RS102304A - Preparati za terapeutsku primenu koji sadrže vitamin, so metala i insulin ili hormon rasta - Google Patents

Abstract

Preparat koji ima različite terapeutske i kozmetičke primene, a koji sadrži: (i) vitamin; (ii) metalnu so koja obezbeđuje ione metala in vivo; i (iii) insulin ili hormon rasta. Ovakav preparat se može koristiti za lečenje, na primer, genetskih oboljenja, oboljenja kože, raka i viralnih infekcija.

Description

Preparati za terapeutsku primenu, koji sadrže vitamin, so metala i insulin ili hormon

rasta

Oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na preparat koji sadrži prvenstveno prirodne proizvode i njegovu primenu u terapiji, posebno genetskih oboljenja, viralnih oboljenja, rakova i AIDS-a. Preparat se može koristiti i u kozmetici.

Stanje tehnike

Uprkos decenijama istraživanja, lečenje raka je ostalo nezadovoljavajuće. Operacijom se može odstraniti čvrsti tumor, ali je često javljanje metastaza ili ponavnog javljanja tumora. Lečenje lekovima ili hemoterapijom, ali je često ponovno javljanje raka. Lečenje lekovima ili hemoterapijom je obično ne-specifično i praćeno neželjenim sporednim efektima, uključujući i oštećenje imunog sistema. Destrukcija ćelija citotoksičnim lekovima sledi prvo pravilo kinetike, tj. smanjuje konstantni procenat, ali ne i konstantni broj ćelija raka. Tako, ista doza koja smanjuje broj ćelija raka od 10 8 do 10 7 , zahteva smanjenje od 10 3 do 10 2. Prema tome, teško je iskoreniti poslednji deo tumora isključivo hemoterapijom, a da se pri tom ne izazove ozbiljna toksičnost.

Radioterapija je više lokalizovana, ali je opasna za pacijenta i ne može se izbeći ponovno pojavljivanje: lokalizovano lečenje označava da može biti mnogo kanceroznih i pr-kanceroznih ćelija koje su ostale nepromenjene destvom ove terapije, čak i kada se može izbeći oštećenje zdravih ćelija. Operacija, radijaciono lečenje i hemoterapija ostavljaju zaostalo kancerozno tkivo i nakon završetka terapije. 1 radio terapija i hemoterapija sanižavaju imuni sistem pacijenta što sa druge strane može da smanji efikasnost lečenja.

Slično, lečenje AIDS-aje još uvek nezadovoljavajuće. Primenom lekova može doći do poboljšanja simptoma, ali i do sporednih efekata. Tako, ne postoji efikasano dugoročno lečenje. Dalje, činjenica da AIDS pacijenti imaju ugrožen imuni sistem ostaje kao glavni problem za koncevencionalnu terapiju.

Pored raka i AIDS-a, postoje brojna stanja koja se tertiraju hemoterapijom. praćenom sporednim efektima, zbog nespecifičnosti upotrebljenog leka. Ova stanja su kožna oboljenja kao što je psorijaza, pefigus i skleroderma. Dalje, postoje i stanja u veterini za koja nema efikasnog tretmana, uključujući Nevvcastle oboljenje.

Vvrste prethodno opisanih stanja mogu biti povezana sa genetskim oboljenjima npr. neki nedostatak u procesu kada se geni translatuju u proteine,in vivo.Poznato je da promena samo jedne amino kiseline u proteinu može izazvati bolest, npr. kao u bolest srpastih ćelija. Između ostalih, proliferativna stanja i rak mogu biti povezana sa greškom u sekvenci događaja koji slede od organizacije gena do proizvodnje proteina.

Opis pronalaska

Ovaj pronalazak je zasnovan na neočekivanom otrkiću da primena jednog ili više prirodnih proizvoda, npr., materijala koji su prisutniin vivou telu ili koji su barem dobro tolerisani,su efikasni u lečenju oboljenja koja su prethodno opisana. Priroda materijala je takva da se novi lekovi mogu administriratisistematski, bez izazivanja značajnih nuspojava. Međutim, efekat leka se može pojačati ili podržati primenom određenih materijala.

Prema ovom pronalasku, lekovi sadrže jednu ili više od sledećih komponenti:

(i) antioksidant ili vitamin;

(ii) metalne ione; i

(ni) -agens za pojačavanje sposobnosti ćelije da prihvati ekstracelularne komponente.

Kao što će se videti iz podataka datih u daljem tekstu, primena svih ovih komponenti u kombinaciji je izuzetno korisna u terapiji. Prosečan stručnjak će ceniti činjenicu da efekat ovih komponenti može biti hzevisan ili zavisan, i da nije nekonzistentan sa prirodom otkrića. Tako, efikasan agens za primenu u terapiji, prema ovom pronalasku, može da sadrži jednu od datih komponenti (i), (ii) i (iii) ili bilo koju njihovu kombinaciju, tj. (i) i (ii), (i) i (iii), (ii) i (iii) ili (i9, (ii) i (iii). Alternativno ili kao dodatak, može da sadrži jednu ili više od ovih komponenti u kombinaciji sa drugim ovde opisanim komponentama, npr. vodeni preparat sadrži kamilicu, za injektiranje ili kombinaciju antioksidanata i antihistaminika.

Pronalazak, kao premet zaštite, ima uklanjanje mutacije gena i prevenciju pre reprodukcije imitiranih ćelija.

Bez vezivanja za bilo koju teoriju, efekat komponenti korišćen u ovom pronalasku može da reguliše i/ili koriguje stupnjeve koji vode do ekspresije proteina, npr. ćelije sa sniženim imunitetom, kod tumora ili u ćelijama koje se nenormalno ponašaju. Na primer, može biti da komponenta kao što je komponenta (i)"normalizuje" ćelije, verovatno korigovanjem diferencijacionog gena ili aktiviranjem gena koji lizira abnormalne ćelije. Prema pronalasku, ova komponenta je nađena u obliku koji deluje na obolele ćelije. Mogućnost da su ćelije normalizovane bi pomogla u objašnjavanju činjenice zašto ćelije koje su već normalne ostaju nepromenjene, tj. bez nuspojava i zašto primena preparata ne menja ćelije raka (kao što je visuelno primećeno) ali ih vraća u benigno stanje i zašto su metastaze inhibirane.

