RS49949B - Sistem finansijskih transakcija i postupak za obezbeđivanje finansijskih transakcija - Google Patents

Abstract

Sistem finansijskih transakcija za obezbeđivanje bankarskih i finansijskih servisa koji čini (a) mreža finansijskih podataka koja koristi predefinisani sigurnosni protokol za primanje i slanje korisničkih finansijskih podataka; (b) sistem upravljanja transakcijama (130, 120) u komunikaciji sa mrežom finansijskih podataka za izvršavanje bezbednih transakcija finansijskih servisa preko pomenute mreže finansijskih podataka u skladu sa predefinisanim sigurnosnim protokolom kao odgovor na zahteve korisnika servisa; i (c) komunikacionog uređaja (110, 710) za slanje i prijem zahteva korisnika servisa, gde se korisnički servisni zahtevi obrađuju od strane pomenutog sistema upravljanja (120, 130) koji koristi finansijske podatke dobijene od strane pomenute mreže finansijskih podataka, gde pomenuti sistem za transakcije prima zahteve korisnika servisa u prvom enkripcijskom standardu i predaje barem deo podataka iz korisničkog zahteva pomenutoj mreži finansijskih podataka u drugom enkripcijskom standardu; i gde sigurnosni protokol podataka pomenute mreže finansijskih pdataka sadrži validacione podatke uključene u korisnikovu sigumosnu šifru; naznačen time, što pomenuti sistem uključuje izvor podataka pomenutih validacionih podataka povezanih sa bar jednom korisnikovom identifikacijom, gde pomenuti transakcioni sistem može predati validacione podatke pomenutoj finansijskoj mreži podataka kao odgovor na zahteve korisnika servisa koji ne sadrže validacione podatke. Prijava ima 2nezavisna zahteva i 17 zavisnih zahteva.

Description

Oblast pronalaska

Ovaj izum se odnosi na sistem finansijskih transakcija za pristup mreži finansijskih podataka preko alternativnih terminalnih uređaja.

Stanje tehnike

Postoji povećani zahtev za višestrane, mobilne, i korisničke solucije za tradicionalne sisteme za prenos transakcija i informacija. Ni u jednoj industriji zahtev nije veći nego kod bankovnih, finansijskih servisa, i industriji elektronskih transakcija. Internet komunikacije, velike brzine, obrada podataka velikog obima, eksponencijalno rastuća tehnološka unapređenja i dodatna korisnička inicijativa za prihvatanje novih tehnologija povećavaju brzinu kojom servisne industrije moraju da ponude poboljšane servise. Bankovni, finansijski servisi, i kompanije elektronskih transakcija čijim poslovima dominiraju sakupljanje, arhiviranje, zaštita, i transfer elektronskih finansijskih podataka su naročito pogodne za takve povećane korisničke zahteve.

Danas, automatizovane menjačke mašine (ATM) nude korisnicima pristup finansijskim servisima 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno i to je rezultiralo povećanom lakoćom upotrebe za korisnike. Ipak, postoje mnoga ograničenja sadašnjih ATM/fmansijskih mreža koje se danas koriste koja rezultiraju preprekama u rasprostranjenom pristupu i primeni takvih mreža.

Tipično, ATM terminali danas u upotrebi su postavljeni na fiksnoj lokaciji. Ovo je neophodno kako bi se obezbedilo napajanje ATM terminala i omogućio pristup komunikacionim linijama, kao što su telefonske linije, preko kojih se finansijski i transakcijski podaci mogu razmenjivati sa provajderom finansijskih servisa koji sponzoriše ATM terminal ili provajderom korisničkih finansijskih servisa. Pored toga, bevbednosni razlozi takođe igraju važnu ulogu u ograničavanju ATM terminala na fiksnu lokaciju.

Kao rezultat fiksne lokacije takvih ATM terminala, provajđer finansijskih servisa mora da obezbedi distribuciju svojih ATM terminala po svojem geografskom regionu kako bi maksimizirao korisnički pristup. Ipak, zbog potrebe korisnika da imaju pristup finansijskim servisima gde god da putuju, početni ATM terminali provajdera finansijskih servisa mogu da ne zadovoljavaju korisničke zahteve. Provajđer finansijskih servisa može, naravno, da postavi veći broj ATM terminala na dodatnim lokacijama. Ipak, kapitalni troškovi vezani sa konstantno uvećavajućom količinom opreme za povećani broj ATM terminala mogu postati nedopustivi. Pored toga, čak i sa postavljanjem povećanog broja ATM terminala, provajđer finansijskih servisa i dalje može da ne zadovoljava korisničke zahteve za pristupačnim ATM terminalima. Neke lokacije, kao što su vozovi, autobusi, ili automobili, mogu da budu nepraktične lokacije za ATM terminale, iako predstavljaju osetljive lokacije sa kojih korisnici mogu da zahtevaju pristup na finansijske servise. Pored toga, neki prošireni finansijski servisi mogu da budu nepraktični da se obezbeđe na fiksnom ATM terminalu, uprkos činjenici da takav ATM terminal može ponuditi određene sinergije između finansijskih servisa i niza resursa finansijskih podataka i obrade podataka koji su dostupni preko takvih ATM terminala. Na primer, servis za obezbeđenje niza redovnih ili uslovnih upozorenja o aktivnostima na računu, servis za isporuku vremenski osetljivih ugovora, i drugi servisi mogu izgubiti na vrednosti ako im se može pristupiti samo kroz interfejse na fiksnim lokacijama kao što su ATM terminali. Korisnici žele udobnost isporuke informacija u realnom vremenu, kao dodatak na 24-oročasovni, seđmodnevni nedeljni pristup servisima, preko njihovog provajdera servisa.

Danas postoji internacionalna ATM mreža koja dozvoljava korisnicima pristup njihovim finansijskim informacijama sa niza ATM i terminala "prodajnih mesta" (POS) raspoređenih širom sveta. Ova internacionalna mreža nudi polaznu osnovu za omogućavanje korisničkog pristupa finansijskim informacijama, bez potrebe za odvojenim finansijskim mrežama ili novim protokolima za komunikaciju sa nizom finansijskih institucija. Ipak, veliki broj sigurnosnih protokola koji su potrebni za omogućavanje korisničkog pristupa podacima na ATM mreži su uveli niz tehničkih problema u ponudi bilo-gđe/bilo-kad korisničkog pristupa ATM mreži korišćenjem personalnih komunikacionih uređaja.

Prva tehnička prepreka predstavlja zahtev mnogih finansijskih institucija za šifriranjem niza podataka na magnetnim karticama na ATM, debitnim, i kreditnim karticama. Ovi šifrirani podaci variraju od jedne do druge finansijske institucije, ali se generalno koriste za verifikaciju i validaciju da je određena kartica izdata od strane finansijske institucije. Ipak, većina personalnih komunikacionih uređaja, naročito kompaktnih bežičnih komunikacionih uređaja, nije opremljena sa čitačem kartica koji može da očita šifrirane podatke koji su smešteni na magnetnoj traci. Obično postoje najmanje dve "Trake" informacija šifriranih na takvim magnetnim trakama. Traka I obično sadrži ime i broj kartice vlasnika kartice. Podaci Trake II variraju zavisno od određene finansijske institucije, ali Traka II obično sadrži šifrirane podatke o broju kartice, personalnom identifikacionorn broju (PIN), datumu isteka, i sigurnosnoj verifikaciji, pored drugih podataka. Dalje, podatak Trake II nije odštampan na kartici i generalno nije dostupan ili ustanovljiv od strane korisnika. Zbog toga što finansijske institucije zahtevaju neke ili sve od ovih podataka u određenoj konfiguraciji u kojoj su šifrovane kako bi dozvolile finansijske transakcije, pristup ATM mreži nije samo stvar unošenja korisnikovog broja računa preko telefona ili sličnog ulaznog uređaja. Podaci Trake II sa korisnikove ATM kartice moraju biti poslate, u potpunosti, preko ATM mreže kako bi korisnik bio autorizovan i/ili opunomoćen od strane finansijskih institucija da izvrši finansijske transakcije preko ATM mreže. Ovo trenutno nije moguće obaviti korišćenjem uređaja bez čitača magnetnih kartica.

Druga tehnička prepreka koja mora da se prevaziđe je ta da većina finansijskih institucija takođe zahtevaju od potrošača (ili korisnika) da unese PIN kako bi se verifikovalo da je korisnik kartice zaista vlasnik kartice. Drugim recima, PIN se koristi da verifikuje identitet korisnika kartice iz sigurnosnih razloga. Korišćenje PIN-ova je centralno za sigurnost podataka ATM mreže i postoje striktna pravila postavljena od strane mreža elektronskog transfera fondova (EFT) kako se PIN može šifrirati, pohraniti i manipulisati. PIN-ovi se unose u ATM mrežu kao DES-šifrovani PIN blokovi. Tipična ATM mašina direktno šifrira PIN unesen od strane korisnika kartice kao DES-šifrovani PIN blok. Ipak, većina personalnih komunikacionih uređaja, i bežičnih komunikacionih uređaja posebno, nije opremljeno DES enkripcijskim mogućnostima. Dalje, prenos bežičnog signala koji sadrži PIN koji nije šifriran kompromituje sigurnost ATM mreže, pošto se bežični signal može lako presresti. Mnogi proizvođači bežičnih uređaja i provajderi servisa su resili pitanje sigurnosti prenosa uključivanjem enkripcijskih mogućnosti u svoje bežične mreže. I pored toga, bežični enkripcijski standard za sada predstavlja enkripciju sigurnosnog nosećeg sloja (SSL) ili enkripciju bežičnog nosećeg sloja (WTSL)Sa ne DES enkripciju. Dalje prepreke postoje zbog toga što ATM Mrežni standardi ne dozvoljavaju konverziju podataka za koju je korišćen jedan enkripcijski standard u podatke za koju je korišćen drugi enkripcijski standard, bez korišćenja hardverskog sigurnosnog enkripcijskog uređaja. Zbog toga, nemoguće je za korisnike bežičnih urežaja i personalnih računara na Internetu da zadovolje PIN enkripcijske standarde ATM mreže.

Prema tome, postoji potreba za sistemom finansijskih transakcija koji je mobilan i dostupan za korišćenje od strane potrošača bez obzira na lokaciju potrošača.

Prema tome, postoji potreba za sistemom finansijskih transakcija koji ne mora biti direktno povezan uzemljenim linijama sa izvorom napajanja ili telefonskom mrežom.

Postoji dodatna potreba za obezbeđenje sistema finansijskih transakcija sa prethodno pomenutim karakteristikama koji ne kompromituje sigurnost ATM mreže provajdera finansijskih servisa.

