RS49841B

RS49841B - Biorazgradivi alginatni gelovi sa kontinualnim oslobađanjem

Info

Publication number: RS49841B
Application number: YUP-694/00A
Authority: RS
Inventors: Merrill Seymour GOLDENBERG; Jian Hua GU
Original assignee: Amgen Inc.,
Priority date: 1998-05-18
Filing date: 1999-05-14
Publication date: 2008-08-07
Also published as: CA2331446A1; BG65397B1; US20020168406A1; EA003670B1; HUP0101895A3; ATE343378T1; DK1079811T3; IL139617A0; CY1105944T1; BG104943A; PL344337A1; NO20005564L; AU3993999A; ES2275341T3; YU69400A; HUP0101895A2; JP2002515419A; NZ507943A; EP1079811A1; WO1999059549A1

Abstract

Kompozicija u obliku gela sa odloženim kontinualnim oslobađanjem, naznačen time, što se sastoji od: a) biorazgradivog anjonskog polisaharida; b) biološki aktivnog proteina; i c) najmanje jednog vezanog polivalentnog jona metala, gde biološki aktivan agens sadrži protein i i što dati biorazgradiv anjonski polisaharid je alginatni estar koji je jonski umrežen obezbeđujući biorazgradiv, biokompatibilian hidrogel alginatnog estra koji se može injektirati.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na formulacije i upotrebu zrnaca biorazgradivog aiginatnog gela sa kontinualnim i/ili odloženim oslobađanjem.

Oblast lenhike

Sa napretkom tehnologija genetskog i ćelijskog inženjerstva, pristupačnost rekombinantnih proteina je dovela do napretka u upotrebi ovih proteina kao medikamenata u terapeutskim primcnama. Mnoge bolesti ili stanja koja se tretiraju sa farmaceutskim proteinima zahtevaju kontinualan nivo proteina, da bi se postigao najefikasniji rezultat terapije. Međutim, kao u slučaju većine proteinskih farmaceutskih proizvoda, sa generalno kratkim bioloSkim poluvremnom života, zahtevaju učestano davanje. Ponavljano davanje injekcije u različitim intervalima, dovodi do fluktuacija u sadržaju medikamenta, uz značajno fizičko i fmansijsko opterećenje pacijenata. Pošto mnoga stanja bolje reaguju na kontrolisan nivo farmaceutskog proizvoda, postoji potreba za medikamentom čije se oslobađanje (ispuštanje u sistem) može kontrolisati i kojim bi se obezbedilo konzistentno oslobađanje u dužem periodu. Ovakvi medikamenti sa kontinualnim-oslobađanjem pružaju pacijentu ne samo poboljšane profilaktičke, terapeutske ili dijagnostičke efekte, nego takođe smanjuju frekvenciju primanja injekcija,

i ukupne troškove.

Tekući napori da se pri lečenju ljudi i životinja između doza obezbedi kontinualni nivo leka, obuhvatili su upotrebu biorazgradivih polimera kao matrica za kontrolisano oslobađanje medikamenta. Na primer, u Great Britain Patent No. 1,388,580 opisuje seupotreba hidmgelova za kontinualno oslobađanje insulina. U.S. Patent No. 4.789,550

opisuje upotrebu mikrokapsula alginata obloženih sa polilizinom, za oslobađanje proteina

pomoću enkapsuhranih živih ćelija Pokušaji kontinualnng oslobađanja koriste takođe i

preparate anjonskog ili katj unskog polimera. okružene jonskim polimerima suprotnog

naelektrisanja, za enkapsuliranje u ćelije koje su u stanju da proizvode biološki aktivne

preparate; U.S. Patent No. 4,744,933. Slično, opisane su višestruke prevlake anjonskih i

kanonskih umreženih polimera, kao sredstva za pružanje kontrolisanog oslobađanja; U.S.

Patent No. 4,690,682 i 4,789.516. Pored toga, u ostalim pokušajima se opisuje upotreba

samih alginata, ili alginata obloženih sa drugim biorazgradivim polimerima, za

kontrolisano oslobađanje polipeptidnih preparata ili njihovih katjonskih precipitata; PCT

WO 96/00081, PCT WO 95/29664 i PCT WO96/03116.

Međutim, ovi pokušaji nisu pružili zadovoljavajuće načine kontinualnog

oslobađanja željenih proteinskih farmaceutskih proizvoda. Poznato je da se, pod uslovima

in vivo,upotrebom nekih biorazgradivih polimera, npr. kopolimera polilaktid-glikolid,

ispoljavaju nagli početni skokovi u oslobađanju medikamenta; Johnson, O. ct al.,Nature

Med.1996,2.(7), 795. Pored toga, opštepoznato je da proteini, koji se koriste u današnjim

oblicima peparata za kontinualno oslobađanje, posle izlaganja sredstvima za

enkapsulaciju, mogu da pođlegnu denaturisanju ili gubitku bioaktivnosli. Takvi preparati

koriste organske nutvarače koji imaju Štetne efekte na odabrani protein. Konačno, kao Što

će biti razmotreno u nastavku, upotreba samog alginata nije dala željeno kontrolisano

oslobađanje proteina, neophodno za efikasne terapeutske rezultate.

Dobro su poznati alginati, anjonski polisaharidi koji se nalaze u prirodi, a koje

čine 1,4-vezana-P-D-manuronska kiselina i a-L-guluronska kiselina; Smidsrod, O. et al.,

Trends in Biotechnoi,1990, fi, 71-78; Aslani P. etal., J. Microencapsulation,1996,

11(5), 601-614. Alginati tipično variraju od 70% manuronske kiseline i 30% guluronske

kiseline, pa do 30% manuronske kiseline i 70% guluronske kiseline; Smidsrod, v. gore.

Alginska kiselina nije rastvomauvodi, dok su soli, koje formira sa monovalentnim

jonima, kao što su notrijumov, kalij urnov i amonijumov jon, rastvomc u vodi; McDowelI,

R.H., "Propcrtics of Alginales", 4. izdanje. Alginales Industries Ltd. London, 1977.

Poznalo je da polivalentni kaljoni rcaguju sa alginatima i spontano formiraju gelove.

Alginati imaju raznovrsne primene. kao što su aditivi za hranu, adhezivi,farmaceutske tablete i za nanošenje na rane. Takođe, alginati se preporučuju u tehnikama ruzdvajanja proteina. Na primer, Gray, C,J. et al.Bioteclmology and Bioengineering,1988,31,607 612. opisuju vezivanje insulina unutar cink-kalcijumovih alginatnih gelova, za odvajanje insulina od drugih scrumskih proteina

Postoji takode široka dokumentacija o alginatnim matricama u sistemima za oslobađanje leka. videti na primer, U.S.Patent No. 4,695,463, gde se opisuje sistem za oslobađanje na bazi alginata u žvakaćoj gumi i u farmaceutskim preparatima. Alginatna zrnca se koriste za kontrolisano oslobađanje raznih proteina, kao što su: faktor nekroze tumora u zrncima katjon-alginat, koja su obložena polikatjonima; Wee, S.F.,Pmceed. lntern. Symp. Control. Rel. Bioact, Mater.,1994,21,730-31; faktor transformacije rasta, enkapsuliran u alginatna zmca; Puolakkinen, P.A: et al.,Gastroentavlogy,1994, 107.1319-1326, angiogeni taktori, vezani unutar kalcij um-alginatnih zrnaca; Dovvns, E.C. etal., J. ofCelhilar Physiology,1992,152.422-429: albumin, vezan unutar hitosan-alginatnih mikrokapsula; Polk, A.eial., J. Pkarmaceutical Sciences,1994,83(2), 178-185; hi tosan-kalcij um-alginatna zmca obložena polimerima; Okhamafc. A.O. et al.,J. Microencapsul.1996,13(5). 497-508; hemoglobulin, enkapsuliran hilosan-kalcijum-alginatnim zrncima; Huguet, M.L.et vb., JApplied Polymer Science1994,51,1427-1432, Hugucl. ML. e l al..Process Biochemistry,1996,31, 745-751; i interleuktn-2, enkapsuliran u mikrosforama alginal-hitosan; Liu, L.S. et al.,

Proceeil./ nterii. Symp. ControLRel. BioactMater.1995,22,542-543.

Sistemima koji za vezivanje proteina koriste zmca alginatnog gela ili zmca gela alginat/kalcijum, nedostaje efekat kontinualnog oslobađanja, usled brzog oslobađanja proteina iz alginatnih zrnaca; Liu, L. et al.,J. Control. Rel.1997, 43, 65-74. Da bi se tzbeglo tako brzo oslobađanje, u brojnim gornjim sistemima je pokušano sa upotrebom obloga od polikatjonskog polimera (npr. polilizin, hitosan) da bi se usporilo oslobađanje proteina iz alginatnih zrnaca; videti npr. Wheatley, M.A. et al,J. Applied PolymerScience 1991,43, 2123-2135;Wee, S.F, el al., v. gore; Liu, L.S el al. v. gore; VVee. S.F. et al..Comrolhtl Heicasc Societv1995,22,566-567; i Lim el al, v gore.

