RS49865B - Električni izolatori, materijali i oprema - Google Patents

Abstract

Posebni visokonaponski izolator koji obuhvata izduženu cev ili štapić od elektroizolacionog materijala sa parom elektroda koje su uzdužno razdvojene i slojem materijala koji obuhvata čestično punjenje od varistorskog praha i matrici koja ima osobine prekidača za kontrolu naponskog naprezanja, naznačen time, da se taj materijal za kontrolu naponskog naprezanja prostire delom ili skoro celom površinom spoljašnje površine izolacionog materijala i bar deo ovog materijala za kontrolu naponskog naprezanja je u električnom kontaktu sa svakom od elektroda.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na električne izolatore, materijale i opremu, na primer na produženi visokonaponski izolator.

Izolator tipično obuhvata izolaciono jezgro koje se prostire između dve elektrode koje se, u funkciji, održavaju na značajno različitim električnim potencijalima, od kojih jedna može biti zemlja. Izolaciono jezgro može da obuhvata cev ili štapić, koji može biti načinjen od keramičkog materijala ili staklenog vlakna ojačanog, na primer, plastikom. Tipično u jednom električnom đistribucionom sistemu jedan kraj izolatora se održava na zemljinom potencijalu, a drugi je potencijal sistema, koji može biti 10 kV ili veći, na primer 375 kV električni distribucioni sistem u Velikoj Britaniji. Pri visokom naponu, izolatori služe da izoluju sistem od zemlje, i što je veći radni napon sistema, izolator mora biti duži da bi održao izolaciju. Električni napon između izolacionih elektroda dovodi do curenja struje preko površine izolacionog materijala sa visokog napona do zemlje, i tako dovodi do neprekidnog gubitka snage iz operativnog sistema.

Predmet ovog pronalaska jeste da se obezbedi poboljšani izolator.

U skladu sa jednim aspektom ovog pronalaska, dat je visokonaponski nezavisni izolator koji obuhvata produženu cev ili štapić od elektroizolacionog materijala sa par elektroda longitudinalno rastavljenim na njemu, i sloj materijala koji obuhvata čestično punilo od varistor praha u matrici koja se odlikuje prekidačem kojim se kontroliše električni napon, dok se taj materijal za kontrolu napona prostire preko dela ili supstancijalno cele površine izolacionog materijala i u električnom kontaktu sa obe elektrode.

Pod pojmom "nezavisni" podrazumeva se da ovaj izolator predstavlja izolator po sebi, odnosno bez električnog provodnika kroz njega, ili sc može nezavisno koristiti, odnosno nije napravljenin situna potpornoj električnoj opremi koja sama po sebi može da sadrži i električni provodnik.

Prednost je u tome da varistor bude neorganski materijal, na primer keramika ili oksid metala, i po mogućnosti da uključuje cink oksid.

Iako materijal za kontrolu napona može da leži direktno u vezi sa izolacionim materijalom, predviđa se i da od njega može da se rastavi, na primer drugim slojem materijala. Drugi, srednji sloj materijala može da bude materijal za kontrolu napona koji ima drugačije naponsko-strujne karakteristike od cink oksidnog varistra, na primer linerane karakteristike (c-1, vidi dole).

Tako se vidi da uz konvencionalni električno izolacioni štapić ili cev, izolator ovog pronalaska ima i spoljašnji sloj materijala koji kontroliše napon, po mogućstvu od praha varistora cink oksida u matrici, jer taj materijal ima odlike kontrole prebacivanja električnog napona. Ovaj materijal distribuira električni napon duž spoljašnje površine izolatora kada se radi pod visokim naponom. Kada se primeni prekomerno visoki napon na jednu od elektroda, na primer zbog udara groma, ovaj materijal se skoro momentalno prebacuje na načina rada provodnika, pa se električna snaga bezbedno rasipa u zemlju. Onda se materijal skoro momentalno vraća na svoj izolacijski način rada.

Ovakav nelinerani materijal prati generalizovani oblik Omovog zakona: I = kV<c>, gde je c konstanta veća od 1, čija vrednost zavisi od materijala o kome se radi.

