ME01711B - Uređaj i postupak za modulaciju/demodulaciju sa uzastopnim minimalnim ograničenjem promenljive veličine - Google Patents

Abstract

Problem je kako snimiti i reprodukovati podatke sa visokom linijskom gustinom. Sredstva za rešavanje problema: jedinica (ll) za određivanje/umetanje DSV upravljačkih bitova za izvršavanje DSV upravljanja umeće DSV upravljačke hitove u niz ulaznih podataka i dalje na izlazu niz podataka koji sadrži DSV upravljačke hitove jedinici (12) za modulaciju. Jedinica ( 12) za modulaciju konvertuje niz podataka sa osnovnom dužinom podataka od 2 bita u kod promenljive dužine sa osnovnom dužinom koda od 3 bita prema tabeli za konverziju i daje na izlazu kod koji rezultuje iz konverzije u jedinici (13) za NRZI kodiranje. Tabela za konverziju koju koristi jedinica (12) za modulaciju sadrži kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava minimalne serije na unapred određenu vrednost i kodove za zamenu za održavanje granice dužine serije. Osim toga, tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata "l" u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od O ili l, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata "l" u kodu koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. Problem je kako snimiti i reprodukovati podatke sa visokom linijskom gustinom. Sredstva za rešavanje problema: jedinica (ll) za određivanje/umetanje DSV upravljačkih bitova za izvršavanje DSV upravljanja umeće DSV upravljačke hitove u niz ulaznih podataka i dalje na izlazu niz podataka koji sadrži DSV upravljačke hitove jedinici (12) za modulaciju. Jedinica  ( 12) za modulaciju konvertuje niz podataka sa osnovnom dužinom podataka od 2 bita u kod promenljive dužine sa osnovnom dužinom koda od 3 bita prema tabeli za konverziju i daje na izlazu kod koji rezultuje iz konverzije u jedinici (13) za NRZI kodiranje. Tabela za konverziju koju koristi jedinica (12) za modulaciju sadrži kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava minimalne serije na unapred određenu vrednost i kodove za zamenu za  održavanje granice dužine serije. Osim toga, tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata "l" u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od O ili l, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata "l" u kodu koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2.

Description

Oblast tehnike kojoj pripada pronalazak

Uopšte, predmetni pronalazak se odnosi na uređaj za modulaciju i postupak za modulaciju, na uređaj za demodulaciju i postupak za demodulaciju, kao i na program koji predstavlja medijum. Preciznije, predmetni pronalazak se odnosi na prvenstveni uređaj za modulaciju i prvenstveni postupak za modulaciju, na prvenstveni uređaj za demodulaciju i prvenstveni postupak za demodulaciju, kao i na prvenstveni program koji predstavlja medijum koji se koristi u operacijama snimanja podataka na medijum za snimanje sa visokom gustinom snimanja i reprodukcije podataka snimljenih na medijumu za snimanje sa visokom gustinom snimanja.

STANJE TEHNIKE

Kada se podaci prenose preko prenosne linije ili se snimaju na medijumu za snimanje, kao što je magnetni disk, optički disk ili magneto-optički disk, podaci se pre prenosa ili snimanja modulišu u kod koji odgovara prenosnoj liniji ili medijumu za snimanje. Kao tehnika modulacije poznato je blok kodiranje. Kod blok kodiranja, niz podataka se smešta (blokira) u jedinicama, od kojih se svaka sastoji od m x i bita. Svaka od jedinica, koja će se u nastavku nazivati ’reč sa podacima’ (”data word”) onda se konvertuje u kodnu reč koja se sastoji od n x i bita u skladu sa odgovarajućim pravilom za kodiranje. Za i = 1, ova kodna reč je kod fiksne (nepromenljive) dužine. U slučaju da i ima mnoštvo vrednosti, od kojih je svaka izabrana iz opsega od 1 do imax, odnosno maksimuma i, rezultujuća kodna reč je kod promenljive dužine. Uopšte, kod koji rezultuje iz blok kodiranja izražen je kao kod promenljive dužine (d, k; m, n; r).

Ovde se i naziva ograničenom dužinom, i r je imax, odnosno maksimalna ograničena dužina, d je minimalni broj nula koje se pojavljuju između dva uzastopne jedinice, d se naziva minimalnom serijom (nizom) nula. Sa druge strane, k je maksimalni broj nula koje se pojavljuju između dve uzastopne jedinice, k se naziva maksimalnom serijom (nizom) nula.

Uzgred, u operaciji snimanja koda promenljive dužine dobijenog blok kodiranjem, koje je opisano gore, na medijum za snimanje, kao što je optički disk ili magneto-optički disk, na primer, kompakt disk (CD) ili mini disk (MD), kod promenljive dužine podvrgava se NRZI (”Non Retum to Zero Inverted” -nepovratno na nulu invertovanoj) modulaciji, pri čemu se svaki kod promenljive dužine interpretira kao inverzija, dok se ”0” interpretira kao ne-inverzija. Kod promenljive dužine se posle završetka NRZI modulacije onda snima. Kod promenljive dužine se naziva lanac (niz) talasa za snimanje. U slučaju magneto-optičkog diska koji je u skladu sa ranim ISO specifikacijama, koje propisuju ne tako veliku gustinu snimanja, lanac bitova kojima se završava modulacija za snimanje se snima takav kakav je, bez podvrgavanja NRZI modulaciji.

Neka oznake Tmin i Tmax označavaju minimalni i maksimalni period inverzije lanca talasa za snimanje, respektivno. U ovom slučaju, u cilju da se snimi lanac talasa za snimanje sa visokom gustinom snimanja u smeru linearne brzine, prvenstven je dugi minimalni period inverzije Tmin ili velika minimalna serija d. Osim toga, sa tačke gledišta generisanja sinhronizacionih signala, poželjno je imati kratak maksimalni period inverzije Tmax ili malu maksimalnu seriju k. U cilju da se zadovolje ovi zahtevi, predloženo je više različitih tehnika modulacije.

Da budemo konkretni, za optički disk, magnetni disk ili magneto-optički disk, predlagane su ili se sada koriste tehnike modulacije za generisanje koda promenljive dužine RLL (1-7), koji se takođe izražava kao (1, 7; m, n; r), i koda promenljive dužine (2 - 7) koji se takođe izražava kao (2, 7; m, n; r), kao i koda fiksne dužine RLL(1 - 7), koji se takođe izražava kao (1, 7; m, n; 1), koji se koristi u ISO specifikaciji MO. Isto tako se za disk uređaje koji se sada ispituju i razvijaju, kao što su optički disk i magneto-optički disk, koji imaju visoku gustinu snimanja (zapisa), obično koristi RLL kod (”Run Length Limited Code” - kod ograničene dužine serije) sa minimalnom serijom d od 1.

Sledi primer tabele za konverziju koda promenljive dužine RLL (1, 7).

Simbol x koji se koristi u tabeli za konverziju ima vrednost ”1” ako je naredni kanalni bit koji sledi ”0” ili ima vrednost ”0” ako je naredni kanalni bit koji sledi ”1”. Maksimalna ograničena dužina r je 2.

Parametri koda promenljive dužine RLL (1 - 7) su (1, 7; 2, 3; 2). Minimalni period inverzije Tmin koji može biti izražen sa (d + 1) T prema tome je jednak 2 (=1 + 1) T, gde je T razmak (praznina) između bitova u lancu talasa za snimanje. Minimalni period inverzije Tmin, koji takođe može biti izražen sa (m / n) x 2 Tdata, prema tome je 1, 33 (=2 / 3 x 2) Tdata, gde je Tdata razmak između bitova u nizu podataka. Maksimalni period inverzije Tmax, koji može biti izražen sa (k + 1) T je dakle jednak (7 + 1) T = 8 x (m / n) Tdata = 8x2/3 Tdata = 5, 33 Tdata. Širina Tw prozora za detekciju, koja može biti takođe izražena sa (m / n) Tdata, prema tome je jednaka 0, 67 (=2 / 3) Tdata.

Uzgred, zapaženo je da je u lancu kanalnih bitova na kojima je izvršena RLL (1 - 7) modulacija, koja je prikazana u Tabeli 1, generisanje frekvencije koja odgovara periodu 2T, koji je jednak minimalnom periodu inverzije Tmin, najčešće praćeno generisanjem frekvencija koje odgovaraju periodima od 3T i 4T. Činjenica da se mnogo ivične infomacije generiše na kratkim intervalima, kao što su 2T i 3T, u mnogim slučajevima je prednostna u odnosu na generisanje sinhronizacionog signala.

Međutim, kako se linijska gustina snimanja dalje povećava, ovoga puta nasuprot tome, minimalna serija postaje problem. To znači da ako su uzastopno generisane minimalne serije 2T, lanac snimljenih talasa je podložan izobličenju koje je time generisano. Ovo je zbog toga što je 2T izlazni talas manji nego drugi izlazni talasi i stoga na njega mogu lako uticati faktori kao što su defokusiranje i tangencijalni nagib. Osim toga, pri visokoj linijskoj gustini, na snimanje uzastopnih minimalnih serija (2T) takođe mogu lako uticati poremećaji, kao što je šum. Prema tome, operacija reprodukcije podataka će takođe biti podložna greškama. U ovom slučaju, šema (dijagram) grešaka u reprodukciji podataka se zapaža kao pomeranje prednje i zadnje ivice minimalne serije u mnogim slučajevima. Kao rezultat toga, povećava se dužina generisane greške bita.

Kao što je gore opisano, kada se podaci prenose preko prenosne linije ili se snimaju na medijum za snimanje, podaci se modulišu u kod koji odgovara prenosnoj liniji ili medijumu za snimanje pre prenosa ili snimanja. Ako kod koji rezultuje iz modulacije sadrži komponentu jednosmerne struje, različiti signali greške, kao što su greške praćenja, koje su generisane pri upravljanju servo pogona diska postaju podložni odstupanjima ili vibracijama koje se lako generišu. Iz ovog razloga je dakle poželjno učiniti što je moguće više pokušaja da bi se sprečilo da modulisani kod sadrži komponentu jednosmerne struje.

U cilju da se spreči da modulisani kod sadrži komponentu jednosmerne struje, predloženo je DSV upravljanje C’Đigital Sum Value” - zbir digitalnih vrednosti) koje sprečava da modulisani kod sadrži komponentu jednosmerne struje. Ukupni DSV se nalazi sabiranjem vrednosti lanca bitova (simbola podataka), pri čemu se vrednosti +1 i -1 dodeljuju vrednostima ”1” i ”0” u lancu, respektivno, koji rezultuje iz NRZI modulacije (to jest, kodiranja po nivou) lanca kanalnih bitova. DSV je indikator komponente jednosmerne struje koja je sadržana u lancu kodova. Opadanje apsolutne vrednosti DSV-a posredstvom DSV upravljanja ekvivalentno je smanjenju veličine komponente jednosmerne struje koja je sadržana u lancu kodova.

DSV upravljanje se ne primenjuje na modulaciju koda generisanog prema tabeli koda promenljive dužine RLL (1-7), koja je prikazana gore kao Tabela 1. DSV upravljanje za takav slučaj se postiže izračunavanjem DSV-a lanca kodiranih bitova (lanca kanalnih bitova) posle modulacije tokom unapred određenog perioda vremena i umetanjem unapred određenog broja DSV upravljačkih bitova u lanac kodiranih bitova (lanac kanalnih bitova).

Pri bilo kojoj brzini prenosa podataka, DSV upravljački bitovi su u osnovi ređunantni bitovi. Ako se uzme u razmatranje efikasnost konverzije koda, onda je prema tome poželjno da se broj DSV upravljačkih bitova redukuje na najmanju moguću vrednost.

Osim toga, ako su umetnuti DSV upravljački bitovi, takođe je poželjno zadržati nepromenjene minimalni seriju d i maksimalnu seriju k. Ovo je zbog toga što bi promena (d, k) bi imala uticaja na karakteristike snimanja / reprodukcije.

PROBLEM KOJI SE REŠAVA PREDMETNIM PRONALASKOM

Kao što je gore opisano pri operaciji snimanja RLL koda sa visokom linijskom gustinom ili pri operaciji reprodukcije RLL koda snimljenog sa visokom linijskom gustinom, javlja se problem što se lako generiše šema uzastopnih minimalnih serija d koja bi mogla izazvali veliku grešku.

Osim toga, u slučaju RLL koda kao što je RLL (1 - 7) kod, DSV upravljanje zahteva umetanje DSV upravljačkih bitova u proizvoljni deo niza kodnih reči (lanac kanalnih bitova). Međutim, pošto su DSV upravljački bitovi u osnovi ređunantni bitovi, poželjno je smanjiti broj umetnutih DSV upravljačkih bitova na najmanju moguću vrednost Međutim, u cilju da se zadrže konstantne vrednosti minimalne serije i maksimalne serije, broj DSV upravljačkih bitova je najmanje 2. Prema tome je poželjno smanjiti broj DSV upravljačkih bitova baš na manju vrednost

Predmetni pronalazak odnosi se na probleme koji su gore opisani. Cilj

visoko efikasnih upravljačkih bitova na RLL kodu od (d, k; m, n), gde je minimalna serija d = 1, to jest na RLL kodu od (1, 7; 2, 3), tako da broj uzastopnih minimalnih serija bude smanjen, dok se zadržavaju minimalna serija i maksimalna serija.

Drugi cilj predmetnog pronalaska je da se spreči eskalacija širenja greške demodulacije korišćenjem tabele za konverziju koja ima najjednostavniju moguću konfiguraciju.

