RS49719B

RS49719B - Farmaceutski proizvodi za lečenje i sprečavanje bolesti nastalih od oštećenja vaskularnih endotelialnih ćelija

Info

Publication number: RS49719B
Application number: YUP-51/99A
Authority: RS
Inventors: Andrea Jednakovits; Laszlo Urogdi; Ede Marvanyos; Mihaly Barabas; Istvan Kurucz; Erno Bacsy; Laszlo Koranyi; Sandor Erdo; Gyorgy Dorman; Marta Vitai; Gyorgy Schmidt; Marta Sinka; Magdolna Torok
Original assignee: Biorex Kutato Es Fejleszto Rt.,
Priority date: 1996-08-09
Filing date: 1997-08-06
Publication date: 2007-12-31
Also published as: ATE329592T1; NO990547D0; EE04044B1; DE69736130D1; BG103194A; SK15499A3; YU5199A; EP0966283A2; NO990547L; NO325109B1; DE69736130T2; CZ43599A3; ES2267148T3; CZ298542B6; SK284301B6; IL128256A; WO1998006400A2; BG64456B1; HK1025506A1; US6143741A

Description

Tehnička oblast pronalaska

Pronalazak se odnosi na proizvode za lečenje ili sprečavanje bolesti vezanih sa disfunkcijom vaskulamih endotelijalnih ćelija koji sadrže derivate hidroksilamina opšte formule (I) ili (II) kao delotvome agense.

Osnova pronalaska

Normalna funkcija vaskulamih endotelijalnih ćelija je od presudnog značaja za telo. Ove ćelije graničnu površinu između cirkulišuće krvi i elemenata zidova vene, koji vrše trombogeno delovanje. Uloga vaskulamih endotelijalnih ćelija u homeostazi dosta varira:

- one učestvuju u transportu u oba smera supstanci poreklom iz krvi i tkiva,

- one obrazuju barijeru za makromolekule,

- ove ćelije su mesto sinteze i dekompozicije posrednika koji deluju pri regulaciji interakcije između ćelijskih elemenata zida vene i krvi (na pr., Fibrinogen, kolagen, proteoglikani, PGI2, EDRF (NO), EDHF, Endotelin-1, angiotensin-H), - one iniciraju migracione, proliferativne, i trombolitičke procese koji doprinose reparaciji tkiva, -one potpomažu tromborezistenciju zida vene (Rubanvi, G., J. Cardiovasc. Pharmacol. 1993,22 (42. Suppl., str. Sl-14).

Oštećenje endotelijuma dovodi do ateroskleroze. Oštećenje koje dovodi do pogoršanja endotelijuma može da se dogodi pri mehaničkoj intervenciji, na primer, kateterizaciji, i takođe kao rezultat biohemijskih i imunoloških procesa.

Kao prvi stupanj obrazovanja aterosklerotičnih pločica (plaka), sakupljaju se u unutrašnjosti arterija ćelije ispunjene lipidima (Steinberg D. i sarad., JAMA 264-304,1990). Ove ćelije - posebno monociti i makrofagi poreklom iz krvi - prijanjaju prvo na ednotelijum i zatim prodiru u unutrašnjost. Oštećenje endotelijalnih ćelija može takođe da doprinese adheziji, mada se u ranoj fazi ne zapaža morfološka promena. Oksidacija LDL čestica može da dovede do njihove inkorporacije pomoću monocita koji se nalaze u unutrašnjosti, i monociti tako postaju ćelije pene. Ove ćelije pene obrazuju lipidne trake, najraniji oblik arteriosklerotičnih promena.

U kasnijim stadijumima dolazi do krvarenja, nekroza, neovaskularizacije, i skleroze, i tokom ovoga obrazuju se urasle pločice (plake) koje zatim začepljuju arterije (lp. JH, Fuster i sarad., J. Am. Coll. Cardiol. 15:1667,1990).

Tromboza može da se javi pri različitim stepenima ateroskleroze. Ponovljena tromboza dovodi do vaskulamih smetnji tromboembolijskih bolesti, kao što je koronama tromboza, tromboza sudova mozga ili perifernih vaskulamih bolesti.

U kliničkom smislu, "endotelijalni disfunkcioni sindrom" odnosi se na opštu ili lokalizovanu spazmu sudova, trombozu, arteriosklerozu, i restenozu. Pokušaji da se leče ove bolesti uključivali su interventne kliničke tehnike, hirurgiju bajpasom, i medicinsko tretiranje.

Samo mali broj postojećih lekova može da bude pogodan za "tretiranje" ednotelijalne disfunkcije. Oni spadaju u četiri osnovne kategorije: - zamenu za prirodne "zaštitne" endotelijalne supstance (na pr., stabilni analozi PGI2, nitro-vazodilatatori, rt-PA/rekombinantni plazmogeni aktivator tkiva/) - inhibitori ili antagonisti iz endotelijuma izvedenih kontrakcionih faktora (na pr., ACE inhibitori, antagonisti angiotensin II receptora; antagonisti TXA2receptora) - citozaštitni agensi (na pr., sredstva koja uklanjaju slobodne radikale (scavengers) peroksid dismutaze i probukol, i inhibitori proizvodnje slobodnih radikala lazaroidi)

- lekovi koji smanjuju lipide.

Iako nijedan od njih nije prvobitno predviđen za ovaj cilj, oni su već pokazali klinički korisne efekte u slučaju izvesnih bolesti kada mogu da budu uključeni u zaštitu ili restauraciju normalne endotelijalne funkcije. Racionalna sadržina ovih inovativnih terapija u ovoj kategoriji je restauracija normalnih endotelijalnih ćelijskih prevlaka, gde će same ove ćelije "vršiti posao". Potencijalni pristupi mogu da uključe stimulaciju ponovnog rasta normalnog endotelijuma, ili pomoću novih terapijskih modaliteta zasnovanih na rekombinantnoj DNK tehnologiji (Science 1990; 249:1285-8). Prema do danas dostupnim podacima, ni jedan poznati lek ne ispunjava ove kriterijurne.

Do danas ni jedan lek ili kandidat za lek nije poznat koji deluje direktno na endotelijum, pa prema tome ni jedan nije pogodan za lečenje endotelijalne disfunkcije. Zbog toga, postoji velika terapeutska potražnja za lekom koji može da spreči, revertuje, ili bar uspori obrazovanje komplikacionih simptoma, ili smanji pojavu bolesti.

Pregled pronalaska

Tokom naših istraživanja utvrdili smo da derivati hidroksilamina opšte formule (I) i (II) vrše snažno zaštitno i regenerativno dejstvo na vaskularne endotelijalne ćelije i da su sposobni da spreče njihova oštećenja različitog porekla. Ovaj pronalazak se prema tome odnosi na upotrebu ovih jedinjenja za proizvodnju farmaceutskog sredstva za tretiranje izvesnih bolesti kao što je definisano u zahtevu 1.