Takođe postoji potreba za obezbeđenjem sistema finansijskih transakcija sa gore pomenutim karakteristikama koji ne zahteva velika kapitalna ulaganja od strane provajdera finansijskih servisa, provajdera bežičnih servisa, ili Internet kompanija.

Ovi i drugi nedostaci prethodnih sistema su prevaziđeni raznim rešenjima ovog izuma.

Kratak sadržaj pronalaska

Stoga je objekat izuma prevazilaženje gore pomenutih nedostataka prethodnih sistema.

Dodatni objekat izuma je obezbeđenje sistema finansijskih transakcija koji je mobilan i dostupan potrošaču za korišćenje bez obzira na lokaciju potrošača.

Sledeći objekat izuma je da obezebedi sistem finansijskih transakcija koji ne zahteva uzemljene izvore napajanja ili telefonsku mrežu.

Sledeći objekat izuma je da obezbedi sistem finansijskih transakcija koji ne zahteva tenninalni uređaj sa čitačem kartica.

Sledeći objekat izuma je da obezbedi sistem finansijskih transakcija koji ne kompromituje sigurnost ATM mreže provajdera finansijskog servisa i ne zahteva velika kapitalna ulaganja od strane provajdera servisa.

Dodatni objekti i prednosti izuma će delimično biti postavljeni u opisu koji sledi i delom će biti očigledni iz opisa, ili se mogu shvatiti praktikovanjem izuma.

Ovi i drugi objekti prihvaćenih rešenja se naročito postižu sistemom finansijskih transakcija i metod za obezbeđenje bankarskih i finansijskih servisa korišćenjem mreže finansijskih podataka koja ima predefinisani sigurnosni protokol podataka za primanje i slanje korisnikovih finansijskih podataka. Sistem sadrži sistem upravljanja transakcijama koji komunicira sa mrežom finansijskih podataka za izvršavanje zaštićenih servisa finansijskih transakcija preko mreže finansijskih podataka u skladu sa predefinisanim sigurnosnim protokolom podataka. Sistem upravljanja transakcijama upravlja servisnim zahtevima korisnika koji potiču sa različitih terminalnih uređaja, kao što su bežični komunikacioni uređaji i Internet uređaji. Sistem upravljanja transakcijama može da sadrži kriptografski sistem za konverziju SSL, WTSL ili drugih enkripcijskih formata u DES enkripciju i može sadržati izvor podataka koji uključuje podatke Trake II sa korisnikovih bankovnih i/ili kreditnih kartica kako bi se sistemu moglo pristupiti sa uređaja koji nemaju čitač magnetnih kartica ili sličan uređaj. Sistem i metod omogućava ATM transakcije kroz bežične i Internet uređaje koji nisu opremljeni čitačima magnetnih kartica i DES enkripcijom.

Prateći crteži, koji su povezani sa i čine deo ove specifikacije, ilustruju rešenje izuma i, zajedno sa opisom, služe da objasne principe izuma.

Kratak opis crteža

Slika 1 je šematski prikaz bežičnog sistema finansijskih transakcija za obezbeđivanje bankarskih i finansijskih servisa preko bežičnog komunikacionog uređaja u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 2 je šematski prikaz bežičnog sistema finansijskih transakcija za obezbeđivanje bankarskih i finansijskih servisa preko bežičnog komunikacionog uređaja u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 3 je šematski prikaz arhitekture softvera bežičnog sistema finansijskih transakcija za obezbeđivanje bankarskih i finansijskih servisa preko bežičnog komunikacionog uređaja u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 4 je dijagram toka koji ilustruje korake u procesu registracije za korišćenje bežičnog sistema finansijskih transakcija u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 5 je dijagram toka koji ilustruje korake u procesu korišćenja bežičnog sistema finansijskih transakcija u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 6 je dijagram toka koji ilustruje korake u procesu obezbeđivanja bankarskih i finansijskih servisa preko bežičnog komunikacionog uređaja u skladu sa rešenjem izuma.

Slika 7 je šematski prikaz niza servisnih krajnjih tačaka i metoda interfejsova za korišćenje sa bežičnim sistemom finansijskih transakcija u skladu sa rešenjem izuma.

Detaljni opis izvođenja pronalaska

Sada će biti detaljno postavljene reference na trenutno prihvaćena rešenja izuma, čiji su primeri ilustrovani u pratećim crtežima u kojima se referentni znakovi odnose na odgovarajuće elemente.

Generalno u odnosu na slike, a naročito na Sliku 1, prikazan je bežični sistem finansijskih transakcija 100 za obezbeđivanje bankarskih i finansijksih servisa preko bežičnih uređaja. Sistem 100 dozvoljava korisniku pristup finansijskim i bankarskim servisima uključujući, ali ne ograničavajući se na, one servise koji su ponuđeni kroz tradicionalne fiksne ATM-ove, preko bežičnog komunikacionog uređaja 110, kao što je korisnikov mobilni telefon, personalni digitalni asistent (PDA) sa bežičnim modemom, alfanumerički pejdžer, ili drugi bežični komunikacioni uređaj. Sistem 100 sadrži Sistem Transakcija 130, koji povezuje niz komunikacionih servisa ponuđenih od strane Provajdera Bežičnih Servisa 120 i niza finansijskih informacija ponuđenih od strane makar jednog Provajdera Finansijskih Servisa 140 korišćenjem ATM mrežnih protokola podataka. Sistem Transakcija 130 može da ponudi obradu podataka, smeštaj podataka, konverziju podataka, i zaštitu podataka korisniku koji pristupa finansijskim i bankarskim servisima. Da bi koristio sistem 100, korisnik može da inicira transakciju servisnog zahteva preko korisnikovog bežičnog komunikacionog uređaja 110, na primer biranjem određenog telefonskog broja ili pristupnog koda. Tada korisnik može da se kreće kroz jedan ili više jednostavnih menija ili opcija kako bi inicirao i poslao određeni servisni zahtev, kao što je zahtev za trenutna stanja za jedan ili više korisnikovih finansijskih računa. Servisni zahtev prima Provajđer Bežičnih Servisa 120 i propušta do Sistema Transakcija 130. Sistem Transakcija 130 izvlači niz relevantnih sigurnosnih i transakcijskih informacija iz poslatog servisnog zahteva i inicira izvršenje najmanje jedne aplikacije za ispunjenje primljenog servisnog zahteva. Aplikacija može da sadrži upit jednom ili više provajdera finansijskih servisa za pristup finansijskim podacima korišćenjem protokola mreže ATM podataka. Deo aplikacije za pristup finansijskim podacima može da sadrži primanje PIN-ova šifrovanih sa enkripcijskim standardom drugačijim od DES( npr.,SSL) i korišćenjem hardverske enkripcije za konvertovanje u DES-šifrovani PIN blok u skladu sa ATM mrežnim standardima. Kada se jednom aplikacija izvrši, odgovarajući odgovor, kao što su zahtevana trenutna stanja ili druga obaveštenja, se vraća korisniku preko Provajdera Bežičnog Servisa 120 i bežičnog komunikacionog uređaja 110. Sistem Transakcija 130 može takođe da omogući komunikaciju sa drugim sistemima, mrežama, ili servisnim krajnjim tačkama, kao što je niz terminalnih uređaja 150. Terminalni uređaji 150 se mogu iskoristiti od strane korisnika za registraciju, održavanje, ili drugi pristup finansijskim i bankarskim servisima ponuđenim preko Sistema Transakcija 130. Terminalni uređaji 150 su opremljeni sa čitačem magnetnih kartica kako bi omogućili korisniku inicijalnu registraciju kartice koja ima podatke Trake II šifrovane na magnetnoj traci na Sistemu Transakcija 130 za omogućavanje ATM transakcija.

Bežični komunikacioni uređaj 110 može da sadrži bilo koji uređaj koji može da obavlja bežične komunikacije, kao što su mobilni telefoni, mali računari sa bežičnim modemima{ npr.PDA, palm top-ovi,Ud.),pejdžeri, dvosmeri radio-uređaji, komunikatori i drugi personalni komunikacioni uređaji. U prihvaćenom rešenju, bežični uređaj 110 može da bude mobilni telefon koji koristi GSM, CDMA ili UMTS tehnologiju. U jednom rešenju, bežični uređaj 110 sadrži ekran 111( npr.,LCD ekran, plazma ekran,Ud.)i jedan ili više ulaznih uređaja 112( npr.,tastaturu, jedan ili više navigacionih tastera,Ud.).Bežični komunikacioni uređaj 110 može biti kompatibilan sa komunikacionim formatom za omogućavanje prikaza podataka koji se prenose do bežičnog komunikacionog uređaja 110 na ekran 111 ili druge izlazne uređaje. Takav komunikacioni format može biti format kao što je format Servisa Kratkih Poruka (SMS), format Bežičnog Protokola Aplikacija (WAP), ili drugi komunikacioni protokoli podataka.

Provajđer Bežičnih Servisa 120 može koristiti jedan ili više sistema bilo kojeg provajdera bežičnih komunikacionih servisa, kao što su kompanije koje nude mobilni komunikacioni servis( npr.,AT&T, Bell Atlantic Mobile, EuroTel,Ud.).Provajđer Bežičnih Servisa 120 može i ne mora da bude udružen sa servisom Sistema Transakcija 130 i svi ili deo bežičnih komunikacionih sistema Provajdera Bežičnih Servisa 120 mogu i ne moraju biti integrisani u Sistem Transakcija 130. U prihvaćenom rešenju, niz sistema provajdera bežičnih servisa, kao što je sistem Provajdera Bežičnih Servisa 120, komuniciraju sa i omogućavaju finansijske i bankarske transakcijske servise Sistema Transakcija 130 kako bi obezebeđili one servise preko bežičnih komunikacionih uređaja 110 potrošača Provajdera Bežičnih Servisa 120.

Sistem Transakcija 130 sadrži računarski sistem za prijem servisnog zahteva, obradu servisnog zahteva, i slanje rezultata obrade servisnog zahteva. Obrada servisnog zahteva može da uključuje kontaktiranje i/ili razmenu podataka sa jednim ili više provajdera finansijskih servisa, kao što je Provajđer Finansijskih Servisa 140; interakciju sa jednom ili više baza podataka korisničkih informacija( npr.,baza podataka koja sadrži podatke Trake II niza korisnika); i izvršavanje jedne ili više logičkih operacija koristeći podatke koje je uneo korisnik, od provajdera fmansijskog servisa, ili iz baze podataka.