SREDSTVA ZA REŠAVANJE PROBLEMA

Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1 karakterisan je time što ima sredstva za konverziju za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja. broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ’'1'’ u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Postupak za modulaciju prema zahtevu 23 karakterisan je time što sadrži korak konverzije za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju, prema kome će ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili i, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1' u nizu kodnih reci koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Program koji predstavlja medijum prema zahtevu 24 za prezentovanje programa koji izvršava postupak koji sadrži korak konverzije za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju podataka u uređaju za modulaciju za konvertovanje podataka sa osnovnom dužinom podataka od m bita u kod promenljive dužine (d, k; m, n; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita karakteri san je time što pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata '1' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1' u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Uređaj za demodulaciju prema zahtevu 25 karakterisan je time što ima sredstva za konverziju za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata '1' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1' u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove d = 1, k = 7, m = 2in = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Postupak za demodulaciju prema zahtevu 28 karakterisan je time što ima korak konverzije za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela, za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata '1' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1' u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Program koji predstavlja medijum prema zahtevu 29 za prezentovanje programa koji sadrži korak konverzije ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju u uređaju za demodulaciju za konvertovanje koda promenljive dužine (d, k; m, n; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita u podatke sa osnovnom dužinom podataka od m bita karakterisan je time što pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju, prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

U skladu sa uređajem za modulaciju prema zahtevu 1, postupkom za modulaciju prema zahtevu 23, programom koji predstavlja medijum prema zahtevu 24, uređajem za demodulaciju prema zahtevu 25, postupkom za demodulaciju prema zahtevu 28 i programom koji predstavlja medijum prema zahtevu 29, postupak konverzije se izvršava na osnovu tabele za konverziju koja primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje granice dužine serije.

DETALJAN OPIS PRVENSTVENIH PRIMERA IZVOĐENJA

Pre nego što se počne sa objašnjavanjem nekih prvenstvenih primera izvođenja predmetnog pronalaska, u cilju da se razjasne odnosi između sredstava koja su objedinjena predmetnim pronalaskom koji je opisan u patentnim zahtevima sa izvođenjima koja su usvojena u primerima izvođenja, u sledećem opisu koji karakteriše pronalazak, svako od sredstava praćeno je sa tipičnom izvođenjem koje je obuhvaćeno između zagrada u sledećem obliku "sredstvo (koje je izvedeno, na primer, kao tipično izvođenje)”. Međutim, suvišno je reći da nije namera da tipično izvođenje bude tumačeno kao ograničavajuće. To znači da sredstvo nije nužno ograničeno na tipično izvođenje koje je povezano sa sredstvom.

Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1 karakterisan je time što ima sredstva za konverziju (koja su izvedena, na primer, kao jedinica za modulaciju koja je prikazana na Fig. 12) za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju (na primer, korišćenjem Tabele 2), pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata '1' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1' u nizu kodnih reći koji rezultira iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zarnenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Prema zahtevu 10 uređaj za modulaciju prema zahtevu 1 karakterisan je dalje time što dalje ima sredstva za umetanje sihronizacionog signala (koja su izvedena, na primer, kao jedinica 212 za umetanje sinhronizacionog signala, koja je prikazana na Fig. 9) za umetanje sinhronizacionog signala koji sadrži jedinstvenu šemu, koja nije sadržana u pomenutim kodovima za konverziju pomenute tabele za konverziju, na bilo koji proizvoljan položaj u pomenutom nizu kodnih reči.

Prema zahtevu 21 uređaj za modulaciju prema zahtevu 1 karakterisan je dalje time što dalje ima DSV upravljačka sredstva (koja su izvedena, na primer, kao jedinica 11 za određivanje/ umetanje DSV upravljačkih bitova, koja je prikazana na Fig. 1) za upravljanje DSV-ima ulaznih podataka i za dovođenje pomenutih DSV-a do pomenutih sredstava za konverziju.

Prema zahtevu 22, uređaj za modulaciju prema zahtevu 1 karakterisan je dalje time što pomenuta sredstva za konverziju sadrže:

sredstva za detekciju prvog koda (koja su izvedena, na primer, kao jedinica 33 za detektovanie koda za ograničenje uzastoonih Doiava minimalne seriie. koia ie prikazana na Fig. 3) za detektovanje pomenutih prvih kodova za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

sredstva za detekciju drugog koda (koja su izvedena, na primer, kao sredstva 34 za detektovanje koda za obezbeđivanje maksimalne serije, koja su prikazana na Fig. 3) za detektovanje pomenutih drugih kodova za zamenu za zadržavanje granice dužine serije.

Uređaj za demodulaciju prema zahtevu 25 karakterisan je time što ima sredstva za konverziju (koja su izvedena, na primer, kao jedinica 111 za demodulaciju, koja je prikazana na Fig. 5) za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju (koja je izvedena, na primer, kao Tabela 2) primenjuje pravilo za konverziju, prema kome će ostatak deljenja broja elemenata '1' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata '1'’ u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije;

prve kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

Prema zahtevu 26, uređaj za demodulaciju prema zahtevu 25 karakterisan je dalje time što dalje ima sredstva za uklanjanje bitova (koja su izvedena, na primer, kao jedinica 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova, koja je prikazana na Fig. 5) za uklanjanje redunantnih bitova koji su umetnuti na unapred određenim intervalima u pomenuti kod.

Prvenstveni primeri izvođenja predmetnog pronalaska biće opisani kao što sledi. U cilju da se objašnjenje učini lakšim za razumevanje, u narednom opisu, niz bitova ’0’ i '1' podataka pre konverzije, to jest, niz podataka pre konverzije, predstavljen je kao lanac bitova obuhvaćenih između zagrada (), kao na primer (000011). Sa druge strane, niz bitova ’0’ i '1' koda koji rezultuje iz konverzije, to jest niz kodnih reći posle konverzije predstavljen je kao lanac bitova koji je ograničen sa parom simbola ”, kao na primer ”000100100”. Tabele 2 i 3 koje su dole date su primeri tabela za konverziju za konvertovanje podataka u kod prema predmetnom pronalasku.

<Tabela 2>

17PP.RML.32

Kao što je prikazano u Tabeli 2, tabela za konverziju prikazuje kodove koji rezultiraju iz konverzije uključujući osnovne kodove, kodove za zamenu i kodove za prekidanje (završavanje). Proces konverzije se ne može izvršiti bez osnovnog koda. U tabeli za konverziju, osnovni kodovi su kodovi koji rezuituju iz konverzije nizova podataka (11) do (000000). Proces konverzije može se izvesti čak i kada kodovi za zamenu ne postoje. Međutim, ako kod za zamenu postoji, može se izvršiti efikasniji proces konverzije. U tabeli za konverziju, kodovi za zamenu su kodovi koji rezuituju iz konverzije nizova podataka (110111), (00001000) i (00000000). Kod za prekidanje se koristi za prekidanje koda koji rezultuje iz konverzije nizova podataka (00) i (0000). Osim toga, tabela za konverziju takođe propisuje signale za sinhronizaciju.

U Tabeli 2, minimalna serija d je 1, dok je maksimalna dužina serije k jednaka 7. Jedan od elemenata osnovnih kodova sadrže neodređeni kod, to jest kod koji je označen sa simbolom zvezdice Može biti određeno da bit bude predstavljen sa simbolom neodređenog koda ili ”0” ili ”1”, u cilju da se zadrže vrednosti minimalne serije d i maksimalne serije k, bez obzira na niz kodnih reći koji neposredno prethodi ili koji neposredno sledi. Da budemo određeniji, ako je 2-bitni niz podataka koji treba da bude konvertovan (11), kod koji rezultuje iz njegove konverzije može biti ”000” ili ”101” u zavisnosti od niza kodnih reći koji neposredno prethodi. Da budemo precizniji, ako je jedini kanalni bit niza kodnih reči koja neposredno prethodi ”1”, 2-bitni niz podataka (11) se konvertuje u kod ”000” u cilju da se zadrži minimalna serija d. Sa druge strane, ako je jedini kanalni bit niza kodnih reči koji neposredno prethodi ”0”, 2-bitni niz podataka (11) se konvertuje u kod ”101” u cilju da se zadrži maksimalna serija k.

Osnovni kodovi koji su prikazani u tabeli za konverziju Tabele 2 imaju strukturu promenljive dužine. Broj osnovnih kodova sa ograničenim dužinom i od 1 je 3, vrednost koja je manja nego zahtevani broj od 4 (=2˄m = 2˄2). Ova 3 osnovna koda su ”*0*”, ”001” i ”010”. Kao rezultat toga, u operaciji konverzije niza podataka, sreće se niz podataka koji ne može biti konvertovan samo sa ograničenim dužinom i od 1. Iz ovog razloga, neophodno je uputiti se na osnovne kodove sa ograničenom dužinom i do 3 u Tabeli 2 pri operaciji konvertovanja svih nizova podataka. To znači da su osnovni kodovi sa ograničenom dužinom i do 3 sadržani u Tabeli 2, tako da to dozvoljava da Tabela 2 služi kao dovoljna tabela za konverziju.

Osim toga, tabela za konverziju Tabele 2 takođe sadrži kodove za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d. Ako je niz podataka (110111) i niz kodnih reči koji sledi iza koda koji je rezultovao iz konverzije podataka je ”010”,

niz podatka se konvertuje u kodnu reč ”010 000 000”. Sa druge strane, ako niz kodnih reci koji sledi iza koda koji rezultuje iz konverzije niza podataka drugačiji od ”010”, niz podataka (110111) se konvertuje u 2-bitne jedinice. Da budemo određeniji, 2-bitni lanci (11), (01) i (11) u nizu podataka konvertuju se u niz kodnih reci ”*0* 010 i *0*”. Kao rezultat toga, mogu biti sprečene uzastopne pojave minimalne serije d u nizu kodnih reci koji rezultuje iz konverzije niza podataka, ograničavanjem broja ponovljenih minimalnih serija maksimalno do 6.

Dalje, tabela za konverziju Tabele 2 primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1 uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata”! ” u nizu kodnih reči koje rezultuju iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da ako je broj elemenata ”1” u nizu podataka paran, broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči je takođe paran i sa druge strane, ako je broj elemenata ”1” u nizu podataka neparan, broj elemenata ”1” u nizu kodnih reči je takođe neparan. Na primer, niz podataka (000001) se konvertuje u niz kodnih reči ”010 100 100”. U ovom slučaju, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2 je 1, koji je jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da su brojevi ”1” niza podataka i niza kodnih reči oba neparni. Kao drugi primer, niz podataka (000000) se konvertuje u niz kodnih reči ”010 100 000”. U ovom slučaju, ostatak deljenja broja elemenata ''1'' u nizu podataka sa 2 je 0, koji je jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da su brojevi ’'1'” niza podataka i niza kodnih reči oba parni.

Osim toga, maksimalna ograničena dužina r u tabeli za konverziju Tabele 2 je 4. Kodovi u tabeli sa ograničenom dužinom i od 4 su kodovi za zamenu za izvođenje vrednosti 7 maksimalne serije k. Takav kod za zamenu se naziva kod za obezbeđivanje maksimalne serije. To znači da se niz podataka (00001000) konvertuje u niz kodnih reči ”000 100 100 100”, dok se niz podataka (0000000) konvertuje u niz kodnih reči ”010 100 100 100”. Treba primetiti, da se u ovom slučaju takođe zadržava vrednost minimalne serije d na 1.

Ako tabela za konverziju Tabele 2 ne sadrži kodove za zamenu koji imaju ograničenu dužinu i od 4, maksimalna ograničena dužina r za tabelu je 3, što

uzrokuje da bude generisan kod sa maksimalnom serijom k od 8. Međutim, pošto tabela sadrži osnovne kodove sa ograničenom dužinom i od 4, može biti generisan kod sa maksimalnom serijom k.

Uopšte, što je veća maksimalna serija k, to je nepodesnije generisanje sinhronizacionog signala i prema tome je lošija stabilnost sistema. Stoga, redukovanjem vrednosti maksimalne serije k sa 8 na 7, karakteristike sistema mogu biti poboljšane srazmemo smanjenju maksimalne serije k.

To znači da ako se obrazuje tabela za konverziju Tabele 2 tako da sadrži samo osnovne kodove, maksimalna ograničena dužina r za takvu tabelu je 3. U ovom slučaju, moguće je generisati kod koji ima minimalnu seriju d od 1 i maksimalnu seriju k od 8. Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1 ” u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2.

Ako se tabela za konverziju obrazuje tako da takođe sadrži i kodove za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d, kao dodatak osnovnim kodovima, maksimalna ograničena dužina r za takvu tabelu je takođe 3. Međutim, u ovom slučaju je moguće'generisati uzastopne minimalne serije d od 1 i maksimalne serije k od 8, dok je broj uzastopnih minimalnih serija d ograničen na gornju graničnu vrednost. Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ’'1'” u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2.

Ako se tabela za konverziju obrazuje tako da takođe sadrži kodove za zamenu za obezbeđivanje maksimalne serije k od 7, kao dodatak kodovima za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d i osnovnim kodovima, maksimalna ograničena dužina r za takvu tabelu je 4. U ovom slučaju, moguće je generisati kod koji ima minimalnu seriju d od 1 i maksimalnu seriju k od 7, dok je broj uzastopnih minimalnih serija d ograničen na gornju graničnu vrednost. Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ’1’

u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ’’1’’

u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podatka sa 2.

Međutim, uopšte što je veća maksimalna ograničena dužina r, utoliko je lošija karakteristika širenja greške demodulacije generisane u slučaju pomeranja bita, to jest, greške koja se generiše zbog toga što je ivica bita pomerena u smem unapred ili unazad u odnosu na svoj normalan položaj za jedan bit.

Poređenje Tabele 1 sa Tabelom 2 pokazuje da je maksimalna ograničena dužina r prethodne 2, dok je za zadnje pomenutu 4. Prema tome, Tabela 2 bi trebala da rezultuje sa lošijim karakteristikama od Tabele 1. Međutim, rezultati simulacije koji će biti kasnije opisani, koji se odnose na Tabelu 7, pokazuju da karakteristike Tabele 2 nisu tako loše u poređenju sa Tabelom 1. Na primer, kao što je prikazano u Tabeli 7, srednja vrednost greške bajta za Tabelu 1 je 1, 014 bajtova, dok je za Tabelu 2 1, 67 bajtova, odnosno vrednost koja nije mnogo veća od one za Tabelu 1. Može se smatrati da se razlika u srednjoj vrednosti greške bajta može pripisati činjenici daje broj grupa kodova za konverziju u Tabeli 1 manji nego u Tabeli 2 za razliku od 2.

