RS50131B - Nasip i postupak hidroizolacije - Google Patents

Abstract

Postupak za hidroizolaciju nasipa za vreme izgradnje, koji se sastoji od tela nasipa (11, 211) od krupnog rastresitog materijala, sa podužnom osom, po kojoj je- napravljeno telo brane (11, 211) od nanesenih slojeva zemlje i/ili kamena, i vodonepropustljive barijere (12. 212) koja se sastoji od vodonepropustljive membrane (13, 213) i vodopropustljive oblasti (B, C) od sitnog rastresitog materijala koja se razvija od dna do vrha i proteže duž podužne ose nasipa (11, 211) naznačena time, što se izvodi u sleđećim koracima: -postepeno izvođenje vodonepropustljive barijere (12, 212) koja ima bar jednu sintetičku i elastično rastegljivu vodonepropustljivu geomembranu (13, 213) i bar jednu vodopropustljivu oblast (B,C) od prosejanog rastresitog materijala na nizvodnoj strani geomembrane (13, 213). Pomenuti rastresiti materijal ima visoku vodopropustljivost radi injektiranja zaptivnih tečnosti ili tečnih zaptivnih materijala; i -izvođenje ankernih sredstava (121, 25, 26, 215, 315) ugrađenih u rastresit materijal vodopropustljive oblasti (B, C), za progresivno ankerisanje vodonepropustljive geomembrane (13, 213) tela nasipa (11, 211) za vreme izgradnje istog nasipa. Prijava sadrži još 1 nezavisan i 46 zavisnih patentnih zahteva.

Description

PREDMET PRONALASKA

Ovaj pronalazak se odnosi na nasipe i na poboljšan postupak njihove izgradnje i hiđroizolaciju.

STANJE TEHNIKE

Vodna bogatstva postaju sve dragocenija i njihovo očuvanje postaje sve više značajno. Prema tome neophodno je tražiti i usvajati rešenja koja minimiziraju rasipanje vođe i dozvoljavaju mudro upravljanje postojećim vodnim bogatstvima.

Najstarija tipologija brane je nasip, dobijena korišćenjem prirodnih materijala koji su raspoloživi na mestu gradnje za izradu nasipa sposobnih da se suprotstave pritisku koji vrši vođa sakupljena u prirodnom rezervoaru ograničenim branom. Tclo nasipa mora da bude statički stabilno i, u isto vreme, mora da spreči curenje vode nastalo mogućom infiltracijom, što bi dovelo do smanjenja količine vodnog resursa i što bi takođe moglo da ugrozi stabilnost ili stepen sigurnosti samog nasipa. U stvari, nekontrolisana infiltracija vode u telo nasipa može da izazove neželjene unutrašnje pritiske, eroziju i stvaranje privilegovanih tokova ili ispiranje tla, što može da izazove čak i raspadanje cele građevine.

U mnogim slučajevima zemljane i/ili kamene brane su pogodnije od betonskih brana, brana načinjenih nabijanjem betona valjcima (RCC), zidanih brana i drugih, pošto su jeftinije. Prema tome važno je sagraditi nasipe koji su vodonepropustljivi i imaju visok stepen sigurnosti.

Tokom godina razvijene su različite tehnike za pravljenje vodonepropustljivih nasipa. Postoje dva bitna pravca za hiđroizolaciju nasipa: prvi se sastoji u hidroizolaciji uzvodne strane, a drugi se sastoji od pravljenja vođenepropustljivog jezgra unutar samog tela nasipa.

Vodonepropustljivost uzvodne strane zaustavlja moguću infiltraciju ka površini nasipa na strani ka vodi u rezervoaru. Vodonepropustljiva barijera je načinjena na kosinama tela nasipa i prema tome je izložena naprezanjima i deformacijama koje se s vremenom javljaju u telu nasipa. Zbog toga ovakva vrsta barijere mora da ima dobra svojstva elastičnosti i vodonepropustljivosti u isto vreme.

U principu se ovakva vrsta barijere sastoji od uzvodne strane načinjene od betona sa vodonepropustljivim spojevima, sa vodonepropustljivim pregradama od sintetičkih materijala i/ili bakra, ili od obloga napravljenih od asfaltnog betona.

U oba slučaja deformacije koje telo nasipa pretrpi u toku eksploatacije su takve da izazivaju moguća popuštanja u ovim- vodonepropustljivim barijerama uz značajan gubitak vode i opasnost po stabilnost konstrukcije.

U poslednje vreme vodonepropustljive uzvodne obloge se prave sa savitljivim sintetičkim geomembranama, sposobnim da ostvare vodonepropustljivost nasipa i, u isto vreme, sposobnim da izdrže velike, čak i koncentrisane, deformacije bez oštećenja.

Geomembrane jednostavno položene preko uzvodne strane nasipa, međutim, moraju da imaju balastne slojeve koji onemogućavaju da se geomembrana pomeri ili ošteti sisanjem vetra ili zamorom materijala usled dejstva talasa.

Drago rešenje koje je našlo široku primenu u gradnji nasipa predviđa izgradnju centralnog vođonepropustljivog jezgra napravljenog od prirodnih materijala tako postavljenih da obezbeđuju nisku vodopropustljivost, nižu od 1x10"'° cm/sec, na primer gline ili bentonita postavljenih za vreme gradnje nasipa. U poslednjim dekadama centralno jezgro se takođe pravi od asfaltnog betona i od konglomerata na cement - bentonitnoj bazi.

Kod svih gore pomenutih rešenja se ističu neke poteškoće u izgradnji, kao i prilično velika verovatnoća da se neće dostići potrebna pouzdanost, uz nemogućnost provere stepena efikasnosti merenjem curenja. Osim toga, ukoliko bi došlo do infiltracije ili curenja vode kroz centralno jezgro, popravka je izuzetno teška sa neizvesnim rezultatima.

Nasip gore pomenutog tipa je opisan u DE-A-4.402.862. Ovaj dokumenat predlaže takođe i korišćenje vođonepropustljivog jezgra od asfaltnog betona i zaptivajuću membranu kojom se pravi mala šupljina uzvodno od centralnog jezgra i filtrirajućeg materijala. Pomenuta šupljina se puni vodom tokom izgradnje nasipa, Čime se nasip izlaže najtežim hidrostatičkim uslovima rada u nedostatku vode iz sliva.

