RS49854B - Trodimenzionalni elektroluminescentni displej - Google Patents

Description

TRODIMENZIONALNI ELEKTROLUMINESCENTNI DISPLEJ

Navedeni izum se odnosi na trodimenzionalni elektroluminescentni displej sa jednim prozirnim prednjim delom i iza ovog prednjeg dela postavljenim uredjajem za elektroluminescenciju.

Trodimenzionalni elektroluminescentni displej ove vrste je već poznat. Ovaj već poznati uredjaj ima prozirnu ploču. Naprimer je prednja površina ove ploče prevučena svetlonepropusnim slojem na kome se mogu izvoditi motivi npr. grafike simboli, slike i sl.Za zaštitu tih motiva se prednja strana tih motiva prevlaci npr. tvrdim i prozirnim lakom. Uredjaj za elektro-luminescenciju odn. elektroluminescentna lampa se postavlja na ploči na strani iza motiva. Ta lampa je snabdevena jezičcima ili tračicama od kojih jedan jezičak ide na jednu elektrodu a drugi jezičak na drugu elektrodu lampe. Preko tih jezičaka odn. tracica snabdeva se lampa električnom energijom.

Čeono područje navedenog uredjaja je komplikovane izvedbe zbogpotrebe da se primeni više slojeva. Pored toga često se zahteva da displej nema sasvim ravan oblik, često se zahteva da displej ima prozorčiće ili udubljenja, čije bočne površine takodje treba da svetle. U te svrhe se EL-lampa mora povući od čeone površine sve do područja tih prozorčića ili udubljenja . Izmedju ostalog zbog višeslojne izvedbe sklone prskotinama navedenog uredjaja može se isti samo nežno povijati. Najmanji postignuti radijus savijenog odsečka navedenog uredjaja je u području od oko 6 mm. A to je npr. kod jednog displeja na tabli automobila prevelik radijus.

Problematično je i postavljanje navedenih jezičaka odnosno tračica na elektrode EL-lampe. To zbog toga što su te elektrode nanesene u vrlo tankom sloju dok su jezičci odnosno tračice u poredjenju sa slojem elektroda srazmerno debele trake materijala.

Zadatak navedenog pronalaska je da otkloni te, kao i druge nedostatke stanja tehnike.

Ovaj zadatak rešen je kod trodimenzionalnog elektroluminescentnog displeja kao što je definisano u odnosnom delu patentnog zahteva 1.

Dalje se bliže pojašnjavaju forme izvedbi navedenog pronalaska na osnovu priloženih crteža. Prikazano je: Fig.1 u pogledu odozgo na čeonu stranu izvedbe navedenog trodimenzionalnog elektroluminescentnog displeja.

Fig.2 u jednom vertikalnom preseku dela iz Fig.1

Fig.3 u preseku isečka iz jednog polufabrikata, čija dalja obrada vodi do uredjaja iz Fig.1 Fig.4 u preseku polufabrikata iz Fig.3 nakon što je ovaj podvgnut postupku dubokog izvlačenja Fig.5 u preseku polufabrikata iz Fig.4 nakon što je isti pozadi naliven odgovarajućim materijalom koji predstavlja glavno telo navedenog displeja. Fig.6 u preseku jedna matrica u kojoj se može proizvoditi glavno telo prema

Fig.5

Fig.7 u preseku odsečka područja displeja prema Fig 1 odn. 2, gde se nalaze kontakti Fig.8 u preseku odsečka ivičnog područja displeja prema fig.1 odn. 2 gde se takodje mogu nalaziti kontakti Fig.9 u preseku postavljanje izvora napajanja u unutrašnjosti glavnog tela navedenog displeja

Fig.10 u vertikalnom preseku savijenog dela navedenog displeja.

Fig. 1 prikazuje u pogledu odozgo čeonu stranu jedne moguće izvedbe navedenog trodimenzionalnog elektroluminescentnog displeja. Ovaj todimenzionalni displej je u sledećem isti kao i navedeni. Fig.2 pokazuje vertikalni presekkroz displej iz Fig.1. Displej prikazuje jedno u bitnom pogledu rafvno glavno telo 1 .opremljeno elektroluminescentnim uredjajem 20. Taj uredjaj 20 je u bitnom povezan sa čenom površinom 103 glavnog tela 1 i može svetleći da prikazuje željene grafičke prikaze kao slike, brojeve i si. To glavno telo 1

jer od odgovarajuće plastike, pri čemu bi bilo od koristi da se ta plastika može obradjivati postupkom brizganog liva. Može se raditi o materijalu iz npr. grupa acrilnitirl-butadien-stirol-terpoiimera (ABS).

