RS20060127A - Termoelektrana - Google Patents

Termoelektrana

Info

Publication number
RS20060127A
RS20060127A YUP-2006/0127A YUP20060127A RS20060127A RS 20060127 A RS20060127 A RS 20060127A YU P20060127 A YUP20060127 A YU P20060127A RS 20060127 A RS20060127 A RS 20060127A
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
combustion
steam
power plant
water vapor
combustion chamber
Prior art date
Application number
YUP-2006/0127A
Other languages
English (en)
Inventor
Georg Haberberger
Christoph Kail
Original Assignee
Siemens Aktiengesellschaft,
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Application filed by Siemens Aktiengesellschaft, filed Critical Siemens Aktiengesellschaft,
Publication of RS20060127A publication Critical patent/RS20060127A/sr
Publication of RS51511B publication Critical patent/RS51511B/sr

Links

Classifications

    • F—MECHANICAL ENGINEERING; LIGHTING; HEATING; WEAPONS; BLASTING
    • F01—MACHINES OR ENGINES IN GENERAL; ENGINE PLANTS IN GENERAL; STEAM ENGINES
    • F01K—STEAM ENGINE PLANTS; STEAM ACCUMULATORS; ENGINE PLANTS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; ENGINES USING SPECIAL WORKING FLUIDS OR CYCLES
    • F01K25/00—Plants or engines characterised by use of special working fluids, not otherwise provided for; Plants operating in closed cycles and not otherwise provided for
    • F01K25/005—Plants or engines characterised by use of special working fluids, not otherwise provided for; Plants operating in closed cycles and not otherwise provided for the working fluid being steam, created by combustion of hydrogen with oxygen
    • F—MECHANICAL ENGINEERING; LIGHTING; HEATING; WEAPONS; BLASTING
    • F01—MACHINES OR ENGINES IN GENERAL; ENGINE PLANTS IN GENERAL; STEAM ENGINES
    • F01K—STEAM ENGINE PLANTS; STEAM ACCUMULATORS; ENGINE PLANTS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; ENGINES USING SPECIAL WORKING FLUIDS OR CYCLES
    • F01K21/00—Steam engine plants not otherwise provided for
    • F01K21/04—Steam engine plants not otherwise provided for using mixtures of steam and gas; Plants generating or heating steam by bringing water or steam into direct contact with hot gas
    • F—MECHANICAL ENGINEERING; LIGHTING; HEATING; WEAPONS; BLASTING
    • F01—MACHINES OR ENGINES IN GENERAL; ENGINE PLANTS IN GENERAL; STEAM ENGINES
    • F01K—STEAM ENGINE PLANTS; STEAM ACCUMULATORS; ENGINE PLANTS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; ENGINES USING SPECIAL WORKING FLUIDS OR CYCLES
    • F01K21/00—Steam engine plants not otherwise provided for
    • F—MECHANICAL ENGINEERING; LIGHTING; HEATING; WEAPONS; BLASTING
    • F01—MACHINES OR ENGINES IN GENERAL; ENGINE PLANTS IN GENERAL; STEAM ENGINES
    • F01K—STEAM ENGINE PLANTS; STEAM ACCUMULATORS; ENGINE PLANTS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; ENGINES USING SPECIAL WORKING FLUIDS OR CYCLES
    • F01K7/00—Steam engine plants characterised by the use of specific types of engine; Plants or engines characterised by their use of special steam systems, cycles or processes; Control means specially adapted for such systems, cycles or processes; Use of withdrawn or exhaust steam for feed-water heating
    • F—MECHANICAL ENGINEERING; LIGHTING; HEATING; WEAPONS; BLASTING
    • F01—MACHINES OR ENGINES IN GENERAL; ENGINE PLANTS IN GENERAL; STEAM ENGINES
    • F01K—STEAM ENGINE PLANTS; STEAM ACCUMULATORS; ENGINE PLANTS NOT OTHERWISE PROVIDED FOR; ENGINES USING SPECIAL WORKING FLUIDS OR CYCLES
    • F01K7/00—Steam engine plants characterised by the use of specific types of engine; Plants or engines characterised by their use of special steam systems, cycles or processes; Control means specially adapted for such systems, cycles or processes; Use of withdrawn or exhaust steam for feed-water heating
    • F01K7/06—Steam engine plants characterised by the use of specific types of engine; Plants or engines characterised by their use of special steam systems, cycles or processes; Control means specially adapted for such systems, cycles or processes; Use of withdrawn or exhaust steam for feed-water heating the engines being of multiple-inlet-pressure type
    • Y—GENERAL TAGGING OF NEW TECHNOLOGICAL DEVELOPMENTS; GENERAL TAGGING OF CROSS-SECTIONAL TECHNOLOGIES SPANNING OVER SEVERAL SECTIONS OF THE IPC; TECHNICAL SUBJECTS COVERED BY FORMER USPC CROSS-REFERENCE ART COLLECTIONS [XRACs] AND DIGESTS
    • Y02—TECHNOLOGIES OR APPLICATIONS FOR MITIGATION OR ADAPTATION AGAINST CLIMATE CHANGE
    • Y02E—REDUCTION OF GREENHOUSE GAS [GHG] EMISSIONS, RELATED TO ENERGY GENERATION, TRANSMISSION OR DISTRIBUTION
    • Y02E20/00—Combustion technologies with mitigation potential
    • Y02E20/34—Indirect CO2mitigation, i.e. by acting on non CO2directly related matters of the process, e.g. pre-heating or heat recovery

