RS49923B - Nosilac zapisa i uređaj za skeniranje nosioca zapisa - Google Patents

Abstract

Nosilac zapisa koji sadrži servo stazu (4) koja ukazuje na informacionu stazu (9) namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza (4) ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije prema unapred određenom tipu modulacije, naznačen time, što nosilac zapisa sadrži upravljačku oblast u kojoj servo staza sadrži permanentne podatke koji su predstavljeni sa nekim drugim promenama pomenutog fizičkog parametra, koje druge promene su modulisane sa drugačijim tipom modulacije, pri čemu drugačiji tip modulacije obezbeđuje veću brzinu prenosa podataka od unapred određenog tipa modulacije. Prijava sadrži još 6 zavisnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na nosilac zapisa koji sadrži servo stazu koja ukazuje na informacionu stazu namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije prema istom unapred određenom tipu modulacije.

Pronalazak se dalje odnosi na uređaj za snimanje i/ili reprodukciju namenjen za snimanje i/ili reprodukciju blokova informacija u informađonoj stazi na nosiocu zapisa koja sadrži servo stazu koja ukazuje na informacionu stazu, koji uređaj sadrži sredstva za skeniranje servo staze i sredstva za demodulaciju za dobijanje pozicione informacije iz signala koji je generisan pramenom nekog fizičkog parametra servo staze sa unapred određenom frekvencijom, koja servo staza ima modulisane delove za kodiranje pozicione informacije prema unapred određenom tipu modulacije.

Pronalazak se dalje odnosi i na postupak za izradu nosioca zapisa.

Nosilac zapisa i uređaj za očitavanje i/ili snimanje informacije su poznati iz WO 00/43996 (PHN 17323). Informacija koja treba da bude snimljena kodira se u informacioni signal koji sadrži adresne kodove i u zavisnosti od adresnih kodova dalje je podeljena na blokove informacija. Nosilac zapisa je tipa na kome se može snimati i ima servo stazu, koja se obično naziva prethodno obrazovani kanal za izazivanje generisanja servo signala kada se staza skenira. Neki fizički parametar, npr. radijalni položaj prethodno obrazovanog kanala se menja periodično sa unapred određenom frekvencijom obrazujući takozvanu vobulaciju (engl. "wobble"). U toku skeniranja staze ova vobulacija dovodi do promene radijalnog praćenja servo signala i tada se može generisati vobulacioni signal. Zavisno od tipa modulacije vobulacija se moduliše primenom fazne modulacije za kodiranje pozicione informacije. Fazna modulacija ili frekventna modulacija koje se koriste za kodiranje digitalne pozicione informacije biraju se tako da minimalno remete komponentu sa unapred određenom frekvencijom u vobulacionom signalu, jer se ta komponenta koristi za kontrolu brzine snimanja. Stoga najveći deo periodičnih promena ne treba da bude modulisan, tj. treba da ima nulte prelaze (konverzije) koji nisu fazno pomereni iz noniinalnih položaja. U toku snimanja poziciona informacija se dobija iz vobulacionog signala i koristi se za pozicioniranje blokova informacija održavanjem unapred određenog odnosa između adresnih kodova u blokovima informacija i pozicione informacije. Dalje, na nosiocu zapisa mogu biti smešteni permanentni podaci primenom modulacije tipa pozicione informacije, koji permanentni podaci mogu sadržati podatke o parametrima za snimanje podataka na nosiocu zapisa ili upravljačku informaciju.

Problem kod poznatog sistema je taj što je smeštaj permanentnih podataka na nosiocu zapisa ograničen raspoloživim kapacitetom podataka servo staze.

Cilj pronalaska je da se realizuje nosilac zapisa i uređaj u kojima bi mogle biti lako smeštene velike količine permanentnih podataka.

