s).

13C NMR (CDCI3) δ 12, 9 (CH3), 24, 4 (CH3), 29, 5 (CH3), 45, 9 (CH2), 102, 8 (C), 112, 2 (CH), 114, 3 (C), 125, 5 (CH), 126, 4 (2CH), 126, 4 (CH), 128, 4 (2CH), 131, 7 (CH), 139, 6 (C), 142, 0 (C), 142, 4 (C), 158, 1 (C), 169, 7 (C), 170, 1 (C).

ESI MS/MS [M+H]+ 337, fragmenti 216 i 122.

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 20 (3H, t), 3, 28 (3H, s), 3, 97 (2H, q), 7, 08-7, 25 (7H, m), 7, 39 (1H, t), 12, 6 (1H, s).

13C NMR (CDCI3) δ 12, 9 (CH3), 29, 8(CH3), 45, 7 (CH2), 105, 0 (C), 112, 7 (C),

113, 3 (CH), 125, 4 (CH), 126, 7 (2CH), 126, 8 (CH), 128, 5 (2CH), 131, 6 (CH), 132, 7 (C), 142, 0 (C), 142, 6 (C), 157, 9 (C), 166, 6 (C), 178, 7 (C).

ESI MS/MS [M+H]+ 357, fragmenti 236 i 122.

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-fluor-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCIs + TFA) δ 1, 28 (3H, t), 3, 66 (3H, s), 3, 93 (2H, m), 7, 11 (1H, q), 7, 26-7, 37 (6H, m), 7, 68 (1H, q), 11, 42 (1H, s).

13C NMR (CDCI3 + TFA) δ 12, 6 (CH3), 31, 4 (CH3), 46, 4 (CH2), 104, 4+104, 5 (C), 108, 7 (C), 110, 4+110, 5 (CH), 112, 7+112, 8 (GH), 126, 8 (2CH), 129, 7 (CH), 129, 8 (2CH), 134, 1+134, 2 (CH), 139, 9 (C), 141, 0 (C), 158, 0 (C), 159, 3+161, 3 (C), 161, 4 (C), 166, 8 (C); (Pojedini pikovi su dubleti zbog F-veze).

ESI MS/MS [M+Hf 341, fragmenti 220 i 122.

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-trifluormetil-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCh + TFA) δ 1, 21 (3H, t), 3, 30 (3H, s), 3, 99 (2H, q), 7, 10-7, 25 (5H, m), 7, 42 (1H, d), 7, 60 (1H, t), 7, 67 (1H, d), 13, 05 (1H, s).

13C NMR (CDCI3 + TFA) δ 12, 5 (CH3), 31, 1 (CH3), 46, 2 (CH2), 106, 4 (C),

113. 0 (C), 119, 5 (CH), 120+122, 2+124, 4 (CF3), 123, 4 (CH), 126, 6 (2CH),

128. 1 (CH), 128, 1+128, 3 (C), 129, 1 (2CH), 132, 1 (CH), 140, 5 (C), 141, 4 (C),

159, 3 (C), 163, 7 (C), 167, 8 (C).

ESI MS/MS [M+H]+ 391, fragmenti 270 i 122.

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-trifluormetoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

N-alil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 3, 33 (3H, s), 4, 57 (2H, m), 5, 22 (1H, d), 5, 38 (1H, d), 6, 0 (1H, m), 7, 13-7, 30 (7H, m), 7, 44 (1H, t), 12, 45 (1H, s).

N-alil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 3, 52 (3H, s), 4, 04 (3H, s), 4, 22 (2H, m), 5, 20 (1H, d), 5, 37 (1H, d), 6, 02 (1H, m), 6, 67 (1H, d), 6, 88 (1H, d), 7, 10-7, 23 (3H, m), 7, 38-7, 45 (3H, m), 9, 82 (1H, s).

N-fenil-N-n-propil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 0 (3H, t), 1, 65 (2H, m), 3, 48 (3H, s), 3, 9 (2H, t), 4, 01 (3H, s), 6, 65 (1H, d), 6, 83 (1H, d), 7, 1-7, 25 (3H, m), 7, 3-7, 45 (3H, m), 9, 8 (1H, s).

Primer 2

N-etil-N-fenil-1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid (Postupak B)

Rastvori se 5-hlor anhidrid izatinske kiseline (5 g, 25 mmol) u 50 mL N, N-dimetilacetamida i ohladi na 0 °C. Natrijum-hidrid (75%) (0, 94 g, 1, 1 ekv. ) a zatim metiljodid (1, 89 mL, 1, 2 ekv. ) dodaju se takvom brzinom da se temperatura održava ispod 5 °C. Reakciona smeša se zatim 5 h meša na 20°C posle čega se preostali metiljodid ukloni pod vakuumom. Natrijum-hidrid (0, 94 g, 1, 1 ekv. ) se doda zajedno sa etilestrom N-etil-N-fenilkarbamoil sirćetne kiseline (6, 3 g, 1, 1 ekv. ). Smeša se 5 h zagreva na 85 °C. Po hlađenju na sobnu temperaturu doda se 50 mL metanola i 50 mL 1M hlorovodonične kiseline, a potom 250 mL vode. Formira se emulzija koja iskristališe stajanjem u frižideru tokom 72 h. Kristalna masa se odvoji filtriranjem, ispere vodom, smešom voda-metanol (1: 1) i heptanom', a zatim osuši, dajući naslovljeno jedinjenje (6, 12 g). Naslovljeno jedinjenje je prekristalisano iz metanola sa čistoćom preko 95%.

