RS1325U - Višekomorni profilisani element za izradu krila i oblih krila za prozore, vrata ili sličnih elemenata za zatvaranje građevinskih otvora - Google Patents

Description

Oblast tehnika

Predmet pronalaska pripada, uopšteno posmatano,uoblast gradjevinaretva a

bližeuoblast vJsokogradnJe, odnosno u oblast vrata,prozora isi.predmetpronalaska

konkretno pripada oblasti profifeanih elemenata za izradu konstrukcfa okvira otvora u

zidovima,podovima iliplafonima, odnosno pripada oblasti profifeaniišupljihokvira od plastičnog materijala posebnog poprečnog presekakojise u vidu prozoraivrata krutougradjuju u svaki otvor.

Prema Medjunarodnoj klasifikaciji patenata MKP predmet pronalaska je

označenIklasifikovan osnovnim klasifikacionim simbolima: E 08 B 1/28kojise odnosi na konstrukcijuokviraza vrata i prozore od plastičnih materijala, E 06 B1/30kojise odnosi nakonstrukcijeokvira otvorauzidovima, podovimailiplafonima,

odnosno na šuplje okvire od plastičnog materijala posebnog poprečnog presekakoji

sekrutougradjujuusvakiotvor,E 06 B 3/22kojise odnosi na prozorska krila, krila za vratailislične elemente za zatvaranje otvora, odnosno na šuplje okvire od plastičnog materijala, E 04 C3/00koji se odnosi na konstruktivne noseće elemente izduženog oblikaiE 06 B 3/96kojise odnosi na ugaoneiliMčne spojeve zaprozore,vrata ili sličneramove.

Tehničkiproblem

Tehnički problem koji se želi resiti predmetnim pronalaskom sastoji se u

sledećem: kako konstrukcijski i oblikovno resiti visekomomi proifflsani element, tkz. T

prečka, za izradu krta i oblih krila za prozore, vrata Hi slični) elemenata za zatvaranje

gradjevinskih otvora sa uskočnlm zaptivnim gumama, koji bi imao minimalnu toplotnu

propustfivost odnosno izvanrednu energetsku efikasnost, bio maksimalno

funkcionalan, posedovao optimalu krutost pri većim dužinama, bio univerzalan,

jednostavne konstrukcije, lagan, jednostavni za montažu, dobrih zaptivnii svojstava,

dugog veka trajanja, ekonomski isplatijiv i koji bi zadovotavao najviše standarde za

elemente ovoga tipa i namene.

Stanje tehnike

U oblasti profHsanih elemenata za izradu konstarkcfa prozorsldh krila, krila

vrata IH stfinli olcrnonata za zatvaranje građevinskih otvora poznat je čitav niz resenja

u domaćoj i stranoj paetntnoj literaturi.

Tako je jedno od poznatih resenja prikazano u prjavi malog patenta broj 681 MP

pod nazivom "Noseći profil za gips-fcartonske ploče". Jedno drugo resenje profila

prikazano je u Patentnom spisu broj 500606 pod nazivom „Sistem elemenata za

međusobno uglavljivanje za građenje raznih konstrukcija, kao plafona, krovova, lukova,

kupola, lanterni, nadstrešnica, pasareia I dr.". Ovde je prikazan šuplji izduženi kutfasti

profil sa zatvorenom srednjom neutralnom komorom kvadratnog preseka gde su bočno

od srednje šupfhe na jednu I na drugu stranu izvedeni Ispusti koji čine čeljusti za

prttrvatanje ispuna. Dale, u Paterrtnom spisu broj 51290B pod nazivom „Konstruktija

prozora, vrata i zidova od višekomomih PVC profila" pirkazano je više konstrukcija

višekomomli profilainačini njihovog medjusobnog povezivanja. U jednoj drugoj prijavi

patenta broj P-2010/D444 pod nazivom „ObUkovani sp<p>jni profili za gradnju stubova i

poprečnih greda unutrašnjih pregradnih zidova<11>prikazano je više različito obtikovanli

profita koji se mogu medjusobno povezivaliusvim pozlcšama, tako Sto se zahvataju

međusobno itakoostvaruju željene Širine, tj. debljine pregradnih zidova.

Takodje, čitav niz profila kao dizajnersldh resenja prikazan je u prijavama

modela broj: M-30 do M-36 i M-48 do M-64 iz 2002 god, M-60 do M-103 iz 2003 god. i M-63 do M-55 iz 2004 god. pod opSUm nazivom "Alumkigumski proflir.