Landscapes

  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Combustion & Propulsion (AREA)
  • Mechanical Engineering (AREA)
  • General Engineering & Computer Science (AREA)
  • Engine Equipment That Uses Special Cycles (AREA)
  • Air Supply (AREA)

Abstract

Termoelektrana (1), prema pronalasku sastoji se iz najmanje jedne parne turbine (3) i jednog generatora (5) pare, pri čemu je postavljena jedna komora (7) za sagorevanje u pravcu (9) protoka (17) vodene pare posle prvog stepena (11) parne turbine i pre drugog stepena (13) parne turbine (3) i što se protok (17) vodene pare u komori (19) za sagorevanje zagreva mešanjem sa vrelim dimnim gasom, proizvedenim u komori (19) za sagorevanje.

Description

TERMOELEKTRANAt.
SIEMENS AKTIENGESELLSCHAFT [DE&DE]
Pronalazak se odnosi na termoelektranu sa najmanje jednom parnom turbinom i jednim generatorom
pare zagrevanog sagorevanjem.
Kod poznatih termoelektrana pogonska para za parnu ttjcbtmi, proizvedena najčeSće u generatoru pare
zagrevanog sagorevanjem, pri čemu se energija vrelih dimnih gasova odaje u jednom ili u vise
izmenjivača toplote, u kojima se nalazi voda, tako da se zagrevanjem ove vode ostvaruje pogonska
vodena para, ili u kome se već nalazi vodena para, tako da se pomoću navedenog izmenjivača toplote
vrši pregrevanje pare; ovakvo pregrevanje vodene pare vrti se kod poznatih parnih turbina naprimcr
izmedju stepena visokog pritiska ili stepena srednjeg pritiska parne turbine, pri čemu se vodena para
koja napušta stepen visokog pritiska pregreva pomoću površina medjupregrejača smcStenog u
generatoru pare i dovodi stepenu srednjeg pritiska parne turbine.
Ovakva medjupregrcvanja pare vode naprimer ka jednom visokom stepenu iskoriscenja.
Kod poznatih termoelektrana ostvaruje se dovod toplotne energije za proizvodnju i/ili
medjupregrevanje vodene pare pomoću površina izmenjivača toplote, koje su postavljene u generatoru
pare zagrevanog sagorevanjem,naprimer sagorevanjem uglja. ulja za loženje ili biomase ili uopšteno
zagrevanog generatora pare fosilnim ili nuklearnim gorivima i koje se dovode u kontakt sa dovedenim
vrelim dimnim gasovima. Veoma zagrejane površine izmenjivačaloplole predaju svoju toplotnu
energiju ponovo vodi i/ili vodenoj pari,koja se onda provodi unutar jednog tela obrazovanog od
površina izmednjivača toplote. Znači da se pregrevanje ostvaruje pomoću prenosa toplote sa vrelih
dimnih gasova na površine izmenjivača toplote i sa površina izmenjivača toplote na medijum koji treba
zagrejati.
Kod poznatih izmenjivača toplote prema postojećem stanju tehnike , koji su primenjeni kod generatora pare poznatih termoelektrana, koji energiju vrelih dimnih gasova prenose na medijum koji treba zagrejati pomoću materijala površina izmenjivača toplote zagrevanog vrelim dimnim gasovima, količina energije, koja može da se prenese na medijum koji se zagreva, naprimer, vodu i/ili vodenu paru, ograničena je karakteristikama materijala površina izmenjivača toplote.
Zbog toga su kod poznatih termoelektrana ograničene dozvoljene temperature pare, jer se površine izmenjivača toplote, na koje se prenosi količina energije, zbog karakteristika materijala i granice termičkog opterećenja, koje je povezano sa ovim, ne mogu po želji još zagrevati.
