RS111104A - Derivati 1-/(indol-3- il)karbonil/piperazina - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na derivat 1-[(indol-3-il)karbonil]piperazina, opšte formule (I) gde R predstavlja 1-4 supstituenta nezavisno odabrana od H, (C1-4)alkil, (po potrebi supstituisanih halogenom), (C1-4)alkoksi (po potrebi supstituisan halogenom), halogen, OH, NH2, CN I NO2; R1 je (C5-8)cikloalkil ili (C5-8)cikloalkenil; R2 je H, metil ili etil; R3, R3', R4', R5, R5' i R6', su nezavisno vodonik ili (C1-4)alkil, po potrebi supstituisan sa (C1-4)alkoksi, halogenom ili OH; R6 je vodonik ili (C1-4)alkil, po potrebi supstituisan sa (C1-4)alkoksi, halogenom ili OH; R6 zajedno sa R7 obrazuje 4-7-clani zasićeni heterociklični prsten koji po potrebi sadrži još i heteroatom odabran od O i S; R7 zajedno sa R6 4-7-članim zasićenim heterocikličnim prstenom, po potrebi ima još i heteroatom odabran od O i S; ili R7 je H, (C1-4)alkil ili (C3-5)cikloalkil, gde su alkil grupe po potrebi supstituisane sa OH, halogenom ili (C1-4)alkoksi; ili njihove farmaceutski prihvatljive soli. Pronalazak se takodje odnosi na farmaceutske preparate koji sadrže pomenute derivate 1-[(indol-3-il)karbonil]piperazina i na primenu ovih derivata za lecenje bola, kao što je peri-operativni bol, hronični bol, neuropatski bol, bol od kancera i bol i spastičnost povezani sa multiplom sklerozom.

Description

Derivatil-f(indol-3-iI)karbonil]piperazina

Pronalazak se odnosi na derivate l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina, farmaceutske preparate koji ih sadrže i primenu derivata l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina kao kanabinoid antagonista u lečenju bola i drugih oboljenja,

Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina su poznati kao jedinjenja sa interesantnim farmakološkim osobinama. Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina sa nesupstituisanim atomom azota na indolovom prstenu su opisani u WO9806715 (SmithKlineBeecham Corp.)

kao anti-inflamatorni agensi. Srodni derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina koji mogu takođe biti supstituisani na indolovom azotu su opisani u WP0143746 (Nippon Shinkvaku Co.) kao jedinjenja sa antiinfalamtarnom nefrotropnom aktinosti.

Derivati l-[(l-benzil-indol-3-il)karbonil]piperazina su opisani u ispitivanju Hl-

receptor antagonista (Battagia, E. et. al.Eur. J. Med. Chem.34, 93-105,1999) i u isptitivanju anti-inflamatornih agenasa (Duflos, M. et.al.Eur. J. Med. Chem.36, 545-553, 2001) i u oba ova ispitivanja nađeno je da su im je aktivnost mala. Nedavno su u WO0158869 (Bristol-Mevers Squibb) opisani generički derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina, kao aktivni modulatori kanabioinidnih receptora i kao takvi korisni u lečenju respiratornih oboljenja, u ovoj patentnoj prijavi nisu dati specifični derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina

Lečenje bola je često ograničeo sporednim efektima lekova koji su trenutno dostupni.

Za bol umerenog do jakog intenziteta, široko se koriste opoidi. Ovi agensi su jeftini i efikasni,

ali sa ozbiljnim i potencijalno smrtonosnim sporednim efektima, sa istaknutom respiratornom depresijom i mišićnom rigidnosti. Dodatno, doze opoida koje se mogu administrirati su ograničene mučninom, emezisom, konstipacijom, pruritisom i urinarnom retencijom, često rezultuju da se pacijent odluči za primanje sub-optimalne doze za kontrolisanje bola nego da ima ove neprijatne sporedne efekte. Dalje, ovi sporedni efekti često dovode do toga da pacijent zahteva dužu hospitalizaciju. Opioidi su visoko zavisni i na mnogim teritorijama se daju

prema određenom redosledu. Tako da postoji potreba za novim analgeticima koji imaju bolje sporedne efekte u poređenju sa proizvodima koji su trenutno u upotrebi, u ekvi-analgentskim dozama.

Dokazi ukazuju na to da kanabinoid agonisti imaju potencijal da budu analgetski i inflamatorni agensi. Postoje dve vrste kanainoidnih receptora, kanabinoidji CB1 receptor, koji je lociran pretežno u centralnom nervnom sistemu, ali koji takođe eksprimuju prefireni neuroni i u manjoj meri u drugim perifernim tkivima i kanabinoid CB2 receptor koji je pretežno lociran u imunim ćelijama (Howlett, A.C. et al.: International Union of Pharmacologv. XXVII. Classification of Cannabinoid ReceptorsPharmacol. Rev.- 5A,161-202, 2002). Dok je CB2 receptor uključen u modulaciju imune i anti-inflamatrone reakcije kanabinoida, nedavno je ukazano da su kanabinoid receptor agonisti, posebno oni koji deluju na CB1 receptore, korisni za lečenje bola (Iversen, L. I Chapman, V.:Cannabinoids: a real prospectforpain releif?,Current Opinion in Pharmacologv, 2, 50-55, 2002 i njihove reference). Kanabinoid receptor agnonisti, kao što je CP 55,940 i WIN 55,212-2, proizvode snažnu antinociceptiju čija je efikasnost ekvivalentna morfinu kod životinjskih modela kutnog bola, stalnog inflamatornog bola i neuropatskog bola. Poznati kanabinoid agonisti su generalno veoma lipofilni i nerastvorni u u vodi. Prema tome, postoji potreba za kanabinoid agonistima sa boljim osobinama za primenu kao terapeutski agensi.

Tako, ovaj pronalazak opisuje derivate l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina opšte formule I:

gde

R predstavalja 1-4 supstituenta nezavisno odabrana od H, (Ci^)alkil, (po potrebi supstituisan halogenom), (Ci.galicoksi (po potrebi supstituisan halogenom), halogen, OH, NH2, CN i N02;

Ri je (C5_8)cikloalkil ili (C5.8)cikloalkenil;

R2 je H, metil ili etil;

R3, R3', R4', R5, R5' i Rć', su nezavisno vodonik ili (Ci_4)alkil, po potrebi supstituisan sa (Ci_4)alkoksi, halogenom ili OH;

R6 je vodonik ili (Cj_4)alkil, po poterbi supstituisan sa (Ci.4)alkoksi, halogenom ili OH; R6zajedno sa R7obrazuje 4-7-člani zasićen heterociklični prsten, koji po potrebi sadrži još i heteroatom odabran od O i S;

R7zajedno saRć4-7-članim zasićenim heterocikličnim prstenom, po potrebi ima još i heteroatom odabran od O i S; ili

R7 je H, (Ci.4)alkil ili (C3_5)cikloalkil, gde su alkil grupe po potrebi supstituisane sa OH, halogenom ili (Ci_4)alkoksi; ili

njihove farmaceutski prihvatljive soli, kao agonisti kanabinoid 1 receptora, koji se može koristiti za lečenje bola, kao što je peri-operativni bol, hronični bol, neuropatski bol, bol od kancera i bol i spastičnost koji prate multiplu sklerozu.

Jedinjenja ovog pronalaska su u opštim crtama opisana u WO0158869 (supra) kao modulatori kanabinoid receptora, za lečenje respiratornog oboljenja. Ovi modulatori su označen kao CB2 modulatori. Većina jedinjenja opisana u WO0158869 su okarakterisana time što imaju spredni lanac, l-(4-morfoliniI)etil na 1-položaju jezgra indola ili indazola. Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina ovo pronalaska razlikuju se od onih u WO0158869, po tome što imaju ciklopentilmetil- ili cikloheksilmetil sporedni lanac na odgovarajućem položaju, karakteristika, koja za razliku od 2-(4-morfolinil)etil sprednog lanca ili benzil sporedng lanca, daje jedinjenja sa CB1 agonističnom aktivnosti.

Izraz (Ci.4)alkil kao što je korišćen u definiciji formule I, odnosi se na razgranatu ili nerazgranatu alkil grupu sa 1-4 atoma ugljenika, kao što je butil, izobutil, tercijerni butil, propil, izopropil, etil i metil.

U izrazu (Ci.4)alkoksi, (Ci_4)alkil ima značenje kao što je prethodno definisano. Izraz (C5.8)cikloalkil označava zasićenu cikličnu grupu sa 5-8 atom ugljenika i može biti ciklopentil, cikloheksil, cikloheptil ili ciklooktil. Preferentne (C5-8)cikloalkil grupe su ciklopentil i cikloheksil.

Izraz (C5_8)cikloalkenil odnosi se na cikličnu alkenil grupu sa 5-8 atoma ugljenika i namanje jednu dvostruku vezu, kao ciklopent-3-enil ili cikloheks-3-enil.

Izraz halogen se odnosi na F, Cl, Br ili I.

U definiciji formule I,R(,može zajedno sa R7da obrazuje 4-7-člani zasićeni prsten, što znači daRezajedno sa atomom ugljenika za koji je vezan i R7zajedno sa atomom azota za koji je vezan, obrazuju 4-7-člani zasićen prsten, kao stoje azetidin, pirolidin, piperidin ili 1H-'azepinski prsten. Ovakavi prstenovi mogu da sadrže još i O ili S-heteroatom, pri čemu se obrazuju prstenovi kao što je morfolinski, piperazinski, homopiperazinski, imidazolidinski ili tetratiohidrazolski prsten.

Preferentni su derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina formule I, gde je R2, H i Rije ciklopentil ili cikloheksil grupa.

Preferentnija su jedinjenja formule I gde R predstavlja i (Ci_4)alkoksi ili halogen, dok su preferentniji derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina pronalaska, gde R predstavlja metoksi grupu na položaju 7 indolovog prstena.

Posebno su preferentni derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina formule I, gde su R3, R3\ R4\ R5, Rs' i Rć', H, a R4, Rei R7su nezavisno H ili (Ci.4)alkil, iliRt,zajedno sa R7, obrazuju 5- ili 6-člani zasićen heterociklični prsten i R4 je H ili (Ci.4)alkil.

Posebno preferentni CB-1 receptor agonisti pronalaska su:

l-{[l-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetil-4-etilpiperazin; l-{[l-(cikloheksilmetiI)-7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,4,5-trimetilpiperazin; (S)-1 -{[ 1 -(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,4-dimetil-piperazin; (S)-2-{[l-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirido-2H-pirido[l,2-a]pirazin;

(S)-2-{[l-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirolo-[l,2-ajpirazin; i

(S)-2-{[l-( ciklopentilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirido-[l ,2-a]pirazin; ili njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina pronalaska se mogu dobiti prema opštim postupcima poznatim u organskoj herniji, Tačnije, ova jedinjenja se mogu dobiti prema postupcima koje je opisao C. J. Swain etal ( J. Med. Chern.34, 140-151, 1991) i P. E. Peterson, J. P. Wolf III and C. Niemann( J. Org Chern.23^303-304, 1958) ili modifikacijom ovih postupaka. l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazini formule I se naprimer mogu dobiti kondenzacijom jedinjenja Formule II, gde R|, R2i R imaju značenje kao što je prethodno definisano i C(0)X predstavlja karboksilnu kiselinu ilinjen aktiviran derivat, kao što je halogenih karboksilne kiseline, poželjno hlorid ili bromid, sa jedinjenjem formule II, gde R3-R7imaju značenje kao što je prethodno definsiano. Kada C(0)X predstavlja karboksilnu kiselinu (npr. X je hidroksi), reakcije kondenzacije se može izvesti uz pomoć agensa za kuplovanje, kao što je na primer karbonil diimidazol, dicikloheksilkarbodiimid i slično, u rastvaraču kao što je diemtilformamid ili dihlormetan.