Ovakva osobina kontrole napona nije samo nelinearna u smislu varijacija električne impedance naizmenične struje, već pokazuje i ponašanje prebacivanja u tom smislu da grafikon napona koji se nanosi na materijal u odnosi na struju koja teče duž njega pokazuje nagli prelazak, dok ispod prethodno utvrđenog električnog napona, zavisno od određenog materijala, ovaj materijal za kontrolu stresa pokazuje izolaciono ponašanje čime se supstancijalno sprečava tok ma koje struje, ali kada se taj električni napon prekorači, impedanca materijala pada na nulu za veoma kratko vreme tako da trigorovanje visokog napona najednom kraju može da se provede do drugog kraja, što je obično potencijal zemlje.

Izolator ovog pronalaska je praktično pogodan za stvaranjeizolatora per se,bilo da se radi o tenzionom, suspenzionom, konzolnom, kompresionom ili torzionom električnom izolatoru. Međutim, ovaj izolator, s električnim izolacionim materijalom u obliku cevi, pogodan je i za korišćenje oko električne opreme, kao stoje završetak visokonaponskog kabla, oko izvoda, prekidača ili isključivača, na primer. Ovakva električna oprema može biti podložna naponu pražnjenja (preskakanja) kao rezultat kontaminacije na spoljašnjoj površini, posebno u kombinaciji sa vlagom koja može da dovede do stvaranja suvih traka s posledičnim preskakanjem, ostavljanjem traga s erozijom, koji u ekstremnim slučajevima mogu da unište izolacioni materijal i dovedu do prekida izolacione funkcije. Iskričanje takođe dovodi do elektromagnetske interferencije. Isto tako, preskakanje može da nastane zbog kombinacije visokog napona u polju duž spoljašnje izolacione površine na završetku kabla usled električnih napona u završetku u kombinaciji s naponom duž suvih traka. Konvencionalno, ovakva preskakanja se svode na najmanju meru produžavanjem izolatora i/ili povećanjem debljine izolacionog materijala, što ima neželjeno dejstvo u smislu povećanja ukupne fizičke veličine celog sklopa. Međutim u skladu sa ovim pronalaskom, materijal za kontrolu napona koji se nanosi na spoljašnju stranu izolatora ograničava jačinu električnog polja, dok ta površina inače može biti prelaz između izolacionog materijala i vazduha.

U primeni na završetku visokonaponskog kabla izolator se može resiti oko posuvraćenja provodni ekran kabla, jer je to region izražen naponskom naprezanju. Primena varistor materijala za prekidač omogućava da se postigne manji prečnik same konstrukcije, a da se istovremeno zadržava željena električna snaga aksijalno oko izolatora.

Varistor, materijal za gradiranje električnog napona može da se koristi ćelom dužinom osnovnog izolacionog materijala, ili alternativno, samo delom dužine. U drugom slučaju, materijal za kontrolu stresa može da se locira u regionima relativno visoke snage električnog^polja u blizini elektroda i duž izolacije odatle.

Štaviše, efekat građiranja kapacitativnog napona može da se postigne naizmeničnim trakama materijala za kontrolu napona sa izloženim donjim trakama izolacionog materijala.

Od izolatora u skladu sa ovim pronalaskom se očekuje da bude podložan manjoj električnoj aktivnosti, pražnjenja korone, luka, kao i kvarenja materijala, kao i da ima bolji otpor na preskakanje od konvencionalnih izolatora, posebno u uslovima sredine koja se odlikuje vlažnošću i/ili zagađenjem.

Sloj za kontrolu naponskog naprezanja koji se koristi u ovom pronalasku može da obuhvati spoljašnji sloj izolatora. Alternativno, materijal za kontrolu stresa može sam da bude uključen u spoljašnji sloj koji obezbeđuje električnu zaštitu i/ili zaštitu od okruženja za izolator.

Pod uslovom daje supstrat, izolacioni materijal dovoljno niskog termalnog kapaciteta i dovoljno visoke termičke provodljivosti, on će odvoditi toplotu relativno brzo od varistorskog materijala, tako da ne mora biti neophodno da se obezbedi zaštitno spoljašnje pokrivanje. Keramički, na primer porcelanski, supstrat bi u ovom smislu bio pogodan. Međutim, ako je izolacioni materijal koji se nalazi ispod, na primer polimerni silikonski materijal, onda u nepovoljnim vremenskim uslovima, na primer kada je vlažno, količina struje koja curi može biti dovoljno velika da se degradira varistorski sloj, pa je potrebno da se za izolator obezbedi zaštitno spoljašnje pokrivanje.