Polikaljoui. kao što je polilizin, su pozitivno nacleklrisani poHelektrolili koji stupaju u interakciju sa negativno naelektrisanim molekulima alginata, dajući komplekse polielektrolita, koji dcluju kao difuzione barijere na površini zrnca. Problemi koji se javljaju pri upotrebi polikatjona su u tome Što: (I) ove formulacije mogu biti citotoksične. zahvaljujući polikatjonima; Huquet. M.L. etal., v. gore; Zimmermann, Ulrich.Electrophoresis1992, J3,269, Bcrgman, P. el aL,ClinicalScience1984,67,35; (2) polikatjoni su podložni oksidaciji; (3) zrnca sa polikatjonskim prevlakama nisu podložna eroziji i nagomilavaju se u telu; (4) ove formulacije se pripremaju mukotrpnim procedurama oblaganja, koje se sastoje od višestrukih oblaganja polikatjonskim polilizinom: Padoletal., Proceetl. lntern. Symp. Control. Rel. Biouct. Mater.1986,2,216; i (5) jonske interakcije između proteina i polikatjona mogu da dovedu do gubitka aktivnosti proteina ili da izazovu nestabilnost proteina

Francesco et al., U.S.Patent No. 5336,668 (i navodi koji se tamo citiraju) opisuju potpune i delimične estre alginske kiseline, koji se dobijaju različitim postupcima, a poseduju interesantna farmaceutska svojstva. Opisano je kako se alginski estri mogu koristiti kao biorazgradivi plastični materijali za upotrebu u medicini-hirurgiji; zatim, kao aditivi u širokom opsegu polimernih materijala; ih da se koriste za dobijanje različitih medikamenata. Potencijalna upotreba esterifikovanih alginata u formulacijama za kontinualno oslobađanje nije diskutovana, niti su opisani esterifikovani alginatni hidrogelovi.

Nightlinger et al,Proceed. Svmp. ControlReiBioact. Mater.1995,22,738-739, opisuju mikroslere esterifikovane hijaluronske kiseline (HA), koje imaju svojstva kontinulanog oslobađanja. Obično se navode različite brzine razgradnje njihovih HA derivata i opisuje se kako se eslar "čepa" da bi se oslobodili ostaci alkohola i HA. Nema razmatranja u vezi sa tim kako ili zašlo se sam HA skelet razgrađuje u polimeme jedinke niže molekulske mase.

Da bi sistem za kontinualno oslobađanje na bazi polisaharida bio upotrebljiv, polisahand mom biti biorazgrađiv na proizvode koji nisu toksični. Nađeno je da neki sistemi alginatnog gda, iako su efikasni u pružanju kontmualnng oslobađanja luka. dovode do "kvržice" (ili čvora) na mostu davanja injekcije, usled vrlo usporene resorpcije gela. U lerapeutskom tretmanu sa niskim dozama leka i retkim davanjem injekcija, ovo ne mora biti veliki problem Međutim, u terapeutskom tretmanu sa visokim dozama i čestim davanjem injekcija, ovaj efekat može da uslovi zabranu. Potrebno je da se usavrši način povećanja brzine resorpcije alginatnog gela na mestu davanja injekcije.

Stoga, još uvek postoji potreba za razvojem farmaceutskih formulacija za kliničke primene, koje pružaju raznovrsnije i efikasnije načine kontinualnog oslobađanja Brojni rekombinanini ili prirodni proteini mogli bi biti delotvomiji pri konstantnom dugotrajnom oslobađanju i tako davali efikasnije kliničke rezultate.

Ovaj pronalazak daje takva poboljšanja. Farmaceutski preparati koji koriste čestice biorazgradivog alginatnog gela ili gelove iz ovog pronalaska, u stanju su da daju povećanu bioupotrebljivost, zaštitu proteina, smanjenu razgradivost i usporeno oslobađanje, uz povećanu stabilnosti jačinu proteina. Takođe, farmaceutski preparati iz ovog pronalaska daju jednostavan, brz i jevtin način oslobađanja kontrolisanog rekombinantnog proteina i efikasnije profitaktičke, terapeutske ili dijagnostičke rezultate.

Suština pronalaska

Ovaj pronalazak je proizašao iz studija koje su koristile nemodifikovane alginatne hidrogelove (klasa anjonskih polisaharida) za kontinualno oslobađanje proteina. Ovi nemodifikovani alginatni hidrogelovi koji sadrže proteine (videti, priključene U.S. Application 08/857,913 i 08/912.902) delujunavremenski-odložen način, pri čemu se ovi materijali mogu puniti u špric i ostaviti da se formira nastane gel u istom špricu i nađeno je da se ovi gelovi mogu injektirati. Posle pojedinačne subkutalne injekcije na modelu giodara, tokom više dana opaža se kontinualno oslobađanje proteina: međutim, primetna kvržica ili čvor ostaje na mestu davanja injekcije duže vremena, sa malom pramenom u veličini. Ova krvržica se sastoji od alginatnog gela ispunjenog vodom, a veličina kvržice je zavisna od zapremine gela koji je ubrizgan Na mestu ubrizgavanja ostaju takode zmca gela

Dakle, ovaj pronalazak se odnosi na novu klasu biorazgrađivih biokompalibilnih polisaharidnih hidrogelova, npr htdrogelova alginatnog estra, za kontinualno oslobađanje terapeutskth proteina. Neočekivano, hidrogelovi alginatnog estra, pored geliranja, mogućnosti da se daju injekcijama i svojstava kontinualnog oslobađanja ncmodifikovanih alginata. ne ostavljaju kvržicu na mestu ubrizgavanja, naime hidrogelovi aglinatnog estra su biorazgradivi ili podležu eroziji, pa se postepeno resorbuju u okolna tkiva, uz slabu reakciju na mestu ubrizgavanja.

Preparati iz ovog pronalaska sastoje se od alginatnih estara ili njihovih derivata, jonski umreženih u matricu hidrogeta (koji sadrži vodu), koja sadrži terapeutski agens, kao što je protein.

Ovaj pronalazak se još odnosi na postupak za proizvodnju biorazgrađivih preparata sa kontinualnim oslobađanjem.

Dalje, ovaj pronalazak se odnosi na upotrebu materijala od alginatnog estra u tečnim smešama, za vremenski odloženo geliranje u telu.

Ovaj pronalazak se dalje odnosi na preparate u kojima su hidrogelovi alginatnog estra, za kontinualno oslobađanje aktivnih agenasa, poželjno terapeutskih proteina, u obliku zrnaca ili mikrosfera

U jednoj realizaciji ovog pronalaska hidrogelovi alginatnog estra daju preparate za primenu na ciljnim meslima u telu pacijenta. Ovi preparati su korisni za: prevenciju ili inhibiciju stvaranja priraslica tkiva, koje sledi posle hirurgije ili traumatske povrede; za popunjavanje tkiva, naročito za ispunjavanje mekih i tvrdih tkiva; za ispunjavanje zatvorenog prostora materijalom koji može da se resorbuje; kao potpora za rast tkiva; i za privijanje na rane.

U sledećoj realizaciji hidrogelovi alginatnog estra daju aktivni agens koji sadrži uređaje za implantaciju u telo. pri ćemu ovaj agens može biti ih vezan ili nevezan za alginalni polimer

U sledećoj realizaciji preparata hidrogela alginatnog estra iz ovog pronalaska daje se postupak za poboljšanje bioupotrcbljivosti aktivnog agensa u preparatu.

Konačno, preparati hidrogela alginatnog estra iz ovog pronalaska daju još i postupak za dobijanje konstantnog nivoa krvi kod pacijenta u toku dužeg vremnkog perioda.

Detaljan opis pronalaska

Eisp^ali

Hidrofilni polimeri, uključujući alginate i njihove derivate, mogu se dobiti iz raznih komercijalnih, prirodnih ili sintetskih izvora, što je dobro poznato u stanju tehnike. Naziv hidrofilni polimer, kako se ovdc koristi, odnosi se na potimere rastvome u vodi ili na polimere koji imaju afinitet za absorpciju vode. Prosečnom stručnjaku su dobro poznati hidrofilni polimeri. Oni obuvataju, ali nisu i ograničeni na, polianjone, uključujući anjonske polisaharide, kao što su alginat, karboksimetilamiloza, soli poliakrilne kiseline, soli polimetakrilne kiseline, kopolimer etilena i anhidrida maleinske kiseline (polueslar), karboksimetil-celuloza, dekstransulfat, heparin, karboksimetildekstran, karboksiceluloza, 2,3-đikarboksiceluloza, trikarboksiceluloza, kai-boksi-gumiarabika, karboksikaraginan, pektin, karboksipektin, karboksitragant guma, karboksi ksantan guma, pentozanpoiisulfat, karboksi-skrob, karboksimetil hitin/hitozan, kurdlan, inozitolheksasulfat, b-ciklodekstrinsulfat, hijaluronska kiselina, hondroitin-6-sulfal, dermatansulfat, heparinsulfal, karboksimetilskrob, karaginan, poligalakturonat, karboksiguar guma, polifosfat, polialdehidokarbonska kiselina, poli-l-hidroksi-l-sullbnai-propen-2, kopolimer stirena i maleinske kiseline, agaroza, mezoglikan, sullbpropilovani polivinil-alkoholi, celulozasulfal, protaminsulfat, fosfoguar guma, poli-glutaminska kiselina, poli-asparaginska kiselina, poli-amtnokiseline, njihovi derivati i kombinacijeProsečni stručnjak zna da ceni činjenicu da su u okviru ovog pronalaska i drugi hiđrolilm polimeri

Slično, vezani polivalentni joni metala se mogu dobiti iz raznih komercijalnih, prirodnih ili sintetskih izvora. Stoje dobro poznato u stanju tehnike. Joni metala mogu naročito da potiču, ali se njima ne ograničavaju, od aluminijuma, barijuma, kalcijuma, gvozda, mangana, magnezij uma. stroncij uma i cinka. Poželjni joni metala su kalcij um i cink ili njihove soli, kao Što su cink-acetal, kalcijum-acetai, ili hloridne soli. Mogu se takođe koristiti mali molekuli i soli, koji su rastvomi u vodi, kao što su amonijum-sullat, aceton, euinol i glicerin.