Prema pronalasku nosilac zapisa koji je definisan u uvodnom delu je karakterisan sa time što nosilac zapisa sadrži upravljačku oblast u kojoj servo staza sadrži permanentne podatke predstavljene sa nekim drugim promenama pomenutog fizičkog parametra, koje druge prornene su modulisane sa drugačijim tipom modulacije. Dalje, uređaj za snimanje i/ili reprodukciju koji je opisan u uvodnom delu je karakterisan sa time što uređaj dalje sadrži druga sredstva za demodulaciju drugačijeg tipa za dobijanje upravljačkih podataka iz upravljačke oblasti u kojoj servo staza sadrži upravljačke podatke predstavljene sa drugim promenama pomenutog fizičkog parametra, koje druge prornene su modulisane sa drugačijim tipom modulacije.

Pronalazak je zasnovan na sledećem otkriću. Gustina informacija kod tipa modulacije koji se koristi za pozicionu informaciju je dosta mala. Na primer, kod CD - R i DVD+RW tipa diskova na kojima se može snimati neki od permanentnih podataka se multipleksiraju u servo stazi primenom modulacionog sistema za pozicione informacije. Međutim, kada je potrebno da se memoriše velika količina permanentnih podataka na disku na kome se može snimati to bi zahtevalo veliki deo raspoložive servo staze i zbog toga bi za očitavanje permanentnih podataka bilo potrebno veliko vreme pristupa. Alternativno tome, na disk na kome se može snimati mogla bi se dodati posebna oblast sa informacijom tipa samo za očitavanje, na primer kodiranom u uđubljenjima i izbočinama slično kao na DVD - ROM - u, što rezultuje hibridnim tipom diska. Međutim, takva oblast samo za očitavanje zahteva poseban korak u toku izrade da bi se obrazovala oblast sa znakovima koji se mogu očitavati sa dubinom koja je jednaka utisnutim znakovima tipa koji se mogu samo očitavati. Pronalazači su uočili da drugačiji tip modulacije istog parametra koji se koristi za pozicionu informaciju obezbeđuje traženi veći kapacitet podataka na ograničenom području prostora diska. Prvenstveno nisu potrebni dodatni koraci pri izradi, jer se moduliše isti parametar, ali na različit način. Dalje, u većini slučajeva nisu potrebna dodatna detektorska kola u uređaju za snimanje ili reprodukciju, već samo modifikacija funkcije detekcije za detektovanje modiflkovanog tipa modulacije.

Sledeći primer izvođenja nosioca zapisa je karakterisan sa time što je unapred određeni tip modulacije tipa frekventne ili fazne modulacije sa periodičnom promenom i/ili je drugačiji tip modulacije direktna digitalna modulacija u kojoj su logičke vrednosti bita predstavljene pomeranjima servo staze u poprečnom smeru. Prednost toga je što frekventna ili fazna modulacija imaju ograničen efekat na frekventnu komponentu u vobulacionom signalu, dok direktna digitalna modulacija ima veliku brzinu prenosa podataka, na primer kada se izabere da frekvencija bita bude jednaka frekvenciji periodične prornene.

Sledeći primer izvođenja nosioca zapisa je karakterisan sa time što je direktna digitalna modulacija modulacija sa kompresijom (engl. "run length limited modulation", skr. RLL). Ovo ima tu prednost što se sinhronizacija bita može lako vezati za RLL podatke, jer je maksimalna dužina znakova ograničena. Primena minimalne dužine znakova za 1 period sinhronizacije bita (koji se obično naziva d = 0 u NRZI kodnom sistemu) daje veliku brzinu prenosa podataka.

Dalje su prednosni primeri izvođenja postupka, uređaja i nosioca zapisa prema pronalasku dati u narednim zahtevima.

Ovi i drugi aspekti pronalaska biće očigledni i objašnjeni sa pozivom na primere izvođenja koji su dati samo radi ilustracije u pratećem opisu i sa pozivom na priloženi nacrt, na kome

Fig. la predstavlja nosilac zapisa sa servo stazom (horizontalna projekcija),

Fig. lb predstavlja servo stazu (poprečni presek),

Fig. lc predstavlja jednu vobulaciju servo staze (detalj),

Fig. ld predstavlja drugu vobulaciju servo staze (detalj),

Fig. 2 predstavlja dvofaznu modulaciju vobulacije,

Fig. 3 predstavlja MSK modulaciju vobulacije,

Fig. 4 predstavlja direktnu digitalnu modulaciju,

Fig. 5 predstavlja uređaj za očitavanje blokova informacija,

Fig. 6 predstavlja uređaj za snimanje blokova informacija.

