RS20070003A

RS20070003A - Tečne formulacije karboksamidnih artropodicida

Info

Publication number: RS20070003A
Application number: RSP-2007/0003A
Authority: RS
Inventors: Isaac Billy Annan; Oliver Walter Gutsche; Hector Eduardo Portillo
Original assignee: E.I.Du Pont De Nemours And Co.,
Priority date: 2006-01-05
Filing date: 2007-01-04
Publication date: 2008-11-28
Also published as: CA2632803A1; JP2009522358A; TWI324908B; EP1968382A2; WO2007081553A3; PT1968382E; UY30081A1; MX2008008567A; CA2632803C; MY143473A; EA014064B1; BRPI0621177A2; DE602006009307D1; IN2008DE05014A; WO2007081553A2; TW200731928A; NZ568602A; AU2006335092B2; ATE442776T1; TNSN08292A1

Abstract

Izložene su smeše koncentrata suspenzije, koje sadrže težinski u odnosu na ukupnu težinu smešem oko 0.1 do oko 40% najmanje jednog karboksamidnog artropodicida; 0 do oko 20% najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa; oko 30 do oko 95% najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom; oko 2 do oko 50% najmanje jednog emulgatora; oko 0.01 do oko 10% silica zgušnjivača; oko 0.1 do oko 10% najmanje jednog protonskog rastvarača izabranog od: vode, C1-C12 alkanola i C2-C3 glikola; i oko 0.001 do 5% najmanje jedne karboksilne kiseline rastvorljive u vodi. Ovaj pronalazak se takodje odnosi na postupak za obuzdavanje artropodnih štetočina, koji obuhvata razblaživanje navedene smeše koncentata suspenzije vodom i, opciono dodavanje adjuvansa, kako bi se obrazovala razblažena smeša i, dovodjenje u kontakt artropodnih štetočina ili njihovih okruženja sa delotvornom količinom navedene razblažene smeše.

Description

TEČNE FORMULACIJE KARBOKSAMIDNIH ARTROPODICIDA

OBLAST TEHNIKE

Ovaj pronalazak: se odnosi na izvesne smeše koncentrata suspenzije, koje sadrže karboksamidne artropodicide, na postupak za proizvodnju smeša i na upotrebu smeša pronalaska za kontrolisanje zglavkara.

STANJE TEHNIKE

Nedavno otkrivene klase karboksamidnih artropodicida, antranilamidi (vidi U.S. Patent 6,747,047, PCT Publikacije WO 2003/015519 i WO 2004/067528) i ftalni diamidi (vidi U.S. Patent 6,603,044), ispoljavaju aktivnost prema brojnim štetočinama koje pripadaju zglavkarima, a koje su od ekonomske važnosti.

Karboksamidni artropodicidi, kao i druge poljoprivredne hemikalije, mogu biti formulisani kao koncentrati u raznovrsnim različitim oblicima, uključujući tečne smeše, kao što su koncentrati suspenzija i čvrste smeše, kao što su praškovi i granule koji se mogu vlažiti.

Uobičajena hemijska jedinjenja za zaštitu bilja, npr., artropodicidi, formulisana su kao smeše (formulacije), koje sadrže aktivno jedinjenje(a) i inertne sastojke kao što su nosači i adjuvansi. Ove smeše korisnik može primeniti na ciljne biljke/štetočine nerazblažene ili po razblaživanju sa vodom. Koncentrati tečnih formulacija su među najčešće korišćenim formulacijama hemikalija za zaštitu bilja, zbog toga što se mogu jednostavno meriti i izlivati, a kada su razblažene sa vodom, obično obrazuju lako raspršive vodene rastvore ili disperzije.

S obzirom na to da na efikasnost i hemijsku stabilnost aktivnog sastojka i fizičku stabilnost formulisane smeše mogu da utiču inertni sastojci u formulaciji, pogodni inertni sastojci ne treba da uzrokuju raspadanje aktivnog sastojka, značajno umanjenje njegove aktivnosti u primeni, ili da prouzrokuju znatnije taloženje ili formiranje kristala tokom dugotrajnog lagerovanja. Osim toga, inertni sastojci treba da su nefitotoksični i bezbedni za okolinu. Inertni sastojci formulacija koje treba da se razblaže sa vodom pre primene treba da su lako rastvorljivi ili raspršivi u vodi. U izvesnim formulacijama, inertni sastojci (često nazvani adjuvansi) mogu čak uvećati biološko izvršenje aktivnog sastojka olakšavajući prodiranje ili preuzimanje u biljku ili artropodnu štetočinu, ili povećavanjem rezistencije na spiranje. Dok takva svojstva adjuvansa nisu najvažnija, ona su veoma poželjna

Nove formulacije tečnih koncentrata suspenzije sadrže čvrste karboksamidne artropodicide, koji imaju nadmoćna svojstva koja su sada otkrivena

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Ovaj pronalazak je usmeren na artropodicidnu smešu koncentrata suspenzije, koja težinski sadrži u odnosu na ukupnu težinu smeše: (a) oko 0.1 do oko 40% najmanje jednog karboksamidnog artropodicida, koji je u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi; (b) 0 do oko 20% najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa; (c) oko 30 do oko 95% najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom; (d) oko 0 do oko 50% najmanje jednog emulgatora; (e) oko 0.01 do oko 10% silika zgušnjivača; (f) oko 0.1 do oko 10% najmanje jednog protonskog rastvarača izabranog

od: vode, Ci-Cn alkanola i C2-C3glikola; i

(g) oko 0.001 do oko 5% najmanje jedne karboksilne kiseline, koja je rastvorljiva u vodi.

Ovaj pronalazak se, takođe, odnosi na postupak za obuzdavanje artropodicidnih štetočina, koji obuhvata razblaživanje navedene smeše koncentrata suspenzije sa vodom i opciono dodavanje adjuvansa kako bi se obrazovala razblažena smeša i, na dovođenje u kontakt artropodne štetočine ili njenog okruženja sa delotvornom količinom navedene razblažene smeše.

DETALJI PRONALASKA

Kako su ovde korišćeni, izrazi "obuhvata", "obuhvatajući", "uključuje", "uključujući", "ima", "imajući" ili bilo koja druga njihova varijacija, treba da pokriju sadržaj koji nije isključiv. Na primer, smeša, proces, postupak, artikal ili aparatura koji obuhvata listu elemenata nije obavezno ograničen na samo te elemente već, može obuhvatiti i druge elemente koji nisu izrazito nabrojani ili sastavni deo takve smeše, procesa, postupka, artikla ili aparature. Dalje, ukoliko nije izrazito navedeno suprotno, "ili" se odnosi na uključujuće ili, a ne na isključujuće ili. Na primer, stanje A ili B je zadovoljeno sa bilo čim od sledećeg: A je istina (ili prisutno) i B je lažno (ili nije prisutno), A je lažno (ili nije prisutno), B je istina (ili prisutno) i, oba A i B su istina (ili prisutni).

Isto tako, neodređeni članovi "a" i "an" (odnosi se na engleski jezik primprev.) koji prethode elementu ili sastojku (neodređeni član se upotrebljava ispred imenica koje imaju množinu u engl. jeziku, primprev.) pronalaska treba da budu neograničavajući u smislu broja primera (tj., pojavljivanja) elementa ili sastojka. Zbog toga, *'a" ili "an" treba pročitati da obuhvataju jedan ili najmanje jedan, a oblik jednine reči elementa ili sastojka, takođe, uključuje i množinu, sem ako broj očigledno označava daje jednina.

Izraz "smeša koncentrata suspenzije" i izvedeni izrazi, kao što je "artropodicidna smeša koncentrata suspenzije", odnose se na smeše, koje sadrže dobro podeljene čvrste čestice aktivnog sastojka, koje su dispergovane u vodi ili organskoj tečnosti. Navedene čestice zadržavaju identitet i mogu biti fizički razdvojene od tečnosti.

Ostvarenja ovog pronalaska obuhvataju:

Ostvarenje 1. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju sušine pronalaska, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) izabran od antranilamida (takođe, opisani kao antranilni diamidi) Formule 1, njihovih 7V-oksida i soli

gde

XjeN, CF, CC1, CBr ili CJ;

Rxje CH3, Cl, Br ili F;

R2 je H, F, Cl, Brili-CN;

R3 je F, Cl, Br, C1-C4haloalkil ili C1-C4haloalkoksi;

R4a je H, C1-C4alkil, ciklopropilmetil ili 1-ciklopropiletil:

R<4b>je H ili CH3;

R5jeH, F, Cl ili Br; 1

R6 je H, F, Cl ili Br.

Ostvarenje 1A. Smeša ostvarenja 1, u kojoj Xje N; R1 je CH3; R2 je Cl ili -CN; R<3>

je Cl, Br ili CF3; R4a je C1-C4alkil; R<4b>je H; R<5>je Cl; i R6 je H.

Ostvarenje 1B. Smeša ostvarenja 1, u kojoj X je N; R<1>je CH3; R2 je Cl ili -CN; R<3>

je Cl, Br ili CF3; R4a je Me ili CH(CH3)2; R<4b>je H; R<5>je Cl; i R6 je H.

Ostvarenje 1C. Smeša ostvarenja 1, u kojoj je najmanje jedan karboksamidni

artropodicid izabran od: Af-[4-Moro-2-metil-6-[[(l-meuletil)amm^

(1xifluorometil)-lJff-pirazol-5-karboksamida,

[4-Mo r o-2-meni-6 - [(metilamm^

(trifluorometil)-l/f-pirazol-5-karboksarnida,

3-bromo-A^44-hloro-2-metil-6-[[(l-metiletil)amino]karbonil]fenil]-l-(3-hloro-2-piridinil)-li^-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-A^44-hloro-2-metil-6-[(metilamino)karbonil]fenil]-l-(3-Woro-2-piridinil^ l#-pirazol-5 -karboksamida,

3-bromo-l-(3-Uoro-2-piridinil)-7V-[4-cijano-2-metil-6-[(metilaimno)karbonil]fenil]-li/-pirazol-5 -karboksamida,

1 -(3 -hloro-2-piridinil)-jV- [4-cij ano-2-metil-6- [(metilamino)karbonil]fenil] -3 -

(trifluorometil)-li7-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(2-Worofenil)-A<r->[4-cijano-2-meitl-6-[[(l-metiletil)amino]karbonil]feniI]-li/-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(2-Morofenil)-7^-[4-cijano-2-metil-6-[(metilannno)karbonil]fenil]-l/f-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(2-Morofenil)-N-[2,4-dihloro-6-[(^ karboksamida,

3-bromo-7vr-[4-hloro-2-[[(ciklopropilmetil)amino]karborul]-6-metilferul]-l-(3-hloro-2-piridinil)-li^-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(3-Uoro-2-piridmil)-A^-[4-cijano-2-[[(cikJopropilmeitl)amino]karbonil]-6-metilfenil]-l/f-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-#-[4-Woro-2-[[(l-ciklopropiletil)ar^ piridinil)-liY-pirazol-5-karboksamida^ i

3-bromo-l-(3-Woro-2-piridiniI)-7^-[4-cijano-2-[[(l-ciklopropiletil)annno]karbonil]-6-metilfenil] - lif-pirazol-5 -karboksamida.

Ostvarenje 2. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju sušine pronalaska, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) izabran od ftalnih diamida Formule 2 i njihovih soli

gde

R^'eCH^Cl, Br ili J;

R12jeCH3ili Cl;

R13jeCi-C3 fluoroalkil:

R14jeHili CH3;

R15 je H ili CH3;

R16je C1-C2 alkil; i

nje 0, 1 ili 2.

Ostvarenje 2A. Smeša ostvarenja 2, u kojoj je R11 Cl, Br ili J; R12 je CH3; R<13>je CF3,

CF2CF3ili CF(CF3)2(ekvivalentno izjednačeno sa (CF3)2CF); R14 je H ili CH3; R<15>

je H ili CH3; R<16>je CH3; i nje 0, 1 ili 2.

Ostvarenje 2B. Smeša ostvarenja 2, u kojoj je najmanje jedan karboksamidni artropodicid y-[l,l-dimetil-2-(metilsulfo^

tetrafluoro-1 -(trifluorometil)etil]fenil] -1,2-benzendikarboksamid.

Ostvarenje 3. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni

artropodicid) od otprilike 5 do oko 25% težine smeše.

Ostvarenje 3A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 3 u kojoj je

sastojak (a) od oko 5 do oko 15% težine smeše.

Ostvarenje 4. Smeša, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (a) (tj.,

najmanje jedan karboksamidni artropodicid) uključuje karboksamidni artropodicid

koji ima tačku topljenja iznad otprilike 80°C.

Ostvarenje 4A. Smeša Ostvarenja 4, u kojoj sastojak (a) uključuje karboksamidni

artropodicid koji ima tačku topljenja iznad otprilike 100°C.

Ostvarenje 4B. Smeša Ostvarenja 4A, u kojoj sastojak (a) uključuje karboksamidni artropodicid koji ima tačku topljenja iznad otprilike 120°C.

Ostvarenje 5. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (b) (tj., najmanje jedan biološki aktivan agens) izabran od: insekticida, nematocida, baktericida, akaricida, moluscida,

fungicida, herbicida, obezbeđivača, regulatora rasta biljke i biljnih nutrienata.

Ostvarenje 5 A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 5, u kojoj je sastojak (b) izabran od: abamektina, acetamiprida, amitraza, avermektina, azadirahtina, bifentrina, buprofezina, kartapa, hlorfenapira, hlorpirifosa, klotianidina, ciflutrina, beta-ciflutrina, cihalotrina, lambda-cihalotrina, cipeirnetrina, ciromazina, deltametrina, dieldrina, dinotefurana, diofenolana, emamektina, endosulfana, esfenvalerata, etiprola, fenotiokarba, fenoksikarba, fenvalerata, fipronila, fionikamida, flufenoksurona, heksaflumurona, hidrametilnona, imidakloprida, indoksakarba, lufenurona, metaflumizona, metomila, metoprena, metoksifenozida, nitenpirama, nitiazina, novalurona, oksamila, pimetrozina, piretrina, piridabena, piridalila, piriproksifena, rianodina, spinetorama, spinosada, spirodiklofena, spiromezifena, tebufenozida, tiakloprida, tiametoksama, tiodikarba, tiosultap-natrijuma, tralometrina, triazamata, triflumurona,Bacillus thuringiensissubsp.aizawai, Bacillus thuringiensissubsp.kurstaki,nukleopohhedrovirusa (NPV) i inkapsuliranog delta-endotoksina

Bacillus thuringiensis.

Ostvarenje 5B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (b) (tj., najmanje jedan drugi biološki aktivan

agens) čini od 0 do otprilike 15% težine smeše.

