RS49816B - Posuda za izdavanje fluida koja sadrži uređaj za upravljanje pritiskom sa korakom za aktiviranje i postupak za pripremu posude za izdavanje fluida - Google Patents

Description

Oblast tehnike

Predmetni pronalazak se odnosi na posudu za izdavanje fluida koja sadrži uređaj za upravljanje pritiskom sa korakom za aktiviranje, kao i na postupak za pripremu posude za izdavanje fluida, a pripada oblasti ambalaže ifi pakovanja sa posebnim sredstvima za raspodelu njihove sadržine, preciznije za raspodelu tečne ili polutečne sadržine korišćenjem pritiska gasa, kao i oblasti uređaja ili naprava za točenje pića pod pritiskom, preciznije uređaja sa primenom komprimovanog vazduha ili drugog gasa koji posredno ili neposredno deluju ria piće u posudama. Oznake pronalaska prema MKP<7>su B 65 D 83/14 i B 67 D 1/04.

Tehnički problem

Tehnički problem koji se rešava predmetnim pronalaskom se sastoji u tome kako reaHzovati posudu kod koje bi bilo omogućeno da upravljačko sredstvo uređaja za upravljanje pritiskom koji se koristi u njoj pomeri element za zatvaranje u zatvoreni položaj onda kada u drugoj komori suda pod pritiskom sa uređajem za upravljanje pritiskom vlada manji pritisak od željenog upravljačkog pritiska, čime bi se sprečilo nekontrolisano isticanje gasa iz prve komore u treću komoru, a time i nepoželjno povećanje pritiska u posudi u cilju povećanja bezbednosti posude.

Stanie tehnike

Jedna posuda ovakvog tipa je poznata iz dokumenta FR - A - 2690142. Ova poznata posuda sadrži unutrašnji prostor u kome se nalazi fluid koji treba da bude izdat i u kome je smešten sud pod pritiskom sa uređajem za upravljanje pritiskom. U sudu pod pritiskom je obrazovana prva komora u koju je uveden gas pod relativno visokim pritiskom, pri čemu je na njoj izveden i izlazni otvor koji je zatvoren sa elementom za zatvaranje. Ovaj element za zatvaranje je u suštini izveden u obliku šipke, a zahvaljujući zaptivnom 0 prstenu nalazi se u zaptivno nepropusnom zahvatu sa izlaznim otvorom. U elementu u obliku šipke je izveden jedan obodni žljeb. Nasuprot prve komore u sudu pod pritiskom je obrazovana druga komora koja je na sirani bližoj prvoj komori zatvorena pomoću membrane za koju je pomoću jednog svog kraja pričvršćen element u obliku šipke. U drugoj komori vlada upravljački pritisak usled dejstva gasa. Između prve i druge komore je smeštena treća komora kroz koju se pruža element u obliku šipke i koja je snabdevena sa otvorom kojim se obrazuje fluidna veza između treće komore i unutrašnjeg prostora posude.

Kada kod ovog poznatog uređaja u trećoj komori vlada željeni pritisak koji je, na primer, jednak upravljačkom pritisku, pomenuti žljeb se nalazi u trećoj komori, a izlazni otvor je zatvoren sa elementom u obliku šipke. Kada se iz unutrašnjeg prostora izda fluid, onda će pritisak u njemu opasti, što ima za posledicu odgovarajući pad pritiska u trećoj komori. Kao posledica toga, deo zida u vidu membrane druge komore će se deformisati u smeru prve komore, čime se aksijalno pomera element u obliku šipke dalje u prvu komoru. Kada se žljeb pomeri do nivoa zaptivnog 0 prstena, onda gas može da izlazi pod pritiskom iz prve komore preko žljeba, a pored zaptivnog 0 prstena u treću komoru i odatle u unutrašnji prostor posude. Kao posleđica ovoga, pritisak u trećoj komori će rasti, tako da se deo zida u obliku membrane deformiše nazad, nasuprot dejstvu upravljačkog pritiska, čime se element u obliku šipke pomera iz prve komore. Kada element u obliku šipke bude ponovo zaptivno zahvaćen zaptiviiim 0 prstenom, onda gas više neće moći da izlazi iz prve komore, pri čemu je u tom stanju pritisak u trećoj komori i u unutrašnjem prostoru približno ponovo jednak željenom pritisku, a u ovom slučaju željenom upravljačkom pritisku.

Ova poznata posuda ima taj nedostatak što u drugoj komori mora biti obezbeđen upravljački pritisak već onda kada se montira uređaj za upravljanje pritiskom, jer u suprotnom slučaju upravljačko sredstvo koje je direktno povezano sa elementom za zatvaranje neće funkcionisati, odn. neće aktivirati taj element, tako da će iz prve komore isticati gas. Razlog za to je što kada se montaža vrši pod normalnim pritiskom okoline, onda je pritisak u trećoj komori uvek niži od upravljačkog pritiska u drugoj komori. U cilju da se otkloni ovaj problem, predloženo je da se uređaj za upravljanje pritiskom montira i da se posuda puni pod nadpritiskom, tako da se kompenzuje nedostajući upravljački pritisak. Međutim, ovo je tehnički komplikovano i veoma nepodesno.

Suština pronalaska

Cilj pronalaska je da se obezbedi posuda tipa koji je opisan u uvodnom delu, kod koje su otklonjeni navedeni nedostaci, dok su zadržane njene prednosti. U tu svrhu posuda prema pronalasku je karakterisana sa odlikama prema zahtevu 1, a to su da je pre upotrebe upravljačko sredstvo dovedeno u položaj u kome je bar funkcionalno razdvojeno od elementa za zatvaranje, kao i da je uređaj za upravljanje pritiskom prilagođen za funkcionalno spajanje upravljačkog sredstva sa elementom za zatvaranje pre upotrebe pomoću koraka za aktiviranje.

Tako je obezbeđeno da pod pritiskom koji vlada u trećoj komori, a koji je relativno nizak u odnosu na upravljački pritisak, na primer, u toku sklapanja i punjenja posude, pomeranje upravljačkog sredstva ne potiskuje element za zatvaranje u otvoreni položaj. Ovo znači da će pre upotrebe element za zatvaranje stalno biti zatvoren. Tek onda kada se izvede specifični korak za aktiviranje se ostvaruje funkcionalno spajanje upravljačkog sredstva i elementa za zatvaranje, tako da se u drugoj komori tek u toku upotrebe dobija željeni upravljački pritisak i da se posle smanjenja pritiska u trećoj komori u odnosu na upravljački pritisak element za zatvaranje može potisnuti u otvoreni položaj pri željenom pritisku fluida, kao što je opisano u uvodu. Dakle, da bi upravljački pritisak delovao, prvo treba namerno izvršiti korak za aktiviranje.

Uređaj za upravljanje pritiskom za upotrebu kod posude prema predmetnom pronalasku ima dalje tu prednost što može da se lako uskladišti i transportuje, bez opasnosti da fluid pod pritiskom istekne iz prve komore. Na taj način su postignute važne tehničke prednosti u pogledu bezbednosti, kao i znatne ekonomske prednosti. Osim toga, posuda prema predmetnom pronalasku se može sklopiti i napuniti pod normalnim pritiskom okoline, pošto ona omogućava primenu uobičajenih linija za sklapanje i punjenje i ne zahteva posebne mere u vezi pritiska.

Kod jednog poželjnog primera izvođenja, posuda prema predmetnom pronalasku je karakterisana sa odlikama prema zahtevu 2, a to su da upravljačko sredstvo sadrži prvi deo i drugi đeo, pri čemu je prvi deo povezan sa elementom za zatvaranje, dok je drugi deo povezan sa pomerljivim ili deformabilnim delom zida druge komore. Osim toga, prvi i drugi deo sadrže prvo i drugo sredstvo za spajanje koja se mogu dovesti iz prvog, razdvojenog položaja u kome je taj deo zida druge komore slobodno pomerljiv u odnosu na element za zatvaranje u drugi, spojeni položaj u kome su sredstva za spajanje spojena radi omogućavanja pomeranja elementa za zatvaranje pomeranjem ili deformacijom tog dela zida druge komore.