Na slikama elementi koji odgovaraju elementima koji su već bili opisani imaju iste pozivne oznake.

Na Fig. la prikazan je nosilac 1 zapisa u vidu diska na kome se nalazi staza 9 namenjena za snimanje i centralni otvor 10. Staza 9 je izvedena u vidu spiralno oblikovanih zavojaka 3. Fig. lb predstavlja poprečni presek duž linije b - b nosioca 1 zapisa, čija providna osnova 5 je snabdevena sa slojem 6 za snimanje i zaštitriim slojem 7. Sloj 6 za snimanje je takav da se na njemu može snimati optičkim putem, na primer promenom faze, ili magnetooptičkim putem pomoću uređaja za snimanje informacija, kao što su poznati uređaji tipa CD - Rewritable (za ponovno snimanje na CD-u) ili CD - Recordable (za snimanje na CD-u). Sloj za snimanje takođe može biti snabdeven sa informacijom u toku procesa izrade u kome se prvo pravi master disk (originalni disk), koji se posle toga umnožava otislđvanjem. Informacija je organizovana u blokove informacija i predstavljena je znacima koji se mogu optički očitavati u vidu uzastopnih oblasti koje reflektuju mnogo zračenja ili koje refiektuju malo zračenja, kao što su, na primer, nizovi udubljenja različitih dubina na CD - u. U jednom primeru izvođenja staza 9 na nosiocu zapisa tipa na kome se može ponovo snimati je označena pomoću servo strukture koja se formira u toku proizvodnje praznog nosioca zapisa. Servo struktura se formira, na primer, sa prethodno obrazovanim kanalom 4 koji omogućava da glava za snimanje prati stazu 9 u toku skeniranja. Prethodno obrazovani kanal 4 može biti izveden kao udubljeni ili izbočeni deo ili kao materijal čija svojstva se razlikuju od njegovog okruženja. Alternativno, servo struktura se može sastojati od naizmeničnog smenjivanja izbočenih i udubljenih zavojaka, koji se nazivaju strukturama sa izbočinama i udubljenjima, pri čemu se prelaz od izbočine u udubljenje i obratno vrši najednom zavojku. Na Fig. lc i ld prikazana su dva primera periodične prornene fizičkog parametra prethodno obrazovanog kanala, odn. takozvana vobulacija. Na Fig. lc je prikazana promena bočnog položaja, a na Fig. ld promena širine. Ova vobulacija generiše vobulacioni signal u servo senzoru za praćenje. Vobulacija je, na primer, frekventno modulisana i poziciona informacija, kao što je, na primer, adresa, vremenski kod ili informacija o zavojku, koja je kodirana u modulaciji. Opis CD sistema kojim se može ponovo snimati, a koji je snabdeven sa pozicionom informacijom na takav način, može se naći u US 4,901,300 (PHN 12.398). Servo struktura se takođe može sastojati, na primer, od ravnomerno raspoređenih podstruktura koje periodično izazivaju stvaranje signala za praćenje. Dalje, osim prethodno obrazovanog kanala servo struktura može sadržati modifikacije oblasti izbočina, npr. valoviti prethodno obrazovani kanal koji ima prethodno obrazovane izbočine sa specifičnom strukturom za kodiranje pozicione informacije, kao kod DVD - RW.

Promena servo staze sadrži relativno velike delove sa monotonom vobulacijom, takozvane nemodulisane delove. Dalje, servo staza ima relativno kratke delove gde frekvencija i/ili faza vobulacije odstupaju od unapred određene frekvencije vobulacije, odn. takozvane modulisane delove. U ovom dokumentu servo struktura koja ima periodični karakter u kombinaciji sa bilo kakvim dodatnim elementima za kodiranje informacije naziva se servo stazom koja ima periodičnu promenu fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom ili vobulacijom koja ima modulisane delove.