Ostvarenje 6. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (c) (tj., najmanje jedan tečni nosač koji se ne

meša sa vodom) čini od otprilike 30 do oko 80% težine smeše.

Ostvarenje 6A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6 u kojoj je

sastojak (c) od oko 40 do oko 70% težine smeše.

Ostvarenje 6B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6A u kojoj

je sastojak (c) od oko 50 do oko 60% težine smeše.

Ostvarenje 6C. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (c) (tj., najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) uključuje najmanje jednu supstancu izabranu iz grupe, koja se sastoji od: estara C1-C4alkanola (uključujući one koji potiču od semenskog i ulja

plodova) sa masnom kiselinom, alkoksilovanih estara masne kiseline (uključujući

one koji potiču od semenskog i ulja plodova), biljnih ulja i mineralnih ulja Ostvarenje 6D. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6C u kojoj

sastojak (c) uključuje estar C1-C4alkanola i masne kiseline.

Ostvarenje 6E. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6D u kojoj sastojak (c) uključuje estar C1-C4alkanola i zasićene ili nezasićene C10-C22masne

kiseline.

Ostvarenje 6F. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6E u kojoj sastojak (c) uključuje estar C1-C4alkanola i zasićene ili nezasićene C12-C20masne

kiseline.

Ostvarenje 6G. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6F u kojoj sastojak (c) uključuje estar C1-C4alkanola i zasićene ili nezasićene C16-C18masne

kiseline.

Ostvarenje 6H. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6G u kojoj sastojak (c) uključuje estar C1-C2alkanola i zasićene ili nezasićene C16-C18masne

kiseline.

Ostvarenje 61. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6H u kojoj sastojak (c) uključuje estar metanola i zasićene ili nezasićene C16-C18masne

kiseline.

Ostvarenje 61 Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6C u kojoj

sastojale (c) uključuje metilovano ulje semena suncokreta, soje, pamuka ili lana. Ostvarenje 6K. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 6J u kojoj

sastojak (c) uključuje metilovano ulje soje (metil sojat).

Ostvarenje 7. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (d) (tj., najmanje jedan emulgator) čini od oko

2 do otprilike 50% težine smeše.

Ostvarenje 7A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 7 u kojoj

sastojak (d) čini od oko 10 do otprilike 40% težine smeše.

Ostvarenje 7B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 7A u kojoj

sastojak (d) čini od oko 20 do otprilike 30% težine smeše.

Ostvarenje 8. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (d) (tj., najmanje jedan emulgator) izabran od anjonskih surfaktanata, ne-jonskih surfaktanata i njihovih mešavina.

Ostvarenje 8A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8, u kojoj su anjonski surfaktanti izabrani od linearnih alkilbenzensulfonata i razgranatih

alkilbenzensulfonata.

Ostvarenje 8B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj

sastojak (d) sadrži linearni alkilbenzensulfonat anjonski surfaktant.

Ostvarenje 8C. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj

sastojak (d) sadrži dodecilbenzensulfonat anjonski surfaktant.

Ostvarenje 8D. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj su ne-jonski surfaktanti izabrani od: etoksilovanih estara sorbitola, etoksilovanih

biljnih ulja i njihovih mešavina.

Ostvarenje 8E. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj su ne-jonski surfaktanti izabrani od: etoksilovanih estara sorbitola, etoksilovanih

estara sorbitana, etoksilovanih estara masnih kiselina i njihovih mešavina. Ostvarenje 8F. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj sastojak (d) sadrži ne-jonski surfaktant izabrani od: etoksilovanih sorbitan trioleata, etoksilovanih sorbitol heksaoleata, etoksilovanog sojinog ulja,

etoksilovanog ricinusovog ulja i njihovih mešavina.

Ostvarenje 8G. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj sastojak (d) sadrži mešavinu dodecilbenzensulfonata i etoksilovanog sorbitol

heksaoleata

Ostvarenje 8H. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj

sastojak (d) sadrži mešavinu etoksilovano ricinusovo ulje.

Ostvarenje 81. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj sastojak (d) sadrži mešavinu anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta, a odnos anjonskog surfaktanta prema ne-jonskom surfaktantu je u opsegu težina od

otprilike 2:1 do oko 1:10.

Ostvarenje 8J. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 8 u kojoj sastojak (d) sadrži mešavinu anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta, a odnos anjonskog surfaktanta prema ne-jonskom surfaktantu je u opsegu težina od

otprilike 2:1 do oko 1:5.

Ostvarenje 8K. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (d) (tj., najmanje jedan emulgator) prema sastojku (c) (tj., najmanje jednom tečnom nosaču koji se ne meša sa vodom) u odnosu težina od otprilike 1:1 do oko 1:20.

Ostvarenje 9. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (e) (tj., silika zgušnjivač) uključuje isparenu

siliku (Si02dobij en kontinuiranom plamenom hidrolizom, prim. prev.). Ostvarenje 9A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 9 u kojoj

sastojak (e) čini od otprilike 0.01 do oko 5% težine smeše.

Ostvarenje 10. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (f) (tj., najmanje jedan protonski rastvarač)

od otprilike 0.5 do oko 5% težine smeše.

Ostvarenje 11. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (f) (tj., najmanje jedan protonski rastvarač)

izabran od: vode, C1-C4alkanola i etilen glikola (uključujući njihove mešavine). Ostvarenje 11 A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 11 u kojoj je sastojak (f) izabran od: vode, metanola, etanola i etilen glikola (uključujući

njihove mešavine).

Ostvarenje 11B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 11 u kojoj

sastojak (f) uključuje vodu.

Ostvarenje 11C. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 11B u kojoj

voda čini od otprilike 0.5 do oko 5% težine smeše.

Ostvarenje 12. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (g) (tj., najmanje jedna karboksilna kiselina

rastvorljiva u vodi) od otprilike 0.01 do oko 5% težine smeše.

Ostvarenje 12A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 12 u kojoj

sastojak (g) čini od otprilike 0.01 do oko 2% težine smeše.

Ostvarenje 13. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj je sastojak (g) (tj., najmanje jedna karboksilna kiselina rastvorljiva u vodi) izabran od: sirćetne kiseline, limunske kiseline, propionske

kiseline i njihovih mešavina.

Ostvarenje 13A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 13 u kojoj

sastojak (g) uključuje limunsku kiselinu.

Ostvarenje 13B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja 13A u kojoj limunska kiselina čini od otprilike 0.01 do oko 2% težine smeše.

Treba naznačiti da su ostvarenja postupci za izradu artropodicidne smeše koncentrata suspenzije i upotreba navedene smeše je za obuzdavanje zglavkara.

Ostvarenja ovog pronalaska obuhvatajući gornja Ostvarenja 1-13B, kao i bilo koje od drugih ovde opisanih ostvarenja, pripadaju smešama i postupcima ovog pronalaska, a mogu biti kombinovani na svaki način.

Pnmeri kombinacija Ostvarenja 1-13B uključuju:

Ostvarenje A. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju sušine pronalaska, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) izabran od antranilamida Formule 1, njihovih N-oksida i soli

gde

XjeN, CF, CC1, CBr ili CJ;

R<1>je CH3, Cl, Br ili F;

R2je H, F, Cl, Br ih -CN;

R<3>je F, Cl, Br, C1-C4haloalkil ili CrC4haloalkoksi;

R4a je H, C1-C4alkil, ciklopropilmetil ili 1-ciklopropiletil;

R<4b>je H ili CH3;

R5je H, F, Cl ih Br; i

R6jeH, F, Cl ili Br.

Ostvarenje B. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju sušine pronalaska, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) izabran od ftalnih diamida Formule 2 i njihovih soli

gde

RnjeCH3,Cl, Br ili J;

R12jeCH3ili Cl;

R<13>jeCi-C3fluoroalkil;

R14jeHili CH3;

R<15>je H ili CH3;

R16je Ci-C2 alkil; i

n je 0, 1 ili 2.

Ostvarenje C. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, opisana u Izlaganju suštine pronalaska ili u Ostvarenjima A ili B, u kojoj je sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) od otprilike 5 do oko 25% težine smeše;

sastojak (b) (tj., najmanje jedan drugi biološki aktivni agens) je od otprilike 0 do oko 15% težine smeše; sastojak (c) (tj., najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) uključuje najmanje jednu supstancu izabranu iz grupe, koja se sastoji od: estara C1-C4alkanola i masne kiseline, biljnih ulja i mineralnih ulja i, čini od otprilike 40 do oko 70% težine smeše; sastojak (d) (tj., najmanje jedan emulgator) je izabran od anjonskih surfaktanata, ne-jonskih surfaktanata i njihovih mešavina i, čini od otprilike 10 do oko 40% težine smeše; sastojak (e) (tj., silika zgušnjivač) čini od otprilike 0.01 do oko 5% težine smeše; (f) (tj., najmanje jedan protonski rastvarač) čini od otprilike 0.5 do oko 5% težine smeše; i sastojak (g) (tj., najmanje jedna karboksilna kiselina rastvorljiva u vodi) čini od otprilike 0.01 do

oko 5% težine smeše.

Ostvarenje D. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja C u kojoj sastojak (c) uključuje estar C1-C2alkanola i zasićene ili nezasićene C16-C18masne kiseline i čini od otprilike 50 do oko 60% težine smeše; sastojak (d) uključuje mešavinu anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta u odnosu anjonskog surfaktanta prema ne-jonskom surfaktantu u opsegu težina od otprilike 2:1 do oko 1:10; sastojak (e) uključuje isparenu siliku; sastojak (f) uključuje vodu i, voda čini od otprilike 0.5 do oko 5% težine smeše; i sastojak (g) uključuje limunsku kiselinu

i, limunska kiselina čini od otprilike 0.01 do oko 2% težine smeše.

Ostvarenje E. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja C u kojoj

sastojak (c) uključuje metilovano semeno ulje suncokreta, soje, pamuka ili lana. Ostvarenje F. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja E u kojoj sastojak (c) uključuje metilovano ulje soje (metil sojat).

Ostvarenje G. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja C u kojoj je anjonski surfaktant linearni alkilbenzensulfonat, ne-jonski surfaktant je izabran od etoksilovanih estara sorbitola, etoksilovanih estara sorbitana, etoksilovanih estara masnih kiselina i njihovih mešavina i, težinski odnos anjonskog surfaktanta prema

ne-jonskom surfaktantuje u opsegu od oko 2:1 do oko 1:5.

Ostvarenje H. Artropodicidna smeša koncentrata suspenzije Ostvarenja G u kojoj sastojak (d) uključuje mešavinu dodecilbenzensulfonata i etoksilovanog sorbitol heksaoleata.

Treba naglasiti da u smešama ovog pronalaska, uključiv i gornja Ostvarenja, sastojak (b) (tj.. najmanje jedan drugi biološki aktivan agens) ne uključuje spinetoram.

Izraz "karboksamidni artropodicid koji je u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi" u ovom kontekstu označava artropodicidno jedinjenje korisno u suzbijanju artropodnih štetočina, koje ima jedan ili više karboksamidnih delova i tačku topljenja višu od 20°C, ili alternativno i obično, višu od 50°C. Češće najmanje jedan karboksamidni artropodicid sastojka (a) ima tačku topljenja višu od oko 80°C. još češće, preko otprilike 100°C i, najčešće, preko otprilike 120°C. Često, svi od najmanje jednog karboksamidnog artropodicida sastojka (a) imaju tačke topljenja više od oko 80°C, preko otprilike 100°C ili čak preko otprilike 120°C. Obično najmanje jedan karboksamidni artropodicid sastojka (a) ima rastvorljivost u vodi manju od otprilike lOg/L i još uobičajnije, manju od otprilike 5g/L.

Kao što je dobro poznato u struci, izraz "karboksamid" se odnosi na deo koji ima ugljenik, azot i kiseonikov atom vezane u konfiguraciju, prikazanu kao Formula A. Ugljenikov atom u Formuli A je vezan za ugljenikov atom radikala za koji je vezan karboksamidni deo. Azotov atom Formule A je vezan za karbonilni ugljenik Formule A i, takođe je vezan za druga dva atoma, od kojih je najmanje jedan atom odabran od atoma vodonika ili ugljenikovog atoma drugog radikala za koji je vezan

karboksamidni deo.

U jednom ostvarenju ovog pronalaska, smeše uključuju najmanje jedan karboksamidni artropodicid, koji je u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi i, sadrži najmanje dva karboksamidna dela. U drugom ostvarenju, najmanje jedan karboksamidni artropodicid sadrži najmanje dva karboksamidna dela blisko vezana za atome ugljenika (tj., orto uređeni) karbocikličnog ili heterocikličnog prstena. U sledećem ostvarenju, karbociklični ili heterociklični prsten najmanje jednog karboksamidnog artropodicida je aromatičan (tj.. zadovoljava Huckelovo 4n+2 pravilo za aromatičnost).

Posebno treba naznačiti da su karboksamidni artropodicidi korisni u smešama ovog pronalaska, oni Formule 1, njeni A^-oksidi i soli i, Formule 2 i njene soli

gde

XjeN, CF, CC1, CBr ili CJ;

R'jeCHs, Cl, Br ili F;

R2je H, F, Cl, Brili-CN;

R<3>je F, Cl, Br, C1-C4haloalkil ili CrC4haloalkoksi;

R4a je H, C1-C4alkil, ciklopropilmetil ili 1-ciklopropiletil;

R<4b>je H ili CH3;

R5jeH, F, Cl ili Br; 1

R6 je H, F, Cl ili Br;

gde

RnjeCH3, Cl, Brili J;

R12jeCH3ili Cl;

R13jeCrC3 fluoroalkil;

R14jeHili CH3;

R15je H ili CFfe;

R16.je C1-C2 alkil; 1

njeO, 1 ili 2.

U prethodnim prikazima, izraz "alkil", korišćen sam ili u složenim recima kao što su "haloalkil" ili "fluoroalkil" obuhvata ravnolančani ili razgranati alkil, kao što je metil, etil, n-propil, /'-proil ili različite butil izomere. "Alkoksi" obuhvata, na primer, metoksi, etoksi, n-propiloksi, izopropiloksi i različite butoksi izomere. Izraz "halogen", bilo sam ili u složenim rečima kao što je "haloalkil", uključuje fluor, hlor, brom ili jod. Dalje, kada se koristi u složenim rečima kao što su "haloalkil" ili "haloalkoksi", navedeni alkil može biti delimično ili potpuno supstituisan sa atomima halogena, koji mogu biti isti ili različiti. Primeri "haloalkila" obuhvataju: CF3, CH2C1, CH2CF3i CCI2CF3. Izrazi "haloalkoksi" i slični, analogno su definisani izrazu "haloalkil". Primeri "haloalkoksi" obuhvataju: OCF3, 0CH2C13, OCH2CH2CHF21OCH2CF3.