Primer 3

N-etil-N-fenil-1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-brom-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid (Postupak C)

U ledom ohlađeni rastvor 1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-brom-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline (9, 6 g, 0. 032 mol), trietilamina (15, 5 mL, 0, 11 mol) i N-etilanilina (4, 2 g, 0, 035 mol) u 150 mL dihlormetana dodaje se u kapima tokom 0, 5 h rastvor tionilhlorida (3, 0. mL, 0, 042 mol) u 10 mL dihlorometana. Mešanje se nastavi 24 h na 4 °C. Rastvarači se uklone isparavanjem. Ostatak se rastvori u etilacetatu, filtrira kroz Celite i ekstrahuje sa 2M rastvorom natrijum-hidroksida. Vodena faza se ispere etilacetatom a zatim zakiseli

hlorovodoničnom kiselinom do pH 5. Kristalni talog koji se stvorio stajanjem profiltrira se, opere vodom i osuši, dajući naslovljeno jedinjenje (8, 5 g), prinos 69%.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 15-1, 22 (3H, širok signal), 3, 25 (3H, s). 3, 95 (2H, bs), 7, 08-7, 31 (7H, m), 7, 43-7. 50 (1H, m).

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5, 6-metilendioksi-1-metil-2-oksohinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3 + TFA) δ 1, 27 (3H, t), 3, 57 (3H, s), 3, 98 ( 2H, q), 6, 23 (2H, s), 6, 86 (1H, d), 7, 19 (1H, d), 7, 25-7, 35 (5H, m), 10, 3 (1H, bs).

13C NMR (CDCI3 + TFA) δ 12, 4 (CH3), 30, 9 (CH3), 46, 0 (CH3), 101, 6 (C), 103, 7 (CH2), 107, 4 (C), 108, 4 (CH), 113, 7 (CH), 126, 7 (2CH), 128, 8 (CH),

129, 3 (2CH), 134, 1 (C), 140, 1 (C), 143, 1+143, 2 (2C), 157, 3 (C), 160, 9 (C), 166, 3(C).

ESI MS/MS [M+H]+ 367, fragmenti 246 i 122.

N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-etil-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid. 1H NMR (CDCI3) δ 1, 26 (3H, t), 1, 31 (3H, t), 3, 20-3, 34 ( 5H, m), 4, 0 (2H, q), 7. 02-7, 07 (2H, m), 7, 13-7, 28 (5H, m), 7, 44 (1H, t), 13, 2 (1H, bs).

13C NMR (CDCI3) δ 13, 2(CH3), 16, 8 (CH3), 29, 8+30, 2 (GH3 + CH2), 46, 1 (CH2), 103, 3 (C), 112, 5 (CH), 113, 9 (C), 124, 6 (CH), 126, 7+126, 7 (3CH), 128, 6 (2CH), 132, 1 (CH), 142, 3 (C), 142, 6 (C), 146, 2 (C), 158, 3 (C), 169, 3 (C), 170, 4 (C).

ESI MS/MS [M+H]+ 351, fragmenti 230 i 122.

N-fenil-N-izo-propil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-oksohinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 24 (6H, d), 3, 38 (3H, bs), 5, 09 ( 1H, širok signal), 7, 08 (1H, d), 7, 15 (1H, d), 7, 15-7, 34 (5H, m), 7, 34 (1H, t), 11, 1 )1H, bs).

13C NMR (CDCI3) δ 21, 0 (2CH3), 29, 9 (CH3), 48, 2 (CH), 109, 4 (C), 112, 4 (C),

113. 5 (CH), 125, 1 (CH), 127, 9 (2CH), 127, 9 (CH), 129, 6 (2CH), 131, 1 (CH),

131. 6 (C), 137, 9 (C širok), 142, 1 (C), 158, 6 (C), 160, 6 (C), 167, 5 (C).

N-fenil-N-(n-propil)-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-oksohinolin-3-

karboksamid.

1H NMR (CDCI3) δ 0, 95 (3H, t), 1, 58-1, 69 (2H, m), 3, 29(3H, bs), 3, 88 (2H, širok), 7, 08-7, 26 (7H, m), 7, 41 (TH, t), 12, 5 (1H, bs).