Na Fig. 2 je prikazana dvofazna modulacija vobulacije. Gornja kriva prikazuje modulaciju vobulacije za strukturu sinhronizacione reči, a druga i treća kriva prikazuju modulacije vobulacije za bitove adresnih podataka, pri čemu se celokupna modulacija naziva Address In Pregroove (prev. adresa u prethodno obrazovanom kanalu, skr. ADIP). Unapred određene fazne strukture se koriste za indikaciju sinhronizacionog simbola (ADIP sinhronizacioni bit) i sinhronizaciju cele adresne reči (ADIP sinhronizaciona reč) i odgovarajuće bitove podataka (ADIP podatak = '0' i ADIP podatak = T). Na ADIP sinhronizacioni bit ukazuje jedna jedina inverzna vobulacija (vobulacija # 0). Na ADIP sinhronizacionu reč ukazuju tri inverzne vobulacije koje slede direktno iza ADIP sinhronizacionog bita, dok bitovi podataka imaju neinverzne vobulacije u ovoj oblasti (vobulacije # 1 do 3). ADIP oblast podataka sadrži više perioda vobulacije dodeljenih tako da predstavljaju jedan bit podataka, a na ovoj slici periodi vobulacije su numerisani sa 4 do 7 (= vobulacije # 4 do 7). Faza vobulacije u prvoj polovini ADIP oblasti podataka je inverzna u odnosu na fazu vobulacije u drugoj polovini te oblasti. Tako je svaki bit predstavljen sa dve podoblasti koje imaju različite faze vobulacije, ti. onda se naziva dvofaznim. Bitovi podataka su modulisani kao što sledi: ADIP podatak = '0' predstavljaju 2 neinverzne vobulacije, a ADIP podatak = '1' suprotno tome. U ovom primeru izvođenja modulacija bitova podataka je u potpunosti simetrična, što daje istu verovatnoću greške za obe vrednosti bitova podataka. Međutim, mogu se koristiti i druge kombinacije vobulacija i inverznih vobulacija ili druge fazne vrednosti. U jednom primeru izvođenja posle ADIP sinhronizacione reči se koristi unapred određena modulacija ukazujući na 'prazno' umesto bita podataka. Monotone vobulacije mogu se koristiti posle prvog bita podataka ili se sledeći bitovi podataka mogu kodirati posle toga. Velika većina vobulacija prvenstveno nije modulisana (tj. ima nominalnu fazu) da bi se obezbedila jednostavna sinhronizacija i stabilan PLL izlaz u detektoru; kod ovog primera izvođenja 8 eventualno modulisanih vobulacija je praćeno sa 85 nemodulisanih (tj. monotonih) vobulacija (vobulacije # 8 do 92). Izlazna frekvencija PLL treba da bude što je moguće stabilnija, jer se sinhronizacija snimanja u toku snimanja određuje na osnovu PLL izlaza.

Na Fig. 3 prikazana je MSK modulacija vobulacije. Modulacija kodiranjem sa minimalnim pomakom (MSK) koristi prvu strukturu 31 za transfer vrednosti prvog bita i drugu strukturu 32 za transfer vrednosti drugog bita. Sledeće kombinacije struktura 31, 32 mogu se koristiti za transfer sinhronizacione informacije. Svaka MSK struktura ima centralni deo od najmanje jednog celog perioda vobulacije, pri čemu u prvoj strukturi centralni deo 34 nije inverzan, dok je u drugoj strukturi centralni deo 37 inverzan. Svaka MSK struktura dalje ima početni deo i krajnji deo. Leva MSK struktura ima početni deo 33 i krajnji deo 35 koji predstavljaju jedan jedini vobulacioni period. Desna MSK struktura ima početni deo 36 koji menja fazu tako što ima frekvenciju jednaku 1,5 frekvencija vobulacije, tj. ima 3 polovine sinusne periode u okviru jednog perioda frekvencije vobulacije. Slično tome krajnji deo se ponovo fazno menja vraćajući se u neinverzno stanje. Detekcija MSK bitova podataka primarno je zasnovana na detekciji centralnog dela, jer oba centralna dela pokazuju maksimalnu razliku između dve strukture. Osim što se za detekciju mogu koristiti razlike između nemodulisanog početnog dela 33 i modulisanog početnog dela 36, kao i nemodulisanog krajnjeg dela 35 i modulisanog krajnjeg dela 38, procenjuje se i da ukupna dužina ovih razlika iznosi oko 50% efektivnog intenziteta detekcije u poređenju sa centralnim delom. MSK kodiranje može se koristiti za kodiranje adresnih bitova vobulacijom prethodno obrazovanog kanala, ali vobulacija prethodno obrazovanog kanala ne treba da bude modulisana za veći deo perioda vobulacije. Velika većina nemodulisanih perioda vobulacije potrebna je za pouzdanu kontrolu brzine obrtanja diska i/ili sinhronizaciju snimanja procesa za snimanje.