Ukupan broj atoma ugljenika u supstituentskoj grupi je označen pomoću "Q-Q" prefiksa gde su i i j brojevi od 1 do 4. Na primer, C1-C4alkil označava metil do butil, uključujući različite izomere.

Od posebnog značaja je smeša, opisana u Izlaganju suštine pronalaska, u kojoj sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) obuhvata karboksamidne artropodicide odabrane iz grupe, koja se sastoji od: 3-bromo-l-(3-Moro-2-piridinil)-A^-[4-cijano-2-metil-6-[(metilanuno)karbonil]fenil]-li^-pirazo 1-5-karboksamida,

3-bromo-jV-[4-Uoro-2-metil-6-[(metilamm^ l#-pirazol-5 -karboksamida,

A^-[4-Moro-2-metil-6-[[(l-metiletil)amino]karboml]fenil]-l-(3-Uoro-2-piridinil)-(trifluorometil)-li/-pirazol-5-karboksamida,

7/-[4-Uoro-2-menl-6-[(metilamino)karbonil]fenil]-l-(3-Uoro-2-piridinil)-3-(lxifluorometil)-li<y->pirazol-5-karboteamida,

3-bromo-A<f->[4-Uoro-2-mehl-6-[[(l-menletil)amino]karbonil]fenil]-l-(3-hloro-2-piridinil)-li/-pirazol-5-karboksarnida, l-(3-Uoro-2-piridmil)-A^-[4-cijano-2-metil-6-[(metilamino)karbordl]fenil]-3-(trifluorometil)-li^-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(2-Uorofenil)-A<f->[4-cijano-2-mem-6-[[(l-metilenl)amino]karbonil]fenil]-1 i7-pirazol-5-karboksamida.

3-bromo-l-(2-Horofenil)-N-[4-cijano-2-m pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(2-hlorofenil)-N-[2,4-dililoro-6-[(^ karboksamida,

3-bromo-A^44-Horo-2-[[(ciklopropilmetil)amino]karboml]-6-metilfeml]-l-(3-hloro-2-piridinil)-li/-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-l-(3-Moro-2-piridmil)-N-[4-cy metilfenil]-l#-pirazol-5-karboksamida,

3-bromo-JV-[4-hloro-2-[[(l-cildopropiletil)a^ piridiml)-li/-pirazol-5-karboksamida, i

3 -bromo-1 -(3 -hloro-2-piridinil)-Af-[4-cijano-2-[[(l-ciklopropiletil)amino]karbonil]-6-metilfenil] -1 i/-pirazol-5 -karboksamida i

A^2-[l,l-dimetil-2-(metilsulfonil)etil]-3-jodo-7^1-[2-metil-4-[l,2,2,2-tetrafl^

(trifluorometil)etil]fenil]-l,2-benzendikarboksamida.

Karboksamidni artropodicidi (npr., Formula 1) za ove smeše mogu, isto tako, biti u obliku jV-oksida. Stručnjak u ovoj oblasti će shvatiti da ne mogu svi heterociklični prstenovi koji sadrže azot formirati /V-okside, s obzirom na to da azot zahteva slobodan usamljeni par za oksidaciju u oksid; stručno lice će prepoznati one hetero ciklične prstenove koji sadrže azot, a koji mogu formirati //-okside. Stručnjak u ovoj oblasti će, isto tako, prepoznati da /V-okside mogu fomiirati tercijerni amini. Stručnim licima u ovoj oblasti veoma su dobro poznati sintetski postupci za izraduN-oksida od heterocikličnih prstenova i tercijernih amina, uključujući oksidaciju hetero cikličnih prstenova i tercijernih amina sa peroksi kiselinama, kao što su persirćetna i m-hloroperbenzojeva kiselina (MCPBA), vodonik peroksid, alkil hidroperoksidi, kao što jef-butil hidroperoksid, natrijum perborat i dioksirani, kao što je dimetildioksiran. Ovi postupci za izradu //-oksida su opširno opisani i prikazani u literaturi, vidi na primer, T.L. Gilchrist inComprehensive Organic Synthesis,vol. 7, pp 748-750, S.V. Ley, Ed., Pergamon Press; M. Tisler and B. Stanovnik inComprehensive Heterocyclic Chemistry,vol. 3, pp 18-20, A.J. Boulton and A. McKillop, Eds., Pergamon Press; M.R. Grimmett and B.R.T. KeenemAdvances in Heterocyclic Chemistry,vol. 43, pp 149-161, A.R. Katritzkv, Ed., Acadermc Press; M. Tisler and B. Stanovnik inAdvances in Heterocyclic Chemistrv,vol. 9, pp 285-291, A.R. Katritzky and A.J. Boulton, Eds., Academic Press; i G.W.H. Cheeseman and E.S.G. Werstiuk inAdvances in Heterocvclic Chemistry,vol. 22, pp 390-392, A.R. Kauitzkv and A.J. Boulton Eds., Academic Press.

Stručnjak u ovoj oblasti prepoznaje da zbog toga što su u okruženju i pod fiziološkim uslovima, soli hemijskih jedinjenja u ravnoteži sa njihovim odgovarajućim oblicima koji nisu soli, soli dele biološku iskoristivost oblika koji nisu soli. Zato je široki spektar soli karboksamidnih artropodicida (npr., Formule 1 ili 2) koristan u ovim smešama. Takve soli uključuju soli koje nastaju dodatkom neorganskih ili organskih kiselina, kao što su: bromovodonična, hlorovodonična, azotna, fosforna, sumporna, sirćetna, buterna, fumama, mlečna, maleinska, malonska, oksalna, propionska, salicilna, vinska, 4-toluensulfonska ili valerijanska kiselina. Kada karboksamidni artropodicid sadrži kiseli deo, kao što je karboksilna kiselina ili fenol, soli, takođe, uključuju one, koje se obrazuju sa organskim bazama (npr., piridin, trietilamin ili amonijak) ili neorganskim bazama (npr., hidridi, hidroksidi ili karbonati natrijuma, kalijuma, litijuma, kalcijuma, magnezijuma ili barijuma).

Smeše pronalaska generalno obuhvataju sastojak (a) (tj., najmanje jedan karboksamidni artropodicid) u količini obično od otprilike 0.1 do oko 40% , češće od oko 5 do oko 25%, a najčešće od oko 5 do oko 15% težine smeše.

Smeše ovog pronalaska mogu dodatno da sadrže do najmanje jedan karboksamidni artropodicid do otprilike 20%, ili do oko 15% težine sastojka (b) (tj., najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa). Najmanje jedan drugi biološki aktivan agens je jedinjenje koje se razlikuje od najmanje jednog karboksamidnog artropodicida i može obuhvatiti jedinjenje, sredstvo ili supstancu odabrane iz sledećih klasa: insekticidi, fungicidi, nematocidi, baktericidi, akaricidi, herbicidi, regulatori rasta kao što su stimulansi okorenjivanja, hemosterilansi, semiohemikalije, repelenti, atraktanti, feromoni, stimulansi ishrane, uključujući i hemijska i biološka sredstva i, mešavine nekoliko jedinjenja, sredstava ili supstanci izabranih iz gore nabrojanih klasa. U jednom ostvarenju, najmanje jedan drugi biološki aktivan agens je u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi, a u drugom ostvarenju, najmanje jedan drugi biološki aktivan agens ima tačku topljenja veću od 50°C.

Mešavine različitih biološki aktivnih agenasa mogu imati šire spektre aktivnosti u odnosu na sam pojedinačni agens. Osim toga, takve mešavine mogu ispoljiti sinergistički efekat. U ostvarenju ovog pronalaska, artropodicidna smeša koncentrata suspenzije dalje obuhvata najmanje jedan drugi biološki aktivan agens gde je drugi biološki aktivan agens suspendovan ili rastvoren u najmanje jednom tečnom nosaču koji se ne meša sa vodom.

Primeri sastojka (b) (tj., najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa) su: insekticidi, kao što su: abamektin, acefat acetamiprid, acetoprol, amidoflumet (S-1955), avermektin, azadirahtin, azimfos-metil, bifentrin, bifenazat, bistrifluron, buprofezin, karbofuran, kartap, hlorfenapir, hlorfluazuron, hlorpirifos, hlorpirifos-metil, hromafenozid, klotianidin, ciflumetofen, ciflutrin, beta-ciflutrin, cihalotrin, gama-cihalotrin, lambda-cihalotrin, cipermetrin, ciromazin, deltametrin, diafentiuron, diazinon, dieldrin, diflubenzuron, dimeflutrin, dimetoat, dinotefuran, diofenolan, emamektin, endosulfan, esfenvalerat, etiprol, fenotiokarb, fenoksikarb, fenpropatrin, fenvalerat, fipronil, flonikamid, flucitnnat, tau-fluvalinat, flufenenm (UR-50701), flufenoksuron, fonofos, halofenozid, heksaflumurom, hidrametilnon, imidakloprid, indoksakarb, inzofenfos, lufenuron, malation, metaflumizon, metaldehid, metamidofos, metidation, metomil, metopren, metoksihlor, metoflutrin, monokrotofos, metoksifenozid, monokrotofos, nitenpiram, nitiazin, novaluron, noviflumoron (XDE-007), oksamil, paration, paration-metil, permetrin, forat, fosalon, fosmet, fosfamidon, pirimikarb, profenofos, proflutrin, protrifenbut, pimetrozin, pirafluprol, piretrin, piridalil, pirifluhinazon, piriprol, piriproksifen, rotenon, rianodin, spinetoram, spinosad, spirodiklofen, spiromesifen (BSN 2060), spirotetramat, sulprofos, tebufenozid, teflubenzuron, teflutrin, terbufos, tetrahlondnfos, tiakloprid, tiametoksam, tiodikarb, tiosultap-natrijum, tolfenpirad, tralometrin, triazamat, trihlorfon i triflumuron; fungicidi, kao što su: acibenzolar, aldimorf, amisulbrom, azakonazol, azoksistrobin, benalaksil, benomil, bentiavalikarb, bentiavalikarb-izopropil, binomial, bifenil, bitertanol, blasticidin-S, Bordo mikstura (tribazni bakar sulfat), boskalid/nikobifen, bromukonazol, bupirimat, butiobat, karboksin, karpropamid, kaptafol, kaptan, karbendazim, hloroneb, hlorotalonil, hlozolinat, klotrimazol, bakar oksihlorid, soli bakra, kao što su bakar sulfat i bakar hidroksid, ciazofamid, ciflufenamid, cimoksanil, ciprokonazol, ciprodinil, dihlofluanid, diklocimet, diklomezin, dikloran, dietofenkarb, difenokonazol, dimetomorf, dimoksistrobin, dinikonazol, dinikonazol-M, dinokap, diskostrobin, ditianon, dodemorf, dodin, ekonazol, etakonazol, edifenfos, epoksikonazol, etaboksam, etirimol, etridiazol, famoksadon, fenamidon, fenarimol, fenbukonazol, fenkaramid, fenfuram, fenheksamid, fenoksanil, fenpiklonil, fenpropidin, fenpropimorf, fentin acetat, fentin hidroksid, ferbam, ferimzon, fluazinam, fludioksonil, flumetover, fluopikolid, fluoksastrobin, fiuhinkonazol, fluhinkonazol, fiusilazol, flusulfamid, flutolanil, flutriafol, folpet, fosetil-aluminijum, fuberidazol, furalaksil, furametapir, heksakonazol, himeksazol, gvazatin, imazalil, imibenkonazol, iminoktadin, ipkonazol, iprobenfos, iprodion, iprovalikarb, izokonazol, izoprotiolan, kasugamicin, krezoksim-metil, mankozeb, mandipropamid, maneb, mefenoksam, mepanipirim, mepronil, metalaksil, metkonazol, metasulfokarb, metiram, metorninostrobin/ fenominostrobin, metrafenon, mikonazol, miklobutanil, neo-asozin (feri metanarsonat), nuarimol, oktilinon, ofurak, orizastrobin, oksadiksil, oksolinska kiselina, okspokonazol, oksikarboksin, paklobutrazol, penkonazol, pencikuron, pentiopirad, perfurazoat, fosfonska kiselina, ftalid. pikobenzamid, pikoksistrobin, polioksin, probenazol, prohloraz, procimidon, propamokarb, propamokarb-hidrohlorid, propikonazol, propineb, probinazid, protiokonazol, piraklostrobin, priazofos, pirifenoks, pirimetanil, pirifenoks, pirolnitrin, pirohilon, hinkonazol, hinoksifen, hintozen, siltiofam, simekonazol, spiroksamin, streptomicin, sumpor, tebukonazol, tekloftalam, teknazen, tetrakonazol, tiabendazol, tifluzamid, tiofanat, tiofanat-metil, tirarn, tiadinil, tolklofos-metil, tolifluanid, triadimefon, triadimenol, triarimol, triazoksid, tridemorf, trimoframid, triciklazol, trifloksistrobin, triforin, tritikonazol, unikonazol, validamicin, vinklozolin, zineb, ziram i zoksamid; nematocidi, kao što su: aldikarb, imicijafos, oksamil, fenamifos; baktericidi, kao što je streptomicin; akaricidi, kao što su: amitraz, hinometionat, hlorobenzilat, ciheksatin, dikofol, dienohlor, etoksazol, fenazahin, fenbutatin oksid, fenpropatrin, fenpiroksimat, heksitiazoks, propargit, pirdaben i tebufenpirad; i biološki agensi uključujući entomopatogene bakterije, kao što suBacillus thuringiensis subsp. aizawai, Bacillus thuringiensis subsp. kurstakii inkapsulirane delta-endotoksineBacillus thuringiensis(npr., Cellcap, MPV, MPVII); entomopatogene gljivice, kao što su zelene muskardin gljivice; i entomopatogeni virusi, uključujući bakulovirus, nukleopolihedro virus (NPV) kao što suHelicoverpa zeanukleopolihedrovirus (HzNPV),Anagrapha falciferanukleopolihedro^drus (AfNPV) i granulozis virusi (GV), kao što jeCydia pomonellagranulozis virus (CpGV).

Opšte reference za ove poljoprivredne protektante (tj., insekticide, nematocide, akaricide i biološke agense) uključujuThe Pesticide Manual. 13<th>Edition,C.D.S. Tomlin, Ed., British Crop Protection Council, Farnham, Surrev, U.K.. 2003 iThe BioPesticide Manual, 2" d Edition,L.G. Copping, Ed., British, Crop Protection Council, Farnham, Surrev, U.K., 2001.