Primer 4

N-etil-fenil-1. 2-dihidro-4-hidroksi-5hloro-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid natriiumova so

Rastvor 5M natrijum-hidroksida se pripremi razblaživanjem 50 mas% rastvora natrijum-hidroksida (10, 0 g) sa sterilnom vodom do ukupne zapremine od 25 rnL Suspenduje se N-etii-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid (10, 0 g) u etanolu (150 mL), pa se dodaje prethodno pripremljeni 5M rastvor natrijum-hidroksida, do pH 8-12 (5, 6 mL). Reakciona smeša se meša sledećih 30 min na sobnoj temperaturi. Nastali talog se filtrira i dva puta brzo ispere etanolom (2x150 mL). Talog se zatim suši u vakuumu iznad P2O5, dajući naslovljeno jedinjenje (9, 5 g), prinos 90%.

1H NMR (D20). Dva izomera u odnosu 1: 4 5 0, 90 (3H, t, niža forma), 1, 10 (3H, t, viša forma), 3, 21 )3H, s, viša forma), 3, 50 (3H, s, niža forma), 3, 50-3, 70 (2H, m, niža forma), 3, 70-3, 85 (2H, m, viša forma), 6, 92-7, 51 (8H, m, obe forme).

Primer 5

Etil estar 1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1 -metil-2-oksohinolin-3-karboksilne

kiseline

Fozgen (51 g, 0, 52 mol) rastvoren u dioksanu (150 mL) dodaje se u porcijama u mehanički mešanu suspenziju natrijum-bikarbonata (44 g, 0, 52 mol) i 2-amino-6-hlor-benzoeve kiseline (30 g, 0, 175 mol) u dioksanu (300 mL).

Razvije se burna reakcija uz izdvajanje gasa, pa se reakciona smeša hladi da bi se temperatura održavala ispod 50 °C. Posle 30 minuta reakciona smeša se 1 h drži na 50 °C. Po hlađenju na 15 °C nastali talog se odvoji, meša sa 50 mL glacijalne sirćetne kiseline u 500 mL vode, ponovo odvoji i osuši, dajući anhidrid izatinske kiseline (30, 3 g, 0, 15 mol).

Ovaj anhidrid se lagano, u porcijama dodaje smeši natrijum-hidrida (5, 5 g, 0, 18 mol) u 300 mt_ N, N-dimeiilformamida. Posle 1 h mešanja na sobnoj temperaturi, doda se u kapima metiljodid (26 g, 0, 18 mol) i sa mešanjem se nastavi još 2, 5 h. Smeša se zatim doda u 3 L mešavine leda i vode pa se talog izdvoji i osuši, dajući N-metilanhidrid izatinske kiseline (24, 9 g, 0, 118 mol).

N-metilanhidrid izatinske kiseline se 1 h zagreva na 65 °C sa natrijum-metoksidom (6, 3 g, 0, 117 mol) u 130 mL metanola. Rastvarači se uklone isparavanjem. Dodaju su voda i dihlorometan pa se odvoji organski sloj, osuš i koncentriše, dajući uljasti ostatak (22, 7 g, 0, 114 mol).

Gornji ostatak se rastvori u 300 mL dihlorometana zajedno sa 4-aminopiridinom (0, 2 g) i trietilaminom (7, 1 mL). Rastvor se ohladi i lagano dodaje etilmalonilhlorid (18, 9 g, 0, 125 mol). Smeša se 4 h meša na sobnoj temperaturi i zatim obradi do sirupa. U ovaj sirup se doda 450 mL etanola i natrijum-metoksida (18, 5 g, 0, 342 mol) pa se smeša 3 h meša. Rastvarači se uklone isparavanjem, a ostatak se rastvori u 750 mL vode, opere etilacetatom i toluenom i potom zakiseli 5M hlorovodoničnom kiselinom. Nastali talog se odvoj i osuši, dajući naslovljeno jedinjenje u obliku belog praha (30 g, 0, 106 mol) sa ukupnim prinosom od 60%.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 46 (3H, t), 3, 36 (3H, s), 4, 49 (2H, q), 7, 23 (1H, d), 7, 49 (1H, t), 15, 0 (1H, s).

Na suštinski isti način dobijena su sledeća jedinjenja iz odgovarajućih polaznih materijala:

Etilestar 1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-fluor-1 -metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline

Etilestar 1, 2-dihidro-4-hidroksi-1, 5-dimetil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline

Primer 6

Etilestar_1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-trifluormetil-1 -metil-2-oksohinolin-3-