Na optičkim diskovima na kojima se može ponovo snimati može se pojaviti potreba za memorisanjem značajne količine permanentnih informacija, npr. u svrhe sprečavanja kopiranja i zaštite digitalnih prava. Primeri za to su tzv. kodni blokovi medijuma (eng. media key blocks, skr. MKB) i kodni blokovi za omogućavanje pristupa (engl. enabling key blocks, skr. EKB) koji obično imaju veličinu od nekoliko MB. Permanentne informacije treba da budu prethodno utisnute na disku. Kod formata koji su vezani samo za kanale kod kojih se obrazuju plitki kanali pojavljuje se problem kako da se optimizuju performanse pri snimanju faznom promenom. Ako neko onda želi da memoriše permanentnu informaciju na disku direktno utiskivanjem udubljenja, ova udubljenja biće podjednako plitka kao i kanali i zato će se generisati samo veoma slab signal koji je veoma teško ili čak i nemoguće detektovati korišćenjem standardnih metoda. Jedno rešenje je da se obrazuju udubljenja koja su dublja od kanala da bi se pojačao signal, ali ovo je teško i skupo za izradu. Druga opcija je da se plitka udubljenja detektuju primenom kanala za tangencijalno guranje i povlačenje koji je osetljiviji na plitke strukture od konvencionalnih kanala sa centralnim otvorom. Detekcija ovog kanala međutim nije standard kod optičkog snimanja i nije jasno koliko je ova opcija realna.

Rešenje koje se ovde predlaže je da se poveća kanal za radijalno guranje i povlačenje (engl. radial push - pull, skr. RPP) za memorisanje permanentnih podataka na disku na kome se može ponovo snimati. Takođe je i RPP detekcioni sistem koji je već prisutan kod sistema za snimanje kod kojih se koriste prethodno izvedeni kanali osetljiviji na plitke strukture od kanala sa centralnim otvorom. RPP kanal je već na raspolaganju kod uređaja za detekciju vobulacije. Takođe, ista upravljačka sredstva koje se koriste za upravljanje vobulacijom mogu se primeniti i za utiskivanje permanentne informacije. Bilo koji tip modulacije koji kodira podatke sa dovoljno velikom brzinom se može koristiti u povećanom RPP kanalu. Na nosiocu zapisa prethodno obrazovani kanal ima deo za memorisanje podataka koji ima samo modulaciju vobulacije za kodiranje adresnih bitova, na primer kao što je gore opisano sa pozivom na Fig. 2 ili Fig. 3. Osim toga nosilac zapisa ima i upravljačku oblast gde je izveden prethodno obrazovani kanal sa povećanom modulacijom. Povećana modulacija može biti nekog podesnog tipa, koji je različit od modulacije podataka sa niskom gustinom koja se koristi za kodiranje adresnih podataka. Da bi se omogućilo ponovno očitavanje permanentne informacije sa dovoljnom brzinom, linerna gustina treba da bude dovoljno velika. Memorisanje ove permanentne informacije u vobulaciji na isti način kao i za adresnu informaciju zato nije jedna opcija. Veća frekvencija vobulacije je opcija koja povećava brzinu, ali samo proporcionalno povećanju frekvencije. Treba uočiti da upravljačka oblast može biti rezervisana samo za memorisanje permanentnih podataka, tj. ne i za snimanje korisnikovih podataka u ovoj oblasti. U tom slučaju uređaju neće biti dozvoljeno da snima u oblasti sa RLL vobulacijom. Zato ovde postoji više slobode pri biranju tipa modulacije, jer ne postoji mešanje sa korisnikovim podacima. Dovoljno efikasan tip modulacije je direktna digitalna modulacija koja je opisana dole.

