RS20050130A - Primena fermentisane žitne prekrupe za prehranu domaćih životinja i u veterinarstvu - Google Patents

Abstract

Pronalazak se odnosi na nove primene ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe i to u svrhu hranjenja životinja i veterinarske terapije. Predmet ovog pronalaska takođe su kabasta hrana, hranljive materije i prethodno proizvedene smeše i veterinarski preparati koji sadrže ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe.

Description

PRIMENA FERMENTISANEŽITNEPREKRUPE

ZA PREHRANU DOMAĆIH ŽIVOTINJA

I U VETERINARSTVU

Pronalazak se odnosi na novu primenu ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe, posebno za prehranu i za veterinarske svrhe. Predmet ovog pronalaska takođe obuhvata kabastu hranu, hranjive materije i prethodno proizvedene smeše koje sadrže ekstrakt fermentisane žitne prekrupe.

Ekstrakt fermentisane žitne prekrupe (u daljem tekstu: VET-HBM) i njegova proizvodnja izneti su u WO-98/08694, u kome su opisani njegovo imunostimulativno delovanje i delovanje na suzbijanju metastaze. (Pomenuti dokument uključen je kao literatura.) Ovaj se napred pomenuti materijal proizvodi fermentisanjem pšenične prekrupe sa Saccharomvces cerevisiae, a potom sušenjem filtrirane fermentacione tečnosti. Dobijeni je materijal naznačen sadržajem 2,6-dimetoksi-p-benzohinona, koji iznosi oko 0,4 mg/g suve materije.

Neočekivano smo u toku naših istraživana) a utvrdili da se VET-HBM može izvanredno primeniti u gajenju domaćih životinja i hranjenju životinja. VET-HBM obezbeđuje brže povećanje telesne mase i povećava otpornost životinja na oboljenja, pre svega na infektivna oboljenja. Posebno služi za povećano dobijanje mesa i za poboljšanje kvaliteta mesa od domaćih životinja koje se odgajaju u uslovima masovne proizvodnje, pre svega živine i svinja, a istovremeno obezbeđuje bolje iskorišćenje kabaste hrane (bolji odnos pretvaranja hrane).

Ekonomična masovna proizvodnja svinja i živine važan je činilac među činilocima koji određuju profitabilnost gajenja domaćih životinja. Smanjenje količine kabaste hrane ima veliki značaj zbog visokih cena kabaste hrane. U poslednjim dekadama ostvareno je mnogo dobrih rezultata u kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima proizvedenog mesa i jaja zahvaljujući razvoju profesionalno kombinovane kabaste hrane kao i primenom pogodno izabranih dodatnih sastojaka. Pokazalo se, međutim, da se efikasnije komponente, posebno aditivi kabastoj hrani, ne mogu koristiti bez zaziranja (toksičnost, otpornost na aditive). Naime, pokazalo se da njihova efikasnost opada posle izvesnog vremena i da postaju sumnjive sa gledišta ekološke zaštite a, možda, i sa gledišta ljudskog zdravlja. Prema tome, cilj je ovog pronalaska da se nađu za telo pogodni i prirodni materijali koji se mogu efikasno primeniti za ishranu i gajenje domaćih životinja. Taj cilj je u skladu sa zahtevima Evropske unije da se suzbiju antibiotici i za telo nepogodni materijali u oblasti povećanja prinosa.

U toku naših istraživanja mi smo isprobali napred pomenute prirodne VET-HBM preparate u uslovima masovne proizvodnje pilića, gusaka i ćurki za pečenje kao i na svinjama u toku perioda pred-gajenja posle odbijanja od dojenja i u periodu tova. VET-HBM pogodno je unošen u organizam životinja mešanjem sa uobičajenom kabastom hranom. U toku naših eksperimenata pokazalo se da je dopunjavanje početne hrane, hrane za gajenje i završne hrane sa VET-HMB imalo povoljno dejstvo na razvoj pilića, gusaka, ćurki i svinja za pečenje pošto je poboljšalo porast telesne mase i specifično iskorišćavanje kabaste hrane, povećalo otpornost a istovremeno smanjilo ekološko zagađivanje. Istovremeno smo utvrdili da se vitalnost jaja, a time i učestanost leženja povećala kod kokoški nosilja. Sem toga, takođe smo utvrdili da se prskanje aorte, koje se često javlja kod naglog povećanja mase ćurki prilikom tovljenja, praktično može otkloniti, i taje činjenica posebno povoljna.

Pored toga smo proučavali delovanje VET-HBM na infekcije koje se obično javljaju u odgajalištima živine i neočekivano utvrdili daje VET-HBM bio u stanju da zaštiti životinje protiv infekcija koje izazivaju Mvcoplasma mikroorganizmi, naročito M. gallisepticum i M-svnoviae kao i protiv crevne kokcidioze koju izaziva Eimeria tenella, i bio je u stanju da poveća otpor protiv drugih infekcija koje se javljaju kod živine (npr. Gumboro-va bolest).

Zaražavanje domaće živine sa Mvcoplasma gallisepticum i M. Svnoviae još uvek izaziva veliki ekonomski gubitak za odgajivače živine. Kao posledica ove zaraze smanjuju se porast telesne mase i proizvodnja jaja, a smrtnost, gubitak kod leženja, konfiskacije u klanicama itd. rastu. Povrede epitelijuma izazvane u disajnom traktu potpomažu sekundarnu bakterijsku infekciju, čime se dalje povećavaju gubici.

Da bi se smanjili ekonomski gubici, predloženo je da se koriste razni antibiotici (na primer tilozin, tiamulin, norfloksacin, enrofloksacin itd.). Poslednjih su godina vlasti u raznim zemljama pokušale da smanje korišćenje antibiotika (na primer, bilo je zabranjeno korišćenje kao pojačavača prinosa nekih antibiotika, uključujući tilozin,) i insistirale su da potisnu primenu onih antibiotika koji se koriste u svrhe lečenja ljudi. Iz tog smo razloga istraživali delovanja VRT-HBM, koji je pokazao veoma dobre rezultate u prethodnom ispitivanju ishrane u odnosu na veoma raširene infekcije Mikoplasmom.