Na čeonoj strani 103 glavnog tela 1 prikazanog uredjaja izvedeno je udubljenje 101 koje ima ivicu kružnog oblika. Ovo udubljenje 101 prikazuje kružno tekući bočni zid 102, čije unutrašnje površine u odnosu na glavnu ravan odnosno u odnosu na čeonu površinu 103 ravnog glavnog tela 1 praktično stoje pod pravim uglom .Gornja površina ovog odsečka unutrašnje površine 102 udubljenja 101 nastavlja se na čeonu površ 103 glavnog tela 1. Tekući bočni zid 102 stoji od čeonog zida 103 ravnog glavnog tela 1 pa prema tome na dole odnosno unazad. Iz Fig.2 je dalje vidljivo da se odsečak 201 uredjaja za elektroluminescenciju 20 produžava u unutrašnjost udubljenja glavnog tela 101 i pokriva deo unutrašnje površine zida 102 ograničenog unutrašnjim udubljenjem 101.

Udubljenje 101 obuhvata dalje i dno 105 koje se u navedenom primeru nalazi na oko polovine visine tekućeg bočnog zida 102 udubljenja 101. U sredini tog dna 105 izveden je otvor 106, kroz koji bi mogla da ide osovina jednog npr. potenciometra (nije prikazan). Na delu osovine potenciometra koji viri moglo bi da bude ugradjeno i dugme prekidača. Trag koji se širi 107 (Fig.1) koji teče praktično paralelno sa zidom udubljenja 102 ukazuje na smer, u kome se upravlja veličinom, npr. jačinom zvuka, tako da dobija veću vrednost.

U jednom daljem području glavnog tela 1 uredjaja izvedena je šupljina 7, koja se otvara nadole odnosno unazad.Ova šupljina 7 može da ime četvorouglu konturu. U tom slučaju je šupljina 7 ograničena sa četiri zida 43 bočno, a koji odstojavaju od zadnje strane ravnog odsečka 103 glavnog tela 1 unazad. Šupljina 7 služi za prihvat izvora 15 za napajanje elektroluminescentnog uredjaja 20 električnom energijom. Šupljina 7 leži u slučaju prikazanom na Fig.2 unutar navedenog udubljenja 101. Na Fig.2 su prikazani i kontaktni ispusti 17 i 18 , preko kojih se dovodi jednosmeran napon od npr. 12 Volti sa napajanja 15. Ovi kontaktni ispusti 17 i 18 nalaze se na strani izvora 15 okrenutoj prema uredjaju za elektroluminescenciju 20.

Fig.3 prikazuje u vertikalnom preseku strukturu elektroluminescentnog uredjaja 20 pri čemu se kod Fig.3 radi o isečku odn. odsečku uredjaja 20 koji je prikazan na Fig.2. Elektroluminescentni uredjaj 20 sadrži jedan prednji providni, ili bar prosijavajući i ravan deo 2, koji je na Fig.3 prikazan sasvim odozgo. Folija 2 mora da ima sposobnost da može da se duboko izvlači. Plastike koje su odgovarajuće za proizvodnju ovakvih folija su opšte poznate. Mogu se zameniti i drugim materijalima takve vrstekao što je naprimer folija koju firma Bazer AG prodaje pod robnom markom Makrofol®. Za postizanje posebnih efekata može se folija 2 realizovati i u višeslojnoj izvedbi.

Folija 2 prikazana na donjoj odn. zadnjoj strani Fig.3 opremljena je dvodimenzionalnim motivom 9. Kod ovog motiva 9 može da se radi npr. o trodimenzionalnom grafičkom prikazu kao npr. simbolima, slikama, brojevima i si. Sadržaj tih motiva 9 definiše se u diskretnim elementima 8 koji stoje jedan iznad drugog kao i prozorčićima 81 koji su izmedju. Svetio, koje dopire kroz prozorčić 81 izmedju motiv elementa 8 kroz foliju 2 odslikava sadržaj motiva 9.