Vrsta i priroda membrane nisu opisani niti preporučeni u ovom dokumentu zato što se vodonepropustljivost nasipa postiže jezgrom ođ asfaltnog betona. Osim toga, DE-A-4.402.862 ne predlaže ili čini očiglednim postepenu izgradnju membrane i vodopropustljive oblasti od rastresitog materijala za vreme izgradnje nasipa, kao ni upotrebu sitnog rastresitog materijala pogodnog za injektiranje zaptivne materije u slučaju popuštanja membrane.

Prema tome, postoji potreba za pronalaženjem novih građevinskih.i hidroizolacijskih rešenja koja, korišćenjem veštačkih materijala, omogućavaju efikasnu, vodonepropustljivost za sve vreme radnog veka nasipa, korišćenjem sistema i materijala koji mogu da budu spregnuti sa agregatima tela nasipa koji su sposobni da obavljaju samo statičku funkciju i koji se takođe lako i ekonomično grade. Njihova se efikasnost može povremeno proveravati i mogu se, u slučaju oštećenja, jednostavno i efikasno popraviti.

4

PREDMET PRONALASKA

Glavni predmet ovog pronalaska je sačiniti nasip i građevinski i hidroizolacioni postupak, koji može da postigne gore pomenute ciljeve, omogućavajući konzistentne uštede na ukupnoj ceni izgradnje nasipa.

Posebno, predmet ovog pronalaska je da predvidi postupak izgradnje i hidroizolacije nasipa koji koristi vodonepropustljivu barijeru koja je u stanju da se prilagodi svakoj deformaciji tela nasipa bez gubitka svoje efikasnosti ili vođonepropustljivosti.

Uz to, predmet ovog pronalaska je da odredi nasip i postupak izgradnje i hidroizolacije koji dozvoljavaju usvajanje pogodnih sistema za kontrolisanje vođonepropustljivosti vođonepropustljive membrane, i koji u isto vreme dozvoljavaju intervenciju radi neophodnih popravki, ili izvođenje vodonepropustljivih spojeva sa drugim krutim konstrukcijama same brane.

Dragi predmet ovog pronalaska je da predvidi postupak za izgradnju i hiđroizolaciju nasipa koji dozvoljava upotrebu uzvodnog hidroizolacionog sistema koji se sastoji od odgovarajuće fleksibilne sintetičke geomembrane, koja se proteže od krune do uzvodne nožice nasipa, dozvoljavajući meku vezu same geomembrane, sposobne da prati ponekad velike deformacije samog tela nasipa koje se vremenom mogu javiti.

Uz to, predmet ovog pronalaska je da predvidi postupak izgradnje i hidroizolacije nasipa koji omogućava da se nasip momentalno koristi za vreme izgradnje, čak iako nije još završen.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Prema ovom pronalasku predviđen je postupak hidroizolacije nasipa koji se sastoji od tela nasipa od krupnog rastresitog materijala, sa podužnom osom, po kojoj je pomenuto telo nasipa načinjeno nanošenjem slojeva zemlje i/ili kamena, i vodonepropustJjive barijere koja se sastoji od vođonepropustljive membrane i vodopropustljive oblasti od sitnog rastresitog materijala koja se proteže od dna prema vrhu i duž podužne ose nasipa, naznačen time što stvara vodonepropustljivu barijeru koja uključuje barem jednu sintetičku i elastično rastegljivu vodonepropustljivu geomembranu i raspolaže sa bar jednom vodopropustljivom oblascu od izabranog rastresitog materijala koja se nalazi bar na uzvodnoj strani geomembrane. Pomenuti rastresiti materijal ima visoku vodopropustljivost za mjektiranje tečnih zaptivnih

i

materijala. Postupak predviđa postepenu izradu vodopropustljive oblasti i vođonepropustljive membrane za vreme izgradnje tela nasipa i izradu ankemih sredstava za progresivno ankerisanje vođonepropustljive geomembrane za vodopropustljivu oblast za vreme izgradnje nasipa.

Prema prvom posebnom aspektu pronalaska predviđen je postupak za izgradnju i hiđroizolaciju nasipa za zadržavanje vode u rezervoaru po kome se nasip sastoji od tela od krupnog rastresitog materijala, napravljenog nanošenjem slojeva zemlje i/ili kamena ili sličnog, koje obezbeđuje statički otpor bočnom pritisku vode u rezervoaru i centralnog jezgra, izrađenog u koracima određenim pomenutim postupkom, koje postavlja vodenu barijeru od izabranog sitnog rastresitog materijala, ođ peska do šljunka, visoke vodopropustijivosti, koja je viša nego vodopropustljivost tela nasipa, na primer između 1 x IO"<1>i 1 x IO"<3>cm/sec. Ova barijera ima barem vodonepropustljivu membranu od elastično rastegljivog sintetičkog materijala, koja se proteže ođ temelja tela do krune nasipa, a podužno do samog nasipa. Makar jedna strana vođonepropustljive membrane je pokrivena bar jednim slojem sintetičkog materijala, na primer geotekstila koji je sposoban da zaštiti membranu ođ mehaničkih uticaja inertnih rastresitih materijala centralnog jezgra. Vodonepropustljiva membrana i žaštitni sloj od sintetičkog materijala se postupno ubacuju u nanete slojeve rastresitog materijala za vreme izgradnje tela nasipa i centralnog jezgra.

Prema drugom aspektu pronalaska, predviđen je postupak za izgradnju i hiđroizolaciju nasipa konstruisanih za zadržavanje vode u rezervoaru, prema kome se nasip sastoji od tela od krupnog rastresitog materijala, napravljenog ođ nanesenih i nabijenih slojeva zemlje i/ili kamena ili sličnog, i vođonepropustljive membrane od elastično rastegljivog sintetičkog materijala, koja se proteže ođ temelja tela nasipa do krune nasipa, i podužno po uzvodnoj strani nasipa. Vodonepropustljiva membrana se pričvršćuje trakama ođ pomenutog elastično rastegljivog sintetičkog materijala, prethodno ukopanih između nanesenih slojeva rastresitog materijala pomenutog tela nasipa, i sukcesivno zavarenih za vodonepropustljivu membranu za vreme izgradnje i postavljanja gore pomenute uzvodne strane.

Prema posebnom aspektu pronalaska, vodonepropustljiva membrana je sagrađena na već završenoj uzvodnoj strani nasipa, sastavljanjem nekoliko listova od sintetičkog materijala koji se odmotavaju od vrha do dna nasipa i zavaraju za ankerne trake prethodno ukopane u telo nasipa za vreme njegove izgradnje.