Neočekivano smo otkrili da se može sprečiti delovanje infekcija mikoplazmom dajući doze VET-HBM slično kao doze tiamutina, najpoznatijeg antibiotika protiv mikoplazme. Zbog značajne pojave infekcija mikiplazmom svuda po svetu, ova činjenica ima veliki ekonomski značaj. Ekonomski gubici izazvani infekcijama mikoplazmom mogu se smanjiti primenom VET-HBM. Ovo može biti posebno važno u ovo vreme kada se čine pokušaji da se antibiotici ponovo vrate u veterinarsku praksu i na povećanje prinosa.

Pored toga, vršili smo ispitivanja na svinjama u vezi sa M. hvopneumoniae koja se javlja u uobičajenoj populaciji svinja i izaziva veoma veliki ekonomski gubitak. Neočekivano smo utvrdili daje VET-HBM bio u stanju da štiti svinje protiv zapaljenja pluća koje izaziva M. hvopneumoniae.

Pored toga smo ispitivali delovanje VET-HBM protiv sledećeg parazitskog oboljenja, kokcidioze, koje izaziva Eimeria tenella, koje je veoma rasprostranjeno parazitsko oboljenje među živinom. Broj sluičajeva kokcidioze povećao se u ćelom sveti u poslednjim decenijama zbog toga što je masovno odgajanje povećalo mogućnost zaraze kokcidiozom u najvećoj meri. Vrlo je verovatno da 7 sojeva Eimeria-e ima ulogu u obrazovanju kokcidioze, među kojima su patogeni i manje patogeni sojevi. Između sojeva koji izazivaju hemoragični enteritis, Eimeria tenella, koja izaziva kokcidiozu slepog creva, od značajne je važnosti. Zbog toga su naša istraživanja vršena na pilićima inficiranim čistim sojem Eimeria tenella.

Neočekivano smo utvrdili da se pražnjenje ovocite pilića veštači zaraženih a koji su dobili VET-HBM dodatak značajno smanjilo u poređenju sa kontrolnim pilićima, što znači da su međuoblici uništeni i da se E. tenella paraziti koji izazivanju velika oštećenja u šlepom crevu nisu mogli razviti. Prema tome VET-HBM može biti u stanju da zaštiti piliće od ozbiljnog oboljenja koje izaziva E. tenella.

Pored napred navedenog, mi smo studirali uticaj VET-HBM na promenu nivoa antitela kod pilića vakcinisanih protiv Gumboro-ve bolesti (CEVAC-vakcine). Utvrdili smo da je VET-HBM doziran preko kabaste hrane značajno povećao proizvodnju antitela kod pilića, a zajedno sa povećanjem nivoa antitela pojačao delovanje CEVAC vakcine u periodu uzgajanja, obezbećujući viši nivo zaštite za životinje.

Dalje smo zapazili daje dodavanje VET-HBM značajno smanjilo ekonomske gubitke izazvane delovanjem stresa (napr. stresa od toplote i transporta).

Na osnovu napred opisanih nalaza, pronalazak se odnosi na primenu ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe kao dopune hrani za proizvodnju kabaste hrane, hranjivih materija i prethodno proizvedenih smeša za životinje. U izrazima koji se koriste u ovom pronalasku, izraz "životinja" podrazumeva, pre svega, domaće životinje kao što su goveda, konji, svinje, živina, kunići, ribe gajene u ribnjacima; domaći ljubimci kao što su psi, mačke i druge domaće životinje; kao i životinje u zoološkim vrtovima. Dopuna hrani prema ovom pronalasku može se koristiti kao pojačavač prinosa za domaće životinje, prvenstveno živinu, kao što su pilići, kokoške i guske za pečenje, guske za čupanje perja, guske za jetrenu paštetu, patke za pečenje, ćurke kao i svinje i prasad.

Prema sledećem svom vidu, pronalazak se odnosi na kabastu hranu, hranjive materije i prethodno proizvedene smeše, koje sadrže ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe pored poznatih komponenata kabaste hrane, hranjivih materija i prethodno proizvedenih smeša. Kabasta hrana i hranljive materije prema ovom pronalasku sadrže ekstrakt fermentisane žitne prekrupe u količini od oko 0,001-10 mas.%, bolje 0,01-5,0 mas.%, a najbolje 0,3-1,0 mas.%. Kabasta hrana i hranjive materije prema ovom pronalasku mogu sadržati ekstrakt pšenične prekrupe u količini od oko 0,001-50 mas.%. Preparat prema pronalasku pripremaće se tako što će se, inače poznat, fermentisan ekstrakt pšenične prekrupe pomešati u napred pomešanoj količini u čvrstim kovanim sudovima u slučaju prethodno pripremljenih smeša sa uobičajenim vitaminima i mikroelementima i kabastom hranom.

VET-HBM dopuna prema pronalasku daje se mešanjem sa početnom hranom, hranom za gajenje i završnom hranom ili hranjivim sastojcima, posebno delom i tokom celog gajenja. VET-HMB takođe se može davati sipanjem u vodu za piće životinja.

Prema jednom svom drugom vidu, pronalazak se odnosi na jedan postupak za povećanje prinosa domaćih životinja. Prema tom postupku estrakt fermentisane pšenične prekrupe kao pojačavač prinosa daje se u kabastu hranu za životinje pa se životinje hrane ovom hranom. Napred pomenuti pojačavač prinosa daje se u količini od 0,1-6 g/kg kabaste hrane, najbolje 0,3-3 g/kg kabaste hrane.

Prema jednom svom drugom vidu, pronalazak se odnosi na primenu ekstrakta fermentisane pšenične prekupe kod životinja radi sprečavanja i/ili smanjenja mikoplazmenih infekcija, infekcionih zapaljenja i infekcija kokcidiozom kod živine i za povećanje titra antitela vakcinisane živine. Ekstrakt fermentisane pšenične prekupe može se korisno primeniti za sprečavanje infekcija od Mvcoplasma gallisepticum ili Mvcoplasma svnoviae, za sprečavanje i/ili smanjenje inficiranja živine kokcidiozom, kao i za sprečavanje zapaljenja pluća koje izaziva M. hvopneumoniae kod svinja. Pronalazak se odnosi na primenu ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe u proizvodnji preparata za napred pomenute svrhe.