Servisni zahtevi kojim upravlja Sistem Transakcija 130 mogu da sadrže različite finansijske ili bankarske servise. U prihvaćenom rešenju, ovi finansijski i bankarski servisi sadrže najmanje jedan servis Upita Stanja 131, servis Izveštaja 132, servis Transfera 133, servis Izmena Lozinke 134, servis Izgubljene Kartica 135, servis Upozorenja 136, servis Naručivanje Izveštaja 137, servis Naručivanje Čekova 138, i servis Registracije 139. Servis Upozorenja 136 sadrži servis ListeUpozorenja 136a, servis Dodavanje Upozorenja 136b, i servis Brisanje Upozorenja 136c. Dodatni servisi mogu da sadrže plaćanje računa, prikaz računa, naplaćivanje i doplaćivanje pre-paid računa, i razne druge servise i zahtevane informacije.

Svaki od finansijskih i bankarskih servisa mogu da sadrže jedan ili više aplikacionih objekata za izvršavanje finansijskog/bankarskog servisa. Jedan ili više finansijskih i bankarskih servisa mogu sadržati upit ili drugu razmenu podataka sa jednim ili više provajdera finansijskih servisa koji koriste ATM mrežne protokole podataka. Kako bi olakšao svaku takvu fmansijsku i bankarsku servisnu transakciju, aplikacioni objekat može zatražiti bazu podataka koja sadrži informacije o korisniku uključujući podatke Trake II kako bi poslao podatke Trake II korisnika Provajderu Finansijskih Servisa 140. Aplikacioni objekat tada može da primi ne-DES-šifrirani PIN( npr.,SSL-šifrovani PIN), pošalje šifrovani PIN hardverskom kriptografskom sistemu za konverziju u DES-šifrovani PIN blok. Neke transakcije finansijskih i bankarskih servisa ne moraju koristiti ATM mrežu podataka i njihovi aplikacioni objekti mogu pretežno koristiti podatke dobijene iz baze podataka korisnika ili drugih izvora podataka.

Servis Upita Stanja 131 dopušta korisniku da pristupi trenutnom stanju jednog ili više korisnikovih finansijskih računa. U jednom rešenju, korisnik unosi SSL-šifriranu poruku koja sadrži broj kartice i PIN preko bežičnog komunikacionog uređaja 110 u Sistem Transakcija 130; Sistem Transakcija 130 konvertuje uneti PIN u DES enkripcijski format i vadi informaciju Trake II korisnika iz korisnikove baze informacija; usmerava upit i sigurnosnu informaciju Trake II korisnika odgovarajućem Provajderu Finansijskog Servisa 140 za korisnika; prima podatke nazad od Provajdera Finansijskog Servisa 140 koji odgovaraju trenutnom stanju na finansijskom računu korisnika; i formatira i vraća trenutno stanje ili informacije stanja za jedan ili više korisnikovih računa na bežični komunikacioni uređaj 110 korisnika.

Servis Izveštaja 132 dozvoljava korisniku pristup nizu detalja jedne ili više ranijih transakcija za jedan ili više finansijskih računa korisnika. Servis Izveštaja 132 sadrži fiksan ili promenljiv broj transakcija ili sve transakcije za fiksan ili promenljiv vremenski period koji su uticali na stanje korisnikovog računa za prikaz korisniku. Servis Izveštaja 132 može da dozvoli korisniku traženje određene transakcije po jednoj ili više oblasti( npr.,datum, isplaćenik, iznos,Ud.).Servis Izveštaja 132 može koristiti konvertovane PIN podatke i registracione informacije Trake II korisnika kako bi podneo upit za transakciju informacije od Provajdera Finansijskog Servisa 140 koristeći ATM mrežne protokole.

Servis Transfera 133 dozvoljava korisniku transfer fondova sa najmanje jednog od korisnikovih računa sa jednog Provajdera Finansijskog Servisa 140 na drugi korisnikov račun sa Provajdera Finansijskog Servisa 140 ili sa drugog Provajdera Finansijskog Servisa 140. Servis Transfera 133 može koristiti konvertovane PIN podatke i registracione informacije Trake II korisnika kako bi podneo upit za transakciju informacije od Provajdera Finansijskog Servisa 140 koristeći ATM mrežne protokole.

Servis Promena Lozinke 134 dozvoljava korisniku pramenu korisničke lozinke, ukoliko je korisnik odabrao da koristi dodatne sigurnosne opcije bežične bankovne lozinke. Pored toga, korisnik može da registruje svoj PIN u bazu podataka korisničkih informacija i koristi lozinku da inicira transakcije preko Sistema Transakcija 130. Ovo sprečava da se korisnikov PIN ikada šalje u sistem 100. Zbog toga što je korisnikova lozinka specifična za Sistem Transakcija 130, nije potrebno pristupati bilo kojem Provajderu Finansijskog Servisa 140 ili koristiti konvertovane PIN podatke ili informacije Trake II sistema 100.

Sistem Izgubljene Kartice 135 dozvoljava korisniku da prijavi izgubljenu ili ukradenu ATM karticu, izgubljenu ili ukradenu debitnu karticu, ili izgubljenu ili ukradenu kredinu karticu Provajderu Finansijskog Servisa 140 koji je izdao izgubljenu ili ukradenu karticu kako bi se preduzele odgovarajuće akcije za blokiranje korišćenja izgubljene ili ukradene kartice. Sistem Izgubljene Kartice 135 može koristiti konvertovane PIN podatke i registracione informacije Trake II korisnika kako bi omogućio Provajderu Finansijskog Servisa 140 da verifikuje identitet korisnika nakon primanja prijave izgubljene ili ukradene kartice od korisnika.

Servis Upozorenja 136 omogućava korisniku pregledanje, pretplaćivanje na, i odjavljivanje sa jednog ili više redovnih ili uslovnih upozorenja finansijskih informacija i servisa upravljanja porukama preko bežičnog komunikacionog uređaja 110. Neki primeri tipova upozorenja koja mogu da se ponude korisniku sadrže: redovna upozorenja o stanju računa{ npr.,obezbeđivanje redovnog ažuriranog upozorenja kojim se informiše korisnik o trenutnom stanju čekovnog računa); upozorenje za praćenje uslovnih izmena na stanju računa( npr.,upozorenje koje obaveštava korisnika kada transakcija spušta stanje računa ispod minimalno potrebnog stanja); upozorenje za izveštavanje o transakciji kada se ona dogodi, kao što je obaveštenje o POS ili ATM računu preko $100, ili obaveštenje o izvršenju ACH transakcije; ili bilo koju redovnu ili uslovnu isporuku informacija. Servis Upozorenja 136 može da šalje upozorenje koje sadrži informativni sadržaj koji nije direktno vezan sa informacijama o korisnikovom personalnom finansijskom računu, kao što je upozorenje o rastu ili padu trenutnih tržišnih poreskih stopa, upozorenje o ceni za određene akcije, upozorenja koja sadrže sportske rezultate, upozorenja koja sadrže informacije o vremenskoj prognozi, upozorenja koja sadrže reklamne ili marketinške informacije, i druge opšte informacije. Servis Upozorenja 136 se može koristiti za utvrđivanje jednog ili više ličnih podsetnika za korisnika, kao što je upozorenje za dolazeće odmore, upozorenje za rođendan, upozorenje koje sadrži najmanje jedan datum prekoračenja plaćanja računa za robu ili usluge, i upozorenja za druge događaje. Servis Lista Upozorenja 136a dozvoljava korisniku pristup kompletnoj listi svih upozorenja na koja se korisnik pretplatio. Servis Dodavanje Upozorenja 136b dozvoljava korisniku da doda pretplatu na novo upozorenje. Servis Brisanje Upozorenja 136c dozvoljava korisniku da obriše postojeću pretplatu na upozorenje. Zbog toga što se servis Upozorenja 136 može održavati unutar Sistema Transakcija 130, nije neophodno pristupiti bilo kojem Provajderu Finansijskog Servisa 140 ili koristiti konvertovane PIN podatke ili informacione opcije Trake II sistema 100 kako bi se modifikovala upozorenja na koja se korisnik pretplatio u servisu Upozorenja 136.

Servis Naručivanje Izveštaja 137 dozvoljava korisniku da zatraži izveštaj elektronske bankovne ili kreditne kartice od odgovarajućeg Provajdera Finansijskog Servisa 140 za korisnikove zapisnike ili da zameni izgubljeni izveštaj. Servis Naručivanje Izveštaja 137 može koristiti konvertovane PIN podatke i registracione informacije Trake II kako bi omogućio Provajderu Finansijskog Servisa 140 verifikaciju identiteta korisnika prilikom primanja zahteva za naručivanje izveštaja.

Servis Naručivanje Čekova 138 dozvoljava korisniku da jednostavno naruči niz zamenjenih čekova za niz čekova koje je originalno izdao Provajđer Finansijskog Servisa 140 korisnika. Servis Naručivanje Čekova 138 može koristiti konvertovane PIN podatke i registracione informacije Trake II kako bi omogućio Provajderu Finansijskog Servisa 140 verifikaciju identiteta korisnika prilikom primanja zahteva za naručivanje čekova. Pored toga, Sistem Transakcija 130 može koristiti sporednog provajdera da ispuni zahtev za čekovima i može pristupiti informacijama dostupnim iz korisnikove baze podataka, kao što je ime, adresa, broj telefona, broj računa, bankovne informacije i broj rute korisnika.

Servis Registracija 139 dozvoljava korisniku da inicijalno postavi korisničke informacije u bazu podataka korisnika i da, specifično, smesti podatke Trake II sa korisnikove ATM kartice. Servisu Registracija 139 se ne pristupa preko bežičnog komunikacionog uređaja 110. Umesto toga, Servisu Registracija 139 se pristupa preko alternativnih krajnjih tačaka za komunikaciju sa Sistemom Transakcija 130, kao što je terminalni uređaj 150. Korisnik inicira Servis Registracija 139 provlačenjem ATM kartice kroz čitač magnetnih kartica u komunikaciji sa terminalnim uređajem 150, i Sistem Transakcija 130 snima barem deo podataka Trake II koji se šalju sa čitača kartica i terminalnog uređaja 150 u registracioni podatak u korisnikovoj bazi podataka. Servis Registracija 139 može tražiti od korisnika druge informacije ili može da pristupi dodatnim informacijama, kao što je niz kontaktnih informacija korisnika, preko registra korisnika kod Provajdera Bežičnog Servisa 120 ili Provajdera Finansijskog Servisa 140. Servisu Registracija 139 se može pristupiti preko ATM-ova( npr.,ATM 151), POS sistema 152 u prodajnom mestu Provajdera Bežičnog Servisa 120 preko Interneta sa terminalnog ili personalnog računara opremljenog čitačem magnetne kartice( npr.,personalni računar 153, ili čitač magnetnih kartica (nije prikazan)) ili u banci( npr..Banka 154 korišćenjem PIN sistema) sa čitačem magnetnih kartica ili drugog bankovnog mrežnog terminala opremljenog sa čitačem magnetnih kartica.