Prema drugom posebnom aspektu pronalaska vodonepropustljiva membrana se gradi na uzvodnoj strani nasipa spajanjem nekoliko listova od sintetičkog materijala koji se postavljaju horizontalno u odnosu na podužnu.osu nasipa i zavaraju za ankerne trake ođ sintetičkog materijala ukopane u telo nasipa za vreme izgradnje samog nasipa. Ovo rešenje ima naročite prednosti u poređenju sa prethodnima zato što dozvoljava prevremeno, mada delimično, korišćenje nasipa za vreme njegove izgradnje bez obaveze da se čeka duže vreme koje je normalno potrebno za stabilizaciju i testiranje nasipa posle njegovog završavanja.

Kod rešenja sa vodonepropustljivom membranom postavljenom direktno na uzvodnu stranu nasipa korišćenje vođonepropustljivog sintetičkog materijala, savitljivog i elastično rastegljivog, spregnutog i zalepljenog za osnovu od sintetičkog materijala, kao što je geotekstil ili slično, pored omogućavanja mehaničke zaštite od svakog incidentnog probijanja vođonepropustljive membrane od strane rastresitog materijala nasipa, takođe daje površinu sa visokim koeficijentom trenja. Ova površina visokim koeficijentom trenja omogućava pojedinačnim listovima membrane da zadrže svoj položaj za vreme postavljanja, čak iako nisu još zavareni za ankerne trake.

n

Spoj između ankermh traka i vođonepropustljive membrane može da se izvede termičkim zavarivanjem u skladu sa specifičnim postupcima koje će kasnije biti objašnjeni. Za izradu vođonepropustljive membrane i ankermh traka u svakom slučaju se koriste sintetički materijali koji su hemijski kompatibilni za termo-zavarivanje.

Prema još jednom aspektu pronalaska, donja ivica vođonepropustljive membrane je pričvršćena za uzvodnu nožicu tela nasipa tako što je podužno savijena, što joj omogućuje da se bolje prilagodi mogućim pomeranjima tela nasipa.

U oblasti ovog pronalaska neke reči koje su korišćene imaju dole definisano značenje: geomerobrana: savitljivi sintetički materijal sa dve preovlađujuće dimenzije, naznačen time što ima nisku propustljivost prema fluidima; geokompozit: savitljivi sintetički materijal sa dve preovlađujuće dimenzije, načinjen spajanjem, za vreme proizvodnje, dva ili više slojeva sintetičkih materijala različitih karakteristika i funkcija od kojih se jedan sastoji od geomembrane koja ima funkciju vođonepropustljivosti: geosintetik: sintetički materijal sa dve preovlađujuće dimenzije, koji, u zavisnosti ođ svojih karakteristika, može da ima različite funkcije kao što su vodonepropustljivost, zaštita od probijanja, klizanje itd.;

geotekstil: sintetički materijal koji se sastoji od tekstilnih vlakana, sa visokom vodopropustljivošću;

slojevita membrana: sastoji se od barem dva sloja sintetičkog materijala sa dve preovlađujuće dimenzije, sa različitim funkcijama, koji mogu biti međusobno spojeni za vreme proizvodnje ili samo položeni za vreme izgradnje nasipa.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Ove i dalje osobine i prednosti postupka za izgradnju nasipa, kao i hidroizolacionog sistema, će se bolje objasniti uz opis nekih primera prioritetnih rešenja koja slede.

Na crtežima:

- Slika 1 je frontalna projekcija generičkog nasipa, čiji je jedan deo-napravljen od rastresitog materijala prema prvom tipu nasipa koji ima centralno vodonepropustljivo jezgro prema ovom pronalasku; - Slika 2 je presek po liniji 2-2 na slici 1;

- Slika 3 je presek po liniji 3-3 na slici 2:

Slika 4 je uvećan detalj slike 3; - Slika 5 je uvećan detalj slike2;- Slika 6 je uvećan detalj drugog tipa nasipa koji ima centralno vodonepropustljivo jezgro; - Slika 7 je presek po liniji 7-7 na slici 6; - Slika 8 je šematski prikaz kalupa koji može da se koristi pri izgradnji nasipa prema primeru sa slike 6; - Slike 9 i 10 pokazuju neke karakteristične faze izgradnje nasipa sa centralnim jezgrom sa dvostrukom slojevitom vodonepropustljivom membranom, prema primeru sa slike 6; - Slike od 11 do 14 pokazuju neke karakteristične faze izgradnje nasipa sa centralnim jezgrom sa dvostrukom slojevitom vođonepropustljivom membranom, prema alternativnom tipu rešenja u pronalasku. - Slika 15 pokazuje prvi način izgradnje vođonepropustljive barijere na uzvodnoj strani prema pronalasku; - Slika 16 pokazuje deo frontalne projekcije vođonepropustljive slojevite membrane na uzvodnoj strani nasipa sa slike 15; - Slika 17 pokazuje uvećan detalj slike 15; - Slika 18 pokazuje drugi način izgradnje vođonepropustljive barijere na uzvodnoj strani; - Slika 19 pokazuje uvećan detalj slike 18; 9 - Slika 20 pokazuje đeo frontalne projekcije vođonepropustljive slojevite membrane na uzvodnoj strarii nasipa sa prethodnih, slika; - Slika 21 pokazuje uvećan detalj ankernog sistema na donjoj ivici vođonepropustljive slojevite membrane;

- Slika 22 je uvećan detalj sa slike 21.

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Centralna vodonepropustljiva slojevita membrana

Prvo ćemo, pozivajući se na slike ođ 1 do 5, prema pronalasku, opisati konceptualne šeme i glavne principe izgradnje nasipa sa centralnom vodonepropustljivom slojevitom membranom.

Slika 1 pokazuje primer generičkog nasipa koji uključuje đeo 10, na primer ođ betona, kao kod preliva, zahvatnog ili drugog tornja, i deo 11 od krupnog rastresitog materijala, koji se sastoji od uzvodnog dela nasipa 11A i nizvodnog dela nasipa 1 l'A od zemlje i/ili kamena, i vodene barijere uključujući centralno jezgro 12 od sitnog rastresitog materijala pogodno odabranog tako da formira odgovarajući vodopropustljivi sloj, sa karakteristikama vodopropustljivosti i injektabilnosti koje će biti kasnije objašnjene. Jezgro 12 u primeru koji se razmatra je načinjeno vodonepropustljivim pomoću slojevite membrane 13 koja se sastoji od "paketa" geosintetika, koji se prostire u pravcu podužne ose nasipa, počinjući ođ betonske grede 16 za ankerisanje za temelj tela nasipa 11, prema vrhu, do krune. Slojevita membrana je, prema tome, ugrađena u masu od rastresitog materijala koja formira centralno jezgro 12.