Uzgred, za slučaj u kome je sinhronizacioni signal koji je umetnut na bilo koji proizvoljan položaj u kodnim rečima (to jest u lancu kanalnih bitova) generisan kao rezultat konverzije izvedene prema tabeli za konverziju Tabele 2, tabela za konverziju stvara kod sa stukturom promenljive dužine. Ovo je stoga, jer tabela za konverziju sadrži tabelu za prekidanje koja propisuje kodove za prekidanje radi prekidanja koda koji rezultuje iz konverzije u bilo kom proizvoljnom položaju. Kod za prekidanje se koristi kad god je to potrebno.

Pretpostavimo, na primer, da je sinhronizacioni signal umetnut na poseban položaj u kodu koji je rezultirao iz konverzije. U ovom slučaju, pre svega, na taćki spajanja između niza kodnih reći koje neposredno prethode tom posebnom položaju i niza kodnih reci koje neposredno slede iza tog posebnog položaja, postavljaju se bitovi za spajanje, dok se zadržavaju minimalna serija d i maksimalna serija k i jedinstvena šema koja predstavlja sinhronizacioni signal koji premašuje vrednost 7 maksimalne serije k. U ovom slučaju, šema sinhronizacionog signala sa minimalnom dužinom je 12-bitna kodna reč (to jest, 12 kanalnih bitova) koja je data kao što sledi:

”#01 000 000 001”

Simbol ”#” na početku (čelu) šeme sinhronizacionog signala je bit za spajanje koji može biti ’0’ ili ”1”, što će biti opisano kasnije. Drugi kanalni bit koji sledi iza ”#” je ”0” za zadržavanje minimalne serije d. Treći kanalni bit i naredni bitovi se postavljaju na vrednosti koje obrazuju 9T jedinstvenu šemu, kodnu šemu koja nije propisana u Tabeli 2, da bi dali maksimalnu seriju k od 8. Kao što je prikazano u gornjoj šemi, treći kanalni bit i zadnji kanalni bit obuhvataju između sebe 8 uzastopnih ”0” bitova. Treba primetiti da, čak i kada je zadnji kanalni bit u šemi sinhronizacionog signala postavljen na ”1” korišćenjem tabele za konverziju Tabele 2, može biti zadržana minimalna serija d.

Kao sledeće će biti objašnjeni tabela za prekidanje i bit za spajanje ”#” u šeini bitova sinhronizacionog signala. Kao što je prikazano u Tabeli 2, tabela za prekidanje je konstruisana kao što sledi:

00 000

0000 010 100

Tabela za prekidanje je potrebna za osnovne kodove za ograničenom dužinom i koja obezbeđuje broj parova, od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodnih reći koje su manje od zahtevanog broja 4 (=2˄m = 2˄2).

Da budemo određeniji, u slučaju Tabele 2, za ograničenu dužinu i = 1, pošto je broj parova, od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodnih reči 3, potrebna je tabela za prekidanje. Za ograničenu dužinu i = 2, pošto je broj parova, od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodnih reči takođe 3, potrebna je tabela za prekidanje. Za ograničenu dužinu i = 3, broj parova, od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodnih reči, je 5 uključujući i par koji ima kod za zamenu. Od ostala 4 para, svaki sadrži osnovni kod. Pošto je zadovoljen potrebni broj 4, nije potrebna tabela za prekidanje. Za ograničenu dužinu i = 4, pošto su nizovi kodnih reči sve kodovi za zamenu, nije neophodno uzeti u obzir kod za prekidanje. Plrema tome, tabela za prekidanje je potrebna za ograničenu dužinu i = 1, pri čemu se kod za prekidanje koristi za niz podataka (00). Na isti način, tabela za prekidanje je potrebna za ograničenu dužinu i = 2, pri čemu se kod za prekidanje koristi za niz podataka (0000). Prema tabeli za prekidanje, nizovi podataka (00) i (0000) se konvertuju u nizove kodnih reči ”000” i ”010100”, respektivno. Kao rezultat toga, u operaciji umetanja sinhronizacionog signala moguće je izbeći situaciju u kojoj podaci koji prethode šemi sinhronizacionog signala više ne mogu da budu konvertovani. To znači da sistem za konverziju može da eliminiše situaciju u kojoj više nije moguće dozvoliti da kod koji neposredno prethodi sinhromizacionom signalu služi za prekidanje.

Bit ”#” šeme sinhronizacionog signala se koristi da bi se razlikovao slučaj korišćenja tabele za prekidanje od slučaja u kome se tabela za prekidanje ne koristi. Da budemo precizniji, prvi kanalni bit ”#” na početku sinhronizacionog signala se postavlja na T da ukaže da se koristi kod za prekidanje ili se postavlja na ’0’ da ukaže da se kod za prekidanje ne koristi. Postupajući tako moguće je korektno odrediti da li se ili se ne koristi tabela za prekidanje, to jest, da li se ili se ne koristi kod za prekidanje.

Kao što je gore opisano, šema sinhronizacionog signala sa minimalnom dužinom je 12-bitna kodna reč (to jest 12 kanalnih bitova). Pošto je šema

sinhronizacionog signala koji premašuje vrednost 7 maksimalne serije k, ali obezbeđuje maksimalnu seriju k od 8 (9T) prihvatljiva, može biti konstruisana bilo koja druga šema sinhronizacionog signala koja obrazuje kodnu reč od najmanje 12 bitova. U slučaju obrazovanja 15-bitne kodne reci, na primer, mogu biti formirana sledeća 2 sinhronizaciona signala

”#01 000 000 001 010”

”#01 000 000 001 001”

U slučaju obrazovanja 21-bitne kodne reči, može biti formiran sledeći sinhronizacioni signal:

”#01 000 000 001 000 000 001”

Gornji 21-bitni sinhronizacioni signal sadrži 2 uzastopne šeme, koja svaka obezbeđuje maksimalnu seriju k od 8 (9T). Takav sinhronizacioni signal može biti detektovan sa velikim stepenom pouzdanosti. Onda, u slučaju obrazovanja 24-bitne kodne reči, može biti formiran sledeči signal:

”#01 001 000 000 001 000 000 001”

Gornji sinhronizacioni signal, čija šema ima oblik ”3T - 9T - 9T”, smanjuje verovatnoću da se pojavi velika serija (T) pre i/ili posle dve uzastopne šeme, od kojih svaka obezbeđuje maksimalnu seriju k od 8 (9T), a i povećava snagu za detekciju. Moguće je izabrati koja je snaga za detekciju koju bi trebao da obezbeđi sinhronizacioni signal u skladu sa zahtevima sistema.

Tabela 3 je sledeća tipična tabela za konverziju predviđena prema predmetnom pronalasku.

<Tabela 3>

17PP.RML.52

i = 1 Glavna tabela:

Tabela za konverziju Tabele 3 ima strukturu u kojoj su, za minimalnu seriju d = 1, maksimalnu seriju k = 7 i ograničenu dužinu i = 1, 4 (=2˄m = 2˄2) predviđeni osnovni kodovi. To znači da su za ograničenu dužinu i = 1, 4 osnovna koda stavljena u glavnu tabelu. Za ograničenu dužinu i = 2 ili veču, predviđene su tabele kodova za zamenu za ograničavanje parametara kao što su minimalna serija d i maksimalna serija k. Da budemo precizniji, Tabela A za ograničenu dužinu i = 2

propisuje kodove za zamenu za ograničenje minimalne serije d na 1. Tabela B za ograničenu dužinu i = 3 propisuje kodove za zamenu za ograničavanje maksimalne serije k do gornje granice od 8. Tabela C za ograničenu dužinu i = 4 propisuje kodove za zzmenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d koja ima vrednost 1. Tabela D za ograničenu dužinu i = 4 propisuje kodove za zamenu za ograničavanje maksimalne serije k na gornju granicu od 7. Prema tome, u tabeli za konverziju Tabele 3 maksimalna ograničena dužina r = 4.

Kao što je gore opisano, tabela za konverziju Tabele 3 sadrži kodove za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d. Na primer, niz podataka (0001001) se konvertuje u niz kodnih reči ”100 010 010 010”. Isto tako, za niz podataka (10010001), vrši se upućivanje na kodnu reč koja neposredno prethodi da bi se odredilo da lije kanalni bit koji neposredno prethodi ”0” ili ’'1''. Ako je kanalni bit koji neposredno prethodi ”0”, niz podataka se konvertuje u niz kodnih reči ”100 000 010 010”. Sa druge strane, ako je kanalni bit koji neposredno prethodi ”1”, niz podataka se konvertuje u niz kodnih reči ”000 010 010 010”. Kao rezultat toga, niz kodnih reči koji rezultuje iz konverzije podataka ima ograničen broj uzastopno ponovljenih minimalnih serija maksimalno na 6.

Osim toga, tabela za konverziju Tabele 3 primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da ako je broj elemenata ”1” u nizu podataka paran, broj elemenata ”1” u nizu kodnih reči je takođe paran i sa druge strane, ako je broj elemenata ”1” u nizu podataka neparan, broj elemenata ”1” u nizu kodnih reči je takođe neparan. Na primer, niz podataka (1000) se konvertuje u niz kodnih reči ”000 010”. U ovom slučaju, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2 je 1, koji je jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da su brojevi elemenata ”1” niza podataka i niza kodnih reči oba neparni. Kao drugi primer, niz podataka (111111) se konvertuje u niz kodnih reči ”000 010 010”. U ovom slučaju, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2 je 0, koji je jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. To znači da su brojevi elemenata ”1” niza podataka i niza kodnih reči oba neparni.

Osim toga, kodovi u tabeli za konverziju Tabele 3 sa ograničenom dužinom i od 4, koja je jednaka maksimalnoj ograničenoj dužini r, su kodovi za zamenu za izvođenje vrednosti 7 maksimalne serije k. U slučaju konverzije koja koristi takav kod za zamenu, vrši se upućivanje na niz kodnih reči koji neposredno prethodi. Da budemo precizniji, ako je niz kodnih reči koji neposredno prethodi ”010”, primenjuje se konverzija. Ako je niz podataka (11100000) i niz kodnih reči koje neposredno prethodi ”010”, na primer, izvodi se konverzija koja rezultira nizom kodnih reči ”000 001 010 010”. Kao drugi primer, ako je niz podataka (11100010) i niz kodnih reči koji neposredno prethodi je ”010”, niz podataka se konvertuje u niz kodnih reči ”100 001 010 010”.

Tabela za konverziju Tabele 3 koja je data gore ne može biti obrazovana samo od osnovnih kodova u cilju da se izvrši RLL kodiranje. RLL kod sa obezbeđenim minimalnom serijom d i obezbeđenom maksimalnom serijom k može biti dobijen korišćenjem osnovnih kodova u glavnoj tabeli, isto kao i kodova za zamenu u Tabeli A za ograničenu dužinu i od 2 i Tabele B za ograničenu dužinu i od 3. U ovom slučaju, maksimalna ograničena dužina r je 3 i moguće je generisati kod koji ima minimalnu seriju d od 1 i maksimalnu seriju k od 8. Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ’’1’’ u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ’’1’’ u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2.

Ako je Tabela C koja propisuje kodove za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d uključena u konfiguraciju tabele za konverziju Tabele 3 kao dodatak glavnoj tabeli i Tabelama A i B, maksimalna ograničena dužina r je 4 i moguće je generisati kod koji ima minimalnu seriju d od 1, maksimalnu seriju k od 8 i ograničen broj uzastopnih pojava minimalne serije d. Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podatka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. Treba primetiti da u ovom slučaju nije uvek neophodno da se vrši upućivanje na niz kodnih reči koji neposredno prethodi, kao u slučaju korišćenja Tabele C iz Tabele 3.

Ako je Tabela D koja propisuje kodove za zamenu za obezbeđivanje maksimalne serije k od 7 uključena u konfiguraciju Tabele 3, kao dodatak glavnoj tabeli i Tabelama A i B i Tabeli C, koja propisuje kodove za zamenu za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d, maksimalna ograničena dužina r je 4 i moguće je generisati kod koji ima minimalnu seriju d od 1, maksimalnu seriju k od 7 i ograničen broj uzastopnih pojava minimalne serije d.

Osim toga, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podatka sa 2.

Tabela za prekidanje Tabele 2 nije potrebna u procesu umetanja sinhronizacionog signala na poseban položaj u nizu kodnih reći (ili lancu kanalnih bitova) koji rezultuje iz konverzije korišćenjem tabele za konverziju Tabele 3. Ovo je zato, jer prema tabeli za konverziju Tabele 3, kod može biti takođe prekinut pri ograničenoj dužini i od 1.

U cilju da umetanje šeme sinhronizacionog signala rezultuje sa što je moguće efikasnijim kodom, šema se određuje kao što sledi. 3-bitna kodna reč koja neposredno prethodi jedinstvenoj šemi (ili nizu kodnih reći) koja služi kao sinhronizacioni signal i 3-bitna kodna reč koja sledi neporedno iza jedinstvene šeme su kodne reči koje rezultuju iz konverzije prema Tabeli 3. Od 3-bita kodne reči koja neposredno prethodi i kodne reči koja neporedno sledi iza jedinstvene šeme, svaki ima format u kome su bitovi podataka i bitovi za spajanje izmešani kao što sledi.

Pre svega, 3 bita kodne reči koja neposredno prethodi određuju se kao što sledi, m-bitna jedinica reči sa podacima (”data word”, data reč) se ispituje pre konverzije, gde je m = 2. Prvi bit 2-bitne jedinice početka reči sa podacima pre konverzije je informacioni bit, dok drugi bit ima vrednost ’1’ za ukazivanje na sinhronizacioni signal. 2-bitna jedinica na početku reči sa podacima se konvertuje u kodnu reč (kanalne bitove) prema Tabeli 3. Da preciziramo, m bitova (2 bita) reči sa podacima (xl) se konvertuje u n bitova (3 bita) kodne reči ”xxO”.