Provajđer Finansijskog Servisa 140 može da sadrži bilo koji broj finansijskih institucija i finansijskih mreža podataka. Provajđer Finansijskog Servisa 140 može da se sastoji od bilo koje jedne ili više tradicionalnih banaka, Internet ("virtualnih") banaka, niza Štednih komapnija, niza kreditnih zajednica, niza brokerskih kuća, niza kompanija kreditnih kartica, niza prodajnih komapnija koje daju kredit, niza hipotekarnih kompanija, niza kompanija koje nude zajmove, niza naplatnih kompanija, i niza drugih firmi i institucija koje nude bezbedne finansijske račune i druge podatke. Sistem Transakcija 130 omogućava finansijskim i bankarskim servisima da koriste podatke koje razmenjuju sa Provajderom Finansijskog Servisa 140 zasnovanih na ATM mrežnim protokolima. Sistem Transakcija 130 takođe može da koristi druge oblike podataka razmenjenih sa Provajderom Finansijskog Servisa 140 kako bi omogućio jedan ili sve finansijskih i bankarskih servisa koji su dostupni.

Terminalni Uređaji 150 mogu da čine niz uređaja, mreža i/ili sistema kojima se može pristupiti jednom ili više servisa koje nudi Sistem Transakcija 130. Sistem Transakcija 130 može omogućiti široku lepezu tipova pristupa i komunikacionih formata, kao dodatak na bežični pristup na bankarske i finansijske servise koji su ovde opisani. Na primer, Sistem Transakcija 130 može da omogući servisni pristup preko Interneta, servisni pristup putem telefonskih sistema, servisni pristup preko POS sistema i ATM-ova i servisni pristup pomoću drugih komunikacijskih medija i konfiguracija uređaja. Terminalni Uređaji 150 su opremljeni sa najmanje jednim čitačem magnetnih kartica koji omogućava registraciju korisnikovih podataka Trake II putem Registracionog Servisa 139.

Na Slici 2, prikazan je sistem transakcija 200 za obezebđivanje bankarskih i.finansijskih servisa. Sistem transakcija 200 čini Komunikaciona Priključnica 210, Aplikacioni Server 220, i Interfejs Server 230. Sistem transakcija 200 se ponaša kao posrednik između: niza finasijskih mrežnih sistema koje održavaju provajderi finansijskih servisa, kao što je Provajđer Finansijskog Servisa 140 prethodno opisan u vezi sa Slikom 1; niza finansijskih mrežnih pristupnih tačaka, kao što su POS terminali 152 i ATM-ovi 151; jednog ili više bežičnih komunikacionih sistema, kao što je sistem Provajdera Bežičnog Sistema 120 prethodno opisan u vezi sa Slikom 1; i niza pristupnih tačaka sistema transakcija, kao što su terminalni uređaji 150 prethodno opisani u vezi sa Slikom 1. Interfejs Server 230 dozvoljava korisniku pristup nizu finansijskih i bankarskih servisa preko niza servisnih krajnjih tačaka, kao stoje personalni digitalni asistent (PDA), mobilni telefon, ATM, POS terminal i drugi uređaji. Interfejs Server 230 može da sadrži niz interfejs servera koji podržavaju niz različitih komunikacionih protokola i interfejs standarda za omogućavanje jednom ili više tipova servisnih krajnjih tačaka ili terminalnih uređaja komunikaciju sa nizom provajdera finansijskih servisa. Aplikacioni Server 220, u komunikaciji sa Interfejs Serverom 230, sadrži niz modularnih aplikacija za obezbeđivanje niza fmansijksih i bankarskih servisa, kao što su servisi prethodno opisani u vezi sa Slikom 1. Aplikacioni Server 220 mogu biti povezani sa Kriptografskim Sistemom 240 kako bi obezebedili konverziju podataka koji su šifrovani u jednom ili više enkripcijskih standarda u DES enkripciju. Aplikacioni Server 220 može da usmerava niz komunikacija koje se odnose na korisnikove finansijske i bankarske servise, kao što je upit stanja računa, elektronski transfer fondova, i druge transakcije sa nizom spoljnih finansijskih mrežnih sistema, preko Komunikacione Pristupnice 210. Komunikaciona Pristupnica 210 se koristi za pravilno usmeravanje ili rutiranje niza komunikacija ka jednom ili više sistema i pristupnih tačaka unutar finasijske mreže, kao što je internacionalna ATM mreža. Skladište podataka 250 sadrži niz personalizovanih informacija o računu za niz korisnika, tako omogućavajući da dodatni finansijski i bankarski servisi budu ponuđeni takvom nizu korisnika. Na primer, skladište podataka 250 može da sadrži bazu podataka korisnika sa nizom podataka Trake II i šifrovane PIN blokove za svaki od niza korisnikovih ATM, debitnih i kreditnih kartica.

Kako bi usmerila niz komunikacija, kako je prethodno pomenuto, Komunikaciona Pristupnica 210 sadrži niz preklopničkih i monitoring hardvera i softvera za usmeravanje komunikacija koji se odnose na korisnikove finansijske i bankarske servise (kao što su elektronski finansijski podaci) ka prethodno određenoj destinaciji (Provajderu Finansijskog Servisa 140) prema komunikacionom protokolu koji odgovara Provajderu Finansijskog Servisa 140. Komunikaciona Pristupnica 210 dalje sadrži sabirnicu za usmeravanje elektronskih finansijskih podataka ka nizu drugačije nekompatibilnih komunikacionih mreža i sistema finansijskih podataka. Komunikaciona Pristupnica 210 takođe može da sadrži niz komunikacionih kanala i mrežnih konekcija za komunikaciju elektronskim finansijskim podacima korišćenjem ATM standarda enkripcije podataka, standarda enkripcije podataka elektronskog transfera fondova (EFT), Internet-zasnovanih standarda enkripcije podataka, standarda enkripcije korisničkih podataka, i drugih standarda enkripcije podataka za siguran transfer podataka. Na primer, Komunikaciona Pristupnica 210 može da prima transakcije od ATM, finansijske institucije, druge EFT pristupnice, POS terminala, ili Aplikacionog Servera 220( npr.,transakcije od korisnika Web banaka ili bankovno-omogućenog bežičnog telefona). Nakon prijema transakcije, Komunikaciona Pristupnica 210 utvrđuje koje izdao na korišćenje Bankovni Identifikacioni Broj (BIN) koji je sadržan u primljenim podacima, kao što su podaci Trake II sa korisnikove đebitne kartice. Ako BIN pripada lokalnoj banci, transakcija će biti usmerena ka lokalnoj banci na autorizaciju. Ako BIN ne pripada lokalnoj banci, tada se odluka o usmeravanju pravi u odnosu na BIN broj sa kartice. Ova odluka o usmeravanju se pravi upoređivanjem BIN-a sa tabelom putanja koja se nalazu u softveru Komunikacione Pristupnice 210. Kada se BIN ili neke odgovarajuće cifre nađu transakcija se usmerava ka odgovarajućoj drugoj pristupnici ili flnansijskoj instituciji na autorizaciju. Ako BIN nije nađen u tabeli putanja tada se koristi uobičajena pristupnica za autorizaciju transakcije. U rešenju, poruka od aplikacionog servera može biti primljena u vlasničkom formatu i konvertovana u format koji odgovara krajnjoj tački koja je izdala poruku nakon što je odluka o usmeravanju doneta. Autorizacija se prima od izdavača autorizacije i transakcija će biti odobrena ili odbijena zasnovano na odgovoru izdavača. Komunikaciona Pristupnica takođe može da obavi balans ili izveštaj sa autorizovanim izdavačem, kao i sa traženim provajderom servisa.

Kako bi obavila prethodno opisane funkcije, Komunikaciona Pristupnica 210 po mogućnosti sadrži AS/400 platformu sa OS/400 operativnim sistemom. Komunikaciona Pristupnica 210 dalje može da sadrži ITM 2.2 softver za pristup računu i odgovarajućem izveštaju.

Aplikacioni Server 220 sadrži jedan ili više servera za nuđenje niza finansijskih i bankarskih servisnih aplikacija. Takve finansijske i bankarske servisne aplikacije mogu da sadrže bilo koji seivis povezan sa personalnim bankarskim, finansijskim, upravljanja novcem, platnim transakcijama ili investicijama. Aplikacioni Server 220 dalje sadrži platformu za pokretanje niza finansijskih i bankarskih aplikacija. Aplikacioni Server 220 koristi dizajn modularnih aplikacija koji podržava standardne interfejs objekte kako bi ponudio fleksibilan, proširiv, i uglavnom hardverski zasnovan sistem za obezbeđenje finansijskih servisnih aplikacija. Na primer, Aplikacioni Server 220 može biti preduzetnički aplikacioni server koji pokreće niz aplikacija sastavljenih od niza međuizmenjivih aplikacionih modula( npr.,Enterprise JavaBeans). Jedan takav međuizmenjivi aplikacioni modul se može koristiti za omogućavanje Aplikacionom Serveru 220 da ponudi finansijske i bankarske servise i da odgovori na servisne upite sa interfejs servera 230. Drugi može da omogući Aplikacionom Serveru 220 da inicira transakcije( npr.,transfere i upite) sa spoljnih finansijskih mrežnih sistema ili skladišta podataka 250.

U jednom rešenju, Aplikacioni Server 220 se može sastojati od jednog Microsoft NT 4.0 servera sa 500 mhz ili bržim CPU sistemom sa najmanje 1-2 gigabajta memorije, koji pokreće WebLogic i Microsoft SQL softver, i koji ima niz SCSI diskova sa RAID kontrolerom. U drugom rešenju, Aplikacioni Server 220 se može sastojati od Microsoft NT 4.0 servera sa 500 mhz ili bržim CPU sistemom sa najmanje 0,5-1 gigabajta memorije, koji pokreće Microsoft SQL 7.0 softver, i koji ima niz SCSI diskova sa RAID kontrolerom. Drugo rešenje može biti povezano sa drugim serverom sa dodatnom memorijom koji pokreće WebLogic softver. Kao dodatak, poželjno je da sadrži niz mrežnih kartica i mrežu sposobnu za obradu 100 megabita u sekundi za komunikaciju sa drugim delovima sistema.