Posebno, kao što je pokazano na detalju slike 4, vođonepropustljivi paket 13 se suštinski sastoji od geomembrane 14 od sintetičkog, vođonepropustljivog, savitljivog i elastično rastegljivog materijala, na primer PVC-a, PE-a ili PP-a odgovarajuće debljine i od dve bočne zaštitne osnove 15, po jedne na svakoj strani, od sintetičkog materijala, na primer geotekstila, da bi se izbeglo svako slučajno probijanje vođonepropustljive geomembrane, a prema tome i gubitak vođonepropustljivosti same membrane 13.

Kao što je pokazano na gore pomenutim slikama, prema ovom prvom rešenju pronalaska, centralno jezgro vođonepropustljive barijere je izgrađeno, postavljeno vertikalno ili nagnuto, ođ sitnog ili granuliranog rastresitog materijala B, prikladno izabranog, poželjno monogranuliranog, sa ugrađenim vodonepropustljivim paketom 13 od sintetičkog materijala. Ovaj materijal ima odgovarajuće karakteristike savitljivosti i elastičnosti, što je potrebno da bi mogao da bez popuštanja prati i/ili kompenzuje pokretanje tela nasipa 11A, 1 l'A do koga vremenom može doći. Paket 13 je na uzvodnoj nožici nasipa pričvršćen za betonsku gredu 16 ili na drugi način spojen sa temeljom.

Prema tome, kao što je prikazano na preseku slike 3, vođonepropustljivi paket 13 je postavljen unutar ili između dve paralelne vertikalne oblasti koje čine centralno jezgro 12. Ove dve oblasti, koje čine telo nasipa, su pokrivene različitim slojevima A ođ krupnog rastresitog materijala, postavljenim kako na uzvodnoj tako i na nizvodnoj strani ovako konstruisane veštačke vođonepropustljive barijere.

Prema nacrtu na gore pomenutim slikama, paket 13 ima primarnu funkciju vođonepropustljivosti i hidroizolacije, dok rastresiti materijal B jezgra 12 ima vođopropustljivu i, ukoliko je neophodno, drenažnu funkciju. Suprotno od toga, prirodni ili inertni materijal A, od kojeg je načinjeno telo HA i ll'A nasipa, ima isključivo statičku funkciju pružanja otpora pritisku vode u uzvodnom rezervoaru.

Za vreme izgradnje, kao i za vreme rada nasipa, centralni vođonepropustljivi sloj 14 paketa 13 je, prema tome, zaštićen sa obe strane, uzvodne i nizvodne, jednom ili sa više osnova 15 od savitljivog sintetičkog materijala, kao što je geotekstil ili slično. Cilj je potencirati raspodelu hidrostatičkih pritisaka koji deluju na sam nasip, a koje se 11 prenose takođe i na jezgro 12, kao i smanjenje efekata mehaničkih đejstava, kao što su probijanje i/ili abrazija, a koje proizvode inertni materijali na geomembranu vodene barijere, kao što je prethodno điskutovano.

Sloj 15 od zaštitnog sintetičkog materijala može da bude nezavistan od unutrašnjeg sloja 14 (geomembrane) ili može biti termički spojen za njega u obliku sendviča. Vodonepropustljiva slojevita membrana koja se sastoji ođ sloja 14 i zaštitnog geotekstila 15 je prema tome u dodiru sa slojem prikladnog prosejanog sitnog rastresitog materijala, na primer granuliranog materijala kao što je pesak, kamenog materijala kao što je šljunak ili slično, sa dimenzijama između 3 mm i 30 mm aproksimativno. Dimenzije rastresitog materijala mogu biti veće i čak dostići 10 cm, prema zabtevima vodopropustljivosti i drenaže centralnog jezgra. Čak i kada nije neophodno, uglavnom se preferira da materijal B vodopropustljive oblasti jezgra 12 bude monogranuliran ili, na primer, može da se zahteva da prosejani materijal koji formira nizvodnu oblast centralnog jezgra ima visok stepen propustljivosti fluida obuhvatajući oblast otprilike od 1 x IO"<1>do 1 x 10"<s>cm/scc da bi omogućio, ukoliko je to potrebno, efikasnu drenažu vode koja bi mogla da procuri kroz pukotine ili lokalna oštećenja geomembrane 14.

Prema tome kombinacija prosejanog materijala B jezgra 12, geotekstila 15 i geomembrane 14 omogućava efikasnu vodonepropustljivost i u isto vreme optimalno prenošenje statičkog opterećenja sa tela 11A na telo 11'A nasipa, a kroz jezgro 12, dok u isto vreme gradi efikasan spoj raznih razdvojnih graničnih površina između materijala A, koji formira telo 11A, IVA nasipa, uglavnom ođ zemlje i/ili kamena, i prosejanog kamenog materijala B koji sačinjava centralno jezgro 12.

Kao što je ranije pomenuto, na dnu nasipa, duž cele linije temelja, paket 13 je vodonepropustljivo i pripijeno spojen za betonsku gredu 16, ili sličnog ankemog sredstva, odakle vodonepropustljiva pregrada 16' polazi ka tlu koje leži ispod. Ova vodonepropustljiva pregrada se izvodi na primer izlivanjem betonom ili smolom ili pak sličnim, ili uopštenije plastičnim dijafragmama.

Obimna greda 16 može da bude nezavisna ili da bude deo revizionog potkopa (nije prikazano) postavljenog u osnovi nasipa, a u osi sa centralnim jezgrom 12.

Osnovni razlog za prisutnost temeljne grede ili druge ekvivalentne konstrukcije je potreba za ankemim elementom za geomembranu i spojem između vodonepropustlj ivin barijera iznad i ispod temeljne osnove.

Iza paketa 13, na nizvodnoj strani, počinjući od sloja B ođ sitnog prosejanog materijala centralnog jezgra 12, na dnu centralnog jezgra 12, uz gredu 16, moguće je napraviti sistem za drenažu cevima. Sistem se sastoji ođ cevi 17 koje su nagnute ka nizvodnoj strani nasipa i mogu da sakupe svu vodu infiltriranu kroz pukotine ili kvarove paketa 13 koji se tako mogu pratiti.