U opštim formulama (I) i (II), R<1>i R<2>se nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, ili R<1>i R<2>zajedno sa atomom azota koji se nalazi između obrazuju zasićenu 5-7 članu heterocikličnu grupu, koja sadrži opciono dalje heteroatome azota i/ili kiseonika,

A se odnosi na normalnu ili razgranatu alkil grupu od 4 do 12 atoma ugljenika, fenil grupu, supstituisani ili nesupstituisanu, koja sadrži prvenstveno alkil-, halogenalkil- ili nitro grupu kao supstituent, ili 5-6 člani heteroaromatični prsten koji sadrži azot, kiseonik ili sumpor, ujedinjenjima opšte formule (I), Z se odnosi na kovalentnu vezu, a ujedinjenjima opšte formule (II) na kovalentnu vezu ili =NH grupu,

u jedinjenjima opšte formule (I) X se odnosi na atom halogena ili na -NR<3>R<4>gde se R<3>i R<4>nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, dok se ujedinjenjima opšte formule (II) X odnosi na atom kiseonika,

u jedinjenjima opšte formule (II) R' se odnosi na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, i

u opštim formulama (I) i (II), Y se odnosi na atom vodonika, hidroksilnu grupu ili aciloksi grupu, koja sadrži prvenstveno acil deo masne kiseline dugačkog niza od 8 do 22 atoma ugljenika, ili cikličnu aromatičnu karboksilnu kiselinu kao njenu acil komponentu,

ili ujedinjenjima opšte formule( I)gde se X odnosi na -NR R i Y se odnosi na hidroksilnu grupu, X grupa je kondenzovana sa Y supstituentom i obrazuje intramolekulami prsten opšte formule (III).

Soli i optički aktivni oblici ovih jedinjenja su takođe efikasna jedinjenja.

Ona jedinjenja opšte formule (I) koja imaju X koji se odnosi na -NH2grupu, i A se odnosi na nezasićenu fenil- ili piridil- grupu, i u kojima se Y odnosi na hidroksilnu grupu su već poznata iz publikovane francuske prijave patenta br. 2362 845 Al. Ova jedinjenja su prema gore navedenoj prijavi patenta, selektivni beta-blokeri, i prema tome su pogodni za tretiranje dijabetične angiopatije.

Ona jedinjenja opšte formule (I) koja imaju X koji se odnosi na atom halogena, Y koji se odnosi na hidroksilnu grupu, i A na nesupstituisanu ili supstituisanu fenil- ili piridil- grupu su već poznata iz publikovane PCT prijave patenta br. WO 90/04584 Al. Ova jedinjenja imaju selektivan beta-blokirajući efekat i prema tome su pogodna kao efikasni agensi u tretiranju dijabetične angiopatije.

Ona jedinjenja opšte formule (II) koja imaju A koji se odnosi na fenil- (nesupstituisanu ili supstituisanu sa halogenalkil-grupom), piridil-, ili tienil-grupu, Z se odnosi na kovalentnu vezu, R<1>se odnosi na atom vodonika, i Y na hidroksilnu grupu su već poznata iz mađarske prijave patenta br. 2385/92, publikovane pod brojem T/66350. Ova jedinjenja imaju anti-ishemičko i anti-anginetičko dejstvo, i prema tome su dobro upotrebljiva u terapiji venskih komplikacija vezanih sa dijabetes melitus.

Ona jedinjenja opšte formule (I) koja imaju A koji se odnosi na aromatični ili heteroaromatični prsten i X na atom halogena, dok se Y odnosi na atom vodonika su već poznata iz publikovane PCT prijave patenta br. WO 95/30649 Al. ova jedinjenja imaju anti-ishemično dejstvo i mogu se najbolje upotrebni u tretiranju pojava ishernija od kojih su hipertonične vene i trombocitne agregacije karakteristične.

Ni u jednoj od gore navedenih specifikacija nije napisano da opisana jedinjenja treba da imaju bilo kakvo dejstvo na vaskularne endotelijalne ćelije.

Kao što smo napomenuli gore, naše istraživanje je pokazalo da su jedinjenja opštih formula (I) i (II) efikasna na endotelijalne ćelije kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih sistema. U eksperimentima koji se razmatraju detaljnije niže, uočeno je da su ova jedinjenja sposobna da blokiraju ili restauriraju oštećenja ovih ćelija. Prema tome, ova jedinjenja mogu da se upotrebe kao delotvorne supstance u terapeutskim proizvodima koji se upotrebljavaju u tretiranju bolesti koje su rezultat nenormalnog funkcionisanja ili oštećenja endotelijalnih ćelija, naročito kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti, hiperhomocisteinemije i perifernih vaskulamih bolesti.

Na osnovu ovih zapažanja, pronalazak se sastoji od primene ovih derivata hidroksilamina opštih formula (I) i (II) -gde se R<1>i R<2>nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, ili R<1>i R<2>zajedno sa atomom azota koji se nalazi između obrazuju zasićenu 5-7 članu heterocikličnu grupu, koja sadrži opciono dalje heteroatome azota i/ili kiseonika,

A se odnosi na normalnu ili razgranatu alkil grupu od 4 do 12 atoma ugljenika, fenil grupu, supstituisani ili nesupstituisanu, koja sadrži prvenstveno alkil-, halogenalkil- ili nitro grupu kao supstituent, ili 5-6 člani heteroaromatični prsten koji sadrži azot, kiseonik ili sumpor,

u opštoj formuli (I), Z se odnosi na kovalentnu vezu, a u opštoj formuli ( U) na kovalentnu vezu ili =NH grupu,

u opštoj formuli (I), X se odnosi na atom halogena ili na -NR<3>R<4>gde se R<3>i R<4>nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, dok se u opštoj formuli (II) X odnosi na atom kiseonika,

u opštoj formuli (II) R' se odnosi na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, i

ili, u izvesnim tipovima jedinjenja opšte formule (I) gde se X odnosi na -NR<3>R<4>i Y se odnosi na hidroksilnu grupu, X grupa je kondenzovana sa Y supstituentom i obrazuje intramolekularni prsten predstavljen opštom formulom (III), u kojoj formuli A, Z, R<1>i R<2>imaju iste reference kao gore,

osim toga, soli i optički aktivni oblici ovih jedinjenja upotrebljeni su za proizvodnju leka za tretiranje ili sprečavanje bolesti koje nastaju zbog oštećenja endotelijalnih ćelija, odabranih iz grupe koja se sastoji od hiperhomocisteinemije i restenoze posle kateterizacije i koronarne hirurgije bajpasom.

Pronalazak se takođe odnosi na farmaceutske proizvode koji se upotrebljavaju za tretiranje i sprečavanje bolesti vezanih sa nenormalnim funkcionisanjem vaskulamih ćelija koji sadrže kao efikasnu supstancu (pored uobičajenih nosećih supstanci i pomoćnih supstanci upotrebljenih u farmaceutskim kompozicijama) jedno jedinjenje opšte formule (I) ili (II) u 0,5-95,5 m/m %, ili u izvesnim slučajevima soli ili optički aktivne oblike ovih jedinjenja, a u ovim formulama reference za R<1>, R<2>, A, Z, X, Y i R' su iste kao gore.

