RS49556B - Preparat sa sadržajem rea-gipsa, postupak za njegovu izradu i primena - Google Patents

Abstract

Preparat koji sadrži u vodi rastvoran polimer ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili smešu od dva ili više od tih, i čestice punioca, pri čemu su kao čestice punioca sadržane čestice gipsa iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova (čestice REA- punioca) sa vrednošću za raspodelu veličina čestica x50 od 13 do 500 µm (mereno sa Sympatec Helos H0720 u izopropanolu). Prijava sadrži još 2 nezavisna patentna zahtea i 8 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na preparat koje sadrži polimer rastvoran u vodi ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili na smešu od dva ili više od tih i čestice gipsa iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova (REA-gips) (Rauchgasentschwefelungsanlage) sa vrednošću raspodele veličine čestica x50 do 500 (.im, postupak za njihovu izradu i njihovu primenu.

Neorganski, inertni punioci i polimerni materijali se često u smeši upotrebljavaju zajedno. U zavisnosti od odnosa masa punioca prema polimernom materijalu mogu da se pridodaju svojstva krajnjem proizvodu koji može da se dobije iz takve smeše, koja nikako ne bi mogla da se postignu pri primeni gradivnog materijala (ili samo polimera ili samo punioca) koji se sastoji isključivo od jednog od materijala ili samo uz velike teškoće. Kombinacija iz neorganskog inertnog punioca i polimera se najzad stoga često ne traži i upotrebljava, jer oba materijala imaju jako različit profil svojstava, čija kombinacija u mnogim oblastima primene ne samo daje poželjna, već je čak potrebna.

Punioci, koji se po pravilu sastoje od velikog broja pojedinačnih, slobodnih čestica punioca, često se prema njihovom okruženju ponašaju hemijski inertno. Obrada takvih čestica punioca koja daje oblik često je stoga moguća samo zajedno sa vezivnim sredstvom. Kao veziva u vezi sa ovim dolaze u obzir na primer organska ili neorganska veziva. Izuzetak od toga grade oni punioci, koji uz reakciju sa reakcionim partnerom prisutnim u okruženju mogu da vezuju u čvrste mase. Primeri za ovo su gips u obliku anhidrita odn. različita krečna jedinjenja, koja uz reakciju sa vodom ili ugljen dioksidom iz vazdušnog okruženja mogu da očvrsnu.

Dok gore navedeni samovezujući punioci po pravilu otvrdnjavaju u krte, tvrde mase, može zamenom neorganinskih materijala polimerima često da se ostvari odredjen široki spektar fizičkih i hemijskih svojstava. Nepovoljno se ispoljava kod isključive upotrebe poklimera po pravilu ipak povišeni trošak izrade u poredjenju sa neorganskim materijalima, kao i njihova manja tvrdoća i hemijska postojanost, naročito u pogledu na postojanost prema vatri i zaštiti od plamena.

Naročito gradjevinska industrija u vezi sa ovim ima neprekidnu rastuću potrebu za materijalima, koji kombinuju pozitivna svojstva pinilaca, kao njihovu postojanost, osetljivost na toplotu, raspoloživost u velikim količinama i manjoj ceni, sa onima polimera. Potreba pri tom seže od sredstava za površinsko nanošenje sloja ili lepaka, koja se po pravilu nanose samo kao tanak sloj na površine najrazličitijeg stanja, preko masa za ispunu i zaptivnih masa, čak do plastičnih masa, kako se na primer upotrebljavaju kao omotavanje za kabel provodnika struje ili kao vodovodnih vodova.

Tako na primer opisuju Wirsching, Hiiller, Hoffmann i Piirzer u ZKG INTERNATIONAL, br.5 1995 (48 godičte), s. 241 - 256 (Bauverlag GmbH), primenu punilaca od REA- gipsa . Spis opisuje naročito primenu REA-gipsa iz elektrana sa kamenim ugljem u lepilima, premazima i plastičnim masama. Gips se pre nejgove primene kao punioca podvrgava finom mlevenju, tako da se srednji prečnik čestica nalazi na oko 8-12 pm i gornji otsečak prečnika čestica kod približno 25 - 50 (iun .

JP 76-139114 se odnosi na primenu REA-gipsa kao pigmenta u sredstvima za nanošenje sloja. Spis opisuje sastav iz titan dioksida, REA-gipsa, aluminijum silikata, kopolimera etilen-vinil acetata, polivinil acetata, ugušćivača i vode kao belu emulziju, koji je podesan kao sredstvo za oblaganje slojem.