Motiv elementi 8 pojavljuju se u preseku Fig.3 kao diskretne crtice, koje su nanaesene na donjoj odn. zadnjoj strani folije 2. Ti motivi 9 nalaze se tako u unutrašnjosti elektroluminescentnog uredjaja 20, gde su zaštićeni od otiranja ili sličnih negativnih uticaja folijom 2 koja je postavljena ispred.

Zadnjoj strani folije 2 a time i zadnjoj strani motiva 9 dodeljen je zapravo luminescentni uredjaj 1o, koji je u prikazanom slučaju elektroluminescentni uredjaj.

U daljem tekstu se taj uredjaj zove EL-uredjaj ili EL-lampa 10. EL-uredjaj 10 ima dve pločaste elektrode, naime, jednu čeonu elektrodu 11 i jednu zadnju elektrodu 12, koje se nalaze na odstojanju jedna od druge. Izmedju elektroda 11 i 12 postavljen je dielektrikum 13. Taj dielektrikum 13 je takve vrste da svetli kada se na elektrode 11 i 12 EL-uredjaja dovede radni napon. Na zadnjoj strani EL-uredjaja 10 nalazi se pokrivni sloj 14, koji je izradjen od izolacionog materijala.

Kod izrade navedenog uredjaja prvo se proizvodi elektroluminescentni uredjaj 20. U prvom proizvodnom koraku priprema se folija 2. To znači da folija 2 prvobitno dolazi u svom nedeformisanom, znači praktičnom ravnom obliku. Ta folija 2 će služiti dalje kao nosač u eEL-uredjaju 20 a izmedju ostalog i kao nosač za EL-uredjaj 10. Donja odn. zadnja strana folije 2 se oprema sa jednim ili više simbola, npr. štampanjem. Na zadnjoj strani motiva 9 kao i izmedju motivelemenata 8 nalaze se slobodna područja zadnje strane folije 2 gde se u sledećem proizvodnom koraku postavlja prva elektroda odn. čeona elektroda 11 EL-uredjaja.

To može da se uradi nekim od poznatih postupaka. Kod izbora postupka treba obratiti pažnju da čeona elektroda 11 što je moguće čvršće pianja na foliju 2. Dalje materijal čeone elektrode 11 mora da bude ne samo provodnik nego i providan ili bar prosijavajući. Materijal za čeonu elektrodu 11 može da bude elektroprovodni materijal neorganskog ili ogranskog porekla kao npr. Baztron® i / ili polzanilin i / ili Polzpzrrol modifikovan sa visokofleksibiinim veznim sredstvima npr. na bazi PU, PMMA, PVA.

Na tu čeonu elektrodu 11 nanosi se jedan dalji sloj 13 koji se sastoji od već spomenutog dielektričnog materijala. Taj meterijal može da bude npr. mešavina ZnS, BaTi03i već spomenutih visokofleksibilnih veznih materijala.

Na slobodnu, tj. zadnju površinu ovog dielektričnog sloja 13 konačno se nanosi treći sloj, koji predstavlja zadnju elektrodu. Materijal zadnje elktrode 12 mora da bude elektroprovodnik neorganskog ili ogranskog porekla kao npr. Baztron® i / ili polzanilin i / ili Polzpzrrol modifikovan sa visokofleksibiinim veznim sredstvima npr. na bazi PU, PMMA, PVA. Radi poboljšanja elektroprovodnosti ovog sloja 12 može se on zameniti srebrom ili ugljenikom t/ili mešavinom ovih materijala.

Konačno se nanosi pokrivni sloj 14 na zadnju stranu EL-uredjaja 10.

Zbog dalje obrade ovog elektroluminescentnog uredjaja 20 od izuzetne je važnosti da svi pojedinačni slojevi elektroluminescentnog uredjaja 10 budu što je moguće tešnje priljubljeni. Napred opisan sastav pojedinačnih slojeva 11 do 14 ne obezbedjuje samo čvrstu slepljenost navedenih slojeva nego i jedno rastegljivost navedenih slojeva kakva do sada nije postizana.