karboksilne kiseline

U autoklavu se 2 dana zagreva na 40 °C u bezvodnom metilaminu (200 mL) 2-fluor-6-(trifluormetil)benzonitril (10 g, 53 mmol). Ostavi se da višak metilamina ispari pa se nastala siva čvrsta masa rastvori u dihlorometanu (200 mL), zajedno sa 4 aminopiridinom (0, 1 g) i trietilaminom (3, 3 mL, 26 mmol). U ovaj rashlađeni rastvor se lagano dodaje etilmalonilhlorid (8, 8 g, 60 mmol). Rastvor se mešan 4 h i obradi do žućkastog sirupa. Sirup se rastvori u bezvodnom etanolu pa se doda natrijum-metoksid (5, 4 g, 0, 1 mol). Posle 1 h rastvarač se ukloni, a ostatak se meša sa dihlormetanom i vodom. Dobijeni derivat hinolina se pažljivo osuši i suspenduje u rashlađenom bezvodnom tetrahidrofuranu (250 mL). Lagano se dodaje natrijum-hidrid (4 g, 0, 125 mol) a zatim metiljodid (10 mL, 0, 15 mol). Smeša se zagreva uz refluks 6 h, reakcija se zaustavi vodom i obradi sa dietiletrom. Rastvarači se uklone isparavanjem, a ostatak (17, 3 g) se rastvori u mešavini etanola (50 mL) i koncentrovane hlorovodonične kiseline (10 mL). Rastvor se zagreva na 45 °C preko noći, ohladi i talog odvoji, dajući 8 g naslovljenog jedinjenja.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 46 (3H, t), 3, 68 (3H, s), 4, 50 (2H, q), 7, 58 (1H, m), 7, 71 (2H, m), 15, 0 (1H, s).

Primer 7

Etilestar 1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1 -metil-2-oksohinolin-3-karboksilne kiseline

U rastvor 2, 6 difluorobenzonitrila (42 g, 0, 3 mol) u 150 mL bezvodnog metanola lagano se dodaje natrijummetoksid (17, 9 g, 0, 33 mol) pri 30 °C. Posle 1 h zagrevanja pod refluksom doda se 40%-ni vodeni metilamin i zagreva 4 dana po refluksom. U toku hlađenja nastane beli talog koji se odvoji filtriranjem. Talog, 2-metoksi-6-(metilamino)benzonitril, se rastvori u vodenom rastvoru glikola (500 mL) i kalijum-hidroksida (14 g). Rastvor se preko noći refluksuje na 150 °C, ohladi na sobnu temperaturu i pH podesi na 4 uz pomoć koncentrovane hlorovodonične Kiseline. Talog se odvoji filtriranjem, opere vodom (50 mL) i osuši pod vakuumom. Bela čvrsta supstanca, 5-metoksi-antranilna kiselina (32, g, 0, 18 mol) i natrijum-bikarbonat (38 g, 0, 45 mol) se suspenduju u 1, 4-dioksanu (500 mL), a zatim se lagano dodaje fozgen (25 mL, 0, 45 mol) uz hlađenje u vodenom kupatilu. Smeša se 1 h zagreva na 40 °C, ohladia na 15 °C, doda voda (150 mL) i stvorena bela čvrsta supstanca odvoji filtriranjem. Posle pažljivog sušenja bela supstanca (20, 7 g, 0, 1 mol) se doda u rastvor natrijum-dietilmalonata (0, 17 mol) u bezvodnom N, N-dimetilformamidu (250 mL) na sobnoj temperaturi. Rastvor se 3 h zagreva na 100 °C, ohladi na sobnu temperaturu, doda voda (250 mL) i pH podesi na 4 dodatkom koncentrovane hlorovodonične kiseline. Talog se odvoji filtriranjem i osuši pod vakuumom, dajući naslovljeno jedinjenje u obliku čistih belih kristala, 22 g.

1H NMR (CDCI3) δ 1, 43 (t, 3H), 3, 62 (s, 3H), 3, 96 (s, 3H), 4, 45 (q, 2H), 6, 70 (d, 1H), 6, 92(d, 1H), 7, 55 (t, 1H), 13, 5 (s, 1H).

Primer 8

Etilestar 1. 2-dihidro-4-hidroksi-1-metil-2-okso-5. 6-metilendioksi-hinolin-3-karboksilne kiseline

Di-terc-butildikarbonat (36 g, 0, 17 mol) se dodaje u porcijama u rastvor 3, 4-(metilendioksi)-anilina (20, 6 g, 0, 15 mol) u bezvodnom tetrahidrofuranu (150 mL). Rastvor se zagrejan pod refluksom 2 h, zatim se koncentriše pod vakuumom da bi se dobio crni čvrsti ostatak. Ostatak se rastvori u bezvodnom tetrahidrofuranu (600 mL) i ohladi na -40 °C. Rastvor 1, 3 M sek-butillitijuma (265 mL, 0, 35 mol) u heksanu dodaje se u kapima. Posle 0, 5 h mešanja