Kod takvog primera izvođenja, u prvom, razdvojenom položaju upravljačko sredstvo može da se slobodno pomera u odnosu na element za zatvaranje duž izabranog rastojanja, a bez toga da aktivira element za zatvaranje. Ovo znači da zapremina druge komore može da varira u okviru izabranih granica, na primer, kao rezultat promene pritiska, a da se time ne omogući isticanje fluida pod pritiskom iz prve komore. Pomoću koraka za aktiviranje prvo i drugo sredstvo za spajanje se mogu dovesti u drugi, spojeni položaj, koji je takav da promena zapremine druge komore, a posebno njeno povećanje, aktivira upravljačko sredstvo, tako da ono deluje na element za zatvaranje u cilju bar privremenog otvaranja prolaznog otvora između prve i treće komore. Na primer, posuda se može napuniti i uređaj za upravljanje pritiskom se može montirati kada je sredstvo za spajanje u prvom, razdvojenom položaju, tako daje sprečeno nepoželjno isticanje fluida pod pritiskom iz prve komore, dok se posuda može lako pripremiti za upotrebu pomoću koraka za aktiviranje o kome je bilo reči. Korak za aktiviranje može se izabrati tako da ga može izvesti sam potrošač i/ili tako da ga može izvršiti proizvođač ili prodavač.

U ovom primeru izvođenja sredstva za spajanje, prvo i drugo, izvedena su tako da se mogu dovesti u prvi položaj u kome su funkcionalno razdvojena, tako da se prvi deo može pomerati relativno slobodno u odnosu na drugi deo, a da se time ne aktivira element za zatvaranje. Tek kada se prvo i drugo sredstvo za spajanje dovedu u drugi položaj u kome su funkcionalno spojena, onda se element za zatvaranje može pomeriti u otvoreni položaj pomeranjem upravljačkog sredstva. Korak za aktiviranje koji je za to neophodan može se, na primer, izvesti mehaničkim sredstvom takvim da se prvi i drugi deo pomere aktivno jedan u odnosu na drugi, ali se prvenstveno vrši pneumatskim putem, privremenim povećanjem pritiska u trećoj komori tako da bude veći od pritiska za aktiviranje koji je inače veći od željenog upravljačkog pritiska u drugoj komori u toku upotrebe.

Poželjno je da pritisak u drugoj komori pre koraka za aktiviranje bude u suštini jednak pritisku okoline, a da bude bar približno 1 bar. Ovo sprečava da pokretni deo zida druge komore bude neprekidno i nepotrebno opterećen.

Pronalazak se dalje odnosi na postupak za pripremu posude za izdavanje fluida u suštini pod konstantnim pritiskom, koji je karakterisan sa odlikama prema zahtevu 6, a to su da se sud pod pritiskom u obliku cilindrične limenke snabdeva sa prvim delom uređaja za upravljanje pritiskom koji je sadrži bar element za zatvaranje koji je prednapregnut u zatvorenom položaju i može se otvoriti pomoću nadpritiska koji se povećava spoljašnjim dejstvom. Pri tome se fluid, a posebno gas, uvodi pod relativno visokim nadpritiskom u sud pod pritiskom, a nakon prestanka dejstva nadpritiska element za zatvaranje se dovodi u pomenuti zatvoreni položaj. Posle toga se na prvom delu postavlja drugi deo uređaja za upravljanje pritiskom koji sadrži upravljačko sredstvo upravljano upravljačkim pritiskom koje pogoni element za zatvaranje bar u toku upotrebe nasuprot dejstvu pomenutog prednaprezanja u otvoreni položaj kada u okolini suda pod pritiskom vlada pritisak koji je niži od pomenutog upravljačkog pritiska. Posle toga se sud pod pritiskom sa spojenim prvim i drugim delom umeće u posudu koja se puni sa fluidom koji treba da bude izdat i nakon toga se zatvara, dok se upravljačko sredstvo aktivno funkcionalno spaja sa elementom za zatvaranje pomoću koraka za aktiviranje.

Pomoću ovakvog postupka uređaj za upravljanje pritiskom se na jednostavan način može napuniti sa fluidom pod pritiskom kao što je gas i posle toga se može ugraditi zajedno sa njim, a da se ne pojavi opasnost od nepoželjnog isticanja fluida pod pritiskom iz prve komore u okolinu. U stvari, element za zatvaranje drži prvu komoru zatvorenom sve vreme, dok upravljačko sredstvo još uvek ne može da je otvori. Tek kada se upravljačko sredstvo funkcionalno spoji sa elementom za zatvaranje pomoću koraka za aktiviranje, onda se upravljanje pritiskom može vršiti putem upravljanja otvaranjem i zatvaranjem elementa za zatvaranje.

Kod jednog poželjnog primera izvođenja postupak prema predmetnom pronalasku je dalje karakterisan sa odlikama prema zahtevu 7, a to su da se drugi deo montira u sredstvu za zatvaranje posude, a bar kod njega, dok se prvi deo montira u posudi na malom rastojanju od drugog dela, i kada se posuda zatvori i onda se drugi deo pomera u položaj za sadejstvo sa prvim delom tako da se pomeranjem drugog dela aktivira uređaj za upravljanje pritiskom.

Uključivanjem drugog dela u sredstvo za zatvaranje posude, a bar kod njega, i montažom prvog dela u posudi na malom rastojanju od drugog dela,

omogućeno je da se oni u posudi drže odvojeno pre upotrebe. Dalje, ovakvim izvođenjem u kome je drugi deo pokretan u odnosu na prvi deo, omogućeno je da se uređaj za upravljanje pritiskom može aktivirati spajanjem prvog i drugog dela uz pomeranje o kome je bilo reći. Zahvaljujući sadejstvu sa elementom za zatvaranje upravljačko sredstvo će obezbeđivati željeni unutrašnji pritisak u posudi. U slučaju kada se posuda puni, u unutrašnjem prostoru već može vladati pritisak koji je

približno jednak upravljačkom pritisku u drugoj komori. Kao posledica toga, pre spajanja prvog i drugog dela upravljačko sredstvo će biti u neutralnom položaju.

Kod narednog prvenstvenog primera izvođenja, postupak prema pronalasku je karakterisan sa odlikama prema zahtevu 9, a to su da se pre upotrebe privremeno stvara nađpritisak u unutrašnjem prostoru posude radi aktivnog funkcionalnog spajanja upravljačkog sredstva sa elementom za zatvaranje.

Kod takvog primera izvođenja, pritisak u unutrašnjem prostoru posude se u suštini privremeno podiže, na primer, uvođenjem dodatne količine gasa pod pritiskom, a posebno C02, u gornji prostor posude, tako da se upravljačko sredstvo aktivira i dovodi u aktivni, funkcionalno spojeni položaj kada je povezano sa elementom za zatvaranje. Posto je gornji prostor normalno relativno mali, treba dodatno uvesti relativno malu količinu gasa koju piće može lako apsorbovati, tako da će onda pritisak relativno brzo opasti. Posle toga se otvaranjem i zatvaranjem elementa za zatvaranje aktivno upravlja pomoću uređaja za upravljanje pritiskom. Takođe je jasno da je moguće ostvariti željeno povećanje pritiska smanjenjem gornjeg prostora, na primer, deformisanjem dela zida posude u smeru unutrašnjeg prostora ili nađuvavanjem elementa u vidu balona smeštenog u posudi.

Željeni korak za aktiviranje može izvesti sam proizvođač, na primer uvođenjem neke količine CO2ili deformisanjem dela zida neposredno posle punjenja posude, u toku zatvaranja posude ili neposredno posle njega. Takođe, može biti predviđeno sredstvo koje dozvoljava potrošaču da on izvede ovaj korak za

aktiviranje, na primer, pomoću unutrašnje ili spoljašnje patrone sa gasom koja odgovara otvoru uređaja za istakanje fluida ili sličnog.

Kao fluid pod pritiskom u uređaju ili postupku prema pronalasku prvenstveno se koristi gas, a posebno CO2ili gas koji sadrži CO2. Međutim, takođe se mogu koristiti i drugi fluidi pod pritiskom, na primer, tečnosti. Fluid pod pritiskom može se takođe dobiti hemijskim putem, na primer zajedničkim dovođenjem kalcijuma, (bi)karbonata i kiseline, kao što je limunska kiselina. Na taj način se dobija gas pod pritiskom, a naročito CO2. Moguće su mnoge varijacije ovog rešenja. Tako, na primer, u trećoj komori može biti. smešten (bi) karbonat ili drugi produkt koji sadrži kalcijum, a bar na suprotnoj strani od elementa za zatvaranje.

Drugi poželjni primeri izvođenja posude i postupka prema pronalasku su izloženi u narednim zavisnim zahtevima.