Elektroluminescentni uredjaj 20 u kome je sada folijom 2 pričvršćen EL-uredjaj 10 se sada duboko izvlači, presuje, utiskuje, masivno istiskuje ili si. ( Fig.2 i 4) Tako deformisan elektroluminescentni uredjaj 20 može izmedju ostalog da ima uzvišenja 3 ili udubljenja 4 (Fig.2). Debljina tih odsečaka 3 i 4 EL-uredjaja 20 je u suštini ista kao i debljina nedeformisanog odsečka 5 (Fig.2) elektroluminescentnog uredjaja 20.

Za vreme navedene deformacije elektroluminescentnog uredjaja 20 mogu se eu elektroluminescentnom uredjaju 20 izvoditi i proboji a da to ne naškodi funkciomalnosti elektroluminescentnog uredjaja 20. Fig.4 prikazuje jedno od područja EL-uredjaja 20 u vertikalnom preseku na kome se vidi jedan takav proboj 110.Taj proboj 110 ima kružnu konturu i na tu konturu se prikopčava ispust 201, koji ima oblik kratke cevčice. Zid 111 odn. zidovi tog ispusta 201 stoje praktičko pod pravim uglom alfa u odnosu na čeonu površinu 29 elektroluminescentnog uredjaja 20.

Ispust 201 je od istog odsečka materijala EL-uredjaja 20 koji se nalazio u navedenoj krružnoj konturi proboja 110 i koji je dubokim izvlačenjem uvučen u proboj 110. Izmedju ispusta 201 i ravnog odsečka EL-uredjaja koji okružuje proboj 110 nalazi se jedan savijeni prelazni odsek 6 ( Fig.4 i 10) EL-uredjaja 20. Radijus savijanja ovog prelaznog odseka 6, koji se pruža od čeone površi 29 elektroluminescentnog uredjaja 20 do bočne površine 111 navadeneog ispusta 201, može biti veoma mali. Zahvlajujući izmedju ostalog i čvrstom prianjanju slojeva 2, 9 i 11 do 14 kao i do sada nepostignutoj rastegljivosti navedenih slojeva slojeva 2, 9 i 11 do 14 ,ože radijus savijanja prelaznog odseka 6 da bude manji od 1 mm a da ne dodje do naprslina u slojevima EL-uredjaja 20. Pored toga može zid 111 ispusta 201 da stoji prema čeonoj površi 29 elektroluminescentnog uredjaja 20 po jednim uglom alfa od praktično 90 Stepeni odnosno praktično vodoravno.

Dielektrikum 13 predstavlja u odnosu na elektrode 11 i 12 EL-uredjaja 20 jedan relativno debeo sloj.

Taj dielektrični sloj 13 može da se sastoji od više slojeva koji leže jedan na drugom. Na Fig.10 je odgovarajući odsečak prelaznog odseka 6 EL-uredjaja 20 prikazan u velikom uvećanju.

Elektroluminescentni uredjaj 20 prikazan na Fig.10 prikazuje dielektrikum 13 koji se sastoji iz tri sloja 131,132 i 133. Ti slojevi 131,132 i 133 mogu biti od nekog od ranije spomenutih dielektričnih materijala ili mogu biti i od različitih dieletričnih materijala . Za vreme proizvodje elektroluminescentnog uredjaja 20 nanose se sčojevi 131, 132 i 133 pojedinačno i jedan za drugim na čeonu elektrodu 11 odnosno na sloj prethodno nanesen na istu.

Donja ivica 115 ispusta 201 ostaje slobodna. Zbog već spomenutog izuzetnog prianjanja pojedinačnih slojeva elektrolumoniscentnog uredjaja 20 kao i zbog njihove visoke rastegljivosti zadržava elektroluminescentni uredjaj 20 svoju prvobitnu strukturu, odnosno u području čeone površine 103 postojeću strukturu čak i u dubokoizvlačenom odsečku 201.Sledstveno tome može čak i cilindrična unutrašnja površina 111 ispusta 201 da propušta svetlost koju proizvodi elektroluminescentni uredjaj 10.

Kod ovakve izvedbe navedenog uredjaja moguće je tako oblikovati završni deo 115 ispusta 201 da elektrode 11 i 12 ne dolaze sasvim do ivice 115.Kako čeona elektroda 11 tako i zadnja elektroda 12 završavaju na nekom odstojanju od ivice 115.Nasuprot tome pokrivni sloj 14 kao i sčoj dielektrikuma 13 dolaze sasvim do ivice 115.