Ona jedinjenja opšte formule (I) i (II) su prvenstvena zaprimenu opisanu u pronalasku, gde se A odnosi na piridil-, tienil-, ili fenil-, nitrofenil- ili trifluormetilfenil-grupu. Takođe su prvenstvena ona jedinjenja opšte formule (I) gde se X odnosi na atom hlora ili NH2grupu. Od ovih poslednjih jedinjenja naročito su prvenstvena ona koja sadrže intramolekulami prsten obrazovan kondenzacijom grupa X i Y. Takođe su prvenstvena ona jedinjenja opšte formule (II) gde se R' odnosi na atom vodonika, i ona jedinjenja opšte formule (I) ili (II) gde se Y odnosi na atom vodonika ili hidroksilnu grupu. U svim ovim nabrojanim kategorijama, prvenstvena su ona jedinjenja gde se NR R grupa odnosi na piperidino- ili dialkilamino grupu.

Sledeća jedinjenja opšte formule (I) i (II) su posebno prvenstvena za pronalazak: N-[2-benzoiloksi-3-( 1 -piperi6Ml)propoksi]-3-piriaUru^boksiinudamid (Z)-(2-butendioat (1:1)

(jedinjenje br. 1)

N-[2-palim^iloksi-3-(l-piperimnil)propoksi]-3-piri^

(jedinjenje br. 2)

N-[3 -[(1,1 -dimetiletil)amino]-2-hidroksipropoksi]-3 -trilfuorometilbenzolkarboksiirnidoil hlorid monohidrohlorid (jedinjenje br. 3)

N-[2-hidroksi-3-( 1 -piperidinil)propoksi]-2-tiofenkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

(jedinjenje br. 4)

N-[2-hidroksi-3-( 1 -piperidinil)propoksi]-2-benzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

(jedinjenje br. 5)

N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-4-piridinkarboksiimidon hlorid (Z)-2-butendioat (1:1)

(jedinjenje br. 6)

N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-2-nitrobenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

(jedinjenje br. 7)

N-[3-(l-piperidinil)propoksi]-3-piridinkarboksiimidoil hlorid dihidrohlorid (jedinjenje br. 8)

N-[3-(l-pipeirmnil)propoksi]-3-m^obenzolkarboksi hlorid monohidrohlorid (jedinjenje br.9)

N-[3-[(l,l-dimeuletil)ammo]-2-hidro O'edinjenje br. 10) N-heksil-N'-[2-hidroksi-3-(l-piperidim^)propoksi]-kaibamid (jedinjenje br. 11) N-heksil-N'-tS-Jl-piperidinilJpropoksij-karbamid (jedinjenje br. 12)

5,6-dihidro-5-(l-piperidinil)menl-3-(3-piridil)-4H-l,2,4-oksadiazm (jedinjenje br. 13).

Ona jedinjenja opšte formule (I) gde se X odnosi na atom halogena mogu da se dobiju reakcijom amidoksima opšte formule (V), gde A ima istu referencu kao gore, sa derivatom amino-hlor-propana, gde R<1>, R<2>Y imaju iste reference kao gore a -NH2grupa dobijenog intermedijara opšte formule (IV), gde se Z odnosi na kovalentnu vezu, dok drugi supstituenti imaju iste reference kao gore, zamenjuje se sa atomom halogena diazotovanjem. U slučajevima kada se jedinjenje opšte formule (I) koje sadrži hidroksilnu grupu kao Y supstituent dobija, potreban derivat amino-hlor-propana opšte formule (XII) koji sadrži hidroksilnu grupu kao Y supstituent može da se dobije iz epihlorhidrina formule (VI) i amina opšte formule (IX), gde R<1>i R<2>imaju iste reference kao gore. Alternativni postupak je da reaguje prvo epihlorhidrin sa amidoksimom opšte formule (V), a zatim se diazotuje dobijeni intemedijar opšte formule (VII), gde se A odnosi na isto kao gore i da reaguje epoksi jedinjenje opšte formule (VIII), gde se A odnosi na isto kao gore, sa aminom opšte formule (IX).

Ona jedinjenja opšte formule (I), gde se Y odnosi na aciloksi grupu mogu da se dobiju reakcijom pogodnih jedinjenja opšte formule (I) koja sadrže hidroksilnu grupu na mestu

Ona jedinjenja opšte formule (I), gde se Y odnosi na aciloksi grupu mogu da se dobiju reakcijom pogodnih jedinjenja opšte formule (I) koja sadrže hidroksilnu grupu na mestu Y, i hlorida kiseline opšte formule (XI), gde se R<5>odnosi na alkil ili aril grupu dugačkog niza.

Jedinjenja opšte formule (II) koja sadrže kovalentne veze na mestu Z mogu da se dobiju jednim od sledećih postupaka: (i) spajanjem alkalnog hidroksamata opšte formule (XIII) gde R<l>i R<2>imaju iste reference kao gore a K se odnosi na katjon alkalnih metala, i halogenog jedinjenja opšte formule (XII) gde R<1>i R<2>imaju iste reference kao ranije, ili (ii) reakcijom amino jedinjenja opšte formule ( XIV) gde R<l>, R<2>, Y i R' imaju iste reference kao gore, i halogenida kiseline gde A ima iste reference kao gore, dok ona jedinjenja opšte formule (II) koja sadrže kovalentnu vezu na mestu Z, i atom vodonika na mestu R' mogu takođe da se dobiju - pored postupaka (i) i (ii) - sledećim postupcima: (iii) diazotovanjem u atmosferi bez halogena pogodnog jedinjenja opšte formule (I) koje sadrži -NH2na mestu X, i kovalentnu vezu na mestu Z, ili (iv) hidrolizom pogodnog jedinjenja opšte formule (I) koje sadrži atom halogena na mestu X.

Ona jedinjenja opšte formule (II) gde se A odnosi na alkil grupu a Z se odnosi na =NH grupu mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja opšte formule (II) gde R<1>, R<2>, Y i R' imaju iste reference kao gore, u organskom rastvaraču, prvenstveno u hloroformu, sa ekvimolarnom količinom alkilizocijanata gde se A odnosi na alkil grupu.

Jedinjenja opšte formule (III) su specijalni slučajevi jedinjenja opšte formule (I) gde je X grupa koja sadrži azot kondenzovana sa Y supstituentom, pri čemu se obrazuje intramolekularni prsten.

Takva jedinjenja mogu da se dobiju reakcijom jedinjenja opšte formule (I) (gde se Y odnosi na hidroksilnu grupu) sa viškom tionil hlorida, a zatim zatvaranjem prstena dobijenog intermedijarnog jedinjenja opšte formule (IV) (gde se Y odnosi na atom hlora, dok drugi supstituenti imaju iste reference kao gore) sa viškom kalijum-terc-butoksida kuvanjem u organskom rastvaraču (prvenstveno t-butanolu).

Derivati hidroksilamina prema pronalasku imaju iznenađujuće farmakološke osobine. Treba naročito zapaziti, da oni ne samo regenerišu endotelijalne ćelije morfološki, već takođe i funkcionalno, to jest, usled njihovog efekta značajna je dobra tolerantnost endotelijalnih ćelija na ova jedinjenja. Ove karakteristike obrazuju osnove za farmaceutsku upotrebu derivata hidroksilamina opštih formula (I) i (II). Ovi lekovi mogu da se upotrebe za tretiranje kardio- i cerebrovaskulamih bolesti ljudi i životinja, kao što su hiperhomocisteinemija i periferne vaskularne bolesti.