Aplikacioni Server 220 je povezan na, i komunicira sa, Kriptografskim Sistemom 240 kako bi omogućio enkripciju podataka u DES-šifrovane PIN blokove kompatibilne sa ATM mrežnim enkripcijskim standardom podataka. Na primer, Kriptografski Sistem 240 se može sastojati od hardverske komponente za dešifrovanje PIN-a primljenog od Aplikacionog Servera 220 u enkripcijskom formatu drugačijem od DBS( npr.,SSL, WTSL,itd.).Šifrovana poruka, zajedno sa markerom za utvrđivanje lokacije PIN-a unutar poruke, se propušta u hardversku komponentu. Unutar hardverske komponente, poruka se dešifruje iz SSL ili WTSL enkripciju i PIN se izvlači i konvertuje u DES enkripciju. DES-šifrovani PIN blok se vraća iz hardverske komponente da bi se pridodao dešifrovanoj poruci za isporuku ka pristupnici. Hardverska komponenta je bezbedna na neovlašćeno pregledanje tako da bilo koji pokušaj da se otvori kutija komponente onemogućava komponentu. Na ovaj način, PIN nikada nije prisutan u nešifriranom elektronskom ili vidljivom obliku koji bi mogao da bude subjekat prisvajanja putem fizičke ili elektronske prismotre.

Priključni Server 230, povezan na Aplikacioni Server 220, nudi niz korisničkih priključnica za pristup jednoj ili više finansijskih i bankarskih servisnih aplikacija koje se nalaze na Aplikacionom Serveru 220. Priključni Server 230 može da sadrži niz servera koji nude niz priključnica za jedan ili više komunikacionih protokola i određenih krajnjih tačaka. Na primer, Priključni Server 230 može da sadrži server servisa kratkih poruka (SMS), server bežičnog aplikacionog protokola (WAP), Web server, ATM server, server POS sistema, automatski telefonski server,itd.SMS server nudi jednu ili više kratkih tekstualnih poruka za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom i može ga koristiti korisnik koji koristi bilo koji uređaj koji podržava SMS, kao što je mobilni telefon, alfanumerički pejdžer, ili drugi bežični uređaj sa ograničenim mogućnostima prikaza. WAP server može da ponudi jednu ili više priključnih stranica, kao što su stranice pisane Bežičnim Markup Jezikom (WML, aplikacijom proširivog markup jezika (XML)), za interaktivnu razmenu informacija sa korisnikom i korisnik mu može pristupiti korišćenjem bilo kojeg uređaja koji podržava WAP, kao što je mobilni telefon, pejdžer, dvosmerni radio-uređaj, smart telefon, komunikator, i drugi ručni bežični uređaj. Barem deo sadržaja koji je dostupan preko Priključnog Servera 230 može ponuditi jedna ili više aplikacija sa Aplikacionog Servera 220.

Skladište podataka 250 može da sadrži bilo koji broj individualnih skladišta podataka koja sadrže finansijske podatke ili slične informacije. Skladište podataka 250 može biti lokalizovan izvor podataka, kao što je baza podataka ili grupa baza podataka, ili može biti distributivni izvor, kao što je serija smeštenih podataka distribuiranih kroz mrežu. Skladište podataka 250 sadrži skladište korisnikovih finansijskih i informacija o bankovnom računu i pratećih pristupnih informacija za račun, kao što je informacija sa magnetne trake bankovne ili kreditne kartice, uključujući podatke Trake II, za jednog ili više korisnika. Skladište podataka 250 može da sadrži registracione podatke za svakog korisnika uključujući: niz transakcijskih preglednih informacija, kao što je identifikacija krajnjeg uređaja( npr.,jedinstveni identifikator povezan sa korisnikovim bežičnim uređajem), indikator datuma i vremena transakcije, odredišni broj sistema pretrage, i druge informacije; niz bežičnih informacija, kao stoje identifikacija provajdera bežičnog servisa, broj bežičnog telefona ili adresa, ili druge informacije; niz informacija kartice, kao što je broj kartice, datum isteka, identifikator izdavača (ime banke, broj usmeravanja,itd.) ;niz informacija kontrolnih zapisa, kao što je indikator statusa i održavanja podataka; niz istorijskih informacija, kao što je niz Statistika o korisnikovoj prethodnoj upotrebi računa; i niz personalnih korisnikovih informacija, kao što je ime i druge kontaktne informacije. Informacije povezane sa brojem računa koje nudi niz finansijskih institucija ali koje pripadaju istom korisniku mogu biti međusobno povezane ili lokalizovane zbog efikasnijeg pristupa.

Na Slici 3, prikazana je arhitektura softvera modularnog sistema 300 za obradu niza korisničkih servisnih zahteva prema rešenju izuma. Modularni sistem 300 može koristiti aplikacioni server, kao što je Aplikacioni Server 220 na Slici 2, za obradu niza korisničkih servisnih zahteva koji su uneseni preko bežičnog komunikacionog uređaja 110. Modularni sistem 300 sadrži niz aplikacionih obj ekata 310, kao što su Aplikacioni Objekti 311 i 312. Aplikacioni Obj ekti 311 i 312 se koriste kao standardne putanje unosa za niz korisničkih servisnih zahteva, kao od Korisnika 301 i 302. Aplikacioni Objekti 311 i 312 stvaraju transakcije 320, kao što su Transakcije 321 i 322, koje opisuju niz akcija koje će se obaviti. Usmerivač 330 procenjuje Transakcije 321 i 322 i usmerava Transakcije 321 i 322 ka odgovarajućem provajderu 340, kao što je jedan od Provajdera 341, 342 i 343. Provajderi 341, 342 i 343 nude operacije za kompletiranje Transakcija 321 i 322. U nekim slučajevima, provajđer, ako što je Provajđer 343, može da izda Servisni Zahtev 350 za pristup spoljnom izvoru, kao što su finansijski podaci koje čuva finansijska institucija, baza podataka korisničkih informacija, ili kriptogarfski sistem. Provajderi 341, 342 i 343 mogu ili da usmere transakciju ka drugom provajderu servisa ili mogu da vrate odgovor 360, kao što su Odgovori 361 i 362, Aplikacionim Objektima 311 i 312.

Svaki od Aplikacionih Objekata 310 nude standardne putanje unosa za niz korisničkih Servisnih Zahteva 350 i iniciraju niz transakcija 320 unutar modularnog sistema 300. Aplikacioni Objekti 310 predstavljaju niz individualnih akcija za koje modularni sistem 300 može biti pozvan da izvrši. Neki primeri Aplikacionih Objekata 210 mogu da sadrže objekat upita stanja računa, objekat izveštaja, ili niz objekata koji odgovaraju bilo kojem drugom finansijskom i bankarskom servisu opisanih u odnosu na Sliku 1. U jednom rešenju, svaki aplikacioni objekat 310 je Enterprise JavaBean (EJB) i korisnik mu može pristupiti preko Java Priključnice za Imenovanje i Adresiranje (JNDI) (nije prikazan). Svaki Aplikacioni Objekat 310 stvara transakciju 320 koja opisuje akciju koja će biti izvršena i koja sadrži niz korisničkih informacija neophodnih za iniciranje akcije. Na primer, objekat upita stanja se može koristiti za stvaranje transakcije upita stanja i može da sadrži osnovne korisničke informacije kao što je identifikator korisnika( npr.,ATM broj kartice,npr.)i PIN. Kada korisnik ima višestruke račune, objekat upita stanja takođe može da sadrži identifikator računa. Svaki Aplikacioni Objekat 310 takođe može da pozove Usmerivač 330 kako bi utvrdio destinaciju provajdera 340 koji će obraditi transakciju 320. U jednom rešenju, Aplikacioni Objekat 310 šalje transakciju 320 ka Usmerivaču 330 gde Usmerivač 330 procenjuje transakciju 320 i šalje je izabranom provajderu 340. Pored toga, Usmerivač 330 može da proceni transakciju 320, ali Aplikacioni Objekat 310 šalje transakciju 320 izabranom provajderu 340 kojeg je identifikovao Usmerivač 330. Svaki Aplikacioni Objekat 310 takođe može da primi odgovor 360 od izabranog provajdera 340 i da vrati odgovor 360 korisniku, kao što su korisnici 301 i 302. Svaki Aplikacioni Objekat 310 takođe mora da ima mogućnost zvanja provajdera 340 kako bi vratio, ponovio, ili izmenio transakciju 320 kao odgovor na odgovor 360, novi unos korisnika, ili druge sistemske uslove.

Transakcija 320, kao što su Transakcije 321 i 322, može da sadrži podatke koje su potrebne provajderu 340 da izvrši funkciju Aplikacionog Objekta 310. Transakcija 320 može da sadrži osnovne informacije o transakciji, kao što je jedinstveni identifikator, vremenski pečat, statusni marker, pokretač, i destinaciju (ili listu provajdera 340 za izvršenje transakcije). Bilo koje dodatne informacije o transakciji mogu biti pridodate transakciji 320 kao podatak. U jednom rešenju, podatak sadrži jedan ili više parova ključ/vrednost koji nude opis podatka, kao stoje broj računa ili PIN, i sam podatak. Na primer, Račun # 012345, DES-šifrovani PIN blok 9876FCA456BDE802. Podatak može da sadrži različite tipove i formate, kao što su nizovi brojeva, nizovi zastavica, nizovi lanaca, nizovi podataka,itd.Neki primeri objekata podataka mogu da sadrže grafički zapis poništenog čeka, zvučni zapis uzorka prepoznavanja glasa, ili raspored niza skorašnjih transakcija koje su uticale na stanje računa. Podaci pored toga mogu da sadrže šifru koja sadrži podatke vraćene kao odgovor na prethodnu transakciju. U jednom rešenju, svaka transakcija 320 se smešta kao XML dokument za pristup, procenu, i modifikaciju od strane Usmerivača 330 i provajdera 340. U drugom rešenju, svaka transakcija 320 sadrži komletne zapise istorije transakcije. Svaka transakcija 320 automatski se može smestiti u bazu podataka i može biti sačuvana za kasniju upotrebu.

Usmerivač 330 utvrđuje Provajdera 340 koji će rukovati transakcijom 320. Usmerivač 330 koristi kombinaciju detalja transakcije i/ili sistemske informacije da odredi optimalnu destinaciju Provajdera 340. Na primer, Usmerivač 330 može da usmeri podatke transakcije prema broju računa, iznosu transakcije, ili korisničkom imenu. Višestruki Usmerivači 330 mogu biti uposleni od strane modularnog sistema 300 za izvršenje takvog usmeravanja. Pojedinačna transakcija 320 može biti usmerena nekoliko puta u toku obrade i Usmerivač 330 može biti korišćen od strane Provajdera 340 kao i od Aplikacionih Objekata 310. U jednom rešenju, Usmerivač 330 sadrži tabelu putanja u formatu dokumenta proširivog markup jezika (XML) koji sadrži niz uslova i/ili niz pravila na osnovu kojih bi transakcije 320 trebale biti usmerene ka određenom provajderu, kao što je jedan od Provajdera 341, 342 ili 343.