To izmedju ostalog donosi sa sobom i jedan sigurnosni element, naime elektrode 11 i 12 koje imaju jedan relativno visok električni potencijal ne bogu biti dodirnute jer su njihove slobodne ivice pokrivene makar izolacionim materijalom pokrivnog sloja 114. Pored toga slojevi 13 i 14 koji dosežu do ivice 115 sprečavaju eventualni prodor vlage u prostore izmedju pojedinačnih slojeva elektroluminescentnog uredjaja 20.

Nakon dubokog izvlačenja na zadnju stranu elektroluminescentnog uredjaja 20 dodaje se glavno telo 1 brizganjem odgovarajućeg materijala. Neki od odgovarajućih materijala su napred već spomenuti. Fig.5 prikazuje u vertikalnom preseku onaj odsečak uredjaja prema Fig.2 na kome se nalazi udubljenje i to zajedno sa odgovarajućim odsečkom glavnog tela 1 u kome se nalazi cevoliki ispust 201. Podrazumeva se da se materijal glavnog tela 1 polaže prilikom brizganja na spoljnju stranu ispusta 115.

Fig.8. prikazuje alat 30 u kome se uredjaj prikazan na fig.1 i Fig.2 može proizvoditi brizganjem na elektroluminescentni uredjaj 20. Ovaj alat ima donji deo 31 i gornji deo 32 koji se uklapaju jedan u drugi i koji se na neki od poznatih načina dovode zaklapanjem ili pravolinijski jedan prema drugom, kada alat 30 treba da se otvori ili zatvori. U donjem kalupnom delu 31 nalazi se prvi alatni deo 33 a u gornjem kalupnom delu 32 nalazi se drugi alatni deo 34. Tok površina u šupljini alatnih delova 33 odn. 34 odgovara toku željene površine svake strane displeja koji treba da se formira odgovarajućim alatnim delovima 33 odn. 34. U donjem kalupnom delu 31 postavljeni su kanali 37 kroz koje materijal koji treba da dospe u šupljinu alata biva dovodjen u alat 30 i rasporedjuje se po istom.

Tok površina folije 2 već je opisan u vezi sa Fig.2. Tok površine šupljine u gornjem alatnom delu 34 mora da odgovara toku spoljnje površine odn. prednje površine folije 2.

Odgovarajuće važi i za oblik površine u šupljini donjeg alatnog dela 33.0vde se posebno ukazuje na dva izdanka 38 i 39 koji se tu nalaze na odstojanju i koji izviru iz površine šupljine u donjem alatnom delu 33. Visina ovih izdanaka 38 i 39 je tako izabrana da čeone površine izdanaka 38 i 39 za vreme postupka brizganja leže na zadnjoj strani EL-uredjaja.

Tako će u tom području glavnog tela 1 ostati dva kanala 38 i 39 čija će primena biti dalje opisana.

U ranije spomenuti izvor napajanja 15 spada jedan elektronski deo, naime pretvarač 16, koji pretvara relativno nizak jednosmerni napon od npr. 12 Volti na jedan relativno visok naizmenični napon potreban za pogon EL-uredjaja. Taj pretvarač 16 je u prikazanom slučaju već umetnut u navedenu šupljinu 7 glavnog tela 1 i uz pomoć npr. stezne čaure 44 pričvršćen na mesto. Inače može pretvarač 16 da bude samo delimično umetnut u glavno telo 1 ili može da bude i potpuno nezavisna jedinica od displeja.

Ispred zadnje strane pretvarača 16 stoje već spomenuti kontaktni klinovi 17 i 18 koji mogu malo da izviruju iz materijala glavnog tela 1 na te klinove 17 i 18 koji izviruju iz glavnog tela 1 mogu se prikopčati polovi jednog izvora jednosmeme struje, npr. akumulatora (nije prikazan) . Napon potreban za pogon elektroluminescentnog uredjaja 20 mogao bi da iznosi 110V/400 Hz i bio bi prikopčan preko kontaktnog uredjaja 21 i 22 na elektroluminescentni uredjaj 20 (Fig. 7, 8 i 9).