Među kardiovaskularnim bolestima, ova jedinjenja se mogu najbolje upotrebiti u slučajevima koronarnih arterijskih bolesti, restenoze posle balonske angioplastije, i koronarne bajpas hirurgije, a među cerebrovaskularnim bolestima, u slučajevima cerebralne arterijske okluzije, ili u terapiji perifernih vaskulamih bolesti oni se najbolje upotrebljavaju kada se javi stenoza aorte u nogama.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu se takođe upotrebiti za delovanje nasuprot osetljivosti na bolesti usled genetički određenog ili privremenog slabljenja zaštitnog mehanizma. Uobičajena doza zavisi od tretiranog pacijenta i bolesti o kojoj se radi i može da varira u oblasti od 0.1 - 200 mg/kg, prvenstveno od 1 - 50 mg/kg, dnevno. Ovo može da znači, na primer, daje dnevna doza za terapiju ljudi između 10 do 200 mg oralno, 1 do 15 mg rektalno, ili 2 do 20 mg parenteralno, za odrasle pacijente.

Pogodne farmaceutske kompozicije mogu da budu, na primer, čvrste supstance ili tečnosti u bilo kojoj formulaciji leka, koja se obično koristi u ljudskoj ili veterinarskoj terapiji, kao što su obične ili obložene tablete, gel kapsule, granulati, rastvor, sirup, supozitorija, liofiliziran ili neliofiliziran injekcioni proizvod; ovi se mogu dobiti uobičajenim postupcima. Efikasna supstanca može biti prenošena nosačem uobičajenim za ove tipove farmaceutskih proizvoda, kao što su talk, guma arabika, laktoza, škrob, magnezij um stearat, kakao buter, vodeni i nevodeni nosači, životinjske i biljne masti, derivati parafina, glikoli, različite supstance za kvašenje, dispergovanje i emulgovanje i konzervansi.

Biološki efekti jedinjenja prema pronalasku predstavljenih opštim formulama (I) i (II), prikazani su sledećim rezultatima testa vazorelaksacionog efekta izvedenog in vitro na parovima, i morfološkog testa grudne aorte. Tri meseca stari genetički hipertonični (SH) Wistar Okamoto pacovi su tretirani 1 mesec sa različitim test jedinjenjima, i vršena su funkcionalna i morfološka ispitivanja.

VAZORELAKSACIONIEFEKAT ISPITIVANIH DERIVATA HIDROKSILAMINA NA GRUDNU AORTU SH PACOVA (IN VITRO TEST)

Test je izveden prema postupku iz podnete literature [Japan J. Pharmacol., 59, 339-347

(1992)]. SH pacovi su narkotizirani sa Nembutalom (40 mg/kg, i.p.P, i zatim je izvađena njihova grudna aorta i stavljena u kiseonikom zasićen (95% O2 + 5% C02) Krebs-Henseleit-ov rastvor. Sastav rastvora (nM) : NaCl 118, KC14, 7, CaCl22, 52, MgS041, 64, NaHC03,24, 88 KH2P041, 18 glukoza 5, 5. 3 mm dugački aortni prstenovi se suspenduju u 20 ml organske kupke na 37°C. Napon u mirovanju je bio 1 g, koji se održava tokom celog eksperimenta. Tokom 1 sata perioda uravnotežavanja, medijum u organskoj kupki se menja svakih 20 minuta. Sudovi se kontrahuju sa 10"<6>M metoksamina (približno 80% maksimalne kontrakcije). Posle dostizanja maksimalne kontrakcije, ispituju se vazodilatacija izazvana acetilholinom (Ach) (IO"<6>- IO"<4>M), i funkcionalni integritet endotelijuma. Kontrakciona sila se meri sa izometričnim meračem deformacije (SG-=1D, Experimetria Ltd), i registruje se na OH-850 poligrafu (Radelkis). Rezultati testa se sakupljeni u Tabeli br. 1.

TABELA 1

Vazorelaksirajući efekat jedinjenja prema pronalasku na

grudnu aortu SH pacova (in vitro test)

Ach doze (M) Supstance / doze IO" 6 10<*>IO" 4

SH kontrola, n=10 53. 8 55. 6 71. 0

Jedinjenje br. 13., n=12; 20 mg/kg 796 86X) 95^9 Jedinjenje br. 5., n=l 1; 5 mg/kg 823 843 872 Jedinjenje br. 4., n=l 1; 20 mg/kg 7Š76 79.8 805 Jedinjenje br. 6., n=10; 5 mg/kg 87l 871) 844 Jedinjenje br. 10.,n=12; 10 mg/kg 64~!8 63J 781) Jedinjenje br. 1., n=12; 20 mg/kg 74J 58/7 82Ž7 Jedinjenje br. 2., n=10 80.4 75^6 88^0

Jedinjenje br. 11., n=12; 20 mg/kg ŠTT 913 9L9 Jedinjenje br. 8., n=10; 5mg/kg 741 753 809Jedinjenje br. 3., n=8; 10mg/kg 76A 772 ŠTŠJedinjenje br. 12., n=12; 10 mg/ kg 663 672 : 84J Jedinjenje br. 7., n=l 1; 5 mg/kg 8L7 86l) 95Š Kaptopril, n=8; 20 mg/ kg88?7 882 942

Kao što je očigledno iz tabele, u slučajevima netretiranih hipertoničnih kontrolnih životinja relaksacija, izazvana primenom 10^ M acetilholina, smanjila se na 71%, što je usled oštećenja endotelijuma izazvanog hipertenzijom. Ispitivanja jedinjenja poboljšala su značajno ovo smanjivanje vazodilatacije, što pokazuje poboljšanje endotelijalne funkcije.

MORFOLOŠKO ISPITIVANJE GRUDNE AORTE SA ELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM

Ovaj test je izvršen prema priloženoj literaturi (Br. J. Of Pharmacol., 1995; 115,415-420). Izrezani su segmenti od 1 mm<2>zida aorte od grudne aorte pacova, koji su zatim fiksirani na sobnoj temperaturi sa 2.5% glutaraldehida. Posle ovoga je izvršena post-fiksacija sa 1% osmijum tetroksidom, koja je trajala jedan sat. Docnije su segmenti tkiva dehidratizovani sa etanolom, i nancti u sloju na Durcupan ACM. Isečci su procenjeni na kvantitativan način na osnovu fotografije uzete na Hitachi 7100 elektronskom mikroskopu. Rezultati ovog testa su prikazani u tabeli br. 2.

Rezultati morfološkog testa su izraženi na skali od 1 do 5, u zavisnosti od stepena do koga je tretiranje sa test jedinjenjima regenerisalo endotelijalno oštećenje izazvano hipertenzijom, to jest, stepena regenerirajuće aktivnosti. Na skali, 1 predstavlja slučajeve gde nije uočena regeneracija, 2 obeležava slabu, 3 srednju, 4 dobru, dok 5 predstavlja jaku regeneraciju.