Kada C(0)X predstavlja halogenid karboksilne kiseline (npr. X je halogenid), kondenzacija sa derivatom amina III se može izvesti u prisustvu baze, na primer, trietilamina, u rastvaraču kao što je na primer, dihlormetan.

Jedinjenja formule III se mogu dobiti iz komercijalnog izvora, dobijenog prema procedurama datim u literaturi ili modifikacijom ovih procedura, poznatim prosečnom stručnjaku. Na primer, jedinjenja formule III se mogu dobiti redukcijom diketopiperazina, dodatkom agensa za redukovanje kao što je litijum aluminijuj hidrid ili bor-tetrahidrid kompleks, kao što je opsao M.E. Jung i J.C.Rohloff ( J. Org. Chem.50, 4909-4913, 1985) Diketopiperazini se mogu dobiti na razlčite načine, kao što je opisao C.J.Dinsmore i D.C.Bershore( Tetrahedron,58, 3297-3312, 2002).

Jedinjenja formule II se mogu dobiti reakcijom jedinjenja formule IV, gde je R kao što je rpethodno definisano i jedinjenje formule V, gde su Rl i R2, kao što je prethodno definisano i Y je odlazeća grupa, na primer, halogen ili alkil sulfonat, u prisustvu baze ko što je natrijum hidrid. Karboksilna kiselina se može, po potrebi, konvertovati u halogenid karboksilne kiselinena primer hlorid karboksilne kiseline , pomoću reagensa kao što je oksalil hlorid.

Jedinjenja formule V se mogu dobiti iz komercijanog izvora, dobijenog prema postupku iz literature ili modifikacijom postupka iz literature, poznatim prosečnom stručnjaku.

Na primer, jedinjenja formule V, gde je Y, para-toluensulfonat, može se dobiti od jedinjenja formule V, gde je Y, hidroksil, prema postupku koji je opisao B.Torok et al( J. Chem. Soc. Perkin Trans. L801-804, 1993). Jedinjenja formule V, gde je Y, hidroksil i R2 je vodonik, mogu se dobiti redukcijom karboksilne kiseline ili karboksil estra, dodatkom agensa za redukovanje kao što je bor-tetrahidrofuran kompleks ili litijum alumijijum hidrid.

Jedinjenja formule IV se mogu dobiti od jedinjenja formule VI, acilovanjem na položaju 3, dodatkom agensa za acilovanje. Na primer, jedinjenja formule IV se mogu dobiti od jedinjenja formule VI reakcijom sa anhidridom trifluorsirćetne kiseline u rastvaraču poput dimetilformamida, zatim hidrolizom u vodenom natrijum hidroksidu na povišenoj temperaturi.

Jedinjenja formule VI se mogu nabaviti iz komercijalnih izvora, dobijena prema postupcima iz literature ili modifikacijom prostupaka iz literature, poznatim prosečnom stručnjaku.

Jedinjenja formule II se mogu alternativno dobiti acilovanjem jedinjenja formule VII, pomou agensa za acilovanje. Na primer, jedinjenja formule II, gde je X, hlorid, mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule VII sa oksalil hloridom u rastvaraču poput 1,1,2,2-tetrahIoretan,

na končega sledi premeštanje na povišenoj temperaturi.

Jedinjenja formule VII se mogu dobiti reakcijom jedinjenja formule VI sa jedinjenjem formule V u prsustvu baze kao na primer, natrijum hidrida.

Prosečan stručnjak će ceniti činjenicu da se različiti derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina formule I mogu dobiti odgovarajućom reakcijom konverzije funkcionalnih grupa koje odgovaraju određenim supstituentima R i R1-R7. Na primer, jedinjenja formule I, gde je R7, (C|.4)alkil ili (C3-s)cikloalkil, alkil grupe koje se mogu supstituisati sa OH, halogenom ili (Ci_4)alkoksi, mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule I, gde je R7, halogen, sa (Ci.4)alkil halogenidom ili (Ci.4)alkil halogenidom sa funkcionalnom grupom, u prisustvu baze kao što je kalijum karbonat.

Jedinjenja formule I, gde je R, (Ci_4)alkil ili (Ci.4)aIkoksi sa funkcionalnom grupom,

mogu se dobiti reakcijom jedinjenja formule I, gde je R, hidroksi, sa (Ci-4)alkil halogenidom ili (Ci_4)alkil halogenidom sa funkcionalnom grupom, u prisustvu baze kao što je natrijum hidrid.

Jedinjenja formule I, gde je R, NH2, može se pripremiti reakcijom jedinjenja formule I

gde je R, nitro, sa agensom za redukovanje kao što je vodonik/paladijum na aktvnom ugljen i ku.

Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina formule I i njiove soli mogu da sadrže bar

jedan hiralni centar, pa prema tome postoje kao steroizomeri, uključujući enantiomere i dijastereoizomere. Ovaj pronalazak obuhvata pomenute steroizomere i svaki od individualnih R i S enantiomera jedinjenja formule I i njihove soli, koje su gotovo čiste tj. sa manje od 5%, odnosno manje od 2%, a posebno sa manj od 1% drugog enantiomera i smeše ovaih enantiomera u bilo kom odnosu, uključujući racemske smeše koje sadrže jednake količine dva enantiomera.

Postupci za asimetričnu sintezu, gde su čisti steroizomeri dobijeni, poznati su u tehnici,

npr. sinteza sa hiralnom indukcijom ili polazeći od hiralnih intermedijera, enantioseelektivnom enzimskom konverzijom, razdvajanjem steroizomera ili enentiomera hromatografijom na

hiralnoj osnovi. Ovi postupci su na primer opisani uChirality in Industry(edited by A.N. Collins, G.N. Sheldrake and J. Crosby, 1992; John Wiley).

Farmaceutski prihvatljive soli se mogu dobiti tretiranjem slobodne baze jedinjenja formule I sa mineralnom kiselinom , ako stoje hlorovodonična, bromovodonična i fosforna i sumporna kiselina ili organska kiselina kao što je na primer, ascorbinska kiselina, limunska kiselina, vinska kiselina, maleinska kiselina, malonska kiselina, fumarna kiselina, glikolna kiselina, ćilibarna kiselina, propionska kiselina, metan sulfonska kiselina i slično.

Jedinjenja pronalaska mogu se javiti u nesolvatisanom kao i solvatisanom obliku sa farmaceutski prihvatljivim rastvaračima kao što je voda, etanol i slično. Generalno, za pronalazak solvatisani oblici se smatraju ekvivalentni nesolvatisanim.

Ovaj pronalazak se odnosi još i na farmaceutske praparate koji sadrže derivate 1-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina, opšte formule I ili njihove farmaceutski prihvatljive soli u smeši sa sa farmaceutski prihvatljivim aditivima i po potrebi sa drugim farmaceutskim agensima. Izraz "prihvatljiv" znači daje kompatibilan sa drugim sasojcima preparata i nije štetan za pacijenta. Preparat mogu biti pogodni za oralnu, sublingvinalnu, subkutalnu, intravenoznu, epiduralnu, intratekalnu, intramuskularnu, transdermalnu, pulmonarnu, lokalnu ili reaktalnu administraciju.

Za oralnu administraciju, aktivna komponenta može biti prisutna kao jedinica i to kao što su tablete, kapsule, praškovi, granule, rastvori, suspenzije i slično. Za parenteralnu administraciju farmaceutski preparat ovog pronalaska može biti prisutan u kontejnerima kao jedno-dozni ili kao više-dozni, npr. tečnosti za injekcije mogu se skladištiti liofilizirane, osušene zamrzavanjem, pri čemu je pre upotrebe potrebno samo dodati sterilni tečni nosač, npr. vodu.

Pomešani sa ovaim farmaceutski prihvatljivim dodacima, npr. kao što je opisano u standardnoj referenci, Gennaro, A.R. et al., Remington:The Science andPractice of Pharmacy(20th Edition, Lippnicott Williams & Wilkins, 2000, posebno videti Poglavlje 5: Pahrmaceutical Manufacutring), aktivna komponenta se može komprimovati u čvrste dozne jedinice, kao što su pilule, tablete ili procesirane u kapsule, supozitorije ili flastere. Kao farmaceutski prihvatljive tečnosti, aktivni agens se može primeniti kao tečni preparat, npr. kao injekcioni preparat, u vidu rastvora, suspenzije, emulzije ili kao sprej, npr. sprej za nos.

Za pravljenje čvrstih doznih jedinica, razmatrana je primena konvencionalnih aditiva kao što su punioci, boje, polimerna vezivna sredstva i sličnog. Generalno, može se koristiti svaki farmaceutski prihvatljiv aditiv koji ne utiče na funkciju aktivnog jedinjenja. Pogodni nosači koji sa aktivnim agensom pronalaska može biti administriran kao čvrst preparat, su lakotza, sJ<a;ob, derivati celuloze i slično, njihove smeše, upotrebljene u odgovarajućoj količini. Za parenteralnu administraciju, mogu se koristiti vodene suspenzije, izotonični slani rastvori i sterilni rastvori za injektiranje, koje sadrže farmaceutski privatljiv agens za dispergovanje i/ili okvašivač, kao što je propilen glikol ili butilen glikol.

Pronalazak'dalje obuhvata farmaceutski preparat, kao što je prethodno opisano, u kombinaciji sa materijalom za pakovanje koji odgovara ovom preparatu, pri čemu materijal za pakovanje sadrži instrukcije za primenu preparata za primenu kao što je prethodno opisano.

Derivati l-[(indol-3-il)karbopnil]piperazina ovog pronalaska se smatraju agonistima CB-1 recepotra, kao što je određeno analizi humanog CB-1, na CHO ćelijama. Metode za određivanje vezivanja receptora kao iin vitrobiološke aktivnosti kanabinoid receptor modulatora su poznate u tehnici.Generalno, eksprimovan receptor stupa u reakciju sa jedinjenjem koje se testira i meri se vezivanje ili stimulacija ili inhibicija funkcionalne reakcije.

Za merenje funkcionalne reakcije izolovane DNK koja kodira CB1 receptor gen, poželjno humani receptor, je eksprimovan u odgovarajuće ćelije domaćina. Ova ćelija može biti jajna ćelija kineskog hrčka (Chinse Hamster), mada su pogodne i druge ćelije. Preferentno ćelije sisara.

Postupci za stvaranje ćelijskih linija koje eksprimuju rekombinantne CB1 su poznate u tehnici (Sambrook et al., Molecular Cloning: a Laboratorv Manual, Cold Spring Harbor Laboratorv Press, Cold Spring Harbor, poslednja edicija). Eksprimovanje receptora je postignuto eksprimovanjem DNK koja kodira željeni protein. Tehnike za povezivanje dodatnih sekvenci i konstrukciju odgovarajućeg sistema za eksprimovanje, su poznate u tehnice. Cela DNK ili njeni delovi koja kodira željeni protein može se sintetički konstruisati korišćenjem standardnih tenika za čvrstu fazu, preferentno koje obuhvataju restriksiona mesta za lakše vezivanje. Odgovarajući elementi za kontrolu transkripcije i translacije obuhvaćene kodirajuće sekvence, mogu se dati na raspolaganje DNK kodirajućim sekvencama. Kao što je dobro poznato, sada dostupni sistemi za eksprimovanje su kompatibilni sa veoma različitim domaćinima, uključujući prokariotske domaćine kao što su bakterije i eukariotske domaćine kao što je kvasac, ćelije biljaka, ćelije insekata, ćelije sisara, ćelije ptica i slično.