Prvi od tih kontaktnih uredjaja 21 oslanja se na zadnju elektrodu 12 EL-lampe 10. Drugi kontaktni uredjaj 22 oslanja se na čeonu elektrodu 11 EL-lampe 10. Prvi od kontaktnih uredjaja 21 leži u prvom kanalu 38 glavnog tela 1. Drugi kontaktni uredjaj 22 leži u drugom kanalu 39 glavnog dela 1.

Svaki od kontakata 21 odn. 22 obuhvata jedna opruga, u prikazanom slučaju spiralna opruga 210 odn. 220. Opruge 210 odn. 220 leže jednim svojim krajem na odgovarajućem elektroprovodnom mestu 211 odn. 221 na pretvaraču 16. Drugi kraj opruge 210 prvog kontakta 21 leži na materijalu zadnje elektrode 12 EL-uredjaja 10. Drugi kraj opruge 220 drugog kontakta 22 leži na materijalu čeone elektrode 11 EL-uredjaja 10.

Raspored prikazan na Fig.7 odnosi se na slučaj kada su kontakti 21 i 22 postavljeni u područje EL-lampe 10 gde elektrode 11 i 12 EL-lampe 10 ne leže jedna iznad druge. To može npr, u ivičnom području 42 EL-lampe 10 da bude slučaj, kakav je prikazan na Fig.7.U tom ivičnom području 42 leži ivica zadnje elektrode 12 na jednom većem odstojanju od ivice 42 EL-lampe 10 nego ivica čeone elektrode 11. Do ivice 42 EL-lampe 10 doseže samo pokrivni sloj 14 koji je od izolacionog materijala.

Ako elektrode 11 i 12 EL-lampe 10 treba da budu kontaktirane od strane izvora napajanja 15 u nekom području unutar EL-lampe 10 a u kojem elektrode 11 i 12 leže jedna iznad druge mora se u ostaviti otvor 43 u sloju zadnje elektrode za prolaz kontakta 22, koji treba da dodirne čeonu elektrodu 11. Otvor 43 u zadnjoj elektrodi 12 treba da bude dovoljno veliki da kontakt 22 ne dodiruje zadnju elektrodu 12. Ovde je normalno sasvim dovoljno ako otvor 43 u zadnjoj elektrodi 12 ima dovoljnu veličinu da spreči da opruga 220 kontakta 22 za čeonu elektrodu

11 dodirne zadnju elektrodu 12.

Nakon što je proizveden glavni deo 1 displeja brizganjem na elektroluminescentni uredjaj 20 prianja elektroluniniscentni uredjaj 20 na glavno telo 1. Navedeni izvor napajanja 15 se sada postavlja u šupljinu 7 glavnog tela 1

i to na taj način da kontakti 21 i 22 leže u kanalima 38 i 39 glavnog tela 1.

Zatim se izvor napajanja 16 utisne u šupljinu 7 toliko duboko da čeoni krajevi opruga 210 i 220 nalegnu na provodni sloj odgovarajućih elektroda 12 odn. 13 elektroluminescentnog uredjaja 10. Zatim se izvor napajanja 15 fiksira u tom položaju npr. lepljenjem odgovarajućim lepkom ili si.

Fig.8 prikazuje jednu drugu mogućnost za to, kako se izvor napajanja 15 može postaviti na glavno telo 1.U tom slučaju je bitan deo izvora napajanja 15 ostavljen u glavnom telu 1. Da bi se postigao takav raspored primeniće se jedan ravan medjukomad 46. U tom medjukomadu 46 postoje kanali 48 i 49 koji se pružaju vertikalno u odnosu na glavne površine medjukomada 46. Jedna od površina medjukomada 46 lepi se na pokrivni sloj 14 EL-lampe 10. Zatim se postavlja izvor napajanja 15 prema medjukomadu 46 tako da opruge 38 i 39 izvora napajanja 15 prolaze kroz kanale 48 odn. 49 dok ne dodirnusvojim čeonim krajevima odgovarajuće elektrode 11 odn. 12 EL-Lampe 10. Na drugoj površini medjukomada 46, okrenutoj od EL-lampe 10 lepi se prednja strana pretvarača 16. Tako pripremljen poluproizvod može se položiti u alat 30 i nabrizgati materijalom kao za glavno telo 1. Donji deo alata 31 alata 30 ima u tom slučaju takvu formu da se materijal glavnog tela 1 nalazi i iza pretvarača 16 i da samo odsečci klinova 17 i 18 štrče iz materijala glavnog tela 1 a na koje se može prikopčati već spomenuti jednosmerni napon.