rastvora na -40 °C doda se suvi led u ljuspama (oko 40 g). Ostavi se smeša da se zagreje do 0 °C pa se doda voda (oko 700 mL). Vodeni rastvor se zakiseii do pH 3 i ekstrahuje etrom. Ekstrakt se osuši i koncentriše, dajući 5, 6-(metilendioksi)antranilnu kiselinu zaštićenu N-tBoc, u obliku čvrstog ostatka (45 g). Ova kiselina se doda u ledom hlađenu suspenziju natrijum-hidrida (80% u ulju, 9, 0 g, 0, 30 mol) u N, N-dimetilformamidu (200 mL). Smeša se 0, 5 h meša, pa se doda metiljodid (22 mL, 0, 35 mol). Smeša se meša preko noći na sobnoj temperaturi, reakcija zaustavi vodom (600 mL) i tri puta ekstrahuje etrom. Organski sloj se opere zasićenim rastvorom soli, osuši i koncentruje pod vakuumom da bi se dobilo tamno mrko ulje. Ulje se rastvori u metanolu (400 mL) pa se doda koncentrovana hlorovodonična kiselina (80 mL). Rastvor se meša preko noći na sobnoj temperaturi, neutrališe 5M natrijum-hidroksidom i tri puta ekstrahuje etrom. Kombinovani ekstrakti se filtriraju kroz kolonu sa SiO2 a eluat koncentriše pod vakuumom da bi se dobio metilovani antranilni estar (20 g). Estar sje rastvori u dihlorometanu i ohladi u ledenom kupatilu. Doda se etilmalonilhlorid (21 g, 0, 14 mol) a zatim posle 30 min i trietilamin (22 mL, 0, 16 mol). Posle 1 h mešanja na sobnoj temperaturi zamućena smeša se ispere 0, 5M hlorovodoničnom kiselinom a zatim bikarbonatom. Organska faza se pažljivo osuši i koncentriše pod vakuumom. Ostatak se zatim rastvori u suvom se 1 h mešan, pa se doda voda (300 mL). Rastvor se opere etilacetatom, pa se zatim vodeni rastvor zakiseii koncentrovanom hlorovodoničnom kiselinom. Talog se odvoji filtriranjem i osuši pod vakuumom dajući naslovljeno jedinjenje u obliku sivih kristala (17 g, ukupni prinos 41 %).

1H NMR (CDCI3) δ 1, 45 (3H, t), 3, 58 (3H, s), 4, 48 (2H, q), 6, 17 (2H, s), 6, 71 (1H, d), 7, 14 (1H, d).

Primer 9

1. 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1 -metil-2-okso-hinolin-3-karboksilna kiselina

U 30 mL anhidrida sirćetne kiseline uz hlađenje se doda 10 mL koncentrovane hlorovodonične kiseline. Ovom rastvoru se doda etilestar 1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksilne kiseline

(10, 5 g, 38 mol) pa se smeša 14 h zagreva na 80 °C. Smeša se ohladi na sobnu temperaturu i kristalni proizvod odvoji filtriranjem, opere hladnim metanolom i osuši, dajući naslovljeno jedinjenje (7, 2 g), prinos 77%.

1H NMR (CDC3) δ 3, 73 (3H, s). 4, 02 (3H, s), 6, 82 (1H, d), 7, 02 (1H, d), 7, 62 (1H, t).

Primer 10

5-etil anhidrid izatinske kiseline

Smeša hloral-hidrata (59, 3 g, 0, 36 mol), vode (700 mL) i natrijum-sulfata (85, 8 g, 0, 60 mol) se zagreva do 50 °C. Po dostizanju temperature od 50 °C dodaju su redom smeša 3-etilanilina (40, 8 g, 0, 33 mol), vode (700 mL) i konc. hlorovodonične kiseline, pa smeša hidroksilamin hidrohlorida (74, 8 g, 1, 04 mol) i vode (330 mL). Dobijena smeša se zagreva 30 min do 80 °C i održavana na toj temperaturi još deset minuta, a posle toga se reakciona smeša ohladi u ledenom kupatilu. Nastali talog se odvoji filtriranjem, ispere vodom i osuši u vakuumu iznad P2O5 dajući izonitrozoacetanilid (36, 6 g), prinos 58 %.

Izonitrozoacetanilid (10, 0 g, 0, 05 mol) se u porcijama dodaje u smešu vode (9 mL) i koncentrovane sumporne kiseline (60 mL) predgrejane do 50 °C uz održavanje temperature na 50-55 °C. Kada je dodavanje završeno smeša se zagreje na 80°C i održava na toj temperaturi još 10 minuta. Reakciona smeša se zatim ohladi u ledenom kupatilu, pa se izlije u 10-12 puta veću zapreminu izmrvljenog leda. smeša se zatim ostavi da odleži oko jedan čas. Vodena suspenzija se zatim ekstrahuje dihlorometanom koji je osušen i ispari, dajući smešu dva analoga 4-etil i 6-etilizatina, približno u odnosu 0, 68: 1 (7, 6 g), prinos 84%.

Smeša dva izomera se rastvori u vodenom rastvoru natrijum-hidroksida, pa se rastvor filtrira kroz Celit i potom zakiseli do pH 4. Pri ovoj pH vrednosti 4-analog je ekstrahovan u dihlorometanu, koji je osušen i upari, dajući čist 4-etiizatin (3, 1 g), prinos 34%.

U smešu koncentrovane sumporne kiseline (45 L) i sirćetne kiseline (14 ml_) doda se 4-etilizatin (3, 1 g, 0, 018 mol). Suspenzija se zagreje do 30 °C doda 35%-ni vodonik-peroksid (2, 2 ml) i posle toga temeratura podigne na 65 °C. Posle 3 h zagrevanja smeša se ohladi, pa se talog odvoji filtriranjem, opere vodom i osuši, dajući naslovljeno jedinjenje (1, 7 g), prinos 48%.