U poredenju sa netretiranom kontrolom, uočen je snažan zaštitni ili regenerativni efekat posle tretiranja sa derivatima hidroksilamina opštih formula (I) i (U) prema pronalasku. Usled tretiranja obrazuje se tanak sloj preko ozleđenog subendotelijuma, koji se sastoji od ćelija koje sadrže aktivno jezgro i bogatu citoplazmu. Regeneracija je izgledala potpuno delotvorna u najvećem broju slučajeva.

TABELA2

Elektronskomikroskopsko određivanje efekata jedinjenja prema pronalasku na grudnu aortu SH pacova (morfološki test)

SUPSTANCE I Šleperi

DOZE regeneracije

SH kontrola (fiz. So) 1

Jedinjenje br. 13., 20 mg/ kg p. o. 5

Jedinjenje br. 5., 5 mg/ kg p. o. 5

Jedinjenje br. 4., 5 mg/ kg p. o. 5

Jedinjenje br. 10., 10 mg/ kg p. o. 4

Jedinjenje br. 1., 20 mg/ kg p. o. 31

Jedinjenje br. 11., 20 mg/ kg p. o. 4

Jedinjenje br. 8., 5 mg/ kg p. o. 3

Jedinjenje br. 9., 5 mg/ kg p. o. 3

Jedinjenje br. 12., 5 mg/ kg p. o. 4

Jedinjenje br. 14., 20 mg/ kg p. o. 3

Kaptopril 100 mg/ kg p. o. 1 3

Ovi eksperimentalni podaci takođe podupiru pretpostavku da su jedinjenja opšte formule (I) i (II) sposobna da regenerišu endotelijum, ne samo funkcionalno već i morfološki. Posle hroničnog tretiranja ova jedinjenja proizvode izraženi ju morfološku regeneraciju od referentne supstance kaptoprila.

ISPITIVANJE INFARKTOVANE OBLASTI NA SPONTANO HIPERTENZIVNIM (SH) PACOVIMA POSLE ORALNOG TRETIRANJA TOKOM JEDNOG MESECA

Eksperimentalne grupe

1. SH-starosno podešena kontrola

2. Verapamil (kao referentni lek), 50 mg/kg p.o.

3. Jedinj enj e br. 13., 20 mg/kg p.o.

4. Jedinjenje br. 13., 50 mg/kg p.o.

5. Jedinjenje br. 5., 5 mg/kg p.o.

6. Jedinjenje br. 4., 5 mg/kg p.o.

Indukcija infarkta

Miokardijalna ishemija je prema Griswold-u i sarad. (J. Pharmacol. Methods 1988.20: 225-35) izazvana privremenom okluzijom glavne leve koronarne arterije. SH pacovi su anestezirani sa natrijum pentobarbitalom (50 mg/kg i.p.). Posle traheotomije, životinje su ventilirane sa sobnim vazduhom pomoću respiratora za mal.e glodare (model: Harvard 552), sa zapreminom od 1,5-2 ml/100 g i brzinom od 55 udara/min da bi se održali normalni pC>2, pC02, i PH parametri. Desna karotidna arterija je kateterizirana i spojena sa transduktorom pritiska (P236B Stetham) za merenje sistemskog arterijskog krvnog pritiska (BP) pomoću preamplifikatora (Hg-02D Experimetria<R>). Srčana brzina (broj otkucaja u minutu) (SB) je meren pomoću kardiotahometra (H-01, Experimetria<R>). Elektrokardiogram (ECG standard izvod IH) je registrovan na registratoru uređaja (ER-14, Micromed<R>) pomoću subkutamh (potkožnih) čeličnih igala kao elektroda. Grudni koš je otvoren levom torakotomijom i srce izvađeno blagim pritiskom na desnu stranu rebara.

4/0 svilena podveza (ligatura) je brzo stavljena ispod leve koronarne arterije. Srce je vraćeno u grudni koš i životinja ostavljena da se oporavi.

Rektalna temperatura je beležena i održavana na 37°.

Eksperimentalni protokol je započeo sa stabilizacionim periodom od 15 minuta tokom kog je zapažen neprekidni krvni pritisak manji od 70 mmHg i/ili pojava aritmije je dovela do isključivanja.

Miokardijalna ishemija je izazvana koronarnom arterijskom okluzijom 1 sat i reperfuzija je dopuštena 1 sat. Prividno operisane životinje podvrgnute su svim prethodno opisanim hirurškim postupcima osim koronarne okluzije i reperfuzije.

Kvantifikacija miokardijalnog infarkta

Na kraju eksperimenta, srce je brzo uklonjeno. Leva komora je isečena u 2 mm debele sekcije sa pretkomomom (atrioventicular) dupljom. Sekcije su inkubirane u 0.1% rastvoru Nitroplavom Tetrazolijuma stepena III, pH 7,4 u toku 15 minuta. Ne-infarktizovana oblast se obojila plavo usled obrazovanja taloga koji se javlja iz reakcije NBT sa enzimima dehidrogenaze. Gubitak ovih enzima iz infarktavanog miokarda sprečava obrazovanje taloga; prema tome, infarktovana oblast unutar rizične oblasti ostaje svetio žuta. LV sekcije su fotografisane (Practica) i infarktavana oblast je merena planimetrijom. Nekrotična oblast se izražava kao procenat površine leve komore.

Statistička analiza

Sve vrednosti će biti izražene kao srednji ±SEM. Upoređenja između grupa će biti ocenjena pomoću jednosmernog ANOVA sa "post hoc" (naknadnom) analizom koristeći Student "t" test. Statističko značenje će biti definisano kao p<0.05.

Rezultati

Nije bilo značajne razlike u hemodinamičnim parametrima leve komore i telesnih težina među grupama.

Posle koronarne arterijske okluzije i reperfuzije, postojalo je znatno smanjenje stop preživljavanja kontrolnih pacova. Primena različitih aktivnih jedinjenja (osim jedinjenja br. 5) i referentne supstance verapamila oralno u toku jednog meseca značajno je povećala otpornost pacova na miokardijalnu ishemiju/reperfuzionu povredu.

U poređenju sa verapamilom, poboljšanje je bilo značajno veće posle tretiranja sa jedinjenjem br. 13 (20 mg/kg) i jedinjenjem br. 4.

Aktivna jedinjenja i verapamil su značajno smanjila veličinu infarkta u poređenju sa kontrolnim životinjama. Ograničenje veličine infarkta je bilo zavisno od doze. Veća doza je značajno smanjila produžetak miokardijalne nekroze u poređenju sa verapamilom.

Naši eksperimenti pokazuju da selektivno aktivna jedinjenja značajno smanjuju produžetak miokardijalne nekroze i značajno poboljšavaju stopu preživljavanja. Ograničenje veličine infarkta se javlja bez bilo kakvih primetnih promena u hemodinamičnim parametrima, i bilo je značajno veće posle tretiranja sa jedinjenjima prema pronalasku nego posle primene referentne supstance verapamila.