Veterinarski preparati prema pronalasku, koji sadrže ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe, mogu se pripremati na uobičajeni način, tokom koga će aktivni sastojak pomešan sa jednim ili više veterinarski prihvatljivih pomoćnih materijala biti formulisan u preparate koji povećavaju otpornost životinja, u preparate koji sprečavaju i/ili leče mikoplazmene infekcije i infektivna zapaljenja, u preparate za sprečavanje i/ili lečenje kokcidioznih infekcija kod živine i u preparate za povećanje vrednosti titra antitela vakcinisane živine.

Preparati koji koriste pomoćne materijale koji se obično primenjuju u veterinarskoj praksi mogu se formulisati u tablete, pilule, kapsule gelove ili paste. Ti pomoćni materijali obuhvataju želatin, prirodne šećere kao što je sirov šećer, laktoza, maltoza i dekstroza, lecitin, pektin, ciklodekstrin, dekstran, polivinilpirolidon, polivinil acetat, bagremova smola, ksantan smola, tragakant, agar-agar, alginska kiselina, karboksimetil celuloza, natrijum karboksimetil celuloza, hidroksipropil celuloza, hidroksipropil metil celuloza ili slični derivati celuloze, emulzifikatori, ulja, masti, naročito glicerol estri i poliglicerol estri izvedeni iz zasićenih masnih kiselina.

Količina komponenata u preparatu može se menjati i zavisi od raznih činilaca kao što su pojedinačne potrebe životinja koje se leče. Doze koje treba da se daju mogu zavisiti, između ostalog, od veličine životinje koja treba da se leči i od vrste bolesti koja treba da se sprečava ili da se leči. Dnevna doza se može dati kao jedinična doza ili se može podeliti na više delimičnih doza u toku dana.

Pronalazak će biti ilustrovan sledećim primerima koji se, međutim ne mogu smatrati ograničujućim.

Primeri

VET-HBM u sledećim primerima pripremljen je prema sledećoj tehnologiji koja u suštini odgovara Primeru 2 iz WO 99/08694.

300 kg pšenične prekrupe samleveno je na kvalitet brašna (prema mađarskom standardu) a 100 kg kvasca (Saccaromvces cerevisiae) postavljeni su u posudu za fermentisanje zapremine 5 m<3.>i dodavana je pijaća voda do zapremine od 4000 1. Period fermentacije trajao je 18 časova, tokom koga jr vršeno kontinualno provetravanje (0,5 1

vazduha/1 fermentirane tečnosti/min) i lagano mešanje (30 min"1). Da bi se sprečilo penušanje, mešavini je dodan 1 l/m<3>suncokretovog ulja. Posle fermenisanja prekinuto je provetravanje i mešaneje, a fermentisana tečnost bila je prvo izdvojena u jednom rezervoaru sa pužem, potom u separatom i najzad u jednom finom separatom.

Pripremanje frakcije 1

Fermentisana je tečnost fino filtrirana a finoća je proverena mikroskopom. Filtrirana fermentisana tečno praktično nije sadržala nijednu ćeliji, što znači da je na 10 uzoraka nađena najviše 1 ćelija kvasca. Dobijena je fermentisana tečnost, koja je sadržala oko 1,5 mas.% suvog materijala bila isparena u jednom vakuumskom kondenzatom na temperaturi od 40-50°C a posle isključivanja vakuuma ključala je na atmosferskom pritisku oko 15 min. Posle toga je određen sadržaj suvog materijala i dodano je isto toliko maltodekstrina - prethodno rastvorenog u vreloj vodi i ohlađenog - tako daje sadržaj suvog materijala u rastvom dostigao oko 30 mas %. Posle toga rastvor je sušen raspršavanjem u jednoj sušilici za raspršavanje sa obrtnom smičućom mlazicom kod koje je temperatura izlaznog vazduha bila oko 90°C. Krajnji je proizvod bio jedan prašak koji je sadržao 60 mas % fermentisanog biljnog materijala prema pronalasku i 40 mas % maltodekstrina. Sadržaj dimetoksi-p-benzohinona, određen pomoću HPLC (visokokvalitetna hromatografija sa tečnošću), iznosio je 0,15 mg/g suvog materijala ±20%.

Pripremanje frakcije 2

Biomasa sa 25-27 mas % suvog materijala, izdvojena u sudu sa pužem sušena je u odnosu 1:1 na fino isitnjenim kukuruznim flekicama u jednom uređaju sa fluidizacionom sušilicom, njegova veličina zrna podešena je na između 0,2 -0,8 mm granulisanjem.

Pripremanje krajnjeg proizvoda

Frakcija 1 i frakcija 2 kombinovane su jednom homogenizatoru sistema Lodige i pažljivo homogenizovane. Sadržaj 2,6-dimetoksi-p-benzohinona upreparatu dobijen na ovaj način bio je 0,11 mg/g suvog materijala ±20%.

Primer 1

32600 1 dan starih brojlera (Shaver Starbo) uključeno je u eksperiment hranjenja i od njih su obrazovane tri grupe. Kontrolna gmpa "K" sastojala se 16300, a dve eksperimentalne

grupe ("I" i "II") sastojale su se od po 8150 pilića. Unutrašnji sadržaj kabaste hrane odgovarao je potrebnim vrednostima propisanim za tekući stepen gajenja. Standardizovan preparat VET-HBM pomešan je sa početnom hranom, hranom za gajenje i završnom hranom životinja iz eksperimentalnih grupa "I" i "II" u količini od 3 g/kg kabaste hrane.

Životinje iz kontrolne "K" grupe i eksperimentalne "II" grupe dobile su enrofloksacin [Avian Pathol. 19, 511-522 (1990)] zajedno sa vodom tokom 3-5 dana da bi se sprečile bakterijske infekcije. Životinje iz eksperimentalne grupe "I" nisu dobile enrofloksacin niti bilo koje druge medikamente koji se inače koriste kod odgajivanja pilića. Da bi se sprečila Gumboro-va bolest, CEVAC vakcina (Phylaxia, Budapest, Mađarska) pomešana je sa vodom za piće kod sve tri grupe.