1H NMR (DMSO-d6) δ 1, 12 (3H, t), 3, 02 (2H, q), 6, 98 (1H, d), 7, 05 (1H, d), 7, 58 (1H, t), 11, 6 (1H, širok).

Farmakološki postupci

Eksperimentalni akutni autoimuni encefalomielitis (aEAE)

Za eksperimente su korišćene SJL/N ženke miševa, starosti 8 nedelja. Homogenat kičmene moždine miševa (MSCH) dobijen je od 8 do 12 nedelja starih C57B1/6 ženki miševa. Tkivo je homogenizovano na ledu i razblaženo u hladnom PBS. Nepotpuna Frojndova vakcina koja je sadržavala 1 mg/mL M. Tuberculosis hominis H37Ra emulgovana je sa jednakom zapreminom MSCH da bi se dobila konačna koncentracija od 10 mg/mL MSCH. Inokulum zapremine 0, 1 mL ubrizgan je intradermalno u bazu repa. Toksin pertusis je ubrizgan i. p. nultog i trećeg dana posle imunizacije. Tretman je davan per os dnevno ili od 3-eg do 12-og dana posle imunizacije ili 3-eg do 7-og dana i 10-og do 12-og. Kontrolnim životinjama je davan fiziološki rastvor. Kod životinja, po 8 u grupi doziranja, ocenjivani su klinički znaci bolesti paralize prema skali od 0 do 5, na sledeći način: 0, normalno; 1, malaksao rep; 2, pareza zadnjih nogu; 3, paraliza zadnjih nogu i malaksalost prednjih nogu; 4, obostrana paraliza zadnjih i prednjih nogu; 5, smrt. Klinički rezultati su posmatrani sedmog dana i svakodnevno od 9-og dana do kraja eksperimenta 14-og dana. Efekti tretmana su izračunavani kao procenat inhibicije kliničkih rezultata upoređenih sa kontrolnim, koji su tretirani infuzionim rastvorom.

Artritis indukovan kolaoenom

U eksperimentu su korišćeni DBA/1 muški miševi starosti između 8 i 10 nedeija. Nultog dana su miševi intradermalno imunizovani u bazu repa goveđim kolagenom tip II (100 μg/mišu) u kompletnoj Frojndovoj vakcini. Tretman je davan per os dnevno 3-eg do 7-og, 10-og do 14-og, 17-og do 21-og, 24-og do 28-og i 31-og do 35-og dana. Petnaest dana posle imunizacije miševi su ispitivani na znake artritisa. Životinje su ispitivane tri puta nedeljno. Svakog drugog ili trećeg dana pojedine šape artritičnih životinja su ocenjivane prema skali od 0 do 4 (0=bez artritisa, 1=artritis u jednom interfalangalnom, metatarzofalangalnom ili interkarpalnom zglobu, 2=dva artritična zgloba, 3=tri artritfčna zgloba, 4=isto kao 3, ali uz pojačano crvenilo i otok šape). Ocene svih šapa su sabirane da bi se dobio maksimalni mogući reultat od 16 za svakog miša.

Zapaljenje pluća indukovano ovalbuminom

U eksperimentu su korišćene C57B1/6 ženke miševa starosti između 10 i 14 nedeija, 10 miševa po grupi. Miševi su senzibilizovani ovalbuminom (OA) u aluminijum-hidroksidu u zapremini od 0, 2 mL, inokulata i. p. Tretman je davan nultog do 16-og dana. Kontrolni miševi su primali infuzioni rastvor. Četrnaest dana posle OA senzibilizacije miševi su izlagani 20 minuta areosolu 1, 5 nW % OA u infuzionom rastvoru dobijenom pomoću raspršivača. Kontrolni miševi, koji su tretirani nosačem, bili su izlagani infuzionom rastvoru. Sedamdeset dva časa posle izlaganja OA/nosaču, miševi su anestezirani i obavljeno je bronhoalveolarno ispiranje ulivanjem 0, 5 mL ledenog slanog fosfatnog pufera (PBS) u pluća, dva puta. Određivan je ukupan broj ćelija, a razlike u brojanjima izvršene su na bazi identifikacije eozinofila, monocita/alveolarnih makrofaga, limfocita i neutrofila. Infiltracija eozinofila u plućno tkivo je određivana histohemijskim metodama na isečcima zamrznutih pluća, uz upotrebu diaminobenzidintetrahidrohlorida (DAB).

Teratoaeni efekti kod pacova

Jedinjenja su ordinirana podkožno ženskim miševima od 8-og do 14-og dana trudnoće. Miševima je izvršen carski rez i postmrtno su ispitivani dvadesetog dana od začeća. Ispitivani su spoljnji i unutrašnji abnormaliteti kod fetusa.