Nadalje je prenos toplote sa vrelih dimnih gasova na medijum koji treba zagrejati opterećen sa odredjenim zakašnjenjem, što je prouzrokovano u suštini potrebnom brzinom zagrevanja površina izmenjivača toplote.
Zadatak pronalaska je zato da se ostvari termoelektrana sa najmanje jednom parnom turbinom i jednim generatorom pare , koji se može primeniti fleksibilno i koji će posebno prevazići poznate mane iz postojećeg stanja tehnike.
Ovaj zadatak prema pronalasku je rešen jednom elektranom, koja se sastoji iz najmanje jedne parne turbine i jednog generatora pare zagrevanom sagorevanjem, kod koje je postavljena jedna komora za sagorevanje u pravcu protoka pare posle prvog stepena turbine jedne parne turbine i pre drugog stepena turbine, i što se protok pare u komori za sagorevanje zagreva mešanjem sa vrelim gasom nastalim u komori za sagorevanje.
Pronalazak se zasniva na tome što je prenos toplote sa vrelog dimnog gasa na medijum koji se zagreva u poredjenju sa postojećim stanjem tehnike manje ograničen, ako se prenos toplote na medijum koji se zagreva liši primene površina izmenjivača toplote.
Ovo se ostvaruje kod pronalaska time, što se vodena para koja treba da se zagreva uvodi neposredno u komoru za sagorevanje i što se tamo meša direktno sa vrelim dimnim gasom.
Ovo unutrašnje dodatno sagorevanje prema pronalasku može se primeniti posle generatora pare i pre parne turbine, u pravcu strujanja pare, dakle već za pregrevanje sveže pare ili i za pregrevanje pare, koja je već jedan deo svoje energije odala u jednom stepenu turbine i koja se posle pregrevanja prema pronalasku dovodi jednom drugom stepenu turbine.
Pomoću elektrane prema pronalasku mogu se ostvariti više temperature pare u poredjenju sa istim prema postojećem stanju tehnike, koje onda mogu da doprinesu povećanju stepena korisnosti termoelektrane.
Ako kod termolektrane kod koje se dodatnom komorom za sagorevanje ostvaruje dodatno sagorevanje prema pronalasku dodje do isključenja ili ispada komore za sagorevanje, onda termoelektrana može da dalje radi kao sve poznate termoelektrane.
Povoljno je da se u komoru za sagorevanje dovodi kao gorivo vodonik i/ili ugljovodonik, a posebno metan.
Posebno gorivo sadrži ugljenik i/ili vodonik.
Primenom vodonika kao goriva ostvaruje se pre svega prednost, što - kako je vodonik proizveden kao što je uobičajeno reformisanjem ili gazifikacijom jednog ugljovodonika - što se agresivni ugljendioksid već za vreme proizvodnje vodonika reformisanjem ili gazifikacijom jednog ugljovodonika zadržava uz malu potrebu za energijom i što se unapred sprečava stvaranje kisele parne mešavine unutar parne turbine i/ili drugih komponenata termoelektrane.
Da bi se ostvarilo posebno dobro sagorevanje unutar komore za sagorevanje pogodno je da se u uredjaj za sagorevanje gas koji sadrži kiseonik, posebno čist kiseonik i/ili vazduh za ostvari atmosfera pogodna za sagorevanje.