Sistem hranjenja upravljanje automatski i bio je priključen na dva rezervoara koji su mogli primiti po 10 t kabaste hrane. Promena hrane odvijala se postepeno. Prostirka je iznosila oko 120 m<3>borovih strugotina, rasprostrtih na dubini od 6 cm, što odgovara iznosu od 100 tona đubriva pri svakoj smeni prostirke. Provetravanje je rešeno sa 44 ventilatora sa regulatorom brzine, pri čemu je svaki od ventilatora bio kapaciteta 10000 m<3>/h.

Rezultati

1. Provera smrtnosti, brojno i u procentima:

Kod eksperimenta sa pilićima za pečenje, slabost od izleganja i neuobičajeno visoka letnja temperatura (toplotni udar) izazvala je veću smrtnost nego što je obično (5,3 %). Smrtnost je u toku eksperimenta bila kod kontrolne grupe 5,57% (913), kod eksperimentalne grupe "I" 4,9% (400) i kod eksperimentalne grupe "II" 4,04% (330).

Moglo se zapaziti na bazi smrtnosti daje kod sprečavanja toplotnog udara VET-HBM pružio značajnu pomoć životinjama.

2. Procena nedeljnog povećanja telesne mase u procentima

U toku eksperimenta hranjenjem, porast telesne mase raspodeljen po nedeljama gajenja bio je u svakom slučaju veći kod eksperimentalnih životinja koje su dobijale VET-HBM pomoćni materijal nego kod kontrolnih. Rezultati nedeljnog merenja mase i nedeljnog povećanja telesne mase u odnosu na kontrolnu grupu prikazani su u sledećoj tabeli 1.

3. Procena obrazovanja indeksa debljanja:

Iz sledeće Tabele 2 može se videti da povećanje telesne mase životinja koje su dobijale VET-HBM pomoćni materijal prevazilazi vrednosti kontrolne grupe na kraju eksperimenta za 2,45% u Grupi "I" i za 5,22% u grupi "II".

Obrnuto, specifično iskorišćavanje (odnos pretvaranja hrane) kabaste hrane bio je niže vrednosti u eksperimentalnim grupama nego u slučaju kontrolnih životinja u grupi ,,K" koje nisu dobijale pomoćni materijal, za skoro 12% (1,85 kg/kg) u eksperimentalnoj grupi „!", i za 12,4% (1,84 kg/kg) u eksperimentalnoj grupi „II".

Pored toga, rok za isporuku pilića za pečenje skraćenje za nedelju dana a eksperimenti u klanici potvrdili su daje prinos krtog mesa, posebno masa grudi i bataka, povećan.

Treba podvući daje do sada uobičajeno primenjivana obrada lekovima u tehnologiji uzgajanja izbačena iz eksperimentalne grupe "I" i životinje su dobijale samo VET-HBM. Uprkos toga, ovi su pilići dokazali da su isto tako otporni kao i oni iz eksperimentalne grupe "II" koji su dobili uobičajenu tehnologiju gajenja dopunjenu sa VET-HBM.

Konzistencija izmeta se promenila, broj slučajeva proliva se smanjio a konzistencija prostirke se poboljšala zbog ispuštanja tvrđeg izmeta. To ima veliki značaj sa gledišta ekološke zaštite, pošto se velika količina prostirke mora rede menjati, što dovodi do ušteda u materijalu i radnoj snazi.

Dobili smo slične rezultate kada je VET-HBM primenjivan u količini od 0,3 g/kg kabaste hrane.

Primer 2

U odgajalištu svinja, u uslovima masovne produkcije, tri grupe 35 dana stare prasadi za dobijanje slanine, odbijenih od sise, uključeno je u eksperiment, sa po prasadi u svakoj od grupa. U toku skoro 60 dana hranjenja predeksperimentalna 3 g VET-HBM mešana su sa 1 kg kabaste hrane za životinje. Životinje iz kontrolne grupe hranjene su hranom koje je do danas bila uobičajena u ovoj proizvodnji. Dve su grupe eksperimentalnih životinja, međutim, uzimale hranu koja je sadržala VET-HBM pomoćni materijal, od starosti od 35 dana do starosti od 92 dana.

Pri odbijanju od sise legla životinja su bila podeljena na dve grupe, pri čemu je prva grupa obrazovala kontrolnu grupu "A", dok je druga grupa obrazovala grupe "B" i "C" eksperimentalnih životinja, čime su eliminisani genetski faktori. U tom su eksperimentu sve tri grupe bile pomešanih polova. U toku rašćenja korišćenja je tehnologija uzgoja, hranjenja i pijenja koja je uobičajena u ovoj proizvodnji. Prasići su dobijali Starter piglet hranu počev od starosti od 35 dana do starosti od 95 dana. Doziranje hrane vršeno je opremom za hranjenje sistema Big Dutchman MC44-V03. Dnevna potrošnja stočne hrane registrovana je kompjuterom za hranjenje tipa LCD SCAN. U toku eksperimenta sledeći su podaci beleženi za kontrolnu i za eksperimentalne grupe:

- početni i krajnji broj životinja,

- telesna masa životinja na početku eksperimenta,

- potrošnja hrane po grupama,

- promene koje su se javljale u sanitarnom, kliničkom stanju životinja i razlozi za povremena oboljenja i smrt, - završne pojedinačne telesne mase i ukupna masa (mereno pojedinačno, živa vaga).

Rezultati su prikazani u tabeli 3.

Iz Tabele 3 se može videti daje dopuna kabaste hrane za prasiće sa VET-HBM snizila nivo smrtnosti. Između starosti prasića između 35 dana i 92 dana VET-HBM dodan hrani uticao je na porast mase životinja, tj. prasići iz grupe "B" premašili su masu kontrolnih životinja za 5,4% (31,10 kg), dok je masa tela prasića iz grupe "C" premašila telesnu masu kontrolnih životinja za 9,43% (32,26 kg).

Odnos pretvaranja hrane (specifično korišćenje kabaste hrane) niži je nego kod kontrolnih životinja koje nisu dobile dopunu hrane (grupa "A"), i to za 5,67% kod životinja iz grupe "B" i za 9,91% kod životinja iz grupe "C".