Ćelije koje eksprimuju receptore zatim stupaju u kontakt sa testiranim jedinjenjem za praćenje vezivanja ili stimulacije ili inhibicije funkcionalne reakcije.

Alternativno, izolovane ćelijske membrane koje sadrže eksprimovan CB1 (ili Cb2) receptor se može koristiti za merenje vezivanje jedinjenja.

Za merenje vezivanja mogu se koristiti radioaktivno ili fluorescentno obeležena jedinjenja. Najviše korišćen radioaktivan kanabinoid je [<3>H]CP55940, koji otprilike ima isti afinitet za mesta vzivanja CB1 i CB2.

Sledeća analiza je proveravanje kanabinoid CB1 agonist jedinjenja određivanjem druge reakcije mesendžera, kao što je na primer merenje promena posredstvom receptora u cAMP ili MAPkinaza putanjama. Tako, ovaj metod obuhvata ekspresiju CB1 receptora na površini ćelije domaćina i izlaganje ćelije jedinjenju koje se testira. Zatim se meri druga reakcija mesendžera. Nivo drugog mesendžera će se smanjiti ili povećati, u zavisnosti od efekta testiranog jedinjenja nakon vezivanja za receptor.

Pored direktnog merenja npr. nivoa CAMP i izloženim ćelijama, ćelije koje se mogu koristitisu one koje su pored dransfekcije sa DNK koja kodira receptor, takođe transfektovane sa drugom DNK koja kodira ekspresiju reporter gena koji je u korelaciji sa aktivacijom receptora. Generalno, ekspresija reporter gena se može kontrolisati bilo kojom reakcijom elemenata na promene nivoa drugog mesendžera. Odgovarajući reporter geni su npr. LacZ, alkalna fosfataza, svetleća luciferaza i zeleni fluorescentni protein. Principi ovih transaktivacionih analiza su poznati u tehnici i opisani su na pr. U Stratowa, Ch, Himmler, A and Czernilofskv, A.P.,Curr. Opin. Biotechnolo.6, 574 (1995). Za odabir aktivnog agonističkog jedinjenja na CB1 receptor, vrednost EC50mora biti < IO"<5>M,a bolje <10"<7>M.

Jedinjenja se mogu koristiti u lečenju bola kao na primer, perioperatvinog bola, hroničnog bola, neuropatskog bola, bola koji potiče od raka i bola i spastičnosti povezane sa multiplom sklerozom.

Kanabinoid agonisti pronalaska mogu biti korisni i za lečenje drugih poremećaja uključujući multiplu sklerozu, spastičnost, inflamaciju, glaukom, mučninu i emezis, gubitak apetita, poremeća spavanja, respiratorne poremećaje, alergije, epilepsiju, migrenu, kardiovaskularne poremećaje, neurodegenerativne poremećaje, anksioznost, traumatsku povredu mozga i slog.

Jedinjenja se mogu koristiti i u konjukciji sa drugim analgetskim lekovima kao što su opoidi i ne-steroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAID), uključujući selektivne inhibitore COX-2.

Jedinjenja pronalaska se mogu administrirati čoveku u dovoljnoj količini i za vreme dovoljno da ublaži simptome. Ilustrativno, nivoi dnevne doze za ljude kreću seod 0.001-50 mg po kilogramu telesne težine, preferentno da dnevna doza iznosi od 0.01-20 mg po kg telesne težine.

Pronalazak je ilustrovan sledećim Primerima.

Primer1

l-[[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil)- 4- etilpiperazin, so maleinske

kiseline

U rastvor 7-metoksiindola (3.5g, 23.8mmol) u dimetilformamidu (35ml) na 0°C, dodat je anhidrid trifluorsirćetne kiseline (4.4ml, 31.5 mmol) u toku 5 minuta. Smešaje mešana na sobnoj temperaturi 1 sat, pa je zatim dodata voda (200ml). Dobijeni talog 7-metoksi-3-[(trifluormetil)karbonil]indola je profiltriran, ispran vodom i direktno korišćen u sledećem stupnju.

Vlažan talog je suspendovan u 4M rastvoru natrijum hidroksida (140ml) i zagrevan da refluksuje uz mešanje 1 sat. Smešaje ohlađena i isprana dva puta dietil etrom. Vodena faza je zatim zakišeljena do pH 1 dodatkom 5M hlorovodonične kiseline i dobijeni takoge je profiltriran, ispran vodom i osuše pri čemu je dobijena 7-metoksiindol-3-karboksilna kiselina (3.6g).

7-metoksiindol-3-karboksilna kiselina (3.0g, 16.6mmol) je u porcijama dodata u mešanu suspenziju natrijum hidrida (60% disperzija u mineralnom ulju, 1.56g, 39 mmol) u dimetilformamidu (75ml). Posle lh dodat je brommetilcikloheksan (5.7g, 32.3mmol). Smeša je azgrejana do 60°C uz mešanje lh.Smeša je razblažena vodom (250ml) i isprana etil acetatom, pa zatim dietil etrom. Vodena faza je zakišeljena do pH 1, dodatkom hlorovodonične kiseline i talog je profiltriran. Sirov proizvod je rekristalisan iz etil acetata pri čemu je dobijena l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilna kiselina (3.75g) kao

kristalna čvrsta supstanca. U rastvor l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline (2.5g, 8.8mmol) u THF-u (30ml) dodat je u kapima, uz mešanje, oksalil hlorid (4.5g, 35.3mmol). Smešaje mešana na sobnoj temperaturi 18h. Isparljive komponente su ušparene pod sniženim pritiskom pri čemu je dobijen l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karbonil hlorid (2.7g) kao kristalno čvrsto jedi nj enje.

U l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karbonil hlorid (1.9g, 6.2mmol) dodat je rastvor N-etilpiperazina (1.35g, 11.8 mmol) u dihlormetanu (60 ml). Smešaje mešana dorastvaranja hlorida kiseline. Dodat je trietilamin (3ml, 21.5mmol) i rastvor je mešan 18h na sobnoj temperaturi. Reakciona smešaje isprana vodom (2x50ml), osušena natrijum sulfatom i uparena do ulja. Ulje je prečišćeno brzom hromatografijom , eluiranjem sa 0-10% (z/z) metanolom u dihlormetanu, pri čemu se dobija traženi proizvod 8slobodna baza) u vidu gume.

Slobodna baza je rastvorena u dietil etru (50ml) i profiltrirana u mešani rastvor maleinske kiseline (0.83g, 7.15mmol) u etru (24ml) i metanolu (4ml). Dobijena smešaje mešana 30 minuta i čvrsti ostatak je profiltriran. Čvrsti ostatak je rekristalisan iz smeše metanol/dietiletar pri čemu se dobija traženo jedinjenje (1:1 so maleinske kiselineO, kao kristalno čvrsto jedinjenje (2.7g, 5.4mmol). 'HNMR (400MHz, CD3OD) 8h0.99-1.08(2H, m), 1.12-1.25(3H, m), 1.36(3H, t, J 7.5), 1.56(2H, d, J 12.5), 1.63-1.74(3H, m), 1.77-1.89(1H, m), 3.22(2H, q, J 7.5), 3.30-3.35(4H, m), 3.95(3H, s), 3.90-4.05(4H, m), 4.25(2H, d, J 7.0), 6.25(2H, s, maleat), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 7.5), 7.26(1H, d, J 7.5), 7.53(1H, s); EIMS: m/z = 384.4 [M+H]<+>.

Primer 2

l-[[ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna so

Ciklopentanmetanol p-toluensulfonat je dobijen prema sledećem postupku: U rastvor ciklopentanmetanola (2.0g, 20.0mmol) i pridina (2.9ml, 36.3mmol) u dihlormetanu (20ml) dodat je p-toluensulfonil hlorid (3.46g, 18.1 mmol). Smeša je mešana 24h na sobnoj temperaturi u struji azota. Dobijena smeša jeisprana 2M hlorovodoničnom kiselinom i vodeni sloj je odvojen i ekstrahovan dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi su osišeni iznad natrijum sulfata i koncentrovani opd sniženim pritiskom pri čemu je dobijen ciklopentanmetanol p-toluensulfonat u vidu bezbojnog ulja (4.3g, 17.0mmol).

Traženo jedinjenje je dobijeno prema postupku iz Primera 1, upotrebom ciklopentanmetanol p-toluensulfonata umesto bromometilsikloheksana. 'HNMR(400MHz, CD3OD) 8H 1.29-1.3(2H, m), 1.38(3H, t, J 7.5), 1.52-1.71(6H, m), 2.39-2.49(lH, m), 3.24(2H,

q, J 7.5), 3.05-3.35(2H, br m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J 7.5), 4.40-4.65(2H, br m), 6.79(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 7.5), 7.27(1H, d, J 7.5), 7.60(1H, s); EIMS: m/z = 370.2 [M+H]<+>.

Primer 3

Postupak opisan u Primerima 1 i 2 je korišćen i za dobijanje sledećih jedinjenja

3A: T-[[ 1 -( cikloheptilmetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- illkarbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

soje dobijena od cikloheptanmetanol p-toluensulfonata. EIMS: m/z = 398.2 [M+H]<+>.

3B: l-[[ l-( ciklooktilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil|- 4- etilpiperazin, hidrohloridna so

je dobijena od ciklooktanmetanol p-toluensulfonata. EIMS: m/z = 412.4 [M+H]<+>.

3C: l-[[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil}- 4-( 2- hidroksietil) piperazin, so

trifluorsirćetne kiseline je dobijena prema postupku iz Primera 1, koristeći l-(2-hidroksietil)piperazin umesto N-etilpiperazina. EIMS: m/z = 400.2 [M+H]<+>.

3D: l-[[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil|- 4-( 2- rhetoksietil) piperazin, so

trifluorsirćetne kiseline je dobijena od l-(2-metoksietil)piperazina. EIMS: m/z = 414.2

[M+H]<+>.

3E: l-[ n-( cikloheksilmetil)- 7- metil- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- etilpiperazin, je dobijen prema postupku iz Primera 1, korišćenjem 7-metilindoIa umesto 7-metoksiindola. EIMS: m/z = 368.0

[M+H]<+>.

3F:l-[[ l-( cikloheksilmetil)- 7- etil- lH- indol- 3- illkarbonil>- 4- etilpiperazin, je dobijen od 7-etilindola. EIMS: m/z = 382.2 [M+Hf.

Primer4

l-[ n-( cikloheksilmetil)- 5- fluoro- lH- indol- 3- il] karbonil}- 4- etilpiperazin, hidrohloridna so

U rastvor 5-fluoro indola (l.Og, 7.4mmol) u dimetilformamidu (20ml) dodat je natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju; 327mg, 8.14 mmol). Smešaje mešana 10 minuta na sobnoj temperaturi pre nego što je dodat bromometilcikloheksan (1.3ml, 9.3 mmol). Dobijena smešaje mešana na sobnoj temperaturi 15 sati. Dodato je još natrijum hidrida

(170mg, 4.23mmol), zatim bromometilcikloheksana (0.65ml, 4.65mmol) i smešaje mešana još 15 sati.