Spoljašnja komponenta izolatora se po mogućstvu obezbeđuje s jednim ili više čašica izolatora, odnosno uglavnom konfiguracijama oblika diska koje vlagu i vodu, kao i druge zagađivače usmeravaju od izolatora tako da se prekine kontinuirani tok tečnosti sa jedne elektrode na drugu, i izbegne se kratki spoj.

Po mogućstvu, čestice punila sloja materijala koji kontroliše napon se kalciniraju na temperaturi između 800°C i 1400°C, a potom se razbijaju tako da supstancijalno sve čestice zadržavaju svoj originalni, po mogućstvu uglavnom loptasti oblik.

Smatra se da proces kalcinacije rezultira u tome da pojedinačne čestice efikasno ispoljavaju "varistorsko dejstvo". To znači da Čestični materijal nije samo nelinearan u smislu varijacija karakteristika električne impeđance naizmenične struje (odnos između napona naizmenične struje koji se primenjuje na materijal i rezultantne struje kojaprotiče kroz to), ali ispoljava i ponašanje prekidača, u tom smislu da grafikon napona i struje pokazuje nagli prelaz, koji se kvantifikuje tvrdnjom da specifična impedanca materijala opada najmanje po faktoru 10 kada se električno polje poveća za manje od 5kV/cm (u nekim regionima u električnom polju raspona 5kV/cm do 50kV/cm, a po mogućstvu između 5kV/cm i 25kV/cm - što je tipični radni raspon materijala kada se koristi za prekid električnog naponskog kabla). Po mogućstvu, prelaz je takav da specifično smanjenje nastaje kada se električno polje poveća za manje od 2 kV/cm u rasponu od lOkV/cm do 20kV/cm. Ova nelinearnost nastaje i u impedanci materijala i u zapreminskom specifičnom otporu. Nelinearnost čestica punila može da se razlikuje na svakoj strani tačke prekidača. Važno je i da tačka prekidača materijala značajno menja svoju nelinearnost i ne dovodi do električnog pucanja ili preskakanja kako se električno naponsko naprezanje povećava. Što su manje čestice za svaki dati sastav, manja je i verovatnoća da će preko tačke prekidanja doći do pucanja.

Po mogućstvu, najmanje 65% težine punila sastoji se od cink oksida.

Po mogućstvu, više od 50% težine čestica punila ima maksimalne dimenzije između 5 i 100 mikrometara, tako da materijal ispoljava nelinearno električno ponašanje dok se specifična impedanca smanjuje za najmanje faktor 10 kada se električno polje povećava za najmanje 5kV/cm u regionu u električnom polju raspona 5kV/cm do 50kV/cm.

Po mogućstvu punilo obuhvata između 5% i 60% zapremine materijala koji kontroliše naponsko napreznje, još bolje ako da ima između 10% i 40%, a najbolje ako sadrži između 30% i 33% zapremine.

U praksi, čestično punilo će obuhvatati najmanje 65%, a po mogućstvu 70 do 75% težine cink oksida. Preostali materijal, primese, može da obuhvati nešto ili sve ođ sledećeg: Bi203, Cr203, Bs203, Co203, Mn03, A1203, CoO, Co304, MnO, Mn02, Si02, i količine olova, gvožđa, bora i aluminijuma u tragovima.

Polimerna matrica može da obuhvati elastomerne materijale, na primer, silicijum ili

EPDM; termoplastične polimere, na primer polietilen ili polipropilen; adhezive na primer one koji se zasnivaju na etilen-vinil-acetatu; termoplastične elastomere, tiksotropne boje; gelove, termostatske materijale, na primer epoksi ili poliuretanske smole, ili kombinaciju takvih materijala, uključujući ko-polimere, na primer kombinaciju poliizobutilena i

amorfnog polipropilena.

Materijal za kontrolu napona može da se obezbedi u obliku glazure ili boje, koja se može naneti, na primer, na keramički izolator ili drugi izolacioni supstrat. Takva glazura ili boja za kontrolu naponskog naprezanja, i električni objekti ili oprema svih vrsta (bilo da stoje nezavisno ili ne) na koje se nanosi takva glazura ili boja, predstavljaju još jedan aspekt ovog pronalaska.