Kratak opis slika nacrta

Da bi se pronalazak detaljnije objasnio u nastavku će biti opisani primeri izvođenja posude i uređaja za upravljanje pritiskom sa pozivom na nacrt. Na nacrtu: Fig.l šematski prikazuje u preseku bočni izgled posude prema predmetnom pronalasku sa uređajem za upravljanje pritiskom; Fig.2 prikazuje u preseku bočni izgled opšte konstrukcije uređaja za upravljanje pritiskom koji se primenjuje sa posudom prema pronalasku; Fig.3AB prikazuju u preseku bočni izgled dela posuđe prema predmetnom pronalasku sa delom uređaja za upravljanje pritiskom i to na Fig.3A u prvom, razdvojenom stanju, a na Fig.3B u drugom, spojenom stanju kada je posuda pripremljena za upotrebu; Fig.4 prikazuje u preseku bočni izgled uređaja za upravljanje pritiskom u jednom varijantnom primeru izvođenja; Fig.5 prikazuje u preseku bočni izgled uređaja za upravljanje pritiskom u drugom varijantnom primeru izvođenja; Fig.6 prikazuje u preseku bočni izgled dela uređaja za upravljanje pritiskom u trećem varijantnom primeru izvođenja; Fig.7 prikazuje u preseku bočni izgled dela uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6 u četvrtom varijantnom primeru izvođenja; Fig.8 prikazuje u preseku bočni izgled dela uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6 u petom varijantnom primeru izvođenja; Fig.9 i 9A prikazuju u preseku bočni izgled i izgled spređa dela uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6 u šestom varijantnom primeru izvođenja; Fig.10, 10A i 10B prikazuju deo uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6 u sedmom varijantnom primeru izvođenja i to na Fig.10 u preseku bočni izgled u prvom, razdvojenom stanju, a na Fig.lOA u drugom, spojenom stanju, dok je na Fig.I0B prikazan aksonometrijski izgled dela uređaja za upravljanje pritiskom u rastavljenom stanju; Fig.U prikazuje u preseku bočni izgled dela uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6 u osmom varijantnom primeru izvođenja koji je posebno podesan za primenu sa ventilima sa klapnom; i Fig.12 prikazuje u preseku bočni izgled narednog varijantnog primera izvođenja uređaja za upravljanje pritiskom.

Detaljan opis pronalaska

Fig.l šematski prikazuje u preseku bočni izgled posude 1 izvedene u obliku cilindrične limenke, u čijem unutrašnjem prostoru 4 je smešten fluid 2 u ovom slučaju piće. U posudi 1 može postojati i gornji prostor 6, koji je na primer, ispunjen gasovitom ugljenom kiselinom. U posudi 1 je dalje smešten uređaj 8 za upravljanje pritiskom koji obuhvata sud 10 pod pritiskom koji je takođe izveden u obliku cilindrične limenke, ventilski sklop 12 i izlazni otvor 14. U sudu 10 pod pritiskom, na način koji će biti detaljnije opisan u nastavku, smešten je gas pod relativno velikim pritiskom. Pomoću ventilskog sklopa 12, na način koji će biti detaljnije opisan u nastavku, gas se može uvoditi iz suda 10 pod pritiskom preko uređaja 8 za upravljanje pritiskom u unutrašnji prostor 4 posude 1 radi upravljanja pritiskom u njoj. Kod primera izvođenja koji je prikazan na Fig.l na bočnom zidu posude 1 je smešten uređaj 16 za istakanje, u ovom slučaju slavina, pomoću koje se iz unutrašnjeg prostora 4 može istakati fluid 2., u ovom slučaju piće.

Na Fig.2 je prikazan u preseku bočni izgled dela uređaja 8 za upravljanje pritiskom, koji je detaljnije opisan u holandskoj prijavi patenta koja je podneta istog dana za pronalazak pod nazivom "Posuda sa uređajem za upravljanje pritiskom za istakanje fluida" (engl. "Container with pressure control device for dispensing fluid"). Ovaj primer izvođenja je opisan da bi ilustrovao opšti princip funkcionisanja takvog uređaja 8 za upravljanje pritiskom.

Kod ovog primera izvođenja uređaj 8 za upravljanje pritiskom sadrži prvo kućište 18, srednji deo 20 i drugo kućište 52. U srednjem delu 20 je sadržan element 94 za zatvaranje koji u ovom primeru izvođenja predstavlja ventil tipa koji se obično koristi u limenkama za raspršivanje, kao što su npr. posude za aerosole i slično. Takav ventil je inače opšte poznat iz prakse. Na Fig.2 je prikazan podesan primer izvođenja elementa 94 za zatvaranje, koji je u ovom slučaju ventil, ali je jasno da se u uređaju 8 za upravljanje pritiskom prema predmetnom pronalasku takođe mogu koristiti i drugi tipovi ventila. Tako se, na primer, umesto prikazanog muškog ventila mogu koristiti i ženski ventili ili ventili sa klapnom. Kod prikazanog primera izvođenja element 94 za zatvaranje, tj. ventil, sadrži treće kućište 95A, koje je nepomerljivo povezano sa delom 22 za spajanje srednjeg dela 20 i koje ima u sebi četvrtu komoru 86 u kojoj je smeštena kompresiona opruga 42 kao sredstvo za prednaprezanje. Zahvaljujući tome element 94 za zatvaranje, tj. ventil, je prednapregnut u zatvorenom položaju. Element 96 u obliku šipke se drži između dela 22 za spajanje i gornjeg kraja opruge 42 pomoću prstenastog ispusta 98A i pruža se do tačke koja se nalazi izvan dela 22 za spajanje. U njegovom delu koji je smešten izvan dela 22 za spajanje je izveden aksijalni otvor 36 u vidu slepog otvora. Iznad prstenastog ispusta 98A je izveden radijalni otvor 37 koji se završava u aksijalnom otvoru 36. U prikazanom položaju radijalni otvor 37 je zatvoren zaptivnim prstenom 39

postavljenim u delu 22 za spajanje srednjeg dela 20. Na srednjem delu 20 je montirano drugo kućište 52 pomoću podesnih sredstava 48, 50 za spajanje, kao što su npr. uskočna sredstva. Unutar drugog kućišta 52 druga komora 60 je odvojena od treće komore 62 pomoću aksijalno pomerljivog upravljačkog sredstva 58, koji u ovom primeru izvođenja predstavlja klip. Treća komora 62 je u vezi sa unutrašnjim prostorom 4 posude 1 preko izlaznog otvora 64. Na donjoj strani upravljačkog sredstva 58, tj. klipa, se nalazi cilindrični deo 95 sa aksijalnim otvorom 98 koji se uz odgovarajuće naleganje može pričvrstiti preko gornjeg kraja elementa 96 u obliku šipke. Na onoj strani cilindričnog dela 95 koja je bliža upravljačkom sredstvu 58, tj. klipu, je izveden prstenasti ispust 99 sa aksijalnim otvorom 98 koji je oslonjen na gornji kraj elementa 96 u obliku šipke. Od aksijalnog otvora 98 se pružaju upolje radijalni otvori 97 kojima se aksijalni otvor 98 dovodi u fluidnu vezu sa trećom komorom 62.

Kao što je detaljnije opisano u gore pomenutoj holandskoj prijavi patenta koja je podneta istog dana, u drugoj komori 60 deluje upravljački pritisak, odnosno pritisak pomoću koga se upravlja radom uređaja 8 za upravljanje pritiskom, tako da se posle smanjenja pritiska u trećoj komori 62 i unutrašnjem prostoru 4 ispod minimalnog željenog pritiska zapremina komore 60 povećava, dok se upravljačko sredstvo 58, tj. klip, pomera nadole, tako da se i element 96 u obliku šipke pomera nadole nasuprot dejstvu sile opruge 42, a u smeru prve komore 24. Na taj način se dobija fluidna veza između prve komore 24 i treće komore 62 preko prolaznog otvora 28 u trećem kućištu 95A, četvrte komore 86, radijalnog otvora 37, aksijalnih otvora 36, 98 i radijalnih otvora 97.

U prvoj komori 24 je smeštena potrebna količina sredstva pod pritiskom, a naročito gasa kao što je C02, pod nadpritiskom. Unutar prvog kućišta 18 prva komora 24 je pretežno napunjena sa aktivnim ugljem, na primer, sa aktivnim ugljenim vlaknima 26, koja imaju visoku adsorpcionu i apsorpcionu moć za gas pod pritiskom 0 kome je napred bilo reci, a posebno za C02ili gas koji sadrži C02. Zahvaljujući tome u prvoj komori 24 se može smestiti veoma velika količina gasa pod pritiskom u odnosu na pritisak koji se time dobija. Ovo obezbeđuje tu prednost što prva komora 24 može biti relativno mala, a da ipak sadrži dovoljno gasa pod pritiskom. Takva primena aktivnog uglja je opisana u ranije podnetoj prijaviočevoj holandskoj prijavi patenta 1009654, koja se ovde smatra uključenom kao referenca.