Drenirane vode se mogu odvoditi do jedne ili više sabirnih tačaka 17' gde se prate odgovarajućim uređajima i ispuštaju nizvodno.

Gore pomenuti sistem omogućava sledeće prednosti:

1) Stvara kontinualnu veštačku vodonepropustljivu prepreku od savitljivog sintetičkog materijala koja se proteže od temelja do krune tela nasipa. Vodonepropustljiva prepreka može da se nastavlja na dole do dubokih slojeva zemlje pomoću pregrade 16', načinjene mjektiranjem ili odgovarajućim plastičnim dijafragmama, koja polazi od temeljne grede 16 koja, prema tome, čini spojni element; 2) Sačinjava vodonepropustljivo jezgro sposobno da prati deformacije tela nasipa do kojih dolazi tokom vremena usled sleganja samog tela nasipa zbog sopstvene težine i hidrostatičkog opterećenja, uz zadržavanje vođonepropustljivih i deformabilnih karakteristika vođonepropustljivog jezgra nepromenjenim tokom vremena; 3) Omogućava proveru efikasnosti vođonepropustljivog sistema pomoću sistema. za praćenje koji je postavljen nizvodno od samog centralnog jezgra.

Spoj sa krutim konstrukcijama

U nekim situacijama, kao što je šematski prikazano na slici 1, može da se desi da telo 11 A, 1<V>A nasipa, sa vodonepropustljivim jezgrom 12 i paketom 13, budu u kontaktu sa krutim delovima samog nasipa koji su, na primer, napravljeni od običnog betona, betona nabijenog valjcima (RCC), zidanjem ili drugo.

Do ovakve situacije dolazi onda kada se samo đeo nasipa pravi ođ rastresitog materijala, đok je drugi deo gravitaciona brana napravljena konvencionalnim tehnikama. Ista situacija se takođe dešava kada je zahvatni toranj, napravljen od betona ili kamena, ubačen u telo nasipa.

U ovim slučajevima, neophodno je postići kontinuitet vođonepropustljivosti između paketa 13 centralnog jezgra nasipa, koje je podložno večim deformacijama, i dela strukture 10, čvršćeg, podložnog manjim deformacijama.

U cilju ovoga, kao Što je šematski prikazano na slici 5, spoj vođonepropustljivog paketa 13 sa krutim telom 10 nasipa može da se napravi pomoću jedne ili više traka 18, koje se sastoje od traka 18' od dodatno položenih membrana, od istog materijala kao i paket 13, postavljenih vertikalno u obliku meha, slepljenih uz kruto telo 10 kao što je prikazano. Vertikalna strana paketa 18 u obliku meha je vodonepropustljivo slepljena uz kruto telo nasipa uz pomoć mehaničkih uređaja za pričvršćivanje, prikazanih šematski, na primer pomoću metalnih profila koji pritiskaju ivicu trake 18, presavijenu u obliku meha, na kruto telo 10. Profili su pričvršćeni za kruto telo 10 pomoću zavrtnjeva i podloški 20. Druga vertikalna ivica trake 18 je termički zavarena za odgovarajuću suprotnu stranu paketa 13. Traka 18 će, prema tome, formirati prevoje u vidu meha. Prevoji su načinjeni zavarivanjem traka 18*. od geomambrane prema šemi "šaka u šaci" ili presavijanjem same membranske trake. Ovaj element u obliku meha, koji je okrenut ka telu HA, 1 l'A nasipa od rastresitog materijala, može slobodno da se pokreće ili da prati deformacije koje vremenom mogu da se jave u nasipu. ;Spoj između paketa 13 centralnog jezgra i trake slojevite membrane 18 u obliku meha može da se izvede direktno ili pomoću dodatnih pogodno oblikovanih elastičnih traka, napravljenih od istog materijala kao paket 13, uz upotrebu dodatnog materijala, ;Meh može biti zaštićen na svojim stranama pomoću dodatnih elastičnih traka. Trake 18' meha, napravljene od istog materijala kao i paket 13, su oblikovane na odgovarajući način ili zavarene prema "šaka u šaci" konfiguraciji, uz upotrebu dodatnog materijala, tako da mogu da obrazuju druge dopunske deformabilne mehove. ;Između traka meha napravljenih od slojevite membrane i iznad njih mogu se postaviti drugi slojevi materijala 19, koji smanjuju trenje i time olakšavaju relativno klizanje (geotekstil, sintetičke obloge, slojevi silikona, Teflon, pesak itđ.) i dodatno štite meh. ;Sleganje tela HA, H'A nasipa od rastresitog materijala će, prema tome, proizvesti opterećenje na dodirnoj površini između tela 11 A, H'A i krutog tela 10. Slojevita membrana u obliku meha je postavljena u ovoj oblasti i ona, zahvaljujući svom geometrijskom obliku i elastičnim karakteristikama materijala od kojeg je napravljena, može đa prati ovo sleganje. ;Praktično, telo 11 A, H'A ođ rastresitog materijala se sleže, izazivajući odgovarajuće snižavanje različitih slojeva paketa slojevite membrane 13 koji se nalaze u centralnom jezgru 12. Pošto je paket 13 spojen sa spoljnom ivicom trake slojevite membrane 18 u obliku meha, i ona će biti primorana da se spušta sa sleganjem tela 11 A, H'A nasipa. Nasuprot tome, unutrašnja ivica membrane 18 u obliku meha je čvrsto vezana za kruti deo 10 nasipa, kao što je prethodno opisano. Prema tome, promene položaja između unutrašnje ivice koja ostaje fiksirana i spoljne ivice koja se spušta, će biti apsorbovane delimično prevojima meha 18, a delimično dodatnim spojnim trakama, ukoliko postoje, kao i minimalnom rotacijom traka samog meha i elastičnošću materijala od kojeg je načinjen paket 13. ;Opisano rešenje je takvo da, dok se nanos koji čini telo U A, H'A nasipa sleže, paket 13 može slobodno da prati takva sleganja zadržavajući vodonepropustljivu vezu sa krutom konstrukcijom 10. ;U određenim situacijama bilo bi čak moguće tzbeći upotrebu membrane 18 u obliku meha, pošto se sleganje tela 11 A, H'A od rastresitog materijala obično odvija skoro homogeno i linearno. Prema tome, dodatne elastične trake su same dovoljne da obezbede visok stepen sigurnosti izdržavajući izazvanu deformaciju i rezultujuće opterećenje, pošto paket 13 i trake 18 meha, koji su u stanju da podnesu izđuženje pri kidanju od 200% i više, doprinose apsorbujući deformacije i opterećenja. ;Centralna dvostruka vodonepropustljiva membrana ;Slike 1 - 5 pokazuju upotrebu jednostrukog paketa 13 kao vođonepropustljivog elementa centralnog jezgra 12. Druga rešenja su, i pored toga, moguća, od kojih je jedno prikazano na slikama 6 i 7 priloženih crteža. ;Kao što je na ovim slikama prikazano, u cilju povećanja stepena sigurnosti i vođonepropustljivosti centralnog jezgra 12, moguće je postaviti dva suseđna paketa 131 i 132 od vođonepropustljivog sintetičkog i elastično rastegljivog materijala, savršeno identična paketu 13. Dva paketa su na odgovarajućem udaljenju jedan od drugog i postavljeni su paralelno rjoduznoj osi nasipa, od osnove tela 11 A, 1 l'A od rastresitog materijala do krune nasipa. ;U ovom slučaju, centralno jezgro od prosejanog rastresitog materijala uključuje i međuoblast 121 koja se nalazi između paketa 131 i 132 i dve bočne granične oblasti 122, 123. ;Međuoblast 121 ovako načinjena mora da ima granulaciju pogodnu da dozvoli, ukoliko je potrebno, injektovanje tečnosti ili tečnih supstanci radi zaptivanja curenja, kao što je bentonitni mulj ili drugo, koje su u stanju da lokalno stvore ili obnove vodonepropustljivost u slučaju probijanja ili popuštanja paketa 131. ;Takođe u ovom slučaju oba paketa 131 i 132 su postavljena u prosejanom sitnom ili granuliranom materijalu, ođ peska đo šljunka, kao što je ranije pokazano, i zaštićeni su sa obe strane slojem savitljivog sintetičkog materijala 15 geotekstilnog tipa, koji imaju funkciju zaštite ođ probijanja i kačenja. ;Izabrani materijal oblasti 121 između dva paketa 131 i 132 mora da dozvoli odgovarajući prenos opterećenja sa jedne strane tela nasipa na drugu i uvek mora da ima visok stepen injektabilnosti za predviđene svrhe, čineći homogeno statičko telo. ;Takođe su u ovom slučaju dva paketa 131 i 132 pričvršćena za gabarit nasipa, na temelju, vodonepropustljivim mehaničkim ankerom. Opet, od betonske obimne grede 16 ili sličnog može da polazi vodonepropustljiva pregrada 16<*>izvedena izlivanjem ili ođ plastične dijafragme, kao stoje već pomenuto.