Konzistencija izmeta se promenila, dijareja se nije pojavila ni kod jednog praseta iz eksperimentalnih grupa. Konzistencija prostirke bila je uvek bolja nego kod životinja iz kontrolne grupe zbog ispuštanja tvrđeg izmeta.

Primer 3

Na osnovu povoljnih rezultata dodavanje VET-HBM nastavljeno je do kraja tovljenja. Od 95 dana prasad je jela hranu za debljanje do dana klanja (tj. tokom 172 dana). Kabasta je hrana sadržala i u ovom slučaju 3 g VET-HBM. Rezultati su prikazani u tabeli 4.

Kao što se može videti iz tabele 4, nije bilo smrtnosti sve do kraja tovljenja. Krajnja telesna masa svinja bila je veća od telesne mase kontrolnih svinja (108 kg) i to za 1,8% (110) kg u grupi "B" i za 5,5% (114) u grupi "C".

Odnos pretvaranja hrane (specifično korišćenje kabaste hrane) bio je niži kod životinja iz eksperimentalne grupe nego kod životinja iz kontrolne grupe, i to za 10,9, odnosno za 15,2%. Konzistencija izmeta se promenila, dijareja se nije pojavila kod eksperimentalnih životinja. Međutim, kod kontrolnih je životinja bilo svinja sa dijarejom.

Primer 4

Eksperimenti sa hranjenjem vršeni su u uslovima masovne proizvodnje guski za pečenje i proučavano je delovanje VET-HBM. Grupe od po 250 prvoklasnih, tek izleženih guščića uzete su za eksperiment, pri čemu je jedna od grupa bila eksperimentalna grupa dok je druga bila kontrolna. Parametri, unutrašnjeg sastava hrane odgovarali se potrebnim vrednostima propisanim za tekuće stepene uzgajanja. VET-HBM pomoćni materijal u eksperimentalnoj grupi pomešan je sa početnom hranom, hranom za gajenje i završnom hranom životinja u količini od 0,3 g/kg kabaste hrane.

Uzgajališta za životinje odgovaraju tekućum propisima za uzgajanje gusaka (broj ptica: osam ntica/m<2>). Sobna temperatura od 32°C<p>ostepeno je snižena na 20-22°C od dana 3 posle dovođenja do dana 14. Prirodno svetio je u toku perioda pred-uzgajanja bilo dopunjeno veštačkim osvetljenjem. Životinje su u periodu pred-uzgajanja (4 nedelje) uzimale vodu kroz jednu nagibnu napravu za pijenje vode a potom kroz vodu iz česme u neograničenim količinama.

U toku eksperimentalnog perioda sledeći su parametri registrovani za obe grupe:

- početni i krajnji broj životinja,

- kliničko stanje,

- smrtnost, sa naznačenim razlozima smrti,

- pojedinačme telesne mase pri starosti od 28 i 55 dana, i

- odnos pretvaranja hrane dana 28 i 55.

Rezultati su prikazani u tabeli 5.

Iz dobijenih rezultata može se videti da se u toku uzgajanja gusaka hrana dopunjena ekstraktom fermentovane pšenične prekupe može veoma efikasno koristiti.

Kliničko stanje eksperimentalnih životinja nije pokazalo nikakvo odstupanje od kontrolnih životinja. Smrtnost u eksperimentalnoj grupi u periodu pred-uzgajanja koji je trajao 8 nedelja smanjila se na 3,6% u odnosu na 4,8% kod kontrolne grupe. Eksperimentalna grupa pokazala je značajan porast telesne mase u poređenju sa kontrolnom grupom. Do dana 28 porast telesne mase kod eksperimentalne grupe bio je za 6,7% veći nego kod kontrolne grupe, dok je 55. dana života telesna masa guski za pečenje u eksperimentalnoj grupi premašila telesnu masu životinja iz kontrolne grupe za 4,7%.

Korišćenje hrane kod eksperimentalne grupe poboljšalo se značajno. Odnos pretvaranja hrane (specifično korišćenje hrane) bio je bolji u eksperimentalnoj grupi nego u kontrolnoj grupi, i to za 5,9% u prvih 28 dana i za 9,35% do 55. dana života.

Primer 5

Eksperiment hranjenja vršen je na ćurkama za pečenje u uslovima masovne proizvodnje i ispitivanje uticaj na hranjenje kabaste hrane dopunjene sa VET-HBM.

Eksperiment je vršen sa 1 dan starim ćurićima podeljenim u 4 grupe. U kontrolnoj grupi bilo je 9300 ćurki (A) i 8700 ćurama (C), dok je eksperimentalna grupa obuhvatala 9600 ćurki (B) i 9100 ćurana (D) mesnatog tipa (BIG-6). Hrani za životinje grupa B i D dodano je 0,3 g VET-HBM po kg kabaste hrane.

Eksperiment je vršen na jednom uzgajalištu ćuraka velikog kapaciteta gde su 1 dan stari hibridni mesnati ćurići oznake BIG-6 (Gigant) (poreklo: Nadudvar, Mađarska) bili uvedeni u napred pomenute grupe. Gustina ćuraka na uzgajalištu bila je ista za sve četiri grupe (4 životinje/m<2>). U zgradama sa tehnologijom uzgoja na dubokoj pokrivci temperatura prostorija, provetravanje i vlaga bili su garantovano odgovarajući za tekuću starost, a prema tehnološkim propisima. Hrana ćurki za pečenje bila je početna hrana, hrana za uzgoj i završna hrana za ćurke uobičajena za uzgajanje i tovljenje ćurki [a sačinjena prema propisima Mađarskog Kodeksa za Kabastu Hranu (1990)]: taje kabasta hrana dopunjena sa 0,3 g VET-HBM po kilogramu za eksperimentalne grupe B i D.

Životinje su dobijale početnu hranu do 56. dana njihovog života, hranu za uzgajanje od 57. do 112. dana života, a završnu hranu od 113. dana života do kraja tovljenja. Za sprečavanje i lečenje bakterijskih infekcija korišćenje u sve četiri grupe Linkospektin koji je uobičajen u toku tovljenja ćurki.