Umesto CO2ili kao dodatak njemu, u prvoj komori 24 mogu biti smešteni različiti drugi fluidi pod pritiskom, na primer, tečnost pod pritiskom. Isto tako, u prvoj komori 24 može biti eventualno smešten jedan reaktant koji može reagovati sa drugim reaktantom da bi se njihovom reakcijom obrazovalo sredstvo pod pritiskom kao što je CO2. Ovo mogu biti, na primer, neka kiselina i neki produkt kalcijuma, kao što su limunska kiselina i (bi) karbonat, pri čemu drugi reaktant može biti smešten u prvoj komori 24 i može reagovati tek posle smanjenja pritiska u njoj, ili u trećoj komori 62, i to bar na onoj strani elementa 94 za zatvaranje, u ovom slučaju ventila, koja je udaljenija od prve komore 24. U tom slučaju reakcija između reaktanata se ne vrši sve dok se element za zatvaranje privremeno ne potisne u otvoreni položaj posle smanjenja pritiska u unutrašnjem prostoru 4 posuđe 1 i komponente se uvedu zajedno ili se podvrgnu promeni pritiska koja je dovoljna za obrazovanje željenog gasa. Takođe se mogu koristiti i druge reakcije koje se biraju, između ostalog, u zavisnosti od vrste fluida koji treba da bude izdat iz posude 1.

Kada se obrazuje gore opisana fluidna veza između prve komore 24 i treće komore 62, gas ističe pod pritiskom i teče preko prolaznog otvora 64 u unutrašnji prostor 4 posude povećavajući na taj način pritisak koji vlada u njemu. Osim toga, povećava se i pritisak u trećoj komori 62, tako da se onda upravljačko sredstvo 58, tj. klip, pomera naviše nasuprot dejstvu upravljačkog pritiska u drugoj komori 60 i to sve dok se element 96 u obliku šipke ne pomeri nazad u položaj koji je prikazan na Fig.2 i radijalni otvor 37 se ne zatvori pomoću zaptivnog prstena 39. Zbog toga se takvim uređajem 8 za upravljanje pritiskom kontinualno održava željeni pritisak u unutrašnjem prostoru 4 posude 1. Naime, kada se izda fluid iz posude 1, onda će pritisak u unutrašnjem prostoru 4 i trećoj komori 62 opasti i upravljačko sredstvo 58, tj. klip, će se pomeriti nadole u cilju gore opisane regulacije pritiska.

Kod prikazanog primera izvođenja, upravljačko sredstvo 58, tj. klip, je spojen sa elementom 96 u obliku šipke, dok je drugo kućište 52 spojeno sa prvim kućištem 18. Ovim je omogućeno neposredno aktivno funkcionalno spajanje upravljačkog sredstva 58, tj. klipa, sa elementom 94 za zatvaranje, u ovom slučaju sa vetnilom. Međutim, to znači da se u slučaju kada ovakav sklop nije uskladišten i sklopljen pod dovoljno visokim pritiskom okoline, odnosno kada u drugoj komori 60 vlada manji pritisak od željenog upravljačkog pritiska, a usled neposrednog dejstva upravljačkog sredstva 58, tj. klipa, na element 94 za zatvaranje, tj. ventil, pomenuti element 94 za zatvaranje, tj. ventil, otvara, zbog čega gas ističe iz prve komore 24 u okolinu.

Da bi se uklonio ovaj nedostatak, prema predmetnom pronalasku je predloženo da se funkcionalno razdvoji upravljačko sredstvo 58, tj. klip, ili drugo odgovarajuće upravljačko sredstvo od elementa 94 za zatvaranje, tj. ventila, ili drugog odgovarajućeg elementa za zatvaranje i da se njihovo odgovarajuće funkcionalno spajanje izvrši tek posle koraka za aktiviranje. Uz poziv na Fig.3 -12 biće opisano više primera izvođenja takvog uređaja za upravljanje pritiskom, a takođe se naglašava i da upravljačko sredstvo koje se u njemu koristi može biti drugačije izvedeno, na primer, kao što je prikazano u gore pomenutoj holandskoj prijavi patenta koja je podneta istog dana, od strane istog prijavioca.

Na Fig.3 A i B je prikazan u preseku bočni izgled dela jednog poželjnog primera izvođenja posude prema pronalasku sa delom uređaja 108 za upravljanje pritiskom, na primer, onakvog kakav je prikazan na Fig.l i 2. Uzgred, jasno je da se za posudu takođe mogu koristiti i drugi primeri izvođenja uređaja za upravljanje pritiskom prema predmetnom pronalasku osim onih koji su ovde prikazani.

Na Fig.3 A je prikazan uređaj 108 za upravljanje pritiskom koji se nalazi u prvom, odnosno razdvojenom položaju, pri čemu se na ovoj slici vidi deo zida 103 posude sa otvorom 115 u njemu, u kome se nalazi pokretno sredstvo 117 za zatvaranje u zaptivnom zahvatu sa gumenim zaptivnim prstenom 119 ili sličnim zaptivnim elementom. Na nekom rastojanju ispod otvora 115 pomoću podesnog sredstva 121 za kačenje je okačeno prvo kućište 118 uređaja 108 za upravljanje pritiskom, pri čemu je uređaj 108 za upravljanje pritiskom montiran tako da mu se položaj ne može menjati. U sredstvu 117 za zatvaranje, na onoj njegovoj strani koja je bliža prvoj komori 124, nalazi se prostor 123 u kome se može pričvrstiti drugo kućište 152 naleganjem sa malim preklopom, tako da se odgovarajuće sredstvo 150 za spajanje na drugom kućištu 152 pruža na malom rastojanju od sadejstvujućeg sredstva 148 za spajanje na prvom kućištu 118. Aksijalni otvor 198 je takođe smešten na malom rastojanju od elementa 196 u obliku šipke. U ovom položaju element 194 za zatvaranje, tj. ventil, se ne može aktivirati, a bar se ne može otvoriti, tako da gas ne može isticati iz prve komore 124 u unutrašnji prostor 104.

U sredstvu 117 za zatvaranje se nalazi kanal 125 za istakanje koji je na jednom kraju povezan sa prostorom 123, dok na drugom kraju može biti povezan, na primer, sa crevom 127, koje dalje može biti povezano sa uređajem za istakanje fluida ili sličnim. U prostoru 123 je smešten niz rebara 128 koja drže krajnji zid 156 drugog kućišta 152 na rastojanju od zidova prostora 123 i u aksijalnom, i u radijalnom smeru. Zahvaljujući tome, u toku upotrebe piće može teći pored drugog kućišta 152 do kanala 125 za istakanje bez obzira na položaj sredstva 117 za zatvaranje.

Da bi se uređaj 108 za upravljanje pritiskom pripremio za upotrebu u posudi sa Fig.3 A, sredstvo 117 za zatvaranje samo treba da se pomeri u smeru unutrašnjeg prostora 104, odnosno u ovom slučaju naniže, čime potiskuje drugo kućište 152 pričvršćujući ga za prvo kućište 118 pomoću sredstava 148, 150 za spajanje. U isto vreme, time se aksijalni otvor 198 gura u položaj preko elementa 196 u vidu šipke. Ovaj drugi, odnosno spojeni položaj u kome je uređaj 108 za upravljanje pritiskom pripremljen za upotrebu je prikazan na Fig.3B. Sredstvo 117 za zatvaranje onda može da se opet pomeri naviše, ali eventualno može i da se pričvrsti u pritisnutom položaju. U stanju koje je prikazano na Fig.3B pritiskom u unutrašnjem prostoru 104 se upravlja u zavisnosti od upravljačkog pritiska u trećoj komori 162, a na način koji je bio napred opisan.

Kod varijante primera izvođenja sa Fig.3 koja nije prikazana sredstvo 117 za zatvaranje sadrži jedan ventil koji zatvara kanal 125 za istakanje u stanju koje je prikazano na Fig.3 A, tj. u stanju maksimalno pomerenom naviše. Ovaj ventil se automatski otvara kada se sredstvo 117 za zatvaranje na Fig.3 A gurne na dole. Prednost koja se time postiže je ta što sredstvo 117 za zatvaranje u isto vreme funkcioniše i kao slavina. Kanal 125 za istakanje, međutim, može biti i izostavljen, ukoliko je predviđena druga slavina, na primer, kao stoje prikazano na Fig.l.