U skladu sa dodatnim aspektom ovog pronalaska, Čestični materijal koji se ovde otkriva, po mogućstvu cink oksid, meša se u pečenom ili, po mogućstvu, nepečenom obliku u suspenziju, koja se onda peče da se dobije glazura.

Ova suspenzija može, na primer, da obuhvata glinu koja po pečenju proizvodi porcelan ili drugu keramiku. Alternativno, matrica u koju se ove čestice deponuju može da bude neorganska, na primer polimer, adheziv, mastiks ili gel.

Ovde će biti jasno da, u ovim oblicima pronalaska, faza pečenja suspenzije, glazure ili boje može biti ona koja proizvodi varistorske prekidačke karakteristike koje su potrebne za materijala koji kontroliše naponsko naprezanje, ako ta karakteristika nije prethodno nametnuta ili ako je bila nedovoljno nametnuta, na čestični materijal.

Ukupni sastav materijala za kontrolu naponskog naprezanja može da obuhvata i druge dobro poznate aditive za te materijale, na primer da se poboljša njihova obradivost i/ili pogodnost za ovu specijalnu primenu. U ovom drugom smislu, na primer, materijali koji se koriste za prateći asortiman za naponske kablove može iziskivati otpornost za spoljašnje vremenske uslove. Odgovarajući aditivi mogu tako da uključe agense za obradu, stabilizatore, antioksidante i materijale za plastiku, na primer ulje.

Prisustvo varistorskog materijala na spoljašnjoj površini izolacionog materijala u izolatoru ovog pronalaska ima tendenciju da dovede do curenja struje kroz masu materijala umesto duž površine kada se stvara suva traka, i tako se izbegne problem ostavljanja traga. Štaviše, ovakav materijal za gradiranje naponskog naprezanja omogućava izolatoru da ima manju debljinu zida i manji prečnik za dobar električni učinak u poređenju sa konvencionalnim izolatorima. Tako, s izolatorom iz ovog pronalaska, pri relativno niskim naponima, struja koja curi će relativno bezbolno ići duž spoljašnje površine zbog relativno niske impedance varistora. Ako se napon poveća preko određene vređnosti, varistor će se prebaciti na stanje visoke impedance i struja koja curi će proći kroz masu materijala bez formiranja štetnih ugljenih traka na spoljašnjoj površini.

Materijal za kontrolu naponskog naprezanja može da se nanese na izolacioni materijal ekstruzijom, oblikovanjem u kalupu, ili u obliku posebne komponente. U poslednje pomenutoj konstrukciji izolatora, materijal za kontrolu naponskog naprezanja je po mogućstvu u obliku cevi, i može, što je prednost, kada matrica obuhvata polimer, da se dobvede ponovo, po mogućstvu toplotom, u svoj položaj. Kada je spoljašnja površina izolatora fragmentirane konfiguracije, ovi fragmenti mogu da budu integralno formirani ili se mogu nanositi posebno.

Objavljivanje međunarodne patentne prijave WO 97/26693 otkriva sastav za korišćenje u sloju za kontrolu električnog naponskog naprezanja, i taj sastav je pogodan za sloj za kontrolu naponskog naprezanja u ovom pronalasku. Celokupni sadržaj ove objavljene patentne prijave uključuje se ovde pozivom na nju.

Ovde ćemo opisati dva oblika izolatora, svaki u skladu sa ovim pronalaskom, uz pomoć primera i pozivanjem na prateće crteže u kojima: Slika 1 pokazuje prvi oblik u vertikalnom preseku, gde je sloj za kontrolu naponskog naprezanja šupljeg cevastog izolatora obuhvaćen u spoljašnji zaštitni sloj;

Slika 2 pokazuje drugi oblik u kome je materijal za kontrolu naponskog naprezanja integralno formiran sa spoljašnjim zaštitnim slojem od čvrstog izolatora jezgra;

Slika 3 predstavlja grafikon tipične distribucije čestica kalciniranog punioca cink oksida sa primesama, i

Slika 4 predstavlja grafikon impedance praha punioca za različite veličine čestica.

Pozivajući se na sliku 1, izolator 2 obuhvata cilindrično tubularno jezgro 4 od keramičkog materijala, koje ima mesinganu elektrodu 6 postavljenu na svaki od njih. Sloj varistorskog materijala cink oksida sa primesama 8 nanosi se na celokupnu površinu izolacionog jezgra 4 između elektroda 6. Opcioni zaštitni sloj 10 se nanosi da pokrije celokupnu spoljašnju površinu sloja za kontrolu napona 8. Zaštitni sloj 10 ima i veći broj generalno cirkularnih fragmenata 12 koji se radijalno projektuju od izolatora 2. jezgro 4 može alternativno da bude i čvrsto telo.