Kao komponente za esterifikovanje karboksi grupa alginske kiseline koriste se alkoholi aliratičnog niza, na primer, oni sa najviše do 34 atoma ugljenika, koji mogu bili zasićeni ili nezasićeni, a koji takođe mogu opciono biti supstituisani sa drugim slobodnim ili funkcionalno modifikovanim grupama, kao što su amino, hidroksi. aldehido. keto, merkapto. karboksi grupe, ili sa grupama koje se izvode iz istih, kao Što su hidrokarbil ili dihidrokarbilamino (u nastavku nazv "hidrokarbil" treba uzeti da označava ne samo monovalemne radikale ugljovodonika, kao što je vrsta CnH^-i, već i bivalentne i Irivalcntne nidikalc, kao Što su "alkilcni" -CnHanili "alkilideni" =Cnl b^, elarske ili eslarske gmpe. acetalne ili ketalne grupe, lioetarske ili tioeslarske grupe i esterifikovane karboksi grupe, ili karbamidne ili karbimidne grupe, supstituisane sa jednom ili dve hidroksi grupe, sa nilril grupama ili sa halogenima.

Iz prethodno pomenutih grupa koje sadrže hidrokarbil radikale. poželjne su: niži alifatični radikali. kao što su het ero atomi, kao što su kiseonik, azot i sumpor. Prednost se daje alkoholima supstituiranim sa jednom ili dve gone pomenule funkcionalne grupe.

Alkoholi iz gomje grupe, koji se prioritetno koriste u nazivima ovog pronalaska, su oni sa najviše 12, a naročito sa najviše 6 atoma ugljenika i u kojima hidrokarbilradikali. u gore pomenutim amino, etarskim, estarskim,lioeiurskim, tioestarskim. ucelalskim, kelulskim grupama, predstavljaju alkil grupe sa najviše 4 atoma ugljenika. i takođe. u esteri ti kovanim karboksi sli supslituisamm karbamidnim grupama hidrokarbil grupu, alkili >u sa istim brojem atoma ugljenika i u kojima su amino ili ulkilenkarbumidnc grupe .-sa iny\ iše S atoma ugljenika. Od ovih alkohola treba pomenuii pre svih, zasićene i nezasićene, kao sto su metil, etil, propi I. izopropil alkohole, pa amil. pentil, heksil, oktil, nonil i dodecil alkohole, a pre svih ovih, alkohole linearnog lanca, kao što su n-oktil ili n-dodecii alkoholi Medu supstituisane alkohole iz ove grupe, treba da se uvrste bivalentni alkoholi, kao što je etilenglikol, propilenglikol ili butilenglikol. pa irivaleninc alkohole, kao Što je glicerin, aldehido alkohole, kao što je tartronil alkohol, karboksi alkohole, kao što je mlcčna kiselina, na primer, -oksipropionska kiselina, gtikolna kiselina, jabučna kiselina, vinske kiseline, limunska kiselina, aminoalkoholi. kao što je aminoetanol. aminopropanol. n-aminobulanol i njihovi dimetil i dietil derivati na aminskoj funkcionalnosti, pa holin. pirolidiniletanol, piperidiniletanol, piperazmiletanol, i odgovarajući derivati n-propil ili n-bulil alkohola, monotioetilenglikol ili njegovi alkil deriv ati, na primer. etilderivat na merkaplo funkcionalnosti.

Od viših zasićenih alifatičnih alkohola, oni koji su vredni da se posebno pomenu su na primer, cetil alkohol i miristil alkohol, ali su za potrebe ovog pronalska naročito značajni viši nezasićeni alkoholi, sa jednom ili dve dvogube veze, kao Što su naročito oni koji se nalaze u mnogim bitnim uljima i imaju afinitet prema terpenima, kao što su citronelol, geraniol, nerol. neroliđol. linalol, famezol, fitol.

Od nižih nezasićenih alkohola pažnju treba posvetiti propargil alkoholu.

Od alifatičnih alkohola, svi koji su pomenuti gore su oni sa samo jednim benzenskim ostatkom i u kojima alifatični lanac ima najviše 4 atoma ugljenika, a u kojima benzenski ostatak može biti supstituisan sa, između 1 i 3, metil ili hidroksi grupe, ili sa atomima halogena, naročito sa hlorom, bromom ili jodom, i u kojima alifatični lanac može biti supstituisan sa jednom ih više funkcionalnih grupa, koje se biraju između grupe koju čine tri amino grupe ili mono- ili dimetil-grupe, ili sa pirolidinskim ili piperidinskim grupama. Od ovih alkohola, naročito su poželjni benzil alkohol i fenetil alkohol. Alkoholi cikloalifatičnog ili alifatičnog-cikloalitatičnog niza mogu se izvesti iz mono ili policikličnih ugljovodonika i mogu imati najviše do 34 atoma ugljenika. Od alkohola koji se izvode iz cikličnih ugljovodonika sa jednim prstenom, posebno treba pomenuti one sa najviše 12 atoma ugljenika. a prstenovi sadrže, poželjno, između 5 i 7 atoma ugljenika, koji su opciono supslituisani sa na primer, između jedne i tri niže alkil grupe, kao Što su metil, etil, propil ili izopropil grupe Posebni alkoholi iz ove grupe su cikloheksanol, ciklohcksandiol, 1,2,3-cikloheksantriol i 1,3,5-cikloheksantriol (lloroglucilol). inozitol, alkoholi koji se izvode iz p-mentana, kao Što je karvomentol mentol, alfa- i gama-terpineol, I-terpineol alkoholi, poznati kao "terpineoli", 1,4- i 1,8-lerpin. Alkoholi koji se izvode iz ugljovodonika sa kondenzovanim prstenovima su, na primer, oni iz grupe tujana, pinana, kampbana, a naročito tujanol, sabinol pinolhidrat, D-i L-bomeoI i D- i L-izobomeol.

Takođe treba uključiti alkohole koji se izvode iz reakcije esterifikacije epoksi jedinjenja sa alginatima (videti npr. U.S. Patent No. 2,463,824 i U.S. Patent No. 2,426,125).

Polianjoni iz ovog pronalaska, koji sadrže ukupnu i delimičnu estarsku grupu, su obično kiseli polisaharidi, u kojima je glukozidni kiseonik vezan u beta položaju za karbonilni ugljenik estra. Bez pozivanja na neki posebni mehanizam, takav raspored ovih ostataka dozvoljava kidanje polimemog lanca po mehanizmu bela-eliminacije, koji se može odigrati pod fiziološkim uslovima.

Estri atginske kiseline iz ovog pronalaska se sastoje od ostataka manuronske kiseline (m-COOH ili m-COO anjon) i ostataka guluronske kiseline (g-COOH ili g-COO anjon), međusobno povezanih glikoziđnim vezama etar-kiseonik, u skladu sa sledećom opštom formulom 1:

gde su:

Mjeostatak manurosnke kiseline, n-COOH ili anjon m-COO; M' je ostatak estra manurosnke kiseline, m-COORi;

ti je ostatak guluronske kiseline, g-COOH ili anjon g-COO;

<T je ostatak estra guluroske kiseline, g-COOR>;

A predstavlja lanac koji nije ni g- niti m-jedinka, kao što su šećeri, proizvodi oksidacije šećera, ili alifatični, arornatiči, araittatični, alaromattčni, cikloalifatični

■udikali. koji mogu biti supsliluisani ili prekinuti sa heteroatomima. vezanim unutar ili sa kraja ovih lanaca.

ni, n2. n3, n4 i n5 su celi brojevi koji predstavljaju prosečan relativni broj ugrađenih jedinki,

Rii R? su. nezavisno, alifatični, arornatiči, aralifatični, alaromatični. cikloalifatični radikali. koji mogu biti supsliluisani ili prekinuti sa heteroatomima; i derivati (npr. u kojima su hidroksilnc grupe acetilovane i reagovale sa izocijanatima) i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

U estrima iz ovog pronalaska poželjno je daje Ri=» Rs- alifatični ili aromatični radikal, i još daje 100(n2+ii4) / (n I-Hi2+n3+n4) jednako od 1-99 mol%, poželjno 5-50 moI%, poželjnije 6-30 mol%,još poželjnije 6-15 mol%, a najpoželjnije 7-12 mol%,i poželjno je da je 100 n5 / (n 1 +n2+n3+n4) manje od 10 mol%.

U parcijalnim estrima ovog pronalaska ne-esleirfikovane karboksi grupe mogu bili slobodne ili konvertovane u soli. Baze za formiranje ovih soli se biraju u skladu sa krajnjom upotrebom proizvoda. Ncorganske soli se mogu formirati iz alkalnih metala, kao što su kalij um. a naročito natrij um i amonijum, ili da se izvode iz zemnoalkalnih metala, kao što su kalcijum ili magnezijum, ili su to aluminij umove soli.