Polimerni materijali koji sadrže punioce se nude često i preradjuju u obliku vodenih disperzija. Takvi materijali imaju često pre i posle njihove prerade ipak otežavajuće nedostatke. S jedne strane često ne može viskozitet disperzije da se podesi na pravu vrednost za preradu, s drage strane se posle prerade, po pravilu pošto je proces sušenja završen, pokazuje se jasna promena zapremine nanesene polimerne mase koja sadrži pnnilac prema momentu nanošenja. Takva promena zapremine može često da odgovara srazmeri, kako bi trebala da se očekuje isparavanjem vode koja se sadrži u disperziji.

Naročito kod polimernih disperzija koje sadrže punilac, koje treba videti u funkciji "koja puni", je takvo ponašanje (često označeno sa "skupljanjem" ili "udubljivanjem") nepoželjno.Tako se na primer kod površinskih nanošenja sloja često polaže mnogo na izjednačenje strukturnih neravnina podloge. Kod masa za ispunu ili masa za zaptivanje poželjno je na primer, da se ispunjena ili šupljina koja treba da se zaptiva takodje i posle sušenja unesene mase po mogućstvu još potpuno ispuni u obimu, u kome je disperzija prvobitno unesena.

Udubljivanje masa za ispunu osim toga često vodi pri sušenju mase za ispunu do stvaranja pukotina u samoj masi za ispunu, koja pored po pravilu upadljivih optičkih nedostataka često pretstavlja tačke napada za prodiranje korozivnih jedinjenja ili vlage. Optički utisak i trajnost takvog ispunjenog mesta se time drastično smanjuju.

Često se polimerni materijali koji sadrže punioce upotrebljavaju kao lepila, naročito u obliku disperzionih lepila. Takva lepila ipak imaju često nedovoljanu elastičnost, koja je često nepovoljna za trajnost spoja lepljenja pod opterećenjem.

Zadatak ovog pronalaska se sada sastoji u tome, da otkloni ove nedostatke. Zadatak prema pronalasku se rešava sastavom polimera, koji sadrži pored polimera rastvornog u vodi ili koji u vodi može da disperguje ili smeše od dva ili više takvih polimera još čestice punioca, pri čemu kao čestice punioca imaju u sebi čestice gipsa iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova, čija raspodela veličina čestica ima srednji prečnik (x50) od oko 13 do oko 500 pm.

Predmet pronalaska je prema tome pripravljanje, koje sadrži u vodi rastvoran polimer ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili smešu od dva ili više tih, i čestice punioca, pri čemu kao čestice punioca imaju u sebi čestice gipsa iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova (REA-gips) sa vrednošću za raspodelu veličina čestica x50 od 13 do 500 |im (mereno sa Svnaptec Helos H070 u izopropanolu).

Pod "pripremanjem" se u okviru ovog pronalaska podrazumeva svaka smeša, koja ima u sebi gore navedene sastojke. Pri tom može da se radi o smeši, koja se već nalazi u podesnom obliku za predvidjeni cilj primene (na primer već snabdevena sa podesnom količinom vode) ili koja mora najpre od strane primenioca da se dovede u podesan oblik za primenu, na primer kao prah koji može da disperguje u vodi.

Pod "polimerima rastvoraim u vodi ili polimerima koji mogu da disperguju u vodi" u okvira ovog pronalaska se podrazumeva polimer, koji u smeši sa vodom daje ili monokularno disperzni rastvor, u suštini stabilan gel ili koloid ili u suštini stabilnu disperziju. U okviru ovog pronalaska ne igra nikakvu ulogu, da li se stabilnost vodenih oblika pripravljanja dobija već iz svojstva samog polimera ili se potpomaže dodacima kao što su emulgatori, stabilizatori, stvaraoci gela ili slično.

Pripravljanje prema pronalsku može na primer da sadrži samo jedan odredjeni polimer rastvoran u vodi ili jedan odredjeni polimer koji može da disperguje u vodi. Ali je moguće isto tako dobro, da pripravljanje sadrži smešu od dva ili više u vodi rastvornih polimera ili smešu od dva ili više polimera koji mogu da disperguju u vodi. Isto tako je moguće u okviru ovog pronalaska, da pripravljanje sadrži smešu od jednog ili više polimera rastvornih u vodi ili jednog ili više polimera koji mogu da disperguju u vodi.

Rastvorljivost odn. sposobnost dispergovanja polimera može na primer da počiva na prisustvu anjonskih ili katjonskih grupa, kako su one obično prisutne za postizanje rastvorljivosti u vodi odn. sposobnosti dispergovanja u vodi. Isto tako je moguće, da se za postizanje rastvorljivosti u vodi odn. sposobnosti dispergovanja u vodi u okviru ovog pronalaska stave polimeri koji mogu da se upotrebe koji imaju nejonske grupe, koje vode do rastvorljivosti odn. sposobnosti dispergovanja polimera u vodi.

Kao katjonske grupe su na primer podesne kvaternizovane amino grupe, kao anjonske grupe podesne su na primer kiselinske grupe.