Onda se 3 bita kodne reči koja neposredno sledi određuju kao što sledi. Na isti način se ispituje m-bitna jedinica reči sa podacima pre konverzije, gde je m = 2. Međutim, u ovom slučaju prvi bit 2-bitne jedinice na početku reči sa podacima pre konverzije ima vrednost ’0’ za ukazivanje na sinhronizacioni signal, dok je drugi bit informacioni bit. 2-bitna jedinica na početku reči sa podacima se konvertuje u kodnu reč (kanalne bitove) prema Tabeli 3. Da preciziramo, m bitova (2 bita) reči sa podacima (0x) se konvertuju u n bitova (3 bita) kodne reči ”10x’.

Kada je jedinstvena šema sinhronizacionog signala postavljena kao šema koja premašuje vrednost 7 maksimalne serije k, šema sinhronizacionog signala koji može biti izveden sa najkraćom mogućom dužinom sadrži jedinstvenu šemu kodne reči od najmanje 12 bitova (12-kanalnih bitova) koja je data kao što sledi:

”xx0 100 000 000 10x”

gde je vrednost ”x” zavisna od tabele za konverziju. Gornja 15-bitna kodna reč sadrži 3 ”x” bita. 2 ”x” bita su na početku kodne reci, dok 1 ”x” bit je na kraju (začelju) iste. 3 ”x” bita predstavljaju 2-bitnu jedinicu reči sa podacima pre konverzije. Ostalih 12 kanalnih bitova kodne reči su ređunantni deo koji u stvari predstavlja šemu sinhronizacionog signala. Treči kanalni bit kodne reči je postavljen na ”0” u cilju da se zadrži minimalna serija d. Isto tako, za ostatak koji počinje od četvrtog kanalnog bita, 9T se postavlja kao šema sinhronizacionog signala da bi se obezbedila maksimalna serija k od 8. Da budemo određeniji, 8 ”0” se postavlja uzastopno između ”1” i ”1”.

Kao što je gore opisano, jedinstvena šema sinhronizacionog signala sa minimalnom dužinom je 12-bitna kodna reč (to jest, 12 kanalnih bitova). Pošto je šema sinhronizacionog signala koja premašuje vrednost 7 maksimalne serije k, ali obezbeđuje maksimalnu dužinu od 8 (9T) prihvatljiva, može biti konstruisana bilo koja druga šema sinhronizacionog signala koja obrazuje jedinstvenu šemu kodne reči od najmanje 12 bitova. U slučaju obrazovanja 15-bitne jedinstvene šeme kodne reči, na primer, može biti formiran sledeči sinhronizacioni signal:

”xx0 100 000 000 100 10x”

U slučaju obrazovanja 21-bitne kodne reči, može biti formiran sledeči sinhronizacioni signal:

”xx0 100 000 000 100 000 000 10x”

Gornji 21-bitni sinhronizacioni signal sadrži 2 uzastopne šeme od kojih svaka obezbeđuje maksimalnu seriju k od 8 (9T). U skladu sa sinhronizacionim signalom, može biti povećana snaga za detektovanje. Moguće je izabrati snagu za detektovanje koju bi sinhronizacioni signal trebao da obezbedi u skladu sa zahtevima sistema.

Veoma nalik konvencionalnom postupku, posle konverzije niza podataka korišćenjem tabele za konverziju slične onoj koja je prikazana kao Tabela 2 ili 3, može biti izvršeno DSV upravljanje dodavanjem DSV upravljačkih bitova na unapred određenim intervalima lanca kanalnih bitova koji rezultuju iz konverzije. Međutim, stvaranjem relacija između niza podataka i niza kodnih reči koji rezultuje iz konverzije bazirane na Tabeli 2 ili 3, DSV upravljanje može biti izvršeno čak i sa većim stepenom efikasnosti.

Da budemo precizniji, sledi se pravilo za konverziju takvo da će ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ’1’ u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije niza podatka sa 2. Prema tome, umetanje DSV upravljačkih bitova koji

imaju vrednost ”1” da bi ukazali na inverziju i vrednost ”0” da bi ukazali na neinverziju u lanac kanalnih bitova je ekvivalentno umetanju DSV upravljačkih bitova koji imaju vrednost ”1” da bi ukazali na inverziju i vrednost ”0” da bi ukazali na neinverziju u lanac bitova podataka.

Razmotrimo, na primer, slučaj u kome su 3 bita podataka (001) konvertovana prema Tabeli 2. Neka DSV upravljački bit x koji sledi iza 3 bita bude obuhvačen između podataka. U ovom slučaju, podaci koji sadrže DSV upravljački bit postaju (001-x), gde je x 1-bitni upravljački bit koji ima vrednost ’0’ ili ’1’. Za x = 0, podaci koji sadrže DSV upravljački bit su konvertovani prema Tabeli 2, kao što sledi:

Kao što je prikazano u gornjoj tabeli, zadnja 3 bita prvog kodiranog niza kodova su inverzni bitovi od zadnja 3 bita drugog kodiranog niza kodova. Gornji rezultati pokazuju da se izborom (1) ili (0) kao vrednosti DSV upravljačkog bita, može izvršiti DSV upravljanje u nizu podataka.

Kao sledeće, razmotrimo redunanciju koja se uvodi DSV upravljanjem. Izvođenje DSV upravljanja umetanjem 1 DSV upravljačkog bita u niz podataka odgovara izvođenju DSV upravljanja umetanjem 1,5 DSV upravljačkih bitova u lanac kanalnih bitova, gde je vrednost 1,5 DSV recipročna stepenu (odnosu) konverzije m / n = 2 / 3 Tabela 2 i 3. U cilju da se izvede DSV upravljanje za RLL (1 - 7) tabelu sličnu onoj koja je prikazana kao Tabela 1 neophodno je izvršiti upravljanje u lancu kanalnih bitova. U ovom slučaju, najmanje 2 kanalna bita su potrebna da zadrže minimalnu seriju d, koja čini daje relativna redunancija visoka u poređenju sa DSV upravljanjem izvršenim na nizu podataka za Tabele 2 i 3. Drugim rečima, u predmetnom sistemu izvođenjem DSV upravljanja na nizu

Kao sledeće, opisan je primer izvođenja za izvođenje uređaja za modulaciju koji je predviđen prema predmetnom pronalasku sa pozivom na Fig. 1. U ovom primeru izvođenja niz podataka se konvertuje u kod promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) = (1, 7 ; 2, 3 ; 4) korišćenjem Tabele 2.

Kao što je prikazano na Fig. 1, uređaj za modulaciju sadrži jedinicu 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova za određivanje da li je vrednost DSV upravljačkog bita T ili ’0’ i za umetanje DSV upravljačkih bitova na bilo kojim proizvoljnim intervalima u nizove podataka koji su dovedeni do nje, jedinicu 12 za modulaciju za modulisanje niza podataka sa DSV bitovima koji su umetnuti u njega i jedinicu 13 za NRZI kodiranje za konverziju izlaza jedinice 12 za modulaciju u lanac talasa za snimanje. Osim toga, uređaj 1 za modulaciju takođe ima upravljačku jedinicu 14 za sinhronizaciju za generisanje sinhronizacionih signala i dovođenje signala različitim komponentama.

Fig. 2 je dijagram za objašnjenje koji se koristi za opisivanje procesa koji izvodi jedinica 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova. Kao što je prikazano na slici, određuju se vrednosti DSV upravljačkih bitova i DSV upravljački bitovi se umeću u niz podataka na bilo kojim proizvoljnim intervalima. U cilju da se umetne DSV upravljački bit na lokaciju između delova podataka DATA! i DATA2 dolazećeg niza podataka, na primer, jedinica 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova izračunava kumulativni DSV za podatke do DATAl. Ukupni DSV se izračunava izvođenjem koraka:

konvertovanja DATAl u lanac kanalnih bitova;

izvođenjem NRZI modulacije na lancu bitova;

dodeljivanjem vrednosti +1 H (”high” - visok) nivou (1) i vrednosti -1 L (”low” - nizak) nivou (0) rezultata NRZI modulacije; i

sabiranjem vrednosti dodeljenih nivoima rezultata NRZI modulacije.

Na isti način, jedinica 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova izračunava ukupni DSV za segment DATA2 koji sledi iza DATAl. Neka xl bude DSV upravljački bit koji treba da bude umetnut na lokaciju između delova podataka DATAl i DATA2. Jedinica 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova određuje vrednost DSV upravljačkog bita xl, tako se apsolutna vrednost zbira DSV-a za DATAl, xl i DATA2 približava nuli.

Ako je DSV upravljački bit postavljen na (1), vrši se inverzija nivoa kodova segmenta DATA2, koji sledi iza DATAl. Sa druge strane, ako je DSV upravljački bit xl postavljen na (0), ne vrši se inverzija nivoa kodova segmenta DATA2, koji sledi iza DATA1. Ovo je zato što će u svakom elementu tabela za konverziju Tabela 2 i 3, ostatak deljenja broja elemenata ''1'' u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ''1'' u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2. Prema tome, umetanje (1) bita u niz podataka mora biti praćeno sa umetanjem ''1'' u niz kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka u slučaju u kome se vrši inverzija.

Pošto je određena vrednost DSV upravljačkog bita xl prikazanog na Fig. 2, kao što je bilo opisano gore, DSV upravljački bit x2 se umeće između DATA 2 i DATA3 obezbeđujući da će se izvršiti DSV upravljanje na unapred određenom intervalu podataka između xl i x2 na isti način. U ovom slučaju, kumulativni DSV je zbir kumulativnog DSV-a za podatke do DATA1, DSV-a vrednosti za xl i DSV-a podataka za segment DATA2.

Kao što je opisano gore, DSV upravljački bitovi se umeću u niz podatka unapred pre nego što niz podataka bude modulisan od strane jedinice 12 za modulaciju da bi se generisao lanac kanalnih bitova.

Fig. 3 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju jedinice 12 za modulaciju. Kao što je prikazano na slici, registar 31 pomeranja pomera podatke koji su memorisani u njemu za 2 bita u isto vreme, dovodeći svoj izlaz jedinici 32 za procenu ograničene dužine, jedinici 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije, jedinici 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije i svim jedinicama 35-1 do 35-4 za konverziju. Registar 31 pomeranja dovodi onoliko bita koliko je potrebno za obradu svakoj od komponenata 32 do 35.

Jedinica 32 za procenu ograničene dužine određuje ograničenu dužinu i podataka i dovodi dužinu i do multipleksora 36. Kada jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije detektuje posebnu reč sa podacima koja je podložna ograničavanju uzastopnih pojava minimalne serije d, jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije dovodi svoj detekcioni signal (i = 3) koji pokazuje ograničenu dužinu i do jedinice 32 za procenu ograničene dužine. U slučaju Tabele 2, posebna reč sa podacima je (110111). Na isti način, kada jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije detektuje posebnu reč sa podacima koja zahteva obezbeđivanje maksimalne serije k, jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije dovodi svoj detekcion signal (i = 4) koji pokazuje ograničenu dužinu i jedinici 32 za procenu ograničene dužine. U slučaju Tabele 2, posebna reč sa podacima je (00001000) ili (00000000).

Kada posebnu reč sa podacima detektuje jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ili jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenie oranice dužine seriie iedinica 32 za nrnrenn noraničene dužine prenosi ograničenu dužinu i posebne reci sa podacima do muldpleksora 36. U isto vreme, jedinica 32 za procenu ograničene dužine takođe može sama da odredi drugu vrednost za ograničenu dužinu. Međutim, u ovom slučaju, jedinica 32 za procenu ograničene dužine dopušta da ograničena dužina koja je dovedena iz jedinice 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ili jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije ima prednost u odnosu na onu koju je odredila sama. Drugim rečima, bira se veća ograničena dužina.

Svaka jedinica 35-1 do 35-4 za konverziju formira procenu da li je ili ne osnovni kod za podatke koji su im dovedeni katalogiziran u tabeli za konverziju koja je smeštena u njima. Ako se nađe da je osnovni kod katalogiziran, podaci se konvertuju u kodnu reč koja je predstavljena osnovnim kodom i kodna reč koja rezultuje iz konverzije se dovodi do multipleksora 36. Sa druge strane, ako osnovni kod za podatke nije katalogiziran u tabeli za konverziju, jedinice 35-1 do 35-4 za konverziju odbacuju podatke.

Treba primetiti da je, pošto je uređaj 12 za modulaciju konstruisan za tabelu za konverziju Tabele 2, svaka jedinica 35-i za konverziju konstruisana tako da vrši konverziju podataka sa ograničenom dužinom i do 4. To jest, svaka od jedinica za konverziju 35-i je konstruisana tako da vrši konverziju podataka do maksimalne ograničene dužine r od 4.

Multipleksor 36 bira kod koji rezultuje iz konverzije izvedene jednom od jedinica 35-i za konverziju koja odgovara ograničenoj dužini i dovedenoj iz jedinice 32 za procenu ograničene dužine. Izabrani kod se onda odvodi preko bafera 37 kao serija podataka.

Operacija sinhronizacije svake komponente je upravljana u sinhronizaciji sa sinhronizacionim signalima generisanim od strane upravljačke sinhronizacione jedinice 14.

Kao sledeće opisano je funkcionisanje primera izvođenja.

Pre svega, registar 31 pomeranja dovodi onoliko bita podataka koliko je potrebno za obradu, kao što je obrazovanje procene u 2-bitnim jedinicama, jedinici 32 za procenu ograničene dužine, jedinici 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije, jedinici 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije i svim jedinicama 35-1 do 35-4 za konverziju.

Jedinica 32 za procenu ograničene dužine, koja je snabdevena sa umetnutom tabelom za konverziju sličnoj onoj iz Tabele 2, određuje vrednost ograničene dužine i konsultujući tabelu za konverziju i dovodi njenu vrednost multipleksoru 36.