Posebno interesantne su soli organskih baza, naročito baza koje sadrže azot, i to alifatičnih, cikloalifatičnih ili heterocikličnih amina. Ove amonijumove soli se mogu izvesti iz terapeutski prihvatljivih amina ili netoksičnih, ali terapeutski neaktivnih amina, ili iz amina sa lerapeutskim delovanjem. Iz prve grupe poželjni su alifatični amini, na primer, mono-, di- i tri-alkilamini, sa alkil grupama koje imaju najviše 8 atoma ugljenika, ili arilalkilaminima sa istim brojem atoma ugljenika u alifatičnom delu, a gde aril označava benzensku grupu, po mogućstvu supstituisanu sa između 1 i 3 metil grupe ili aloma hulogena ili hidroksi grupe. Biološki neaktivne baze za dobijanje ovih soli mogu takođe biti ciklične, kao što su monociklični alkilenamini, sa između 4 i 6 atoma ugljenika u prstenu, sa mogućnošću da im prsten bude prekinut sa heteroatomima koji se biraju iz grupe koju čine azot, kiseonik i sumpor,kao što supiperazin ili morfolin, ili mogu bili supsliluisani, na primer, sa amino ili hidroksi funkcijama, kao što su aminoetanol, ctilendiamol, eulendiamin, efedrin ili holin.

Stepen i vrsta esierifikacije se mogu konlrolisati postupcima sinteze koji su poznati u stanju tehnike. Požetjnojedasealginatni estridobijaju tretmanom kvatememih amonijumovih soli alginske kiseline sa konvencionalnim sredstvima za alkilovanje, u aprotonskom organskom rastvaraču, kao što je dimetilsulfoksid. Poželjno je da dobijeni estri predstavljaju estre monovalentnih alkohola, kao što je niži alkil, kao što je etil, iliaralkil, kao što je benzil, ili njihove smeše. Estri se takođe mogu formirati reakcijom alginske kiseline sa okstranom ili sa jedinjenjima koja sadrže epoksi, kao što su etilen- ili propi lenoksid.

Moguće je takođe formiranje kvatememih amonijumovih soli parcijalnih estara, na primer, tetraalkilamonijumovih soli sa gore pomenutim brojem atoma ugljenika, a poželjne soli ove vrste su one u kojima četvrta alkil grupa ima između 1 i 4 atoma ugljenika, na primer, metil grupa.

Stepen esterifikacije alginata (iskazan u mol%) povezan je sa željenom brzinom nestajanja (razgradnje) gela u tkivu pacijenta. Ova brzina nestajanjagela jeobično povezana sa željenom brzinom oslobađanja aktivnog agensa iz gela, koja je unutar perioda od 5godinaili manjem, obično od 2 dana do 270 dana, češće od 2 dana do 180 dana, još češće od 2 dana do 90 dana. Stepen esterifikacije (DE) je od I mol% do 99 mol%, poželjno od S mol% do 50 moI%, poželjnije od 6 mol% do 30 mol%, poželjnije od 6 mol% do 15 mol%. poželjnije od 7 mol% do 12 mol%.

Naziv pufer ili puferski rastvor, koji se koristi ovde, koristi se za neorganske ili organske kiseline ili njihovu kombinaciju, za dobijanje pufera na način poznat u stanju tehnike. Neorganske kiseline unutar obima ovog pronalaska su vodonik-halidna (npr. hlorovodonična kiselina), fosforna, azouia ili sumporna. Druge neorganske kiseline koje su dobro poznate prosečnom stručnjaku podrazumevaju se i ovde. Organske kiseline unutar obima ovog pronalaska su alifatične karboksi I ne kiseline i aromatične kiseline, kao što su mravlja, ugljena, sirćetna, propionska, buterna, valerijanska, kaproinska, akriina, malonska, ćilibama, glutarna, adipinska, maleinska, fumama, glicinska ili f<e>nolsulTonsku. Druge organske kiseline su dobro poznate onome koje verziran u stanje tehnike.

Naziv biološki aktivni agensi, kako se ovde koristi, odnosi se na rekombinanlne ili one koji se nalaze u prirodi proteine, bilo humane ili animalne, koji su korisni za profilaktičke, terapeutske ili dijagnostičke primene, kao i agensi koji nisu bazirani na

proteinima, kao Što su mali molekuli. Biološki aktivni agens može biti prirodni, sintetski, polusintetski ili njihovi derivati. Biološki aktivni agensi iz ovog pronalaska moraju biti u stanju da se talože. Podrazumeva se širok opseg biološki aktivnih agenasa, To su, ali ne i njima ograničeni, hormoni, citokini, hematopoietični faktori, faktori rasta, faktori protiv gojaznosti. nutricioni faktori, anti-inflamatomi faktori i enzimi (videti takođe U.S. Patent No. 4.695,463 za dodatne primere korisnih biološki aktivnih agenasa). Prosečan stručnjak lako će biti u stanju da prilagodi željeni biološki aktivni agens preparatima iz ovog pronalaska.

Ovi proteini su, ali nisu i ograničeni na iste, interferoni (videti U.S. Patent No. 5,372,808,5,541,293,4,897,471 i 4,695,623, koji su ovde uključeni, sa crtežima, kroz citate), interleukini (videti U.S. Patent No. 5,075,222, uključen ovde, sa crtežima, kroz citat), erilropoietint (videti U.S. Patent No. 4,703,008,5,441,868,5,618,698,5,547,933 i 5,621,080, uključeni ovde sa crtežima, kroz citate), faktori stimulacije kolonija granulocila (videti U.S. Patent No. 4,810,643,4,999,291,5,581,476,5,582,823 i PCT Publication No. 94/17185, svi uključeni ovde, sa crtežima, kroz citate), faktor stem ćelije (PCT Publication No. 91/05795,92/17505 i 95/17206, uključene ovde, sa crtežima, kroz citate) i protein OB (videti PCT Publication No. 96 40912,96/05309,97/01010 i 97/06816, uključene ovde, sa slikama, kroz citate). Pored toga, biološki aktivni agensi mogu takođe da obuhvate, ali se njima ne ograničavaju, proizvode povezane sa mršavljenjem, insulin, gastrin, prolaktin, adrenokotrikotropni hormon (ACTH), hormon za stimulaciju tiroide (TSH), hormon za stvaranje ćelija žutog tela (LH), hormon za stimulaciju folikula (FSH), humani horionski gonadotropin (HCG), motilin, interferoni (alfa, beta i gama), interleukini (IL-1 do IL-12), faktor nekroze tumora (TNF), protein koji se vezuje na faktor nekroze tumora (TNF-bp), neurotromi faktor izveden iz mozga (BDNF), glijalni neurotromi faktor (GDNF), neurotromi faktor 3 (NT3), faktori rasta fibroplasta (FGF), neurotrofhi faktor rasta (NGF), faktori rasta kostiju, kao što je osteoprotegcrin (OPG), faktori rasta slični insulinu (OGFs), faktor stimulacije kolonije makrofaga (M-CSF), fakor stimulacije kolonije granulocitnih makrofaga (GM-CSF), faktor rasta izveden iz megakeratinocita (MDGF), trombopoietin, faktor rasta izvden iz trombocita (PGDF), faktori rasta koji stimulišu kolonije (CSFs), morfogenetički protein kosti (BMP), superoksidna dismutaza (SOD), aktivator plazminogena tkiva (TPA), urokinaza, streptokinaza i kalikrein. Naziv proteini, kako se ovde koristi, obuhvata peptide, polipeptide, konsenzusne molekule, analoge, njihove derivate i kombinacije.

Derivati biološki aktivnih agenasa mogu da obuhvate pripajanje jednog ili više hemijskih ostataka proteinskom delu. Nađeno je da hemijska modifikacija biološki aktivnih agenasa pod izvesnim okolnostima, pruža dodatne prednosti, kao što su porast stabilnosti i vremena cirkulacije terapeutskog proteina, i smanjenje imunogeniciteta. Prosečan stručnjak u stanju je da odabere željenu hemijsku modifikaciju na bazi željene doze, vremena cirkulacije, otpornosti prema proteoliizi, terapeutskim upotrebama i drugim razmatranjima.

Naziv biorazgradivost, kako se ovde koristi, odnosi se na cepanje molame mase po smatranog polimera na manji broj jedinki u lancu, tj. cepanje na jedinke manje molarne mase. Biorazgradivi gel se odnosi na resorpciju gela u sredini u kojoj se koristi, pri Čemu je ova resorpcija zavisna od ccpanja molekulske mase konstituivnih polimera, koja vodi manjim jedinkama u lancu polimera.

Kompleksi

Proteini, analo/i ili derivati mogu se ordinirati kada se kompleksiraju za vezujući preparat Ovaj vezujući preparat može da ima efekat produžavanja vremena cirkulacije proteina, anuloga ih deriv ata, ili poboljšavanja aktivnosti biološki aktivnog agensa. To može biti protein (ili kao sinonim, peptid), derivat, analog ili kombinacija. Na primer, v ezujući protein za protein OB je receptor proteina OB ili njegov deo, kao što je njegov rastvorili deo. Do drugih vezujućih proteina može se doći ispitivanjem proteina OB, ili odabranog proteina, u serumu, ili empirijskim ispitivanjem na piisusto vezivanja. To vezivanje tipično ne treba da interferira sa svojstvom proteina OB ili analoga ili derivata da se veže na receptor endogenog proteina OB i/ili da utiče na prenos signala. Pored proteina OB, vezujući kompleksi su takođe isto tako primenljivi i na druge tcrapeutske proteine iz ovog pronalaska. Oni koji su verzirani u stanje tehnike u stanju su da utvrde koji su odgovarajući vezujući proteini upotrebljivi u ovom pronalasku.