Na Fig. 4 je prikazana direktna digitalna modulacija. Niz bitova podataka 42 je šematski prikazan ispod modulisanog prethodno obrazovanog kanala 41, gde šrafirana oblast predstavlja kanal. Direktno digitalno modulisani prethodno obrazovani kanal 41 se moduliše na sledeći način: pomeranjem staze u poprečnom smeru na jednu stranu, kao što je prikazano u oblasti 44, da bi se predstavila 0, i na drugu stranu, kao što je predstavljeno u oblasti 43, da bi se predstavila 1. Alternativno, prelazak sa jedne strane na drugu mogao bi predstavljati 1, a neprelazak 0. Kod jednog primera izvođenja za modulisanje permanentnih podataka se koristi kod sa kompresijom, odn. RLL (engl. run - length limited) kod. RLL kod ima minimalnu dužinu d za uzastopne ćelije bitova sa istom vrednosti. Ograničenje d = 0 moglo bi biti podesno za postizanje najveće gustine, pošto RPP kanal nije ograničen optičkom difrakcijom. Signal detektovan u RPP je onda sličan obliku vobulacije i može se detektovati primenom kola koja su veoma slična kolima koja se koriste za detekciju visokofrekventnih podataka iz kanala sa centralnim otvorom. Kod ovog primera izvođenja je smanjeno preslušavanje između susednih staza u upravljačkoj oblasti. Ovo se može realizovari naizmeničnim smenjivanjem staza sa i bez modulacije podataka. Kod ovog primera izvođenja korak staze u upravljačkoj oblasti može biti izabran tako da bude različit od koraka staze u oblastima gde se može ponovo snimati da bi se optirnizirao signal guranja i povlačenja, a time i vobulacioni signal.

Kod praktičnih primera izvođenja amplituda poprečne modulacije je, na primer, od 10 do 40 nm, i dužina jednog bita može biti jednaka od 320 nm do 640 nm. Dužina bita može biti izabrana tako da odgovara fiksiranom broju dužina T bita korisnikovih podataka, npr. 4T ili 8T. Za RLL kodiranje ograničenja d, k prvenstveno mogu biti izabrana kao d = 1 i k = 7 uz primenu istog RLL kodiranja kao i za glavne korisničke podatke, kao i sa dužinom bita od 2T, što rezultuje sa minimalnom dužinom od 4T znakova u rezultujućoj direktnoj digitalnoj modulaciji.