Kod raka, toksične materije mogu indirektno da deluju na gen, dovodeći do grešaka u translaciji nukleinskih kiselina i grešaka u ćeliji. Pomoću komponente (i) može se omogućiti da ćelija ili njene komponente funkcionišu normalno. Geni koji su odgovorni za diferencijaciju se mogu korigovati, ukoliko nije korigovan gen samoubica je demaskiran i lizira ćelije tumora.

Kod drugih genetskih oboljenja, npr. izazvanih viralnom infekcijom, strano telo interaguje sa membranom ili receptorom, ili ulazi u ćeliju i izaziva lokalne hemijske ili fizičke promene. Genetsko oboljenje može biti uvedeno iii može biti prisutna genetska nepravilnost. Ovaj pronalazak može da spreči viruse od penetracije kroz ćelijsku membranu ili k+može da uništi virus. Abnormalnost u membrani ili receptoru se može korigovati. Normalizovana ćelija nije susceptibilna na virus koji je zatim uništen fagocitozom, stimulisanom i pojačanom opsonizacijom

Opis preferentnih prisupa

Prva od komponenti preparata pronalaska je antioksidant. Funkcija ove komponente je da spreči formiranje S-S mostova, oksidacijom cisteinskih ostataka. Disulfidno vezivanje je izazvano brojnim oksidirajućim agensima i izazivaju gubitak enzimatske aktivnosti. Alternativno ili dodatno, antioksidant može da inhibira proizvodnju kiseoničnih radikala (slobodnih radikala) kao sporednih proizvoda normalnog metabolizma kiseonika. Ovi kiseonični radikali veoma oštećuju ćelijske membrane, proteine, lipide i DNK. Oksidativna oštećenja se akumuliraju sa starenjem i smatraju se glavnim sudeonikom u procesu starenja i u razvoju degenerativnih bolesti (npr. rak, kardiovaskularne bolesti, slabljenje imunog sistema, itd.).

Pogodni oksidansi za primenu u ovom pronalasku su mali molekuli kao što je vitamin C, A i E. Treba napomenuti da se može koristiti i odgovarajući prekursor ovakvog jedinjenja, npr. (3-karoten. Preferentni oksidant za primenu u ovom pronalasku je vitamin C, npr. askorbinska kiselina. Odgovarajuća doza ove komponente je 1 do 500mg/kg/dan.

Alternativno ili dodatno, prva komponenta koja može biti važna kao komponenta leka prema ovom pronalasku, običnosadrži jednu ili više komponenti vitamina B. Mnogi enzimi katalizuju reakciju svojih supstrata samo u prisustvu specifičnog ne-proteinskog molekula, npr. koenzima. Koenzimi često sadrže vitamine B koji predstavaljaju deo strukture. Može se koristiti jedan ili više vitamina B (tiamin hidrohlorid), B2 (riboflavin natrijum fosfat), PP (nikotinamid), B6(piridoksin hidrohlorid) i B5 (deksapantenol). Količina svake komponente je, na primer, 0.1 do 50mg/kg/dan.

Drugi materijal koji može biti važan kao komponenta za lek u skladu sa ovim pronaskom je so metala koja obezbeđuje metalne ione,in vivo.Priroda aniona nije kritična i generalno treba da bude netoksičan i odgovarajuće rastvorljivosti ili na drugi nain kompatibilan sa drugim komponentama leka. Mnogi ioni metala deluju kao pozitivni modifikatori i određeni enzimi zahtevaju prisustvo iona metala za punu aktivnost. Hunkcija metalnog iona može biti da upotpuni koenzim.Ion može biti na primer Na, K ili multivalentan kao što je Fe, Mo, Mg, Mn, Ca, Zn, Cu ili Co. I to u vidu soli, za koje su poznati brojni primer, npr. sa svakom neorganskom kiselinom poput HC1 ili H2SO4ili neorganska kiselina kao što je sirćetna, limunska. glukuronska, glutaminska, maleinska, jabučna i ćilibarna kiselina. Preferentna komponenta ovog tipa je kalcijum glukonat. Tipična doza ove komponente iznosi od 1 do lOOOmg/kg/dan.

Treći materijal koji može biti važan kao komponenta leka u skladu sa ovim pornalaskom može biti agens koji povećeva permeabilnost ćelijske membrane ili na drugi način pospešuje transport, npr. dejstvom na receptore. Ovi materijali mogu da poboljšaju sposobnost ćelija kojima je tretman postreban, da prime druge aktivne materijale ili amterijale koji se nalaze u novim lekovima, posebno u humanoj terapiji (ne mora da bude potrebna u veterinarskoj medicini). Preferentan agens ovog tipa je insulin ili hormon rasta. Tipična doza insulina iznosi od 1 do 1000 ITJ/kg/dan.

Naredni materijal koji može da bude potreban kao važna komponenta leka ovog pronalaska je antihistamin. Ovi materijali ne samo da sprečavaju ili smanjuju abnormalne reakcije, posebno alergijske reakcije, već i sprečavaju akumulaciju supstanci koje blokiraju transport, npr.vezivanje za receptore ćelijske membrane.

Kao što je poznato prosečnom stručnjaku, antihistamini deluju tako što se takmiče sa histaminom oslobođenim u mastocitima i bazofilima za histaminske receptore na mukozi oči ju, nosa, bronhijalnih puteva i kože. Antihistamin se za receptore i sprečava vezivanje histamina, te tako blokira histaminski efekat u tkivima. Antihistaminski lekovi sprečavaju fiziološke efekte proizvodnje histamina u alergijskim reakcijama i prehlada.