ANALIZA MIGRACIJE OZLEĐIVANJA

HUVEC ćelije su izolovane i kultivirane prema Jaffe E.A i sarad. (J.Clin. Jnvest., 52, 2745-2756, 1973). Analiza se izvodi kao što su opisali Yamamura S. i sarad. (j. Surg. Res., 63, 349-354, 1966). HUVEC ćelije se zasejavaju na ploču sa 96 udubljenja, prethodno obloženu sa fibronektinom (1 ug/udubljenje) (Sigma), i na približno 90% konfluencije monosloj je ozleđen duž koordinatne linije označene na zadnjoj strani ploče. Sloj je ozleđen sa teflonskim strugačem za ćelije koji je bio 1 mm širine. Udubljenje se ispere i napuni sa kompletiranim RPMI1640 medijumom (koji sadrži 5% proteina), radi inkubacije (na 37°C u vazduhu koji sadrži 5% CO2). Ćelije se ostave da migriraju 24 i 48 sati na ozleđenoj oblasti i snima se kamerom ili fotografski kroz inverzni mikroskop (na x60 povećanju) radi beleženja. Broj ćelija koje su se pomerile iza referentne linije se broji i određuje pomoću analizatora slike.

Tretiranje sa test jedinjenjem

Pripremljena je serija desetostrukog razblaženja u medijumu i dodato je 5 ul kulture tkiva preko ozleđenog ćelijskog monosloja. Kontrolna kultura nije sadržavala razblaženje jedinjenja br. 13.

Rezultati

Posle 24 sata inkubacije, ćelije su se spontano pojavile u ozleđenoj oblasti i čak se povećan broj mogao izbrojati u prisustvu test jedinjenja pri submikromolarnoj koncentraciji (na IO"<7>i IO"<8>M) test jedinjenja, došlo je do emfatičnog (nedvosmislenog) potpomaganja migracije ćelija čak i pri periodu od 48 sati. Ozledena oblast je bila prekrivena oko 82% u poređenju sa 47% sa spontanom migracijom humanih endotelijalnih ćelija.

Proces regeneracije oštećenog vaskularnog monosloja je započeo migracijom endotelijalnih ćelija i na ovaj način se može dalje inicirati rekonstrukcija ozleđene oblasti. Svi naši podaci ukazuju da test jedinjenje može da potpomogne regeneraciju na ozleđenim humanim endotelijalnim ćelijama sa direktnim povećanjem migracije.

Pronalazak je ilustrovan sledećim primerima bez bilo kakvog ograničavanja obima zaštite.

Detaljan opis prvenstvenih realizacija

Primer 1: N- r2- benzoiloksi- 3- fl- piperidininpropoksi]- 3- piridinkarboksiimidamidrZV( 2- butendioa

( jedinjenje br. \)

? uom?tt?

20.9 g (75.0 mmola) N-[2-hiđroksi-3-(l-pipeirdirul)propoksi]-3-pirid [Mađ. Pat. 177.578 (1976)] se rastvara u 300 ml benzola. U ovaj rastvor se dodaje 150 ml 1 N natrijum hidroksilnog rastvora, posle čega se dodaje ukapavanjem 19.5 ml (168 mmola) benzoilhiorida. Posle intenzivnog mešanja smeše u toku 2 sata, dodaje se 7.1 g (67 mmola) natrijum karbonata i dalja porcija benzoilhiorida (9.75 ml; 84 mmola), i mešanje se nastavlja preko noći. Zatim se odvajaju faze, organski sloj se ekstrahuje sa 1 N rastvorom natrijum hidroksida i vodom, suši i uparava do suva. Ostatak (41 g ulja) se rastvara u 150 ml acetona, i dodaje se 8.7 g (75 mmola) maleinske kiseline. Dobijeni talog se profiltrira, pere sa acetonom i suši.

Prinos: 29.0 g (78%)

T.t.: 194-195°C

Primer 2:

N- f 2- palmitoiloksi- 3-( 1 - piperidininpropoksi]- 3- piridinkarboksiimidamid monohidrohlorid

( jedinjenje br. 2 )

Postupak:

14.7 g (52.8 mmola) N-[2-hidroksi-3-(l-pipeirdiml)propoksi]-3-piridinkarboksiimidamida [Mađ. Pat. 177.587 (1976)] se rastvara u 160 ml hloroforma. Dodaje se 7.7 ml (55 mmola) trietilamina, a zatim se ukapavanjem dodaje rastvor palmitoilhlorida (14.7 g; 56.5 mmola) u 85 ml hloroforma. Smeša se meša preko noći na sobnoj temperaturi. Sledećeg dana se dodaje dalja količina od 3.8 ml trietilamina i 7.4 g palmitoilhlorida, i mešanje se nastavlja još jedan dan. Rastvor se ekstrahuje zatim sa vodom 5% sirćetnom kiselinom i vodom, jedno za drugim, suši preko anhidrovanog natrijum sulfata, i uparava do suva. Ostatak (28.2 g ulja) se rastvara u etil acetatu, i proizvod se taloži dodatkom od 30 ml 1 N HCl/etil acetata. Gust, beo talog se profiltrira, pere sa etil acetatom i suši.

Prinos: 10.9 g (37%)

T.t.: 110-113°

Primer 3: N- r3-[( lJ- dimeitlennammol- 2- hidroksipropoksi1- 3- trifl^ hlorid

monohidrohlorid ( jedinjenje br. 3)

Postupak:

Stupanj a)

50 g (0.245 mmola) m-trifluormetil-benzamidoksima i 33.7 g (0.6 mmola) kalijum hidroksida se rastvara u smeši dimetil sulfoksida i 170 ml vode, i smeša se hladi do 0°C. Dodaje se 48 ml (0.6 mmola) epihlorhidrina, i reakciona smeša se meša na 0°C 5 sati, zatim se drži u frižideru preko noći. Sledećeg dana se dodaje 250 ml vode, i smeša se ekstrahuje sa etil acetatom (4 x 250 ml). Sjedinjene organske faze se peru sa vodom, suše, tretiraju sa aktivnim ugljem i uparavaju do suva, pri čemu se dobija m-trifluormetil-N-(2,3-epoksipropoksi)-benzamidin, kao bezbojno ulje.

Prinos: 61 g (96%)

Stupanj b)

U dobijeno ulje se dodaje 400 ml 18% rastvora hlorovodonične kiseline i 60 ml etra i smeša se hladi do -5°C, uz mešanje. Lagano se dodaje u toku 40 minuta 17.4 g (0.25 mmola) natrijum nitrita rastvorenog u 60 ml vode, i reakciona smeša se meša još 20 minuta. Zatim se smeša ekstrahuje sa etrom (2 x 160 m), i sjedinjene organske faze se peru dva puta sa vodom. U etarski rastvor dodaje se 340 ml 20% natrijum hidroksidnog rastvora i dvo-fazni sistem se refluksuje u toku 1 sata uz mešanje. Zatim se odvajaju faze, organski sloj se pere sa slanim rastvorom, sve dok ne postane neutralan, suši se i uparava do suva, pri čemu se dobija m-trifluormetil-N-(2,3-epoksipropoksi)-benzimidoil hlorid, kao bezbojno ulje.