Takođe kod primera izvođenja koji je prikazan na Fig.3, upravljačko sredstvo 158, tj. klip, može biti povezan sa elementom 196 u obliku šipke tako da je komora 160 pre aktiviranja relativno velika, i smanjuje se tek onda kada se sredstvo 117 za zatvaranje pritisne nadole. Fig.4 prikazuje varijantni primer izvođenja kod koga je drugo kućište 252 druge komore 260 povezano sa elementom 294 za zatvaranje, tj. ventilom, dok se upravljačko sredstvo 258, tj. klip, pruža u otvorenom kraju kućišta 252 koji je udaljeniji od prve komore 224 i može biti pričvršćen u dva različita položaja u odnosu na zid 203 posude. Na Fig.4 na levoj strani je prikazano upravljačko sredstvo 258, tj. klip, koji je pričvršćen u gornjem položaju, zbog čega je druga komora 260 relativno velika i u suštini nije pod pritiskom, tako da će kućište 252 ostati nepokretno. Pritiskanjem upravljačkog sredstva 258, tj. klipa, nadole u položaj koji je prikazan na desnoj strani na Fig.4, u kome se on drži na zidu 203 pomoću ispusta 253, zapremina druge komore 260 se znatno smanjuje, tako da se u njoj dobija željeni upravljački pritisak. Pramena pritiska u unutrašnjem prostoru 204 rezultovaće odmah time što se kućište 252 pomera dalje ođupravljačkog sredstva 258, tj. klipa, u smeru naniže, čime se aktivira element 294 za zatvaranje, tj. ventil, radi oslobađanja gasa iz prve komore 224. Fig.5 prikazuje primer izvođenja upravljačkog uređaja prema pronalasku kod koga je prva komora 324 snabdevena sa elementom 394 za zatvaranje, tj. ventilom, koji je u prikazanom primeru izvođenja muški ventil. Jasno je, međutim, da to može biti i ventil sa klapnom ili ženski ventil. Druga komora 360 se nalazi u kućištu 352, u kome je uz odgovarajuće naleganje smešteno upravljačko sredstvo 358, tj. klip, zajedno sa zaptivnim O prstenom 370. Vreteno 366 je kruto povezano sa upravljačkim sredstvom 358, tj. klipom, i pruža se u smeru elementa 394 za zatvaranje, tj. ventila. Slobodni kraj 367 vretena 366 nije povezan sa elementom 394 za zatvaranje, tj. ventilom. U suštini cilindrični

srednji deo 369 ima prvi, otvoreni kraj 381 kojim je pričvrćen na elementu 394 za zatvaranje, tj. ventilu, a njegov obodni zid je snabdeven sa više prolaznih radijalnih otvora 397 namenjenih za obrazovanje fluidne veze između prve komore 324 i treće komore 304 kada je element 394 za zatvaranje, tj. ventil, otvoren. Srednji deo 369 je kod drugog kraja 379 koji je udaljeniji od prve komore 324 snabdeven sa proširenim delom 371 sa osloncem 373. Slobodni kraj 367 vretena 366 pruža se u otvoru 375 srednjeg dela 369 i snabdeven je sa elastičnim elementima 377 koji su prednapregnuti upolje, a koji u ovom primeru izvođenja predstavljaju ispuste. U prvom položaju koji je prikazan na Fig.5 elastični elementi 377 se oslanjaju na unutrašnjoj strani užeg dela otvora 375, između elementa 394 za zatvaranje, tj ventila, i oslonca 373. Ovo znači da upravljačko sredstvo 358, tj. klip, može da se slobodno pomera duž unapred izabranog rastojanja koje je sa jedne strane određeno minimalnim rastojanjem između slobodnog kraja 367 i elementa 394 za zatvaranje, tj ventila, a sa druge strane, položajem elastičnih elemenata 377 i oslonca 373. U stvari, kada se upravljačko sredstvo 358, tj. klip, pomera dalje unutar kućišta 352 u smeru krajnjeg zida 356, sve do položaja koji je predstavljen isprekidanom linijom ili preko njega, slobodni krajevi elastičnih elemenata 377 dolaze u položaj iznad oslonca 373 i iskaču upolje, tako da će posle daljeg pomeranja nadole upravljačkog sredstva 358, tj. klipa, zahvatiti gornju površinu oslonca 373. Elastični elemenat 377 i oslonac 373 na taj način obrazuju prvo i drugo sredstvo za spajanje. Kada se upravljačko sredstvo 358, tj. klip, pomera nadole iz položaja koji je predstavljen isprekidanom linijom, onda se kao rezultat povećanja zapremine druge komore 360 srednji deo 369 pomera nadole zajedno sa njim i time se otvara element 394 za zatvaranje, tj ventil.

Iz položaja upravljačkog sredstva 358, tj. klipa, koji je prikazan punom linijom na Fig.5, a koji ne dopušta funkcionisanje elementa 394 za zatvaranje, tj. ventila, on se može dovesti u položaj za upotrebu pomoću koraka za aktiviranje. U tu svrhu se, na primer, pritisak u unutrašnjem prostoru 304 privremeno povećava spoljašnjim dejstvom, tako da se upravljačko sredstvo 358, tj. klip, pomera naviše u položaj koji je prikazan isprekidanom linijom prevladavajući dejstvo upravljačkog pritiska u drugoj komori 360. Kao posledica toga, elastični elementi 377 se pomeraju iznad oslonca 373 i ostvaruje se aktivni položaj uređaja za upravljanje pritiskom. Jasno je da se ovo može postići, na primer, i mehaničkim povlačenjem upravljačkog sredstva 358, tj. klipa, u položaj koji je predstavljen isprekidanom linijom ili na bilo koji drugi podesan način.

Fig.6 šematski prikazuje jedan drugi varijantni primer izvođenja, kod koga je u vretenu 466 izveden otvor 475, pri čemu je vreteno 466 povezano sa upravljačkim sredstvom 458, tj. klipom, tako da otvor 475 ima slepi kraj 479. Kod otvorenog kraja 481 otvor 475 je snabdeven sa proširenim delom 471, tako daje na rastojanju od slepog kraja 479 formiran oslonac 473. Srednji deo 469 ima prvi kraj koji je pričvršćen u elementu 494 za zatvaranje, tj. ventilu, i to ženskom ventilu u ovom slučaju, i snabdeven je sa prolazom 497 radi obrazovanja fluidne veze između prve komore 424 i unutrašnjeg prostora 404 posude kada je element 494 za zatvaranje, tj. ventil otvoren. Na svom drugom kraju srednji deo 469 je snabdeven sa elastičnim elementima 477 koji su prednapregnuti upolje, a koji u ovom primeru izvođenja predstavljaju ispuste. Kada se slobodni krajevi elastičnih elemenata 477 stisnu zajedno, oni mogu da skliznu u relativno uži deo otvora 475, između slepog kraja 479 i oslonca 473, gde ti elastični elementi 477 mogu da se slobodno pomeraju u uzdužnom smeru, tako da dopuštaju pomeranje upravljačkog sredstva 458, tj. klipa, a bez toga da se element 494 za zatvaranje, tj. ventil, aktivira. Tek onda kada se upravljačko sredstvo 458, tj. klip, pomeri tako da se zapremina komore 460 znatno smanji i slobodni krajevi 483 elastičnog elementa 477 se pomere ispod oslonca 473, elastični elementi 477 mogu da se rašire tako da njihovi slobodni krajevi 483 mogu da zahvate oslonac 473 naslanjajući se na njega. U ovom položaju pomeranje upravljačkog sredstva 458, tj. klipa, u smeni elementa 494 za zatvaranje, tj. ventila, rezultuje time što se srednji deo 469 pritiska naniže zajedno sa njim, čime se otvara element 494 za zatvaranje, tj. ventil. Prvi i drugi položaj prvog i drugog sredstva za spajanje koja obrazuju vreteno 466, bar oslonac 473, srednji deo 469, i bar elastični elementi 477, predstavljeni su sa isprekidanim linijama u prvom, razdvojenom položaju, a sa punim linijama u drugom,

spojenom položaju.

Fig.7 prikazuje deo upravljačkog sredstva sa Fig.6, kod koga upravljačko sredstvo 458, tj. klip, ima vreteno 466 koje je podeljeno na dva dela 466A, 466B.