Antihistaminici se mogu podeliti na klasične i ne-sedativne antihistaminike. Postoje brojni primeri ovih jedinjenja uključujući akrivastin, azatidin, azelastin, bromfenimarin, karbinoksami, cetirizin, hlorfeniramin, klemastin fumarat, ciproheptadin, difenhidramin, - doksepin, hidroksizin, feksofenadin, loratadin, meklizin, fenindramin, prometazin, pirilamin i tripolidin.

Preferentni materijala zaprimernu u pronalasku je hlorfeniramin maleat. Odgovarajuća

doza ove komponente iznosi od 0.1 do 50 mg/kg/dan.

Kao u konvencionalnoj medicini, lek pronalaska može da sadrži druge komponente, u zavisnosti od efekta koji se želi postići, prirode formulacije, načina administracije i drugih faktora poznatih prosečnom stručnjaku. Tako, na primer, lek koji se može formulisati u vodi, npr. kako bi se dobio vodeni rastvor ili suspenzija pogodna za injekciju. Poželji se može u ovakvu formulaciju dodati i jedna ili više dodatnih supstanci koje pomažu u rastvaranju ili suspendovan je aktivne komponente kao što je organski polarni rastvarač. Preparati mogu da sadrže uobičajene punioce, kao što je na primer, fenol (koji dejule kao konzervans).

Može se dodati i anti-iritant. Nađeno je da ovi se efekti mogu postići ili prienom prirodnih supstanci, npr., osušene cvetne glave biljke Patricia Chamomile ili jedan ili više njenih kompozitnih materijala, uključujući ulja, azolen, anteminovu kiselinu, apogenin, glikozide i druge supstance. Azolene ima antiflogistične osobine, umanjuje alergijske reakcije i intenzivira regenerativne procese. Apigenin(4',5,7-trihidtoksiflavon) ima jak spazmolitički efekat.Flavoni poboljšavanju kapilarnu krtost; ovakva jedienjnja mogu da inhibiraju abnormalne hemijske transmitere.

Preparati pronalska se mogu formulisati postupcima poznatim prosečnom stručnjaku. Trebalo bi koristiti farmaceutski prihvaltjive komponente.Izraz "farmaceutski prihvatljiv" odnosi se na osobine i/ili supstance koj su prihvatljvie za određenog pacijenta sa farmakološke/toksikološke tačke gledanja i farmaccutkomhemičaru sa farmakološko/toksične tačke gledišta po pitanju sledećih faktora: formulacije, stabilnosti, prihvatanja od strane pacijenta i biološke raspoloživosti.

Farmaceutski preparat koji sadrži aktivnu komponentu, može biti u obliku koji je pogodan za oralnu primenu, na primer, kao tablete, pastile, lozangete, vodene ili uljane suspanzije, disperzibilnih praškova ili granula, emulzija, tvrdih ili mekih kapsula, ili sirupa ili elkisira. Ovi preparati mogu da sadrže jedan ili više agenasa odabranih iz grupe koja se sastoji od zaslađivača, aromata, boja i konervanasa da bi se dobio farmaceutski elegantan preparat prijatnog ukusa. Tablete sadrže aktivne komponente u smeši sa netoksičnim farmaceutski prihvatljivim puniocima, kao što su recimo inertni razblaživači poput kalcijum karbonata, natrij um karbonata, laktoze, kalcijum fosfata ili natrijum fosfata; agensi za granuliranje i dezintegraciju, na primer kukuruzni škrob ili alginska kiselina; vezujući agensi, na primer škrob, želatin ili akacija; i sredstva za podmazivanje, na primer maghezijum stearat, stearinska kiselina ili talk. Tablete mogu biti neobložene ili pak obložene prema poznatim tehnikama, kako bi se doložila dezintegracija i apsorpcija u gastrointestinalnom traktu i tako obezbedi kontinuirano dejstvo tokom dužeg perioda. Na primer, mogu se koristiti sledeći materjali za odlaganje kao stoje ghceril monostearat ili gliceril distearat. Takođe mogu biti obloženi tako da obrazujuosmotske terapeutske tablete sa kontolisanim oslobađanjem.

Formulacije za oralnu primenu mogu biti i u obliku tvrdih želatinoznih kapsula gde je aktivna komponenta pomešana sa inertnim čvrstim razblaživačem, na primer kalcijum karbonatom, kalcijum fosfatom ili kaolinom ili u vidu mekih gel želatinoznih kasula u kojima je aktivna komponenta pomešana sa vodenim ili uljanim medijumom, na primer, kikiriki uljem, tečnim parafinom ili maslinovim uljem.

Vodena suspenzija može da sadrži aktivne materijale u smeši sa odgovarajućim puniocima. Ovi punioci su agensi za suspendovanje, na primer, natrijum karboksimetilceluloza, metilceluloza, hidroksipropimetilceluloza, natrijum alginat, polivinil-pirolidon, tragakant guma i akacija; agensi za dispergovanje ili okvašivači, na primer, prirodni fosfatifi kao stoje lecitin, ili proizvodi kondenzacije alkilen oksida sa masnim kiselinama, na primer, polioksietilen stearat ili kondenzacija proizvoda etilen oksida sa alifatičnim alkoholom dugačkog lanca, na primer heptadekaetilenoksicetanol ili proizvodi kondenzacije etilen oksida sa parcijalnim estrima izvedenim od masnih kiseilna i heksitola, kao što je polioksietilen sa parcijalnim estrima izvedenim iz masnih kiselina i anhidrida heksita, na primer polioksietilen sorbitan monooleat. Vodena suspenzija može da sadrži jedan ili više konzervanasa, na primer, etil ili n-propil p-hidroksibenzoat, jednu ili više boja, jedan ili više aromata i jedan ili više zaslađivača, kao što je sukroza ili saharin.