Displej obuhvata glavno telo 1 i EL-uredjaj 20 . Taj elektroluminescentni uredjaj 20 sastoji se od folije 2 i elektroluminescentnog uredjaja 10, koji čine celinu. Površina folije 2 koja je postavljena na EL-uredjaj 10 opremljena je motivima koji treba da budu prikazani 9. Elektroluminescentni uredjaj 10 obuhvata čeonu elektrodu 11 i zadnju elektrodu 12, izmedju kojih se nalazi dielektrikum 13 Na čeonoj elektrodi 11 je ugradjen sloj sa motivom 9 i sa njim predstavlja jedan komad. Unutar površine elektroluminescentnog uredjaja 20 postavljen je izvor napajanja 15 koji kontaktira elektrode 11 i 12 elektroluminescentnog uredjaja 20.

Claims (10)

1 .Trodimenzionalni elektroluminescentni displej sa providnim prednjim delom (2) i sa jednim elektrolumoniscentnim uredjajem (10) postavljenim iza tog prednjeg dela, naznačen time, da su slojevi elektroluminescentnog uredjaja (20) medjusobno tako čvrsto povezani da mogu da pretrpe bez oštećenja i jako savijanje elektroluminescentnog uredjaja (10).

2. Displej prema patentnom zahtevu 1 naznačen time, da elektroluminescentni uredjaj (10) ima dve pločaste elektrode (11,12) koje se nalaze na odstojanju jedna od druge, da se izmedju elektroda (11,12) nalazi dielektrikum (13) i da je taj dielektrikum takve vrste da može da svetli kada se na elektrode dovede napon.

3. Displej prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, da je prednji deo (2) izveden kao folija, da se motiv (9) nalazi na donjoj odn. zadnjoj strani folije (2) i da je čeona elektroda (11) elektroluminescentnog uredjaja (10) postavljena na sloj sa motivom (9).

4. Displej prema patentnom zahtevu 2, naznačen time, da je spoljnja površina zadnje elektrode (12) elektroluminescentnog uredjaja (10) opremljena pokrivnim slojem (14).

5. Displej prema patentnom zahtevu 1m naznačen time, da je glavno telo (1) postavljeno na spoljnju površinu elektroluminescentnog uredjaja (20)

6. Displej prema patentnom zahtevu 5, naznačen time da je glavno telo (1) opremljeno najmanje jednim udubljenjem, da to udubljenje ima najmanje jedan bočni zid, koji u odnosu na čeonu površinu glavnog tela (1) praktično stojin vertikalno i da je elektroluminescentni uredjaj (10), koji je postavljen na čeoni zid glavnog tela (1) produšen odgovarajućim odsečkom u udubljenje te da taj odsečak elektroluminescentnog uredjaja (10) naleže na jedan bočni zid udubljenja.

7. Displej prema patentnom zahtevu 1, naznačen time, daje predvidjen pretvarač (16), koji može da pretvara jednosmemu u naizmeničnu strujum da je izlaz tog pretvarača priključen na nelektroluminescentni uredjaj (10) i da pretvarač (16) ber jednim svojim delom može da ulazi u materijal glavnog tela (1) displeja.

8. Postupak proizvodnje displeja prema patentnom zahtevu 1, naznačen time da se pripremi jedna ravna folija (2), da je jedna od površina te folije (2) opremljena motivom (9) i da se elektroluminescentni uredjaj (10) postavlja tako na foliju (2) da čeona elektroda (11) elektroluminescentnog uredjaja (20) leži na strani folije (2) na kojoj je nanesen motiv (9)

9. Postupak prema patentnom zahtevu 8 naznačen time, da se elektroluminescentni uredjaj (20) duboko izvlači.

10. Postupak prema patentnom zahtevu 9, naznačen time, da se dubokoizvlačeni elektroluminescentni uredjaj (20) nabrizgava nekom plastikom.