Na Fig. 5 je prikazan uređaj za čitanje prilagođen za skeniranje nosioca 1 zapisa. Snimanje i očitavanje informacije sa optičkih diskova i formatiranje, korekcija grešaka i pravila za kanalsko kodiranje su dobro poznati u odgovarajućoj oblasti tehnike, npr. za CD sisteme. Uređaj sa Fig. 5 je prilagođen za očitavanje nosioca 1 zapisa, koji nosilac zapisa je identičan sa nosiocima zapisa koji su prikazani na Fig. 1. Uređaj je opremljen sa glavom 52 za čitanje prilagođenom za skeniranje staze na nosiocu zapisa i sredstvima za kontrolu očitavanja koja sadrže pogonsku jedinicu 55 za obrtanje nosioca 1 zapisa, integrisano kolo 53 za očitavanje koje, na primer, sadrži kanalski dekoder i korektor grešaka, jedinicu 51 za praćenje i kontrolnu jedinicu 56 sistema. Glava za očitavanje sadrži optičke elemente uobičajenog tipa za generisanje tačke 66 zračenja fokusiranog na stazu sloja za snimanje nosioca zapisa pomoću snopa 65 zračenja vođenog pomoću optičkih elemenata. Snop 65 zračenja se generiše pomoću izvora zračenja, npr. laserske diode. Glava za čitanje dalje sadrži fokusirajući aktuator za fokusiranje snopa 65 zračenja na sloju za snimanje i aktuator 59 za praćenje prilagođen za fino pozicioniranje tačke 66 u radijalnom smeru na centar staze. Uređaj ima jedinicu 54 za pozicioniranje namenjenu za grubo pozicioniranje glave 52 za čitanje u radijalnom smeru na stazi. Aktuator 59 za praćenje može sadržati kalemove za radijalno pomeranje optičkog elementa ili može biti prilagođen za promenu ugla reflektujućeg elementa na pokretnom delu glave za čitanje ili na delu sa fiksiranim položajem u slučaju daje deo optičkog sistema montiran u fiksiranom položaju. Zračenje reflektovano od sloja za snimanje se detektuje sa detektorom uobičajenog tipa, npr. diodom za četiri kvadranta za generisanje detektorskih signala 57, uključujući tu očitani signal, signal za praćenje greške i signal za greške pri fokusiranju. Jedinica 51 za praćenje je spregnuta sa glavom za čitanje radi prijema signala za praćenje greške iz glave za čitanje i kontrolu aktuatora 59 za praćenje. U toku očitavanja očitani signal se konvertuje u izlaznu informaciju, označenu sa strelicom 64, u kolu 53 za čitanje. Uređaj je snabdeven sa demodulatorom 50 za detekciju i dobijanje adresne informacije iz vobulacionog signala uključenog u detektorske signale 57 kada se vrši skeniranje servo staza nosioca zapisa. Uređaj je dalje snabdeven sa kontrolnom jedinicom 56 sistema za prijem komandi iz kontrolnog kompjuterskog sistema ili od strane korisnika i za kontrolu uređaja putem kontrolnih linija 58, npr. sa sistemskim basom (sabirnicom) koji je povezan sa pogonskom jedinicom 55, jedinicom 54 za pozicioniranje, demodulatorom 50, jedinicom 51 za praćenje i kolom 53 za čitanje. U tu svrhu kontrolna jedinica 56 sistema takođe može sadržati kontrolno kolo, na primer mikroprocesor, programsku memoriju i kontrolnu kapiju (logičko kolo) prilagođenu za izvođenje procedura koje su dole opisane. Kontrolna jedinica 56 sistema takođe se može primeniti kao logičko sredstvo u logičkim kolima. Uređaj za čitanje je prilagođen za očitavanje diska koji ima staze koje imaju periodičnu promenu, npr. kontinualnu vobulaciju. Kontrolna jedinica za čitanje je prilagođena za detekciju periodičnih promena, i za očitavanje u zavisnosti od unapred određene količine podataka sa staze. Demodulator 50 je posebno prilagođen za očitavanje pozicione informacije iz modulisanog signala dobijenog iz modulisane vobulacije. Demodulator 50 ima jedinicu za detektovanje modulisanih vobulacija koje počinje u unapred određenoj tački sinkronizacije u vobulacionom signalu. Demodulator dalje ima jedinicu za detektovanje reči za dobijanje reči sa adresnom informacijom. Pojava i vrednost bita podataka se detektuju na osnovu modulisanih vobulacija. Uređaj dalje ima drugi demodulator 67 drugačijeg tipa za demodulaciju permanentnih podataka iz upravljačke oblasti. Funkcija demodulacije odgovara tipu modulacije koja se koristi na nosiocu zapisa, npr. direktnoj digitalnoj modulaciji koja je opisana sa pozivom na Fig. 4. Pod dejstvom kontrole kontrolne jedinice 56 sistema glava 52 se pozicionira iznad upravljačke oblasti nosioca zapisa, kao što je gore opisano sa pozivom na Fig. 3 i 4. Permanentni podaci se demodulišu prema primenjenoj kodnoj šemi, na primer za RLL kodiranje.