U načelu, sitan prosejan materijal oblasti 121 postavljen između dve membrane, i, ako je neophodno, sitan izabrani materijal dve bočne oblasti 122 i 123, mogu biti istog, prethodno opisanog, tipa B za centralno jezgro 12 primera sa slike 1, to jest mora da ima visok stepen injektabilnosti i drenaže. Ipak, moguće je prema zahtevima upotrebiti prosejane materijale B i C različitih đrenažnih karakteristika za tri oblasti 121,122 i 123 centralnog jezgra, kao što je prikazano na slici 6.

Primer na slici 7 prikazuje dragu varijantu koja je moguća ukoliko je usvojena konfiguracija sa dva paketa, 131 i 132.

Kao što je prikazano na slici 7, dva paketa, uzvodni 131 i nizvodni 132, mogu biti međusobno povezani, na prethodno određenim uđaljenjima, transverzalnim spojevima 23 načinjenim od drugih traka istog paketa, u cilju formiranja odvojenih blokova u međuoblasti 121 centralnog jezgra. Blokovi mogu biti praćeni i drenirani pojedinačno, čime se omogućava otkrivanje curenja ili neefikasnosti vođonepropustljivog sistema sa većom preciznošću.

Gore pomenuti sistem sa dva paketa omogućava siedeće prednosti:

1) formira kontinualnu dvostruku veštačku vodonepropustljivu barijeru od savitljivog sintetičkog materijala koja se proteže od temelja do krune. Ovako formirana vodonepropustljiva barijera može da se produži do dubokih slojeva zemlje pomoću pregrade načinjene izlivanjem od pogodnog materijala ili od plastične dijafragme, bazirane na betonsko-bentonitnim smešama, počevši od temeljne grede 16. Štaviše, uzvodna barijera koja se sastoji od prvog vođonepropustljivog paketa 131 obezbeđuje zahtevanu vodonepropustljivost, dok drugi vođonepropustljivi paket 132, nizvodno, čini sigurnosnu barijeru; 2) formira vodonepropustljivu barijeru koja je u stanju da prati deformacije tela nasipa do kojih dolazi tokom vremena usled hidrostatičkog opterećenja, zadržavajući vodonepropustljivost i đeformacione karakteristike nepromenjenim; 3) dozvoljava testiranje efikasnosti hidroizolacionog sistema pomoću sistema za praćenje postavljenog nizvodno ođ oba paketa, posredstvom sistema 17 cevi koji sakuplja svaku infiltraciju ili curenje nizvodno od drugog paketa 132, kao i posredstvom drugog sistema 22 cevi koji je otvoren prema međuprostoru ograničenom sa dva paketa 131 i 132, da bi sakupljao infiltraciju ili curenje iz uzvodnog paketa 131, kroz sloj drenažnog materijala 121 centralnog jezgra; 4) u slučaju nedostataka na uzvodnom paketu 131 moguće je izvršiti hiđroizolaciono injektiranje oblasti 121 konvencionalnim tehnikama kao što je injektiranje bentonitom ili drugim odgovarajućim materijalom, ili lokalno ili u celoj oblasti 121 od prosejanog materijala postavljenog u međuprostor između dva paketa. Prema tome, oba paketa, 131 i 132, će obavljati, pored bidroizolacione funkcije, takođe i funkciju ograničavanja za buduće injektiranje vodonepropustljivim materijalom, čime omogućavaju da se obnovi vodonepropustljivost vodene barijere. Ceo sistem je veoma jednostavan i efikasan, pošto visok stepen injektabilnosti sloja materijala međuoblasti 121 dozvoljava ubacivanje odgovarajućih cevi za injektiranje, sve do dostizanja željene tačke. Međutim, bolje jc postaviti injektorske cevi na prethodno

određenim lokacijama za vreme faza izgradnje jezgra 12. Osim toga, sistem ođ drenažne cevi 17 i/ili 22 omogućava potvrđivanje efikasnosti popravke koja se obavlja kao što je opisano,

Kao alternativa ovom rešenju, moguće je produžiti paket 13 sa slike 3 ili paket 131 sa slike 6 prema uzvodnoj nožici tela nasipa da bi se sagradila temeljna greda 16, analogno samoj uzvodnoj nožici, na spoju sa uzvodnom stranom.