U toku eksperimenta sledeće je bilo registravano i u kontrolnoj i u eksperimentalnoj grupi:

- početni i krajnji broj životinja,

- gubici zbog smrti sa naznačenim uzrokom smrti,

- telesna masa na početku i na kraju eksperimenta,

- promene zdravstvenog stanja, kliničko stanje,

- tehnološke greške u toku uzgajanja, i

- podaci o iskorišćenju hrane.

Dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 6.

Kliničko stanje eksperimentalnih životinja nije pokazalo nikakvo odstupanje u poređenju sa kontrolnim životinjama. Više je životinja uginulo među životinjama iz kontrolne grupe: 2,28%, odnosno 1,58%.

Na kraju eksperimenta prinos telesne mase bio je veći u obe eksperimentalne grupe, i to za 12,32% u grupi B i za 9,68% u grupi C.

I odnos pretvaranja hrane bio je bolji u obe eksperimentalne grupe, i bio je manji za 6,12% u grupi B a za 5,87% u grupi D, u odnosu na kontrolne grupe.

Treba podvući kao veliku prednost činjenicu da su u toku tovljenja ćurki prskanja aorte i smrti koju izazivaju, a koja se čestp javljaju zbog naglog rašćenja, praktično iščezla posle dodavanja VET-HBM.

Primer 6

Ispitivanje delovanja na Mvcoplasma gallisepticum

Ispitivanja su izvršena sa Arbor Acress pilićima mesnatog tipa koji nisu bili zaraženi sa M. svnoviae. Nezaraženost životinja sa Mvcoplasma svnoviae proverena je sistematskim serološkim kontrolnim pregledom u jednom aglutinacionom ispitivanju pomoću antigena M. gallisepticum i M. svnoviae (Intervet International B.V.m., Boxmeer, Holandija). Pored toga, životinje su ispitivane u jednom ELISA- testu zasnovanom na monoklonskim antitelima i uz primenu MYGA kompleta za ispitivanje (Diagnosztikum Kft, Budapest, Mađarska) i MYSA kompleta (Svanova, Uppsala, Švedska) [Szifra, Gy et al.: Avian Dis. 37, 680-688 (1993)]. Serološka ispitivanja su dala negativne rezultate. Pored toga, iz istog legla iz kojeg su poticale eksperimentalne životinje, pokušalo se sa izolacijom mikoplazme iz nosne šupljine, traheje i vazdušnog džepa kod 20 jednodnevnih pilića koristeći medijum B [Emo H., i Stipkovits, L.: Acta Vet. Scand. 14, 436-449 (1973)] i Frey-ove medijume [Frey, M.C. et al.:Am. J. Vet .Res. 29, 2164-2171 (1968)]. I ova je kultivacija završena sa negativnim rezultatom.

120 životinja je uključeno u eksperiment podeljeno na 4 jednake grupe sa istim brojem od po 30 životinja, tako da prosečna masa ove 4 grupe ne odstupa jedna u odnosu na drugu u jednom Student-ovom t testu.

Za inficiranje eksperimentalnih životinja korišćenje M. gallisepticum No 1226 koji je prethodno pojačavan u medijumu B tokom 24 časa. Sadržaj klica bio je 9,5x10 pfu/ml (pm = plaque forming unit = jedinica za zarazu).

Eksperimentalne su grupe lečene i inficirane na sledeći način:

Grupa 1. stavljena je u kutiju zapremine 200 1 koja se može hermetički zatvoriti i u kojoj je bilo raspršeno 10 ml sterilnog medijuma B, a potom su u toj kutiji životinje držane 20 min. Posle toga je ta grupa stavljena u posebnu sobu i nije dobijala nikakve lekove; taje grupa smatrana kao negativna kontrola.

Grupa 2. stavljena je u jednu identičnu kutiju u kojoj je bilo raspršeno 10 ml M. gallisepticum bujonske kulture, potom su životinje držane u toj kutiji 20 min. Posle toga je ta grupa stavljena u posebnu sobu i nije dobijala nikakve lekove; ta je grupa smatrana kao kontrola za praćenje infekcije.

Grupa 3. zaražena je na identičan način kao i Grupa 2., pa su posle smeštanja u treću posebnu sobu životinje hranjene hranom za uzgajanje pilića koja je sadržala VET-HBM u koncentraciji od 3 g/kg tokom eksperimenta.

Grupa 4. zaražena je na identičan način kao i Grupa 2., pa su posle smeštanja u četvrtu posebnu sobu životinje hranjene hranom za uzgajanje pilića koja je sadržala 200 mg/kg tiamutina (Biochemie GmbH, Kundl, Austrija) tokom eksperimenta.

Da bi se procenila efikasnost lečenja, istraživani su sledeći parametri: klinički simptomi, promena telesne mase, odnos pretvaranja hrane, zatim su vršena patološka. histološka i serološka ispitivanja kao i ponovna izolacija mikoplazme. U toku te procene dobijeni su sledeći rezultati.

Rezultati

1. Kliničko ispitivanje

Klinički simptomi i eventualne smrti istraživane su svakodnevno. Kod lečenih životinja nije bilo nikakvih kliničkih simptoma (Grupa 3. i 4.) dok su se respiratorni simptomi pojavili kod inficirane, nelečene grupe od dana 6, a pored toga, bila je po jedna smrt dana 7. i dana 9.

2. Povećanje telesne mase

Povećanje telesne mase bilo je statistički značajno manje kod inficirane nelečene grupe nego kod kontrolne nelečene grupe i kod obe lečene grupe. Istovremeno je kod obe lečene grupe povećanje bilo istog nivoa kao kod kontrolne grupe.

3. Odnos pretvaranja hrane

Odnos pretvaranja hrane povećan je kod inficirane nelečene grupe za 0,45 kg/kg dok je ostao na istom nivou kod obe lečene grupe kao i kod kontrolne grupe.

4. Patološko ispitivanje

Na kraju eksperimenta sve su životinje ispitane patološkim sekciranjem vazdušnog džepa i peritoneuma na zapaljenjske karakteristike infekcije sa M. gallisepticum.