Provajderi 341, 342 i 343 koriste niz modula koji sadrže logičke setove za izvršenje najmanje dela u nizu funkcija koje obavlja jedan ili više Aplikacionih Objekata 310. Takvi Provajderi 340 koriste podatke smeštene unutar transakcije 320 da bi obavile svaku takvu transkaciju. Provajderi 340 mogu da vrate odgovor Aplikacionom Objektu 310 koji je stvorio transakciju 320 ili mogu da proslede transakciju 320 ka drugom Provajderu 340, sa ili bez konsultovanja Usmerivača 330. Provajđer 340 lokalno obavlja svoju funkciju(e) koristeći podatke iz transakcije 320 i niza lokalnih resursa i niza sistemskih informacija i vraća odgovor 361 Aplikacionom Objektu 210. Neki Provajderi 340, kao što je Provajđer 342, takođe mogu da lokalno izvrše funkciju(e) koristeći podatke iz transakcije 320 i niza lokalnih resursa i niza sistemskih informacija, a da ipak, takva funkcija(e) može biti samo deo cele funkcije(a) traženih od Aplikacionog Objekta 310. Transakcija 320 se može modifikovati kako bi sadržala podatke koje je generisao Provajđer 342 i tada može da bude usmerena ka drugom Provajderu 340, kao što je Provajđer 343. Neki Provajderi 340, kao što je Provajđer 343, mogu da usmere deo ili sve podake koji su sadržani u transakciji 320 ka Servisu 350 i tada mogu da prime niz odgovora od Servisa 350 kako bi formulisali Odgovor 362 Aplikacionom Objektu 210. U jednom rešenju, niz takvih Provajdera 340 mogu simultano da rade na istoj transakciji 320. U drugom rešenju, Provajderi 340 mogu da idu ka istom cilju preko niza različitih kanala. Na primer, višestruki Provajderi 340 mogu da izvrše višestruke Servise 350 kako bi dobili najbrži odgovor kada niz vremena odgovora varira( npr.,jedan servis može biti brži od drugog servisa2a bilo koji zahtev zavisno od faktora dostupnosti servera i drugih faktora).

Servis 350, kao što je servis prenosa podataka ili servis komunikacionog protokola, se može koristiti za razmenu podataka sa spoljnim resursom, kao Što je sistem finansijske mreže, kriptografski sistem, ili skladište podataka. Svaki Servis 350 se može podesiti za niz komunikacionih protokola i niz zahteva podataka specifičnog spoljnog resursa. Servis 350 može i da prima i da šalje podatke i primljeni podaci se tada mogu isporučiti Provajderu servisa 340 koji je inicirao Servis 350, ili se mogu pridodati transakciji 320 i/ili se mogu vratiti Aplikacionom Objektu 310 kao Odgovor 360.

Odgovori 361 i 362 mogu da sadrže odgovor ili rezulat transakcije 320 koju je stvorio Aplikacioni Objekat 310. Odgovori 361 i 362 mogu da sadrže informacije koje je tražio Aplikacioni Objekat 310 ili mogu da sadrže objašnjenje zašto zahtev koji je postavljen u Aplikacionom Objektu 310 nije mogao biti izvršen. U jednom rešenju, Odgovor 360 može da sadrži vrednost kako bi pokazao da li je ili nije transakcija 320 uspešno izvršena; poruku koja objašnjava zašto transakcija 320 nije uspešno izvršena; ukoliko je potrebno, šifru, kao što je referenca na trenutnu transakciju 320, koja se može koristiti kao deo sledeće transakcije; i niz dodatnih podataka (kao što je prethodno opisano u odnosu na transakciju 320). Informacija koja je vraćena u Odgovoru 360 se može vratiti u celosti ili delomično korisniku koji je inicirao korišćenje Aplikacionih Objekata 310 i/ili može biti osnova za dalju transakciju 320 iniciranu kroz isti ili drugi Aplikacioni Objekat 310.

Slika 4 prikazuje dijagram toka koji ilustruje korake u procesu registracije radi korišćenja sistema bežičnih finansijskih transakcija, kao što je sistem prethodno opisan u vezi sa Slikama 1-3. Registracija omogućava korisniku da identifikuje bežični komunikacioni uređaj 110 (ili drugi uređaj) preko kojeg će pristupiti sistemu transakcija i obezbediti podatke Trake II sa jedne ili više korisnikovih magnetnih kartica{ npr.,ATM kartice, debitne kartice, kreditne kartice,Ud.)za koje će biti omogućen niz transakcija. U koraku 410, registracioni servis se inicira sistemom transakcija sa terminalnog uređaja opremljenog čitačem magnetnih kartica. Na primer, korisniku može biti omogućeno da ode do ATM-a i selektuje registracioni servis iz menija servisa; korisniku može biti omogućeno da koristi POS terminal ili drugi posvećeni registracioni terminal na prodajnom mestu, kao što je registracioni terminal lociran na mestu prodavca bežičnog telefon/servisa; korisniku može biti omogućeno da pristupi Web sajtu sa personalnog računara opremljenog perifernim čitačem magnetnih kartica i selektuje registracionu opciju; ili korisniku može biti omogućeno da ode do banke koja izdaje određenu karticu i koristi PIN-podešeni terminal ili drugi bankovni terminal sa čitačem magnetnih kartica da inicira registracioni servis. U koraku 420, se identifikuje provajđer bežičnog servisa za korisnika. Na primer, korisnik bira iz menija niza dostupnih provajdera bežičnih servisa koji obezbeđuju da niz bežičnih finansijskih transakcija bude izvršeno kroz finansijski sistem. U koraku 430, identifikuje se bežični komunikacioni uređaj, ili drugi uređaj, koji će korisnik koristiti za pristup sistemu transakcija. Na primer, korisnik može uneti broj bežičnog telefona za bežični komunikacioni uređaj, mrežnu adresu koju je korisnik dobio od provajdera bežičnog servisa, ili identifikacioni broj uređaja ili kod( npr.,jedinstveni identifikator koji obezebeđuje proizvođač bežičnog komunikacionog uređaja). Sistem transakcija može koristiti ovu unetu informaciju da automatski identifikuje( npr.,ID prepoznavanje poziva) izvor bilo kojeg dolaznog servisnog zahteva i pristupne korisničke informacije bez potrebe za dodatnim unosima od strane korisnika. U koraku 440, podaci korisnikove magnetne kartice se registruju i smeštaju u izvor podataka koji je dostupan sistemu transakcija. Na primer, korisnik može provući svoju magnetnu karticu kroz čitač magnetnih kartica na terminalnom uređaju koji koristi za registraciju, i informacija sa magnetne kartice( npr.,podaci Trake II,itd.)se šalje sistemu transakcija kako bi se snimila u bazu podataka korisnika, koja može biti locirana unutar ili van sistema transakcija. Koraci 450 i 460 su opcioni za jednog iili više korisnika, zavisno od korisnikovih sigurnosnih zahteva i enkripcijskih karakteristika korisnikovog bežičnog komunikacionog uređaja. U koraku 450, korisnik registruje svoj PIN koji mu daje fmansijska institucija koja je izdala karticu. Korisnikov šifrovani PIN se može snimiti u bazu podataka korisnika i transakcijski sistem je može koristiti kada pristupa podacima korišćenjem ATM mrežnih protokola. Registracija PIN-a sprečava korisnika da ikada pošalje PIN kroz mrežu preko bežičnog komunikacionog uređaja, naročito bežičnog komunikacionog uređaja bez enkripcijskih mogućnosti. U koraku 460, korisnik bira lozinku bežičnog servisa. Lozinku bežičnog servisa može koristiti sistem transakcija da verifikuje identitet korisnika. Lozinka bežičnog servisa se može koristiti za pristup nizu servisa koje nudi sistem transakcija koji ne zahtevaju pune sigurnosne mere korisnikovog PIN-a ili takvim servisima koje mogu koristiti korisnici koji su prethodno registrovali svoje PIN-ove u sistemu. Lozinka bežičnog servisa se takođe može koristiti u saradnji sa identifikacijom uređaja i identifikacijom korisnikovog PIN-a da bi obezbedila viši nivo bezbednosti.

Slika 5 prikazuje dijagram toka koji ilustruje korake u procesu korišćenja niza bežičnih bankarskih i finansijskih servisa pomoću bežičnog komunikacionog uređaja i sistema transakcija, kao što je sistem prethodno opisan u vezi sa Slikama 1-3. Ovaj proces dozvoljava korisniku da koristi jedan ili više finansijskih i bankarskih servisa koji su dostupni preko sistema transakcija, kao što je bilo koji od finansijskih i bankarskih servisa opisanih u vezi sa Slikom 1. U koraku 510, inicira se komunikacija sa sistemom transakcija. Na primer, korisnik može da izabere određeni broj telefona ili pristupni kod sa svog bežičnog komunikacionog uređaja. Pored toga, korisnik može da inicira taster, prečicu, opciju menija, ili sličan objekat za iniciranje transakcije preko komunikacionog uređaja zasnovan na Web-u ili bežičnom Web-u. U koraku 520, bira se servis iz niza dostupnih servisnih opcija. Na primer, korisniku se nudi lista ili meni niza dostupnih servisa( npr.,servis upita stanja, servis izveštajaservis transfera,itd)i korisnik može da izabere koji je od niza servisa zainteresovan da koristi. Pored toga, korisnik može da unese komandni kod koji pokazuje koji se servis želi. U koraku 530, sistemu transakcija se obezbeđuje broj računa jednog ili više računa kojima korisnik želi da pristupi. Sistem transakcija može da identifikuje korisnika( npr.,na osnovu ID prepoznavanja poziva) i može automatski da pronađe broj računa korisnika. Ukoliko korisnik ima višestruke račune kojima su omogućene bežične transakcije, on može da izabere jedan takav račun iz liste dostupnih računa koje nudi sistem transakcija. U koraku 540, PIN ili lozinka mogu biti ponuđeni kako bi se proverio identitet korisnika bežičnog komunikacionog uređaja i kako bi odobrile transakcije korisnika. Na primer, od korisnika se može tražitit njegov PIN vezan za izabrani broj računa. Pored toga, od korisnika se može tražiti lozinka kako bi se omogućilo korišćenje smeštenih podataka PIN-a koji su dostupni sistemu transakcija. U koraku 550, korisnik može da obezbedi bilo kakve dodatne unose koji su neophodni da bi se omogućilo izvršavanje izabranog servisa. Na primer, korisnik može da izabere broj transakcije ili niz datuma koji će biti prikazani u izveštaju koji će biti generisan u servisu izveštaja, ili korisnik može da izabere određeno upozorenje koje će biti pridodato ili obrisano sa prethodne liste upozorenja korisnika. U nekim slučajevima, izbor servisa i broja računa ili druge korisnikove identifikacije će biti sve što je potrebno da korisnik unese za izvršenje izabranog servisa. U jednom rešenju, koraci 520-550 se mogu kombinovati u jedan korak u kojem korisnik unosi servisni kod praćen brojem računa, PIN-om, i bilo kojom drugom informacijom neophodnom za izvršenje izabranog servisa. Slično tome, niz aliasa, niz specijalno definisanih servisa, ili niz predodređenih tastera mogu omogućiti korisniku da inicira često korišćene servise bez potrebe da korisnik direktno selektuje ili unese informacije potrebne za korake 520-550. U koraku 560, rezultati servisnih zahteva se šalju korisniku. Na primer, stanje računa ili lista transakcija se prikazuje na ekranu korisnikovog bežičnog komunikacionog uređaja. U nekim slučajevima, indikator uspeha ili neuspeha transakcije mogu biti rezultati koji se vraćaju korisniku. Jedan ili više prethodnih koraka mogu biti ponovljeni jednom ili više puta za višestruke servisne transakcije ili za pojedinačnu servisnu transakciju koja sadrži višestruke razmene između korisnika i sistema transakcija.