Ovaj način izvodjenja pronalaska traži da se vodi računa daje sagorevanje jednog goriva moguće samo u jednoj povoljnoj atmosferi za sagorevanje. Jedno posebno efikasno sagorevanje moguće je korišćenjem čistog kiseonika, jer kiseonik, u poredjenju sa vazduhom ne sadrži druge sastojke nepogodne za sagorevanje, tj. koji bi morali da se pre sagorevanja odvoje naprimer u jednom uredjaju za razlaganje vazduha, da bi se ostvarila atmosfera pogodna za sagorevanje.
U jednom drugom pogodnom načinu izvodjenja pronalaska se izdvajaju agresivni produkti sagorevanja iz protoka pare pomoću jednog kondenzatora, koji je iza parne turbine.
Kod praktično svih procesa sagorevanja nastaju produkti sagorevanja, koji se najčešće odvode, jer se, posebno za slučaj dugog vremena prebivanja u komori za sagorevanje ili na drugim komponentama, mogu izdvajati i njihovu funkciju ograničiti.
Ako se u termoelektrani prema pronalasku naprimer sagoreva jedan ugljovodonik kao gorivo u atmosferi koja se sastoji iz čistog kiseonika, onda nastaju najmanje produkti sagorevanja voda i ugljendioksid. Ovi produkti sagorevanja se vode sa vodenom parom i uvode u kondenzator. Kod poznatih rešenja za termoelektrane postoji već jedan kondenzator, tako da u vezi sa rešenjem prema pronalasku nije neophodno potrebno za izuzimanje produkata sagorevanja predvideti pogodni, poseban kondenzator.
Pri hladjenju vodene pare, koju produkti sagorevanja sadrže kao mešavinu vode i ugljendioksida, obilno se kondenzuje deo vodene pare i ostaje skoro čist, gasoviti ugljendioksid kao višak, koji se odvodi iz kondenzatora i, naprimer, skladišti.
Kao što je već pomenuto, može se pri primeni vodonika kao goriva, koji je proizveden reformisanjem ili gazifikacijom jednog ugljovodonika, agresivni ugljendioksid već odstraniti pre uvodjenja goriva u komoru za sagorevanje, tako da u ovom slučaju pri sagorevanju ne nastaje praktično nikakav ugljendioksid kao produkt sagorevanja.
Realizovano interno dodatno sagorevanje pomoću komore za sagorevanje termoelektrane prema pronalasku može se za vreme pogona vrlo lako staviti na raspolaganje. Zbog toga je potrebno samo lako paljenje goriva koje se uvodi u komoru za sagorevanje; otpadaju posebno vremena zagrevanja poznatih površina izmenjivača toplote.
Nadalje, elektrana prema pronalasku nudi pogodnost da se produkti sagorevanjan i/ili dimni gasovi moraju odvesti iz komore za sagorevanje pomoću posebnog uredajajza njihovo odvodjenje, jer se nose protokom pare i na drugom mestu kružnog ciklusa vodene pare, naprimer, pomenutog kondenzatora mogu isključiti. Pored toga, pronalaskom se ostvaruje viša temperaura vodene pare, a da nema potrebe za izmenom generatora pare.
Termoelektrana prema pronalasku može se uključiti posebno za dobavu energije pri vršnim opterećenjima ili za podršku frekvencije mreže jedne električne mreže za napajanje; termoelektrana prema pronalasku nudi mogućnost brzog regulisanja snage i vrlo se fleksibilno uključuje.
Nadalje će primer izvodjenja prema pronalasku detaljnije biti opisan slikom, na kojoj:
Slika 1 pokazuje termoelektranu prema pronalasku.
Na Sl.l predstavljena je termoelektrana 1 prema pronalasku koja se sastoji iz parne turbine 3 spojenu sa generatorom 21, kao i iz generatora S pare zagrevanog sagorevanjem.