Sindrom bola pasa (rase biol) (BPS)

Jedinjenja su ordinirana intravenozno psima bigl rase. Doziranje je davano u toku pet uzastopnih dana. Kod pasa su ocenjivani klinički i laboratorijski znaci sindroma bola, npr. groznica, povećana brzina sedimentacije eritrocita (ESR), alkalni fosfat (AP), indukcija proteina akutne faze i vaskulitis.

Poželjna jedinjenja su

N-etil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-5-hloro-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid,

N-etil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid,

N-etil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-5-bromo-1-metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid i

N-etil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-5, 6-metilendioksi-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid

u daljem tekstu nazivani Jedinjenje B, C, D i E respektivno.

Roquinimex, i

N-etil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-1 -metil-2-okso-hinolin-3-karboksamid i

N-metil-N-fenil-1, 2, dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-okso-hinolin-3-

karboksamid

u daljem tekstu su nazvani Jedinjenje F i G respektivno, uključena su kao referentna jedinjenja:

Artritički pokazatelji, artritis indukovan kolagenom tipa II

Embrio-toksičnost - eksterni deformiteti

Efektivne količine jedinjenja formule (I) podesno je ordinirati pacijentu kome je takav tretman poseban na uobičajeni način i uobičajenim farmaceutskim preparatima koji sadrže efikasnu količinu aktivnog sastojka i pogodan farmaceutski prihvatljiv nosač. Ti preparati mogu biti različitih oblika, npr. rastvori, suspenzije, emulzije, tablete, kapsule i praškovi, pripremljeni za oralno ordiniranje, sterilni rastvori za parenteralno ordiniranje, supozitorije za

rektalno ordiniranje ili pogodne površinske formulacije. Konvencionalni postupci za izbor i izradu pogodnih farmaceutskih formulacija su opisani, na primer u “Pharmaceuticals - The Science of Dosage Form Design", M. B. Aulton, Churchill Livingstone, 1988.

Procenjuje se da pogodna dnevna doza za upotrebu kod tretmana MS varira između 0, 0005 mg/kg do oko 10 mg/kg telesne težine, naročito između 0, 005 mg/kg do 1 mg/kg telesne težine, zavisno od specifičnog stanja koje se tretira, starosti i težine pacijenta, i specifičnog odgovora pacijenta na lečenje. Tačna individualna doza, kao i dnevno doziranje, biće određeno u skladu sa standardnim medicinskim principima pod kontrolom lekara.

Razmatraju se različiti aditivi za poboljšanje stabilnosti ili lakšu primenu leka. Farmaceutske formulacije mogu takođe sadržati dodatne terapijski korisne supstance osim jedinjenja formule (I).

Reference

1. Talai, N.: Autoimmune dideases. In: Roitt, I. M. and Delves, P. J. (eds. ) Encyclopedia of lmmunoiogy, pp. 195-189. Academic Press, 1992.

2. Prineas, J. W.: The neuropathology of multiple sclerosis. In: Koetsier, J. C. (ed. ) Handbook of ClinicalNeurology, pp. 213-257. Elsevier Science Publ., Amsterdam, 1985.

3. Tarkowski, A., Gunnarsson, K., Nilsson, L. -A., Lindholm, L. and Stšlhandske, T.: Successful treatment of autoimunity in MRL/1 miče with LS2616, a new immunomodulator. Arthritis Rheum. 29(11): 1405-1409, 1986.

4. Larsson, E. -L, Joki, A. -L. and Stšlhandske, T.: Mechanism of action of new immunomodulator LS2616 on T-cell responses. Int J Immunopharmacol. 9(4): 425-31, 1987.

5. VVanders, A., Larsson, E., Gerdin, B. and Tufveson, G. Abolition of the effect of cyclosporine on rat cardiac allograft rejection by the new

immunomodulator LS-2616 (Linomide). Transplantation 47(2): 216-217, 1989.

6. Kalland, T. Regulation of natural killer progenitors: studies with novel immunomodulator with distinct effects at the precursor level. J. Immunol. 144(11): 4427-4476, 1990.

7. Gonzalo, J. A., Gonzšlez-Garcia, A., Kalland, T., Hedlund, G., Martinez, C. and Kroemer, G. Linomide, a novel immunomodulator that prevents death in four models of septic shock. Eur J Immunol 23: 2372-2374, 1993.

8. Karussis, D. M., Lehmann, D„ Slavin. S. et. al. Treatment chronic-elapsing experimental autoimmune encephalomielitis with the syntetic immunomodulator Linomide (quinoline/3/carboxamide). Proc NatlAcad Sci USA 90: 6400-6404, 1993.

9. Gonzalo, J. A., Gonzšlez-Garcia, A, Kalland, T. et. al. Linomide inhibits programmed cell death of peripheral T cells in vivo. Eur J Immunol. 24: 48-52, 1994.

10. Gross, D. J., Sidi, H., Weiss, L, Kalland, T., Rosenmann, E. and Slavin, S. Prevention of diabetes mellitus in non-obscene diabetic miče by Linomide, a novel immunmodulating drug. Diabetologia 37: 1195-1201, 1994.