Tako na primer mogu u okviru ovog pronalaska da se upotrebe u vodi rastvorni polimeri, kako se oni dobijaju polimerizovanjem monomernih sastojaka, koji daju polimerima rastvorljivost u vodi. U ovo se ubrajaju na primer polimerizati akrilne kiseline i polimeri koji se dobijaju poliadicijom alkilen oksida. Isto tako su podesni polimeri, koji su u vodi "samodispergujući". Pod pojmom "samodispergujući polimeri" podrazumevaju se polimeri, koji bez dodavanja emulgatora ili sredstava za dispergovanje u vodi grade u suštini stabilnu disperziju. Po pravilu takvi polimeri imaju kao funkcionalne grupe na primer grupe karbonske kiseline, grupe sulfonske kiseline, grupe fosforne kiseline ili lanačaste segmente od polietilen oksida, ili smešu od dve ili više navedenih funkcionalnih grupa.

Polimeri, koji nisu u vodi rastvorni niti "samodispegujući", mogu na primer da se prevedu u suštini u stabilnu emulziju ili disperziju u vodi pomoću u trgovini uobičajenih emulgatora ili dispergatora.

U podesne polimere ubrajaju se na primer poliuretani, poliakrilati, polimetakrilati, polivinil estri, polistirol i sulfonovani polistirol, polibutadien i sulfonovani polibutadien, poliamidi, poliestri i polivinil hlorid. Isto tako su podesni odgovarajući ko- i terpolimerizati, kao etilen-vinil acetat kopolimeri (EVA), stirol-butadien-kopolimeri (SBR), stirol-akrilnitril kopolimeri (SAN), kopolimeri stirol-akrilne kiseline estar i slično. U daljem obliku izvodjenja koje se pretpostavlja upotrebljavaju se na primer polimeri, kako mogu da se dobiju iz polimerizacije estara akrilne kiseline odn. ko- i terpolomerizacije estara akrilne kiseline sa akrilonitrilom. vinil estrima, maleinatima, akrilniom kiselinom, stirolom i sličnim. Takvi polimeri i polimerne disperzije koje odatle nastaju opširno se opisuju na primer u "Encvclopaedia of Polvmer Science and Technologv" (Izdavač Mark, Bikales, Overberger, Menges, 2. izdanje, 1989, Wiley, Nevv York, 17, s. 406 - 409).

U daljem obliku izvodjenja koji se pretpostavlja upotrebljavaju se za izradu pripravljanja prema pronalasku polimeri rastvorni u vodi ili koji mogu da disperguju u vodi ili njihove smeša, koji se već nalaze u rastvorenom ili dispergovabom obliku. Ovo su naročito vodene disperzije sintetskih polimera kako su već gore navedene, naročito poliuretani, poli(metil)akrilati, polivinil estar, polistirol, polibutadien, poliamidi ili polivinil hlorid ili smeše od dva ili više tih. Takodje odgovarajući ko- i terpolimerizati, stirol/butadien, stirol/estar akrilne kiseline mogu u okviru datog pronalaska da se primene kao i prirodni lateksi. Disperzije koje mogu prema pronalasku da se primene mogu na primer da se izrade suspenzionom ili emulzionom polimerizacijom odgovarajućih monomera. Sekundarne disperzije, kako one mogu da se dobiju dispergovanjem polimernih rastopa u podesnoj sredini, mogu takodje da se upotrebe.

Pretpostavljaju se disperzije polimera, kako one mogu po pravilu komercijalno da se dobiju kao rezultat suspenzionih ili emulzionih polimerizacija i upotrebljavaju se kao vezivo za disperzione boje ili disperziona lepila (vidi na primer Rompp Chemie-Lexikon, knjiga 2, Thieme-Verlag, 1990, str. 1010 - 1011, uz izričito pozivanje na navedenu literaturna mesta i tamo citiranu dalju literaturu). Kao monomeri za takve disperzije polimera primenjuju se naročito nezasićena jedinjenja koja mogu da polimerizuju pomoću radikala, kao estar akrilne i metakrilne kiseline, dieni ili olefini, ili smeše od dve ili više tih. Suspenziona odn.emulziona polimerizacija je na primer opisana u "Ullmann's Enzvklopadie der technischen Chemie" (Knjiga A21, 5. izd. VCH, 1987), pri čemu se izričito poziva na ova literaturna mesta.

U okviru oblika izvodjenja ovog pronalaska koji se pretpostavlja upotrebljene disperzije polimera baziraju na polivinil estrima kao polivinil acetatu, kao i ko- ili terpolimerima vinilestra sa monomerima, kao etilenom, estrom akrilne ili metakrilne kiseline ili mono ili diestrima maleinske kiseline, ili smešama od dve ili više tih. Monomeri, koji vode do disperzija kako oni mogu da se upotrebe u ovom pronalasku, su na primer opisani u Ullmann's Enzvklopadie der technischen Chemie (Kniga A22, 1993, VHC, str. 1 - 15). Disperzije kako se izradjuju na bazi takvih monomera, opisane su na primer u "Handbook of Additives" (3. izd., Chapman and Hali, str. 381 - 399). Ovim se izričito poziva na navedena literaturna mesta.