Od značaja je smeša ovog pronalaska u kojoj sastojak (b) (tj., najmanje jedan biološki aktivan agens) čini biološki aktivan agens, izabran iz grupe, koju čine: abamektin, acefat, acetamiprid, acetoprol, aldikarb, amidoflumet, amitraz, avermektin, azadirahtin, azinfos-metil, bifentrin, bifenazat, bistrifluron, buprofezin, karbofuran, kartap, hinometionat, hlorfenapir, hlorfluazuron hlorpirifos, hlorpirifos-metil, hlorobenzilat, hromafenozid, klotianidin, ciflumetofen, ciflutrin, beta-ciflutrin, cihalotrin, gama-cihalotrin, lambda-cihalotrin, ciheksatin, cipermetrin, ciromazin, deltametrin, diafentiuron, diazinon, dikofol, dieldrin, dienohlor, diflubenzuron, dimeflutrin, dimetoat, dinotefuran, diofenolan, emamektin, endosulfan, esfenvalerat, etiprol, etoksazol, fenamifos, fenazahin, fenbutatin oksid, fenotiokarb, fenoksikarb, fenpropatrin, fenpiroksimat, fenvalerat, fiproml, flonikamid, flucitrinat, tau-fluvalinat, flufenerim, flufenoksuron, fonofos, halofenozid, heksaflumuron, heksitiazoks, hidrametilnon, imiciafos, imidakloprid, indoksakarb, izofenfos, lufenuron, malation, metaflumizon, metaldehid, metamidofos, metidation, metomil, metopren, metoksihlor, metoksifenozid, metoflutrin, monokrotofos, nitenpiram, nitiazin, novaluron, noviflumuron, oksamil, paration, paration-metil, permetrin, forat, fosalon, fosmet, fosfamidon pirimikarb, profenofos, proflutrin, propargit, protrifenbut, pimetrozin, pirafluprol, piretrin, piridaben, piridalil, pirifluhinazon, piriprol, piriproksifen, rotenon, rianodin, spinetoram, spinozad, spiridiklofen, spiromezifen, spirotetramat, sulprofos, tebufenozid, tebufenpirad, teflubenzuron, teflutrin, terbufos, tetrahlondnfos, tiakloprid, tiametoksam, tiodikarb, tiosultap-natrijum, tolfenpirad, tralometrin, triazamat, trihlorfon, triflumuron,Bacillus thuringiensis subsp. aizawai, Bacillus thuringiensis subsp. kurstaki,nukleopolihedro virus, inkapsulirani delta-endotoksinBacillus thuringiensis,bakulovirus, entomopatogena bakterija, entomopatogeni virus i entomopatogena gljivica

Od daljeg značaja smeša ovog pronalaska u kojoj sastojak (b) (tj., najmanje jedan drugi biološki aktivan agens) čini biološki aktivan agens, izabran iz grupe, koju čine: abamektin, acetamiprid, amitraz, avermektin, azadirahtin, bifentrin, buprofezin, kartap, hlorfenapir, hlorpirifos, klotianidin, ciflutrin, beta-ciflutrin, cihalotrin, lambda-cihalotrin, cipermetrin, ciromazin, deltametrin, dieldrin, dinotefuran, diofenolan, emamektin, endosulfan, esfenvalerat, etiprol, fenotiokarb, fenoksikarb, fenvalerat, fipronil, flonikamid, flufenoksuron, heksaflumuron, hidrametilnon, imidakloprid, indoksakarb, lufenuron, metaflumizon, metomil, metopren, metoksifenozid, nitenpiram, nitiazin, novaluron, oksamil, pimetrozin, piretrin, piridaben, piridalil, piriproksifen, rianodin, spinetoram, spinozad, spirodiklofen, spiromezifen, tebufenozid, tiakloprid, tiametoksam, tiodikarb, tiosultap-natrijum, tralometrin, triazamat, triflumuron,Bacillus thuringiensissubsp.aizawai, Bacillus thuringiensissubsp.kurstaki,nukleopolihedro virus i inkapsulirani delta-endotoksinBacillus

thuringiensis.

Posebno treba naglasiti da su u ovom pronalasku artropodicidne smeše koncentrata suspenzije one u kojima je najmanje jedan drugi biološki aktivan agens insekticid ili akaricid, uključujući modulatore natrijumovog kanala, kao što su bifentrin, cipermetrin, cihalotrin, lambda-cihalotrin, ciflutrin, beta-ciflutrin, deltametrin, dimeflutrin, esfenvalerat, fenvalerat, indoksakarb, metoflutrin, proflutrin, piretrin i tralometrin; inhibitore holinesteraze, kao što su hlorpirifos, metomil, oksamil, tiodikarb i triazamat; neonikotinoidi, kao što su acetamiprid, klotianidin, dinotefuran, imidakloprid, nitenpiram, nitiazin, tiakloprid i tiametoksam; insekticidni makrociklični laktoni, kao što su spinetoram, spinosad, abamektin, avermektin i emamektin; blokatori GABA (y-aminobuterna kiselina) regulisanog hloridnog kanala, kao što su endosulfan, etiprol i fipronil; inhibitori sinteze hitina, kao što su buprofezin, ciromazin, flufenoksuron, heksaflumuron, lufenuron, novaluron, noviflumuron i triflumuron; mimetici juvenilnih hormona, kao što su diofenolan, fenoksikarb, metopren i piriproksifen; ligandi oktopaminskog receptora, kao što je amitraz; agonisti ekdisona, kao što su azadirahtin, metoksifenozid i tebufenozid; ligandi rianodin receptora, kao što je rianodin; analozi nereiztoksina, kao što je kartap; inhibitori mitohondrijalnog elektronskog transporta, kao što su hlorfenapir, hidrametilnon i piridaben; inhibitori biosinteze lipida, kao što su spirodiklofen i spiromezifen; ciklodienski insekticidi, kao što je dieldrin; ciflumetofen; fenotiokarb; flonikamid; metaflumizon; pirafluprol; piridalil; piriprol; pimetrozin; spirotetramat; i tiosultap-natrijum. Jedno ostvarenje od sastojka (b) (tj., najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa) za mešanje sa sastojkom (a) (tj., najmanje jednim karboksarmdnim artropodicidom) u smešama ovog pronalaska uključuje nukleopolihedrovirus, kao što je HzNPV i AfNPV;Bacillus thuringiensisi inkapsulirane delta-endotoksineBacillus thuringiensis,kao što je Cellcap, MPV i MPVII; kao i, u prirodi postojeće i genetski modifikovane, virusne insekticide, uključujući članove familije Baculoviridae kao i entomofagne glivice.

Od značaja su smeše pronalaska u kojima se težinski odnos sastojka (b) (t.j. najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa) i sastojka (a) (t.j. najmanje jednog karboksamidnog artropodicida) kreće u rasponu od oko 1:100 do oko 100:1.

Sastojak (c) (t.j. najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) u smeši ovog pronalaska obezbeđuje tečni fluidni medijum u kome su raspršeni najmanje jedan karboksamidni artropodicid i druge čvrste materije koje mogu bit' prisutne. Od značaja je smeša ovog pronalaska, koja sadrži sastojak (c) (t.j. najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) u količini obično od oko 30 do oko 95% težine, češće od oko 30 do oko 80% težine, još češće od oko 40 do oko 70% težine, a najčešće od oko 50 do oko 60% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše.

Izraz 'tečni nosač koji se ne meša sa vodom", kao što je ovde korišćen, odnosi se na hemijsko jedinjenje, koje je tečno na 20°C i rastvorljivo u vodi do stepena, koji je manji od oko 2% težine na 20°C. Od značaja su smeše ovog pronalaska u kojima je barem jedan tečni nosač rastvorljiv u vodi do stepena, koji je manji od oko 0.1% ili manji od oko 0.01% ili manji od oko 0.001% težine na 20°C. Slaba rastvorljivost tečnih jedinjenja u vodi je posledica malog polariteta molekula. Kako je mala molekularna polarnost tečnog nosača, koji se ne meša sa vodom, bliža polarnosti karboksamidnih artropodicida od visoke polarnosti vode, karboksamidni artropodicidi uopšteno su mnogo rastvorljiviji u tečnim nosačima, koji se ne mešaju s vodom, nego u vodi, u kojoj su slabo rastvorljivi. Ipak količina sastojka (a) (t.j. najmanje jednog karboksamidnog artropodicida) u odnosu na količinu sastojka (c) (t.j. najmanje jednog tečnog nosača, koji se ne meša sa vodom) može, kod najvećeg broja karboksamidnih artropodicida, dovesti do toga da su oni prisutni kao čvrste čestice umesto da su rastvoreni u smešama ovog pronalaska. U jednom ostvarenju ovih smeša sastojak (c) sadrži najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom, sa viskoznošću ispod 50 cP na 20°C, koji može olakšati presipanje smeše, a i u drugom ostvarenju ovih smeša, u kome sastojak (c) sadrži najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom, i koji ima tačku bleska iznad 65°C i/ili slabu toksičnost (obe karakteristike, koje imaju potencijalne bezbednosne prednosti).

U određenim ostvarenjima smeša ovog pronalaska, najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom, može biti odabran od estra C1-C4alkanola i masne kiseline, biljnog ulja1mineralnog ulja. Ne samo da ovi pojedini tečni nosači koji se ne mešaju sa vodom, imaju slabu polarnost i dobro deluju u ovim smešama, već su oni relativno netoksični i lako raspoloživi posredstvom komercijalnih izvora, sa umerenom cenom.

Mineralna ulja, takođe poznata kao tečni petrolatum, tečni parafin, ulje parafina i parafinsko ulje, obuhvataju smešu tečnih ugljovodonika dugog lanca, koji su dobijeni iz petroleuma. Mineralna ulja mogu biti dobijena komercijalno iz mnogih izvora, ili kao ravnolančana mineralna ulja ili pomešana sa emulgatorima, na primer, Isopar<®>om H (Deutsche Exxon Chemicals) ili Suremix<®>om (DuPont, SAD).

Biljna ulja su ulja dobijena od biljaka. Biljna ulja su obično dobijena presovanjem semena ili ekstrakcijom rastvaračima iz semena (npr., suncokreta, semena repice, zrna soje, kukuruza, lanenog semena (lana)) ili plodova (npr., maslina). Primeri biljnih ulja, koja su komercijalno raspoloživa sa umerenim cenama su: suncokretovo ulje, ulje semena repice, ulje uljane repice, sojino ulje i kukuruzno ulje. Biljna ulja obično sadrže gliceride masnih kiselina, t.j., glicerol estre masnih kiselina

Estri masnih kiselina i C1-C4alkanola (t.j. masnih kiselina esterifikovanih sa C1-C4alkanolima umesto glicerolom) imaju manju viskoznost od biljnih ulja i mogu biti posebno korisni kao najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom, za smeše ovog pronalaska

Masnokiselinski delovi estara masnih kiselina sastoje se od karboksilatnog dela, vezanog na lanac ugljovodonika, koji može biti nerazgranat ili razgranat, ali su obično, u prirodnom izvoru, nerazgranati. Lanac ugljovodonika može biti zasićen ili nezasićen; obično je lanac ugljovodonika zasićen (t.j. alkil) ili sadrži 1 ili 2 dvostruke veze ugljenik-ugljenik (t.j. alkenil). Estri masnih kiselina, obrazovani od masnih kiselina, koje sadrže ili neparan broj atoma ugljenika (t.j. parni broj atoma ugljenika u lancu ugljovodonika) ili paran broj atoma ugljenika (t.j. neparan broj atoma ugljenika u lancu ugljovodonika) su korisni u smešama ovog pronalaska Iako estri nižih masnih kiselina (npr., koje sadrže malo, kao na primer, 4 atoma ugljenika) mogu biti uključeni u ove smeše, oni se poželjno mešaju sa estrima viših masnih kiselina da bi se smanjila ukupna polarnost, rastvorljivost u vodi i isparljivost. Estri masnih kiselina, koji imaju najmanje 10 atoma ugljenika, korisni su kao tečni nosači koji se ne mešaju s vodom, u smešama ovog pronalaska, za njihove pogodne fizičke karakteristike. Kako masne kiseline, dobijene iz prirodnih izvora, obično sadrže paran broj atoma, u rasponu od 10 do 22 atoma ugljenika, alkanol estri ovih masnih kiselina su od značaja iz razloge komercijalne raspoloživosti i cene. Estri C10-C22masnih kiselina sa parnim brojem atoma ugljenika su, primera radi, erucinska kiselina, laurinska kiselina, palmitinska kiselina, stearinska kiselina, oleinska kiselina, linolna kiselina i linolenska kiselina. Od značaja su smeše ovog pronalaska u kojima komponenta (c) sadrži estre masnih kiselina, koji sadrže 12 do 20 atoma ugljenika. Od daljeg značaja su smeše ovog pronalaska u kojima sastojak (c) sadrži estre masnih kiselina, koje sadrže 16 do 18 atoma ugljenika.

Delovi masnokiselinskih estara, dobijeni iz C1-C4alkanola mogu biti nerazgranati (tj. ravnolančani) ili razgranati, ali su obično nerazgranati. Iz razloga koji uključuju pogodne fizičke karakteristike, komercijalnu raspoloživost i cenu, značajni su oni estri masnih kiselina koji su masne kiseline esterifikovane sa Ci-C2alkanolima, a od daljeg značaja su sa Cialkanolom (t.j., metanolom). Alkanol estri masnih kiselina u smešama ovog pronalaska mogu, takođe, biti dobijeni iz mešavina alkohola (npr., metanola i etanola).

Smeše masnih kiselina, koje su dobijene iz prirodnih izvora (npr, ulja semena) obično su sastavljene od masnih kiselina, koje imaju raspon dužina lanaca1različite stepene nezasićenosti. Smeše estara masnih kiselina, koje su dobijene iz takvih smeša masnih kiselina, mogu biti korisne u smešama ovog pronalaska, bez potrebe da se estri masnih kiselina prethodno separiraju. Pogodne smeše estara masnih kiselina, dobijenih iz biljaka, uključuju ulja semena i plodova suncokreta, repice, masline, kukuruza, soje, pamuka i lana Od značaja je smeša pronalaska, u kojoj sastojak (c) (t.j. najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) sadrži metil estre masnih kiselina, dobijene iz ulja semena suncokreta, soje, pamuka ili lana. Od posebnog je značaja smeša pronalaska, u kojoj sastojak (c) sadrži metil estre masnih kiselina, dobijene iz ulja soje (takođe, poznati kao metilovano sojino ulje ili metil soj at).