U smešu je dodat 2-porpanol (lOml), pa je zatim koncentrovana. Dobijena je guma braon boje kojoj je dodat etil acetat (50ml) i 5% rastvor natrijum bikarbonata (50ml). Organski sloj je ispran vodom (50ml), osušen iznad natrijum sulfata i koncentrovan. Sirov intermedijer je zatim prečišćen brzom hromatografijom eluiranjem 95% dihlormetanom i 5% metanolom, pri čemu je dobijen l-(cikloheksilmetil)-5-fluoroindol (1.26g, 5.45 mmol).

U rastvor l-(cikloheksilmetil)-5-fluoroindola (208mg, 0.9 mmol) u 1,1,2,2-tetrahloretanu (15ml) na 0°C, dodat je oksalil hlorid (0.122mi, 0.945 mmol) uz mešanje u struji azota. Smešaje ostavljena da se ugreje do sobne temperature u toku 1 sata, zatim zagrevana na 120°C još 1.5 sat. Smešaje zatim ohlađena do sobne temperature i dodat je trietilamin (0.138ml, 0.99 mmol). Mešanje je nastavljeno još 10 minuta pre nego što je dodat N-etilpiperazin (0.125ml, 0.99 mmol). Smešaje 15 sati mešana na sobnoj temperaturi, pa je zatim dodat 0.4M rastvor natrijum hidroksida (lOml) i dihlormetan (lOml). Organski sloj je ispran vodom (lOml), osušen iznad Na2S04i koncentrovan. Dobijeno ulje braon boje je prečišćeno brzom hromatografijom, eluiranjem smešom 95% dihlormetan, 5% metanol, pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje u vidu slobodne baze.

Hidrohloridna soje dobijena dodatkom 2M rastvora hlorovodonika u dietil etru (3ml) u rastvor slobodne baze u dietil etru (5ml). Talog je profiltriran i osušen. Čvrsti ostatak je iskristalisao iz dietiletra i metanola pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseilne) kao kristalna čvrsta supstanca (0.172g, 0.42 mmol). 'HNMR (400MHz, CD3OD) 8H0.98-1.27(2H, m), 1.17-1.27(3H, m), 1.39-(3H, t, J 7.5), 1.59(2H, d, J 13.0), 1.64-1.77(3H, m), 1.83-1.93(1H, m), 3.08-3.20(2H, m), 3.24-3.33(2H, m), 3.51(2H, t, J 12.5), 3.63(2H, d, J 11.0), 4.07 (2H, d, J 7.5), 4.58(2H, d, J 13.5), 7.04(1H, td, J 9.0, 2.5), 7.45(1H, dd, J 9.5, 2.5), 7.47-7.51(lH, m), 7.77(1H, s); EIMS: m/z = 372.0 [M+H]<+>.

Primer 5

Postupak iz Primera 4 je korišćen i za dobijanje sledećih jedinjenja:

5A: l-{[ l-( Cikloheksilmetil)- 6- fluoro- lH- indol- 3- il1karbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

soje dobijena od 6-fluoroindola. EIMS:m/ z= 372.0 [M+H]<+>.

5B: !-{[!-( Cikloheksilmetil)- 7 - fluoro- lH- indol- 3- il] karbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 7 -fluoroindola. EIMS:m/ z= 372.0 [M+H]<+>.

5C: l-([ 6- Bromo- l-( cikloheksilmetil)- lH- indoI- 3- il] karbonil|- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 6-bromoindola. EIMS:m/ z =432.4 [M+H]<+>.

5D: l-{[ 7 - Bromo- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- illkarbonil}- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 7 -bromoindola. EIMS:m/ z =432.5 [M+H]<+>.

5E: l- lfS- HIoro- l^ cikloheksilmetiD- lH- indol- S- illkarboniU^- etilpiperazin, hidrohloridna so

je dobijena od 5-hloroindola. EIMS:m/ z= 388.2 [M+H]<+>.

5F: l-{[ 6- Hloro- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- il1karbonil|- 4- etilpjperazin, hidrohloridna so

je dobijena od 6-hloroindola. EIMS:m/ z= 388.5 [M+H]<+.>

5G: l-([ 7 - Hloro- 1-( cikloheksilmetil)- 1 H- indol- 3- illkarbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 7 -hloroindola. EIMS:m/ z =388.0 [M+H]<+>.

5H: l-([ 6- cijano- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- iljkarbonil}- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

soje dobijena od 6-cijanoindola. EIMS: m/z = 379.4 [M+H]<+>.

51: !-([! l-( l- Cikloheksiletil)- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- etilpiperazin, hidrohloride so je

dobijena od indola i racemskog 1-cikloheksil-l-p-toluenesulfonil etana. EIMS: m/z = 368.0

[M+H]<+>.

Proizvod dobijen u Primeru 51 je podvrgnut hiralnom razdvajanju na HPLC-u, na Chiracel@OD coloni (2 cm x 25 cm), eluiranjem sa izoheksan/izopropanol 95/5 (v/v) pri protoku od 20 ml/min. Proizvodi su detektovani UV detektorom na talasnoj dužini od 240nm. (-)- 5I: Enantiomer 1; reteciono vreme 8.1 minuta; enantiomerni višak >98%, [a]D22-12° (c=1.25 mg/ml in CHC13).

(+)- 5I: Enantiomer 2; reteciono vreme 11.1 minuta; enanti• omerni višak> 98%, [a]o 22 +7° (c =1.50 mg/ml in CHC13).

5J: 1 -{[ 1 -( 1 - Cikloheksiletil)- 6- metoksi- 1 H- indol- 3- ilkarbonil}- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

soje dobijena od 6-metoksi-indola i 1-cikloheksil-l-p-toluenesulfonil etana. EIMS: m/z = 398.2 [M+H ]<+>.

5K: l-([ l-( l- Cikloheksiletil)- 7 - metoksi- lH- indol- 3- ilkarbonil|- 4- etilpiperazin,

hidrohloridna so je dobijena od 7-metoksi-indoIa i 1-cikloheksil-l-p-toluenesulfonil etana. EIMS: m/z = 398.2 [M+H<f>.

5L: l-{[ l-( Cikloheksilmetil)- 6- nitro- lH- indol- 3- ilkarbonil)- 4- etilpjperazin, hidrohloridna so

je dobijena od 6-nitroindola. EIMS: m/z = 399.2 [M+H ]<+>.

5M: I-( Cikloheksilmetil)- 7 - nitro- lH- indol- 3- ilkarbonil|- 4- etilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 7 -nitroindola. EIMS: m/z = 399.2 [M+H ]<+>.

5N: l-{[ 7 - Benziloksi- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- ilkarbonill- 4- etilpiperazin,

hidrohloridna soje dobijena od 7 -benziloksi-indola. EIMS: m/z = 460.4 [M+H ]<+>.

50: l-( Cikloheksilmetil)- 6- metoksv- lH- indol- 3- ilkarbonil|- 4- etilpiperazin, so maleinske

kiseline je dobijena od 6-metoksi-indola. EIMS: m/z = 384.5 [M+H ]<+>.

5P: 1- 1 [ I-( Cikloheksilmetil)- 7 - metoksi- lH- indol- 3- ilkarbonil|- 4- izopropirpiperazin,

hidrohloridna so je dobijena od 7 -metoksi-indola i 1-izopropilpiperazina. EIMS:mlz= 398.2

[M+H ]<+>.

5Q: l-{[ l-( Cikloheks- 3- enilmetil)- 7 - metoksi- 1 H- indol- 3- ilkarbonil)- 4- etilpiperazin je

dobijen od 7-metoksi-indola i cikloheks-3-enemetanol p-toluenesulfonate. EIMS: m/z = 382.2

[M+H ]<+>.

5R: l-{[ 6- Bromo- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- ilkarbonilj- 4- metilpiperazin hidrohloridna

soje dobijena polazeći od 6-bromoindola kao polaznog materijala i ./V-metil piperazina umeto N-etil piperazina. EIMS: m/z = 374.2 [M+H ]<+>.

5S: 1 -{[ 1 -( Cikloheksilmetil)- 5- fluoro- 1 H- indol- 3- ilkarbonilI- 4- metilpiperazin, hidrohloridna

soje dobijena koristeći 5-fIuoroindol i N-metil piperazin. EIMS:m/ z= 358.2 [M+H ]<+>.

5T: l- Ifl- CCikloheksilmetiD- ć- fluoro- lH- indol- S- ilkarbonill^- metilpiperazin, hidrohloridna

soje_doijena od 6-fluoroindola i N-metil piperazina. EIMS:m/ z- 358.0 [M+H ]<+>.

5U: l-( Cikloheksilmetil- 7- fluoro- lH- indol- 3- ilkarbonil|- 4- metilpiperazin. Hidrohloridna so je

dobijena od 7 -fluoroindola i N-metil piperazina. EIMS:m/ z= 358.0 [M+H ]<+>.

5V: l- U6- Hloro- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- illkarbonil}- 4- metilpiperazin hidrohloridna

soje dobijena od 6-hloroindola i N-metil piperazina. EIMS:m/ z= 374.0 [M+H ]<+>.

5W: l-{[ 7 - Hloro- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- il1karbonil)- 4- metilpiperazin,

hidrohloridna so je dobijena od 7 -hloroindola i N-metil piperazina. EIMS:m/ z= 374.2

[M+H]<+>.

5X: 1 -{[ 6- Cijano- 1 -( cikloheksilmetil)- 1 H- indol- 3- illkarbonil}- 4- metilpiperazin, hidrohloridna

so je dobijena od 6-cijanoindola i N-metilpiperazina. EIMS: .m/ z =365.0 [M+H ]<+>.

5Y: l-{[ l-( l- Cikloheksiletil)- 6- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- metilpiperazin,

hidrohloridna so je dobijena od 6-metoksiindola, N-metilpiperazina i 1 -cikloheksil-1 -p-toluenesulfonil etana. EIMS:m/ z =384.2 [M+H ]<+>.

5Z: 1-{[ l-( l- Cikloheksilpropin- lH- indol- 3- inkarbonil}- 4- metilpiperazin hidrohloridna so je

dobijena od indola, N-metilpiperazina i 1-cikloheksil-l-p-toluenesulfonil propana. EIMS:m/ z= 368.0 [M+H ]<+>.

Primer 6

l-([ 7- amino- l-( cikloheksilmetil)- lH- indol- 3- il] karbonil|- 4- etilpiperazin

4-{[l-(cikloheksilmetil)-7-nitro-lH-indol-3-il]karbonil}-l-etilpiperazin (200mg, 0.5mmol) je rastvoren u metanolu (lOml) u koji je dodat paladijum (5 tež.% na aktivnom ugljeniku; 50mg, kat.) kao gusta smeša u emtanolu (3ml). Sistem je zatim zatopljen i ispran azotom pre priključenja izvora vodonika (boca).smeša je zatim 15 sati mešana na sobnoj temperaturi u

struji azota nakon čega je profiltrirana kroz celit i koncentrovana. Dobijeno ulje braon bolje je prečišćeno brzom hromatografijom , eluiranjem smešom 95% dihlormetana , 5% metanola pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje u boliku slobodne baze. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 8h0.97-1.08(2H, m), 1.12(3H, t, J 7.5), 1.17-1.26(3H, m), 1.53(2H,d,J 12.5), 1.63-1.75(3H, m), 1.87-1.98(1H, m), 2.44-2.55(6H, m), 3.37(4H, t, J 5.0), 4.20(2H, d; J 7.5), 6.59(1H, dd, J 7.5, 1.0), 6.93(1H, t, J 7.5), 7.06(1H, dd, j 8.0, 1.0), 7.39(1H, s); EIMS: m/z = 369.0 [M+H]<+>.