Prvi, cilindrični deo 466A je kruto spojen sa upravljačkim sredstvom 458, tj. klipom, i na slobodnom kraju je snabdeven sa prirubnicom 461 koja se pruža prema unutrašnjosti, pri čemu u središtu ima jedan otvor. Kroz taj otvor se pruža drugi deo 466B vretena 466, koji je na onom kraju koji je smešten unutar prvog dela 466A vretena 466 snabdeven sa proširenjem koje obezbeđuje njegovo pravilno vođenje, a osim toga se naslanja i na prirubnicu 461 kada se drugi deo 466B vretena 466 maksimalno pomeri nadole. U drugom delu 466B vretena 466 je izveden otvor 475 koji ima prošireni deo 471 kod svog spoljnog slobodnog kraja, čime je obrazovan oslonac 473. Elastični elementi 477, koji nisu prikazani na Fig.7, srednjeg dela 469, kao što je onaj prikazan na Fig.6, ponovo mogu biti prihvaćeni u otvoru 475 u prvom i drugom položaju o kojima je napred već bilo reći. U ovom primeru izvođenja ostvarena je ta prednost što je omogućeno veće slobodno pomeranje upravljačkog sredstva 458, tj. klipa, kada se elastični elementi 477 i oslonac 473 kao sredstva za spajanje nalaze u prvom, razdvojenom položaju koji ne dozvoljava aktiviranje elementa 494 za zatvaranje, tj. ventila, pošto drugi deo 466B vretena 466 može da se slobodno pomera u odnosu na prvi deo 466A vretena 466 duž rastojanja S. Tek onda kada se unutrašnji kraj drugog dela 466B vretena 466 osloni na klip 458A i elastični elementi 477 se oslone na oslonac 473, element 494 za zatvaranje, tj. ventil, se može aktivirati.

Fig.8 prikazuje naredni varijantni primer izvođenja upravljačkog sredstva 458, tj. klipa, sa vretenom 466 za primenu kod uređaja za upravljanje pritiskom sa Fig.6. U proširenom delu 471 otvora 475, jedan rub 485 se pruža od oslonca 473 u smeru suprotnom od upravljačkog sredstva 458, tj. klipa, i slepog kraja 479 otvora 475, pri čemu se taj rub 485 nalazi unutar proširenog dela 471. Kod ovog primera izvođenja slobodni krajevi 483 elastičnih elemenata 477 moraju da prođu pored ivice 487 ruba 485 u cilju da pređu iz prvog, razdvojenog položaja u drugi, spojeni položaj da bi mogli da se oslone na oslonac 473. Prednost koja je time ostvarena je ta što uravljačko sredstvo 458, tj. klip, mora da se pomeri u odnosu na kućište 452 duž relativno velikog rastojanja, ti. zapremina druge komore 460 mora da se znatno smanji, odnosno postaće manja nego Što je neophodno za stvaranje željenog upravljačkog pritiska. Ovo znači da je mogućnost neželjenog aktiviranja elementa 494 za zatvaranje, tj. ventila, značajno smanjena, što još više povećava bezbednost posude prema pronalasku. Fig.9 i 9A prikazuju u preseku bočni izgled i izgled spreda narednog varijantnog primera izvođenja upravljačkog sredstva za posudu prema predmetnom pronalasku. Kod ovog primera izvođenja je na elementu 594 za zatvaranje, tj. ventilu, kod prve komore 524 pričvršćen srednji deo 569 sa prolazom 597, pri čemu je na srednjem modelu 569 postavljen elastični element 577. U položaju koji je prikazan na Fig.9, elastični element 577 je eventualno prednapregnut na levo, iz razloga koji će biti opisani u nastavku. Za upravljačko sredstvo 558, tj. klip, sa klipnim prstenom 570 je pričvršćeno vreteno 566, koje je snabdeveno sa dva otvora koja su smeštena jedan pored drugog. Na Fig.9 se vidi da prvi otvor 575A, koji je smešten na levoj strani, ima dubinu Si, a da drugi otvor 575B, koji je smešten na desnoj strani, ima dubinu S2, koja je veća od dubine S|.

Dubina otvora 575A,B se inače određuje polazeći ođ otvorenog kraja 581 otvora 575A,B koji je inače udaljeniji od upravljačkog sredstva 558, tj. klipa. Kod prikazanog primera izvođenja elastični element 577 je na svom slobodnom kraju snabdeven glavom 591 koja je izvedena u vidu poprečne šipke. Prvi otvor 575A je odvojen od drugog otvora 575B sa pregradom 595 koja se završava na rastojanju od otvorenog kraja 581. Kod otvorenog kraja 581 otvora 575A,B delimično fleksibilna klapna 593 je vezana na strani prvog otvora 575A i pruža se ukoso do suprotnog zida drugog otvora 575. U klapni 593 je izveden prorez 593A kroz koji se može pružati elastični element 577. Tada se glava 591 oslanja na strani sa kracima klapne 593 u obliku viljuške koja je inače bliža upravljačkom sredstvu 558, tj. klipu.

Na Fig.9 je prikazan prvi, razdvojeni položaj, u kome se glava 591 pruža u drugom otvoru 575B između njegovog slepog kraja 579B i klapne 593. Upravljačko sredstvo 558, tj. klip, onda može da se slobodno pomera duž visine koja je određena rastojanjem između slobodne ivice 599 pregrade 595 i slepog kraja 579B drugog otvora 575B. Kada se upravljačko sredstvo 558, tj. klip, pomera naviše sve dotle dok glava 591 ne dođe ispod slobodne ivice 599 pregrade 595, on će biti vođen u prvom otvoru 575A pomoću klapne 593. Ako se posle toga upravljačko sredstvo 558, tj. klip, ponovo pomeri nadole, glava 591

će biti prihvaćena u prvom otvoru 575A i oslanjaće se na šlepom kraju 579A prvog otvora 575A, čime se dobija drugi, spojeni položaj. Posle pomenutog pomeranja nadole upravljačkog sredstva 558, tj. klipa, element 594 za zatvaranje, tj. ventil, će se aktivirati preko elastičnog elementa 577. Klapna 593 onemogućava da se glava 591 oslobodi iz otvora 575A,B. Osim toga, klapna 593 je smeštena tako blizu slobodne ivice 599 pregrade 595, da glava 591 ne može da se lako pomeri između njih kada se pomera naviše duž klapne 593. Time je sprečeno da se glava 591 pomeri nazad u drugi otvor 575B. Uzgred se naglašava da kada je elastični element 577 dovoljno prednapregnut u smeru prvog otvora 575A, onda klapna 593

eventualno može biti i izostavljena.

Fig.l0,1 OA i 10B prikazuju u preseku bočni izgled i aksonometrijski izgled, respektivno, dela narednog varijantnog primera izvođenja uređaja za upravljanje pritiskom koji je naročito podesan za primenu sa ventilom sa klapnom. Takvi ventili sa klapnom, pomoću kojih prolazni otvor može da se otvori ili zatvori naginjanjem vretena za aktiviranje, poznati su iz prakse i ovde neće biti dalje opisivani. Kod ovog primera izvođenja element 694 za zatvaranje, tj. ventil, sa klapnom koji je povezan sa prvom komorom 624, snabdeven je sa elementom 669 u obliku šipke koji u ovom primeru izvođenja predstavlja vreteno za aktiviranje sa proširenom glavom 667. Proširena glava 667 prvenstveno ima konveksan vrh. U kućištu 652 druge komore 660 se prihvata upravljačko sredstvo 658, tj. klip, na kome je pričvršćen element 666 u obliku viljuške koji u ovom primeru izvođenja predstavlja vreteno. Upravljačko sredstvo 658, tj. klip, ima smer P pomeranja koji se pruža pod uglom, a prvenstveno pod pravim uglom u odnosu na srednju liniju L elementa 694 za zatvaranje, tj. ventila, sa klapnom i vretena 669 za aktiviranje. Vreteno 666 upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, je snabdeveno sa prvom viljuškom 690 i sa drugom viljuškom 692. Na

Fig.lOB je u aksonometrijskom izgledu predstavljeno vreteno 666 sa prvom viljuškom 690 i drugom viljuškom 692, zajedno sa vretenom 669 za aktiviranje sa njegovom proširenom glavom 667. Prva i druga viljuška 690, 692 su smeštene u paralelnim ravnima V na rastojanju jedna od druge. U neutralnom položaju koji je prikazan na Fig.lOB ovo rastojanje je označeno sa d^ Svaka viljuška 690, 692 ima po dva kraka sa srednjim prorezima 690A i 690B, respektivno, koji su otvoreni na onom svom kraju koji je udaljeniji od upravljačkog sredstva 658, tj. klipa. Prorezi 690A,B imaju veću širinu od širine vretena 669 za aktiviranje, ali manju od širine proširene glave 667. Shodno tome, dve viljuške 690, 692 mogu da skliznu između elementa 694 za zatvaranje, tj. ventila, i proširene glave 667, duž vretena 669 za aktiviranje. Prva viljuška 690 je kraća od druge viljuške 692, kao i prorez 690A koji je izveden u njoj. Zatvoreni kraj 679A prvog proreza 690A leži na rastojanju od upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, koje je veće od rastojanja između upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, i zatvorenog kraja 679B drugog proreza 690B.