Ovo alternativno rešenje bi omogućilo da se u nekim slučajevima smanji dubina pregrade 16' što ima očigledne ekonomske prednosti. Osim toga, rešenje daje mogućnost kasnijih intervencija na samoj pregradi, čak i posle završavanja nasipa i posle pražnjenja rezervoara za vodu, pošto bi greda 16 bila pristupačna, umesto da bude zatrpana ispod centralnog jezgra. Takođe je moguće dalje produžiti paket 13 ili 131 uzvodno, unutar rezervoara načinjenog nasipom, eliminišući u ovom slučaju izgradnju obimne grede 16 na uzvodnoj nožici.

Sledeca alternativa izgradnje centralnog jezgra i vođonepropustljive geomembrane je prikazana primerima na slikama od 11 do 14. Posebno, prema slici 14, u ovom slučaju dva paketa 131 i 132 su izvedena od većeg broja nagnutih traka koje imaju tipičan raspored u obliku "božične jelke", to jest sa trakama svakog paketa postavljenim naizmenično nagnuto u suprotnim smerovima, termički zavarenim na pogodan način duž njihove longitudinalne ose.

Preciznije, oba paketa 131 i 132 su izvedena od većeg broja termalmo zavarenih traka 25.1 - 25.n i 26.1 - 26.n, naizmenično nagnutih uzvodno i nizvodno pod prirodnim uglom trenja rastresitog materijala (obično između 15° i 40" u odnosu na horizontalnu ravan) prema karakteristikama upotrcbljcnih materijala, i prema debljinama slojeva rastresitog materijala A i B koji Čine telo 11A, 1 l'A nasipa i razne đelove 121, 122 i 123 prosejanog nanosa koji čine centralno jezgro ili su u funkciji drugih okolnosti ili neminovnosti.

Takođe, u ovom slučaju, karakteristike rastresitih materijala upotrebljenih za razne slojeve različitih delova centralnog jezgra mogu biti jednake ili različite, u zavisnosti od specifičnih zahteva.

Moguće su razne građevinske tehnike u zavisnosti od tipa i karakteristika upotrebljene geomembrane, to jest ukoliko geomembrana ili geomembrane nastaju spajanjem vertikalnih traka, ili spajanjem nagnutih traka.

Postupci gradnje

U načelu, paketi se postavljaju prateći faze "nasipanja" tokom izgradnje. Prema tome, gornje nađvišenje centralnog jezgra 12 se povećava sa nadvišavanjem tela 11 A, H'A nasipa. Osim toga, izbor tipologije zavisi i od toga da li je neophodno spajanje sa krutim telom 10 koje nije uvek prisutno.

U načelu, prema primerima na različitim slikama, prva operacija koja se izvodi je izvođenje temeljne grede 16 koja može ili ne mora biti deo mogućeg gabaritnog revizionog potkopa. Onda se paketi spajaju sa gabaritnom gredom mehaničkim vezama ili drugim tipom ankera koji može da obezbedi vodonepropustljivost u prisustvu hidrauličnih opterećenja koja nisu manja od onih u eksploataciji.

U raznim hipotetičkim slučajevima međuoblast centralnog jezgra, ograničena sa dva paketa, biće povezana sa sistemima za praćenje i pražnjenje drenaže. Onda će početi izgradnja tela nasipa i centralnog jezgra, na primer prema jednom ođ dva dole opisana postupka.

Gradnja u vertikalnim sektorima može da se izvede pomoću klizećih kalupa, prema primeru sa slika 6 i 8 i fazama prikazanim na slikama 9 i 10 priloženih crteža. Posebno, slika 8 pokazuje mogući način izvođenja klizećih kalupa 27, koji se uglavnom sastoje od dva bočna zida 28, 29, postavljena paralelno i razdvojena pomoću gornjih poprečnih delova 30 i unakrsno ukrštenih prečki 31. Broj 32 pokazuje dve konstrukcije za kačenje koje služe za dizanje kalupa 27 pomoću poluge 33 krana, ili pomoću bilo kog drugog odgovarajućeg uređaja za dizanje. Udaljenje između dva bočna zida 28, 29 kalupa uglavnom zavisi ođ širine međuoblasti 121 centralnog jezgra koje se nalazi između dva paketa 131 i 132.

Osnovne faze izgradnje koje karakterišu ovaj prvi postupak su ilustrovane na slikama 9 i 10 koje predstavljaju međufaze u izgradnji centralnog jezgra tela nasipa.

Prema ovoj prvoj tehnici izgradnje, elementi kalupa 27 se postavljaju jedan do drugog, u liniji sa podužnom osom nasipa, dok ne pokriju celokipnu dužinu dela koji se- izgrađuje. U ovim uslovima trake geomembrane koje se nalaze u paketima 131 i 132 se postavljaju sa obe strane kalupa i bočno presavijaju ka spolja. Onda se geomembrane postavljaju na kalupe sa umetnutim geotekstilnim slojevima na obe strane. Gornji delovi dve trake geomembrane sa geotekstilom su pripojene na vrhu privremenim ankerima, na primer stegama ili drugim. Geomembrane, isporučene u rolnama spajaju se termički jedna za drugu da bi se dobila ukupna dužina ekvivalentna ukupnoj dužini svih elemenata kalupa koji su postavljeni duž longitudinalne ose tela nasipa koje se pravi. Ukoliko je potrebno, moguće je napraviti poprečne pregradne sektore 23 međuoblasti centralnog jezgra poprečno umećući između susednih kalupa, između stranica u dodiru, druge geomembranske trake, zaštićene geotekstilima, koje su termički spojene đvema ivicama sa uzvodnim i nizvodnim geomembranskim trakama postavljenim horizontalno na obe strane centralnog jezgra.

Izgradnja nasipa onda može da počne ili da se nastavi. Prva operacija je širenje i nabijanje slojevima prosejanog materijala centralnog jezgra 122 i 123, postavljenim uzvodno ili nizvodno od kalupa, i materijala oblasti 121 postavljenim unutar kalupa koji je u dodiru sa geotekstilom stavljenim kao zaštita geomembrane na obe strane.