U jedinici 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije reč sa podacima se zamenjuje sa kodom za zamenu za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije d prema Tabeli 2, koja predviđa da se umetne sledeća kodna reč ”010”. U slučaju Tabele 2. reč sa podacima je (110111). Kada se detektuju podaci koji zahtevaju ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije d, kao rezultat konsultacije ovog dela sa tabelom za konverziju, jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije daje na izlazu detekcioni signal koji pokazuje daje ograničena dužina i = 3 jedinici 32 za procenu ograničene dužine.

Sa druge strane, u jedinici 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije smeštaju se reči sa podacima koje treba da budu zamenjene sa kodovima za zamenu radi obezbeđivanja granice dužine serije prema Tabeli 2. U služaju tabele 2, reči sa podacima su (00001000) i (00000000). Kada se đetektuju podaci koji zahtevaju obezbeđivanje granice dužine serije kao rezultat konsultacije sa ovim delom tabele za konverziju, jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije daje na izlazu detekcioni signal koji pokazuje daje ograničena dužina i = 4 jedinici 32 za procenu ograničene dužine.

Kada primi detekcioni signal koji pokazuje da je ograničena dužina i = 3 u slučaju Tabele 2 iz jedinice 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije, jedinica 32 za procenu ograničene dužine prenosi vrednost i = 3 multipleksoru 36, čak i ako je u isto vreme jedinica 32 za procenu ograničene dužine sama odredila vrednost ograničene dužine i umesto da dovede vrednost koju je sama odredila multipleksoru 36. Na isti način, kada primi detekcioni signal koji pokazuje da je ograničena dužina i = 4, u slučaju Tabele 2, iz jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije, jedinica 32 za procenu ograničene dužine prenosi vrednost i = 4 multipleksoru 36, čak i ako je za to vreme jedinica 32 za procenu ograničene dužine sama odredila vrednost ograničene dužine umesto da vrednost koju je odredila sama dovede multipleksoru 36.

To znači da jedinica 32 za procenu ograničene dužine prenosi vrednost ograničene dužine i primljenu iz jedinice 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ili jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije multipleksoru 36 umesto da dovede vrednost koju sama odredila ako je vrednost ograničene dužine i određena jedinicom 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ili jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije različita od vrednosti koju je sama odredila. Drugim rečima, bira se da veća ograničena serija bude preneta multipleksoru 36.

Fig. 4 je dijagram za objašnjenje procesa koji izvodi jedinica 32 za procenu ograničene dužine, jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije i jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije prikazivanjem jednog konkretnog primera.

Kao što je gore opisano, u jedinici 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije smeštene su reci sa podacima (00001000) i (00000000) iz Tabele 2, kao deo njene funkcije, da bi se odredila vrednost ograničene dužine i. Kada se reč sa podacima kojoj odgovara 8-bita podataka (00001000) ili (00000000) dovede jedinici 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije, jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije daje na izlazu detekcioni signal koji pokazuje da je ograničena dužina i = 4 jedinici 32 za procenu ograničene dužine.

Sa druge strane, u jedinici 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije reč sa podacima (110111) iz Tabele 2 se smešta kao njena funkcija da bi se odredila ograničena vrednost i. Kada se reč sa podacima kojoj odgovara 6-bita podataka (110111) dovede jedinici 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije i 3-bitna kodna reč koja rezultuje iz konverzije sledeče reči sa podacima je ”010”, jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije daje na izlazu detekcioni signal koji ukazuje da je ograničena dužina i = 3 jedinici 32 za procenjivanje ograničene dužine. Treba primetiti da je 3-bitna kodna reč ”010” rezultat konverzije niza podataka koji ima vrednost (01), (001) ili (00000) pre konverzije. Drugim rečiina, funkcija sadrži niz podataka (110111) + (01 / 001 / 00000). Kada se detektuje reč sa podacima, kojoj odgovara 6-bita podataka, koja odgovara reči sa podacima (110111), podaci do 5 bita koji slede iza 6-bita podataka se porede sa reči sa podacima (01) ili (001) ili (00000) da bi se odredilo da li oni odgovaraju jedni drugima. Ako su đolazeči podaci (11011101), (11010001) ili (11011100000), jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije daje na izlazu detekcioni signal koji ukazuje da je ograničena dužina i = 3 jedinici 32 za procenu ograničene dužine.

U jedinici 32 za procenu ograničene dužine smešteni su nizovi podataka tabele za konverziju Tabele 2. Ako se dovede reč sa podacima kojoj odgovara 6-bita podaka (000011), (000010), (000001) ili (000000) jedinici 32 za procenu ograničene dužine, jedinica 32 za procenu ograničene dužine određuje da je vrednost ograničene dužine 3. Ako se dovede reč sa podacima kojoj odgovara 4-bita podataka (0011), (0010) ili (0001) jedinici 32 za procenu ograničene dužine, jedinica 32 za procenu ograničene dužine određuje da je vrednost ograničene dužine 2. Ako se dovede reč sa podacima kojoj odgovara 2-bita podataka (11), (10) ili (01) jedinici 32 za procenu ograničene dužine, jedinica 32 za procenu ograničene dužine određuje daje vrednost ograničene dužine 1.

Pretpostavimo da je dovedeno 6-bita podataka (000010). U ovom slučaju jedinica 32 za procenu ograničene dužine određuje da je vrednost ograničene dužine i jednaka 3. Takođe pretpostavimo da 2 bita (00) slede iza 6-bita podataka. Kao rezultat toga, reč sa podacima kojoj odgovara 8-bita podataka (00001000) se dovodi do jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije.

izazivajući da se na izlazu jedinice 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije pojavi detekcioni signal koji ukazuje da je ograničena dužina i = 4 jedinici 32 za procenu ograničene vrednosti. U ovom slučaju, jedinica 32 za procenu ograničene vrednosti dozvoljava da detekcioni signal koji prenosi vrednost 4 iz jedinice 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ima prednost u odnosu na vrednost 3 koju je ona sama odredila, procenjujući da ograničena dužina i ima vrednost od 4.

Kao što je opisano gore, ograničena dužina podataka koji sadrže lanac (1) odn. jedinica i (0) odn. nula može biti određena prema tabeli za konverziju Tabele 2 konsultovanjem sa dovedenom reći sa podacima do 8 bita koja odgovara maksimalnoj ograničenoj dužini i, ako je neophodno, 3-bitnom kodnom reći. Kao alternativa, ograničena dužina podataka koja sadrži lanac jedinica i nula može biti određena konsultovanjem samo sa dovedenom reči sa podacima do 11 bita.

Jedinica 32 za procenu ograničene dužine dovodi vrednost ograničene dužine i koja je određena na ovaj način multipleksoru 36.

Treba primetiti da jedinica 32 za procenu ograničene dužine može takođe da odredi vrednost ograničene dužine po rastućem redosledu vrednosti i koja počinje od najmanje, to jest, po redu i = 1, i = 2, i = 3 i i = 4, nasuprot onom koji je prikazan na Fig. 4.

Svaka jedinica 35-1 do 35-4 za konverziju ima tabelu za konverziju koja odgovara vrednosti ograničene dužine koja im je dodeljena. Da budemo precizniji, jedinice 35-1 do 35-4 za konverziju imaju tabele za konverziju za i = 1, i = 2, i = 3 i i = 4, respektivno. Ako je pravilo za konverziju za podatke koji su dovedeni bilo kojoj od jedinica 35-1 do 35-4 za konverziju katalogizirano u tabeli jedinica za konverziju, 2 x i bita dovedenih podataka se konvertuju u 3 x i bitova koda prema katalogiziranom pravilu za konverziju. Rezultujući kod se onda odvodi multipleksoru 36.

Multipleksor 36 bira kod koji rezultuje iz konverzije koja je izvršena jednom od jedinica 35-i za konverziju koja odgovara ograniženoj dužini i koja je dovedena jedinici 32 za procenu ograničene dužine. Izabrani kod se onda odvodi preko bafera 37 kao serija podataka.

Kao što je prikazano u Tabeli 2, za ograničenu dužinu i = 3, tabela za konverziju ne sadrži kod za zamenu za niz podataka (110111) koji zahteva ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d koje se ponavljaju. Pretpostavimo daje doveden sledeći niz podataka:

(1101110111011101)

U ovom slučaju, proces konverzije se izvodi na sledećem nizu reči sa podacima: (11), (01), (11), (01) i tako dalje. Kao rezultat konverzije, generiše se

cl^rt niv Irnrlnila /lonor* 1/onnlntli •

”101 010 101 010 101 010 101 010”

Onda se obično izvršava NRZI modulacija na generisanom nizu kodnih reci, da bi se izvelo kodiranje po nivou. Pošto se inverzija logike odvija sa sinhronizacijom T u signalu, gornji niz kodnih reći se konvertuje u sledeći niz kodnih reci:

110 011 001 100 110 011’

gde se minimalni intervali inverzije od 2T nastavljaju kroz niz. Kada se snima ili se reprodukuje sa visokom linijskom gustinom, takav niz kodova postaje šema koja lako izaziva grešku u operaciji snimanja ili reprodukcije.

Pretpostavimo da tabela za konverziju Tabele 2 takođe propisuje kodove za zainenu za niz podataka (110111) koji zahteva ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d koje se ponavljaju. Sada, neka se dovede sledeći niz podataka:

(1101110111011101)

U ovom slučaju, prva reč sa podacima (11011101) u nizu podataka sadrži reč sa podacima (110111) koja je praćena sa reći sa podacima (01), koja će biti konvertovana u niz kodnih reći ”010”. Prema tome, prva reč sa podacima se konvertuje u sledeći niz kodnih reći:

”001 000 000 010”.

Isto tako, druga reč sa podacima (11011101) u nizu podatka takođe sadrži reč sa podacima (110111) koja je praćena sa reći sa podacima (01), koja će biti konvertovana u niz kodnih reći ”010”. Prema tome, druga reč sa podacima se konvertuje u sledeći niz kodnih reći:

”001 000 000 010”.

Kao rezultat toga, niz podataka se konvertuje u sledeći niz kodnih reći:

”001 000 000 010 001 000 000 010 ...”

pri čemu su sprečene uzastopne pojave minimalne serije d koje se ponavljaju. To znači da se eliminiše šema koja lako izaziva grešku u operaciji snimanja ili reprodukcije sa visokom linijskom gustinom. Treba primetiti da se pri konverziji niza podataka u niz kodnih reći koji je opisan gore, minimalna serija d i maksimalna serija k zadržavaju na svojim odgovarajućim vrednostima.

Kao što je gore opisano, konverzija koja se izvodi sa uređajem 1 za modulaciju je bazirana na tabeli za konverziju Tabele 2. Treba primetiti da konverzija može takođe biti izvedena korišćenjem tabele za konverziju Tabele 3. U ovom slučaju, jedinica 33 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije,

koja se koristi u jedinici 12 za modulaciju, koja je prikazana na Fig. 3 je snabdevena sa Tabelom C za ograničenu dužinu i = 4 Tabele 3. Sa druge strane, jedinica 34 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije je snabdevena sa Tabelom A za ograničenu dužinu i = 2, Tabelom B za ograničenu dužinu i = 3 i Tabelom D za ograničenu dužinu i = 4 Tabele 3.

Na isti način, u Tabelama 2 i 3 može biti promenjena kompozicija svakog para niza podataka i niza kodnih reči u grupi iste ograničene dužine. U slučaju grupe ograničene dužine i = 1 iz Tabele 2, na primer, kompozicija svakog para je originalno prikazana dole:

Čak i sa izmenjenom kompozicijom para, ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2.

Kao sledeći objašnjen je primer izvođenja koji je izveden kao uređaj za demođulađju, koji je predviđen prema predmetnom pronalasku, sa pozivom na Fig. 5. U predmetnom primeru izvođenja, kod promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) = (1, 7 ; 2, 3 ; 4) se demoduliše nazad u niz podataka primenom Tabele 2.

Kao što je prikazano na Fig. 5 uređaj 100 za demodulađju obuhvata jedinicu 111 za demodulaciju za demodulisanje signala primljenog iz prenosne linije ili signala reprodukovanog sa medijuma za snimanje korišćenjem tabele za demodulaciju ili tabele za inverznu demodulaciju i jedinice za uklanjanje DSV upravljačkih bitova radi uklanjanja DSV upravljačkih bitova umetnutih u niz podataka koji rezultuje iz demodulacije na proizvoljnim intervalima iz niza podataka u cilju da se povrati originalni niz podataka. Bafer 113 se koristi za privremeno memorisanje serija podataka koje generiše jedinica 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova. Podaci koji su memorisani u baferu 113 se kasnije očitavaju nazad pri unapred određenoj brzini prenosa da bi se formirao izlazni signal.

Sinhronizaciona upravljačka jedinica 114 generiše sinhronizacioni signal i dovodi taj signal različitim komponentama u cilju da upravlja sinhronizacijom njihovih operacija.

Fig. 6 je blok dijagram koji prikazuje konfiguraciju jedinice 111 za demodulaciju. Kao što je na slici prikazano, jedinica 111 za demodulaciju ima komparator 121 za konvertovanje signala primljenog iz prenosne linije ili signala reprodukovanog sa medijuma za snimanje u binarne podatke. Ako je signal koji je doveden komparatoru 121 signal na kome je izvršena NRZI modulacija (to jest kodiranje po nivou), signal se podvrgava procesu inverznog NRZI kodiranja (to jest procesu ivičnog kodiranja). Jedinica 122 za procenu ograničene dužine određuje ograničenu dužinu i digitalnog signala primljenog iz komparatora 121. Kada jedinica 123 za detektovanje koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije detektuje posebni kod za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d u digitalnom signalu koji je generisan komparatorom 121, jedinica 123 za detektovanje koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne dužine dovodi svoj detekcioni signal (i = 3) koji ukazuje na ograničenu dužinu i jedinici 122 za procenu ograničene dužine. U slučaju Tabele 2, posebni kod je ”001 000 000”. Na isti način, kada jedinica 124 za detektovanje koda za obezbeđivanje granice dužine serije detektuje posebni kod za obezbeđivanje maksimalne serije k, jedinica 124 za detektovanje koda za obezbeđivanje granice dužine serije dovodi svoj detekcioni signal (i = 4) koji ukazuje na ograničenu dužinu i jedinici 122 za procenu ograničene dužine. U slučaju Tabele 2, posebni kod je ”000 100 100 100” ili ”010 100 100 100”.