Tako jedno od ovih resenja prikazano u modelu broj 10115 pod nazivom

"Alummiumski profil zastokove"opisuje se profil gde se novostovogprofila ogleda u

tomeStonjegov središnji deo predstavljaju tri šuplje piLmtaUčiie komore pravougaonog

preseka međusobno povezane dužim stranama pri čemu je visina gornje komore

dvostruko manja od visina ostale dve komore. Sa gornje strane profila nalazi se

horizontalna pravougaona ploča koja ujedno predstavka gornji zid komoreikoja svojim

levlm krajem prelazi komoru za 1A njene dužine, dok desnim krajem prelazi komoru za

% njene dužine. Na desnom kraju gornje ploče koja se lučno savija na dole, sa donje

strane ima žljeb koji sa unutrašnje strane ograničava žfiebni ram sastavfen od gornjeg i

donjeg žfeba.

Ni jedno od prethodno navedenih resenja ne predstavlja relevantno stanje

tehnks za ovde prikazani pronalazak.

Kod orih poznatih noeećii profila uočeno je niz nedostataka a neki od njih su: profiti nisu maksimalno funkcionalni jer se baziraju na kompromisu zahteva, ne

poseduju zadovoljavajuću krutost privelikimdužinama tako da dolazi do vitoperenja, imajuveliki koeficijentenergetske propustijivosti, nisu univerzalni paimje mogućnost primene ograničena, tonstrukcijaimjekomplikovana iteška, pa samim tim nisu uvek

ekonomski isplativi i dr.

Zbog toga jeciljovog pronalaska da otkloni sve pc«tpjeće nedostatke poznatih

profitnih elemenata ove vrste.

Izlaganje suštine pronalaska

Pronalazak se odnosi na šuplji višekomomi kutijasti profilisani element za

izradu krila, odnosno obih krila, za prozore, vratailisličnih elemenata za zatvaranje

gradjevinskih otvora sa uskočnim zaptivnim gumama. Profilisani element, prema

pronalasku, posebno je predvidjen za izradu tkz. T prečke kod krila i obih krila vratai

prozora.

Profilisani element prema pronalasku ss sastoji od više zatvorenih i više

otvorenih komora, spofašnjihiunutrašnjih zidova i ispusta. Ono što ujedno čini i

novost pronalaska je da se sastoji od središnje komore, koja je obrazovana od

gornjegidonjeg horizontalnog zida, gornjegidonjeg kosog zidaibočnih zidova. Na

desnoj strani, uz središnju komoru, izvedena je zatvorena komora. Sa spoUašnje

strane iznad I ispod pomenute komore a na gornjem i donjem delu profilisanog

otomonta ispustima su obrazovane ove simetrično postavljene otvorene komore. Na

levoj straniuzsredišnju komoru, obrazovane su i vertikalno postavljene tri komore: srednja komora postavljena horizontalno u produžetku središnje komore elementa,

gornja komora koja je postavtsna na profilisanom elementu konzolno i vertikalno na

gore iznad gornjeg zida i donja komora koja je postavljena na profilisanom elementu

konzolno i vertikalno na dole Ispod donjeg zida. Spoljašnji zid srednje komore

izveden je ojačano i višestruko je deblji od ostalih zidova profilisanog elementa.

Kratak opla slika nacrta

Radi lakšeg razumevanja pronalaska, kao i zbog prikazivanja kako se on može

ostvarili u praksi, podnosilac prgave se poziva na priloženi nacrt u kome:

• Slika 1 prikazuje šematski izgled osnovnog resenja kufijastog

vlšekomomog profilisanog otomonta za bradu krša i oblih krila prozora i vrata, prema

pronalasku, u vertikalnom prošeku.

Autor je miSSenja da bi prilaganje sHke višekomomog profilisanog elementa

prema pronalasku u aJcBonornetnjskpom izgledu Uto suvišno pa je nije uvrstio u nacrt

Detaljan opis pronalaska

Pronalazak se odnosi na višekomorni kutijasti profilisani element za izradu

krilaioblih krila, za prozore, vrata ili sličnih elemenata za zatvaranje gradjevinskih

otvora sa uskočnim zaptivnim gumama. Profilisani element 1, prema pronalasku i

Slici 1, u osnovi se sastoji od vise zatvorenih komora 2, 11, 30, 31, 32 spoijašnjih

zidova 3, 4. 5, 6, 10, 20, 21, 22, 23, 24. 25,26,27, 28 i ispusta 12,13,15.16. 36.