Slično, sredstva za taloženje, koja se koriste za taloženje biološki aktivnog agensa, mogu se dobiti iz raznih komercijalnih, prirodnih ili sintetskih izvora, koji su dobra poznati u slanju tehnike. Sredstva za taloženje su, ali ne njima ograničena, polivalentni joni metala ili njihove soli, kao Što su acetati, ci trati, hioridi, karbonati, hidroksidi, oksalati.larlarati ili njihovi hidroksidi, kiseline ili polimeri raslvomi u vodi. Joni melalasu, ali ne i njima ograničeni, joni aluminijuma, barijuma, kalcijuma, gvožđa, mangana, magnezijuma, stroncijuma i cinka. Poželjan jon metala je cinkov jon ili njegove soli, kao što su acetatnc hloridne soli. Takođe mogu da se upotrebe mali mo'ckuli i soli, koji su rastvorili u vodi. kao što su amonijum-sulfal, aceton, elanol i glicerin.

Upogledu polimera rastvornih u vodi, to su, ali ne i ograničeni njima, polietilenglikol, kopolimeri eUlenglikol'propilenglikol, karboksimelilceluloza. dekstran. polivinilalkohol, polivinilpirolidon, poli-1 J-dioksolan, poli-1,3,6-trioksan, kopolimeri etilen anhidrid maleinske kiseline, poliaminokiseline, dekstran, poli-(n-vinilpiroidon) polietilenglikol, homopolimeri propilenglikola, kopolimeri propilenoksid elilcnoksid, polioksietilovani polioli, poli vini Ialkoholsukcinat, glicerin, etilenoksidi, propilenoksidi, polioksumeri. atkoksilovani kopolimeri, polianjoni rastvomi u vodi, njihovi derivati ili kombinacije Polimer rastvoran u vodi može biti bilo koje molarne mase, a može da bude ih da ne bude račvast Na primer, poželjna molarna masa polietitenglikola je između oko 700 Da i oko 100 Da, radi lakoće rukovanja i efikasnosti taloženja.

Mogu se koristiti sredstva za taloženje druge veličine i vrste, zavisno od željenog terapeutskog profila (npr trajanja željenog kontinualnog oslobađanja, efekata na biološku aktivnost, ukoliko postoje, lakoće rukovanja, stepena ili nedostatka antigeniciteta i drugih poznatih efekata željenog sredstva za taloženje na terapeutski protein il analog). Prosečan stručnjak će uzeti u obzir i druga sredstva za taloženje, koja su unutar obima ovog

pronalaska.

Pored toga, preparati iz ovog pronalska mogu da obuhvate i posebne dodatke, neophodne za stabilizaciju biološki aktivnog agensa i/ili hidrofilnog polimera. Ovi mogu da se nalaze u puferu i mogu da obuhvate prezervative, ali ne i da se ograniče njima.

Farmaceutski preparati

Farmaceutski preparati sa kontinualnim oslobađanjem iz ovog pronalaska mogu se davati kao oralni (npr. kapsule, kao Što su tvrde kapsule i meke kapsule, čvrsti preparati, kao što su granule, tablete, pilule, troheje ili pastile, kašele, pelete, prašak i iiodlizovani oblici, tečni preparati, kao što su suspenzije) i ne-oralni preparati (npr. intramuskularnim, potkožnim, transdermalnim, intestinalnim, IV (intravenoznim), IP (intraperitonealnim), intraarterijskim, intratekalnim. intrakapsulamim, intraorbitalnim, ubrizgavanjem, pulmonamim, nazalnim, rekialnim i ulerino-lransmukozalnim preparatima).

Generalno, ovim pronalaskom su obuhvaćeni farmaceutski preparati sa kontinualnim oslobađanjem koji sadrže efikasne količine proteina, ili njihove derivate preparate sa kontinualnim ispuštanjem ovog pronalaska, zajedno sa farmaceutski prihvatljivim razblaživačima, prezervativima, sredstvima za rastvaranje, emulgatorima, farmaceutskim preparatima koji pojačavaju dejstvo preparata i/ili nosačima, koji su neophodni za ordiniranje Videti PCT 97/01331 koji je ovde uključen kroz citat Optimalnu farmaceutsku formulaciju za željeni biološki aktivni agens odrediće će proscčan stručnjak . zavisim od puta ordiniranja i željene doze Primen tarmaceutskih preparata su opisani u "Remington's Pharmaceutical Sciences", 18 izdanje, Mack Publishing Co.. Easton, PA. 1990,str. 1435-1712.

Usled tiksotropne prirode formulacije gela sa odloženim dejstvom, za subkutalno davanje mogu se koristiti špricevi. Preparat se može gelirati u špricu za naknadno injektiranje. Ovo geliranje se može obaviti na vremenski odložen način. Ovo vreme se kontrolišc prema potrebi, podešavanjem količine sredstva za geliranje i donora protona u smeši. Takav preparat se koristi za naknadno ponovno geliranje u telu, nakon davanja injekcije. Naziv liksotropan, kako se ovde koristi, odnosi se na viskoznost smeše gela, koja opada pod pritiskom, npr. klipa u špricu, tako da smeša može da teče, npr kroz iglu šprica, a zatim da se na mestu davanja injekcije ponovo formira gel.

Koncept odloženog geliranja može se takođe primeniti na punjenje šprica, gde se preparat gela sa kontinualnim oslobađanjem puni u špric, pa se u unapred određenom vremenu gelira u špricu, npr. od nekoliko minuta do nekoliko sati posle punjenja. Time se izbegava problem punjenja šprica sa materijalom koji je već gelirao. Ovi prethodno napunjeni špricevi se mogu čuvati za naknadno ubizgavanje pacijentima.

Komponente koje mogu biti neophodne za davanje su razblaživači sa različiitim saržajem pufera (npr. Tris-HCI, acetat), različitog pH i jonske jačine; zatim aditivi, kao Sto su površinski aktivna sredstva i sredstva za rastvaranje (npr. Tween 80. HCO-60, Polisorbat 80), antioksidanti (npr. askorbinska kiselina, glutation, natrijum-melabisulfil), drugi polisaharidi (npr. karboksimetilceluloza, natrijum-alginat. natrijum-hijaluomal, protaminsulfat, polietilenglikol), prezervativi (npr. Thimcrsol, benzilalkohol, metilparaben. propiIparaben) i vezujuće supstance (npr. laktoza, manitol); ugradnja ovog materijala u zrnaste preparate polimemih jedinjenja, kao što su polimeri ili kopolimeri poli-mlečna/poliglikolinska kiselina, itd., ili kornbinovano sa lipozomima. Kao komponenta za davanje, može se takođe koristiti hijaluronska kiselina koja može da utiče produži kontinualnosl đelovanja leka u oplicajui. Pored loga, prepaiuti sa kontinualnim oslobađanjem iz ovog pronalaska mogu se takođe dispergovati u uljima (npr. susnmovo ulje. kukuruzno ulje. biljnu ulja) ili njihovim smešama sa fos(blipidom (npr lecilin) ili Irigliceridima masnih kiselina srednje dužine lanca (npr Migivol 812), dajući uljane suspenzije. Preparati iz ovog pronalaska se mogu takođe dispergovati sa sredstvima za dispergovanje, kao Sto su polisaharidi rasivomi u vodi (npr. maniiol, laktoza, glukoza, škrobovi), hijaluronska kiselina, glicin, fibrin, kolagen i neorganske soli (npr. natrijum-hlorid).

Pored toga, podrazumeva se takođe i upotreba mehaničkih uređaja za ordiniranje preparata sa kontinualnim oslobađanjem ovog pronalaska, konstruisanih za pulmonarno davanje terapeutskih proizvoda, uključujući, ali ne i ograničen na, nebulizatore, inhalatoresaodmerenom dozom i inhalatore prahova, koji su poznati prosečnom stručnjaku.

Komponente za ordiniranje mogu da utiču na fizičko stanje, stabilnost brzinu oslobađanjain vivo,i brzinu nestajanjain vivo,ovih proteina i njihovih derivata. Prosečnom stručnjaku je jasno da odgovarajućekomponente za davanjei/ili odgovarajući mehanički uređaji za upotrebu, zavise od terapeutske upotrebe, načina davanja, željene doze, vremena cirkulacije kroz sistem, otpornosti proteina, stabilnosti proteina i drugih razmatranja.

Naftni pnmene

Terapeutski

Upotreba u terapeutske svrhe zavisi od biološki aktivnogagensakoji se koristi. Prosečan stručnjak biće lako u stanju da prilagodi željeni biološki aktivni agens ovom pronalasku za namenjenju terapeutsku upotrebu. Upotreba uterapeutskesvrhe ovih agenasa su detaljnije iznete u sledećim publikacijama, koje su ovde,zajednosa crtežima, uključene kroz citate. U terapeutske svrhe se upotrebljavaju, ali nisu i ograničeni njima, proteini kao što su inlerferoni (videli U.S. Patent No. 5,372,808,5,541,293,4,897,471 i 4,695,623, uključeni ovde, sa crtežima, kroc citate), interleukini (videti U.S Patent No.

5,075,222 uključen ovde, sa crtežima, kroz citat), eritropoietini (videti U.S. Patent No. 4,703,008,5,441,868,5,618,698,5,547,933 i 5,621,080, uključeni ovde, zajedno sa crtežima, kroz citate), faktori stimulacije kolonije granulocita (videti U.S. Patent No. 4,999,291,5,581,476,5,582,823,4,810,643 i PCT Publication No. 94/17185, uključeni ovde, sa crtežima, kroz citate), faktor stem ćelije (PCT Publication No. 91/05795, 92/17505 i 95/17206, uključeni ovde, zajedno sa crtežima, kroz citate) i protein OB (videti PCT Publication No. 96740912,96/05309,97/00128,97/01010 i 97/06816, uključene ovde, sa slikama, kroz citate).