Svaka jedinica 125-1 do 125-4 za inverznu konverziju ima tabelu koja se koristi za inverzno konvertovanje n x i - bitnog koda promenljive dužine nazad u m x i - bitova podataka. U slučaju Tabele 2, jedinice 125-1 do 125-4 za inverznu konverziju imaju tabele za inverznu konverziju za ograničenu dužinu i = 1 do 4, respektivno, koje su u suštini iste kao tabele za konverziju smeštene u jedinicama 35-1 do 35-4 za konverziju koje su ranije opisane. Multipleksor 126 bira jedan od izlaza generisanih jedinicama 125-1 do 125-4 za inverznu konverziju u zavisnosti od rezultata procene primljenog iz jedinice 122 za procenu ograničene dužine.

Kao sledeće opisano je funkcionisanje jedinice 111 za demodulaciju, koja je prikazana na Fig. 6. Signal koji je primljen iz prenosne linije ili signal koji je reprodukovan sa medijuma za snimanje se dovodi do komparatora 121 da bi bio podvrgnut komparaciji. Izlaz signala iz komparatora 121 je digitalni signal sa inverznim NRZI kodom, to jest kodom sa ”1” koja ukazuje na ivicu. Digitalni signal se onda dovodi jedinici 122 za procenu ograničene dužine za određivanje ograničene dužine i signala korišćenjem tabele za konverziju (striktno govoreći, tabele za inverznu konverziju) Tabele 2. Rezultat procene, to jest vrednost ograničene dužine i, koju stvara jedinica 122 za procenu ograničene dužine se

Osim toga, digitalni signal koji izlazi iz komparatora 121 takođe se dovodi do jedinice 123 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije. Jedinica 123 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne serije ima smešten deo za inverznu konverziju, koji sadrži kod za zamenu tabele za inverziju Tabele 2 za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d. U slučaju Tabele 2 kod za zamenu je kodna reč ”001 000 000”. Kada se detektuje kod ”001 000 000 ne 100” koji je katalogiziran u tabeli za inverznu konverziju za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije d iz digitalnih podataka, jedinica

123 za detekciju koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne serije daje na izlazu ograničenu dužinu i = 3 jedinici 122 za procenu ograničene dužine.

Dalje, digitalni signal koji izlazi iz komparatora 121 takođe se dovodi jedinici

124 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije. Jedinica 124 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije ima smešten deo za inverznu konverziju koji sadrži kodove za zamenu tabele za inverziju Tabele 2 za zadržavanje maksimalne serije k. U slučaju Tabele 2, kodovi za zamenu su kodne reči ”000 100 100 100” i ”010 100 100 100”. Kada se kodne reči ”000 100 100 100” ili ”010 100 100 100” koje su katalogizirane u tabeli za inverznu konverziju za zadržavanje maksimalne serije k detektuju iz digitalnih podataka, jedinica 124 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije daje na izlazu ograničenu dužinu i = 4 jedinici 122 za procenu ograničene dužine.

Fig. 7 je dijagram koji prikazuje kratak pregled procesa za određivanje ograničene dužine i modulisanog koda koji je doveden uređaju 100 za demodulaciju. Kao što je prikazano na slici, jedinica 124 za detektovanje koda za obezbeđivanje granice dužine serije ima smešten deo za inverznu konverziju koji sadrži kodne reči ”000 100 100 100” i ”010 100 100 100” tabele za inverziju Tabele 2. Kada 12-bitni niz kodnih reči koji je doveden jedinici 124 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije odgovara bilo kojoj od kodnih reči iz dela za inverznu konverziju, jedinica 124 za detekciju koda za obezbeđenje granice dužine serije daje na izlazu ograničenu dužinu i = 4 jedinici 122 za procenu ograničene dužine.

Na isti način, jedinica 123 za detekciju koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne dužine serije ima smešten deo za inverznu konverziju koji sadrži kodnu reč ”001 000 000” tabele za inverziju Tabele 2. Kada 12-bitni niz kodnih reči koji je doveden uređaju 123 za detektovanje koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne dužine serije odgovara ”001 000 000 ne 100”, jedinica 123 za detektovanje koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne dužine serije daje na izlazu ograničenu dužinu i = 3 jedinici 122 za procenu ograničene dužine. Treba primetiti da su detektovanih 12 bitova niza kodnih reči u stvari ”001 000 000 010”, iako to niie u Dosebnoi vezi sa određivaniem ograničene dužine i.

Jedinica 122 za procenu ograničene dužine ima smeštenu tabelu za inverznu konverziju Tabele 2. Ako je 9-bitni niz kodnih reći koji je doveden jedinici 122 za procenu ograničene dužine ”000 100 100” ili ”010 100 100” ili ako je 12-bitni niz kodnih reči koji joj je doveden ”000 100 000 ne 100” ili ”010 100 000 ne 100”, jedinica 122 za procenu ograničene dužine određuje da je ograničena dužina i jednaka 3. Sa druge strane, ako je 6-bitni niz kodnih reči koje su dovedene jedinici 122 za procenu ograničene dužine ”010 100” ili ”000 100” ili ako je 9-bitni niz kodnih reči koji joj je doveden ”010 000 ne 100”, jedinica 122 za procenu ograničene dužine određuje da je ograničena dužina i jednaka 2. Isto tako, ako je 3-bitni niz kodnih reči koji je doveden jedinici 122 za procenu ograničene dužine ”000”, ”101”, ”001” ili ”010” jedinica 122 za procenu ograničene dužine određuje da je ograničena dužina i jednaka 1.

Treba primetiti da jedinica 122 za procenu ograničene dužine, jedinica 123 za đetektovanje koda za ograničavanje uzastopnih pojava minimalne dužine serije i jedinica 124 za đetektovanje koda za obezbeđivanje granice dužine, svaka može da izvede proces po rastućem redosledu vrednosti i koji počinje od najmanje, to jest po redu i = 1, i = 2, i = 3 i i = 4, nasuprot onom koji je prikazan na Fig. 7.

Pretpostavimo da jedinica 122 za procenu ograničene dužine takođe može da odredi vrednost ograničene dužine i po redu i = 2/ i = 3 i i = 4 i da se niz kodnih reči ”000 100 100 100” dovodi jedinici 122 za procenu ograničene dužine. Jedinica 122 za procenu ograničene dužine poredi niz kodnih reči koji joj je doveden sa kodnim recima u smeštenoj tabeli za konverziju po rastućem redosledu vrednosti ograničene dužine i, koja počinje od najmanje, da bi formirala procenu da li ili ne niz kodnih reči odgovara kodnim rečima. Niz kodnih reči ”000 100 100 100” koji je doveden jedinici 122 za procenu ograničene dužine odgovara jednoj od kodnih reči za sve ograničene dužine i = 1, i = 2, i = 3 i i = 4. U takvom slučaju se bira, po pravilu za determinaciju, najveća ograničena dužina i dovodi se multipleksoru 126.

Tabela za inverznu konverziju jedinice 125-1 za konverziju je izvedena kao memorija u kojoj se deo podataka (11) memoriše na adresama ”101” i ”000”, dok se delovi podataka (10) i (01) memorišu na adresama ”001” i ”010”, respektivno. Svaka od tabela za inverznu konverziju jedinica 125-2 i 125-4 za inverznu konverziju je izvedena kao memorija sa memorisanje podataka na isti način kao i jedinica 125-1 za inverznu konverziju. Niz kodnih reči od 3 X i bita doveden jedinici 125-i za inverznu konverziju se konvertuje nazad u niz podataka od 2 X i bita, koji se onda dovodi multipleksoru 126.

Multipleksor 126 bira jedan od nizova podataka koji su dovedeni iz strane jedinica 125-1 do 125-4 za inverznu konverziju u skladu sa rezultatom određivanja vrednosti ograničene dužine i izlaz se daje jedinici 122 za procenu ograničene dužine.

Tabela 4 je tabela za inverznu konverziju za Tabelu 2.

Fig. 8 je algoritam koji se koristi kao referenca pri objašnjavanju operacija koje izvodi jedinica 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova. Jedinica 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova snabdevena je sa jednim unutrašnjim brojačem. Kao što je prikazano na slici, algoritam počinje sa korakom SI u kome se broj bitova u nizu podataka koji je doveden iz jedinice 111 za demodulaciju broji unutrašnjim brojačem. Tok procesa onda prelazi na korak S2 da bi se formirala procena da li je ili ne broj bitova dostigao vrednost koja predstavlja unapred određeni interval podataka na kome je umetnut DSV upravljački bit. Ako rezultat

procene ukaže da broj bitova ne odgovara proizvoljnom intervalu podataka, tok procesa se nastavlja sa korakom S3 u kome se podaci dovedeni od jedinice 111 za demodulaciju sa izlaza daju baferu 113 takvi kakvi su. Sa druge strane, ako rezultat procene ukaže da broj bitova odgovara unapred određenom intervalu podataka, koji ukazuje da je tekući bit DSV upravljački bit, preskače se izvođenje koraka S3. To znači da se u ovom slučaju tekući bit niza podataka izbacuje, umesto da sa izlaza bude doveden baferu 113.

U svakom slučaju, tok procesa se nastavlja sa korakom S4 u kome se vrši obrada ulaza sledećeg niza podataka. Tok procesa se onda nastavlja sa korakom S5 da bi se obrazovala procena da li je ili ne obrada svih podataka završena. Ako postoje podaci koji su ostali za obradu, tok procesa se vraća na korak Si da bi se ponovilo njegovo izvođenje. Sa druge strane, ako rezultat procene formirane na koraku S5 ukaže da su svi podaci obrađeni, proces se završava.

Kao rezultat toga, DSV upravljački bitovi su uklonjeni iz izlaza podataka jedinicom 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova. Podaci se onda odvode preko bafera 113.

Prema opisu koji je gore dat, jedinica 111 za demodulaciju koristi tabelu za konverziju Tabele 2 ili, striktno govoreći, tabelu za inverznu konverziju Tabele 4. Treba primetiti da sličan proces može biti izveden korišćenjem konverzije iz Tabele 3 ili, striktno govoreći, tabele za inverznu konverziju Tabele 5, koja je đata dole. U ovom slučaju, jedinica 123 za detekciju koda za ograničenje uzastopnih pojava minimalne dužine serije koja se koristi u jedinici 111 za modulaciju, koja je prikazana na Fig. 6, snabdevena je sa Tabelom C za ograničenu dužinu i = 4 Tabele 3. Sa druge strane, jedinica 124 za detekciju koda za obezbeđivanje granice dužine serije je snabdevena sa Tabelom A za ograničenu dužinu i = 2, Tabelom B za ograničenu dužinu i = 3 i Tabelom D za ograničenu dužinu i = 4 Tabele 3.

Uzgred, postoje slučajevi u kojima je u podatke neophodno umetnuti sinhronizacioni signal (Sync). Kao sledeće, opisani su primeri izvođenja koji su izvedeni kao uređaj 1 za modulaciju i uređaj 100 za demodulaciju, koji mogu da kopiraju podatke sa umetnutim sinhronizacionim signalima, sa pozivom na Fig. 9 i Fig. 10, respektivno. Takođe i u slučaju ovih primera izvođenja, niz podataka se moduliše u kod promenljive dužine (d, k; m, n ; r) = (1, 7 ; 2, 3 ; 4).

U drugom uređaju za modulaciju prema predmetnom pronalasku, koji je prikazan na Fig. 9, pri čemu su sinhronizacioni signali umetnuti u unapred određenim intervalima, izlaz jedinice 11 za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova se dovodi jedinici 211 za određivanje sinhronizacionih signala. Takođe se jedinici 211 za određivanje sinhronizacionih signala dovodi izlaz jedinice 12 za modulaciju. Kada jedinica 211 za određivanje sinhronizacionih

određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova i jedinice 12 za modulaciju, jedinica 211 za određivanje sinhronizacionih signala daje na izlazu sinhronizacioni signal jedinici za 212 umetanje sinhronizacionih signala. Jedinica 212 za umetanje sinhronizacionih signala umeće sinhronizacioni signal, koji je doveden iz jedinice 211 za određivanje sinhronizacionih signala, u modulisani signal koji je doveden iz jedinice 12 za modulaciju i daje svoj izlaz jedinici 13 za NRZI kodiranje. Ostatak konfiguracije je isti kao i kod uređaja za modulaciju 1 koji je prikazan na Fig. 1.

U slučaju šeme 24-bitne kodne reči koja služi kao sinhronizacioni signal, sinhronizacioni signal se konvertuje jedinicom 211 za određivanje sinhronizacionih signala prema Tabeli 2 u sledeći kod:

”#01 001 000 000 001 000 000 001”

gde simbol # označava da je bit, koji je zavisan od niza podataka koji mu neposredno prethodi, uključujući i DSV upravljački bit, ako ga ima, ograničen sa umetanjem sinhronizacionog signala. Da budemo precizniji, kada se koristi tabela za prekidanje radi prekidanja operacije modulisanja ograničenog niza podataka korišćenjem tabele za konverziju, ”#” = ”1”. Sa druge strane, kada se za prekidanje koristi Tabela 2 umesto tabele za prekidanje, onda je ”#” = ”0”. Prema tome, jedinica 12 za modulaciju daje izlaz ”#” = ”1” ili ”#” = ”0” jedinici 211 za određivanje sinhronizacionih signala kada se tabela za prekidanje koristi ili ne koristi, respektivno. Primajući vrednost ”#” iz jedinice 12 za modulaciju, jedinica 211 za određivanje sinhronizacionih signala dodaje vrednost "#” početku sinhronizacionog signala i onda daje na izlazu sinhronizacioni signal jedinici 212 za umetanje sinhronizacionih signala.