Parna turbina 3 je izgradjena kao trostepena i ima jedan prvi stepen 11 turbine, jedan drugi stepen 13 turbine i jedan treći stepen 15 turbine, koji su izvedeni kao stepen visokog pritiska, stepen srednjeg pritiska, odn. stepen niskog pritiska.
Kod generatora S pare radi se, u izloženom načinu izvodjenja na slici, o kotlu 27 loženim ugljem, kome se dovodi vazduh 29 za sagorevanje za ostvarivanje sagorevanja uglja.
U generatoru 5 pare postavljena je u području njegovog toplog kraja grejna površina 37, kao i u području nižih temperatura površina medjupregrejača 35.
Grejna površina 37 služi da sa napojna voda 24 iz rezervoara 23 napojne vode u generatoru 5 vodene pare tako zagreje, da se pogonska para može dovesti prvom stepenu 11 turbine.
Posle delimičnog rasterećenja u prvom stepenu 11 parne turbine pregreva se vodena para pomoću grejnih površina 35 medjupregrejača. Protok 17 vodene pare izlazi iz medjupregrejača 35 u pravcu 9 i dovodi jednom uredjaju za sagorevanje. Pri tome se vodena para 17 dodatno zagreva u jednoj komori 19 za sagorevanje pomoću jednog goriva 33 i dovodjenjem kiseonika 31, pri čemu se vodena para 17 u komori 19 za sagorevanje meša sa vrelim dimnim gasovima, koji nastaju u komori 19 za sagorevanje pri sagorevanju goriva 33.
Prenos toplote sa vrelih dimnih gasova na protok 17 vodene pare ostvaruje se znači direktno mešanjem, bez predvidjanja materijala za prenos toplote, naprimer, grejnih površina izmenjivača toplote.
Umesto kiseonika 31 moguća je primena i vazduha za ostvarivanje jedne pogodne atmosfere za sagorevanje, pri čemu se vazduh, odn. pre ulaska u komoru za sagorevanje, razlaže pomoću jednog uredjaja za razlaganja vazduha na kiseonik i preostali gas.
Kao gorivo33 se može, naprimer, primeniti ijedan ugljovodonik, a posebno metan, ili vodonik.
Protok 17 vodene pare, zagrejan pomoću komore 19 za sagorevanje dovodi se drugom stepenu 13 parne turbine, gde se onda najmanje jedan deo u njemu sadržane energije pretvara u mehanički rad. Tako dalje rasterećena vodena para napušta drugi stepen 13 parne turbine i dovodi trećem stepenu 15 parne turbine, gde se još postojeći deo vodene pare kondenzuje u vodu.
Ova voda, koja se skuplja u kondenzatoru 25, dovodi se kao kondenzat 26 u rezervoar 23 napojne vode.
Iz kondenzatora 25 mogu se izuzeti produkti 39 sagorevanja , koji nastaju pri sagorevanju u komori 19 za sagorevanje.
Kako se proces sagorevanja u komori 19 za sagorevanje odvija unutar protoka vodene pare 17, produkti sagorevanja 39 se vode zajedno sa vodenom parom 17 u kružnom ciklusu vodene pare i posle ovog načina izvodjenja prema pronalasku izvode iz kondenzatora 25.
Ako se kao gorivo 33, naprimer, sagoreva sa kiseonikom 31, onda produkti sagorevanja 39 sadrže vodu i ugljendioksid. Ova mešavina vode i ugljendioksida vodi se zajedno sa protokom vodene pare i može se izuzeti iz kondenzatora 25, jer se pri hladjenju mešavine vode i ugljendioksida vodeni deo kondenzuje skoro u potpunosti, tako da preostaje skoro u potpunosti čist ugljendioksid kao gas, koji se zatim odvodi i, naprimer, može skladištiti.