Na Fig.10 je prikazan uređaj za upravljanje pritiskom u prvom, razdvojenom položaju, pri čemu se prva viljuška 690, koja je elastično deformisana do izvesne mere, oslanja na vrh proširene glave 667. Materijali i deformacija viljuške 690 se biraju tako da omoguće pomeranje upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, u smeru P, a bez toga da zajedno sa njime izvrši pomeranje vretena 669 za aktiviranje, odnosno aktiviranje elementa 694 za zatvaranje, tj. ventila, sa klapnom. Iz ovog položaja uređaj za upravljanje pritiskom se može aktivirati prelaskom u drugi, spojeni položaj zahvaljujući pomeranju upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, u smeru krajnjeg zida 656, tako da slobodni kraj prve viljuške 690 prođe pored proširene glave 667, kao što je prikazano na Fig.lOA. Napon elastične deformacije u prvoj viljušci 690 će onda obezbediti da se ona vrati u ravan V, pa će se ona pružati ispod donje strane proširene glave 667. Zahvaljujući tome, posle povratka upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, u smeru elementa 694 za zatvaranje, tj. ventila, vreteno 669 za aktiviranje će biti prihvaćeno u prvom prorezu 690A. Posle daljeg pomeranja upravljačkog sredstva 658, tj. klipa, u smeru suprotnom od krajnjeg zida 656, a posle povećanja zapremine komore 660, zatvoreni kraj 679A će se nasloniti na vreteno 669 za aktiviranje i, posle daljeg pomeranja, povući će sa sobom vreteno 669 za aktiviranje, tako da će se ono nagnuti u odnosu na srednju liniju L o kojoj je bilo reči. Time će se otvoriti element 694 za zatvaranje, tj. ventil, sa klapnom, pa će gas moći da teče iz prve komore 624 u unutrašnji prostor 604. Posle povećanja pritiska u unutrašnjem prostoru 604, upravljačko sredstvo 658, tj. klip, će se pomeriti nazad, čime će se druga komora 660 smanjiti, tako da se element 694 za zatvaranje, tj. ventil, sa klapnom može vratiti u svoj zatvoreni položaj. Eventualno, na vretenu 669 za aktiviranje između elementa 694 za zatvaranje, tj. ventila, i proširene glave 667 može biti

smešten vodeći prsten 667A, koji je na Fig.lOA predstavljen isprekidanom linijom, tako da će se bar druga viljuška 692 voditi između elementa 694 za zatvaranje, tj.

ventila, i vodećeg prstena 667A, čime se ostvaruje još bolje pozicioniranje.

Fig.ll prikazuje jednostavan primer izvođenja uređaja za upravljanje pritiskom namenjenog prema predmetnom pronalasku za aktiviranje elementa 794 za zatvaranje, tj. ventila, sa klapnom. Kod ovog primera izvođenja upravljačko sredstvo 758, tj. klip, koji ograničava drugu komoru 760 unutar kućišta 752

obuhvata vreteno 766 sa slobodnim kosim krajem 781. Na elementu 794 za zatvaranje, tj. ventilu, sa klapnom na prvoj komori 724 je postavljen deo 769 za spajanje takođe sa kosim slobodnim krajem 783. Vreteno 766 se vodi unutar kućišta 752 pomoću vodice 757. Posle povećanja druge komore 760 vreteno 766 se pomera nadole, u smeru elementa 794 za zatvaranje, tj. ventila, sa klapnom. Sadejstvujući kosi krajevi 781, 783 će obezbediti da element 794 za zatvaranje, tj. ventil, sa klapnom pređe iz zatvorenog položaja u otvoreni položaj. Takvo rešenje takođe može da se lako upotrebi u onim primerima izvođenja koji su gore opisani, a u kojima se koriste ventili sa klapnom umesto ventila ili drugih odgovarajućih elemenata za zatvaranje koji su tamo prikazani.

Fig.l2 prikazuje naredni varijantni primer izvođenja uređaja 808 za upravljanje pritiskom prema pronalasku. Kod ovog primera izvođenja u udubljenju 872 u prvom kućištu 818 je izveden prolazni otvor 828 sa aksijalnim otvorom 836. Element 840 za zatvaranje u vidu kuglice se potiskuje na sedište 834 pomoću opruge 842 koja predstavlja sredstvo za prednaprezanje, pri čemu se čivfja 880 pruža iz elementa 840 za zatvaranje kroz aksijalni otvor 836 u udubljenje 872.

Opruga 842 i element 840 za zatvaranje su smešteni u četvrtoj komori 886 sa ulaznim otvorima 888 koji se završavaju u prvoj komori 824. Zahvaljujući tome,

udubljenje 872 može biti smešteno na relativno velikom rastojanju od zida prvog kućišta 818. Kod ovog primera izvođenja drugo kućište 852 je smešteno u udubljenju 872, tako da se njegov krajnji zid 856 naslanja na dno 878 udubljenja.

Kod ovog primera izvođenja upravljačko sredstvo 858, tj. klip, je izveden kao cilindar sa spoljašnjim obimom koji približno odgovara unutrašnjem obimu drugog kućišta 852, uz umetanje odgovarajućeg klipnog prstena 870 ili sličnog zaptivnog sredstva koje je nepropusno i za gasove, i za tečnosti. Između upravljačkog sredstva 858, tj. klipa, i krajnjeg zida 856 je obrazovana druga komora 860. Na kraju upravljačkog sredstva 858, tj. klipa, koji je udaljeniji od druge komore 860

je sadržano upravljačko sredstvo 866, koje je izvedeno kao disk 867 sa ivicama 890,

892 u vidu zarubljene kupe. Ovaj disk 867 ima spoljašnji prečnik koji, na primer, približno odgovara unutrašnjem prečniku udubljenja 872, dok je najmanji prečnik ivica 890, 892 u vidu zarubljene kupe približno jednak prečniku upravljačkog sredstva 858, tj. klipa.

Kada se upravljačko sredstvo 858, tj. klip, nalazi u neutralnom, tj. razdvojenom položaju, i u drugoj komori 860 vlada nizak pritisak, onda se donja ivica 892 u vidu zarubljene kupe nalazi nasuprot gornje strane čivije 880. Zahvaljujući tome, element 840 za zatvaranje ne može da se aktivira upravljačkim sredstvom 858, tj. klipom, pošto se potiskuje upolje pomoću opruge 842. Kada u trećoj komori 862 pritisak bar privremeno poraste, onda se upravljačko sredstvo 858, tj. klip, potiskuje nadole, čime se smanjuje druga komora 860 i povećava pritisak u njoj. Upravljačko sredstvo 858, tj. klip, se onda gura pored čivije 880 privremeno je potiskujući unazad nasuprot dejstvu opruge 842. Kada upravljačko sredstvo 858, tj. klip, prođe, onda se element 840 za zatvaranje gura nazad u položaj za zatvaranje. Na taj način se aktivira uređaj 808 za upravljanje pritiskom. Kada pritisak u trećoj komori 862 opet opadne na vrednost manju od upravljačkog pritiska, upravljačko sredstvo 858, tj. klip, se gura naviše, čime se potiskuje čivija 880, a time i element 840 za zatvaranje nasuprot dejstvu opruge 842, čime se obrazuje fluidna veza između prve komore 824, ulaznih otvora 888, četvrte komore 886 i prolaznog otvora 828, u cilju povećanja pritiska u trećoj komori 862, a time i u unutrašnjem prostoru posude. Kada pritisak u unutrašnjem prostoru dovoljno poraste, upravljačko sredstvo 858, tj. klip, se ponovo gura nazad u položaj koji je prikazan na Fig. 12 i element 840 za zatvaranje se ponovo zatvara.

U principu, uređaji za upravljanje pritiskom prema predmetnom pronalasku imaju važnu dodatnu prednost što se nakon pada upravljačkog pritiska u drugoj komori, na primer, zbog propuštanja, odn. curenja, upravljačko sredstvo pomera u zatvoreni položaj, tako da je jednostavno i efikasno sprečeno da gas nekontrolisano ističe iz prve komore u treću komoru i da izazove povećanje pritiska u posudi, a bar u trećoj komori. Na taj načinje znatno povećana bezbednost posude prema pronalasku, a posebno uređaja za upravljanje pritiskom koji se koristi u njoj.