Jedinica 212 za umetanje sinhronizacionih signala umeće sinhronizacioni signal koji je doveden iz jedinice 211 za određivanje sinhronizacionih signala u modulisani signal koji je doveden iz jedinice 12 za modulaciju i dovodi svoj izlaz jedinici 13 za NRZI kodiranje. Ostatak procesa je isti kao kod uređaja za modulaciju 1 koji je prikazan na Fig. 1.

Prvi podatak koji sledi iza umetnutog sinhronizacionog signala se konvertuje polazeći od njegovog početka bez uzimanja u obzir podataka koji neposredno prethode sinhronizacionom signalu. Jedinica 12 za modulaciju i jedinica 211 za određivanje sinhronizacionih signala su obe snabdevene sa brojačem za brojanje broja unapred određenih intervala u kojima se umeću sinhronizacioni signali. Sadržaj brojača se koristi za određivanje položaja sinhronizacionog signala.

Kao što je gore opisano, primer izvođenja koji je prikazan na Fig. 9 koristi tabelu za konverziju iz Tabele 2. Treba primetiti da se takođe može koristiti tabela

za konverziju iz Tabele 3. U ovom slučaju, jedinica 211 za određivanje sinhronizacionih signala usvaja 12-bitnu kodnu reč koja je dole data kao šemu sinhronizacionog signala:

”xx 0 100 000 000 10x”

gde simbol ”x” označava bit koji je zavisan od niza podataka koji neposredno prethodi i niza podataka koji neposredno sledi, uključujući DSV upravljački bit, ako ga ima, koji su ograničeni umetanjem sinhronizacionog signala. 3 bita na početku i 3 bita na kraju sinhronizacionog signala određena su pomoću Tabele 3 kao što sledi. Neka (p) bude zadnji niz podataka ograničen sa umetanjem sinhronizacionog signala i neka (q) bude prvi niz podataka koji neposredno sledi iza sinhronizacionog signala. Niz podataka (pl) se konvertuje u 3 bita na početku sinhronizacionog signala, dok se niz podataka (0q) konvertuje u 3 bita na kraju sinhronizacionog signala korišćenjem Tabele 3. 3 bita na početku i 3 bita na kraju sinhronizacionog signala koja rezultuju iz konverzije okružuju srednje bitove ”100 000 000” da bi stvorili šemu. Postupajući tako može biti generisan sinhronizacioni signal koji premašuje zahtevanu maksimalnu seriju k, ali koji je uvek zadržava k = 8 (9T).

Fig. 10 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju primera izvođenja koji je izveden kao drugi uređaj za demodulaciju za demodulisanje koda koji rezultuje iz modulacije koja se izvodi uređajem za modulaciju 1 koji je prikazan na Fig. 9. Kao što je prikazano na Fig. 10, u predmetnom primeru izvođenja, dolazeći signal, koji je prenesen preko unapred određene prenosne linije, dovodi se jedinici 111 za demodulaciju i jedinici 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala. Jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala koristi dolazeći signal i signal primljen iz jedinice 111 za demodulaciju da identifikuje sinhronizacioni signal, dajući na izlazu sinhronizacioni signal jedinici 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala. Jedinica 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala uklanja sinhronizacioni signal iz demodulisanog signala koji je doveden iz jedinice 111 za demodulaciju u skladu sa izlazom signala iz jedinice 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala. Demodulisani signal iz koga su uklonjeni sinhronizacioni signali se onda dovodi jedinici 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova. Ostatak konfiguracije je isti kao i kod uređaja 100 za demodulaciju koji je prikazan na Fig. 5.

Jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala ima postavljen jedan brojač za brojanje broja kodnih reći. Sadržaj brojača se koristi za određivanje položaja svakog od sinhronizacionih signala koji se umeću u niz reći sa podacima na unapred određenim intervalima. Posle identifikovanja položaja šeme sinhronizacionog signala, očitava se ”#” bit koji je određen pri modulaciji. To znači da se očitava bit na početku sinhronizacionog signala i da se izlaz odvodi jedinici

111 za demodulaciju. Ako je bit na početku ”1”, jedinica za demodulaciju 111 koristi tabelu za prekidanje Tabele 2 pri demodulaciji koda koji neposredno prethodi sinhronzacionom signalu. Sa druge strane, ako je bit na početku ”0”, jedinica 111 za demodulaciju koristi tabelu za konverziju kodova iz Tabele 2 pri demodulaciji koda koji neposredno prethodi sinhronizacionom signalu. Ostali bitovi sinhronizacionog signala se odbacuju, pošto oni ne prenose informaciju.

Jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala daje na izlazu identifikacioni signal za identifikovanje bitova koji obrazuju sinhronizacioni signal jedinici 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala. Jedinica 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala uklanja sinhronizacioni signal iz demodulisanog signala koji je doveden iz jedinice 111 za demodulaciju u skladu sa identifikacionim signalom koji izlazi iz jedinice 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala. Demodulisani signal iz koga su uklonjeni sinhronizacioni signali onda se dovodi jedinici 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova.

Kao što je gore opisano, uređaj 100 za demodulaciju koji je prikazan na Fig. 10 koristi tabelu za konverziju iz Tabele 2. Treba primetiti da se takođe može koristiti Tabela 3. U ovom slučaju, na primer, jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala koristi sadržaj brojača za određivanje položaja svakog od sinhronizacionih signala koji su umetnuti u niz reči sa podacima na unapred određenim intervalima. Pošto je identifikovana šema položaja sinhronizacionih signala, jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala daje na izlazu signale koji određuju 3-bitne kodne reči na početku i na kraju šeme sinhronizacionog signala jedinici 111 za demodulaciju, na zahtev jedinice 111 za demodulaciju da se ove kodne reči takođe demodulišu, pošto svaka od njih sadrži niz podataka.

Jedinica 221 za identifikaciju sinhronizacionih signala daje na izlazu signal koji određuje bitove jedinstvene šeme sinhronizacionog signala, koji isključuju kodne reči koje sadrže nizove podataka, jedinici 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala. Prema tome, jedinica 222 za uklanjanje sinhronizacionih signala može da uklanja samo bitove sinhronizacionog signala, to jest, bitove jedinstvene šeme koji su određeni signalom koji je primljen iz jedinice 221 za identifikovanje sinhronizacionih signala.

Fig. 11 je dijagram koji prikazuje primer koda za snimanje, sa sinhronizacionim signalima i DSV upravljačkim bitovima koji su umetnuti u njega. U ovom primeru, 24-bitna kodna reč se koristi kao sinhronizacioni signal. DSV upravljanje se izvodi na intervalima od 56 bitova podataka i sinhronizacioni signal se umeče na svakih 5 izvršenja DSV upravljanja. Stoga je broj kodnih reči, to jest, broj kanalnih bitova po svakom sinhronizacionom signalu:

24 + (1 + 56 + 1 + 56 + 1 + 56 + 1 + 56 + 1 + 56 + 1) X 1,5 = 453 kodnih reči (kanalnih bitova). 4Q

Relativna redunancija koja se uvodi u kodne reci je oko 7,3%, kao što se može videti iz sledećeg proračuna:

Količina podataka = (56 X 5) 1,5 / 453 = 420/453 = 0,927

Stoga, relativna redunancija = 1 - 0,927 = 0,0728 = 7,3%

Pronalazači i još neki drugi stručnjaci su izveli simulacije koristeći tabele za konverziju koje su gore opisane da bi dobili rezultate modulacije. Rezultati modulacije niza podataka koji sadrže umetnute DSV upravljačke bitove sa uzastopnim pojavama Tmin ograničeni su kao što je dole opisano. U simulaciji su korišćene Tabele 2 i 3. Takođe je izvršena simulacija korišćenjem Tabele 1 za konvercionainu RLL (1 - 7) modulaciju u svrhe poređenja.

U simulacijama DSV upravljanje je vršeno umetanjem 1 DSV upravljačkog bita na svakih 56 bitova podataka stohastičkih (slučajnih) podataka koji sadrže 13,107,200 bitova koji su dobijeni stohastički i podaci su onda konvertovani u niz kodnih reči (ili lanac kanalnih bitova) korišćenjem tabele za konverziju iz Tabele 2 ili 3. U drugoj simulaciji, stohastički podaci koji sadrže 13,107,200 bitova dobijenih stohastički su konvertovani u niz kodnih reči (ili lanac kanalnih bitova) korišćenjem tabele za konverziju iz Tabele 1 i 2 kanalna bita su onda umetnuta kao DSV upravljački bitovi za svaku od 112 kodnih reči ili 112 kanalnih bitova rezultujućeg niza kodnih reči u cilju da se izvrši DSV upravljanje.

Razlog zašto je pri simulaciji korišćenjem Tabele 2 ili 3, umetnut 1 DSV upravljački bit umetnut na svakih 56 bitova podataka, dok su pri simulaciji korišćenjem Tabele 1, umetnuta 2 DSV upravljačka bita na svake 112 kodne reči je da bi se napravila ista relativna redunancija izazvana DSV upravljačkim bitovima u obe simulacije. Ako je broj bitova koji je potreban za DSV upravljanje u jednom slučaju različit od onog u drugom slučaju i ako je relativna redunancija bila učinjena istom u oba slučaja, Tabela 2 ili 3 koja dozvoljava da DSV upravljanje bude izvršeno sa velikim stepenom efikasnosti obezbeđuje dobru niskopropusnu karakteristiku u poređenju sa Tabelom 1.

Brojne vrednosti u vrstama RMTR (1) do RMTR (9) iz Tabele 6 su brojne vređnosti raspodele uzastopnih minimalnih serija.

Max_RMTR: Maksimalni broj vrhova DSV ponavljanja minimalnih serija: vrhovi izračunatih DSV vrednosti na pozitivnoj i negativnoj strani koji su opaženi u procesu izvršenja DSV upravljanja na lancu kanalnih bitova.

Proračun relativne redunancije koja je izazvana umetanjem 1 DSV bita na svakih 56 bitova podataka je baziran na činjenici da 1 DSV bit postoji na svakih 56 bitova podataka. Prema tome, relativna redunancija se izračunava kao što sledi:

Proračun relativne redunancije koja je izazvana umetanjem 2 DSV bita na svakih 112 bitova kodne reci je baziran na činjenici da na svakih 112 bitova kodne reči postoje 2 DSV bita. Prema tome, relativna redunancija se izračunava kao što sledi:

Prema tome, ista redunancija je dobijena oba slučaja.

Rezultati koji su gore dati potvrđuju daje korišćenjeraTabela 2 i 3, primenjen RLL (1, 7) sistem, dok su u isto vreme zadržane minimalna i maksimalna serija i broj uzastopnih pojava minimalne serije je ograničen na 6. Osim toga, rezultati DSV-a potvrđuju da može biti izvršeno DSV upravljanje na nizu podataka (to jest, vrednosti vrha DSV su zadržane u unapred određenom opsegu) i, u ovom slučaju, pošto je efikasnost DSV upravljačkih bitova velika, moguće je dobiti niskopropusne komponente koje su više zadovoljavajuće nego konvencionalni postupak umetanja DSV bitova u nizu kodnih reči (lancu kanalnih bitova). Rezultati DSV-a potvrđuju da je u slučaju Tabele 1, razlika između pozitivnog i negativnog vrha DSV-a 89 (= 46 + 43), dok su u slučaju Tabela 2 i 3, razlike 72 (= 36 + 36) i 75 (=35 + 40), respektivno, koje su obe manje od vrednosti za Tabelu 1.

Iz gornjeg opisa je očigledno da u poređenju sa konvencionalnim RLL (1 - 7) sistemom, to jest sistemom koji je baziran na Tabeli 1, takozvani 17PP sistem koji koristi Tabelu 2 ili 3 može da ograniči broj ponavljanja minimalnih serija najviše do 6. Kao rezultat toga, može biti očekivano poboljšanje karakteristike greške pri visokoj linijskoj gustini.

Osim toga, pošto je efikasnost DSV upravljanja velika, vršenje DSV upravljanja u 17PP sistemu sa istom 1,75% relativnom redunancijom kao i za konvencionalni RLL (1 - 7) sistem, rezultuje u manjoj razlici između vrhova negativnih i pozitivnih vrednosti. Kao rezultat toga, pošto mogu biti prigušene niskopropusne komponente, mogu se izvoditi stabilne operacije snimanja / reprodukcije podataka.

Dalje, takođe je izvršena simulacija da bi se ispitalo širenje greške demođulacije izazvane pomeranjem bita u lancu kanalnih bitova generisanih iz istih stohastičkih podataka kao i u slučaju koji je opisan gore. Rezultat ispitivanja pokazuje da je najlošije širenje greške u 17PP sistemu 3 bita. Međutim, rezultat takođe potvrđuje da je frekvencija tekuće generacije greške različita od nule, a ta vređnost ukazuje na ne tako veliko izobličenje u poređenju sa konvencionalnim RLL (1 - 7) sistemom. Utvrđena je srednja veličina greške bajta od 1,014 bajta za Tabelu 1, 1,167 bajta za Tabelu 2 i 1,174 bajta za Tabelu 3. Treba primetiti da za tabele za konverziju koje su predviđene prema predmetnom pronalasku, brojne vrednosti rezultata veličine greške uključuju i DSV upravljačke bitove, ali da za konvencionalni RL (1 - 7) sistem, ove brojne vrednosti ne uključuju DSV upravljačke bitove. To znači da merenja ne moraju da budu nužno izvedena pod istim uslovima. Razlike u uslovima merenja mogu uticati na brojne vrednosti i stoga je neophodno uzeti u obzir dejstvo tih razlika na vrednosti koje se razmatraju pri poređenju.