U okviru oblika izvodjenja koji se pretpostavlja podesni polimeri su na primer kopolimeri vinil acetata, vinil propionata ili VeoVa® 9 ili 10 sa daljim komonomerima. Pod Veova® 9 odn. 10 podrazumevaju se vinil estri tert-karbonskih kiselina (Versatic® -kiselina 9 odn. 10) za kopolimerizaciju na pr. sa vinil acetatora, za disperzione boje, ukrašavanja, dodatke za beton, nanošenja sloja na hartiju i tekstil, disperziona lepila i premaze (Proizvodjač : Deutsche Shell Chemie). Naročito su podesni na primer ko- i terpolimeri koji sadrže vinil acetat/dibutil maleat, vinil acetat/n-butil akrilat, vinil acetat/2-etil heksilat, vinil acetat/n-butil akrilat/N-hidroksimetil akrilamid, vinil acetat/krotonska kiseliuna, vinil acetat/VeoVa® 10, vinil acetat/VeoVa 10® 10/akrilna kiselina, vinil acetat/ VeoVa® 10/n-butil akrilat, vinil acetat/N-hidroksimetil akrilamid, vinil acetat/vinil laurat, vinil acetat/vinil laurat/vinil hlorid, vinil acetat/etilen/vinil hlorid, vinil acetat/etilen/vinil hlorid, vinil acetat/etilen/estar akrilne kiseline, vinil acetat/etilen/akril amid, vinil acetat/etilen/N-hidroksimetil akrilamid, vinil propionat,vini1/propioan/vinil hlorid, vinil propionat-butil akrilat, VeoVa® 10 /vinil hliorid, VeoVa® 10/stirol/estar akrilne kiseline, VeoVa® 10/stirol/maleat, VeoVa® 10/stirol/estar akrilne kiseline/maleat i VeoVa® 9/metil metakrilat/butil akrilat, pri čemu VeoVa® 10 može da bude zamenjen sasvim ili delimično sa VeoVa® 9.

U daljem obliku pronalaska koji se pretpostavlja upotrebljavaju se disperzije polimera, koje baziraju na estrima poli(met)akrilne kiseline, kao i na ko- i terpolimerima estra (met)akrilne kisline sa monomerima kao akril nitrilom, vinil estrima, maleinatima, akrilnom kiselinom i stirolom. Takve disperzije polimera se opširno opisuju na primer u "Emulsion Polvmerisation and Emulsion Polvmers" (1997, Jolin Wiley, str. 619 - 655, New York) i smatraju se ovde kao sastanvi deo ovog objavljivanja.

U okviru daljeg oblika izvodjenja pronalaska pretpostavlja se upotreba disperzija koje mogu komercijalno da se nabave kao DL 345 (proizvodjač: Dow Latex) ili Acronal® DS 3518 (proizvodjač: BASF

AG).

Takodje u okviru datog pronalaska mogu da se upotrebe vodene disperzije polimera na bazi konjugovanih diena kao hloropena ili butadiena, kao i kopolimeri ovih diena sa nezasićenim jedinjenjima kao stirolom ili akrilonitrilom. Takve disperzije su poznate i opisuju se na primer u "Emulsion Polvmerisation and Emulsion Polvmers" (1997, John Wiley, str. 521 - 561, New York). Ovim se isključivo poziva na navedena literaturna mesta.

Pored navedenih monomera mogu za izradu disperzija polimera koje mogu da se upotrebe prema pronalasku da se primene monomeri sa dodatnim funkcionalnim grupama, kao N-metilakril amid, hidroksipropil akrilat, (met)akrilna kiselina ili smeša od dva ili više navedenih jedinjenja.

Pripravljanja prema pronalasku kao punilac sadrže bar čestice REA-gipsa sa vrednošću za raspodelu veličine čestica x50 od 13 do 500 pm (mereno pomoću Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu).

U zavisnosti od tehničkih datosti u različitim postrojenjima za desulfiiracija dimnih gasova nastaju čestice REA- gipsa različitih dimenzija. U okviru datog pronalaska ispostavilo se, da prednosti prema pronalasku mogu da se postignu sa česticama REA-gipsa sa gore navedenim vrednostima za raspodelu veličine čestica.