Prinos: 30.5 g (45%)

Stupanj c)

Smeša 1.19 g (4.2 mmola) N-[2,3-epoksipropoksi]-3-trifluorometilbenzolkarboksiimidoil hlorida i 0.89 ml (8.5 mmola) terc-butilamina u 12 ml izopropil alkohola, refluksuje se u toku 2 sata. Rastvarač se uklanja pod smanjenim pritiskom. Ostatak se rastvara u etil acetatu, i dodaje se 0.98 ml metanolnog rastvora hlorovodonika (4.3 N) i smeša se koncentruje pod vakuumom do male zapremine, zatim se razblažuje sa etrom. Talog koji se obrazuje se skuplja, pere sa hladnim etrom i suši.

Prinos: 0.48 g (32%)

T.t.: 150-153°C

IR (KBr): 3423,3233,2978, 2880,2784,1620,1570,1379,1441,1400,1383,1340, 1238,

1167,1128,1101,1972,1038, 982,930, 897, 804,787,714,694 cm-<1>

Primer 4: N-[ 2- hidroksi- 3- f 1 - piperidinil') propoksil- 2- tiofenkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

( jedinjenje br. 4)

Postupak:

5.0 g (15.6 mmola N-[2-hićroksi-3-(l-piperidiml)propoksi]-2-ti^ monohidrohlorida se rastvara u 19 ml vode, zatim se dodaje 6.1 ml koncentrovane hlorovodonične kiseline. Rastvor se ohladi do -5°C, i zatim se dodaje ukapavanjem hladan rastvor 4.4.g (63.8 mmola) natrijum nitrita u 2.4 ml vode. Tokom reakcije unutrašnja temperatura se održava na 0°C. Kada je dodavanje završeno, smeša se meša još jedan sat. Dodaje hladan benzol (60 ml) i smeša se zaalkališe sporim dodavanjem hladnog rastvora 3.2 g (80 mmola) natrijum hidroksida u 45 ml vode. Organska faza se odvaja i pere jedno za drugim sa porcijama od 20 ml vode sve dok ne bude pH<9 (3-5 puta). Organski sloj se suši preko anhidrovanog natrijum sulfata, tretira se sa aktivnim ugljem, filtrira i uparava u vakuumu fT<45°C), PRI ČEMU SE DOBIJA 2.6 ULJA. Ovaj ostatak se rastvara u 5 ml izopropil alkohola i zakišeljava (pH 2) sa izopropil alkoholom koji sadrži suvu hlorovodoničnu kiselinu. Proizvod kristališe iz n-heksana, pri čemu se dobija beličast materijal.

Prinos: 2.0 g (38%)

T.t.: 115-123°C

Radeći prema postupku opisanom u prethodnom primeru dobijaju se sledeća jedinjenja: Primer 5: N- r2- hidroksi- 3-( l- piperidinil') propoksil- 2- benzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

( jedinjenje br. 5)

Polazni materijal: N-[2-hidroksi-3-(1 -pipeirdirul)propoksi]-2-benzolkarboksiimidamid

Prinos: 23%

T.t.: 140-145°C

Primer 6:

N-[ 2- hidroksi- 3- f l- piperidiniDpropoksi"|- 4- piridinkarboksiimidoil hlorid ( ZV2- butendioat ( 1:1)

( jedinienie br. 6)

Polazni materijal: N-[2-hićroksi-3-(l-piperidiml)propoksi^

U ovom slučaju finalni proizvod j izolovan na kraju postupka obrade, rastvaranjem sirove baze u acetonu, i dodavanjem ekvivalentne količine maleinske kiseline.

Prinos: 25%

T.t: 150-144°C

Primer 7:

N- f2- hidroksi- 3 -( 1 - piperidinil>propoksil- 2- nitrobenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid

( jedinjenje br. 7)

Polazni materijal: N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-2-nitrobenzolkarboksiimidami.

Prinos: 36%

T.t: 158-162°C

Primer 8:

N- r3-( l- pipeirdininpropoksi]- 3- piridinkarboksiimidoil hlorid dihidrohlorid ( jedinjenje br. 8)

Polazni materijal: N-[3-(l-piperiaUml)propoksi]-3-piridirikarboksiirnidamid.

Prinos: 33%

T.t: 178-182°C

Primer 9:

N- r3-( l- piperidinil) propoksil- 3- nitrobenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorid ( jedinjenje

br . 9 )

Polazni materijal: N-[3 -(1 -piperidinil)propoksi]-3-nitrobenzolkarboksiimidamid

Prinos: 49:

T.t: 173-175°C

Primer 10:

N-[ 3-[( 1 J- dimetiletinamino1- 2- hidroksipropoksil- 3- trilfuorometilberizamid ( jedinjenje br. 10)

Postupak:

1.3 ml (15.2 mmola) epihlorhidrina se dodaje u rastvor 1.6 ml (15.2 mmola) terc-butilamina u 8 ml etanola u toku 10 minuta uz mešanje, održavajući temperaturu ispod 20°C, i ostavljajući da stoji 3 dana. Odvojeno se rastvara 0.8 g (14.3 mmola) kalijum hidroksida u smeši od 20 ml

etanola i 3 ml vode i u ovaj rastvor se dodaje 3.42 g (15.2 mmola) kalijumove soli N-hidroksi-3-(trifluormetil)-benzamida i prethodno dobijen rastvor epihlorhidrina u terc-butilaminu. Reakciona smeša se meša i zagreva do ključanja 10 sati, zatim se uparava rastvarač. Ostatak se triturira sa 20 ml dihlormetana i 10 ml vode, organska faza se odvaja, pere sa 5 ml vode i 5 ml zasićenog rastvora natrijum hlorida, suši preko natrijum sulfata, filtrira i uparava. Uljani ostatak se kristališe iz smeše acetona-heksana, pri čemu se dobija beo prah kao naslovno jedinjenje.

Prinos: 0.85 g (17.3%)

T.t.: 156-158°C

IR(KBr): 2976, 2858, 1612, 1556,1379, 1352, 1313, 1273,1165,1130, 1072, 694 cm'<1>

Primer 11:

N- heksil- N'-[ 2- hidroksi- 3-( l- piperidinil') propoksil- karbamid ( jedinjenje br. 11)

Postupak:

U rastvor od 8.0 g (45.9 mmola) l-aminoksi-2-hidroksi-3-(l-piperidinil)-propana rastvorenog u 60 ml hloroforma, dodaje se 4.9 ml (45.9 mmola) heksilizocijanata i smeša se meša 20 sati na sobnoj temperaturi. Posle dodatka još 1.6 ml (15 mmola) heksilizocijanata, mešanje se nastavlja još dva sata, kada se rastvarač uparava u vakuumu, Trituriranjem sa petrol etrom dobija se beo kristalan proizvod.