U Grupi 1. sve su životinje bile negativne, dok su u Grupi 2. sve životinje imale zapaljenja vazdušnog džepa i peritoneuma različitog intenziteta. Kod lečene Grupe 3. i Grupe 4. patološke promene razvijale su se značajno rede a njihov je intenzitet bio znatno umereniji nego kod životinja iz Grupe 2. Rezultati grupa lečenih sa VET-HBM odnosno sa tiamutinom nisu se međusobno razlikovali.

5. Histološka ispitivanja

U Grupi 2. je kao posledica infekcije broj limfohistiocitnog bronhitisa i lobularnog intersticijalnog zapaljenja pluća znatno povećan u poređenju sa neinficiranom grupom 1. Istovremeno su parametri u Grupi 3. i u Grupi 4., lečenim sa VET-HBM odnosno sa tiamutinom, ostali na istom nivou kao u Grupi 1., sa izuzetkom lobularnog intersticijalnog zapaljenja pluća čiji je broj u Grupi 3. bio značajno veći nego u kontrolnoj grupi. Grupa 3. i Grupa 4. nisu se međusobno statistički razlikovale što se tiče ispitivanih promena.

6. Serološko ispitivanje

Krvna plazma svih pilića ispitivana je na mikrosopskoj pločici u jednom testu aglutinacije M. gallisepticum. Intenzitet reakcije je bodovan, a broj žiivotinja koje su reagovale i zbir bodova su poređeni u jednom Hi kvadra testu. Grupa 1. ostala je negativna do kraja eksperimenta. Kod lečene Grupe 3. i Grupe 4. značajno je manje životinja serološki reagovalo (6, odnosno 8, prema 25), a rezultati bodovanja su bili značajno niži (6, odnosno 11) nego kod nelečene Grupe 2. (75 bodova).

7. Ponovna izolacija Mikoplazme

Ponovna izolacija zaraznog soja Mikoplazme izvršena je na sledeći način. Jedan čas posle inficiranja ubijeno je po 5 životinja. Komadi traheje dužine od po 1 cm stavljeni su u 2 ml tečnog medijuma B, pa je posle 3 minuta mućkanja izvršeno brojanje klica u medijumu. Na kraju eksperimenta pokušana je ponovna izolacija soja korišćenog za inficiranje iz respiratornih organa (traheja, pluća, vazdušni džep) i drugih organa (mozak, jetra, slezina, bubrezi, srce) od svih pilića tako što su svi uzorci preneti sa svakog od pomenutih organa na čvrst medijum B pomoću tampona. Uzorci na agaru gajeni su 10 dana pa su procenjivani. Deo izolovanih uzoraka bio je identifikovan jednim epifluorescentnim postupkom koristeći jedan specifični imunski serum.

Neposredno posle infekcije Mikoplazma nije uspešno izolovana iz traheje životinja iz grupe 1. Istovremeno moglo se dobiti Ixl0<2->2,7xl0<3>pm/ml M. gallisepticum iz traheje zaraženih životinja iz Grupe 2..

Na kraju eksperimenta nije bilo moguće da se ponovo kultiviraju sojevi korišćeni za infekciju iz Grupe 1., dok je iz Grupe 2. to bilo moguće u 64 slučaja, pre svega iz traheje, pluća i vazdušnog džepa. S druge strane, ponovna izolacija bila je značajno rede uspešna kod Grupe 3. i Grupe 2. (u 10, odnosno 3 slučaja) i to samo iz nekih pluća i traheja, ali ne i iz drugih unutrašnjih organa. Nije mogla biti zapažena neka bitnija razlika između grupa lečenih sa VET-HBM, odnosno tiamutinom.

Primer 7.

Ispitivanje delovanja na E. tenella

48 jednodnevni pilića uključeno je u ekspeiment podeljeno u četiri grupe (po 12 životinja u svakoj grupu). Pilići su držani po grupama u kavezima; temperatura u sobi bila je 28°C tokom eksperimenta. U toku uzgajanja životinje su imale uobičajenu početnu hranu i neograničenu količinu vode do navršenih 14 dana (Grupa 1. i Grupa 2.). Hrana za Grupu 3. i za Grupu 4. bila je dopunjena sa 0,3 g VET-HBM po kilogrami kabaste hrane.

Životinje iz Grupe 2. i Grupe 4. bile su inficirane kroz usta suspenziom koja je sadržala 2xl0<3>u spore pretvorene ovocite Eimeria tenella-e.

Počevši dana 7 od infekcije, ispitivano je izbacivanje ovocita u izmetu. Dnevna količina izmeta šivotinja iz iste grupe pojedinačno je vagana i homogenizovana. Ista je količina izmeta izmerena od izmeta svake od životinja i homogenizovana je sa 2,5% rastvorom K^C^O?. Dnevno izbacivanje ovocita jedne date grupe određeno je u McMaster-ovoj komori uz trostruko ponavljanje. Rezultati su prikazani u Tabeli 7.

Iz prethodne Tabele 7 vidi se da je razvoj ovocita u inficiranoj grupi 4 koja je dobijala VET-HBM bio značajno manji (p<0,0001 i p<0,001) nego kod životinja inficirane grupe 2 koje su živele ma tradicionalnoj hrani. U toj je grupi porast ovocita u izmetu znatno danima premašivao lečene grupe i taj je visok nivo ostao do kraja eksperimenta.

Merenja telesne mase dana 0, 7 i 14 potvrdila su da se telesna masa veštački zaraženih ? životinja koje su živele na tradicionalnoj hrani postepeno smanjivala do poslednjeg dana eksperimenta, dok je u grupama inficiranih i neinficiranih pilića koji su uzimali VET-HBM registrovan značajan (p<0,001) porast telesne mase.

Primer 8.

Merenje nivoa antitela vakcinisanih pilića

Grupe od po 7 jednodnevnih pilića soja Ross-308 (snabdevač Babolna, Mađarska) uključene su u eksperiment u kome su pilići još u jajima dobili vakcinu protiv zarazne Gumoro-ve bolesti (CEVAC vakcine iz Phylaxia, Budapest, Mađarska). Osnovnoj hrani polovine pilića davan je VET-HBM u količini od 0,3 g/kg kabaste hrane. Životinje su po želji konzumirale hranu i vodu za piće. Od kontrolnih i lečenih pilića postepeno je uzimana krv prvog dana a potom svake nedelje. Krv im je pojedinačno sakupljana, centrifugiranjem je izdvojen krvni serum, a potom pohranjen na temperaturi od -18°C do obrade.