Uljane suspenije se mogu formulisati suspendovanjem aktivne komponente u biljnom ulju, na primer arašidovo ulje, maslinovo ulje, sesamovo ulje ili kokosovo ulje ili u mineralnim uljima kao što je tečni parafin. Uljane suspenzija mogu da sadrže i agens za zgušnjavanje, na primer, pčelinji vosak, čvrsti parafin ili cetil alkohol. Zaslađivači (kao što su oni prethodno dati) i aromati se mogu dodati kako bi se dobio preparat dobrog ukusa. Ovi preparati se mogu konzervirati dodatkom antioksidanta kao što je askorbinska kiselina.

Disperzibilni praškovi i granule pogodni za pripremanje vodene suspenzije dodatkom vode, daju aktivnu komponentu u smeši sa disperzionim agensom ili okvašivačem, agensom za suspendovanje ili jednim ili više konzeravanasa. Odgovarajući disperzioni agensi ili okvašivači i agensi za suspendovanje su dati ranije. Zaslađivači, aromati ili boje mogu takođe biti prisutni.

Farmaceutski preparati pronalaska mogu biti i u obliku emulzija "ulje-u-vodi". Uljana faza može biti biljno ulje, an primer, maslinovo ulje ili arašidovo ulje ili minetalno ulje, na primer, tečni parafin ili njihove smeše. Odgovarajući agensi za emulgovanje mogu biti prirodne gume, na primer, guma akacija ili tragakant, prirodni fosfatidi, na primer, zrno soj, lecitin i estri ili parcijalni estri zvedeni iz masnih kiselina i anhidrida heksitola, na primer, sorbitan monooleat i kondenzacija proizvoda ovih parcijalnih estara sa etilen oksidom, na primer, polioksietilen sorbitan monooleat. Emulzije takođe mogu da sadrže zaslađivače i aromate.

Sirupi i eliksiri se mogu formulisati zajedno sa zasliđavačima, na primer, glicerolom, propilenglikolom, sorbitolom i sukrozom. Ove formulacije mogu da sadrže i dodatak za smirivanje bola, konzervans kao i aromat i boju. Farmaceutski preparati mogu biti u obliku sterilne injektibilne vodene ili uljane suspenzije. Ova suspenzija može biti formulisana sa odgovarajućim diseprzionim sredstvom ili okvašivačem i agensom za suspendovanje, čiji su primeri dati ranije. Sterilni injektiblini preparati mogu da budu u sterilnim injektibilnim rastvorima ili suspenzijama u netoksičnom parenteralno prihvatljivom rastvaraču ili razblaživaču, an primer, kao rastvor 1,3-butandiola. U prihvatljive nosače i rastvarače spadaju voda, Ringer-ov rastvor i izotonični rastvor natrijum hlorida. Dalje, sterilna, eetarska ulja se obično primcnjuju kao rastvarači ili medijumi za suspendovanje. U ovu svrhu, masne kiseline, kao što je oleinska kiselina nalaze primenu u pripremanju injektibilnih preparata.

Preparati se mogu adminstrirati i u vidu supozitorija za rektalnu administraciju leka. Ovakvi preparati se mogu dobiti mešanjem leka sa odgovarajućim neiritirajućim puniocem koji je čvrst na običnoj temperaturi ali tečan na rektalnoj temperaturi i koji će se prema tome i topiti u rektumu kako bi se oslobodio lek. Ovakvi materijali su kakaovo ulje i polietilen glikoli.

Za topikalnu primenu, odgovarajući preparati su, na primer, u vidu kreme, melema, gela, rastvora ili suspenzija. U ovoj specifikaciji, topikalna aplikacija obuhvata i rastvore za ispiranje usta i grla.

Kao što je ranije rečeno, preparat pronalaska se može dati injekcijom. Intramuskularna injekcija je preferentna, mada je pogodna svaka parenteralna administracija.

Takođe je preferentno i oralno davanje perparata. U ovom slučaju, i u slučaju da se koristi agens za povećanje permeabilnosti, u oralnu formulaciju ne bi terbalo dodati insulin. Oralna administracija može biti posebno prefernentna u veterinarskoj medicini.

Drugi aktivni materijali se takođe mogu dati subjektu. I pored toga što vlada uverenje da dodatni amterijali nisu neophodni, nađeno se da određeni steroidi i vitamini, obično date-oralno, mogu da podrže ili pojačaju efekat leka. Odgovarajući steroidni hormoni mogu da povećaju sintezu specifičnih proteina, demaskiranjem određenih citrona, uz pomoće esencijalnih metabolita kao što su vitamini i amino kiseline. Primeri odgovarajućih steroida su estradiol, nandrolon i estriol. Vitamini A D i/ili E se takođe mogu dati. Funkcija vitamina A može biti da očuva integritet epitelnog tkiva, igra ulogu u sintezi proteina i stabilizuje ćelijske membrane kao i subcelularne memebrane.

Preparat pronalaska se može primeniti i u kozmetici, budući daje nađeno da, kada se koristi kao lek, obnovljenje ili je indukovan rast kose. U ovu svrhu, preferentan je topikalan preparat.

Terapeutka primena preparata prema ovom pronalasku obuhvata lečenje (moguće takođe i prevenciju) prethodno navedenih stanja. Ova i druga obuhvataju oboljenja kože kao stoje psorijaza (kao što je Kaprosi-jev sarkom), leukemija, rak kože i karcinome čije lečenje je posebno ilustrovano u daljem tekstu, kao i A1DS. Za lečenje elukemije, preparatu se može dodati i hormon rasta. Opšte uzevši, možese koristiti u lečenju proliferativnih i viralnih stanja, posebno onih povezanih sa DNK ili RNK virusima. Destvo RNK virusa može biti direktno, dok dejstvo DNK virusa i raka može biti barem manje progresivno. Lekovi mogu biti korisni i u lečenju genetskih oboljenja kao što je oštećenje motornih neurona i multipla skelroza.