Primer 7

1 - f [ 1 -( cikloheksilmetil)- 7- hidroksi- 1 H- indol- 3- il1karbonil)- 4- etilpiperazin, hidrohloridna so

U rastvor 4-{[7-benziloksi-l-(cikloheksilmetil)-lH-indol-3-il]karbonil}-l-etilpiperazin (lg, 2.2mmol) u etanolu (50ml) dodat je paladijum (5 tež. % na aktivnom uglju; 100 mg). Smešaje hidrogenizovana 16 sati pod pritiskom od 5.5 bara na 60°C. Dobijena smešaje profiltrirana kroz dikalit i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom da bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) u vidu gume (865mg, 2.3 mmol).

Hidrohloridna soje dobijena dodatkom hlorovodonika (2M rastvor u dietil etru, 3ml) u rastvor slobodne baze (180mg, 0.5 mmol) u dietil etru (5ml). Talog je profiltriran i osušen. Čvrsti ostatak je kristalisao iz dietil etra i etanola pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) kao kristalna čvrsta supstanca (132mg, 0.3mmol).<*>H NMR (400MHz, CD3OD) 5H1.05(2H, m), 1.19(3H, m), 1.38(3H, t, J 7.5, 1.57(2H, m), 1.69(3H, m), 1.92(1H, m), 3.13(2H, m), 3.27(2H, q, 7.5), 3.45(2H, m), 3.61(2H, d, J 12.0), 4.29(2H, d, J 7.0), 4.55(2H, d, J 14.0), 6.59(1H, d, J 7.0), 7.14(1H, d, J 7.0), 7.52(1H, s); EIMS: m/z = 370.2

[M+H]<+>.

Primer 8

l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7-( 2- lfuoroetoksi)- lH- indol- 3- il] karbonil|- 4- etilpiperazin,

Natrijum hidrid (60% disperzija u mineralnom ulju, 65mg, 1.62mmol) je u porcijama, uz mešanje, u struji azota dodat u rastvor 4-{[l-(ciklohkesilmetil)-7-hidroksi-lH-indol-3-il]karbonil}-l-etilpiperazin (200mg, 0.54mmol) u dimetilformamidu (5ml). Posle 30 minuta, dodat je 1 -bromo-2-fluoTetan (49ul, 0.65mmol). Smešaje zagrevana 48 sati na 60°C, uz mešanje. Zatim je dodat 2-propanol (lOml), pa je smeša koncentrovana. Dobijenoj braon gumi dodat je dihlormetan (50ml) i 5% rastvor natrijum bikarbonata (50ml). Rganski sloj je ispran vodom (50ml), osušen iznad natrijum szlfata i koncentrovan. Sirov intermedijer je prečišćen brzom hromatografijom, eliuranjem smešom 95% dihlormetan, 5% metanol, pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje (54mg, 0.1 mmol). 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5H1.05(2H, m), 1.19(3H, m), 1,39(3H, t, J7.5), 1.56(2H, m), 1.69(3H, m), 1.92( 1H, m), 2.48(2H, q, J 7.0), 2.53 (4H, m), 3.75(4H, t, J 5.0), 4.26(2H, d, J 7.5), 4.32(1H, m) 4.39(1H, m), 4.75(1H, m), 4.87(1H, m), 6.73(1H, d, J 8.0), 7.06(1H, t, J 8.0), 7.26(1H, d, J 8.0), 7.44(1H, s); EIMS: m/z=416.2 [M+H]+.

Primer9

l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- etoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- etilpiperazin, je dobijen prema podtupku opisanom za Primer 8, korišćenjem bromoetana umesto l-bromo-2-fluoroetana. EIMS: m/z = 398.2 [M+H]<+>.Primer 10l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil)- 2, 3, 5, 6- tetrametilpiperazin,

hidrohloridna so

U rastvor diizopropiletilamina (0.83ml, 4.90 mmol) i 2,3,5,6-tetrametilpiperazina (0.35g, 2.45mmol) u dihlormetanu 85ml) dodat je rastvor l-(cikloheksilmetil)-7-metoksiindol-3-karbonil hlorid (0.33g, 1.08 mmol, pripremljen prema postupku datom za Primer 1) u dihlormetanu(5ml). Smešaje 6 sati mešana na sobnoj temperaturi, uparena pod sniženim pritiskom i ostatak je prečišćen brzom hromatografijom sa 5-10% (z/z) metanola u dihlormetanu kako bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) u vidu bezbojnog ulja (0.43g). Slobodna baza (O.lg, 0.24mmol) je rastvorena u dihlormetanu (lml), zatim je u kapima dodat 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietil etru (0.3ml) i dietil etar (3ml). Dobijeni talog je prikupljen filtriranjem, ispran djetiletrom (15ml) i osušen pod sniženim pritiskom kako bi se dobilo traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) u vidu bele čvrste supstance (0.09g, 0.20mmol).<*>H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.98-1.39(8H, m), 1.42(6H, d, J 7.0), 1.64-1.89(9H, m), 3.44-3.70(3H, m), 3.95(3H, s), 4.21-4.34(3H, m), 6.77(1H, d, J 7.7), 7.11(1H, t, J 8.2), 7.38(1H, d, J 8.2), 7.58(1H, s); EIMS: m/z 412.4[M+H]+.

Primer 11

l-{ n-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 2, 6- dimetilpiperazin, hidrohlorid

terc-butil estar 4-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetilpiperazin-1-karboksilne kiseline je dobijen prema postupku datom za Primer 10, upotrebom terc-butil estra 3,5-dimetilpiperazin-l-karboksilne kiseline (E.J. Jacobsen et al;J. Med. Chem.42, 1123-1144, 1999) umesto 2,3,5,6-tetrametilpiperazina. U ledeno hladan rastvor terc-butil estra 4-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil-3,5-dimetilpiperazin-1-karboksilne kiseline (0.52g, 1.08mmol) udihlormetanu (5ml) u kapima je dodata trifluorsirćetna kiselina (2ml). Smešaje ostavljena na sobnoj temperaturi više od 2 sata, pre nego što su uparene isparljive komponente pod sniženim pritiskom. Ostatak je suspendovan u 5M rastvoru natrijum hidroksida (lOml) i ekstrahovan u dihlormetan (2x30ml). Kombinovani organski slojevi su soušeni iznad magnezijum sulfata i upareni do ulja. Dobijeno ulje je prečišćeno brzom hromatografijom, eluiranjem sa 5-10% (z/z) metanola u dihlormetanu pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje (slobodna baza) kao bezbojno ulje. Slobodna baza je rastvorena u dietil etru (3ml) i u kapima je dodat 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietil etru (lml). Dobijeni talog je prikupljen filtriranjem, ispran dietiletrom (15ml) i osušen pod sniženim pritiskom pri čemu se dobija traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) kao bezbojna čvrsta supstanca (0.13g, 0.31mmol). 'H NMR (400MHz, CD3OD) 8H1.04(2H, brq, J 9.0), 1.11-1.25(3H, m), 1.44(6H, d, J 7.0), 1.54(2H, br d, J 13.0), 1.62-1.90(4H, m), 3.33-3.42(4H, m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.74-4.86(2H, m), 6.76(1 H, d, J 7.5), 7.09(1H, t, J 8.0), 7.21(1H, d, J 7.5), 7.46(1H, s); EIMS: m/z 384.2 [M+H]<+>.

Primer 12

l-( ri-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 3, 5- dimetilpiperazin, hidrohlorid

U rastvor l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline (0.25g, 0.87mmol, dobijene prema postupku za Primer 1) i 2,6-dimetilpiperazina (0.12g, 1.05mmol) u dihlormetanu (lOml) dodat je diizopropilkarbodiimid (0.16ml, 1.05mmol) i 1-hidroksibenzotriazol (0.0 lg, 0.09mmol). Smešaje mešana 18h na sobnoj temperaturi. Zatim je smeša ispranaa 5M natrijum hidroksidom (2x1 Omi), osušena magnezijum sulfatom i uparena. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom eluiranjem 5-10% (z/z) metanolom u dihlormetanu kako bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) kao bezbojno ulje. Slobodna baza (0.15g) je rastvorena u dietiletru (3ml) i u kapima je dodat 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietil etru (lml). Dobijeni talog je prikupljen filtriranjem, ispran dietiletrom (15ml) i osušen pod sniženim pritiskom pri čemu se dobija traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) kao bezbojna čvrsta supstanca (0.15g, 0.36mmol). 'H NMR (400MHz, CD3OD)5H0.98-1.26(5H, m), 1.32(6H, d, J 6.5), 1.56(2H, br d, J 12.0), 1.62-1.90(4H, m), 3.06(2H, dd, J 14.5, 11.5), 3.39-3.50(2H, m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.5), 4.52(2H, br d, J 13.5), 6.77(1H, d, J 7.5), 7.1(1H, t, J 8.0), 7.24(1H, d, J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z 384.2 [M+H]<+>.

Primer 13

Postupak dat za primer 12 je korišćen za dobijanje sledećih jedinjenja:

13A:l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- inkarboniU- 3- metilpiperazin, hidrohlorid

je dobijen od l-(cikioheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i rac-2-metilpiperazina. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 0.98-1.4(6H, m), 1.33(3H, d, J.5), 1.56(2H, br d, J 12.5), 1.63-1.88(4H, m), 3.17-3.22(2H, m), 3.39-3.51(3H, m), 3.94(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.43(2H, br d, J 14.0), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.1(1H, t, J 7.5), 7.25(1H, d, J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z = 370.2 [M+H]<+>.

13B:l-([ l- rciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 3, 5- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i 2,6-dimetilpiperazina. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 8H1.24-1.36(8H, m), 1.51-1.72(6H, m), 2.43(1H, heptet, J 7.5), 3.07(2H, dd, J 14.5, 11.5), 3.39-3.50(2H, m), 3.95(3H, s), 4.37(2H, d, J

7.5), 4.52(2H, d, J 14.0), 6.77(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 7.5), 7.24(1H, d, J 8.0), 7.59(1H, s);

EIMS: m/z = 370.2 [M+H]<+.>

13C:( S)- l-([ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i (S)-2-metilpiperazina.<*>H NMR (400MHz, CD3OD) 5H1.26-1.36(5H, m), 1.51-1.72(6H, m), 2.42(1 H, heptet, J 7.7), 3.20(2H, dd, J 14.5, 10.9), 3.38-3.5(3H, m), 3.95(3H, s), 4.37(2H, d, J 7.5), 4.43(2H, br d, J 14.5), 6.77(1H, d, J 7.6), 7.10(1H, t, J 7.7), 7.25(1H, d, J 8.1), 7.59(1H,

s); EIMS: m/z = 356.2 [M+H]<+>.