Prinos: 9.9 g (72%)

T.t.: 50-52°C

IR (KBr): 3310, 2932, 2858, 2804, 1666, 1551, 1434, 1377, 1306, 1092, 1040, 995,781, 725, 604 „<->i

cm

Radeći prema postupku opisanom u prethodnom primeru dobijaju se sledeća jedinjenja:

Primer 12:

N- heksil- N'-[ 3- f l- piperidinillpropoksil- karbamid ( jedinjenje br. 12)

Polazni materijal: l-aminooksi-3-(l-piperidinil)-propan

Prinos: 85% (ulje)

ER (KBr): 3354,2856,2810, 2777,1666,1513,1486, 1377,1308, 1155,1134, 1076 cm'<1>

Primer 13:

S. ć- dihidro- S- fl- piperidinil^ metil- S- fS- piridilMH- l^^- oksadiazin ( jedinjenje br. 13).

Postupak:

Stupanj a)

17.5 g (0.05 mmola) N-[2-hidroksi-3-(l-piperi<Hml)propoksi]-3-piridinkarboksiimid^mid dihidrohlorida se rastvara u 50 ml tionil hlorida, zagreva se do ključanja jedan sat, a zatim se smeša uparava do suva. Ostatak se rastvara u 300 ml metanola, tretira se aktivnim ugljeni i posle filtracije rastvarač se uparava pod smanjenim pritiskom. Ostatak se rastvara u minimalnoj količini etanola i hladi u frižideru pri čemu se dobija kristalni N-[2-hlor-3-(l-pipeirdinil)propoksi]-3-piridinkarboksiimidamid dihidrohlorid kao indermedijamo jedinjenje.

Prinos: 13.2 g (71%)

T.t: 127-145°C

Stupanj b)

13.2 g (35.7 mmola) N-[2-hlor-3-(l-piperidim^)propoksi]-3-pmdinkarboksiinud^mid dihidrohlorida se dodaje u rastvor 15.5 g (143.5 mmola) kalijum terc-butoksida rastvorenog u 15( ml terc-butanola. Smeša se zagreva do ključanja 6 sati, zatim se uparava u vakuumu. Dodaje se 100 ml 5% rastvora natrijum hidroksida i smeša se ekstrahuje tri puta sa po 300 ml porcijama etil acetata. Organski sloj se suši preko natrijum sulfata, filtrira i uparava do suva. Ostatak se triturira sa dietil etrom, pri čemu se dobija naslovno jedinjenje kao beli kristali.

Prinos: 3.5 g (38%)

T.t: 157-158°C

Primer 14: Tablete

Za proizvodnju 200 mg tableta koje sadrže 5o mg efikasne supstance upotrebljava se:

50 mg N-[2-m'droksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-benzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida 129 mg mikrokristalne celuloze (na pr. "Avicel ph 102")

20 mg polivinil-pirolidona (na pr. "Poliplasdon XL")

1 mg magnezijum stearata

Primer 15: Kapsule

Za kapsulu od 300 mg upotrebljava se:

50 mgN-[2-Wdroksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-2-nitrobenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida

10 mg žutog pčelinjeg voska

10 mg ulja soje

130 mg biljnog ulja

100 mg ćelije kapsule

Primer 16: Rastvor

Za 100 ml rastvora upotrebljava se:

500 mg N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil)propoksi]-2-tiofenkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida

10 g sorbita

0.05 g natrijum saharina

do 100 ml dvaput destilovane vode

Primer 17:

Za svaku injekcionu ampulu od 2 ml koja sadrži 2 mg efikasne supstance upotrebljava se: 2 mg 5,6-dihidro-5-(l-piperidinil)metil-3-(3-piirdil)-4H-l,2,4-oksadiazina do 2.0 ml fiziološkog slanog rastvora, bez pirogena, sterilnog.

Primer 18: Infuzioni rastvor

Za 500 ml infuzionog rastvora upotrebljava se:

20 mg N-heksil-N,-[3-(l-piperidim^)propoksi]-karbarmda

Claims

1. Upotreba derivata hidroksilarnina opštih formula (I) i (II) gde se R<1>i R<2>nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, ili R<1>i R<2>zajedno sa atomom azota koji se nalazi između obrazuju zasićenu 5- 7 članu heterocikličnu grupu, koja sadrži opciono dalje heteroatome azota i/ili kiseonika, A se odnosi na normalnu ili razgranatu alkil grupu 4 do 12 atoma ugljenika, fenil grupu, supstituisanu ili nesupstituisanu, koja sadrži prvenstveno alkil- halogenalkil- ili nitro grupu kao supstituent, ili 5-6 člani heteroaromatični prsten koji sadrži azot, kiseonik ili sumpor, u opštoj formuli (I), Z se odnosi na kovalentnu vezu, a u opštoj formuli (H) na kovalentnu vezu ili =NH grupu, u opštoj formuli (I), X se odnosi na atom halogena ili na NR R grupu, gde se R i R nezavisno odnose na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil grupu od 1 do 6 atoma ugljenika, dok se u opštoj formuli (II) X odnosi na atom kiseonika, u opstoj formuli (U), R' se odnosi na atom vodonika ili normalnu ili razgranatu alkil qrupu od 1 do 6 atoma ugljenika, i u opštim formulama (I) i (H), Y se odnosi na atom vodonika, hidroksilnu grupu ili aciloksi grupu, koja sadrži acil deo masne kiseline dugačkog niza od 8 do 22 atoma ugljenika, ili aromatičnu karboksilnu kiselinu kao njenu acil komponentu, ili ujedinjenjima opšte formule (I), gde se X odnosi na -NR<3>R<4>grupu i Y se odnosi na hidroksilnu grupu, X grupa je kondenzovana sa Y supstituentom i obrazuje intramolekularni prsten predstavljen opštom formulom (III), u kojoj formuli A, Z, R<1>i R<2>imaju iste reference kao gore, i soli i optički aktivnih oblika ovih jedinjenja za dobijanje leka za upotrebu u tretiranju ili sprečavanju bolesti nastalih oštećenjem vaskulamih endotelijalnih ćelija, odabranih iz grupe koja se sastoji od hiperhomocisteinemije, i restenoze posle kateterizacije i koronarne hirurgije bajpasom.

2. Upotreba N-[2-benzoiloksi-3-(l-piperidinil) propoksi]-3-pmdirikarboksiimidamid (Z) -2-butendioata (1:1) kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

3. Upotreba N-[2-palmitoiloksi-3- (l-piperidinil) propoksi]-3-piridinkarboksiimidamid monohidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

4. Upotreba N-[3-[ (1,1-dimetiletil) amino]-2-hidroksipropoksi]-3-trifluormetilbenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

5. Upotreba N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil) propoksi]-2-tiofenilkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

6. Upotreba N-[2-hidroksi-3-(l-piperidinil) propoksij-benzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

7. Upotreba N-[2-hidroksi-3-( 1 -piperidinil) propoksi]-4-piridinkarboksiimidoil hlorid (Z)-2-butendioata kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

8. Upotreba N-[2-hidroksi-3-( l-piperidinil) propoksi]-2-nitrobenzolkarboksiimidoil hlorid monohidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.

9. Upotreba N-[3-(l-pipeirdinil)propoksi]-3-piridinkarboksiimidoil hlorid dihidrohlorida kao aktivne komponente u postupku prema zahtevu 1.