Za lečenje raka, nađeno je da lek može da poboljša kvalitet života pacijenta, bez neophodnog smanjenja veličine tumora. Na primer, omogućava procese izlečenja koji obuhvata sledeće stupnjeve: (i) prestaje rast metastaza i tumora (i masa tumora može da počne da se smanjuje); i (ii) - tumor prelazi u tvrdu konzistenciju procesom fibrolize i izoluje se iz okoklnog normalnog tkiva, čime se omogućava da se tumor hirurški lako ukloni.

Izgleda da lek utiče direktno na imuni sistem, normalizacijom telesnih ćelija. Očito je da ima direktne i indiretkne efekte na anti-viralnu aktivnost, što je pokazanom veoma brzim direktnim dejstvom na RNK virusa ili indirektnim dejstvom na DNK virusa i raka. Izgleda da normalizuje inače abnormalan genetički amterija; efekat može da bude i hemijski i funckionalan. Takođe se čini danajveći deo celularnih komponenti postaju cilj-leka, posebno površinski ćelijski receptori i genetički materijal. Uprkos efektu na ćelije, nisu primećene nuspojave, čak i posle lečenja koje je trajalo duže od 18 meseci kod pacijentata oboleih od raka.

Za lečenje AIDS-a, pacijent može da ima humani retrovirus (HRV); ovo ukazuje da virus ljudske imunodeficijencije tipa l ili njegov soj očigledan za prosečnog stručnjaka, koji pripada istoj familiji virusa i koji stvara sličan fiziološki efekat kod ljudi kao različiti humani retrovirusi.

Pacijenti koji će se lečiti su one osobe koje su (1) zaražene jednim ili više sorti humanog retrovirusa, kao što je određeno u prisustvu ili viralnih antitela koja se mogu meriti ili antigenu u serumum i (2) sa ili simpotmatskim infekcijama definisanim AIDS-om kao što je (a) rasuta histomplazmoza, (b) izopsorijaza, (c) bronhijalna i pulmonalna kandidijaza uključujući pneumositičnu pneumoniju, (d) n-Hodgkins-ova limfoma ili (e) Kaposi-jev sarkom ili broj apsolutnih CD4 limfocita od manje od 200m<3>u perifernoj krvi.

Pacineti koji su HIVpozitivni ali asmiptopatični, obično bi se lečili nižim dozama. Pacijenti sa ARC (kompleks strodan sa AIDS) i AIDS, bi trebalo lečiti sa višim dozama.

Kao što može niti poželjno, komponente korišćene u ovom pronalasku se mogu adminsitrirati zajedno sa (istovremeno, jedan za drugim ilisekvencijalno sa) drugim antiviralnim agensom kao stoje AZT, hhl, ddC, 3TC, d4T ili ne-nukleozidnim anti-AIDS agensima.

Lečenje AIDS, kao što je ovde dato, odnosi se na inhibiciju HIV virusa i može da varira, u zavisnosti od zaražene individue. Za individue koje su HlV-pozitivne (zaražene) ali su asmipotmatične, lek može da odloži ili spreči pojavu simptoma. Za individue koje su HIV-pozitivne i simptomatične, i pre-AIDS ili ARC pacijenti, lek može da odloži ili spreči početak "kliničkog razvoja AIDS-a". Za individue koje imaju "klinički razvijen AIDS"', lek može barem produžiti vreme preživljavanja prvih individua.

Lek se takođe može koristiti za lečenje viralnih stanja. Na primer, virus može biti koronavirus, kao što je u slučaju SARS-a (teški akutni sindrom disajnih puteva). Dalje, kao što je prethodno naznačeno, može imati primenu u veterinarskoj medicini, npr. kod obolele živine, kao na primer Newcastle oboljenja ili ptičijeg virusa.

Mada su date neke indikacije o pogodnim dozama određenih materijala, tačne doze i učestanost administriranja zavisiće od nekoliko faktora. Ovi faktori obuhvataju same komponente koje se koriste, stanja koja se leče, stadijum bolesti, startsna dob, težina i opšte fizičko stanje samog pacijenta i drugi lekovi koje pacijent uzima, doboro su poznati prosečnom stručnjaku.

Sledeći primeri ilustruju pornalazak.

Primer 1 - Lek

Sledeće supstance su formulsane:

Dva litra destilovane vode bez pirogena je sipano u veliku čašu koja je prethodno očišćena i oprana destilovan vodom bez pirogena i sterilisana u sušnici jedan sat na 125°C.

Osušene cvetne glavice kompozitne biljke Matricaria chamomile su detaljno isprane hladnom vodom bez pirogena. Isprane cvetne glavice su dodate u vodu u čaši i zagrevane i mešane dok temperature e postigne 95°C.

Kada je temperatura dostigla oko 35°C, sadržaj čaše je profiltriran kroz tri sloja filter papira (prethodno isprana apsolutnim etanolom). Filtrat je sakupljen u drugu sterilnu čašu bez pirogena. U čašu su dodati kalcijum glukonat i askorbinska kiselina (vitamin C) i promešani. Ponovo je sadržaj čaše profiltriran kroz tri sloja filter papira (koji je prethodno ispran apsolutnim etanolom).U sadržaj čaše je dodato 7.5ml fenola, prethodno zagrejanog do 65°C ( njegova tačka topljenja je 63°C) i sve dobro promešano. Kada je temperatura dostigla 10°C, u sadržaj čaše dodati su vitamini BI, B2, PP, B6 i B5 (Becozvme), hlorfeniramin maleat (Allerfin) i neutralni rastvor biosintetičkog insulina i sve je dobro promešano.

Dobijem lek je sipan u male ampule od oko 5.Omi ili velike ampule ili flašice od lOOml ili 50ml, i to tipa koje se koriste za intravenozne tečnosti. Ovaj lek je pogodan za injektiranje.