13D: l-([ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karboniU- 3, 3- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indoI-3-karboksilne kiseline i 2,2-dimetilpiperazina. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 6H1.10-1.22(5H, m), 1.38(6H, m), 1.54-1.86(6H, m), 3.31-3.34(2H, m), 3.2(2H, dd, J 14.5, 10.9), 3.81(2H, s), 3.95(3H, s), 3.96-3.99(2H, m), 4.26(2H, d, J 7.1), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 8.1), 7.24(1H, d, J 8.0), 7.53(1 H, s); EIMS: m/z = 384.5 [M+H]<+>.

13E:fS)- l-([ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i (S)-2-metilpiperazina. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 1.01-1.26(5H, m), 1.33(3H, d, J 6.5), 1.52-1.87(6H, m), 3.16-3.37(2H, m), 3.38-3.51 (3H, m), 3.95(3H, s), 4.27(2H, d, J 7.0), 4.43(2H, br d, J 14.3), 6.76(1H, d, J 7.8), 7.10(1H, t, J 7.9), 7.25(1H, d, J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z = 370.0 [M+H]<+>.

13F:( R)- l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i (R)-2-metilpiperazina. *H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 1.01-1.23(5H, m), 1.33(3H, d, J 6.5), 1.52-1.87(6H, m), 3.16-3.37(2H, m), 3.38-3.51(3H, m), 3.95(3H, s), 4.27(2H, d, J 7.0), 4.43(2H, br d, J 14.3), 6.76(1H, d, J 7.8), 7.10(1H, t, J 7.9), 7.25(1H, d, J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z = 370.0 [M+H]<+>.

Primer 14

l-( ri-( cikloheksilmetil)- 7- mtoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 3, 5- dimetil- 4- etilpipe

hidrohlorid

U rastvor l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetilpiperazina (0.7g, 1.83 mmol) i kalijum karbonata (0.3g, 2.19mmol) u dimetilformamidu (5ml) dodat je etiliodid (0.17ml, 2.10mmol). Smešaje zagrevana 18h an 50°C i razblažena vodom (20ml). Suspenzija je zatim ekstrahovana metil terc-butiletrom (2x30ml), kombinovani organski slojevi su isprani vodom (3x20ml), osušeni magenzijum slufatom i upareni. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom eluiranjem sa 5-10% (z/z) metanolom u dihlormetanu, kako bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) u vidu bezbojnog ulja. Slobodna baza (0.24g) je rastvoerna u dietiletru (lOml) i u kapima je dodat 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietil etru (lml). Dobijeni talog je prikupljen filtriranjem, ispran dietiletrom (15ml) i osušen pod sniženim pritiskom pri čemu se dobija traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) kao bela čvrsta supstanca (0.35g, 0.78mmol). *H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 0.98-1.23(5H, m), 1.30(3H, t, J 7.0), 1.39(6H, d, J 7.0), 1.53-1.88(6H, m), 3.22-3.35(2H, m), 3.42-3.61(4H, m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.53(2H, br d, J 13.0), 6.77(1H, d, J 8.0), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.27(1H, d, J 8.0), 7.57(1H, s); EIMS: m/z 412.4 [M+H<f>.

Primer 15

Postupak dat za primer 12 je korišćen za dobijanje sledećih jedinjenja:

15A: l- Ul-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karbonil}- 3, 5- dimetil- 4- etilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetilpiperazina. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5h 1.27-1.40(5H, m), 1.39(3H, d, J 6.5), 1.73-1.43(6H, m), 2.44(1H, heptet, J 7.0), 3.22-3.33(2H, m), 3.42-3.61(4H, m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J 7.0), 4.53(2H, br d, J 14.5), 6.77(1H, d, J 8.0), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.27(1H, d, J 8.0), 7.61(1H, s); EIMS: m/z = 398.0 [M+H]<+>.

15B: l-{ n-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- inkarbonil}- 4- etil- 2, 3, 5, 6-tetrametilpiperazin, hidrohlorid je dobijen od l-{[1-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-2,3,5,6-tetrametilpiperazina. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 6H0.98-1.29(8H, m),

1.32(3H, d, J 6.5), 1.44-1.88(15H, m), 3.32(5H, m), 3.95(3H, s), 4.20-4.41(3H, m), 6.77(1H, d, J 8.0), 7.11(1H, d, J 8.0), 7.37(1H, d, J 8.5), 7.55(1H, s); EIMS: m/z = 440.2 [M+H]<+>.

15C: l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 2, 6- dimetil- 4- etilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-2,6-dimetilpiperazina. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5H0.97-1.22(5H, m), 1.43(3H, t, J 7.0), 1.49(H, d, J 8.0), 1.51-1.88(6H, m), 3.23-3.41(4H, m), 3.56(2H, br d, J 11.0), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.86(2H, br s), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.1(1H, d, J 8.0), 7.23(1H, d, J 8.0), 7.48(1H, s); EIMS: m/z = 412.4 [M+H]<+>.

15D: l- Ul-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil}- 4- etil- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5h0.97-1.43(1 IH, m), 1.56(2H, brd, J 12.0), 1.64-1.89(2H, m ), 3.12-3.68(7H, br m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.50(2H, br s), 6.77(1H, d, J 8.0), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.26(1H, d J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=398.2[M+H]<+>.

15E: 1 - {| T -( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- inkarbonil) trans- 2, 5- dimetil- 4-

etilpiperazin, hidrohlorid l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lh-indol-3-il]karbonil}-trans-2,5-dimetilpiperazin je dobijen prema postupku datom za Primer 12, polazeći od l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline i trans-2,5-dimetilpiperazina. Traženo jedinjenje je dobijeno prema postupku datom za Primer 14. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.97-1.32(9H, m), 1.37(3H, t, J 7.0), 1.44-1.89(8H, m ), 3.12-3.78(6H, br m), 3.95(3H, s), 4.17-4.33(3H, m), 5.00(1H, br s), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.21(1H, d J 8.0), 7.48(1H, s); EIMS: m/z=412.4[M+H]<+>.

15F: 1 - ([ 1 -( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- il] karbonil 1- 3, 4, 5- trimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indoI-3-il]karbonil}-3,5-dimetilpiperazina i metiliodida. *H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.97-1.89(17H, m), 2.96(3H, br s), 3.23-3.48(4H, br m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.49(2H, br d, J 12.0), 6.77(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.26(1H, d J 7.5), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=398.0[M+H]<+>.

15G: l-{[ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karbonil}- 3, 4, 5- trimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(ciklopentilmetiI)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetilpiperazina i metiliodida. *H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 1.23-1.70(14H, m), 2.40(1H, heptet, J 7.5), 2.96(3H, br s), 3.21-3.48(4H, br m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J 7.0), 4.50(2H, br

d, J 13.5), 6.77(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.26(1H, d J 8.0), 7.60(1H, s); EIMS: m/z=384.2[M+H]<+>.

15H:l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karbonil|- 3, 4- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i metiliodida. *H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.97-1.89(14H, m), 2.92(3H, br s), 3.19-3.61(5H, br m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.49(2H, m), 6.76(1H, d, J 7.5),

7.10(1H, t, J 8.0), 7.27(1H, d J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=384.2[M+H]<+>.

151:( S)- l-{[ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- etil- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od (S)-l-{[l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i etiliodida. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5H 1.24-1.42(8H, m), 1.51-1.73(6H,

m), 2.43(1H, heptet, J 7.6), 3.12-3.23(2H, m), 3.47-3.71(5H, br m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J

6.9), 4.51(2H, br s), 6.77(1H, d, J 8.2), 7.10(1H, t, J 7.7), 7.26(1H, d, J 8.1), 7.60(1H, s);

EIMS: m/z=384.2[M+H]<+>.

15J:( R)- l-{[ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 4- etil- 3- metilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od (R)-l-{[l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina (dobijenog kao što je opisano u Primeru 12) i etiliodida.<*>H NMR (400MHz, CD3OD) 5H1.24-1.42(8H, m), 1.51-1.73(6H, m), 2.43(1H, heptet, J 7.6), 3.12-3.23(2H, m), 3.47-3.71(5H, br m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J 6.9), 4.51(2H, br s), 6.77(1H, d, J 8.2),

7.10(1H, t, J 7.7), 7.26(1H, d, J 8.1), 7.60(1H, s); EIMS: m/z=384.2[M+H]<+>.

15K:( S)- l-([ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karbonil}- 3, 4- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od (S)-l-{[l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i metiliodida. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H1.24-1.42(5H, m), 1.52-

1.74(6H, m), 2.43(1H, heptet, J 7.4), 2.86-2.99(3H, m), 3.17-3.60(5H, br m), 3.95(3H, s),

4.38(2H, d, J 7.6), 4.52(2H, br d, J 14.6), 6.77(1H, d, J 7.9), 7.10(1H, t, J 7.7), 7.27(1H, d J

8.1), 7.60(1 H, s); EIMS: m/z=370.0[M+H]<+>.

15L:( R)- l-{[ l-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil)- 3, 4- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od (R)-l-{[l-(cikIopentilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i metiliodida. 'HNMR (400MHz, CD3OD) 5H1.27-1.42(5H, m), 1.52-

1.74(6H, m), 2.43(1H, heptet, J 7.4), 2.86-2.99(3H, m), 3.17-3.60(5H, br m), 3.95(3H, s),

4.38(2H, d, J 7.6), 4.52(2H, br d, J 14.6), 6.77(1H, d, J 7.9), 7.10(1H, t, J 7.7), 7.26(1H, d, J

8.1), 7.60(1H, s); EIMS: m/z=370.5[M+H]<+>.

15M:1 -( ri-( cikloheksnmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- inkarbonill- 3^- dimetil- 4- etilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,3-dimetilpiperazina i ietiliodida. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.97-1.90(20H, m), 2.82-3.69(6H, br m), 3.95(3H, s), 4.22-4.61(4H, m), 6.77(1H, d, J 7.9), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.25(1H, d J 8.1), 7.53(1H, s); EIMS: m/z=412.4[M+H]<+>.

15N:1 -{[ 1 -( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- l H- indol- 3- il1karbonil}- 3, 3, 4- trimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3,3-dimetilpiperazina i metiliodida.<*>H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.98-1.90(17H, m), 2.85(3H, s), 3.29-3.70(4H, m), 3.95(3H, s), 4.22-4.60(4H, m), 6.77(1H, d, J 7.7), 7.10(1H, t, J 8.1), 7.25(1H, d J 8.2), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=398.2[M+H]<+>.

15Q:( S)- l-([ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 3, 4- dimetilpiperazin,

hidrohlorid je dobijen od (S)-l-{[l-(cikloheksiImetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i metiliodida. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 8H0.97-1.89(14H, m), 2.92(3H, br s), 3.19-3.61(5H, br m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.49(2H, m), 6.76(1H, d, J 7.5), 7.10(1H, t, J 8.0), 7.27(1H, d J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=384.2[M+H]<+>.

15P: ( S)- l-( n-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil}- 3- metil- 4-( 2-fluoretiDpiperazin, hidrohlorid je dobijen od (S)-l-{[l-(cikloheksilmetiI)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-metilpiperazina i l-bomo-2-fluoretana. *H NMR (400MHz, CD3OD) 8H 0.96-1.90(14H, m), 3.31-3.90(7H, br m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.0), 4.40-4.59(2H, m), 4.68-5.04(2H, br m), 6.77(111, d, J 7.5), 7.11(1H, t, J 8.0), 7.27(1H, d J 8.0), 7.56(1H, s); EIMS: m/z=416.0[M+H]<+>.