Pored toga, u terapeutske svrhe ovog pronalaska spadaju i biološki aktivni agenasi. kao što su, ali se njima ne ograničavaju, proizvodi protiv gojaznosti, insulin, gastrin, prolaktin, adrenokortikotropni hormon (ACTH), hormon stimulacije tiroide (TSH), hormon za stvaranje žutog tela (LH), hormon za stimulaciju folikuia (FSH), humani horioni gonadotropin (HSG), motilin, interferoni (alfa, beta i gama), interleukini (IL-1 do IL-12), faktor nekroze tumora (TNF), protein koji vezuje faktor nekroze tumora (TNF-bp), neurotromi faktor izveden iz mozga (BDNF), neurotrofni faktor izveden iz glie (GDNF), neurotrofni faktor rasta (NGF), faktori rasta kosti, kao Što je osteoprotegerin (OPG), faktori rasta nalik insulinu (IGFs), faktor stimulacije kolonije makrofaga (M-CSF), faktor stimulacije kolonije granulocita makrofaga (GM-CSF), faktor rasta izveden iz megakeratinocita (MDGF), trombopoietiru faktor rasta izveden iz trombocita (PGDF), faktori rasta stimulacije kolonija (CSFs), morfogenetski protein kosti (BMP), hiperoksidna dismutaza (SOD), aktivator plazminogena tkiva (TPA), urokinaza, streptokinaza i kalikrein. Naziv protein, kako se ovde koristi, obuhvata pcptide. polipeptide, konsenzusne molekule, analogc i njihove derivate i kombinacije. Pored toga, ovi preparati se mogu takođe upotrebiti za proizvodnju jednog ili više medikamenata za tretman ili ublažavanje stanja za koja je namenjen tretman sa ovim biološki aktivnim agensom.

Na primer, u terapeutske svrhe za oksigenaciju krvi i smanjenja resorpcije kosti, ili osteoporoze, mogu se posotići bez gubitka telesne mase.

Kombinova nc terapije.

Ovi preparati i postupci se mogu koristili zajedno sa drugim terapijama, kao što su izmena dijete i vežbanje. Drugi medikamenti, kao što su oni koji su korisni za tečenje dijabetesa (npr insulin, i eventualno amilin), medikamenti za snižavanje holesterola i krvnog pritiska (kao što su oni koji snižavaju sadržaje hpida u krvi ili drugi kardiovaskularni medikamenti), medikamenti za povećanje aktivnosti (npr. amfetamini), diuretici (za eliminisanje tećnosti) i sredstva za suzbijanje apetita. Ordiniranje ovih može biti simultano ili sukcesivno. Poredloga, ovi postupci se mogu koristili zajedno sa hirurškim procedurama, kao Što su kozmetički hirurški zahvati, namenjeni menjanju ukupnog izgleda tela (npr. liposukcija ili laserske himrgije namenjene smanjenju telesne mase. ili himrgije implantacije, namenjene poboljšanju izgleda telesne mase). Zdravstvene beneficije od operacija na srcu, kao Šio su bajpas ili drugi hirurški zahvati, namenjeni olakšavanju štetnih stanja izazvanih blokadom kivnih sudova masnim naslagama, kao što je arterijski plak. mogu se povećati uporednom upotrebom ovih preparata i postupaka. Postupci uklanjanja kamena u žuči, kao što su ultrazvučne i laserske metode, takođe se mogu koristiti pre, za vreme ili posle ovih terapeutskih postupaka. Poredloga, ovi postupci se mogu koristili kao dodatak hirurškim zahvatima ili terapijama kod slomljenih kostiju, povreda mišića i drugih terapija, čime bi se poboljšalo pov cćanje mase čistog tkiva.

Doze

Prosečan stručnjak u stanju je da postavi efikasno doziranje davanjem leka i posmatranjem željenog terapeutskog efekta Doza preparata sa kontinualnim oslobađanjem je ona količina koja je neophodna da se u datom periodu vremena postigne efikasna koncentracija biološki aktivnog agensain vivoDoza i poželjna frekvencija ordiniranju preparata sa kontinualnim oslobađanjem varira sa vrstom biološki aktivnog agensa, željenim trajanjem oslobađanja, ciljnim oboljenjem, željenom frekvencijom davanja leka, biološkom vrstom i drugim faktorima. Poželjno je da formulacija molekula bude takva da daje željeni terapeutski efekat između oko 0,10 ug kg dan i 100 mg'kg/dan.

Uli kasne doze se mogu odrediti korišćenjem dijagnostičkih pogodnosti tokom vremena. Primer za ovaj pronalazak predstavlja doziranje proteina OB Na primer, za merenje količine proteina OB u krvi (plazmi ili serumu) dijagnostičar može prvo da koristi određivanje endogenih sadržaja protiena OB Ova dijagnostička pogodnost može biti u obliku testa na antitela, kao što je sendvič test na antitela Količina endogenog proteina OB se tako kvantitativno odredi na početku i dobije se osnovna linija. Terapeutske doze se određuju preko kvantitativnog određivanja endogenog i egzogenog proteina OB (odnosno, protein, analog ili derivat koji se nalazi u telu, bilo daje nastao u telu ili je dal) nastavljaju se tokom terapije. Na primer, na početku može biti potrebna relativno visoka doza, dok se ne vidi delotvornost terapije, a zatim se koriste niže doze, da se održava delotvornost terapije.

Materijali i postupci

Materijali.

Alginal u obliku natrijum-alginata se može dobiti iz izvora koji su dobro poznati u stanju tehnike. Proteini OB i GCSF su iz firme Amgen Inc. Druge hemikalije su iz izvora koji su dobro poznati u stanju tehniike.

Pobijanje čestice/ zrnca alginatnatnog hidrogela.

Dobijanje čestica i zrnaca alginatnog hidrogela. sa i bez proteina, detaljno je opisano u priključeno j US Appicalion No. 08/842,756, koja je ovde uključena kroz citat

Dobiiarue odloženog gela.

Dobijanje odloženih alginatnih hidrogelova. sa i bez proteina, detaljno je opisano u priključenim U.S. Appication No. 08/857,913 i 08/912,902, a obe su ovde uključene kroz citat.

Sledeći primeri se daju da potpunije ilustruju ovaj pronalazak, ali ih ne treba posmatrati u smislu ograničavanja njegovog obima. Pored toga. u pogledu prethodnog opisa ili primera u nastavku, prosečan stručnjak je u stanju da načini neophodne izmene u opisima masov ne proizvodnje.

Pri mer 1

Primer koji sledi opisuje dobijanje alginatnih estara koji se koriste u ovom pronalasku.

Preparat A: Tcirabutilamonijum (TBA) alginat.

Smola sulTonske kiseline (Bio-Rad, AG MP-50) se konverluje u oblik tetrabulilamonijuma (TBA), tretmanom sa tetrabutilamonijum-hidroksidom (Aldrich),

koristeći Šaržni postupak, na sobnoj temperaturi. Rastvoru 10 g natrijumove soli alginske kiseline, u 800 ml. destilovane vode, doda se 60 mL sulfonske smole (Bio-Rad AG MP-50) u obliku tetrabutilamonijumove soli. Ova smeša se 0,5 h meSa na sobnoj temperaturi. Smola se odvoji liltriranjem. pa opere destilovanom vodom. TBA-alginal u filtraiu se

izoluje sušenjem-smrzavanjem (prinos 16,8 g), pa se potvrdi pomoću 'H NMR.

Preparat B: Parcijalni etilestar alginske kiseline, stepen esterifikacije (DE) = 30 mol%.

Rastvori se TBA-alginat (6 g, 14,4 mmol TBA jedinice) u 500 mL dimetilsulfoksida (DMSO), na sobnoj temperaturi. Zatim se dodajodoetan (Aldrich, 673 mg, 43 mmol). Ova smeSa se 15h nieša na 30°C, pa zatim ohladi do sobne temperature. Ovom rastvoru se lagano dodaje rastvor 2 g NaCl u 20 mL vode,lako da se sav TBA konverluje u natrij urno vu so. Posle 15-30 min mešanja, ovaj rastvor se lagano prespe u 1500 mL etilacelala. Talog se sakupi filtriranjem, pa tri puta ispere smešom aceton/voda (8:1, WV). tri puta acetonom i osuši pod vakuumom. Ovo jedinjenje se ponovo rastvori u destilovanoj vođi (oko 100 mL), pa se pH podesi na oko 6,5, sa 0,2% NaHCO?, na 0°C. Ovaj rastvor se zatim preko noći podvrgne dijalizi (MW frakcija 8000) sa destilovanom vodom, na 4°C, a zatim suši-smrzavanjem. Prinos ovog parcijalnog estra je 2,8 g, a stepen esterifikacije je 30±1% ('H NMR, maleimid kao interni standard).

Preparat C: Totalni i parcijalni etilestar aginske kiseline, DE = 100%, 50%, 20%, 10% i 5%.

Dobijanje ovih jedinjenja je slično opisanom u Preparatu B, izuzev Što se količina potrebnog jodoetana podešava tako da se dobije željeni stepen esterifikacije.

Preparat D: Parcijalni propil-, heksil-, okstil- i dodecil-estri alginske kiseline.

□ubijanja su slična onima iz gornjih Preparata B i C. ali se supstituišu I-jodoprapan, I -jodohcksan. 1-jodookiani 1-jodododekan, rcspektivno, umestojodoetana.

Preparat E; Parcijalni benzilestar alginske kiseline, DE = 30%.