Prferentni postupak za dobijanje ekstrakta kamilice je sldeći:

Cveće kamilice, odgovarajuće kvaliteta, npr, ne previše suvo, je nežno propušteno kroz sito od 850mm da bi se uklonila prašina i odvojili zeleni listovi. Posle odbacivanja prašine i čestica, cvetne glavice zaostale na situ su protrljane rukama da bi se solobodile žute čestice iz glavica. Čestice su tada propuštene kroz sito od 850mm, kako bi se uklonili poslednji ostaci neželjenih čestica cvetnih glavica i ponovo propuštene tri puta kroz sito od 850mm, snažno tešući, da bi zaostala neželjena lakša frakcija. Dobijena frakcija je žute boje sa neznatnim sjajem.

U lOOg frakcije dodato je oko 2 litra sterilne vode za injekcije bez pirogena u čistu čašu od 3 litra i sve je izmešano. Proizvod je zagrejan do 95°C na rešou, pa zatim ostavljen da se ohladi do oko 35°C. Smeša za ekstrahovanje je provučena kroz sito od 355mm radi uklanjanja čestica. Filtrat je profiltriran kroz 0.2um sterilni filter, pri čemu se dobija traženi tečni ekstrakt kamilice.

Terapeutski primeri

Prethodno opisan lek je dat u dozi od 5ml, intramuskularno, dva puta na dan (5ml svakih 12 sati) za prosečnu težinu od 75 kilograma (pacijenti 50-100kg telesne težine). Ova doza se može izračunati, prema telesnoj težini, kao 0.72ml/kg telesne težine dva puta na dan.

Estradiol (5mg) i vitamin A (40000 IU) su davani odvojeno svake nedelje. Dodat je pacijentu pacijentu svaki dan i estradiol (0.5mg). Na kraju, pacijentu je posebvno dat i nadrolon dekanoat (Deca durabolin) (25mg), svakih 20 dana.

Kod različitih modela zdravih životinja i ljudi, režim se pokazao benzednim. Terapija u skladu sa ovim pronalaskom je bila uspešan u brojnim slučajevima. Ovo uključuje pacijente sldećih tipova: a. pacijenti sa rakom u terminalnom stadijumu. b. pacijenti sa različitim vrstama viralnih oboljenja. c. Pacijenti sa oboljenjima genetske etiologije, koji nisu rak, kao što je psorijaza, pemfigus, progresivna sistemska skleroza, subakutni sklerozni paneneefalitis (SSPE) kod dece i oštećenje motornih neurona.

Posebno je tretirano 10 pacijenata sa sledećim stanjima:

(1) adenokarcinomom glave pankreasa sa metastazama na regiionalnim limfnim čvorovima i takođe na jetri, sa velikom cistom u telu pankreasa (100xl25mm); metasaze na velikom delu skeletalnih regiona; eksudativnim vlažnim ljuskama po celoj koži, dijagnozirano ka ekcem herpetica; ascites. (2) Karcinom folikula tiorode sa metaastazama na desnoj ilijačnoj kosti;

posle tretmana, metastaze su povećane tako da imaju veći trohanter na

desnoj butini, lobanji i i drugim delovima skeleta uključujući levu vertebru.

(3) Slabo izdiferencirane ćelije skvamus karcinoma mandibule.

(4) Slabo izdifererenciran maligni Hmforn limlimfnog tipa ili limfosarkom. (5) Astrocitom cerebeluma (dobro izdiferenciran astrocitom cerebeluma, histološki stepen 1-2). (6) Karcinom papilarnih prenosnih ćelija mokraćne bešike sa metastazama na skeletu.

(7) Pemfigus

(8) Karcinom glave pankreasa sa brojnim metastazama u portu, hepatitis sa opstrukcijom intra- i ekstra-hepatičnih biliarnih vodova

(9) Progresivna sistemska skelroza (skleroderma).

(10) Skvamozni karcinom laringealne površine epiglotisa i na desnoim vestibularnim prevojima (invazivni skvamozni karcinom supraglitnog regiona sa proširenjem na pre-epiglotičnog prostora i valekule);

ograničeno pomeranje desne glasne žice (prethodno urađena torakotomija leve starne).

U slučaju pacijenta sa sklerodermom, test na anti-nuklearna antitela (imunofluorescencijom) je bio pozitivna pre lečenja, a negativna posle.

Urađena su sledeća ispitivanja.

Primer A

Pacijent je muškarac, 41 godine starosti. Prema medicinskom izveštaju operacije, pacijent je sa istorijom opstruktivne žutica uz progresivan gubitak težine, edema na nogama, palpabilnom žučnom kesom i ascitisom sa ascitičnom tečnošću. Ultrazvuični pregled je opkazao povećanu jetru sa proširenim intra- i ekstra-hepatičnim žučnim kanalom pored žučne kese. Paci jent je operisan i nađeno je seldeće: odmakao karcinomglave pankreasa, 50-75m u prečniku, veliku cistu na pankreasu oko 100-125mm u prečniku sa sekundarijama u regionalnim limfnim čvorovima i masa od 20x20mm lokalizovana u inferiornoj površini desnog lobusa jetre sa proširenom žučnom kesom i žučnim kanalom. Izvedena je paliativna procedura (jedna do daige: koledokoduodenostomija oko T-cevi šine i retrokolična gastrojejunostromija). Patološki izveštaj limfnih čvorova je metstazni adenokarcinom. Sprovedena je hemoterapija, ali bez bilo kakvih benefita budući da su povećane metastazne lezije, praćene pogoršanjem zdravlja i ozbiljnom iscrpljenošću.

Kada je tertiran u skladu sa pronalaskom, stanje pacijenta se postepeno poboljšava i svi tumori pankreasa, jetre, limfnih čvorova, drugih viscera, kostiju i drugih delova tela, nestaju. Ascitične tečnosti nestaju ikoža se vraća u normalno stanje posle 2 meseca. Pacijent je u potpunosti izlečen posle 15 meseci lečenja.