Primer 16

( R)- 2( ri-( cikloheksil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- inkarbonil}- oktahidro- 2H- pirido[ l, 2- a1pirazin

U rastvor (R)-(+)-l-(terbutoksikarbonil)-2-piperidin karboksilne kiseline (2.00g, 8.72 mmol) u dihlormetanu (30ml) je dodat metilestar glicin hidrohlorida (1.09g, 8.72), l-[3-(dimetilamino)propil]-3-etil karbodiimid hidrohlorid (2.0lg, 10.46mmol), 1-hidroksi-benzotriazol (1.22g, 9.04mmol) i trietilamina (2.43ml, 17.4 mmol). Smešaje 18 sati mešana u struji azota. Dobijena smešaje isprana 0.5M hlorovodoničnom kiselinom (20ml), vodom (2x20ml) i rastvorom soli (20ml), osušen iznad natrijum sulfata i koncentrovan da bi se dobio

(R)-l-(tercbutoksikarbonil)piperidin-2-karboksiglicin metilestar kao bezbojno ulje (2.47g, 8.23mmol).

(R)-l-(tercbutoksikarbonil)-piperidin-2-karboksiglicin metilestar (2.46g, 8.20 mmol) je rastvoren u trifluorsirćetnoj kiselini (lOml) i dobijeni rastvor je mešan 1 sat. uklonjena je trifluorsirćetna kiselina, pri čemu je dobijeno bezbojno ulje, koje je rastvoreno u metanolu (85ml) i dodat je trietilamin (9.Omi, 64.6mml). Dobijena smešaje zagrevana uz refluksovanje 4 sata. Zatim je rastvor koncentrovan da bi se dobilo ulje bledo narandžaste boje koje je . rekristalisano iz smeše heptana 48%, etra 48%, 2-propanola 4%, kako bi se dobio (R)-oktahidro-2H-pirido[l,2-a]pirazin u vidu belih kristala (0.66g, 3.90mmol).

(R)-oktahidro-l,4diokso-2H-pirido[l,2-a]pirazina (0.5g, 2.98mmol) je u porcijama dodato u mešani rastvor litiju aluminijum hidrida (IM u tetrahidrofuranu; 11.9ml, 11.9mmol). Dobijena smešaje 0.5h, zagrevana uz refluksovanje. Rastvor je zatim ohlađen na 0°C i u kapima je dodata voda (1.35ml), IM rastvor natrijum hidroksida (0.45ml), pa zatim voda (1.35ml). Dodat je tetrahidrfuran (lOml) i rastvor je mešan 0.5h pre filtriranja. Kolač je ispran tetrahidrofuranom (2x5ml) i kombinovani filtrati i frakcije od ispiranja su koncentrovan i, kako bi se dbio (R)-oktahidro-2H-pirido[l,2-a]pirazin kao žuto ulje (0.29g, 2.07mmol).

U rastvor l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indola (0.49g, 2.03mmol) u 1,1,2,2-tetrahloretanu (2.5ml), dodat je oksalil hlorid (0.19ml, 2.13mmol) uz mešanje u struji azota. Smešaje zagrevana 2 sata na 120°C. Posle hlađenja do sobne temperature, dodat je trietilamin (0.30ml, 2.13 mmol), pa zatim (R)-oktahidro-2H-pirido[l,2-a]pirazin (0.29g, 2.03mmol) kao rastvor u 1,1,2,2-tetrahloretau (2ml). Rastvor je mešan na sobnoj temperaturi i dobijenoj smeši je dodat dihlormetan (lOml) i voda(lOml). Organski sloj je ekstrahovan, ispran vodom (lOml), osušen iznad magnezijum slufata i koncentrovan. Dobijeno ulje purpurne boje je prečišćeno brzom hromatografijom, eluiranjem smešom 98% dihlormetana i 2% metanola, pri čemu se dobija traženo jedinjenje kao ulje bledo braon boje (245mg, 0.60mmol). [a]o<22>+13° (c 1.87 mg/ml u CHC13); 'H NMR (400MHz, CDC13)5H 0.92-1.05(2H, m), 1.12-1.36(6H, m), 1.48-1.88(9H, m), 1.93-1.98(1H, m), 2.07(1H, dt, J 11.5, 4.0),2.24(1H, dt, J 12.0, 3.0), 2.70-2.81(3H, m), 2.84-2.86(lH, m), 3.19-3.25(2H, m), 3.93(3H, s), 4.18(2H, d, J 7.0), 4.18-4.32 (2H, m), 6.65(1H, d, J 7.5), 7.07(1H, dd, J 8.0, 7.5),7.25(1H, s), 7.29(1H, d J 8.0); EIMS:

m/z=410.2[M+H]<+>.

Primer 17

Prema postupku datom u Primeru 16 dobijena su sledeća jedinjenja:

17A: ( S)- 2- 1 [ 1 -( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- illkarbonil}- oktahidro- 2H- pirido[ 1, 2-

alpirazin, hidrohlorid je dobijen od (S)-(-)-l-(tercbutoksikarbonil)2-piperidin karboksilne kiseline. [a]D<22>-18° (slobodna baza, c 4.05 mg/ml u CHC13); 'H NMR (400MHz, ČDC13) 6H0.99-1.08(2H, m), 1.13-1.28(3H, m), 1.50-2.03(12H, m), 3.02-3.12(1H, m), 3.13-3.30(3H, m), 3.43-3.50(3H, m), 3.95(3H, s), 4.27(2H, d, J 7.0), 4.49-4.59(2H, m), 6.77(1H, d, J 7.5), 7.11(1H, dd, J 8.0, 7.5), 7.25(1H, d, J 8.0), 7.54(1H, s); EIMS: m/z=410.5[M+H]<+>.

17B: ( R)- 2- Ul-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil)- oktahidro- 2H-pirolof 1, 2- alpirazin, je dobijen od (R)-(+)-l-(tercbutoksikarbonil)2-pirolidin karboksilne kiseline, 'H NMR (400MHz, CDC13) 5H 0.92-1.04(2H, m), 1.13-1.21(3H, m), 1.40-1.45(1H, m), 1.57-1.89(9H, m), 2.00-2.10(lH, m), 2.15-2.29(2H, m), 2.76-2.85(lH, m), 3.02-3.23(3H, m), 3.93(3H, s), 4.18(2H, d, J 7.0), 4.32-4.56(2H, m), 6.67(1H, d, J 7.0), 7.08(1H, t, J 8.0), 7.25-7.30(2H, m); EIMS: m/z=396.2[M+H]<+>.

17C: ( S)- 2-{ ri-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil)- oktahidro- 2H- pirolo[ l, 2-

aj pirazin, hidrohlorid je dobijen od (S)-(-)-l-(tercbutoksikarbonil)2-pirolidin karboksilne kiseline. 'H NMRslobodne baze (400MHz, CDC13) 5H 0.93-1.03(2H, m), 1.11-1.21(3H, m), 1.35-1.46(1H, m), 1.56-1.89(9H, m), 1.96-2.05(1H, m), 2.21-2.27(2H, m), 2.77(1H, t, J 11.0), 3.07(1H, d, J 10.5), 3.08-3.20(2H, m), 3.93(3H, s), 4.18(2H, d, J 7.0), 4.26-4.41(lH, m), 4.43-4.56(1H, m), 6.65(1H, d, J 8.0), 7.07(1H, t, J 8.0), 7.25-7.30(2H, m); EIMS: m/z=396.2[M+H]<+>.

17D: ( S)- 2-{[ 1 -( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- illkarbonil)- oktahidro- 2H- pirido[ 1, 2-a jpirazin, hidrohlorid je dobijen od (S)-(-)-l-(tercbutoksikarbonil)-2-piperidin karboksilne kiseline i l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indola. 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H 1-27-2.03(14H, m), 2.41(1H, heptet, J 7.0), 3.01-3.52(7H, m), 3.95(3H, s), 4.38(2H, d, J 10.0, 7.0), 6.77(1H, d, J 8.0), 7.1(1H, t, J 8.0), 7.26(1H, d, J 8.0), 7.6(1H, s); EIMS: m/z=396.2[M+H]<+>.

17E: ( S)- 2-( ri-( ciklopentilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonil|- oktahidro- 2H- pirolori. 2-al pirazin, hidrohlorid je dobijen od (S)-(-)-l-(tercbutoksikarbonil)-2-piprolidin karboksilne kiseline i l-(ciklopentilmetil)-7-metoksi-lH-indola. 'H NMR (400MHz, CDC13) 5H 1.21-2.23(15H, m), 2.41(1H, heptet, J 7.5), 2.75(1H, t, J 11.0), 3.01-3.20(3H, m), 3.94(2H, d, J

7.0), 4.32-4.53(2H, m), 6.65(1H, d, J 7.5), 7.07(1H, t, J 7.5), 7.23-7.31(2H, m); EIMS: m/z=382.2[M+H]<+>.

17F:( 3R, 9R)- 2-( n- Cikloheksilmetil^

2H- pirolon, 2- a1pirazin, je dobijen od (3R,9R)-oktahidro-l,4-diokso-2H-pirolo[l,2-a]pirazin (komercijalno dostupan) umesto (R)-oktahidro-l,4-diokso-2H-pirido[l,2-a]. EIMS: m/z=452.2[M+H]<+>.

17G: ( 3S, 9S)- 2-{ ri-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- inkarbonil|- 3- metiloktahidro-2H- pirolo| T, 2- a1pirazin. ie dobijen od l-(tercbutoksikarbonil)pirolina i metil estra L-alanin hidrohlorida. EIMS: m/z=410.0[M+H]+.

17H: ( 2R. aS)- l-{ n-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il1karbonill- 2-( g- hidroksi) etil- 4-

metilpiperazin, je dobijen od l-metil-l-(tercbutoksikarbonil)glicina i metil estra D- treonin hidrohlorida. EIMS: m/z=414.2[M+H]<+>.

171:r2S. aR)- l-( fl-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil}- 2-(' a- hidroksi) etil- 4-

metilpi<p>erazin, je dobijen od l-metil-l-(tercbutoksikarbonil)glicina i metil estra L- treonin hidrohlorida. EIMS: m/z=414.2[M+H]<+>.

17J: ( S)- 2-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- illkarbonil|- 3, 3- dimetil- oktahidro-2H- pirolon , 2- a] pirazin, je dobijen od l-(tercbutoksikarbonil)-prolina i hidrohloridne soli metil estra aminizobuterne kiseline; EIMS: m/z=424.2[M+H]<+>.

Primer 181 - I f 1 -( cikloheksilrnetil)- 7- metoksi- 1 H- indol- 3- il] karbonil) - 3-( fluormetil) piperazin,

hidrohlorid

U rastvor etil estra 2,3-dibrompropionske kiseline (21.9lml, 150.7mmol) u toluenu (175ml) na 40°C, dodata je smeša N,N'-dibenziletilendiamina (35.87g, 149.2 mmol) i trietilamina (37ml, 269mmol) u toluenu (75ml). Smša je zagrevana 16h na 80°C, profiltrirana i talog ispran toluenom (200ml). Kombinovani filtrati su isprani vodom (2x200ml), osušeni magnezijum sulfatom i upareni tako da se dobija etil estar l,4-dibenzil-piperazin-2-karboksilne kiseline (45.57g) u vidu ulja narandžaste boje.