Masnokiselinski estri alkanola i postupci za njihovu izradu dobro su poznati u struci. Na primer, "biodizel" obično sadrži estre masnih kiselina i etanola ili uobičajnije metanola. Dva gla^oia puta, koja se koriste za izradu alkanol estara masnih kiselina su transesterifikacija, koja počinje sa drugim estrom masne kiseline (često u prirodi postojeći estar sa glicerolom) i direktna esterifikacija koja započinje sa masnom kiselinom. Poznati su različiti postupci za izvođenje ovih puteva. Na primer, direktna esterifikacija može biti izvršena dovođenjem u kontakt masne kiseline sa alkanolom, u prisustvu katalizatora jake kiseline, kao što je sumporna kiselina. Trans esterifikacija može biti izvedena dovođenjem u kontakt polaznog estra masne kiseline sa alkoholom u prisustvu katalizatora, jake kiseline, kao što je sumporna kiselina, a mnogo češće jake baze, kao što je natrijum hidroksid.

Alkilovana semena ulja su proizvodi transesterinkacije semenih ulja sa alkanolom Na primer, metilovano sojino ulje, takođe poznato kao metil sojat, sadrži metil estre, proizvedene transesterifikacijom sojinog ulja sa metanolom. Metil sojat, tako, sadrži metil estre masnih kiselina u aproksimativnom molarnom odnosu tako da se masne kiseline nalaze esterifikovane sa glicerolom u semenom ulju soje. Alkilovana semena ulja, kao što je metil sojat, mogu biti destilovana da bi se modifikovao odnos metil estara masnih kiselina.

Alkoksilovani estri masnih kiselina, uključujući alkoksilovane gliceride masnih kiselina (takođe poznate kao alkoksilovani trigliceridi), su često smatrani "polu-prirodnim" surfaktantima, kako su oni izrađeni alkoksilacijom (etoksilacijom ili propoksilacijom) estara masnih kiselina prirodnog porekla, kao što je biljno ulje (ili semeno ulje). Opšti alkoksilovani estri masnih kisehna biljnih ulja uključuju etoksilovane estre masnih kiselina, koji sadrže 10 do 60 jedinica, dobijenih iz etilen oksida. Estri masnih kiselina (npr., trigliceridna ulja) mogu biti etoksilovana u postupku, koji obično uključuje zagrevanje sa katalitičkom količinom hidroksida ili alkoksida alkalnih metala, opciono sa katalitičkom količinom alkohola (npr., glicerola) i količinom etilen oksida, u zavisnosti od željenog stepena etoksilacije. Ovi uslovi očigledno etoksiluju alkoholne delove sa etilen oksidom, da bi se obrazovale etoksilovane vrste (koje obično sadrže višestruke jedinice, izvedene iz etilen oksida, u lancu), koje se kondenzuju na terminalnom kraju lanca, izvedenog iz etilen oksida, sa karboksilnim delovima, da bi se obrazovali estarski vezovi (npr., posredstvom transesteirfikacije, katalizirane bazom), oslobađajući tako dalje alkoholne delove, koji su zatim hidroksilovani i kondenzovani sa karboksilnim delovima, da bi se obrazovali estri. Etoksilacija se odvija dok se ne potroši dodata količina etilen oksida. Pod ovim uslovima, takođe mogu biti hidroksilovane hidroksil grupe na alkil ili alkenil lancima karboksilne kiseline (npr., ricinolenska kiselina u ricinusovom ulju). Etoksilovani estri masnih kiselina i postupci za njihovu izradu opisani su u U.S. Patentu 4,536,324. Estri masnih kiselina mogu biti propoksilovani zamenom propilen oksida za celokupan etilen oksid ili deo etilen oksida u postupcima alkoksilacije. Za smeše ovog pronalaska posebno su, kao sastojak (c) korisni POE 25 ricinusovo ulje, POE 30 sojino ulje i POE 30 ulje semena repice. Alkoksilovani estri masnih kiselina obično su smatrani ne-jonskim surfaktantima, ali, isto tako, mogu biti korišćeni kao tečni nosači koji se ne mešaju sa vodom, i imaju sposobnost samoemulgacije.

Uopšteno, da bi sastojak (c) obrazovao fino raspršene kapljice usled razblaživanja vodom, potreban je jedan ili više emulgatora (tj. tip surfaktanta) u smešama ovog pronalaska. Međutim, u određenim smešama pronalaska, sastojak (c)

(t.j. najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) ima sposobnost samoemulgovanja; na primer, kada sastojak (c) sadrži etoksilovane estre masnih kiselina, kao što je etoksilovano sojino ulje (POE 20-30), sastojak (d) (t.j. najmanje jedan emulgator) može biti izostavljen iz ovih smeša. Od značaja su smeše ovog pronalaska u kojima sastojak (c) sadrži samo-emulgirajuće tečne nosače, kao što su etoksilovani estri masnih kiselina, tada količina sastojka (d) (t.j., najmanje jednog emulgatora) može biti 0% težine smeše.

Surfaktanti (takođe poznati kao "površinski-aktivni agensi") uopšteno modifikuju, a najčešće smanjuju, površinski napon tečnosti. U zavisnosti od prirode hidrofilnih i lipofilnih grupa u molekulu surfaktanta, surfaktanti mogu biti od koristi kao agensi za vlaženje, agensi za disperziju (t.j., disperzanti), emulgatori ili agensi protiv penjenja (t.j., agensi za uklanjanje pene). Surfaktanti su opisani kao anjonsi, ne-jonski ili katjonski surfaktanti, na osnovu hemijske prirode njihovih hidrofilnih grupa Tipični surfaktanti su opisani uMcCutcheon' s 2005, Volume 1: Emulsifiers and Detergents Annual,MC Publ. Co., Glen Rock, New Jersey, kao i Sislev and Wood,Encyclopedia of Sur face Active Agents,Chemical Publ. Co., Inc., New York, 1964.

Anjonski surfaktant je površinski aktivni molekul u kome hidrofilna grupa vezana na lipofilni deo molekula, obrazuje negativni jon (t.j., anjon), kadaje stavljena u vodeni rastvor. Karboksilat, sulfat, sulfonat i fosfat su hidrofilne grupe, koje se uopšteno nalaze u anjonskim surfaktantima. Primeri anjonskih surfaktanata uključuju: natrijum alkilnaftalen sulfonate, naftalensulfonat formaldehid kondenzate, alkilbenzensulfonate, lignin sulfonate, alkil sulfate, alkil etar sulfate, dialkil sulfosukcinate, A^V-dialkiltaurate, polikarboksilate, fosfat estre, etoksilovane tristirilfenol fosfatne soli i alkalne soli masnih kiselina.

Ne-jonski surfaktant je površinski aktivni molekul koji ne sadrži polarne krajnje grupe koje se mogu jonizovati, ali sadrži hidrofilne i lipofilne delove. Primeri ne-jonskih surfaktanata uključuju: etoksilovane alkohole, etoksilovane alkilfenole. etoksilovane sorbitol estre, etoksilovane estre masnih kiselina, polioksietilen/ polioksipropilen blok kopolimere, glicerol estre i alkilpoliglikozide, u kojima broj jedinica glukoze, označen kao stepen polimerizacije (D.P.), može varirati u rasponu od 1 do 3, a alkil jedinice mogu varirati u rasponu od Cćdo Cm (vidiPure and Applied Chemistry 72,1255-1264). Kao što je u struci dobro poznato, u ovim surfaktantima "etoksilovan" se odnosi na prisustvo lanaca, koji sadrže jednu ili više oksietilen jedinica (-OCH2CH2-), obrazovanih reakcijom etilen oksida sa hidroksilnim grupama na komponentama sorbitana, sorbitola, odnosno masnih kiselina. U etoksilovanim sorbitan estrima i etoksilovanim sorbitol estrima, hidroksil grupe, prisutne nakon etoksilacije, su esterifikovane. Ukoliko je na svakoj molekuli surfaktanta uopšteno prisutno više od jedne oksietilen jedinice, "polioksietilen" može biti uključen u ime surfaktanta, ili, alternativno, broj POE (polioksietilena) može biti uključen u ime, da bi pokazao prosečan broj jedinica oksietilena po molekulu.

Katjonski surfaktant je površinski aktivni molekul u kome hidrofilna grupa, vezana na lipofilni deo molekula, obrazuje pozitivni jon (t.j., katjon), kada je stavljen u vodeni rastvor. Primeri katjonskih surfaktanata uključuju: kvaternarne amonijum soli, kao što su etoksilovani masni amini, benzilalkilamomjum soli, piridinijum soli i kvaternerna imidazolium j edinj enj a.

Sposobnost surfaktanta da smanjuje površinski napon zavisi od molekularne strukture surfaktanta. Posebno, ravnoteža lipofilnih prema hidrofilnim grupama, utiče na to da li je surfaktant rastvorljiv u vodi i da li tečne kapljice, koje se ne mešaju s vodom, mogu biti stabilizovane (npr., emulgovane) u vodi. HLB broj surfaktanta pokazuje polarnost molekula u neograničenom rasponu od 1-40, sa najčešće korišćenim surfaktantima, koji imaju vrednost između 1 i 20. Broj raste sa povećavanjem hidrofilnosti. Surfaktanti sa HLB brojevima između 0 i 7 se smatraju lipofilnim, surfaktanti sa HLB brojevima između 12 i 20 se smatraju hidrofilnim, a surfaktanti sa HLB brojevima između 7 i 12 se smatraju intermedijernim.

Primeri hidrofilnih surfaktanata uključuju: natrijum, kalcijum i izopropilamin soli razgranatih ili linearnih alkilbenzensulfonata. Ne-jonski surfaktanti, kao što su etoksilovano ricinusovo ulje, etoksilovani sorbitan oleati, etoksilovani alkil fenoli i etoksilovane masne kiseline, mogu biti u intermedijernom HLB rasponu, u zavisnosti od dužine lanca i stepena etoksilacije. Triestri oleinske kiseline i sorbitana (t.j. sorbitan trioleat) i triestri stearinske kiseline i sorbitana (t.j. sorbitan tristearat) su primeri lipofilnih surfaktanata. Liste surfaktanata i njihovih odgovarajućih HLB brojeva bile su publikovane u velikom broju, na primer u A.W. Adamson,Physical Chemistry ofSurfaces,John Wiley and Sons, 1982.

Surfaktanti, koji su korisni kao emulgatori, obično se postavljaju između sloja ulje-voda, sa njihovim lipofilnim delom, uronjenim u tečne kapljice, koje se ne mešaju sa vodom, i njihovim hidrofilnim delom, koji prodire u okolnu vodenu fazu, izazivajući tako smanjenje površinskog napona. Emulgatori mogu sprečiti sjedinjavanje tečnih kapljica, koje se ne mešaju s vodom, u vodi i tako pomoći održavanje stabilnih disperzija tečnih kapljica, koje se ne mešaju s vodom, u vodenoj fazi, koje su poznate kao emulzije. Stoga, u kontekstu ove smeše, emulgatori olakšavaju obrazovanje disperzija kapljica, koje sadrže sastojak (c) (t.j. najmanje jedan tečni nosač koji se ne meša sa vodom) (npr., hidrofobno ulje), sastojak (a) (t.j. najmanje jedan karboksamidni artropodicid) i druge sastojke, uključujući opciono sastojak (b) (t.j., najmanje jedan drugi biološki aktivni agens), kada je smeša koncentrata suspenzije razblažena vodom, na primer, obrazujući sprej mešavinu pre aplikacije spreja.

U jednom ostvarenju smeša ovog pronalaska, sastojak (d) (t.j. najmanje jedan emulgator) je odabrana od anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta.

Iz razloga, koji uključuju pogodne fizičke karakteristike, komercijalnu raspoloživost i cenu, od značaja su anjonski surfaktanti, odabrani od linearnih (nerazgranatih) alkilbenzensulfonata i razgranatih alkilbenzensulfonata. Posebno su značajni anjonski surfaktanti, koji su linearni alkilbenzensulfonati. Od daljeg su značaja smeše ovog pronalaska, u kojima sastojak (d) uključuje najmanje jedan anjonski surfaktant u klasi dodecilbenzensulfonata, na primer, kalcijum dodecilbenzensulfonat (npr., Rhodacal<®>70/B (Rhodia) ili Phenylsulfonat® CA100 (Clariant) ili izopropilamonijum dodecilbenzensulfonat (npr., Atlox<®>3300B (Croda)).

Iz razloga, koji uključuju pogodne fizičke karakteristike, komercijalnu raspoloživost i cenu, od značaja su nejonski surfaktanti odabrani od etoksilovanih sorbitan estara, etoksilovanih sorbitol estara, etoksilovanih estara masnih kiselina

(takođe, poznati kao etoksilovani trigliceridi) i njihovih mešavina. Značajni etoksilovani sorbitan estri su: etoksilovani sorbitan oleat (t.j. monooleat, uioleat) etoksilovani sorbitan laurat (t.j. trilaurat), od kojih svaki ima 10-30 jedinica oksietilena (t.j. POE 10 do POE 30). Etoksilovani sorbitol estri od značaja su: etoksilovani sorbitol oleat (t.j. heksaoleat), etoksilovani sorbitol laurat (t.j. heksalaurat). Značajni etoksilovani estri masnih kiselina su: etoksilovana semena ulja, kao što je etoksilovano sojino ulje, etoksilovano ricinusovo ulje i etoksilovano ulje repice, od kojih svako ima 10-30 jedinica oksietilena (t.j. POE 10 do POE 30). Od značaja su smeše ovog pronalaska u kojima sastojak (d) (t.j., najmanje jedan emulgator) sadrži najmanje jedan ne-jonski surfaktant, odabran od etoksilovanih sorbitan estara (npr., POE 20 sorbitan trioleat, POE 20 sorbitan monooleat) etoksilovanih sorbitol estara (npr., POE 40 sorbitol heksaoleat) i etoksilovanih semenih ulja (npr., POE 30 sojino ulje, POE 25 ricinusovo ulje, POE 30 ulje repice). Primeri pogodnih ne-jonskih surfaktanata obuhvataju: Emsorb 6900 (Cognis), Tvveen<®>80 (Croda) Cirresol<®>G-1086 (Croda), Agnique SBO-30 (Cognis) i Trylox 5904 (Cognis).