Na Fig. 6 prikazan je uređaj za snimanje informacije na nosilac zapisa prema pronalasku tipa na kome se može (ponovo) snimati, na primer, na magnetoopticki ili optički način (putem prornene faze ili boje) pomoću snopa 65 elektromagnetnog zračenja. Uređaj je takođe prilagođen i za očitavanje i sadrži iste elemente kao i uređaj za čitanje koji je opisan sa pozivom na Fig. 5, izuzev što ima glavu 62 za snimanje/čitanje i kontrolna sredstva za snimanje koja sadrže iste elemente kao i kontrolna sredstva za čitanje, osim kola 60 za čitanje koje sadrži, na primer, formater, koder greške i kanalski koder. Glava 62 za snimanje/čitanje ima istu funkciju kao glava 52 za čitanje zajedno sa funkcijom snimanja i povezana je sa kolom 60 za snimanje. Informacija koja je prisutna na izlazu kola 60 za čitanje (označena sa strelicom 63) raspodeljuje se po logičkim i fizičkim sektorima zavisno od pravila za formatiranje i kodiranje i konvertuje se u signal 61 za snimanje namenjen za glavu 62 za snimanje. Kontrolna jedinica 56 sistema je prilagođena za kontrolu kola 60 za snimanje i za izvođenje dobijanja pozicione informacije, kao i procedure pozicioniranja, kao što je gore opisano za uređaj za čitanje. U toku operacije snimanja, na nosiocu zapisa se obrazuju znaci koji predstavljaju informaciju. Kontrolna sredstva za snimanje su prilagođena za detekciju periodičnih promena, na primer sinhronizacijom fazne sinhronizacione petlje (sprege) sa njenom periodom. Demodulator 50 je gore opisan sa pozivom na Fig. 5.

Mada je pronalazak objašnjen pomoću primera izvođenja u kojima se koristi vobulaciona modulacija, takođe može biti modulisan i bilo koji drugi podesni parametar staze, npr. širina staze. Takođe, kao nosilac zapisa je opisan optički disk, ali se može koristiti i bilo koji drugi medijum, kao što su magnetni disk ili traka. Treba uočiti da u ovom dokumentu izraz 'sadrži' ne isključuje prisustvo drugih elemenata ili koraka pored onih koji su navedeni i da izrazi 'neki' ili 'neka' koji prethode nekom elementu ne isključuju prisustvo više takvih elemenata, te da bilo koja pozivna oznaka ne ograničava obim patentnih zahteva, tako da pronalazak može biti primenjen i pomoću hardvera i pomoću softvera, te da nekoliko 'sredstava' može biti predstavljeno sa jednim istim delom hardvera. Dalje, obim pronalaska nije ograničen samo na primere izvođenja, već se pronalazak nalazi u svakoj novoj karakteristici ili kombinaciji karakteristika koje su gore opisane.

Claims (7)

1. Nosilac zapisa koji sadrži servo stazu (4) koja ukazuje na informacionu stazu (9) namenjenu za snimanje blokova informacija koje predstavljaju znaci, koja servo staza (4) ima periodičnu promenu nekog fizičkog parametra sa unapred određenom frekvencijom, kao i modulisane delove za kodiranje pozicione informacije prema unapred određenom tipu modulacije, naznačen time, što nosilac zapisa sadrži upravljačku oblast u kojoj servo staza sadrži permanentne podatke koji su predstavljeni sa nekim drugim promenama pomenutog fizičkog parametra, koje druge prornene su modulisane sa drugačijim tipom modulacije, pri čemu drugačiji tip modulacije obezbeđuje veću brzinu prenosa podataka od unapred određenog tipa modulacije.

2. Nosilac zapisa prema zahtevu 1, naznačen time, što je unapred određeni tip modulacije tip frekventne ili fazne modulacije sa periodičnom promenom.

3. Nosilac zapisa prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što prema drugačijem tipu modulacije prelazak sa jedne strane na drugu predstavlja 1, dok neprelazak predstavlja 0.

4. Nosilac zapisa prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što je drugačiji tip modulacije direktna digitalna modulacija u kojoj su logičke vrednosti bitova predstavljene pomeranjima servo staze u poprečnom smeru.

5. Nosilac zapisa prema zahtevu 4, naznačen time, što je direktna digitalna modulacija modulacija sa kompresijom (RLL).

6. Nosilac zapisa prema zahtevu 1, 2 ili 4, naznačen time, što permanentni podaci sadrže kodne blokove za sprečavanje kopiranja i/ili zaštitu digitalnih prava.

7. Nosilac zapisa prema zahtevu 1, 2 ili 4, naznačen time, što je u upravljačkoj oblasti korak staze između suseđnih staza veći od koraka staze u oblasti nosioca zapisa pokrivenoj sa servo stazom koja ukazuje na informacionu stazu (9) namenjenu za snimanje blokova informacija.