Za merenje raspodele veličine čestica i odgovarajuće vrednosti x50 po pravilu mogu da se primene različiti postupci. Tekući postupci obuhvataju na primer postupak sejanja, kod koga se odredjena količina čestica prosejava pomoću sita različitih veličina okaca. Ukupna količina čestica se time raspodeljuje u frakcije različitog prečnika čestica, čija se količina daje kao procentualni udeo na ukupnu masu ispitivanih čestica. Dalje mogućnosti za odredjivanje raspodele veličine čestica pretstavljaju na primer rasipanje svetlosti i Fraunliofer-savijanje. U okviru datog pronalaska daje se raspodela veličina čestica čestica REA-gipsa računata na mernom sistemu Fraunhofer-savijanja. Za ovo je korišćena merna naprava firme Svmpatec, Helos H0720. Raspodela veličina čestica je merena u suspenziji u izopropanolu. Sledeći podaci za raspodelu veličina čestica odnose se na merenja sa navedenim mernim sistemom, ali nisu ograničena na takva merenja. Prednosti prema pronalasku mogu po pravilu da se postignu sa svim česticama REA-gipsa, čija raspodela veličina čestica, nezavisno od mernog sistema, leži približno u navedenom području.

U jednom obliku izvodjenja ovog pronalaska kome se daje prednost imaju čestice REA-gipsa donju granicu za veličinu čestica x50 najmanje oko 25 pm. U daljem obliku izvodnjenja koji se pretpostavlja iznosi vrednost za raspodelu veličine čestica x50 od oko 30 do 250 pm. Dobri rezultati na primer mogu da se postignu pri vrednostima za raspodelu veličina čestica x50 od oko 35 do oko 200 ili oko 150 pm. U daljem obliku izvodjenja pronalaska koji se pretpostavlja upotrebljavaju se čestice REA- gipsa sa vrednošću x50 za raspodelu veličina čestica od oko 40 do oko 120 pm, na primer oko 60 do oko 110 pm, naročito oko 80 do oko 100 pm.

Ispostavilo se osim toga da je povoljno, kada čestice punioca imaju granulasti do štapićast oblik.

Čestice REA- gipsa koje se prema pronalasku stavljaju kao čestice punioca pokazuju njihove prednosti prema pronalasku već tada, kada se stavljaju kao jedini punilac. U ovom slučaju se u obliku izvodjenja pronalaska kome se daje prednost čestice REA-gipsa stavljaju sa vrednošču x50 za raspodelu veličina čestica od oko 13 do oko 110 pm, naročito od oko 35 do oko 80 pm.

U okviru daljeg oblika izvodjenja datog pronalska kome se daje prednost stavljaju se čestice REA-gipsa u smeši sa najmanje još jednom vrstom čestica neorganskog punioca.

Pod "još jedna vrsta" čestica neorganskog punioca podraziunevaju se u okviru datog pronalaska sve čestice punioca, koje se od čestica REA-gipsa razlikuju ili u njihovom hemijskom sastavu, njihovom pretežno prostornom obliku (na primer njihov kristalni oblik) ili u njihovoj vrednosti x50 raspodele veličina čestica, ili u kombinaciji od dve ili više navedenih karakteristika. U obliku izvodjenja datog pronalaska kome se daje prednost kao dalja vrsta neorganskih čestica punioca treba da se stave čestice punioca, koje se razlikuju bar u vrednosti x50 njihove raspodele veličine čestica od odgovarajuće vrednosti raspodele veličina čestice čestica REA-gipsa.

Kao dalja vrsta čestica neorganskih punioca podesne su na primer sve čestice neorganskih punioca inertne prema daljim materijama koje se nalaze u pripravljanju prema pronalasku. Za dalju vrstu čestica neorganskih punioca nema što se tiče vrednosti za raspodelu veličina čestica x50 nikakvih naročitih ograničenja. Tako na primer mogu u okviru datog pronalaska da se stave čestice punioca sa vrednošću za raspodele veličine čestica x50 od oko 0,01 do oko 500 pm.

Kao dalja vrsta čestica neorganskih punioca podesne su na primer čestice punioca od andaluzita, silimanita, kijanita, mulita, pirofilita, imogolita ili alofana. Osim toga podesna su jedinjenja na bazi natrijum aluminata ili kalcijum silikata. Isto tako su podesne mineralije kao silikatna zemlja, kalcijum sulfat (gips), koji ne potiče iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova u obliku anhidrita, poluhidrata ili dihidrata, kvarcno brašno, silikagel, barijum sulfat, titan dioksid, zeoliti, leucit, kalifeldspat, biotit, i grupa soro-, ciklo-, ino- , filo- i tektosilikata, grupa teško raastvornih sulfata, kao gips, anhidrit ili barit, kao i kalcijumski materijali, kao kalcit ili kreda (CaC03). Navedeni neorganski materijali mogu u okviru datog pronalaska da se stave pojedinačno kao dalja vrsta čestica neorganskih punioca. Ali je moguće ipak isto tako dobro, da se stavi smeša od dva ili više od navedenih jedinjenja. U okviru oblika izvodjenja pronalaska koji se pretpostavlja stavljaju se kalcit, kaolin, dolomit, kvarcno brašno i gips (CaS04<*>2 H20).