Mešavine emulzivnih jedinjenja su jedno ostvarenje sastojka (d) ove smeše i mogu biti upotrebljene da bi olakšale dotenvanje ukupnog HLB, kako bi se obezbedilo optimalno izvršenje. Dok relativne količine sastojka (d) zahtevaju doterivanje kako bi se postigli najbolji rezultati za pojedinu kombinaciju sastojka (c)

(t.j., najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom), aktivnih sastojaka (t.j. sastojka (a) i opciono sastojka (b)) i drugih komponenti, optimalni rezultati za smeše ovog pronalaska, koje sadrže tečni nosač koji se ne meša sa vodom, a odabran je od biljnog ulja, mineralnog ulja, etoksilovanog semenog ulja i alkilovanog semenog ulja, obično se postižu emulzivnom smešom, koja ima HLB brojeve u rasponu od oko 8 do oko 15, a posebno u rasponu od oko 8 do oko 12. HLB broj emulzivne smeše je izračunat kao zbir proizvoda masenih frakcija svake emulzivne komponente, pomnožene sa njihovim odgovarajućim HLB brojem. Na primer, 6:4 mešavina POE 30 ricinusovog ulja (HLB 11.8) sa etoksilovanim sorbitol heksaoleatom (HLB 10.5) imala bi HLB broj od 11.3. Dodavanje sorbitan monolaurata (HLB 8.6) do nivoa od 30% i redukovanje etoksilovanog sorbitol heksaoleata na 20%, pri čemu bi ostatak činilo POE 30 ricinusovo ulje (t.j. 50%), smanjilo bi HLB broj emulzivne smeše do 10.6.

Smeša ovog pronalaska uopšteno sadrži sastojak (d) (tj. najmanje jedan emulgator) u količini obično od 0 do oko 50% težine, uobičajnije od oko 2 do oko 50% težine, još češće od oko 10 do oko 40% težine, a najčešće od oko 20 do oko 30% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše. Smeša ovog pronalaska može sadržavati mešavinu anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta, kao najmanje jednog emulgatora, u kojoj se težinski odnos anjonskog surfaktanta i ne-jonskog surfaktanta kreće u rasponu od oko 2:1 do oko 1:10, ili od oko 2:1 do oko 1:5. U jednom ostvarenju ovog pronalaska težinski odnos najmanje jednog emulgatora i najmanje jednog tečnog nosača kreće se od oko 1:1 do oko 1:20.

Agensi za zgušnjavanje su organski ili neorganski, tečni ili čvrsti aditivi, koji povećavaju viskoznost smeše koncentrata suspenzije. Za usporavanje sedimentacije suspendovanih čvrstih čestica i za redukovanje fazne separacije tokom čuvanja, poželjna je veća viskoznost. Fazna separacija se uglavnom, mogućno, dešava u nestrukturisanim organskim disperzijama i koncentratima suspenzija Značajna fazna separacija smeše koncentrata suspenzije može se zapaziti kao znak slabog kvaliteta. Smeše koncentrata suspenzije, koje imaju manje od 5 procenata fazne separacije, posebno su poželjne, ali i smeše koncentrata suspenzije koje imaju do oko 20 procenata fazne separacije, mogu biti prihvatljive. Agensi za zgušnjavanje se obično dodaju smeši koncentrata suspenzije u malim koncentracijama, kako bi se omogućilo podešavanje drugih sastojaka u formulaciji smeše. Opširna lista agenasa za zgušnjavanje i njihovih primena može se naći uMcCutcheon ' s 2005, Volume 2: Functional Materials,publikovanom od strane MC Publishing Companv.

Utvrđeno je da agensi za zgušnjavanje, koji sadrže siliku, dobro deluju u kombinaciji sa drugim komponentama u smešama ovog pronalaska Baz vezivanja za bilo koju posebnu teoriju, veruje se da silika povećava viskozitet, preko obrazovanja labave mrežaste strukture, koja sadrži dispergovane česice silike, koje su držane zajedno vezivanjem vodonika i elektrostatskim silama velikog raspona. Smeše silike se komercijalno proizvode precipitacijom, sušenjem raspršivanjem ili plamenom hidrolizom na visokoj temperaturi (isparena silika). Slobodne silanol (Si-OH) grupe na površini čine siliku generalno hidrofilnom, izuzev ako su silanol grupe pokrivene hidrofobnim grupama, kao, na primer, posredstvom kontakta sa hlorotrimetilsilanom i 1,1,1,3,3,-heksametildisilazanom. Iako takva obrađena silika hidrofobne površine može biti korišćena u ovim smešama, ona je skupa, i potrebna je velika količina.

Posebno korisna kao silika agens za zgušnjavanje u smešama ovog pronalaska, jeste isparena silika, kao što je Aerosil<*>200 (Degussa AG) ili Cab-O-Sil<®>M5 (Cabot Corp.). Ne samo daje isparena silika hidrofilna već je takođe sačinjena od agregata submikronskih čestica, sa zonom površine u višku od 100 m<2>/g. Takve male čestice silike sa velikim zonama površine potpomažu razvijanje strukture, povećavajući tako viskoznost. Grublje precipitirana ili silika sušena raspršivanjem može, takođe, biti upotrebljena za zgušnjavanje ovih smeša; međutim, bolji rezultati se mogu postići ukoliko je veličina čestica silike smanjena mlevenjem ili na drugi način, kako bi se dobile uporedive zone površine. Za povećavanje viskoznosti ovih smeša, posebno onih smeša, koje sadrže biljno ulje, mineralno ulje ili alkilovano semeno ulje, značajni su silika agensi za zgušnjavanje, u kojima je zona površine silike najmanje 20m<2>/g.

Druga prednost hidrofilne isparene silike jeste ta što ona ima blago kiseli pH, na primer pH 4-6 za Aerosil<®>200, koji pomaže sprečavanje hemijske razgradnje bazno senzitivnih jedinjenja, kao što je najmanje jedan karboksamidni antranilamid Formule 1, njegov //-oksid ili so. Neke precipitirane silike i silike obrađene površine imaju pH vrednosti u rasponu od oko neutralnog do čak alkalnog (t.j. pH veći od 7). Zbog toga je značajan silika agens za zgušnjavanje u smeši ovog pronalaska hidrofilna isparena silika Posebno je značajna smeša ovog pronalaska u kojoj sastojak (e) (t.j. silika agens za zgušnjavanje) sadrži isparenu siliku, kao što je Aerosil® 200 u količini, obično od oko 0.01 do oko 5% težine, češće od oko 0.5 do oko 5% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše.

Da bi se dobila adekvatna viskoznost ovih smeša, sam silika agens za zgušnjavanje uopšteno nije dovoljan u relativno malim količinama, koje mogu biti podešene u formulaciji. Međutim, ovaj problem je sada otkriven kako bi bio rešen uključivanjem u ovu smešu oko 0.1 do oko 10% težinski sastojka (f) (t.j. najmanje jednog protonskog rastvarača), odabranog od vode, C1-C12alkanola i C2-C3glikola, koji deluje zajedno sa silika agensom za zgušnjavanje i pojačava njeno izvršenje, kako bi se postigla dovoljna viskoznost. Bez vezivanja za bilo koju posebnu teoriju, jedna mogućnost za korisna dejstva, obezbeđena ovim kupiovanjem, jeste ta da najmanje jedan protonski rastvarač u kontaktu sa silika agensima za zgušnjavanje, proširuje raspon sila interakcije između čestica silike u silika agensu za zgušnjavanje i tako povećava viskoznost artropodicidne smeše koncentrata suspenzije. C1-C12alkanoli uključuju ravne ili razgranate lance alkanola, koji sadržavaju 1 do 12 atoma ugljenika. Od značaja su smeše ovog pronalaska u kojima sastojak (f) sadrži C1-C4alkanol. C2-C3glikoli obuhvataju etilen glikol i propilen glikol. U jednom ostvarenju, sastojak (f) sadrži protonski rastvarač, koji je odabran od vode, metanola, etanola i etilen glikola. Zbog cene i bezbednosti okoline, značajna je artropodicidna smeša koncentrata suspenzije, u kojoj je najmanje jedan protonski rastvarač voda. Smeša ovog pronalaska uopšteno sadrži najmanje jedan protonski rastvarač u količini od oko 0.1 do oko 10% ili od oko 0.5 do oko 5% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše. Kada je najmanje jedan protonski rastvarač voda, nije potrebno da se dodaje smeši pronalaska kao zaseban sastojak, pod uslovom da drugi sastojci u smeši sadrže dovoljnu količinu vode.

Uključivanje sastojka (f) (t.j. najmanje jednog protonskog rastvarača) u ovu smešu, isto tako, izenađujuće rešava drugi problem. U odsustvu sastojka (f), artropodicidna smeša koncentrata suspenzije može obrazovati gusti gel, nakon izlaganja povišenoj temperaturi. Pod "povišenom temperaturom" se misli na temperaturu, višu od 45°C. Takvi gelovi mogu biti teški za ponovno prevođenje u tečno stanje, i mogu povećati ostatak, koji zaostaje u kontejneru nakon što je smeša izlivena iz kontejnera Uključivanje sastojka (f) u ovu smešu može smanjiti i, u nekim slučajevima, čak eliminisati formiranje gela. Dalje, čak i kada se gel obrazuje u prisustvu sastojka (f), gel je generalno, slab, npr., lako gaje razbiti i prevesti u tečno stanje blagim mućkanjem kontejnera, rninimizirajući tako, ostatak, koji zaostaje u kontejneru, nakon izlivanja smeše. Takvi slabi gelovi imaju takođe, prednost što pomažu u sprečavanju ustaljivanja i fazne separacije. Bez vezivanja za bilo koju posebnu teoriju, jedna mogućnost za obrazovanje slabog gela jeste u slučaju kada gel proizlazi iz interakcije između sastojka (a) (t.j. najmanje jednog karboksamidnog artropodicida) i sastojka (c) (t.j. najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom), sastojak (f), kao što je voda, može okružiti karboksamidni artropodicid i efikasno mu vratiti više polarnosti, i tako, ga učiniti manje lipofilnim, i, zbog toga, manje privlačnim za lipofilni tečni nosač koji se ne meša sa vodom.

Iako uključivanje sastojka (f) može smanjiti gehranje i pojačati dejstvo silika agensa za zgušnjavanje, kako bi se obezbedila adekvatna viskoznost, sastojak (f) u kombinaciji sa sastojkom (e) (tj. silika agensom za zgušnjavanje) može, takođe, pojačati razgradnju senzitivnog karboksamidnog artropodicida, čak i kada silika agens za zgušnjavanje sadrži blago kiselu isparenu siliku. Međutim, ovaj problem je sada otkriven kako bi bio rešen uključivanjem sastojka (g) (t.j. najmanje jedne karboksilne kiseline, rastvorljive u vodi) u količini koja se kreće od oko 0.001 do oko 5% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše. Dalje, sastojak (g) može, takođe, pomoći da se formulacija zgusne. U vodi rastvorljive karboksilne kiseline, odnose se na organska jedinjenja, koja sadrže najmanje jednu grupu karboksilne kiseline, i koja su rastvorljiva u vodi na 20°C do stepena od najmanje oko 0.1% težinski. Korisne karboksilne kiseline, rastvorljive u vodi, sadrže obično od 1 do 10 atoma ugljenika, a mogu sadržavati heteroatome, uključujući supstituente, kao što su halogen i hidroksi. Hidroksi supstituenti mogu, takođe, biti upotrebljeni, za povećavanje rastvorljivosti u vodi najmanje jedne karboksilne kiseline. Od značaja je sprečavanje razgradnje sastojka (a) (tj., najmanje jednog karboksamidnog artropodicida), smeša ovog pronalaska sadrži barem jednu karboksilnu kiselinu, u kojoj najveći broj kiselih grupa karboksilne kiseline ima pK, ispod oko 5, ali iznad otprilike 2. Bez vezivanja za bilo koju posebnu teoriju, veruje se da prisustvo sastojka (g) povećava jonsku snagu sastojka (f) (t.j. najmanje jednog protonskog rastvarača), koji okružuje silika čestice silika agensa za zgušnjavanje i tako olakšava elektrostatske interakcije između čestica silike, što dovodi do povećanja viskoznosti. Kako karboksilne kiseline dugog lanca mogu potencijalno sterno interferirati sa interakcijom između čestica silike, karboksilne kiseline kratkog lanca sa molekulskim težinama koje ne prelaze 300 g/mol, od značaja su za sastojak (f) u ovoj smeši. Primeri pogodnih karboksilnih kiselina, rastvorljivih u vodi uključuju: sirćetnu kiselinu, propionsku kiselinu i limunsku kiselinu. Iz razloga koji uključuju slabu isparljivost, kao i komercijalnu raspoloživost i nisku cenu, limunska kiselina je značajna kao najmanje jedna karboksilna kiselina, rastvorljiva u vodi, u ovoj smeši. Smeša ovog pronalaska generalno sadrži sastojak (f) (t.j. najmanje jednu karboksilnu kiselinu rastvorljivu u vodi) u količini oko 0.001 do oko 5%, uobičajnije oko 0.01 do oko 5% i najčešće oko 0.01 do oko 2% težine u odnosu na ukupnu težinu smeše.

U ovom pronalasku mogu biti upotrebljeni drugi sastojci formulacije, kao što su reološki modifikatori, agensi za vlaženje, boje, agensi za promenu oblika i slično. Ovi sastojci su poznati stručnom licu u ovoj oblasti i mogu se naći opisani uMcCutcheon ' s 2005, Volume 2: Functional Materials,publikovanom od strane MC Publishing Companv.

Postupci za izradu suspenzija i disperzija čestica dobro su poznati i uključuju: kuglično mlevenje, zrnasto mlevenje, peščano mlevenje, koloidno mlevenje i vazdušno mlevenje, u kombinaciji sa mešanjem velikom brzinom, a takvi postupci mogu biti od koristi u izradi artopodicidnih smeša koncentrata suspenzije ovog pronalaska. Željeni postupak za aplikovanje razblaženih smeša ovog pronalaska, kao što je raspršivanje, atomizacija, disperzija ili sipanje, zavisiće od željenih ciljeva i datih okolnosti, a stručno lice u ovoj oblasti lako ih može odrediti.

Iako artopodicidna smeša koncentrata suspenzije ovog pronalaska može biti primenjena direkto na artropodnu štetočinu ili njeno okruženje, artopodicidna smeša suspenzivnog koncentrata se obično najpre razblaži vodom da bi se obrazovala razblažena smeša, a zatim se artropodna štetočina ili njeno okruženje dovodi u kontakt sa delotvornom količinom razblažene smeše za obuzdavanje artropodne štetočine. Mešanjem s vodom, ova artopodicidna smeša koncentrata suspenzije obrazuje emulziju kapljica sastojka (c) (t.j. najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom), koja sadrži suspendovane čvrste čestice sastojka (a) (t.j. najmanje jednog karboksamidnog artropodicida) i drugih sastojaka, uključujući opciono sastojak (b). Ova razblažena smeša može biti aplikovana na artropodnu štetočinu ili njeno okruženje na razne načine, uključujući raspršivanje. Otkriveno je da ove artopodicidne smeše koncentrata suspenzije, nakon razblaživanja vodom, raspršivanja i, zatim sušenja, obezbeđuju značajno efikasnu kontrolu artropodnih štetočina (npr., ubijanje štetočina, uticaj na njihov rast i razvijanje ili razmnožavanje, i/ili zaustavljanje njihove ishrane), a koja je otporna na naknadno ispiranje (npr., na izlaganje kiši).