Pozivajući s na sliku 2, izolator 22 obuhvata unutrašnji cilindrični konus 24 napravljen od epoksi smole ojačane vlaknima između para terminalnih elektroda 26. U ovom obliku, međutim, jedna, fragmentirana spoljašnja komponenta 28 se nanosi na jezgro 24. Komponenta 28 se pravi od materijala koji obavlja funkciju kontrole naponskog naprezanja na spoljašnjoj površini izolatora 24 kao i obezbeđivanja spoljašnje zaštite od meteoroloških i sličnih uslova. Čvrsto jezgro 24 alternativno može da bude i šuplja tubularna konstrukcija.

Materijal za kontrolu napona od cink oksida sa primesama koji Čini sloj 8 u prvom obliku (Slika 1) i uključenje u sloj 28 drugog oblika (Slika 2) jeste matrica silikonskog elastomera i česti čnog punioca za cink oksid sa primesama.

Cink oksid sa primesama sadrži približno 70 do 75% težinski cink oksida i približno 10% Bi203 + Cr203 + Sb203 + Co203 + Mn03.

Ovaj prah je kalciniran u peći na temperaturi od oko 1100°C pre nego što se pomeša sa peletama polimerske matrice i unese u ekstruder da se dobije konačni traženi oblik. Kalcinirani punilac obuhvata oko 30% zapremine ukupnog sastava punioca i polimerske matrice.

Tipična distribucija veličine čestice relativnog broja kalciniranih čestica odgovarajućeg praha cink oksida sa primesama pošto se propusti kroz 125 mikromeratsko sito, prikazana je na Slici 3, odakle se može videti da postoji oštar vrh na veličini čestice od oko 40 mikrometara, gde je velika većina čestica između 20 i 6 mikrometara.

Prekidačko ponašanje čestica praha cink oksida sa primesama koje pokazuje naglu promenu u nelinearnoj specifičnoj impedanci kao funkciju jačine električnog polja (na 50 Hz) prikazano je na Slici 4 za tri raspona veličine čestica. Kriva I se odnosi na veličinu čestica manju od 25 mikrometara, kriva II na veličinu čestica manju od 25 mikrometara do 32 mikrometra, i kriva III na veličinu čestica manju od 75 mikrometara do 125 mikrometra. Vidi se da tačka gde se aktivira funkcija prekidača nastaje pri većoj jačini električnog polja kako se smanjuje veličina čestica.

Predviđa se da unutrašnja izolaciona komponenta koja je odgovarajuća za oba jezgra 4, 24 može da bude tubularna, tako da izolator 2,22 može da se postavi na, na primer, završetak visokonaponskog kabla tako da obezbedi zaštitu od prebacivanja duž njegove spoljašnje površine. U ovom obliku se takođe predviđa da završetak samog kabla kontroliše naponsko naprezanje, posebno na posuvraćenom ekranu kabla kako se to konvencionalno radi.

Claims (25)

1. Posebni visokonaponski izolator koji obuhvata izduženu cev ili štapić od elektroizolacionog materijala sa parom elektroda koje su uzdužno razdvojene i slojem materijala koji obuhvata čestično punjenje od varistorskog praha i matrici koja ima osobine prekidača za kontrolu naponskog naprezanja, naznačen time da se taj materijal za kontrolu naponskog naprezanja prostire delom ili skoro ćelom površinom spoljašnje površine izolacionog materijala i bar đeo ovog materijala za kontrolu naponskog naprezanja je u električnom kontaktu sa svakom od elektroda.

2. Izolator u skladu sa zahtevom 1, naznačen time da je materijal za kontrolu naponskog naprezanja prisutan u dva odvojena regiona blizu i u električnom kontaktu sa odgovarajućim elektrodama.

3. Izolator u skladu sa zahtevima 1 i 2, naznačen time da taj materijal za kontrolu naponskog naprezanja obuhvata neorganski materijal, po mogućstvu cink oksid.

4. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da sloj materijala za kontrolu naponskog naprezanja bude obuhvaćen spoljašnjim slojem koji obezbeđuje trajnu zaštitu od električne struje i/ili uticaja okruženja.

5. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da sloj materijala za kontrolu naponskog naprezanja ili spoljašnji zaštitni sloj bude fragmentirane spoljašnje konfiguracije.

6. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da i) čestice punioca sloja materijala za kontrolu naponskog naprezanja bude kalcinirane na temperaturi od 800°C do 1400°C i potom razbijene tako da supstancijalno sve Čestice zadrže svoj prvobitni oblik, ii) najmanje 65% težine punioca čini cink oksid, iii) više od 50% težine čestica punioca ima maksimalne dimenzije od 5 do 100 mikrometara, tako da materijal ispoljava nelinearno električno ponašanje dok mu se specifična impedanca smanjuje za najmanje 10 puta kada se električno polje poveća za manje od 5kV/cm u regionu u električnom polju raspona 5kV/cm do 50kV/cm, i iv) punilac obuhvata između 5% i 60% zapremine sloja materijala za kontrolu napona.

7. Izolator u skladu sa zahtevom 6, naznačen time da sve čestice punioca imaju maksimalne dimenzije manje od 125 mikrometara, po mogućstvu manje od 100 mikrometara.

8. Izolator u skladu sa zahtevom 6 ili 7, naznačen time da ne više od 15% težinski čestica punioca ima maksimalne dimenzije manje od 15 mikrometara.

9. Izolator u skladu sa zahtevom 6 ili 7, naznačen time da se čestica punioca kalciniraju na temperaturi između 950oC i 1250oC, po mogućstvu na oko 1100°C.

10. Izolator u skladu sa zahtevima 6 do 9, naznačen time da najmanje 70% težinski čestica punioca obuhvata cink oksid.

11. Izolator u skladu sa zahtevima 6 do 10, naznačen time da više od 50% težinski čestica punioca ima maksimalne dimenzije od 25 do 75 mikrometara.

12. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da punilac obuhvata između 10% i 40%, a po mogućstvu između 30% i 33% zapremine sloja materijala za kontrolu naponskog naprezanja.

13. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da matrica sloja za kontrolu naponskog naprezanja obuhvata polimerni materijal, smolu, toksotropnu boju ili gel.

14. Izolator u skladu sa zahtevom 13, naznačen time da taj polimerni materijal obuhvata polietilen, silikon ili EPDM.

15. Izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačen time da se sloj materijala za kontrolu naponskog naprezanja nanosi direktno na sloj izolacionog materijala, po mogućstvu ekstruzijom, livenjem ili povraćajem.

16. Visokonaponski izvod, prekidač ili razdvajač, koji obuhvata izolator u skladu sa svim prethodnim zahtevima.

17. Visokonaponski kabl koji ima završetak završetak za kontrolu naponskog naprezanja najednom kraju u okviru izolatora u skladu sa zahtevima od 1 do 15.

18. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja koji obuhvata suspenziju, glazuru ili boju, u koji su dispergovane čestice koje su u stanju da obezbede karakteristike za gradiranje naponskog naprezanja.

19. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u sladu s zahtevom 18, naznačen time da su suspenzija, glazura ili boja pečeni da se dobije materijal koji ima karakteristike za kontrolu električnog naponskog naprezanja u vidu prekidača.

20. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u sladu s zahtevom 18 ili 19, naznačen time da se ove čestice ne peku pre uvođenja u suspenziju, glazuru ili boju.

21. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u sladu s zahtevom 18 ili 20, naznačen time da ovaj čestični materijal obuhvata čestice punioca cink oksida kako je to defmisano u zahtevu 6.

22. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u skladu s zahtevom 18 ili 21, naznačen time da suspenzija pravi keramički materijal, po mogućstvu porcelan.

23. Materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u sladu s zahtevom 18 ili 21, naznačen time da suspenzija obuhvata neorgansku matricu.

24. Električni izolator ili drugi električni artikal ili opremu, na koji se nanosi materijal za kontrolu električnog naponskog naprezanja u skladu sa zahtevima 18 do 23.

25. Električni izolator, fragment ili drugi električni artikal ili oprema koji imaju spoljašnji omotač (izuzimajući slojeve suspenzije, glazure ili boje od polimernih ili drugih materijala ispunjenih česticama cink oksida, kako je defmisano u zahtevu. 6.