Claims (4)

1. Termoelektrana (1), koja se sastoji iz najmanje jedne parne turbine (3) i jednog generatora (5) pare naznačen time, što je postavljena jedna komora (7) za sagorevanje u pravcu (9) protoka (17) vodene pare posle prvog stepena (11) parne turbine i pre drugog stepena (13) parne turbine (3) i što se protok (17) vodene pare u komori (19) za sagorevanje zagreva mešanjem sa vrelim dimnim gasom, proizvedenim u komori (19) za sagorevanje.
2. Termoelektrana (1), prema Zahtevu 1, naznačen time, što se uredjaju (7) za sagorevanje kao gorivo dovodi vodonik i/ili ugljovodonik, a posebno metan.
3. Termoelektrana (1), prema jednom od Zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se uredjaju (7) za sagorevanje za ostvarivanje atmosfere povoljne za sagorevanje u komori (19) dovodi gas koji sadrži kiseonik. a posebno Čisti kiseonik (13) i/ili vazduh.
4. Termoelektrana (1), prema jednom od Zahtevu I do 3, naznačen time, što se agresivni produkti (39) sagorevanja pomoću kondenzatora (25) protoka (9) vodene pare odstranjuju priključenog posle parne turbine (3).
YUP-2006/0127A 2003-08-27 2004-07-26 Termoelektrana RS51511B (sr)

Applications Claiming Priority (2)

Application Number Priority Date Filing Date Title
DE20313279U DE20313279U1 (de) 2003-08-27 2003-08-27 Dampfkraftwerk
PCT/EP2004/008348 WO2005021935A1 (de) 2003-08-27 2004-07-26 Dampfkraftwerk

Publications (2)

Publication Number Publication Date
RS20060127A true RS20060127A (sr) 2007-12-31
RS51511B RS51511B (sr) 2011-06-30

Family

ID=29265806

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
YUP-2006/0127A RS51511B (sr) 2003-08-27 2004-07-26 Termoelektrana

Country Status (10)

Country Link
US (1) US20060266040A1 (sr)
EP (1) EP1658418A1 (sr)
JP (1) JP2007503544A (sr)
KR (1) KR20060069852A (sr)
CN (1) CN1842638A (sr)
DE (1) DE20313279U1 (sr)
EG (1) EG24289A (sr)
IL (1) IL173778A0 (sr)
RS (1) RS51511B (sr)
WO (1) WO2005021935A1 (sr)

Families Citing this family (7)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP5075900B2 (ja) * 2009-09-30 2012-11-21 株式会社日立製作所 水素含有燃料対応燃焼器および、その低ＮＯｘ運転方法
DE102012012683A1 (de) * 2012-06-27 2014-01-02 RERUM COGNITIO Institut GmbH Kombinierter Gas- und Dampfturbinenprozess mit erhöhter Leistung und verbesserter Effizienz durch zusätzliche Hochtemperatur-Zwischenüberhitzung für die Elektroenergieerzeugung im Kreisprozess
JP6541050B2 (ja) * 2014-04-28 2019-07-10 日本ファーネス株式会社 高温酸素燃焼装置及び高温酸素燃焼方法
CN104061028B (zh) * 2014-06-24 2016-02-24 华北电力大学 氢氧与煤粉燃烧结合的二次再热联合循环发电系统及方法
KR102747338B1 (ko) * 2020-01-29 2024-12-31 지멘스 에너지 글로벌 게엠베하 운트 코. 카게 보조 모듈을 포함하는 설비
US11988114B2 (en) 2022-04-21 2024-05-21 Mitsubishi Power Americas, Inc. H2 boiler for steam system
JP2024027572A (ja) * 2022-08-18 2024-03-01 株式会社東芝 コンバインドサイクル発電設備