Kako bi se dopunili adjuvansi, sadržani u formulacijama pesticida, sprej rezervoar mešavinama mogu biti dodati zasebno formulisani adjuvantni proizvodi. Ovi dodatni adjuvansi su uobičajeno poznati kao "sprej adjuvansi" ili "rezevoar-miks adjuvansi", a uključuju bilo koju supstancu, koja je pomešana u rezervoaru spreja, da bi se poboljšalo izvršenje pesticidnog tretmana, kao na primer, povećavanjem efikasnosti (npr., biološke raspoloživosti, adhezije, penetracije, jednoličnosti prekrivanja i postojanosti zaštite), ili minimiziranjem ili uklanjanjem problema u vezi sa primenom spreja, koji su povezani sa nekompatibilnošću, penjenjem, strujanjem, uparavanjem, isparavanjem i razgradnjom. Kako jedan adjuvans generalno ne može obezbediti sve ove prednosti, kompatibilni adjuvansi se često kombinuju, da bi se izvršila višestruka dejstva. Da bi se postiglo optimalno izvršenje, adjuvansi su odabrani s obzirom na karakteristike aktivnog sastojka, formulacije i cilja (npr., usevi, šetočine).

Među sprejnim adjuvansima, konšćena su ulja, uključujući ulja useva, koncentrate ulja useva, koncentrate biljnih ulja i metilovane koncentrate semenih ulja, da bi se poboljšala delotvornost pesticida, moguće, putem podupiranja i ujednačavanja depozita spreja Proizvodi, koji su označeni kao "ulja useva" uglavnom sadrže 95 do 98% parafin ili nafta- zasnovanog petroleum ulja, i 1 do 2% jednog ili više surfaktanata, koji dejstvuju kao emulgatori. Proizvodi, koji su označeni kao "koncentrati ulja useva" uglavnom sadrže 80 do 85% emulzivnih ulja zasnovanih na petroleumu, i 15 do 20% ne-jonskih surfaktanata Proizvodi, koji su ispravno označeni kao "koncentrati biljnih ulja" uglavnom se sastoje od 80 do 85% biljnih ulja (t.j., ulja semena ili plodova, najčešće od pamuka, lanenog semena, soje ili suncokreta) i 15 do 20% ne-jonskih surfaktanata. Adjuvantni sastav može biti poboljšan zamenom biljnog ulja metil estrima masnih kiselina, koji se obično dobijaju iz biljnih ulja Primeri metilovamh koncentrata semenih ulja uključuju MSO Concentrate od UAP-Loveland Products, Inc. i Premium MSO Methvlated Spray Oil od Helena Chemical Company. Količina adjuvanasa, baziranih na ulju, koji su dodati sprej mešavinama, uopšteno ne prelazi otprilike 2.5% zapremine, a još češće količina je od oko 0.1 do oko 1% zapremine. Nivoi primene adjuvanasa, zasnovanih na ulju, koji su dodati sprej mešavinama, obično su između 1 i oko 5 L po hektaru, a metilovani semeni adjuvansi, bazirani na ulju, posebno su upotrebljeni obično u opsegu od oko 1 do oko 2.5 L po hektaru.

Utvrđeno je da su sprej adjuvansi, koji sadrže mešavine emulgatora sa uljima, posebno metilovanim semenim uljima, kompatibilni, u rezervoar smešama, sa ovim artropodicidalnim smešama koncentrata suspenzije. Dalje, utvrđeno je da sprej mešavine, koje, pored smeša ovog pronalaska, sadrže adjuvanse metilovanog semenog ulja, obezbeđuju značajno poboljšanu kontrolnu efikasnost prema određenim artropodnim štetočinama (kao, na primer, za zaštitu biljaka od takvih artropodnih štetočina). Zbog toga se jedno ostvarenje ovog pronalaska odnosi na postupak za obuzdavanje artropodne štetočine, koji obuhvata razblaživanje koncentrata suspenzije artropodicidne smeše ovog pronalaska sa vodom, i, opciono, dodavanje adjuvansa, kao što je metilovano semeno ulje (bilo kojim redosledom dodavanja ili mešanja), kako bi se obrazovala razblažena smeša, i dovođenje u kontakt artropodne štetočine ili njenog okruženja sa delotvornom količinom navedene razblažene smeše.

Odnos zapremine koncentrata suspenzije artropodocidne smeše i zapremine vode, koja se koisti za njegovo razblaženje. uopšteno je u rasponu od oko 1:100 do oko 1:1000, češće od oko 1:200 do oko 1:800, anajčešće od oko 1:300 do oko 1:600 Količina razblažene smeše, potrebne za efikasno obuzdavanje artropodne štetočine zavisi od raznih faktora, koji uključuju koncentraciju najmanje jednog karboksamidnog artropodicida u koncentratu suspenzije artropodocidne smeše, stepen razblaženja vodom, osetljivost artropodne štetočine na najmanje jedan karboksamidni artropodicid i uslove okruženja, kao i koncentraciju drugih adjuvanasa, ali ga stručno lice u ovoj oblasti lako može odrediti izračunavanjem i jednostavnim eksperimentom.

Bez dalje elaboracije, veruje se da stručno lice u ovoj oblasti, koristeći prethodni opis, može iskoristiti ovaj pronalazak u njegovoj potpunosti. Sledeći Primeri, zato, mogu biti tumačeni jedino kao ilustracija, a ne kao bilo kakvo ograničenje izlaganja ni na koji način.

Opšti postupak za izradu smeše koncentrata suspenzije

Sledeća opšta procedura je korišćena za Primere A-E i Komparativne Primere A-E. Tabela 1 navodi hemijske sastave sastojaka, a Tabele 2A i 2B navode količine, koje su korišćene u smešama Primera A-E i Komparativnih Primera A-E. U 250-mL čaši od nerđajućeg čelika, koja je opremljena gornjom mešalicom, tečni nosač, karboksamidni artropodicid, emulgatori i drugi sastojci (kao što je navedeno za svaki Primer), su sjedinjeni mešanjem kako bi se napravilo 100 g smeše. Smeša je homogenizovana, korišćenjem rotor stator miksera (Polvtron PT 3000, Kinemtica AG, Svajcarska), a zatim je usitnjena do srednje veličine čestice od oko 1 mikrona, koristeći 50 mL Eiger Motormill (horizontalni zrnasti mlin, proizvođača Eiger Machinerv Inc., Chicago, Illinois), da bi se dobio koncentrat suspenzije.

Uzorak Jedinjenja 1, koji je korišćen u ovim Primerima i Komparativnim Primerima je pripremljen kao što je opisano u Referentnom Primeru 1. Uzorak Jedinjenja 2 korišćen u ovim Primerima i Komparativnim Primerima je mešavina proizvoda, koji su pripremljeni korišćenjem postupaka, opisanih u PCT Publications WO 03/015519 Al i WO 2006/062978, i rastopljeni u rasponu između 234 i 236°C.

REFERENTNI PRIMER 1

Izrada 3-bromo-l-(3-moro-2-piridMl)-A?-[4-cijano-2-metil-6-[(metilamino)karbonil]

fenil]- l#- pirazol- 5- karboksamida

U smešu 3-bromo-l-(3-Uoro-2-piridinil)-l//-pirazol-54iarboksilne kiseline (20.6 kg) i 2-amino-5-cijano-/v',3-dimetilbenzamida (14.1 kg) u acetonitrilu (114 kg) je dodat 3-pikolin (22.2 kg). Smešaje ohlađena do -10 do -14°C, a zatim je polagano dodavan metansulfonil hlorid (10.6 kg), tako da temperatura ne prelazi 5°C. Nakon završetka reakcije, što je ustaovljeno FIPLC i NMR analizama, smeša je izrađena sukcesivnim dodavanjem vode (72.6 kg) i koncentrovane hlorovodonične kiseline (7.94 kg), takvom brzinom da temperatura ne prelazi 5°C. Nakon što je, tokom 30 minuta, održavana na temperaturi koja ne prelazi 5°C, reakciona smešaje filtrirana, da bi se sakupio čvrsti proizvod, koji je naizmenično ispran acetonitril-vodom (2:1, 2 x 12.3 kg) i acetonitrilom (2 x 10.4 kg). Čvrsta masa je zatim osušena na oko 50°C, pod smanjenim pritiskom i strujom gasa azota, da bi se dobio proizvod iz naslova, u vidu kristalne čvrste mase, koja je korišćena direktno u ovoj formulaciji Primera i Komparativnih Primera. Sa umerenom brzinom zagrevanja (zagrevanje do oko 150°C tokom 5 minuta, a zatim smanjivanje brzine zagrevanja od oko 4-5°C/minut do oko 3°C/minut da bi se, tokom otprilike još 15 minuta, postiglo 210°C) da bi se olakšalo isparavanje slabo primljenih rastvarača iz čvrstog proizvoda, topljenje se dešavalo između 204i210°C.

Procena hemijske i fizičke stabilnosti i sipliivosti koncentrata suspenzije

Hemijska stabilnost svakog primera procenjena je zrenjem uzoraka u zagrevanim sušnicama (tj. na 54°C tokom 2 nedelje), a zatim upoređivanjem sadržaja karboksamidnog artropodicida pre i nakon zrenja. Sadržaj karboksamidnog artropodicida je određen analiziranjem smeša tečnom hromatografijom pod visokim pritiskom (HPLC), korišćenjem reverzno faznih kolona. Postotak relativne razgradnje izračunat je oduzimanjem procenta konačne težine karboksamidnog artropodicida od početnog težinskog procenta karboksamidnog artropodicida, zatim deljenjem razlike početnim težinskim procentom karboksamidnog artropodicida, a potom množenjem nastalog količnika sa 100%.

Fizička stabilnost primera koncentrata suspenzije utvrđena je merenjem stepena fazne separacije uzoraka koji su sazrevali u sušnicama. Stepen fazne separacije je određen merenjem lenjirom debljine sloja nosača koji se ne meša sa vodom, i koji je oslobođen od suspendovanih čestica i ukupne visine tečnog materijala u boci za uzorkovanje, a zatim deljenjem debljine izdvojenog nosača, koji se ne meša sa vodom, sa ukupnom visinom tečnog materijala i množenjem količnika sa 100%. Ako međusloj između izdvojenog nosača koji se ne meša i suspenzije nije jednak, urađeno je nekoliko merenja i određena je srednja vrednost rezultata.

Sipljivost primera koncentrata suspenzije je utvrđena izlivanjem uzorka, koji je zreo u sušnici, a zatim merenjem težine ostatka u kontejneru za uzorak. Postotak ostatka je izračunat deljenjem težine ostatka težinom uzorka i množenjem količnika sa 100%. Sipljivost koncentrata suspenzije poželjno dovodi do manje od 5% ostatka, mada je prihvatljivo i manje od 10% ostatka.

Tablete 3A i 3B navode rezultate testova hemijske stabilnosti, fizičke stabilnost i/ili testova sipljivosti.

Rezultati, navedeni u Tabeli 3A, ilustruju važnost silika agensa za zgušnjavanje za smeše ovog pronalaska Komparativni Primer A, koji ima 0% silika agensa za zgušnjavanje, pokazuje značajno veću faznu separaciju od Primera A i B, koji sadrže 4%, odnosno 1.3% silika agensa za zgušnjavanje.

Rezultati, navedeni u Tabeli 3B, ilustruju važnost silika agensa za zgušnjavanje, najmanje jednog protonskog rastvarača i najmanje jedne, u vodi rastvorljive, karboksilne kiseline. Komparativni Primeri B i C ne pokazuju faznu separaciju, već obrazuju gusti gel, tako da uzorci, koji su sazrevali u sušnici, ne mogu biti izliveni. Komparativni Primer D, koji nema silika agens za zgušnjavanje, i nema limunsku kiselinu, pokazuje veću faznu separaciju i veći % razgradnje od Primera C. Komparativni Primer E, koji nema limunsku kiselinu pokazuje veći % razgradnje i slabiju sipljivost od Primera C.

BIOLOŠKI PRIMERI PRONALASKA

TESTA

Za procenu obuzdavanja tripsa zapadnih cvetova( Frankliniella occidentalisPergande) posredstvom kontaktnih i/ili sistemskih sredstava, test jedinica je sačinjena od biljke pasulja (var. Soleil) sa najmanje dva prava lista, koja je uzgajana u Redi-earth<*>medijumu (Scotts Co). Jedna biljka je zamišljena kao jedan replikat; po tretmanu su korišćena četiri replikata.

Tehnički materijal (neformulisan) je rastvoren u acetonu i mešan je sa vodom, koja sadrži 500 ppm mešavine ne-jonskog surfaktanta sa organosilikonom (Kinetic<®>, Helena Chemical Co.). Formulisani materijali su razblaženi jedino vodom. Nivoi test rastvora su izraženi pomoću količine aktivnog sastojka u ppm. Biljke su prskane korišćenjem otvora TeeJet raspršivača ravnog ventilatora, koji je postavljen 7.5 inča (19 cm) iznad najviše biljke. Brzina protoka spreja je nameštena na 5.5 mL/sek kao ekvivalent za 500 L/ha. Nakon raspršivanja test rastvora, test jedinice su stavljene u ventilisane pregrade tokom najmanje jednog sata, da bi se osušile. Trideset adultnih tripsova je, zatim, dodato svakoj jedinici, a zatim su biljke stavljene u zatvorene kaveze da bi se sprečio izlazak insekta. Test jedinice su držane 7 dana u komori za rast, održavanoj na 25°C, sa ciklusom svetla od 16 h sa svetlom (kao dnevno vreme) i 8 h u mraku (kao noćno vreme). Procena je izvedena merenjem broja nezrelih tripsova u svakoj test jedinici. Procenat obuzdavanja je izračunat deljenjem broja nezrelih tripsova u test jedinici sa brojem nezrelih tripsova u netretiranoj jedinici, oduzimanjem količnika od 1, a zatim množenjem razlike sa 100%. Rezultati su navedeni u Tabeli 4A.

Kezunati poKazuju aa smesa rrimera u ovog pronaiasica poKazuju nivoe efikasnosti slične neformulisanom Jedinjenju 1 za obuzdavanje tripsa zapadnih cvetova

TEST B

Za procenu obuzdavanja bele srebmolisne muve( Bemisia argentifoliiBellows & Perring), test jedinica je sačinjena od 14-21 dan stare pamučne biljke, sa najmanje dva prava lista, koja je zasađena u Redi-earth<®>medij um (Scotts Co). Biljke su stavljene u zaštićene kaveze, gde su uvedene odrasle bele muve, i ostavljene da izlegu jaja tokom otprilike dvadeset i četiri sata. Za test su korišćene jedino biljke sa položenim jajima. Pre raspršivanja test rastvora, ponovo je provereno leglo jaja i naseobina gamadi na biljci. Jedan list na biljci je smatran jednim replikatom; po tretmanu su korišćene četiri replikacije.