Slika 6 prikazuje korake koji se izvršavaju u procesu obezbeđivanja bežičnih bankarskih i finansijskih transakcija korišćenjem sistema transakcija, kao što je sistem transakcija prethodno opisan u vezi sa Slikama 1-3. U koraku 610, sistem transakcija prima servisni zahtev od korisnika. Servisni zahtev se može primiti u pojedinačnoj komunikaciji ili može koristiti višestruke komunikacije kako bi se sakupile sve korisnikove informacije potrebne za izvršenje servisnog zahteva. U koraku 620, sistem transakcija stvara transakciju koja prati informaciju vezanu sa servisnim zahtevom i koja inicira obradu servisnog zahteva. U koraku 630, sistem transakcija proverava korisnikov identitet. Na primer, verifikacija korisnikovog identiteta može da sadrži identifikovanje bežičnog komunikacionog uređaja ili izvora servisnog zahteva( npr.,korišćenjem ID prepoznavanja poziva i upoređivanjem identifikovanog broja sa bazom podataka registrovanih korisničkih brojeva), primanje ili traženje jednog ili više brojeva računa i njihovo upoređivanje sa registrovanim brojevima računa, primanje ili traženje jednog ili više PIN-ova i njihovo upoređivanje sa registrovanim PIN-ovima, i/ili primanje lozinke i njeno upoređivanje sa očekivanom korisnikovom lozinkom (vezanom sa korisnikovim bežičnim komunikacionim uređajem, korisnikovim brojem računa, ili drugim prijavljenim korisnikovim identifikacijama). U koraku 640, sistem transakcija identifikuje bilo koje zahteve za razmenu podataka sa spoljnim resursima, kao što su finansijske institucije koje koriste ATM mrežne protokole. Ako nisu potrebni nikakvi spoljni resursi, sistem transakcija može da pređe na korak 660 i interno obradi servisni zahtev. Ako je potreban spoljni resurs, ali i komunikacioni protokol drugačiji od onog koji koristi ATM mreža, sistem transakcija može da pređe na korak 650 i inicira komunikaciju sa spoljnim servisom. Ukoliko spoljni resurs koristi ATM mrežni komunikacioni protokol, tada sistem transakcija može da pređe na korake 680 i 690 kako bi generisao DES-šifrovani PIN blok i pristupio registrovanim podacima Trake II za korisnika. Kada se generiše DES-šifrovani PIN blok i pristupi podacima Trake II korisnika, sistem transakcije može da pređe na korak 650. U koraku 650, sistem transakcije inicira komunikacije potrebne da spoljni resursi ispune servisni zahtev. U koraku 660, sistem transakcija završava svu dalju obradu servisnog zahteva. U koraku 670, sistem transakcija vraća rezultate servisnog zahteva korisniku koji je podneo zahtev, preko bežičnog komunikacionog uređaja sa kojeg je poslat servisni zahtev. Ovi koraci mogu biti izvršeni na niz različitih načina i jedan ili više koraka može biti ponovljen jednom ili više puta kako bi izvršili višestruke servisne zahteve ili komleksnije servisne zahteve.

Na Slici 7 prikazan je niz servisnih krajnjih tačaka koji koriste različite priključne procedure. Mobilni telefon koji može da radi sa SMS-om 710, mobilni telefon koji može da radi sa WAP-om 720, PDA sa bežičnim modemom 730, i prenosivi računar sa modemom 740 su prikazani povezani sa Sistemom Transakcija 750 preko jedne ili više komunikacionih mreža 760. Sistem Transakcija 750 je takođe povezan preko mrežnih konekcija 760 sa najmanje jednim Provajderom Servisa 751 i izvorom podataka 752. Sistem Transakcija 750 može biti sistem transakcija suštinski kao što je prikazano i opisano u vezi sa Slikama 1-6. Provajđer Servisa 751 može biti provajđer finansijskih podataka, kao što je banka, kompanija kreditnih kartica, naplatna kompanija, ili provajđer komunikacija, ili drugi provajđer servisa, kao što je provajđer sadržaja. Izvor podataka 752 može biti registar korisničkih podataka, kao što je baza podataka koja sadrži brojeve računa. Podaci Trake II, lozinke, i druge informacije, za olakšavanje bežičnih finansijskih transakcija preko mreže elektronskog transfera fondova, kao što je ATM mreža. Mrežne konekcije 760 mogu sadržati jednu ili više komunikacionih mreža, kao stoje bežična komunikciona mreža i Internet.

Mobilni telefon koji može da radi sa SMS-om 710 sadrži ekran 711( npr.,LCD tekstualni ekran) za prikazivanje tekstualnih poruka i niz tastera 712 za obezbeđenje korisnikovog unosa, uključujući numerički i/ili alfanumerički unos. U jednom rešenju, telefon 710 sadrži taster 713 za iniciranje servisa transakcija preko sistema transakcija 750. Taster 713 može biti predodređeni taster za pokretanje finansijskih aplikacija ili može biti taster za programiranu funkciju preprogramiranu da inicira servisnu transakciju. Kada korisnik telefona 710 želi da inicira transakciju, pritiska taster 713. Pritiskanje tastera 713 inicira komunikaciju sa određenim telefonskim brojem, URL-om, ili kroz drugi komunikacioni protokol za iniciranje veze sa priključnim serverom u Sistemu Transakcija 750. U jednom rešenju, telefon 710 sadrži programabilnu memoriju sa naizmeničnim pristupom( npr.,SIM,itd.)uključujući najmanje deo logičkih aplikacija i/ili podataka( npr.,strukturni meni, sigurnosni protokol,itd)koji su smešteni u telefonu. Kod osetljivog klijentskog telefonu, pritiskanje tastera 713 može da pošalje inicijalnu poruku priključnom serveru u Sistemu Transakcija 750 koji tada vraća seriju tekstualnih upita ili instrukcija za navigaciju jednom ili više aplikacija. U primeru korišćenja telefona 710, od korisnika se može prvo tražiti da unese broj računa, korisnikov ID, ili drugi identifikator. Od korisnika se tada može tražiti PIN, lozinka, ili druga sigurnosna verifikacija. Kada je jednom utvrđen identitet od strane Sistema Transakcija 750, od korisnika se može tražiti da unese "1" za upit stanja, "2" za izveštaj računa, "3" za transfer stanja, ili "4" za druge opcije. Tada korisnik može da se kreće kroz jedan ili više menija korišćenjem tastera sa brojevima sadržanih u tasterima 712 kako bi koristio jednu ili više aplikacija.

Mobilni telefon koji može da radi sa WAP-om 720 sadrži ekran 721( npr.,grafički LCD ekran) za prikazivanje grafičkog korisničkog interfejsa i niz tastera 722 za obezbeđivanje unosa od strane korisnika. Telefon 720 može da sadrži WAP pretraživačku aplikaciju za pružanje interfejsa podataka koje nudi interfejs sistem Sistema Transakcija 750. U jednom rešenju, telefon 720 može da sadrži jedan ili više apleta smeštenih u memoriji telefona 720 koji omogućavaju jednu ili više aplikacija koje nudi Sistem Transakcija 750. U jednom rešenju, telefon 720 sadrži glavni meni funkcija telefona 723, iz kojeg korisnik može da izabere "ATM" funkcije ili neke druge određene za iniciranje servisnih transakcija sa Sistemom Transakcija 750. Izbor ATM-a iz menija opcija može da uputi telefon 720 da ustanovi komunikaciju kroz bežični Web URL koji odgovara jednom ili više interfejs sistema koji su sadržani u Sistemu Transakcija 750. Tada korisnik može da se kreće kroz niz alfanumeričkih, grafičkih, ili kombinovanih interfejsova za traženje korisničkog unosa i obezbeđivanje informacija iz Sistema Transakcija 750. Navigacija kroz menije i opcije koji su prikazani na ekranu 721 se može izvršiti preko numeričkih unosa, kao što je prethodno opisano za telefon 710, ili se mogu koristiti alternativni navigacioni tasteri( npr.,tasteri sa strelicama), navigacioni Sistem zasnovan na pokazivaču( npr.,ekran na dodir i pokazna igla, podloga za prst,itd.),ili drugi navigacioni sistem. U jednom rešenju, interfejs pruža jedan ili više WML dokumenata i/ili Java aplikacija koji su sadržani u Sistemu Transakcija 750.

PDA sa bežičnim modemom 730 može da sadrži grafički ekran 731 u koji je irikorooriran ulazni uređaj, kao što je dodirni ekran (sa ili bez pokazne igle). Drugi ulazni uređaji takođe mogu da sadrže, kao što su navigacioni tasteri, tastatura, miš, hardver i softver za prepoznavanje glasa, ili drugi periferni ili integrisani ulazni uređaj. U prikazanom primeru, PDA 730 sadrži korisnički grafički interfejs zasnovan na ikonama i prozorima. Aplikacijama koje su dostupne preko Sistema Transakcija 750 se može pristupiti korišćenjem pretraživača, sa ili bez apleta ili drugih logičkih i/ili podataka pohranjenih unutar PDA 730. Inicijalizacija servisnih transakcija preko Sistema Transakcija 750 može da sadrži pokretanje pretraživača i njegovo usmeravanje ka URL koji odgovara interfejsu sistema u Sistemu Transakcija 750. Pokretanje pretraživača, ostvarivanje mrežne konekcije, i povezivanje na URL može a ne mora biti integrisano ujedan ili više koraka. U prikazanom rešenju, ikona 732( npr.,prečica) se nudi za brzo pokretanje pretraživača, uspostavljanje konekcije, i veze sa URL-om u jednom koraku. Postavljanje oznaka, favorita, ili druge procedure se takođe mogu koristiti. U jednom rešenju, interfejs pruža jedan ili više WML ili HTML dokumenata i/ili Java aplikacija koji su sadržani u Sistemu Transakcija 750.