Primer B

Pacijent je dete od 8 godina, dijagnoziran da ima tumor u ocipitalnom delu mozga. Mozak je eksciziran i histopatološki ispitan; ustanovljeno je da je to dobro izdiferenciran cerebralni astrocitom nižeg stepena, histološkog stepena 1-2. Posle ekscizije tumora, u intraventrikularni prostor je uveden intrakranialani kateter radi drenaže. Pacijent je otpušten iz bolnice i data mu je terapija dubokim renndgenskim zracima, ali generalno njegovo zdravlje je pogoršano. Očekivana je smrt.

Kada je tretiran prema pronalasku, opšte zdravstveno stanje deteta je postepeno poboljšano i ponovo je izrasla kosa na glavi. Posle perioda od jedne godine, sva ispitivanja i pregledi su pokazali daje pacijent u potpunosti izlečen. 5godina kasnije je postao normalan.

Primer C

Pacijent je žena,. 45 godina starosti. Podvrgnuta je operaciji osteolitnih lezija koje su nađene u radiografiji desne iliačne kosti odmah iznad acetabuluma. Histopatološki pregeled uzorka uzetog iz ovih lezija je pokazao metastazni karcinom folikula u kostima konzistetnim sa poreklom tiroidne žljezde. Pacijent je tretiran terapijom raioaktivnim iodom, ali su se metastazne lezije pojavile na trohanteru desnog femura i zatim na lobanji. Tireodioktomijom nisu nađene primarne lezije. Azključenonje da su primarne lezije prisutne u malim količinama.

Posle lečenja prema pronalasku, lezije su postepeno smanjene i koštani matrijk lezija je svuda regenerisan posle regresije tumora. Formiranje matriks novih kostiju, obnovljena je kalcifikacija i pacijent je u potpunosti izlečen. Nije došlo do recidiva posle više od 4 godine i pacijent je sad dobrog zdravlja.

Primer D

Muški pacijent, 62, je primetio povećanu mobilnost sekutića donje vilica uz otok desni. Nakon konsultacija, izvađena su mu sekutići i gonje i donje vilica. Biopsijom tkiva u deki sekutića i histopatološkim pregledom je ustanovljen rak slabo izdiferenciranih skvamoznih ćelija. Budući da su nađene osteolitne lezije na celoj kosti, odlučeno je da se radiološki uklone mandibule donje vilice.pacijent je odbio ugradnju veštačke (platinaste) mandibule.

Posle izvedenog lečenja prema pronalasku, pacijentovo zdravlje je postepeno poboljšano. Povukle su se osteolitne lezije i defekat kosti koji je nastao pole operacije i osteolitne lezije su obnovljene formiranjem prirodne kosti. Radiogratija pokazuje da nema ostataka osteolitnih lezija posle oko 5 meseci od početka tertmana. Ispitivanje skeleta celog tela, rengendksi snimak grudnog koša, ultrazvučno ispitivanje stomaka i vscera pelvisa i svi hematološka i biohemijska ispitivanja krvi su se pokazala normalnim. Kompletan oporavak je iznosio manje od šest meseci.

Priemri E- G

Tretirana su tri pacijenta sa AIDS-om.

Prvi pacijent pokazuje upornu generalizovanu limadenopatiju (PGL), prisutnu više godina, ozbiljan gubitak težine, hroničnu krvavu dijatreju sa istorijom remisije od 10 godina i pogoršanje koje je nastalo zbog ulcerativnog kolitisa; težak umor što gaje činilo nesposobnim da hoda nekoliko metara; i markirana oralan i linguinalana kandidijaza (kandidijalni stomatitis) sa papulama na obrazima praćene ozbiljnim simptomima ezofagusne kandidijaze kao što je disfagija.

Ovi simpotofni praćeni sledećim znacima i simptomima: gubitak apetita uz fagofobiju usled ozbiljnog bola u eozfagusu; nedostatak libida praćen impotencijom, kaheksijski izgled, gljivična infekcija čeve ruke i oba stopala izazvana štetnim pruritisom; nokti koji izgledaju prljavo, odebljali, ljuskasti, pogoršani i lomljivi usled tinea unguum-infekcije; bolna i osetljiva haptomegalija (jetra uvećana na oko četiri prsta ispod desne subkostalne margine) u trajanju više od 2 godine; umeren bol u grudima u toku repsiracijena u predelu dojki sa retrosternalnim bolom u toku gutanja čak i tečnosti i loše psihloško stanje praćeno insomnijom.

Pacijenti su tretirani Retrovir-om kao antiviralnim lekom, drugim antiviralnim lekovima i brojnim antibioticima. Bilo je benefita od antiviralnih lekova tokom kratkom perioda. Došlo je do recidiva opšteg zdravstvenog stanja u toku lečenja.

Drugi pacijent je pokazivao: PGL od nekoliko godina; hronični serosangviničan uretralan iscedak; herpes zoster infekciju (herpes) penisa, koje su dovele do obrazovanja velikih lezija i fistula; opadanje libida; i loše psihološko stanje.

Treći pacijent je pokazivao: subjektivni osećaj teškog disanja (poteškoće u disanju);

umor; i hronični apsces desne steane nosa, iznad lakrimalnog kanala, lOmm ispd medialnog ugla desnog oka. Ovaj apsces nije uklonjen ili izlečen lokalnom i generalnom primenom antibiotika i lokalnih antiseptika.

Nakon tertmana u skladu sa ovim pronalaskom, 4 nedelje, svi dati simptomi su nestali, uz neke izuzetke. Tako, limfni čvorovi nisu u potpunosti nestali, ali se njihova veličina smanjila na oko jednu trećinu i postali su mekani umesto gumasti i mobilni umesto fiksirani za tkivo. Nokti na rukama se nisu u potpunosti vratili na normalu, ali novi izrasli nokti nisu imali gljivičnu infekciju. Herpes vezikule penisa su smanjene, ponovo su se javile dva puta, ali bez bola, pa zatim potpuno iščezle i nisu se ponovo javile.