11. Karussis, D. M., Lehmann, D., Brenner, T. et. al. Immunomodulation of experimental autoimmune myasthenis gravis with Linomide. J Neuroimmunol 55(2): 187-193, 1994.

12. Bai, X. F., Shi, F. D., Zhu, J., Xiao, B. G., Hedlund, G, and Link, H. Linomide-induced suppression of experimental autoimmune neuritis is associated with dovvn-regulated macrophage functions. J Neuroimmunol 76: 177-184, 1997.

13. Karussis, D. M., Meiner, Z., Lehmann, D. et. al. Treatment of secondary Progressive multiple sclerosis with the immunomodulator Linomide. Neurology 47: 341-346, 1996.

14. Andersen, O., Lycke, J., Tollesson, P. O. et. al. Linomide reduces the rate of active lesions in replacing-remitting multiple sclerosis. Neurology 47: 895-900, 1996.

15. Kelly, D. F., Grimsell, C. S. G. and Kenyon, C. J. Polyarteritis in the dog: A casereport. VetRecord 92: 363-366, 1973.

16-Harcourt, R. A., Polyarteritis in a colony of beagles. Vet Record 102: 519-522, 1978.

Claims

1. Jedinjenja opšte formule (I) naznačena time, što je R odabran od etil, n-propil, izo-propil, n-butil, sek- butil i alil; R4 odabran od vodonika ili farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih katjona; R5 odabran od metil, etil, n-propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCHxFy; gde je x = 0 - 2, y = 1 - 3, uz uslov da je x + y = 3; R6 je vodonik; ili R5i R6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer.

2. Jedinjenja prema Zahtevu 1, naznačena time, što su farmaceutski prihvatljivi neorganski katjoni izvedeni od natrijuma, kalijuma i kalcijuma, a organski katjoni od monoetanolamina, dietanolamina, dimetilaminoetanola, morfolina i slično.

3. Jedinjenja prema Zahtevima 1 i 2, naznačena time, što je R5, metil, etil, metoksi, hloro, bromo.

4. Jedinjenja prema Zahtevu 3, naznačena time, sto je R, etil i n-propil.

5. Jedinjenja prema Zahtevu 4, naznačena time, što je R4 odabran od vodonika 1 natrijuma.

6. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-metil-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid.

7. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-etil-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid.

8. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-metoksi-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid.

9. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-hlor-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid ili njegova natrijumova so.

10. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5-brom-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid.

11. Jedinjenje prema Zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je to N-etil-N-fenil-1, 2-dihidro-4-hidroksi-5, 6-metilendioksi-1-metil-2-oksohinolin-3-karboksamid.

12. Jedinjenja prema bilo kome od prethodnih Zahteva, za upotrebu kao terapeutski agensi.

13. Farmaceutski preparati, naznačeni time, što kao aktivni sastojak sadrže jedinjenje opšte formule (I) gde je R odabran od etil, n-propil, izo-propil, n-butil, sek- butil i alil; R4 odabran od vodonika ili farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih katjona; R5 odabran od metil, etil, n-propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCHxFy; gde je x = 0 - 2, y = 1 - 3, uz uslov da je x + y = 3; R6 je vodonik; ili R5 i R6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem.

14. Farmaceutski preparati prema Zahtevu 13, naznačeni time, što se upotrebljavaju kao terapeutski agensi u dnevnim dozama aktivne supstance od 0, 0005 mg/kg do oko 10 mg/kg telesne težine, a naročito 0, 005 do 1 mg/kg telesne težine.

15. Postupak za proizvodnju jedinjenja opšte formule (I), gde je R odabran od etil, n-propil, izo-propil, n-butil, sek- butil i alil; R4 odabran od vodonik ili farmaceutski prihvatljivih neorganskih i organskih katjona; R5 odabran od metil, etil, n-propil, izo-propil, metoksi, etoksi, hloro, bromo, CF3 ili OCHxFy; gde je x = 0 - 2, y = 1 - 3, uz uslov da je x + y = 3; R6 je vodonik; ili R5 i R6 uzeti zajedno su metilendioksi; i bilo koji njihov tautomer, naznačen time, što obuhvata: (A) reakciju estarskog derivata hinolinkarboksilne kiseline formule (II), poželjno metil ili etil estra, sa anilinom formule (III), u pogodnom rastvaraču, kao što su toluen, ksilen i slični; ili (B) reakciju anhidrida izatoinske kiseline formule (IV), sa alkilestrom N-alkil-N-fenilkarbamoil sirćetne kiseline formule (V), poželjno metil ili etil estrom, koristeći jaku bazu, npr. natrijum-hidrid, u pogodnom rastvaraču, kao što je N, N-dimetilacetamid; ili sa anilinom formule (III), (C) reakciju hinolinkarboksilne kiseline formule (VI) koristeći podesan reagens za kuplovanje, poželjno karbodiimid ili tionilhlorid, u prisustvu trietilamina i pogodnog rastvarača, kao što je dihlorometan.