U daljem obliku izvodjenja pronalaska kome se daje prednost imaju dalje vrste čestice punioca vrednost x50 za prosečnu raspodelu veličina čestica od oko 1 do oko 120 pm, na primer oko 3 do oko 60 ili oko 60 do oko 90 pm.

Isto tako za stavljanje kao dalja vrsta čestica punioca podesne su organske čestice punioca, koje bez daljega ne mogu da se rasporede u polimere rastvorne u vodi ili koje mogu da disperguju u vodi. U ove se naročito ubrajaju fino samlevena brašna od plastičnih masa, kako mogu da se i punioce zajedno sa vodom. U okviru datog pronalaska moguće je ipak isto tako dobro, da sastav prema pronalasku ne sadrži vodu ili samo malo vode, t.j., na primer da se nalazi kao suvi prah ili kao pasta sa malim sadržajem vode. U okviru datog pronalaska je takodje moguće, da pripravljanje prema pronalasku bude kao bezvodna pasta, pri čemu se za izradu pastoznih svojstava upotrebljava nevodena tečnost, na primer rastvarač ili inače jedan sastojak pripravljanja prema pronalasku. Takvi prahovi ili paste imaju onda prednost, ako samom korisniku treba da se prepusti pripravljanje za primenu odredjene vodene disperzije. U obliku izvodjenja datog pronalaska pripravljanje prema pronalasku se nalazi kao prah (prah koji može ponova da se disperguje).

Ako se u okviru datog pronalaska čestice REA-gipsa stavljaju kao punioc, treba paziti na to, da se ispita stabilnost primnjene disperzije polimera prema kalcijum jonima. U datom slučaju mora stabilizovanje u takvom slučaju ponova da se izradi odn. da se poboljša dodavanjem daljeg emulgatora ili dispergatora ili mešavine od dva ili više emulgatora ili dispergatora.

Pored polimera ili polimera i punioca može pripravljanje prema pronalasku da ima još dalje sastojke. Ako pripravljanje prema pronalasku treba da bude već u stanju gotovom za primenu, tada može pripravljanje prema pronalasku da sadrži vodu. Već prema vrsti prisutne primene pripravljanja prema pronalasku, može količina vode da se menja izmedju oko 0 i 49 mas.-%.

Bitno podesni sadržaji vode su (računato na celokupno pripravljanje) od oko 0 do oko 49 mas.-%.

i punioce zajedno sa vodom. U okviru datog pronalaska moguće je ipak isto tako dobro, da sastav prema pronalasku ne sadrži vodu ili samo malo vode, t.j., na primer da se nalazi kao suvi prah ili kao pasta sa malim sadržajem vode. U okviru datog pronalaska je takodje moguće, da pripravljanje prema pronalasku bude kao bezvodna pasta, pri čemu se za izradu pastoznih svojstava upotrebljava ne vodena tečnost, na primer rastvarač ili inače jedan sastojak pripravljanja prema pronalasku. Takvi prahovi ili paste imaju onda prednost, ako samom korisniku treba da se prepusti pripravljanje za primenu odredjene vodene disperzije. U obliku izvodjenja datog pronalaska pripravljanje prema pronalasku se nalazi kao prah (prah koji može ponova da se disperguje).

Ako se u okviru datog pronalaska čestice REA-gipsa stavljaju kao punioc, treba paziti na to, da se ispita stabilnost primrijene disperzije polimera prema kalcijum jonima. U datom slučaju mora stabilizovanje u takvom slučaju ponova da se izradi odn. da se poboljša dodavanjem daljeg emulgatora ili dispergatora ili mešavine od dva ili više emulgatora ili dispergatora.

Pored polimera ili polimera i punioca može pripravljanje prema pronalasku da ima još dalje sastojke. Ako pripravljanje prema pronalasku treba da bude već u stanju gotovom za primenu, tada može pripravljanje prema pronalasku da sadrži vodu. Već prema vrsti prisutne primene pripravljanja prema pronalasku, može količina vode da se menja izmedju okoO i49mas.-%.

Bitno podesni sadržaji vode su (računato na celokupno pripravljanje) od oko 0 do oko 49 mas.-%.

Dodatno navedenim sastojcima može sastav prema prema pronalasku da sadrži jedan ili više daljih dodataka.

Kao dalji dodaci podesni su na primer emulgatori, dispergatori, stabilizatori, antipenušači, antioksidansi, fotostabilizatori, raspodeljivači pigmenta i slično.