Claims (10)

1. Posuda za izdavanje fluida koja sadrži uređaj za upravljanje pritiskom sa korakom za aktiviranje, radi održavanja u suštini konstantnog, unapred podešenog pritiska u posudi (1) koja je prilagođena za izdavanje tečnosti, pri čemu uređaj (8,

108, 808) za upravljanje pritiskom sadrži prvu komoru (24,124, 224, 324, 424,524, 624, 724, 824) koja sadrži fluid pod pritiskom, a posebno gas pod pritiskom, zatim drugu komoru (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860) u kojoj bar u toku upotrebe vlada upravljački pritisak, i treću komoru (62,162, 862) koja je obrazovana pomoću unutarnjeg prostora (4, 104, 204, 304, 404, 604) posude (1) ili je u vezi sa njim, ali koja je bar delimično sadržana u unutrašnjem prostoru (4, 104, 204, 304, 404,604) posuđe (1), pri čemu je između prve komore (24, 124, 224,324, 424, 524, 624, 724, 824) i treće komore (62, 162, 862) smešten prolazni otvor (28, 828) u kome je sadržan element (94,194,294, 394,494, 594, 694, 794) za zatvaranje radi zatvaranja prolaznog otvora (28, 828) u toku upotrebe kada je pritisak u trećoj komori (62,

162, 862) viši od upravljačkog pritiska, dok je upravljačko sredstvo (58, 158, 258, 358,458, 558,658, 758) pomerljivo pomoću pomerljivog ili deformabilnog dela zida druge komore (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860) i prilagođeno je bar za delimično pomeranje elementa (94, 194,294, 394,494, 594, 694, 794) za zatvaranje kada je pritisak u trećoj komori (62, 162, 862) niži od upravljačkog pritiska da bi omogućio strujanje fluida pod pritiskom pod pritiskom iz prve komore (24,124, 224, 324, 424, 524, 624, 724, 824) u treću komoru (62, 162, 862), naznačena time, stoje pre upotrebe upravljačko sredstvo (58, 158, 258, 358, 458, 558, 658, 758) dovedeno u položaj u kome je bar funkcionalno razdvojeno od elementa (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje i što je uređaj (8,108, 808) za upravljanje pritiskom prilagođen za funkcionalno spajanje upravljačkog sredstva (58, 158, 258, 358, 458, 558, 658, 758) sa elementom (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje pre upotrebe pomoću koraka za aktiviranje.

2. Posuda prema zahtevu I, naznačena time, što upravljačko sredstvo (58,158, 258, 358, 458, 558, 658, 758) sadrži prvi deo i drugi deo, pri čemu je prvi deo povezan sa elementom (94, 194,294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje, dok je drugi deo povezan sa pomerljivim ili deformabilnim delom zida druge komore (60, 160, 260, 360,460, 660, 760, 860), i Što prvi i drugi deo sadrže prvo i drugo sredstvo za spajanje koja se mogu dovesti iz prvog, razdvojenog položaja u kome je taj deo zida druge komore (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860) slobodno pomerljiv u odnosu na element (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje u drugi, spojeni položaj u kome su sredstva za spajanje spojena radi omogućavanja pomeranja elementa (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje pomeranjem ili deformacijom tog dela zida druge komore (60, 160, 260, 360, 460, 660,760,860).

3. Posuda prema zahtevu 2, naznačena time, što prvo sredstvo za spajanje sadrži više elastičnih elemenata (377,477) koji su prednapregnuti upolje, dok drugo sredstvo za spajanje sadrži otvor (375, 475) koji je bar delimično širi na otvorenom kraju (381, 481) nego na suprotnom kraju (379, 479) radi obrazovanja oslonca (373, 473) na rastojanju od njega, pri čemu su elastični elementi (377,477) u prvom, razdvojenom položaju oslonjeni na unutrašnjoj strani otvora (375, 475) između oslonca (373, 473) i užeg kraja (379, 479), dok su u drugom, spojenom položaju oslonjeni na onoj strani oslonca (373, 473) koja je bliža širem, otvorenom kraju (381,481).

4. Posuda prema zahtevu 2 ili 3, naznačena time, što je prvo sredstvo za spajanje povezano sa prvim delom.

5. Posuda prema zahtevu 2, naznačena time, što element za zatvaranje predstavlja ventil (694) sa klapnom, pri čemu prvo sredstvo za spajanje sadrži element (669) u obliku šipke koji ima proširenu glavu (667) i povezan je sa ventilom (694) sa klapnom, dok drugo sredstvo za spajanje sadrži element (666) u obliku viljuške koji ima najmanje dve viljuške (690, 692) sa po dva kraka i jednim srednjim prorezom (690A, 690B) koji ima širinu veću od širine elementa (669) u obliku šipke, ali manju od širine njegove proširene glave (667), pri čemu su u prvom, razdvojenom položaju kraci prve viljuške (690) elementa (666) u obliku viljuške koji su smešteni na gornjoj strani glave (667) prednapregnuti u smeru proširene glave (667) i slobodno pomerljivi iznad nje ne izazivajući aktiviranje ventila (694) sa klapnom, dok je u drugom, spojenom položaju element (669) u obliku šipke prihvaćen u prorezu (690A) prve viljuške (690), tako da su njeni kraci smešteni između proširene glave (667) i ventila (694) sa klapnom omogućavajući pomeranje zatvorenog kraja (679A) proreza (690A) prema elementu (669) u obliku šipke radi aktiviranja ventila (694) sa klapnom zahvaljujući pomerljivosti dela zida druge komore (660).

6. Postupak za pripremu posude za izdavanje fluida pod u suštini konstantnim pritiskom, naznačen time, što se sud (10) pod pritiskom u obliku cilindrične limenke snabdeva sa prvim delom uređaja (8, 108, 808) za upravljanje pritiskom koji sadrži bar element (94,194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje koji je prednapregnut u zatvorenom položaju i može se otvoriti pomoću nadpritiska koji deluje na njega iz spoljašnjosti; pri čemu se fluid, a posebno gas, uvodi pod relativno visokim nadpritiskom u sud (10) pod pritiskom, a nakon prestanka dejstva nadpritiska element (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje se dovodi u pomenuti zatvoreni položaj, posle čega se na prvom delu postavlja drugi deo uređaja (8, 108, 808) za upravljanje pritiskom koji sadrži upravljačko sredstvo (58, 158, 258, 358, 458, 558, 658, 758) upravljano upravljačkim pritiskom koje pogoni element (94, 194, 294, 394, 494, 594, 694, 794) za zatvaranje bar u toku upotrebe nasuprot dejstvu pomenutog prednaprezanja u otvoreni položaj kada u okolini suda (10) pod pritiskom vlada pritisak koji je niži od pomenutog upravljačkog pritiska; posle toga se sud (10) pod pritiskom sa spojenim prvim i drugim delom umeće u posudu (1) koja se puni sa fluidom koji treba da bude izdat i nakon toga se zatvara, dok se upravljačko sredstvo (58, 158, 258, 358,458, 558, 658,758) aktivno funkcionalno spaja sa elementom (94,194,294,394,494, 594,694, 794) za zatvaranje pomoću koraka za aktiviranje.

7. Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se drugi deo uređaja (8, 108, 808) za upravljanje pritiskom montira u sredstvu (117) za zatvaranje posude (1), a bar kod njega, dok se prvi deo uređaja (8, 108, 808) za upravljanje pritiskom montira u posudi (1) na malom rastojanju od drugog dela, i kada se posuda (1) zatvori, onda se drugi deo pomera u položaj za sadejstvo sa prvim delom tako da se pomeranjem drugog dela aktivira uređaj (8,108, 808) za upravljanje pritiskom.

8. Postupak prema zahtevu 7, naznačen time, što se drugi deo uređaja (8, 108, 808) za upravljanje pritiskom montira u uređaju (16) za istakanje fluida ili pored njega i što se pomeranjem tog drugog dela aktivira uređaj (16) za istakanje fluida, a bar priprema za upotrebu.

9. Postupak prema zahtevu 7, naznačena time, što se pre upotrebe privremeno stvara nadpritisak u unutrašnjem prostoru (4, 104, 204, 304, 404, 604) posude (1) radi aktivnog funkcionalnog spajanja upravljačkog sredstva (58, 158, 258, 358, 458, 558, 658,758) sa elementom (94,194,294,394,494,594,694,794) za zatvaranje.

10. Postupak prema zahtevu 9, naznačen time, što se upravljačko sredstvo (58, 158, 258, 358, 458, 558, 658, 758) upotrebljava sa drugom komorom (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860) koja je bar delimično definisana pomoću pomerljivog dela zida druge komore (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860), pri čemu je u drugoj komori (60, 160, 260, 360, 460, 660, 760, 860) tokom upotrebe podešen upravljački pritisak, dok se pre upotrebe podizanjem pritiska u unutrašnjem prostoru (4, 104, 204, 304,404, 604) posude (1) znamo smanjuje zapremina druge komore (60,160,