37,41,42.

Središnja komora 2 proflHsanog elementa 1 obrazovana je gornjim zidovima

3,4, donjim zidovima 5,6, i bočnim vertikalnim zidovima 7,8. Zidovi 3,5 su zakoseni

pod oštrim ugtom, dok su zidovi 4,8 postavljeni horizontalno.

Na desnoj strani profilisanog elementa 1, uz središnju komoru 2, između

unutrašnjeg vertikalnog zida8,spogašnjeg bočnog zida 10 i horizontalnih zidova 4 i

6, izvedena Je komora 11. pravougaonog oblika.

Na krajevima horizontalnih zidova4,6 izvedeni su ispusti 12,13,15, 16. Na

spoju zidova 3, 4, sa spoljaSnje strane, izveden je L profilisani ispust 12, dok je na

drugom kraju zida 4, u produžetku vertikalnog zida 10, izveden ispust 13, sa

proširenim krajem. Ispusti 12,13 sa zidom 4 obrazuju otvorenu komoru 14. Na spoju

zidova 5,6, sa spoljaSnje strane, izveden je L profilisani ispust 15, dok je na drugom

kraju zida 6, u produžetku vertikalnog zida 10, izveden ispust 16, sa proširenim

krajem. Ispusti 15,16 sa zidom 6 obrazuju otvorenu komoru 17.

Na levoj strani profilisanog elementa 1, uz središnju komom 2, između

unutrašnjeg vertikalnog zida 7. spoijašnjih bočnih zidova 20,21.22,23,24,25,26,27, 28 obrazovane su tri vertikalno postavfene komore 30, 31, 32. Srednja komora 30,

pravougaonog obHka, obrazovana je vertikalnim zidom 7, spofašnjan bočnim zidom 22

igornjimidonjim horizontalnim zidovima 33, 34. Zid 22 izveden je višestruko deblji od

zidova 23,26.

Gornja komora 31 je postavljena na elernentu1konzolnoivertikalno na gore iznad zida 3, odnosno zida 33.Komora31 oivičena je zidovima 20,23,24,25,33,35. Vertikalni zid 23 na svom gornjem delu prelazi ukosizid 24 a ovaj se dale nastavia u

kosi, pod oštrim ugtom postavfoni, zid 25. Gornji krajevi vertikalnog zida 20 i kosog

zida 25 spojeni su zidom 35 lučnog oblika. Horizontalni zid 33 zajedno sa zidom 22

odvaja komoru 31 od komore 30. U produžetku vertikalnog zida 20 izveden jekratki

ispust 36, dok je u produžetku zida 25 izveden ispust 37, proširen na svom kraju. Na

ovaj način Je u gornjem desnom uglu komore 31, između izmedju ispusta 36,37ilučno

obllcovanog zida 35 izvedena otvorena komora 38 ukojuae postavlja elastična

iiskočna zaptivna guma.

Donja komora 32 je postavljena na elementu1konzolnoivertikalno na dole

ispod zida 5, odnosno zida 34. Komora 32 oMosnaje zidovima 21, 26,27,28, 34,40.

Vertikalni zid 26 na donjem delu prelazi u kosi zid 27 a ovaj se daše nastavlja u kosi,

pod oštrim ugtom postavfeni, zid 28. Donji krajevi vertikalnog zida 21ikosog zida 28

spojeni su zidom 40 lučnog oblika. Horizontalni zid 34 zajedno sa zidom22odvaja

komoru 32 od komore 30. Uprodužetku vertikalnogzida 21 izveden je kratki ispust 41,

dok je u produžetku zida 28 Izveden ispust 42, proširen na svom kraju. Na ovaj način je

u donjem desnom uglu komore 32, Između ispusta 41,42 i lučno obllcovanog zida 40

obrazovana otvorena komora 43 ukojuse postavfa elastična uskočna zaptivna guma.

Način funkcionisanja, odnosno, korišćenja profilisanog elementa 1, prema

pronalasku, je jednostavan i na očkjtedan način probdlazi iz prethodnog opisainacrta

pa ga nije potrebno posebno detaljno opisivati. Naime, konstrukcija ramova prozora,

vrata,štokovai si. izvodi se sečenjem profilisanog elementa 1 na odgovarajuću meruispajanjemtihdefova pod uglom, gde se uz zaptivne gumene elemente, termopan

stakla, okovaiostalih standardnih etemeneta, omogućava da ovakvi građevinski

elementi u svakom pogledu imaju visokikvalrtet izadovoljavaju sve propise, standardeinorme u građevinarstvu.