Isto tako je predmet pronalaska postzupak za izradu pripravljanja koje sadrži u vodi rastvoran polimer ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili njihovu smešu, i čestice REA- gipsa sa veličinom čestica x50 od 13 do 500 pm (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) ili smešu čestica REA-gipsa i najmanje jednu dalju vrstu čestica neorganskih punioca, nazmačen time, što se izmeša najmanje jedan polimer rastvoran u vodi ili najmanje jedan polimer koji može da disperguje u vodi, ili smeša od dva ili više tih, ili vodena disperzija koja sadrži jedan ili više takvih polimera, sa česticama REA-gipsa sa veličinom čestica x50 od 13 do 500 pm (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) ili snešom čestica REA-gipsa i najmanje jednom daljom vrstom čestica punioca u jednom ili više stupnjeva mešaanja u proizoljnom redosledu i u proizvoljnim vremenskim razmacima izmedju pojedinačnih stupnjeva mešanja.

Pronalazak se bliže objašnjava pomoću crteža. Crtež pokazuje

Kao SI. 1 elektronskomikroskopski snimak REA-gipsa, koji ima granularan ili štapićast oblik čestica,

Kao SI. 2 raspodelu veličina čestica punioca REA-gipsa koji je

kao primer upotrebi)en kao punilac.

Dalji predmet ovog pronalaska je primena čestica REA- gipsa sa vrednošću x50 raspodele veličina čestica od 13 do 500 pm (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) za izradu oblaganja površina, masa za ispunu, masa za zaptivanje, lepila ili tela za oblikovanje sa sadržajem polimera rastvornih u vodi ili koji mogu da dispeguju u vodi.

U obliku izvodjenja pronalaska kome se daje prednost čestice REA-gipsa imaju vrednost x50 za raspodelu veličina čestica od 30 do 250\ xm.

Isto tako je predmet datog pronalaska primena smeše čestica neorganskih punioca, koja kao punioc u polimernim disperzijama sadrži čestice REA-gipsa sa vrednošću x50 za raspodelu veličine čestica od 30 do 250 um i najmanje jednu dalju vrstu čestica neorganskih punioca.

Pronalazak se u sledećem bliže objašnjava primerima.

Primeri:

Primer 1: Elastičnost disperzionih lepaka

Sastavi prema pronalasku pokazuju pri upotrebi kao disperzionog lepka dobro ponašanje prema istezanju.

Receptura:

Punioci:

A fini kalcitni punilac (na pr. Omvacarb 5GU, Fa Omya, D50-vrednost 6

um)

B nemleveni REA-gips (na pr. Fa. Rethmann, D50-vrednost 40 um)

C mleveni prirodni gips (na pr. Alabaster Brilliantweip, Fa. Borgardts,

D50-vrednost 11 um)

D grubi kalcitni punilac (na pr. 50/50-smeša Omvacarb 130

AL/Omyacarb 40GU. Fa. Omya, D50-vrednost (mešavina) 88 um)

Primer 2: Skupljanje zapremine kod masa za ispunu u zavisnosti od

sastava punioca

Optička ocena

Receptura:

Stavljanje punioca uvek u 50- ili 100%noj zapreminskoj ili maseno istoj izmeni prema puniocu A (optička ocena:-)

A fini kalcitni punilac (na pr. Omvacarb 5GU, Fa Omya, D50-vrednost 6

um)

B nemleveni REA-gips (na pr. Fa. Rethmann, D50-vrednost 40 pm)

C mleveni prirodni gips (na pr. Alabaster Brilliantweip, Fa. Borgardts,

D50-vrednost 11 pm)

D grubi kalcitni punilac (na pr. 50/50-smeša Omvacarb 130

AL/Omyacarb 40GU. Fa. Omya, D50-vrednost (mešavina) 88 pm) E nemleveni REA-gips (na pr.Fa. ProMineral, Nr. 1, D50-vrednost 36

nm)

F nemleveni REA-gips (na pr.Fa. ProMineral, Nr.2, D50-vrednost 96

pm)

G srednje knipnoće kalcitni punilac (na pr.Omyacarb 40 GU, Fa. Omya,

D50-vrednost 44 pm)

+ ? nema vidljivog skupljanja zapremine, nema stvaranja pukotina ± slabo skupljanje zapremine/stvaranja pukotine

-: jasno skupljanje zapremine/stvaraanja pukotine

Primer 3: Čvrstoća na smicanje ( sleplivanie drvo/ drvo) i ponašanje

viskoziteta disperzionih lepaka

Receptura:

Punioci:

A fini kalcitni punilac (na pr. Omvacarb 5GU, Fa Omya, D50-vrednost

6 pm)

B nemleveni REA-gips (na pr. Fa. Rethmann, D50-vrednost 40 pm) C mleveni prirodni gips (na pr. Alabaster Brilliantweip, Fa. Borgardts,

D50-vrednost 11 pm)