Family Cites Families (9)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US5038568A (en) * 1989-11-20 1991-08-13 Pyropower Corporation System for reheat steam temperature control in circulating fluidized bed boilers
SE502492C2 (sv) * 1991-12-23 1995-10-30 Abb Carbon Ab Pannanläggning med gemensamt ångsystem
EP0595009B1 (de) * 1992-09-30 1996-01-10 Siemens Aktiengesellschaft Verfahren zum Betreiben einer Kraftwerksanlage sowie danach arbeitende Anlage
JPH10505145A (ja) * 1994-08-25 1998-05-19 クリーン エナジー システムズ， インコーポレイテッド 汚染を減少した動力発生システム及びそのためのガス発生機
JP3017937B2 (ja) * 1996-06-18 2000-03-13 株式会社東芝 水素燃焼タービンプラント
DE19936704A1 (de) * 1999-08-04 2001-02-08 Alexander Waberski Hochtemperatur Kombi-System mit der nachgeschaltenen Dampfturbine
GB0021822D0 (en) * 2000-09-06 2000-10-18 Rotech Holdings Ltd Propulsion apparatus
JP2002309908A (ja) * 2001-04-11 2002-10-23 Mitsubishi Heavy Ind Ltd タービン設備及びタービン設備の運転方法
US7284362B2 (en) * 2002-02-11 2007-10-23 L'Air Liquide, Société Anonyme à Directoire et Conseil de Surveillance pour l'Étude et l'Exploitation des Procedes Georges Claude Integrated air separation and oxygen fired power generation system

Also Published As

Publication number Publication date
WO2005021935A1 (de) 2005-03-10
EP1658418A1 (de) 2006-05-24
JP2007503544A (ja) 2007-02-22
DE20313279U1 (de) 2003-10-16
IL173778A0 (en) 2006-07-05
RS51511B (sr) 2011-06-30
US20060266040A1 (en) 2006-11-30
EG24289A (en) 2009-01-08
KR20060069852A (ko) 2006-06-22
CN1842638A (zh) 2006-10-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
RU2085754C1 (ru) Способ непрерывного преобразования энергии в газотурбинной установке и газотурбинная установка для его осуществления
CN102016240B (zh) 通过利用高压和适中温度的蒸汽的热循环产生能量的方法
GB2029855A (en) Gasification unit
JPH09510276A (ja) ガス及び蒸気タービン複合プラントの運転方法並びにこの方法により作動するプラント
KR20100047813A (ko) 고체연료와 폐열로부터 가스 터빈을 이용한 발전 공정 및 이 공정을 수행하기 위한 장비
SU1521284A3 (ru) Энергетическа установка
JP2016506488A (ja) ガスタービン装置の操作方法及び様式
EP3844371A1 (en) System for generating energy in a working fluid from hydrogen and oxygen and method of operating this system
UA64812C2 (en) Method for operation of steam-gas electric power plant on combined fuel (solid with gaseous or liquid) and steam-gas unit for its implementation
RS20060127A (sr) Termoelektrana
RU2250872C1 (ru) Комбинированный способ производства электроэнергии и жидкого синтетического топлива с использованием газотурбинных и парогазовых установок
RU2624690C1 (ru) Газотурбинная установка и способ функционирования газотурбинной установки
JPH02123246A (ja) 回転軸動力の発生方法
RU2211927C1 (ru) Способ термической переработки бурых углей с выработкой электроэнергии и установка для его осуществления
JP2006514718A (ja) 蒸気発電所
JP2005146185A (ja) 植物系バイオマス資源利用設備
SU1377421A1 (ru) Способ работы теплосиловой установки
CA1334050C (en) Combined gas-turbine and steam-turbine power plant and method for utilization of the thermal energy of the fuel to improve the overall efficiency of the power-plant process
US2012967A (en) Method and apparatus for obtaining a pressure medium
JPS629639B2 (sr)
KR102933714B1 (ko) 수소 및 산소로부터의 전기 에너지 생성
RU2224125C2 (ru) Способ преобразования тепловой энергии в механическую и газопаротурбинная установка для его реализации
US12595761B2 (en) Generating electrical energy from hydrogen and oxygen
LT5861B (lt) Integruota sistema, susidedanti iš šilumos jėgainės, elektrinės bei pirolizės būdu gaminamų produktų linijios modulių, šios sistemos modulių patobulinimas ir jos panaudojimo būdas
SU1573220A1 (ru) Комбинированна парогазова установка с газификацией твердого топлива