Način industrijske NI druge primane pronalaska

Način primene pronalaska proistioe na očigledan način iz prethodnog teksta,

odnosno za privrednu upotrebu prijavljenog pronalaska nisu rjotrebna neka posebna

znanja, uputstva ili iskustva da bi se uspesno primenio pronalazak. Potrebna su i

dovofna samo ona znanja iz predmetne oblasti koja poseduje prosečan stručnjak za

uspešnu primenu preotfietnog pronalaska a na osnovu datog opisa. Sve konstrokrijske

i funkcionalne karalđenstike pronalaska pronalazač je uspesno proverio na izradjenom

prototipu.

Claims (1)

1.Vlšekomomi profilisani element (1) za izradu krila l oblih krila za prozore, vrata ili sličnih elemenata za zatvaranje gradjevinskih otvora,naznačen time, sto se sastoji od središnje komore (2) koja je obrazovana gornjim zidovima (3,4), donjim zidovima (5,6), i vertikalnim bočnim zidovima (7,8), pri čemu su zidovi (3,5) zakošeni pod oštrim uglom, dok su zidovi (4, 6) postavljeni horizontalno, što je na desnoj strani profilisanog elementa (1), uz središnju komoru (2), između unutrašnjeg vertikalnog zida (8), epoljašnjeg bočnog zida (10)ihorizontalnih zidova (4, 6), izvedena komora (11), pravougaonog oblika, što je na spoju zidova (3, 4), sa spoljaSnje strane, izveden L profilisani ispust (12), dok je na drugom kraju zida (4), u produžetku vertikalnog zida (10), izveden ispust (13), sa proširenim krajem, pri čemu ispusti (12,13) sa zidom (4) obrazuju otvorenu komoru (14), što je na spoju zidova (5,6), sa spoljaSnje strane, izveden L profilisani ispust (15), dok je na drugom kraju zida (6), u produžetku vertikalnog zida (10), izveden ispust (16), sa proširenim krajem, pri čemu ispusti (15,16) sa zidom (6) obrazuju otvorenu komoru (17), što su na levoj strani profilisanog elementa (1), uz središnju komoru (2), između unutrašnjeg vertikalnog zida (7), spoijašnjih bočnih zidova (20,21,22,23,24,25,26, 27, 26) obrazovane tri komore (30, 31, 32), Sto je srednja komora (30), pravougaonog oblika, obrazovana vertikalnim zidom (7), spoljašnjim bočnim zidom (22) I gornjim i donjim horizontalnim zidovima (33,34), Sto je zid (22) izveden ojačanivišestruko deblji od zidova (23, 26), Sto je gornja komora (31), oivičena zidovima (20, 23, 24, 25, 33, 35), postavljena na elementu (1) konzolno i vertikalno na gore iznad zida (3), odnosno zida (33), što zid (23) na gornjem delu prelazi u kosi zid (24) koji se nastavlja u kosi pod oštrim uglom postavljeni zid (25), što su gornji krajevi vertikalnog zida (20) i kosog zida (25) spojeni zidom (35) lučnog oblika, što je uprodužetku vertikalnog zida (20) izveden kratki ispust (36), dok je u produžetku zida (25)izvedenispust (37) proširen na svom kraju, pri čemu je izmedju ispusta (36,37) i lučno oblikovanog zida (35) obrazovana otvorena komora (38),štoje donja komora(32),oivičena zidovima (21,26,27, 28, 34, 40), postavljena na elementu(1)konzolnoivertikalno na dole ispod zida (5), odnosno zida (34), što zid (26) na donjem delu prelaziukosi zid (27) koji se nastavilaukosi pod oštrim uglom postavljeni zid (28),štosu dorflkrajevivertikalnog zida (21) i kosog zida (28) spojeni zidom (40) lučnog oblikai štoje u produžetku vertikalnog zida (21) Izveden kratki ispust (41), dok jeuprodužetku zida (28) izveden ispust (42), proširen na svom kraju,pričemu je zmedju ispusta (41,42)ilučnooblikovanogzida (40) obrazovana otvorena komora (43).