D grubi kalcitni punilac (na pr. 50/50-smeša Omyacarb 130

AL/Omyacarb 40GU. Fa. Omya, D50-vrednost (mešavina) 88pm)

Primer 4: Čvstoća na istezanje ( slepliivanja drvo/ drvo) i ponašanje

viskoziteta disperzionih lepila sa sadržajem REA- gipsa

različite raspodele veličina Čestica

Receptura:

Punioci:

A fini kalcitni punilac (na pr. Omvacarb 5GU, Fa Omya, D50-vrednost

6 (a.m)

E nemleveni REA-gips (na pr.Fa. ProMineral, Nr. 1, D50-vređnost 36

pm)

F nemleveni REA-gips (na pr.Fa. ProMineral, Nr.2, D50-vrednost 96

um)

G srednje krupnoće kalcitni punilac (na pr.Omvacarb 40 GU, Fa. Omya,

D50-vrednost 44\ xm)

Claims (11)

1 •Preparat koje sadrži u vodi rastvoran polimer ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili smešu od dva ili više od tih, i čestice punioca, pri čemu su kao čestice punioca sadržene čestice gipsa iz postrojenja za desulfuraciju dimnih gasova (čestice REA- punioca) sa vrednočću za raspodelu veličina čestita x50 od 13 do 500u.m (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu).

2. Preparea prema zahtevu 1, naznačeno time, što vrednost za raspodelu veličina čestica x50 čestica REA-gipsa iznosi 30 u m do 250um.

3.Preparat prema zahtevu 1 ili 2, naznačeno time, što sadrži čestice REA-gipsa u smeši sa najmanje jednom daljom vrstom cestica punioca.

4.Preparat prema zahtevu 3, naznačeno time, što su kao dalja vrsta čestica punioca sadržane neorganske čestice punioca odabrane iz grupe koja se sastoji od krede (CaC03), titan dioksida, barijum sulfata, kvarcnog brašna, silika gela, dolomita ili kaolina, ili smeše od dve ili više od tih.

5.Preparat prema jednom od zahteva 1 do 4, naznačeno time, što se kao polimer rastvoran u vodi ili koji može da disperguje u vodi sadrži polimer odabran iz grupe koja se sastoji od poliuretana, poliakrilata, polimetakrilata, polivinil estara, polistirola, polibutadiena, poliamida, poliestara, polivinil hlorida, kopolimera etilen-vinil acetata (EVA), kopolimera stirol-butadiena (SBR), kopolimera stirol-akrilonitrila (SAN), kopolimera stirol-estra akrilne kiseline, ili smeše od dve ili više od tih.

6.Preparat prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačeno time, što sadrži najmanje 40 mas.-% čestica punioca.

7. Preparat prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačeno time, što su sadržani 50 do 99 mas.-% čestice REA- gipsa ili smeša koja sadrži čestice REA- gipsa i najmanje jednu dalju vrstu čestica neorganskih punioca, 1 do 50 mas.-% polimera, 0 do 49 mas.-% vode i 0 do 49 mas.-% daljih dodataka.

8. Postupak za izradu preparata koje sadrži polimer rastvoran u vodi ili polimer koji može da disperguje u vodi, ili njihovu smešu, i čestice REA- gipsa sa veličinom delića x50 od 13 do 500 pm (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) ili smešu čestica REA- gipsa i najmanje jednu dalju vrstu čestica neorganskih punioca, naznačen time, što se najamanje polimer rastvoran u vodi ili najmanje polimer koji može da disperguje u vodi, ili smeša od dva ili više od tih, ili vodena disperzija koja sadrži jedan ili više takvih polimera, pomeša sa česticama REA-gipsa sa veličinom čestica x50 od 13 do 500 pm (mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) ili smešom čestica REA- gipsa i najmanje jednom daljom vrstom čestica neorganskih punioca kao i u datom slučaju sa vodom ili jednim ili više dodataka u jednom ili više stupnjeva mešanja u proizvoljnom redosledu i proizvoljnim vremenskim razmacima izmedju pojedinačnih stupnjeva mešanja.

9 Primena čestica REA-gipsa sa vrednošću x50 raspodele veličine čestica od 13 do 500pm(mereno sa Svmpatec Helos H0720 u izopropanolu) za izradu oblaganja površina, masa za ispunu, masa za zaptivanje, lepila ili tela za oblikovanje sa sadržajem polimera rastvornih u vodi ili koji mogu da disperguju u vodi.

10. Primena prema zahtevu 9, naznačena time, što čestice REA- gipsa imaju vrednost x50 za raspodelu veličina čestica od 30 do 250pm.

11. Primena smeše čestica neorganskih punioca, koje kao punioc u disperzijama poplimera sadrže čestice REA-gipsa sa vrednošću x50 za raspodelu veličina čestica od 30 do 250 pm i najmanje jednu dalju vrstu čestica neorganskih punioca.