TBA-alginal (2,5 g, 5,99 mmol TBA jedinice) se rastvori u oko 200 mL DMSO, na sobnoj temperaturi. Dodaju se benzilbromid (Aldrich, 307 mg, l ,8 mmol) i TBA-jodid (Aldrich, 30 mg). Ova smeša se 15 h meša na 30°C, pa se zatim ohladi do sobne temperature. Ovom rastvoru se lagano dodaje rastvor 0,6 g NaCI u 10 mL vode da bi se potpuno konvertovao TBA u natrijumovu so. Posle 15-30 min mešanja, ovaj rastvor se lagano prespe u 500 mL etilacetala. Talog se sakupi filtriranjem i tri puta opere smešom aceton/voda (8:1, V/V) i tri puta acetonom, pa se osuši pod vakuumom. Ovo jedinjenje se ponovo rastvori u destilovanoj vodi (oko 60 mL), a pH se podesi na oko 6,5, sa 0,2% NaHCOj, na 0°C, i zatim preko noći dijalizuje (MW frakcija 8000) sa destilovanom vodom, na 4°C. Prinos parcijalnog estra je 1,3 g, a stepen esterifikacije je 3Q±1% ('H NMR, maleimid kao interni standard).

Preparat F: Totalni i parcijalni benzilestar alginske kiseline, sa različitim DE.

Dobijanje ovih jedinjenja je slično onome koje je opisano u Preparatu E, izuzev što su količine benzilbromida i TB A-jođida koje se dodaju su tako da se podešene da bi se postigao željeni stepen esterifikacije.

Primer 2

Primer koji sledi pokazuje dobijanje proteinskog leka (Leptin) koji sadrži gel alginatnog etilestra (DE =15 moI% i 10 mol%) i kontinulano oslobađanje iz ovog gelain

virro.

Leptin (100 mg(mL; 10 mM Tris HC1, pH 8.8. pH se podešava od 8,0 do 8,8 sa IM NaOH) i 6% alginatni etilestar (15 mol%, 10 mM Tris HC1, pH 8,6) se ohlade u ledenom kupatilu. Doda se Leptin (04 mL) u 6% alginatni etilestar (0,18 mL), pa se smeša 10-15 min meša u ledenom kupatilu; krajnje pH je 8,6-8,8. Ovoj smeši se doda suspenziju IM C"aCO( (16 uL), pa se nastala suspenzija dobro izmeša. Ovoj suspenziji se, uz mesanje. ukapava rastvor 0,1 M ZnCb (100 u U. zatim se dodaje voda dok se zapreminu ne dovede do I mL. Ova smeša se putpuno i/.meša i drži u ledenom kupatilu 10-20 min /.ulim se u ovu smešu potpuno umeša rastvor 1,68 M -glukonolaktona (Aldrich. M» ul.) Krajnja smeša (50 mg mL Leptina, 1% alginatni etilestar, 0,1 mL) se razlije po unutrašnjosti Ependorfove epruvete i ostavi preko noći na 4°C da se gelira. Posle držanja preko noći, obavi se oslobađanjein vitrou 10 mM histidinskom puferu, pH 7.4. Razliveni gel sa slepenom esterifikacije od 15 mol% pokazuje minimalno raskidanje i približno kontinualno oslobađanje Leptina, pokazavši da je 60% oslobođeno za 6 dana. Razliveni gel sa stepenom esterifikacije 10% pokazuje minimalno raskidanje i zadovoljavajuće kontinualno oslobađanje Leptina, pokazavši daje 55% oslobođeno za 6 danu.

Primer 3

Primer koji sledi prikazuje dobijanje proteinskog leka (Leptin) koji sadrži gel alginatnog heksilestra (DE = 15 mol% i 10 mol%) i kontinualno oslobađanje iz ovog gela

M'?EL

Ovaj primer je obavljen na sličan način onome koji je opisan u Primeru 2, izuzimajući alginatni etilestar.

Gelovi aglinatnog heksilestra sa stepenom esterifikacije od 15 mol% i 10 mol% pokazuju minimalno raskidanje i kontinualno oslobađanje, pokazavši daje 50% oslobođeno za 6 dana.

Plimeri

Primer koji sledi opisuje dobijanje proteinskog leka (Zn-Leptin) koji sadrži gel alginatnog etil estra (DE = 15 mol%) i kontinualno oslobađanje iz ovog gelain vitro .

Rastvoru 4% (m V) alginatnog etilestra (15 mol%, 0.75 ml.) dodaju se l M Tris HCI. pH 8.0 (7,5 mL). 0.5 M PIPES, pH 6.8 (33 uL) i 0,1 M ZnCl. (8,5 uL). Ova smeša se dobro izmeša. Ovom rastvoru se doda suspenzija Zn-Leplina (100 mg mL. 675 uL), pa se smeša dobro promeša Zatim se. uz dobro mešanje, ovoj smeši dodaje suspenzija IM C'aCO« (24 uL) i rastvor 1.68 M 6-glukonolaklona (70 uL) Krajnja smeša (0.1 mL) se razlije po unutrašnjosti Ependorfovc epruvete i ostavi preko noći da se gelira na 4"C. Posle držanja preko noći, obavi seoslobađanje in vitrou 10 mM hislidinskom puferu, pH 7,4. Razliveni gel sa stepenom esterifikacije od 15 moI% pokazuje minimalno raskidanje i kontinualno oslobađanje, pokazavši daje 65% oslobođeno za 4 dana.

Primer 5

Primer koji sledi pokazuje dobijanje proteinskog leka (GCSF) koji sadrži gel alginatnog etilestra (DE = 30 mol%) i kontinualno oslobađanje iz ovog gelain vitro .

Rastvoru 2,39 % alginatnog etilestra (30 mol%, 0,50 mL) doda se 0,1 M acetatni pufer (pH 4.5,100 uL), GCSF (104 uL, 48,2 mg%iL, HC1 pH 3) i deslilovana voda (246 mL). Ova smeša se dobro izmeša. Uz dobro mešanje dodaju se suspenzija 1M CaHP04(10 uL) i rastvor 1,68 M 5-glukonolaktona (40 uL). Krajnja smeša (0,2 mL) se razlije po unutrašnjosti Ependorfbve epruvete i ostavi preko noći da se gelira na 4°C. Posle držanja preko noći, obavi se oslobađanjein vitrou 10 mM Tris puferu, pH 7,5. Razliveni gel sa stepenom esterifikacije od 30 moI% pokazuje manje od 5% raskidanja, i kontinualno oslobađanje, pokazavši daje 20% oslobođeno za 1 dan, a 40% je oslobođeno za 2 dana.

Primer 6

Primer koji sledi opisuje dobijanje proteinskog leka (GCSF) koji sadrži gel alginatnog benzilestra (DE « 30 mol%) i kontinualno oslobađanje iz ovog gelain vitro.

Ovaj primer se dobija na sličan način onome koji je opisan u Primeru 5, izuzev što je etilestar zamenjen alginat benzilestrom. Ovi gelovi alginatnog estra nastaju tokom držanja preko noći. Gel alginatni benzilestar sa stepenom esterifikacije 30 mol% pokazuje manje od 5% raskidanja, a kontinualno oslobađanje, pokazavši da se 40 % oslobodi za l dan. a 80% se oslobodi za 2 dana.

Primer7

Ovaj primer opisuje dobijanje zrna alginatnog etilesira.

Zma gela se dobijaju ukapavanjem 2% rastvora alginatnog estra u 100 mM rastvor kalcijum-hlorida (destilovana voda, ili 1M Tris HCl pufer, pH 7,0). Nastala zrna se operu destilovanom vodom ili puferom. Zrna se dobijaju korišćenjem stepena esterifikacije 30 mol% ili 50 mol%.

Primer 8

Ovaj primer opisuje dobijanje zrna koja sadrže Leptin-alginatni estar.

Ova zrna se dobijaju ukapavanjem rastvora 25 mg/mL Leptina u 2% alginatnom etilestru (Tris HCl, pH 8,7) u rastvor 100 mM kalcijum-hlorida i 25 mM cink-hlorida. Zrna se dobijaju korišćenjem stepena esterifikacije 30 mol%. Ova zrna pokazuju kontinualno oslobađanje Leptinain vitro.

Primer 9

Ovaj primer opisuje smanjenje (ili degradaciju) molekulske mase estra alginata u puferima pri neutralnom, fiziološkom pH.

Alginatni estri (1% rastvor) se rastvore ili u fosfatnom puferu (0,1 M natrijum-fosfat, pH 6,8) ili u 0,1 M Tris HCl puferu (pH 7,0), pa se inkubiraju na 37°C. Smanjivanje molame mase se određuje merenjem smanjene viskoznosti rastvora (Brookfield, 25°C) u odabranim intervalima vremena. Nađeno je daje nemodifikovani natrijum-alginat relativno stabilan, jer se njegova viskoznost tokom 8 dana smanjila samo 5% (fosfatni pufer); međutim, sa etil- i benzil-estrima alginske kiseline (DE = 30%) viskoznost u istom puferu pada za 35% tokom 8 dana. iznos degradacije estara alginske kiseline zavisi takođe od stepena esterifikacije, npr. kod etilestra nižeg stepena esterifikacije (DE = 15%) viskoznost se smanjuje za 25% tokom 8 dana. Dakle, smanjenje molekulske mase je direktno povezano sa stepenom esterifikacije.

I'rinierJiJ

Ovaj primer pokazuje degradaciju (ili postepeno iščezavanje) hidrogelova alginatnog estra bez proteina i hidrogelova koji sadrže protein.iiL ViTfc

(ielovi alginatnog estra se dobijaju na sličan način onome koji je opisan u Primeru 3, ah se krajnja smeša stavi u Špric i ostavi da se preko noći gelira na 4' C Zatim se 100 uL gela injektira potkožno u leđni deo vrata miša (Charles River, ženke stare 12 nedelja, BDFI. 20 g. 5 miševa u grupi), pa se ovo mesto hirurški ispituje, periodično na različitim članovima grupe.