U litijum aluminijum hidrid (IM, rastvor u tetrahidrofuranu, 32ml, 32mmol) na 0°C u kapima je dodat rastvor etilestra l,4-dibenzil-piprazin-2-karboksilne kiseline (lOg, 32.1mmol) u tertrahidrofuranu (30ml) i mešan 16 sati. Smeši je pažlivo dodat rastvor natrijum hidroksida

(4M, 150ml), pa zatim dihlormetan (200ml). Organska faza je odvojena, osušena natri jum sulfatom i uparena, tako da se dobija l,4-dibenzil-2-(hidroksimetil)-piperazin (8.36g) u vidu ulja naradžaste boje.

U rastvor dietilaminosumportrifluorida (1.5,1. 12.16mmol) u dihlormetanu (lOml) na -

? 72°C, dodat je l,4-dibenzil-2-(hidroksimetil)piperazin (3g, 10.1 mmol) u dihlormetanu (20ml)

u toku 10 minuta. Smša je mešana 16h dok se zagreva do sobne temperature i dodata je voda (20ml). pH vodene faze je podešen na 9, dodatkom 4M natrijum hidroksida i odvojena je organska faza. Vodena faza je ekstrahovana dihlormetanom (2x30ml) i kombinovani organski slojevi su osušeni natrijum sulfatom i upareni. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom, eluiranjem 20% (z/z) etilacetatom u heksanu kako bi se dobio l,4-dibenzil-2-(fluormetil)piperazin (0.94g) u vidu bezbojnog ulja. U gustu smešu paladijuma na ugljeniku (10% t/t, lg) u etanolu (20ml) dodat je l,4-dibenzil-2-(fluormetil)piperazin (2.98g, lOmmol) u etanolu (20ml). Smešaje zagrevana 72 sata na 65°C u struji vodonika (5 atm), zatim profiltrirana kroz dikalit i dikalit je ispran etanolom (50ml) Filtrati su upareni pri čemu se dobija 2-fluormetil(piperazin) (0.97g) kao bezbojna čvrsta supstanca. U rastvor 1-(cikloheksil)metiI-7-metoksi-indol-3-karboksilne kiseline (0.59g, 2.04mmol, dobijena prema postupku opisanom u Primeru 1) i 2-(fluormetil)piperazina (0.37g, 3.15mmol) u dihlormetanu (15ml) dodat je l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid (0.47g, 2.45mmol) i 1-hidroksibenzotriazol (0.07g, 0.51 mmol). Smešaje 18h mešana na sobnoj temeraturi i uparena. Ostatak je prečišćen brzom hromatografijom, eluiranjem sa 0-10% (z/z) u dihlormetanu kako

bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) u vidu bezbojnog ulja (0.47g). Slobodna baza (0.05g) je rastvorena u dietiletru (3ml) i u kapima je dodat 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietiletru (lml). Dobijeni talog je prikupljen filtriranjem, ispran dietiletrom (lOml) i osušen pod sniženim pritiskom kako bi se dobilo traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) u bezbojnom čvrstom obliku (0.05g, 0.12mmol). 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.98-1.27(5H, m), 1.57(2H, br d, J 12.9), 1.63-1.90(4H, m), 3.21-3.53(4H, m), 3.68-3.79(lH, m), 3.95(3H, s), 4.26(2H, d, J 7.1), 4.43-4.82(4H, m), 6.77(1H, d, J 7.7), 7.11(1H, t, J 7.5),

7.27(1H, d, J 8.0), 7.57(1 H, s); EIMS: m/z=270.2[fragment+H]<+>.

Primer 19

l-{[ l-( cikloheksilmetil)- 7- metoksi- lH- indol- 3- il] karb^

piperazin, hlorovodonik

U rastvor l-{[l-(cikloheksilmetil)-7-metoksi-lH-indol-3-il]karbonil}-3-(fluormetil)piperazina (0.2g, 0.52mmol, dobijen prema postupku opisanom za Primer 18) u metanolu (lOml) dodataje sirćetna kiselina (0.18ml, 3.1mmol), molekulsko sito (lg) od 4A, [(l-etoksiciklopropil)oksi]trimetilsilan (0.62ml, 3.1mmol) i natrijum cijanoborhidrid (0.15g, 2.33mmol). Smešaje 18h zagrevana na 70°C, profiltrirana i talog je ispran dihlormetanom (20ml) i metanolom (20ml). Filtrati su upareni, rastvoreni u dihlormetanu (30ml) i isprani rastvorom natrijum hidroksida (4M, 15ml) i zasićenim rastvorom natrijum hlorida (15ml). Organska faza je osušena natrijum sulfatom, uparena i ostatak je prečišćen brzom hromatografijom, eluiranjem 2% (z/z) metanolom u dihlormetanu kako bi se dobilo traženo jedinjenje (slobodna baza) kao ulje žute boje (0.2g). Slobodna baza je rastvorena u dietil etru (3ml) i u dodat je kapima 2M rastvor hlorovodonične kiseline u dietiletru (lml). Dobijeni talog je prikupljen filtracijom, ispran dietilterom (lOml) i osušen pod sniženim pritiskom, pri čemu je dobijeno traženo jedinjenje (1:1 so hlorovodonične kiseline) kao bezbojna čvrsta supstanca (0.2g, 0.43mmol). 'H NMR (400MHz, CD3OD) 5H0.91-1.25(9H, m), 1.57(2H, br d, J 12.6), 1.62-1.91(4H, m), 2.8-2.93(lH, m), 3.33-3.82(5H, m), 3.96(3H, s), 4.27(2H, d, J 7.0) , 4.43-4.86(3H, m), 5.10-5.31 (1H, m), 6.77(1H, d, J 7.3), 7.11(1H, t, J 8.1), 7.28(1H, d, J 8.1) , 7.56(1H, s); EIMS: m/z 428.2[M+H]+.

Primer 20

Određivanje in- vitro efikasnosti i jačine na humanom CB1 receptoru eksprimovanom u CHO

ćelijama

Jajne ćelije kineskog hrčka (CHO)koje eksprimuju humani CB1 receptor i luciferaza reporter gen su suspendovani u fenol crvenom/DMEM/F-12 smeši bez seruma u 96-to ćelijsku mikrotitar ploču, gustine od približno 3xl0<4>ćelija po udubljenju (krajnja zapreminalOOuJ). Ćelije su inkubirane preko noći (oko 18h na 37°C, 5% C02/95% vazduh) pre analize.

Testirano jedinjenje (lOmM rastvor u DMSO) je rastovren u F12 Nut Mix-u pri čemu je dobijen osnovni rastvor u opsegu koncentracija od 0.1 lmM do 0.1 lnM. Mikrotitar ploča je inkubirana 5 sati na 37°C kako bi se omogućila ekspresija enzima luciferaze indukovana agonistom. Pod prigušenim svetlom, u svako udubljenje dodat je LucLite supstrat (Packard; rekonstituisana prema instrukcijama proizvođača; 10Op.1). Ploča je pokrivena sa Top Seal-om, pa zatim inkubirana na sobnoj temperaturi 5 minuta pre brojanja na Pakarrd TopCount (jednofotonsko brojanje, vreme brojanja 0.01 minut, pomeranje brojanja za 5 minuta).

_Da bi se dobila vrednost za EC5o, na njabolju krivu grafičke zavisnosti broja u sekundi (CPR) od koncentracije jedinjenja (M), primenjen je metod zbira najmanjih kvadrata. U Tablici 1 date su vrednosti za pECso, dobijene za neka reprezentativna jedinjenja pronalaska.

Primer 21: Latentnost repnog udarca kod miša

Miševi su trenirani da mirno sede u aparatu za merenje repnog udarca (Ugo Basile, Italy), dok je merena latentnost repnog udarca. Rep je izložen fokusiranom snopu topotnog

zračenja na mesto koje je oko 2.5cm od vrha repa.Latentnost repnog udarca je definisana kao interval između primnjene temralne stimulacije i povlačenja repa. Primenjen je prekid od 12 sekundi radi prevencije oštećenja tkiva. Četiri grupe od osam miševa je tretirano nosačem ili jednim od tri doze testiranog jedinjenja, administriranog intravenozno (nosač: rastvor soli 9 g/l; injektirana zapremina lOml/kg). Latenost repnog udarca je merena pre administracije testiranog jedinjenja i u regularnim intervalima (obično 20, 40 i 60 minuta) posle administracije jedinjenja. ED50 je izračunata na Tmax-

Jedinjenja iz primera 14, 15F, 150, 17A, 17C i 17D značajno povećavaju latentnost repnog udarca sa EDso<5u.mol/kg.

Claims (9)

1. Derivat l-[(indol-3-il)karboniI]piperazina opšte formule I gde R predstavalja 1-4 supstituenta nezavisno odabrana od H, (Ci_4)alkil, (po potrebi supstituisan halogenom), (Ci-4)alkoksi (po potrebi supstituisan halogenom), halogen, OH, NH2, CN i N02; Ri je (C5_8)cikloalkil ili (Cs^cikloalkenil; R2 je H, metil ili etil; R3, R3', R4', R5, R5' i Rć', su nezavisno vodonik ili (Ci_4)alkil, po potrebi supstituisan sa (Ci_4)alkoksi, halogenom ili OH; R6 je vodonik ili (Ci-4)alkil, po poterbi supstituisan sa (Ci.4)alkoksi, halogenom ili OH; R(,zajedno sa R7obrazuje 4-7-člani zasićen heterociklični prsten, koji po potrebi sadrži još i heteroatom odabran od O i S; R7zajedno saR(,4-7-članim zasićenim heterocikličnim prstenom, po potrebi ima još i heteroatom odabran od O i S; ili R7 je H, (Ci_4)alkil ili (C3_5)cikloalkil, gde su alkil grupe po potrebi supstituisane sa OH, halogenom ili (C|_4)alkoksi; ili njihove farmaceutski prihvatljive soli.

2. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina iz zahteva 1, naznačen time, stoje R2, H i Rije (C5_6)cikloalkil.

3. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina iz zahteva 2, naznačen time, stoje R, (Ci.4)alkiloksi ili halogen.

4. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina iz zahteva 3, naznačen time, što R predstavlja metoksi grupu na položaju 7 indolovog prstena.

5. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina iz zahteva 4, naznačen time, što su R3, R3', R4', R5, R5' i R6', H; a R4, Rći R7su nezavisno H ili (Ci.4)alkil, ili R6zajedno sa R7, obrazuje 5- ili 6-člani zasićen heterociklični prsten i R4 je H ili (C|.4)alkil.

6. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina u skaldu sa formulom I iz zahteva 1, naznačen time, što je odabran od: 1-{[1-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,5-dimetil-4-etilpiperazin; l-{[l-(cikloheksilmetil)-7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,4,5-trimetilpiperazin; (S)-1-{[1-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-3,4-dimetil-piperazin; (S)-2-{[l-(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirido-2H-pirido[l,2-a]pirazin;

(S)-2-{[ 1 -(cikloheksilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirolo-[l,2-ajpirazin; i (S)-2-{[l-( ciklopentilmetil)- 7 -metoksi-1 H-indol-3-il]karbonil}-oktahidro-2H-pirido-[l ,2-ajpirazin; ili njihove farmaceutski prihvatljive soli.

7. Derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina prema jednom od zahteva 1-6 za primenu u terapiji.

8. Farmaceutski preparat koji sadrži derivat l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina prema jednom od zahteva 1-6 i farmaceutski prihvatljiv nosač.

9. Primena derivata l-[(indol-3-il)karbonil]piperazina formule I kao što je definisano u zahtevu 1, za dobijanje leka za lečenje bola.