Prenosivi računar sa modemom 740 može da sadrži ekran 741, ulazni uređaj 742( npr.,tastatura), i druge integrisane ili periferne komponente koje su poznate u oblasti. Prenosivi računar 740 može da pristupi Sistemu Transakcija 750 i inicira transakcijske servise preko jednog ili više Web sajtova i jednog ili više odgovarajućih URL-ova dostupnih na Svetskoj Mreži. U jednom rešenju, aplikacije Sistema Transakcija 750 su dostupne preko jedne ili više Web stranica i mogu se pregledati korišćenjem Web pretraživača, kao što su Netscape Navigator ili Internet Explorer. Web stranicama se može pristupiti pomoću bilo koje metode pretraživanja Svetske Mreže koje su poznate u oblasti. U jednom rešenju, ikona koja se ponaša kao prečica može se postaviti na korisnikovom ekranu ili integrisati u drugu aplikaciju, kao što je aplikacija upravljanja finansijama( npr.,Quicken ili Microsoft Money). U jednom rešenju, ikona koja odgovara hipertekstualnom linku do URL-a Web sajta može biti integrisana ujedan ili više drugih Web sajtova, kao što je korisnikova stranica, Web sajt finansijskog portala, finansijskih servisa, itd. Aplikacije u Sistemu Transakcija 750 koje su dostupne preko jedne ili više Web stranica na Svetskoj Mreži mogu biti dostupne i preko bežičnih konekcija{ npr.,bežični modem), kao što je prethodno opisano, ili preko žičnih konekcija( npr.,modemi, mrežni adapteri,itd.).Aplikacije u Sistemu Transakcija 750 takođe mogu da koriste jednu ili više aplikacija koje su smeštene u memoriji prenosivog računara 740, kao što su apleti ili cele aplikacije. Ove aplikacije se mogu skidati ili drugačije distribuirati korisnicima kako bi ih koristili u svojim servisnim krajnjim uređajima.

Kombinacije servisnih krajnjih uređaja i interfejs protokola koji su prethodno opisani u vezi sa Slikom 7 su samo primeri i nisu zamišljeni da iscrpe sve moguće kombinacije bežičnih uređaja i navigacionih metoda. Dalje kombinacije i prednosti i nedostaci tih kombinacija će biti očigledni onima koji su upućeni u ovu oblast.

Ovaj izum je opisan u vezi sa prihvaćenim rešenjima. Ova rešenja su zamišljena da samo budu ilustrativna. Biće prihvaćeno od strane onih koji su upućeni u ovu oblast da modifikacije mogu biti napravljene na ovim prihvaćenim rešenjima bez udaljavanja od polja izuma kao što je ovde opisano.

Claims (20)

1. Sistem finansijskih transakcija za obezbeđivanje bankarskih i finansijskih servisa koji čini (a) mreža finansijskih podataka koja koristi predefinisani sigurnosni protokol za primanje i slanje korisničkih finansijskih podataka; (b) sistem upravljanja transakcijama (130, 120) u komunikaciji sa mrežom finansijskih podataka za izvršavanje bezbednih transakcija finansijskih servisa preko pomenute mreže finansijskih podataka u skladu sa predefinisanim sigurnosnim protokolom kao odgovor na zahteve korisnika servisa; i (c) komunikacionog uređaja (110, 710) za slanje i prijem zahteva korisnika servisa, gde se korisnički servisni zahtevi obrađuju od strane pomenutog sistema upravljanja (120, 130) koji koristi finansijske podatke dobijene od strane pomenute mreže finansijskih podataka, gde pomenuti sistem za transakcije prima zahteve korisnika servisa u prvom enkripcijskom standardu i predaje barem deo podataka iz korisničkog zahteva pomenutoj mreži finansijskih podataka u drugom enkripcijskom standardu; i gde sigurnosni protokol podataka pomenute mreže finansijskih pdataka sadrži validacione podatke uključene u korisnikovu sigurnosnu šifru; naznačen time, što pomenuti sistem uključuje izvor podataka pomenutih validacionih podataka povezanih sa bar jednom korisnikovom identifikacijom, gde pomenuti transakcioni sistem može predati validacione podatke pomenutoj finansijskoj mreži podataka kao odgovor na zahteve korisnika servisa koji ne sadrže validacione podatke.

2. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što finansijski transakcioni sistem je bežičan finansijski transakcioni sistem i komunikacioni uređaj je bežični komunikacioni uređaj za bežični prijem i slanje zahteva korisnika servisa.

3. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što sigurnosni protokol pomenute finansijske mreže podataka uključuje PIN u DES enkripciji i pomenuti sistem za transakcije uključuje sistem kriptografije za pretvaranje PIN-a u DES enkripciju.

4. Sistem prema zahtevu 3, naznačen time, što kriptografski uređaj prima PIN šifriran u enkripciji drugačijoj od DES enkripcije i vraća PIN u DES enkripciji.

5. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što drugi enkripcioni standard je SSL ili WTSL enkripcija.

6. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što su valiđacioni podaci Trake II podaci i korisnička sigurnosna šifra je kartica koja sadrži magnetnu traku sa podacima.

7. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što dalje sadrži registracioni terminal u komunikaciji sa pomenutim sistemom transakcija i sadrži čitač šifara, gde korisnik može da podnese validacione podatke koji su umetnuti u korisničku sigurnosnu šifru za pomenuti sistem transakcija za smeštaj u izvor podataka.

8. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti sistem transakcija sadrži komunikacionu pristupnicu (210), aplikacioni server (220), i posrednički server (230).

9. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što pomenuti sistem transakcija sadrži pristupnicu mreže finansijskih podataka za usmeravanje finansijskih podataka između niza provajdera finansijskih servisa i/ili drugih pristupnica mreža finansijskih podataka uključenih u pomenutu mrežu finansijskih podataka.

10. Sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što sistem upravljanja transakcijama je SMS uređaj, WAP uređaj ili Web-osposobljen uređaj.

11. Izvor podataka koji se koristi za prosleđivanje finansijskih transakcija prema mreži finansijskih podataka (760) koji sadrži: (a) korisnički identifikator za korisnika; i (b) podatke za validaciju računa za najmanje jedan korisnički račun koji je povezan sa pomenutim korisničkim identifikatorom, pomenutim validacionim podacima za račun koji odgovara podacima iz sigunosne šifre koja zahteva čitač šifara za pristup, naznačen time, što se izvoru podataka može pristupiti preko sistema za transakciju za formulaciju zahteva finansijskom servisu korisnika preko mreže finansijskih podataka (760) kao odgovor na zahtev korisnika servisa koji ne sadrži validacione podatke računa.

12. Izvor podataka prema zahtevu 11, naznačen time, što valiđacioni podatak Trake II i sigurnosna šifra je kartica koja sadrži magnetnu traku sa podacima koji sadrže podatke Trake II.

13. Izvor podataka prema zahtevu 11, naznačen time, što dalje sadrži niz identifikatora za korisničke račune, svaki od pomenutih vezan za pomenute podatke za validaciju računa za pristup svakom računu.

14. Izvor podataka prema zahtevu 11, naznačen time, što dalje sadrži validacione podatke korisnika za validaciju korisnika pre slanja zahteva finansijskom servisu uključujući pomenute validacione podatke računa za mrežu finansijskih podataka.

15. Izvor podataka prema zahtevu 14, naznačen time, što pomenuti valiđacioni podaci korisnika sadrže lozinku i/ili identifikator terminalnog uređaja.

16. Izvor podataka prema zahtevu 11, naznačen time, što dalje sadrži šifrovani PIN vezan sa pomenutim validacionim podacima računa za slanje mreži finansijskih podataka u zahtevu finasijskom servisu.

17. Postupak za obezbeđivanje finansijskih transakcija, zasnovanih na podacima iz mreže finansijskih podataka koja koristi predefinisani sigurnosni protokol, naznačen time, što se sastoji od sledećih koraka: (a) primanje servisnog zahteva (610) od korisnika koji koristi umreženi terminalni uređaj (710, 720, 740), servisnog zahteva koji uključuje sredstva za identifikovanje korisničkog računa i ne uključuje ni PIN šifriran da se poklopi sa predefinisnim sigurnosnim protokolom mreže finansijskih podataka ni validacione podatke računa iz sigurnosne šifre korisnika za korišćenje u predefinisanom sigurnosnom protokolu; (b) obezbeđenje PIN-a šifrovanog da se poklopi sa predefinisanim sigurnosnim protokolom mreže finansijskih podataka; predavanje PIN-a koji nije šifro van da bi se poklopo sa predefinisanim sigurnosnim protokolom, kriptografskom sistemu koji vraća šifrovani PIN da bi se polopio sa prethodno određenim bezbedonosnim protokolom; (c) obezebeđenje validacionih informacija računa koje odgovaraju validacionim podacima računa iz sigurnosne šifre korisnika; uključujući pristupanje izvoru podataka iz sistema za upravljanje transakcijama, izvor podataka sadrži validacione podatke računa iz korisnikove sigurnosne šifre za račun naveden u zahtevu korisnika servisa; (d) iniciranje transakcije finansijskog servisa preko mreže finansijskih podataka (760, 750) uključujući PIN šifriran da se poklopi sa predefinisanim sigurnosnim protokolom i validacionim podacima računa iz sigurnosne šifre korisnika; i (e) vraćanje rezultata korisniku servisnog zahteva zasnovanog na rešenju transakcije finansijskog servisa.

18 Postupak prema zahtevu 17, naznačen time, stoje vraćeni PIN DES šifriran.

19. Postupak prema zahtevu 17, naznačen time, što valiđacioni podaci računa sadrže podatke Trake II i korisnikova sigurnosna šifra je kartica sa magnetnom trakom podataka.

20. Postupak prema zahtevu 17,naznačen time,što dalje sadrži korak primanja validacionih podataka korisnikovog računa iz sigurnosne šifre korisnika preko terminalnog uređaja koji uključuje čitač šifara i čuvanja validacionih podataka računa u izvoru podataka za korišćenje u koraku (c).