Posle 10 nedelja, limfni čvorovi su u potpunosti nestali. Gljivično oboljenje noktiju je nestalo, tako da su novoizrasli nokti veoma čisti, zdravi i sjajni (bez topikalnih lekova). Herpes vezikule su nestale i nisu se ponovo javile.

Hematologija

Odnos neutrofila/limfocita pre lečenja iznosio je 1:2. Ovaj odnos je praćen u toku

lečenja; ovaj odnos kod tri pacijenta iznosio je 2:1, što je gotovo prihvatljiv odnos.

Ukupan broj neutrofila i limfocita se vratio u normalni opseg kod tri pacijenta. Ukupan WBC broj, ukupan broj T-limfocita i broj T4-limfocita je porastao do normalne vrednosti.

? Sistemska biohemija

Posle lečenja, nivo enzima GOT (AST), GPT(ALT), alklana fosfataza, kisela fosfataza

i serum amilaza je smanjen na njihov normalan nivo.

Imunoflobulini, posebno IgG i IgA, takođe su smanjeni na svoj normalan opseg.

Nivo seruma antitela

Nivoi sruma HIV antitela su analizirani kod tri pacijenta, u različitim danima. Nivo šuma (relativna fluorescentna vrednost) pacijenta se uspešno smanjivao:

HIV- RNK

Za evaluaciju količine HIV-RNK, korišćen je RT-PCR za ispitivanje uzoraka krvi uzetih od tri pacijenta neposredno pre lečenja i kasnije u više navrata.

Posle 70 dana lečenja, HIV trake su detektovane na istim mestima gde su i HIV-1 pozitivne kontrolne trake. Kod jednog od pacijentata, rezultat je pokaza veliko smanjenje koncentraci je viralne RNK do veoma niskog nivoa, gde je traka jedva uočljiva. Kod druga dva pacijenta, viralno opterećenje je smanjeno samo 50% u odnosu na početak tertmana Koncentracija viralne RNK se značajno smanjila.

Testiranje jedne doze akutne toksičnosti je upotpunjeno. Mužjacima i ženkama pacova nasumično je injektirano intramuskularno 25pl, kao jedinična doza. Ispitivano je 20 životinja. Dozirano je 5 pacova/pol/grupi. Posle 24 sata i 14 dana su žrtvovani.

Nivoi doze su izabrani tako da imitiraju doze koje su korišćene kod pacijenata koji su lečeni. Nisu prijavljeni simptomi toksičnosti ni kod jedne od ispitivanih životi nj a.Nije prijavljen nijedan smrtan slučaj u kautnoj fazi. U toku nekropsije životinja ni kod jedne nije uočena makroskopska promena ili oštećenje organa. Lek nije imao uticaja na telesnu težinu.

Analiza

Preliminarni rezultati su pokazali da, kod analize proliferacije ćelija tumora, lek inhibira rast ćelijskih linija raka i to u zavisnosti od koncentracije (srednja IC70:1.1% zapr.). Selektivnost je uočena za ćelijske linije raka pluća, dojki i melanoma.

U analizi stem ćelija tumora, lek je inhibirao rast ekspantiranih humanih ćelija tumora i to u zavisnosti od koncentracije (srednja IC70:1.6 % zapr.). Selektivnost je uočena za rak pluća, dojki i melanoma, čime su potvrđeni rezultati dobijeni u analizi inhibicije proliferacije. Dalje, značajan porast inhibicije je nađen za 2/3 raka pankreasa, 1/2 raka želuca i 1/4 raka debelog creva.

Claims (22)

1. Preparat, naznačen time, što sadrži: (i) Vitamin (ii) So metala koja obezbeđuje ione metalain vivo;i (iii) Insulin ili hormon rasta.

2. Preparat prema zahtevu 1, naznačen time, što su ioni metala, Ca ioni.

3. Preparat prema zahtevu 1 ili zahtevu 2, naznačen time, što adrži vitamin C.

4. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži vitamin B jedinjenje, odabrano od BI, B2, PP, B5 i B6.

5. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži još i antihistamin.

6. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva. naznačen time, što sadži još i kamilicu ili njenu aktivnu komponentu.

7. Preparat prema zahtevu 6, naznačen time, što je aktivna komponentna, apigenin.

8. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži još i insulin.

9. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što sadrži još i fenol.

10. Preparat prema zahtevu 9, naznačen time, što sadrži i kompleks insulin-fenol.

11. Preparat prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je za terapuetsku primenu.

12. Preparat prema zahtevu 11, naznačen time, što je vodeni preparat pogodan za injekciju.

13. Preparat prema zahtevu 1 1, naznačen time, što je prilagođen za oralnu administraciju koji ne sadrži insulin.

14. Priemna preparata prema jednom od zahteva 1 do 10 za proizvodnju leka za lečenje genetskih oboljenja.

15. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10 za proizvodnju leka za lečenje kožnih oboljenja.

16. Primena prema zahtevu 15, naznačena time što je bolest odabrana od psorijaze, skleroderme i pemfigusa.

17. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10 za proizvodnju leka za lečenje raka.

18. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10 za proizvonju leka za lečenje AIDS-a.

19. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10 za proizvodnju leka za lečenje bolesti izazvanih RNK ili DNK virusom ili retrovirusom.

20.. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10 za proizvodnju leka za lečenje bolesti izazvanih koronavirusom.

21. Primena prema zahtevu 19 ili zahtevu 20, pri čemu je bolest, ptičiji virus.

22. Primena jedne ili više komponenti definisanih u jednom od zahteva 1 do 10, kao kozmetičkog sredstva.