Koristeći kao materijal alginatni benzilestar. sa DE -'- 30%, rezultati studije, na

mestu samo jedne injekcije, pokazuju da hidrogelovi alginatnog estra iščezavaju tokom 2 nedelje. Koristeći gel alginatnog etilestra sa DE = 15%. ovi gelovi su još uvek prisutni u 30. i 61. danu. ali su se smanjili po veličini. Koristeći kao materijal alginat etilestra sa DE = 5%. gelov i su još uvek prisutni posle 30. i 61. dana, uz malo smanjenje veličine.

Koristeći kao materijal nesupstituisani natrijum-alginal, gel ostaje relativno neizmenjen sve do 61. dana.

Brzina iščezavanja gelova od alginatnog estra sa ili bez proteina je slična.

PrjmejJLl

Ovaj primer daje gubitak težine i farmakokinetičke podatke za Leptin koji sadrži hidrogelove alginatnog estra, kod pacova.

Gelovi alginatnog etilestra se dobijaju na sličan način onome koji je opisan u Primeru 4, ali se krajnja smeša stavlja u špric i ostavi da se u špricu preko noći gelira na 4°C. Pacovima se daje bolus doza od 0 mg/kg (kontrolna) i i 00 mg/kg. pa se zatim tokom 7 dana prate sadržaji u krvi i gubitak težine.

Ovi podaci pokazuju: alginatni etilestar sa DE - 5 mol%, tokom 3 dana pokazuje stabilan sadržaj u krvi od oko 2000 ng/mL, a zatim opada na oko 2-3 ng/ml. tokom sledećih 3-4 dana; alginatni etilestar sa DE = 15 mol%, tokom 2 dana pokazuje stabilan sadržaj u krvi od oko 2000 ng/mL, a zatim opada na 2-3 ng/'mL posle 5 dana; alginatni etilestar sa DE = 30 mol%, tokom I dana pokazuje sadržaj u krvi od oko 2000 ng/mL, koji padne na 2-3 ng/mL posle 4 dana; Pikovi sadržaja u krvi suspenzije Zn-leplina u 12. h. padaju zatim na 1 -2 ng/mL tokom 6 dana. Sve životinje pokazuju gubitak težine, što pokazuje daje Zn-leptin aktivan. Rezultati pokazuju takođe da ugradnja Zn-leptina u gelove alginatnog etilestra (DE = 5 mol% i 15 mol%) skoro udvostručava (faktor 1,8-1,9) površinu pod krivom (AUC) za Zn-leptin, što ukazuje na udvostručavanje bio-upotrebljivosti; i upotreba gela alginatnog etilestra (DE = 30 mol%), na osnovu AUC, pokazuje sličnu bioupotrebljivost za Zn-leptin.

Claims

1. Kompozicija u obliku gela sa odloženim kontinualnim oslobađanjem, naznačen time, što se sastoji od: a) biorazgradivog anjonskog polisaharida; b) biološki aktivnog proteina; i c) najmanje jednog vezanog polivalentnog jona metala, gde biološki aktivan agens sadrži protein i i što dati biorazgradiv anjonski polisaharid je alginatni estar koji je jonski umrežen, obezbeđujući biorazgradiv, biokompatibilian hidrogel alginatnog estra koji se može injektirati.

2. Kompozicij a sa kontinualnim oslobađanj em prema zahtevu 1, naznačen time, što je vezani polivalentni jon metala, smeša vezanog i nevezanog polivalentnog jona metala.

3. Kompozicija sa kontinualnim oslobađanjem prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time. što sadrži i eksipijens za stabilizaciju biološki aktivnog agensa ili anjonskog polisaharida.

4. Kompozicija prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time. što je vezani polivalentni jon metala, so odabrana iz grupe koju čine acetati, fosfati, laktati, tartarati. titrati, hloridi, karbonati i hidroksidi.

5. Kompozicija prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je jon metala odabran iz grupe koju čine mangan, stroncijum, gvožđe, magnezijum, kalcij um, barijurn, bakar, aluminijum i cink.

6. Kompozicija prema zahtevu S, naznačen time, Što jon metala, kalcijum.

7. Kompozicija prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što poboljšava bioraspoloživost.

8. Kompozicija prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen tune, Sto protein čini najmanje 0.001 mg/ml.

9. Kompozicija prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, Sto je protein odabran iz grupe koju čine hematopoieticki faktori, faktori za stimulaciju kolonija, faktori protiv gojaznosti, faktori rasta, trofički faktori i anti-mflamatomi faktori.

10. Kompozicija prema zahtevu 9, naznačen time, Sto je protein odabran iz grupe koju Čine leptin, G-CSF, SCF, BDNF, GDNF, NT3, GM-CSF, IL-lra, IL2. THF-bp, MDGF, OPG, interferoni, eritropoietin, KGF, insulin i njihovi analozi i derivati.

11. Kompozicija prema jednom od premodnih zahteva, naznačen time, Sto je biološki aktivan protein, komleksiran biološki aktivan protein.

12. Kompozicija prema zahtevu 11, naznačen time. Sto kompleksirani biološki aktivan protein, istaloženi protein.

13. Kompozicija prema zahtevu 12, naznačen time, što je istaloženi protein, cink leptin.

14. Špric, naznačen time, što sadrži kompoziciju prema jednom od zahteva 1 do 13.

15. Farmaceutska formulacija, naznačena time, što sadrži kompoziciju u obliku gela sa kontinualnim oslobađanjem prema jednom od zahteva 1-13 u farmaceutski prihvatljivom nosaču, razblaživaču ili adjuvansu.

16. Farmaceutska formulacija prema zahtevu 15, naznačena time, što je u šprica

17. Postupak za dobijanje kompozicije u obliku gela sa odloženim kontinualnim oslobađanjem, naznačen time, što obuhvata korake: a) mešanja biološki aktivnog agensa i biorazgradivog anjonskog polisaharida, pri čemu nastaje prva smeša b) mešanja najmanje jednog vezujućcg polivalentnog jona metala sa prvom smešom, radi dobijanja druge smeše, pri čemu je biološki aktivan agens, protein i pri čemu je biorazgradiv anjonski polisaharid, alginatni estar koji je jonski umrežen obezbeđujući biorazgradiv, biokompatibilan hidrogel alginatnog estra koji se može injektirati.

18. Postupak prema zahtevu 17, naznačen time, što je vezujući polivalentni jon metala, so koja je odabrana iz grupe koju čine acetati. fosfati, laktati, citrati, tartarati, hloridi, karbonati ili hidroksidi.

19. Postupak prema zahtevu 17 ili 18. naznačen time. što se jon metala bira iz grupe koju čine mangan, stroncijum, gvožđe, magnezij um, kalcij um. barijum, bakar, aluminijum i cink.

20. Postupak prema zahtevu 19, naznačen time, što jon metala, kalcijum.

21. Postupak prema jednom od zahteva 17 do 20, naznačen time. što se protein bira iz grupe koju čine hematopoietički faktori, faktori za stimulaciju kolonija, faktori protiv gojaznosti, faktori rasta, trofički faktori i anti-inflamatomi faktori.

22. Postupak prema zahtevu 21, naznačen time, Što se protein bira iz grupe koju čine leptin, G-CSF, SCF, BDNF, GDNF, NT3, GM-CSF, IL-lra, IL2, THF-bp, MDGF, OPG, interferoni, eritropoietin, KGF, insulin i njihovi analozi i derivati.

23. Postupak prema jednom od zahteva 17 do 22, naznačen time, Sto je biološki aktivan protein, kompleksiran biološki aktivan protein.

24. Postupak prema zahtevu 23, naznačen time, Sto je kompleksiran biološki aktivan protein, istaloženi protein,

25. Postupak prema zahtevu 24, naznačen tim

26. Postupak prema jednom od zahteva 17 do 25, naznačen time, Sto obihvata i korak izolovanja kompozicije u obliku gela sa kontinualnim oslobađanjem.

27. Kompozicija u obliku gela sa kontinualnim oslobađanjem, naznačen time, Sto se dobija prema postupku prema jednom od zahteva 17 do 26.

28. Kompozicija prema jednom od zahteva 1 do 13 za primenu u postupku lečenja.

29. Primena kompozicije sa kontmualnim oslobađanjem prema zahtevu 1, gde je biološki aktivan agens, prirodno nastali, rekombinantni, sintetički ili polusintetički leptin, za dobijanje leka za tečenje oboljenja odabranog iz grupe koju čine višak telesne težine, dijabetes, visok sadržaj lipida u krvi, ateroskleroza, arterijski plak, smanjenje ili prevencija formiranja kamena u žuči, nedovoljna masa mišićnog tkiva, nedovoljna osetljivost na insulin i Slog.

30. Primena kompozicije sa kontinualnim oslobađanjem prema zahtevu 1, gde je biološki aktivan agens, prirodno nastali, rekombinantni, sintetički ili polusintetički G-CSF, za dobijanje leka za lečenje oboljenja odabranog iz grupe koju čine hematopoietički nedostaci ćelije, infekcija i neutropenija.

31. Primena kompozicije sa kontrnualnim oslobađanjem prema zahtevu 1, gde je biološki aktivan agens, prirodno nastali, rekominantni, sintetički ili polusintetički IL-lra,za dobijanje leka za lečenje inilarnacije.