Srednja

Veličina greške bajta 1,167 bajtova 1,174 bajtova 1,014 bajtova

Kao što je gore opisano, u predmetnom primeru izvođenja, tabele za konverziju sa minimalnom serijom d od 1, maksimalnom serijom k od 7 i stepenom (odnosom) konverzije m / n od 2/3 sadrže kodove za zamenu za ograničavanje broja uzastopnih pojava minimalne serije, što uzrokuje sledeče efekte:

(1) Poboljšane su performanse snimanja i reprodukcije pri visokoj linijskoj gustini i tolerancija protiv tangencijalnog nagiba.

(2) Moguće je redukovati broj delova niskog nivoa, povećati tačnost obrade talasa kao što je AGC ili PLL, i prema tome poboljšati globalne karakteristike.

(3) U poređenju sa konvencionalnim sistemom, moguće je imati konstrukciju sa malom putanjom memorijske duzine od bit abi koda ili sličnog, i stoga smanjiti veličinu kola.

Osim toga ostatak deljenja broja elemenata ”1” u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost od 0 ili 1, uvek će biti jednak ostatku deljenja broja elemenata ”1” u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2, što obezbeduje sledeće dodatne efekte:

(4) Broj redunantnih bitova za DSV upravljanje može biti redukovan

(5) Sa minimalnom serijom d od l i parametrima konverzije (m, n) od (2, 3) može biti izvršeno DSV upravljanje sa 1,5-bitnom kodnom reći.

(6) Osim niske relativne redunancije, mogu biti zadržani minimalna i maksimalna serija d i k.

Dalje, tabele za konverziju posebnu sadrže kodove za zamenu za zadržavanje granice dužine serije, što uzrokuje sledeće dodatne efekte:

(7) Tabele su kompaktne.

(8) Sirenje greške modulacije izazvane pomeranjem bita može biti postavljeno u isto stanje kao i konvencionalnim sistemom baziranom na Tabeli 1.

Treba primetiti da pošto program predstavlja medijum za prezentovanje kompjuterskog programa koji treba da bude izvršen da bi se izveo proces koji je gore opisan, osim medijuma za snimanje kao što je magnetni disk, mogu biti korišćeni i CD-ROM i memorija u čvrstom stanju O’solid State memorv”). te komunikacioni medijumi, kao što su mreže i sateliti.

[EFEKTI PRONALASKA]

Kao što je gore opisano, u skladu sa uređajem za modulaciju prema zahtevu 1, postupkom za modulaciju prema zahtevu 23, programom koji predstavlja medijum prema zahtevu 24, uređajem za demodulaciju prema zahtevu 25, postupkom za demodulaciju prema zahtevu 28 i programom koji predstavlja medijum prema zahtevu 29, proces konverzije se izvodi na osnovu tabele za konverziju koja primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili E biti uvek jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju tabele za konverziju sadrže:

osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3;

prve kodove za zamenu za zadržavanje broja uzastopnih pojava minimalne serije d; i

druge kodove za zamenu za zadržavanje granice dužine serije k.

Kao rezultat toga, može biti izvršeno DSV upravljanje korišćenjem malog broja redunantnih bitova i niz kodnih reći može biti snimljen i reprodukovan sa malo grešaka, a sa visokom linijskom gustinom. Osim toga može biti ograničen rast širenja greške demodulacije koji je izazvan pomeranjem bita.

[KRATAK OPIS SLIKA NACRTA]

Primeri izvođenja predmetnog pronalaska opisani su sa pozivom na sledeće dijagrame, pri čemu:

Fig. 1 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju primera izvođenja koji je izveden kao uređaj za modulaciju koji je predviđen prema predmetnom pronalasku;

Fig. 2 je dijagram za objašnjenje koji se koristi za opisivanje procesa koji izvodi jedinica za određivanje / umetanje DSV upravljačkih bitova koja se koristi u uređaju za modulaciju koji je prikazan na Fig. 1;

Fig. 3 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju jedinice 12 za modulaciju koja se koristi u uređaju za modulaciju koji je prikazan na Fig. 1;

Fig. 4 je dijagram koji prikazuje primer procesa koji izvodi jedinica za modulaciju 12 koja je prikazana na Fig. 3;

Fig. 5 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju primera izvođenja koji je izveden kao uređaj za demodulaciju koji je predviđen prema predmetnom pronalasku;

Fig. 6 je blok dijagram koji prikazuje tipičnu konfiguraciju jedinice 111 za demodulaciju koja se koristi u uređaju za demodulaciju koji je prikazan na Fig. 5;

Fig. 7 je dijagram za objašnjenje koji se koristi za opisivanje procesa koji izvodi jedinica 111 za demodulaciju koja je prikazana na Fig. 6;

Fig. 8 je algoritam koji se koristi kao referenca pri objašnjavanju operacija koje izvodi jedinica 112 za uklanjanje DSV upravljačkih bitova koja se koristi u uređaju za demodulaciju koji je prikazan na Fig. 5;

Fig. 9 je blok dijagram koji prikazuje drugu tipičnu konfiguraciju primera izvođenja koji je izveden kao uređaj za modulaciju koji je predviđen prema predmetnom pronalasku;

Fig. 10 je blok dijagram koji prikazuje drugu tipičnu konfiguraciju primera izvođenja koji je izveden kao uređaj za demodulaciju koji je predviđen prema predmemom pronalasku; i

Fig. 11 je dijagram koji prikazuje pumer koda za snimanje sa sini nizacionim signalima i DSV upravljačkim bitovima koji su umetnuti u njega.

Claims (31)

1.    Uređaj za modulaciju/ža konvertovanje podataka sa osnovnom dužinom podataka od m bita u kod promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije, gde je pomenuti uređaj za modulaciju, naznačen time, što ima sredstva za konverziju za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T’ u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutog niza podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; prve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

2.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što je broj parova od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodova, koji je sastavljen od osnovnih kodova za ograničenu dužinu i od 1, manji od 4 (=2˄ m =2˄2).

3.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti osnovni kodovi pomenutih tabela za konverziju imaju strukturu promenljive dužine.

4.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti osnovni kodovi pomenutih tabela za konverziju sadrže kod ’*0*\ pri čemu je simbol * neodređeni kod koji je ’0’ ako je kodna reč koja neposredno prethodi ili neposredno sledi T’ i koji je T ako je pomenuta kodna reč koja neposredno prethodi ili neposredno sledi ’0’, ukazujući daje pomenuti kod ’*0*’ ili ’OOO’ ili ’IOI’.

5.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže kodove, od kojih je svaki određen konsultovanjem niza kodnih reci koje neposredno prethode ili niza podataka koji neposredno sledi.

6.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže kodove, od kojih je svaki određen konsultovanjem niza kodnih reči koje neposredno slede ili niza kodnih reči posebnog tipa.

7.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 5, naznačen time, što je svaki od pomenutih kodova koji je određen konsultovanjem niza kodnih reči koje neposredno prethode ili niza kodnih reči koje neposredno slede pomenuti prvi ili drugi kod za zamenu.

8. Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, stoje broj parova od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodova koji je sastavljen od pomenutih osnovnih kodova za ograničenu dužinu i od 1 jednak 4 (=2˄m =2˄2).

9.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što su za ograničene dužine i od 2 i veće, pomenuti kodovi za konverziju svi pomenuti prvi i drugi kodovi za zamenu.

10.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što su pomenuti kodovi za konverziju za ograničenu dužinu i od 2 kodovi za zadržavanje pomenute minimalne serije d na 1.

11.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti kodovi za konverziju pomenutih tabela za konverziju sadrže kodove, od kojih je svaki određen konsultovanjem kodne reči koja neposredno prethodi.

12.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti uređaj dalje ima sredstva za umetanje sinhronizacionih signala za umetanje sinhronizacionog signala koji sadrži jedinstvenu šemu koja nije sadržana u pomenutim kodovima za konverziju pomenute tabele za konverziju na bilo koji proizvoljan položaj u pomenutom nizu kodnih reči.

13.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što je pomenuta jedinstvena šema šema koja premašuje pomenutu maksimalnu seriju k.

14.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, stoje pomenuta jedinstvena šema šema koja zadržava pomenutu minimalnu seriju d.

15.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što jedinstvena šema u pomenutom sinhronizacionom signalu sadrži jednu kodnu reč na svom početku koja služi kao bit za spajanje sa kodnom reči koja rezultuje iz konverzije do podataka koji neposredno prethode, drugi bit sa zadržavanje pomenute minimalne serije d i treći bit.

16.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što je pomenuti sinhronizacioni signal od najmanje 12 kodnih reči po veličini.

17.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što za sinhronizacioni signal od najmanje 21 kodne reči po veličini, pomenuti sinhronizacioni signal sadrži najmanje 2 šeme sa maksimalnom serijom k od 8.

18.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što pomenuti kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže kodove za prekidanje radi prekidanja pomenutog koda koji rezultuje iz konverzije.

19.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 18, naznačen time, što su pomenuti kodovi za prekidanje predviđeni za pomenute osnovne kodove sa ograničenom dužinom i, za koje je broj parova, od kojih svaki sadrži niz podataka i niz kodova koji je sastavljen od pomenutih osnovnih kodova manji od 4 (=2˄m = 2˄2), i primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja T broja elementa u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2.

20.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 18, naznačen time, što je, u cilju da se identifikuje pomenuti kod za prekidanje, jedna kodna reč na početku pomenute šeme sinhronizacionog signala, koja služi kao bit za spajanje postavljena na T kada se pomenuti kod za prekidanje koristi i na ’0’ kada se pomenuti kod ne koristi.

21.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što je pomenuta jedinstvena šema obuhvaćena između 3 bita na početku pomenutog sinhro-nizacionog signala i 3 bita na kraju pomenutog sinhronizacionog signala i što se od pomenuta 3 bita na pomenutom početku i 3 bita na pomenutom kraju, svaki koristi kao spoj koji sadrži izmešane podatke i bitove za spajanje.

22.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 12, naznačen time, što: vodeći, prvi od 3 bita početka pomenutog sinhronizacionog signala ima vrednost koja predstavlja reč sa podacima pre konverzije posmatranu u m-bitnim jedinicama; sledeći, drugi od pomenuta 3 bita se postavlja na T da bi propisao pomenuti sinhronizacioni signal; vodeći, prvi od 3 bita na kraju pomenutog sinhronizacionog signala se postavlja na ’0’ da bi propisao pomenuti sinhronizacioni signal; i sledeći, drugi od pomenuta 3 bita na pomenutom kraju ima vrednost koja predstavlja pomenute reći sa podacima pre konverzije posmatrane u m-bitnim jedinicama.

23.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti uređaj dalje ima DSV upravljačka sredstva za upravljanje DSV-a ulaznih podataka i dovođenje pomenutog DSV-a pomenutom sredstvu za konverziju.

24.    Uređaj za modulaciju prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuto sredstvo za konverziju sadrži: sredstvo za detektovanje prvog koda radi detektovanja pomenutih prvih kodova za zamenu za ograničenje Droja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i sredstvo za detektovanje drugog koda radi detektovanja pomenutih drugih kodova za zamenu za zadržavanje granice dužine serije.

25.    Postupak za modulaciju koji je usvojen u uređaju za modulaciju za konveitovanje podataka sa osnovnom dužinom podataka od m bita u kod promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije, gde je pomenuti postupak za modulaciju naznačen time, što sadrži korak konverzije za konvertovanje ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; pi*ve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

26.    Program koji predstavlja medijum za prezentovanje programa koji izvodi proces koji sadrži korak konverzije ulaznih podataka u kod prema tabeli za konverziju podataka u uređaju za modulaciju za konvertovanje podataka sa osnovnom dužinom podataka od m bita u kod promenljive dužine (u, k; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije, gde pomenuti program predstavlja medijum koji je naznačen time, što pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; prve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

27.    Uređaj za demodulaciju za konvertovanje koda promenljive dužine (d, k; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita u podatke sa osnovnom dužinom podataka od m bita, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije, gde je pomenuti uređaj za demodulaciju naznačen time, što ima sredstva za konverziju za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome če ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; prve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

28.    Uređaj za demodulaciju prema zahtevu 27, naznačen time, što pomenuti uređaj za demodulaciji dalje ima sredstva za uklanjanje bita radi uklanjanja ređunantnih bitova koji su umetnuti u pomenuti kod na unapred određenim intervalima.

29.    Uređaj za demodulaciju prema zahtevu 28, naznačen time, što su pomenuti redunantni bitovi DSV bitovi ili sinhronizacioni signali.

30.    Postupak za demodulaciju koji je usvojen u uređaju za demodulaciju za konvertovanje koda promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita u podatke sa osnovnom dužinom podataka od m bita, gde je d minimalna dužina (i k je granica dužine serije?), gde je pomenuti postupak za modulaciju naznačen time, što ima korak za konverziju za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju, pri čemu pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reči koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; prve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.

31. Program koji predstavlja medijum za prezentovanje programa koji sadrži korak za konverziju za konvertovanje ulaznog koda u podatke prema tabeli za konverziju u uređaju za demodulaciju za konvertovanje koda promenljive dužine (d, k ; m, n ; r) sa osnovnom dužinom koda od n bita u podatke sa osnovnom dužinom podataka od m bita, gde je d minimalna serija i k je granica dužine serije, gde je pomenuti program koji predstavlja medijum naznačen time, što pomenuta tabela za konverziju primenjuje pravilo za konverziju prema kome će ostatak deljenja broja elemenata T u nizu podataka sa 2, koji ima vrednost 0 ili 1, uvek biti jednak ostatku deljenja broja elemenata T u nizu kodnih reći koji rezultuje iz konverzije pomenutih podataka sa 2 i što kodovi za konverziju pomenute tabele za konverziju sadrže: osnovne kodove za d = 1, k = 7, m = 2 i n = 3; prve kodove za zamenu za ograničenje broja uzastopnih pojava pomenute minimalne serije d; i druge kodove za zamenu za zadržavanje pomenute granice dužine serije k.