Količina antitela određena je ELISA testom. Tokom testa antigen se uglavnom absorbuje na zidu polistirenske ploče sa 96 čašica. Specifična antitela krvnog seruma koji treba da se ispituje povezana su sa antigenom, nevezana antitela će, međutim, biti uklonjena ispiranjem, a onda će sistem biti upotpunjen takvim antiglobulinskim serumom specifičnim na sojeve koji je bio konjugovan enzimom hren peroksidaze ili nekim drugim enzimom. Molekuli konjugovani sa antiglobulinom koji nisu ušli u reakciju ukloniće se ispiranjem. Antigen-antitelo-antiglobulinski konjugovan "sendvič" biće načinjen vidljivim u obliku bojene reakcije dodavanjem enzimskog supstrata. U ovom je eksperimentu za merenje korišćen jedan komplet za ispitivanje infekcionog burzitisnog antitela (ProfFLOK® IBDELISA Kut, proizvođača Kirkegaard & Perry Laboratories, Guilford, UK, kataloški broj 54-81-01).

Merrenje izvršeno prema metodologiji opisanoj u daljem tekstu. Za to je merenje dodano po 50 ul seruma u čašice na ploči senzitizovane antigenom. Pozitivni i negativni kontrolni serumi stavljeni su u čašice na prednjem delu (-1, +2, -3) i na zadnjem delu (-94, +95, -96) ELISA ploče. Ploče sa serumom inkubirane su 30 min na sobnoj temperatuuuri, pa su isprane jednim rastvorom za ispiranje (300 ul), rastvor je ostao u čašicama 3 minuta pa je uklonjen. Taj stepen ispiranja ponovljen je posle 2 minuta. Posle toga je dodano 100 ul konjugata uzorcima u svakoj od čašica pa su inkubirane 30 minuta na sobnoj temperaturi, pa su najzad dva puta isprane kako je napred opisano. Posle toga je sistemu dodano 100 ul supstrata pa je bio inkubiran na sobnoj temperatri u trajanju od 15 minuta. Reakcija je prekinuta sa 100 ul rastvarača za prekidanje. Razvijena zeleno-plava boja očitana je na jednom ELISA čitaču na 405-410 nm. Titri antitela proračunati su od dobijenih podaka o apsorbansi koji su proračunati po nedeljama.

Iz ovih se merenja može utvrditi da su vrednosti titra seruma životinja kojima je uzeta krv dana 1 bile iste kao normalne vrednosti kontrolne grupe (prošek 13,5). Vrednosti titra uzoraka seruma uzetih posle prve nedelje porasle su u poređenju s vrednošću kontrolne grupe (prošek 17,4). Posle 2 nedelje taj se porast povećao u poređenju sa kontrolnom grupom (prošek 21,2). Posle 3 nedelje mogao se zapaziti snažan porast vrednosti titra pod uticajem lečenja sa VET-HBM u poređenju sa kontrolnom grupom (prošek 30,3). Posle 4 nedelje vrednosti titra lečenih grupa utrostručile su se u poređenju sa kontrolnom grupom (prošek 42,1). Posle 5 nedelja vrednosti titra bile su četri puta veće od vrednosti kontrolne grupe (prošek 55,6). Posle 6 nedelja vrednosti titra bile su skoro pet puta veće od vrednosti kontrolne grupe merene posle 6 nedelja (prošek 69,4).

Na osnovu statističke procene, dokazano je da su dobijene vrednosti značajne (p<0,001) i da imaju strm porast u poređenju sa kontrolnom grupom.

Claims (15)

1. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe kao dopune za proizvodnju kabaste hrane, hranljivih materija ili prethodno proizvedenih mešavina.

2. Kabasta hrana ili hranljiva materija koja pored uobičajene kabaste hrane i hranljivih materija sadrži ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe u količini od 0,001-10 mas.%.

3. Kabasta hrana ili hranljive prethodno proizvedene mešavine koja pored ostalih sastojaka prethodno proizvedene mešavine sadrži ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe u količini od 0,001-50 mas.%.

4. Kabasta hrana, hranljive materije ili prethodno proizvedene mešavine prema zahtevu 2 ili 3, koja sadrži ekstrakt iz fermentacionog bujona dobijenog u toku fermentisanja pšenične prekrupe u prisustvu Saccharomvces cerevisiae u nekom vodenom medijumu.

5. Postupak za povećanje prinosa od domaćih životinja, naznačen time, što se ekstrakt fermentisane pšenične prekrupe daje kao pojačavač prinosa u hranu životinja i životinje se hrane hranom dobijenom na ovaj način.

6. Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se pomenuti pojačavač prinosa upotrebljava u količini od 0,1-6 g/kg kabaste hrane, poželjno 0,3-3 g/kg kabaste hrane.

7. Postupak prema zahtevu 5 ili 6, naznačen time, što su domaće životinje goveda, konji, kunići, prasad, tovljene svinje, pilići za pečenje, kokoške nosilje, ćurke, guske ili patke.

8. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za povećanje prinosa domaćih životinja.

9. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za izradu preparata za sprečavanje i/ili lečenje životinja od Mvcoplasma infekcija.

10. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za izradu preparata za sprečavanje i/ili lečenja životinja od infekcionih zapaljenja, posebno zapaljenja pluča koje izaziva M. hvopneumoniae.

11. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za izradu preparata za sprečavanje i/ili lečenje kokcidiozne infekcije živine.

12. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za povećanje titra antitela kod vakcinisane živine.

13. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za sprečavanje i/ili za smanjenje infekcija od Mvcoplasma gallisepticum ili Mvcoplasma svnoviae i/ili kokcidiozne infekcije živine.

14. Upotreba ekstrakta fermentisane pšenične prekrupe za sprečavanje zapaljenja pluća izazvanog od M. hvopneumoniae,

15. Upotreba prema zahtevu 8 ili zahtevima 11-13, naznačena time, što se ekstrakt pšenične prekupe koristi mešanjem sa uobičajenom kabastom hranom u količini od 0,1-6 g/kg kabaste hrane.