Test rastvori su formulisani kao što je opisano u TESTU A. Takođe je pripremljen kontrolni rastvor, sastavljen od 25% acetona u vodi. Nakon raspršivanja, biljke su ostavljene da se suše u ventilisanim pregradama i držane su šest dana u komori za rast sa 50%-tnom relativnom vlagom, 16 h sa svetlom (kao dnevno vreme) na 28°C i 8 h u mraku (kao noćno vreme) na 24°C. Nakon uklanjanja svih listova sa svake test biljke, izvršena je procena brojanjem broja mrtvih i živih larvi, prisutnih na unutrašnjoj strani listova. Rezultati su navedeni u Tabeli 4B.

Rezultati pokazuju da smeša Primera D ovog pronalaska pokazuje nivoe efikasnosti slične neformulisanom Jedinjenju 1 za obuzdavanje bele srebrnolisne muve.

TEST C

Za procenu obuzdavanja vaši zelene breskve( Myzus persicae),posredstvom kontaktnih i/ili sistemskih sredstava, test jedinica je sačinjena od 3 nedelje stare biljke rotkvice, koja je prethodno zaga|ena sa 30-40 vašiju, 24 sata pre obrade test rastvorima Jedna biljka je zamišljena kao jedan replikat, po tretmanu su korišćene četiri replikacije.

Nakon raspršivanja formulisanih test rastvora, svaka test jedinica je ostavljena da se suši, a test jedinice su držane 6 dana u komori za rast, održavanoj na 19-21°C i sa 50-70% relativnom vlažnošću. Uginule i žive vaši su izbrojane u svakoj test jedinici, da bi se odredio procenat smrtnosti. Rezultati su navedeni u Tabeli 4C.

Rezultati pokazuju da smeša Primera D ovog pronalaska pokazuje iznenađujuće pojačanu efikasnost u poređenju sa neformulisanim Jedinjenjem 1, za obuzdavanje vaši zelene breskve.

TEST D

Za procenu otpornosti na kišu (rezistentnosti na ispiranje) u obuzdavanju jesenje gusenice( Spodoptera exigua),test jedinica je sačinjena od pamučne biljke, koja je porasla u loncu, koji sadrži Redi-earth<®>medijum Test rastvori su formulisani kao što je opisano u TESTU A. Kada su biljke bile u razvojnom stadijumu sa 4-6 pravih listova, po biljkama je raspršen formulisani test rastvor, korišćenjem raspršivača na pojasu, sa otvorom, koji je postavljen 19 cm iznad biljaka i koji omogućava aplikacionu zapreminu od 234 litra po hektaru. Nakon raspršivanja formulisanih test rastvora, svaka test jedinica je ostavljena da se suši tokom 2 h, a zatim je izložena simuliranoj kiši od otprilike 95 mm u stakleniku. Biljke su, zatim, ostavljene da se suše, a listovi su izrezani i postavljeni na agar u plastičnoj podlozi sa 16 ćelija. Jedna larva laboratorijski uzgojene jesenje gusenice, stara 3 dana je stavljena u svaku ćeliju, a ćelije su pokrivene plastičnim poklopcem. Dve podloge sa

16 ćelija su korišćene po tretmanu. Podloge su držane u komori za rast sa 75% relativnom vlažnošću, 16 h sa svetlom (kao dnevno vreme) i 8 h u mraku (kao noćno vreme) na 25°C. Četiri dana nakon zagađenja, u svakoj test jedinici je procenjena smrtnost larvi, a srednje koncentracije koje ubijaju 50% populacije (srednji LC50) su izračunate i navedene u Tabeli 4D.

Test rezultati u Tabeli 4D pokazuju da čak i u odsustvu simulirane kiše, smeša Primera E ovog pronalaska pokazuje značajno povećanu efikasnost u poređenju sa neformulisanim Jedinjenjem 2 (LC500.7 vs. 4) u obuzdavanju jesenje gusenice. Razlika je još dramatičnija nakon izlaganja simuliranoj kiši. Iako je efikasnost smeše Primera E smanjena od LC500.7 do 4, to je još uvek sasvim visoka efikasnost. Suprotno tome, efikasnost neformulisanog Jedinjenja 2 je opala od LC504 do nedetektibilne aktivnosti. Takođe, nakon simulirane kiše, smeša Primera D ovog pronalaska još je pokazivala LC50od 20, dok je neformulisano Jedinjenje 1 pokazivalo veoma malu aktivnost. Ovi rezultati pokazuju da smeše ovog pronalaska imaju mnogo bolju odbrambenu moć prema kiši ili otpornost na ispiranje u poređenju sa neformulisanim aktivnim artropodicidima Otpornost na kišu i rezistentnost na spiranje ovih smeša čini ove smeše posebno korisnim za obuzdavanje artropodnih štetočina u poljima sa usevima, voćnjacima i drugim područjima, koja su izložena kiši.

TESTE

Za procenu efekta metilovanog semenog ulja kao adjuvansa za ove smeše u obuzdavanju bele srebrno lisne muve( Bemisia argentifolii),test jedinica je sačinjena od 14-21 dana stare pamučne biljke, sa najmanje dva prava lista, koja je zasađena u Redi-earth<®>medijum (Scotts Co). Biljke su stavljene u zaštićene kaveze, gde su uvedene odrasle bele muve. i ostavljene da izlegu jaja tokom otprilike dvadeset i četiri sata. Za test su korišćene jedino biljke sa položenim jajima. Pre raspršivanja test rastvora, ponovo je provereno leglo jaja i naseobina gamadi na biljci. Jedan list na biljci je smatran jednim replikatom; po tretmanu su korišćene četiri replikacije.

Smeša Primera B je razblažena vodom da bi se dobila sprej mešavina, koja sadrži navedene koncentracije aktivnog sastojka (Jedinjenje 1). Sprej smeše su takođe pripremljene tako da sadrže ne samo razblaženu smešu Primera B, već isto tako tri koncentracije (500, 1000 ili 3000 ppm) adjuvansa Premium MSO Methvlated Sprav Oil, mešavine metilovanih biljnih ulja i ne-jonskih surfaktanata, čiji je vlasnik i dobavljač Helena Chemical Companv, Collierville, TN.

Biljke su prskane korišćenjem otvora TeeJet raspršivača ravnog ventilatora, koji je postavljen 7.5 inča iznad najviše biljke. Brzina protoka spreja je bila 5.5 mL/sek, kako bi se oslobodio ekvivalent od 500 L/ha. Nakon raspršivanja, biljke su ostavljene da se suše u ventilisanim pregradama, a zatim su prenesene u komoru za rast, obezbeđujući 16 h svetla (kao dnevno vreme) na 28°C i 8 h mraka (kao noćno vreme) na 24°C i 50% relativne vlage.

Šest dana nakon prskanja biljaka, izvršene su procene, uklanjanjem svih listova sa svake test biljke i brojanjem mrtvih i živih lrvi, prisutnih na unutrašnjoj strani listova; podaci su navedeni u Tabeli 4E. Pored toga, srednje koncentracije za uništavanje 50% populacije (srednji LC50) izračunate su i takođe navedene u Tabeli 4E„

Podaci pokazuju da dodavanje adjuvansa u vidu mešavine u sprej rezervoaru sa smešom Primera B uveliko pojačava efikasnost. Kao što je prikazano u Tabeli 4E, sprej mešavina koja sadrži 75 ppm aktivnog sastojka i 3000 ppm adjuvansa u vidu rezervoar mešavine je bila jednako efikasna kao sprej mešavina, koja sadrži 600 ppm aktivnog sastojka bez adjuvanasa, adjuvans povećava snagu najmanje oko 8 puta. LC50podaci, navedeni u Tabeli 4F, pokazuju da 500 ppm adjuvansa, dodatog rezervoar mešavini obezbeđuje dvostruko povećanje moći aktivnog sastojka, a 1000 ppm obezbeđuje 4.5-puta povećanje moći. Veličina pojačavanja efikasnosti, koja je proizišla iz dodatka adjuvansa na bazi metilovanog semenog ulja, posebno je značajna kada se uzme u obzir da sama smeša Primera B sadrži 56% metilovanog sojata kao i emulgatore.

Claims

1. Smeša koncentrata artropodicidne suspenzije, naznačena time što težinski sadrži u odnosu na ukupnu težinu smeše: (a) oko 0.1 do oko 40% najmanje jednog karboksamidnog artropodicida, koji je u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi; (b) 0 do oko 20% najmanje jednog drugog biološki aktivnog agensa; (c) oko 30 do oko 95% najmanje jednog tečnog nosača koji se ne meša sa vodom; (d) oko 0 do oko 50% najmanje jednog emulgatora; (e) oko 0.01 do oko 10% silika zgušnjivača; (f) oko 0.1 do oko 10% najmanje jednog protonskog rastvarača izabranog od: vode, Ci-Cn alkanola i C2-C3 glikola; i (g) oko 0.001 do oko 5% najmanje jedne karboksilne kiseline, koja je rastvorljiva u vodi.

2. Smeša kao u patentnom zahtevu 1,naznačena time što je sastojak (a) izabran od antranilamida Formule 1, njihovih JV-oksida i soli gde XjeN, CF, CC1, CBr ili CJ; P^jeCHs, Cl, Brili F; R2jeH, F, Cl, Br ili-CN; R3 je F, Cl, Br, C1-C4 haloalkil ili CrC4haloalkoksi; R<4a>jeH, C1-C4alkil, ciklopropilmetil ili 1-ciklopropiletil; R4b je H ili CH3; R5jeH, F, Cl ih Br; 1 R6 je H, F, Cl ili Br.

3. Smeša kao u patentnom zahtevu 1,naznačena time što je sastojak (a) izabran od ftalnih diamida Formule 2 i njihovih soli gde Rnje CH3, CL Br ili J; R12jeCH3ili Cl; R<13>jeCi-C3fluoroalldl; R14jeHili CH3; R15jeHili CH3; R16je Ci-C2 alkil; 1 njeO, 1 ili 2.

4. Smeša, kao u bilo kom od patentnih zahteva 1, 2 i 3, naznačena time što je sastojak (a) od oko 5 do oko 25% težine smeše; što je sastojak (b) od oko 0 do oko 15% težine smeše; što sastojak (c) uključuje najmanje jednu supstancu izabranu iz grupe, koja se sastoji od: estara masnih kiselina C1-C4alkanola, alkoksilovanih estara masnih kiselina, biljnih ulja i mineralnih ulja i, što čini od oko 40 do oko 70% težine smeše; što je sastojak (d) izabran od anjonskih surfaktanata, ne-jonskih surfaktanata i njihovih mešavina i, čini od oko 10 do oko 40% težine smeše; što je sastojak (e) od oko 0.01 do oko 5% težine smeše; što je sastojak (f) od oko 0.5 do oko 5% težine smeše; i što je sastojak (g) od oko 0.01 do oko 5% težine smeše.

5. Smeša, kao u patentnom zahtevu 4, naznačena time što sastojak (c) uključuje zasićeni ili nezasićeni estar C16-C18masne kiseline C1-C2alkanola i, što čini od oko 50 do oko 60% težine smeše; što sastojak (d) uključuje mešavinu anjonskih surfaktanata i ne-jonskih surfaktanata u odnosu anjonskog surfaktanta prema ne-jonskom surfaktantu koji se kreće od oko 2:1 do oko 1:10; što sastojak (e) uključuje isparenu siliku; što sastojak (f) uključuje vodu i što je voda od oko 0.5 do oko 5% težine smeše; što sastojak (g) uključuje limunsku kiselinu i, što je limunska kiselina od oko 0.01 do oko 2% težine smeše.

6. Smeša, kao u patentnom zahtevu 4, naznačena time što sastojak (c) uključuje metilovano ulje semena suncokreta, soje, pamuka ili lanenog semena.

7. Smeša, kao u patentnom zahtevu 6, naznačena time što sastojak (c) uključuje metilovano ulje ploda soje.

8. Smeša, kao u patentnom zahtevu 4, naznačena time što je anjonski surfaktant linearni alkilbenzensulfonat, ne-jonski surfaktant je izabran od etoksilovanih sorbitol estara, etoksilovanih sorbitan estara, etoksilovanih estara masnih kiselina i njihovih mešavina i, što je odnos anjonskog surfaktanta prema ne-jonskom surfaktantu u težinskom opsegu od oko 2:1 do oko 1:5.

9. Smeša, kao u patentnom zahtevu 8, naznačena time što sastojak (d) uključuje mešavinu dodecilbenzensulfonata i etoksilovanih sorbitol heksaoleata

10. Smeša, kao u patentnom zahtevu 1,naznačena time što je najmanje jedan drugi biološki aktivni agens izabran od: abamektina, acetamiprida, amitraza, avermektina, azadirahtina, bifentrina, buprofezina, kartapa, hlorfenapira, hlorpirifosa, klotianidina, ciflutrina, beta-ciflutrina, cihalotrina, lambda-cihalotrina, cipermetrina, ciromazina, deltametrina, dieldrina, dinotefurana, diofenolana, emamektina, endosulfana, esfenvalerata, etiprola, fenotiokarba, fenoksikarba, fenvalerata, fipronila, flonikamida, flufenoksurona, heksaflumurona, hidrametilnona, imidakloprida, indoksakarba, lufenurona, metaflumizona, metomila, metoprena, metoksifenozida, nitenpirama, nitiazina. novalurona, oksamila, pimetrozina, piretrina, piridabena, piridalila, piriproksifena, rianodina, spinetorama, spinosada, spirodiklofena, spiromezifena, tebufenozida, tiakloprida, tiametoksama, tiodikarba, tiosultap-mtrijuma, tralometrina, triazamata, triflumurona,Bacillus thuringiensissubsp.aizawai, Bacillus thuringiensissubsp.kurstaki,nukleopolihedrovirusa, i mkapsuliranogdelta-endotoksina Bacillus thuringiensis.

11. Postupak za obuzdavanje artropodnih štetočina, naznačen time što obuhvata razblaživanje smeše koncentrata artropodicidne suspenzije, kao u patentnom zahtevu 1, sa vodom i opciono dodavanje adjuvansa kako bi se obrazovala razblažena smeša i, dovođenje u kontakt artropodne štetočine ili njenog okruženja sa delotvornom količinom navedene razblažene smeše.