Onda se materijal najvećih dimenzija koji sačinjava telo 11A, H'A nasipa uzvodno i nizvodno od centralnog jezgra, polaže i nabija. Ove operacije se nastavljaju dok telo nasipa ne dostigne visinu blizu gornje ivice kalupa što, prema tome, dovodi do toga da je kraj kalupa ukopan u telo nasipa.

Stege koje spajaju geomembrane i geotekstili se uklanjaju, i geomembrane sa geotekstilima se ponovo presavijaju u stranu od kalupa 27, kao što je pokazano na slici 9. Pomoću krana ili nekog drugog pogodnog uređaja za dizanje kalupi 27 sc odižu skoro za celu sopstvenu visinu i, ako je neophodno, takođe uz upotrebu vibratora koji mogu da olakšaju operaciju i doprinesu nabijanju materijala jezgra. Kalupi se onda dovode u poziciju za izradu narednih slojeva jezgra 12 koje se sastoji iz oblasti 121, 122 i 123, i ođ tela 11 A, H'A nasipa. Nove rolne geomembrane se polažu na nasip, sa ivicama koje se preklapaju sa ivicama geomembranskih traka koje su već ugrađene u centralno jezgro u izgradnji. Spojevi se zavaraju i ispituje se njihova vodonepropustljivost. Nove geomembranske trake se onda podižu i pričvršćuju opet preko kalupa 27, uvek umetnute između slojeva geotekstila, kao što je prikazano isprekidanim linijama na slici 10. Postavljanje i nabijanje prosejanog materijala centralnog jezgra 12 i drugih inertnih materijala tela nasipa HA, H'A počinje ponovo prema prethodno opisanim fazama, sve dok se ne dostigne finalna visina krune tek nasipa.

Na kraju, gradi se kontinualna betonska ploča na kruni, a gornje ivice dve geomembrane 131 i 132, koje su dotle izrađene i ugrađene u prosejan injektabilan rastresit materijal centralnog jezgra, mehanički se pričvršćuju za nju.

Kao alternativa gore opisanom rešenju, koje koristi veći broj kalupa otvorenih duž svih perifernih ivica, razne horizontalne trake geomembrane mogu biti vertikalno pričvršćene uz mnoštvo nepokretnih ili pokretnih podužnih držača. Držači mogu da budu načinjeni od krutih cevi od plastičnog materijala, koje se takođe mogu koristiti za buduća injektiranja, ili mogu biti drugog tipa. Izgradnja centralnog jezgra i tela nasipa se izvodi uglavnom prema istom postupku koji je primenjen kod klizećih kalupa. Vertikalni držači, ako mogu da se uklanjaju, mogu ponovo da se koriste kako se visina nasipa povećava, ili mogu biti ostavljeni kao trajni držači, ugrađeni u samo centralno jezgro. U slučaju da su injektorske cevi predviđene kao privremeni držač geomembrane, a po završetku izgradnje se javi potreba za injektiranje u jezgro u cilju postizanja vođonepropustljivosti, cevi se mogu upotrebiti u tu svrhu.

Tehnika izgradnje sa "cik-cak" ili "božična jelka" geomembranama je prikazana na slikama od 11 do 14 koje predstavljaju neke od bitnih faza ove tehnike izgradnje.

Prve trake dva paketa 131 i 132 su prethodno pričvršćene za temeljnu gredu 16 pomoću odgovarajućih vodonepropustljivih ankermh naprava 34. Geomembrane, koje su isporučene u rolnama, spajaju se jedna za drugu da bi se postigla dužina ekvivalentna ukupnoj dužini jezgra na relevantnoj visini temelja. Prve dve trake geomembrana se presavijaju ka spolja kao na slici 11.

Tada je moguće početi izgradnju nasipa. Kao prvo, prvi sloj prosejanog materijala koji čini međuoblast 121 jezgra, i dva uzvodna i nizvodna sloja tela 11A, 1<T>A nasipa se postavljaju i nabijaju. Onda se dve geomembranske trake presavijaju ka unutra, duž nagnutih strana sloja materijala 121, kao stoje prikazano na slici 12.

Posle toga, dva preklopljena sloja prosejanog materijala se postavljaju i nabijaju u uzvodnoj oblasti 122 i u nizvodnoj oblasti 123 centralnog jezgra, kao što je šematski prikazano na slici 13.

Onda se dve sledeće trake 131 i 132 postavljaju, sa nagibom suprotnim od prethodnih, preko bočnih slojeva 122 i 123, koji su prethodno postavljeni i nabijeni, i spajaju sa donjim trakama.

Izgradnja nasipa i centralnog jezgra sa dva "cik-cak" ili "božična jelka" paketa se nastavlja na isti način u kasnijim fazama, kao što je prikazano na slici 14, dok se ne dostigne konačna visina nasipa i centralnog jezgra potrebna za izradu tela nasipa.

Za vreme izgradnje centralnog jezgra i dva "božična jelka" paketa, vertikalno podeljene oblasti se mogu izvesti umetanjem, poprečno na podužnu osu jezgra, drugih geomembranskih traka termalno spojenim sa dve uzvodne i dve ntzvodne podužne geomembrane u izgradnji. I u ovom slučaju, kao i u prethodnom, su sve geomembranske trake zaštićene sa obe strane geotekstilom.

Na kraju se građi završna kruna, koja se sastoji ođ kontinuaine ploče napravljene od betona ili asfaltnog betona ili drugog pogodnog materijala, za koju se mehanički pričvršćuju gornje ivice oba paketa.

Kao što je već više puta pomenuto, materijal koji se koristi za hiđroizolaciju jezgra je geomembrana od sintetičkog, savitljivog, elastično rastegljivog materijala, velike debljine, na primer od 2 mm do 4 mm, sposobna da izdrži velika naprezanja na probijanje i abraziju do kojih može doći usleđ kontakta sa rastresitim materijalom centralnog jezgra. Geomembrana je takođe u stanju đa izdrži deformacije - čak i koncentrisane - do kojih može doći u telu nasipa. Prema tome, geomembrana mora da bude napravljena od termoplastičnog ili elastomernog materijala koji može da izdrži Čak i visoka elastična izduženja. Spojevi geomernbranskih traka mogu da budu izvedeni bilo kojom odgovarajućom tehnikom, na primer zavarivanjem vrelim vazduhom, zadržavajući mogućnost da se izvede test efikasnosti samih zavarenih spojeva.

Geoteksttl koji je usvojen za zaštitu geomembrana treba đa ima dovoljnu masu đa bi bio u stanju da pruži visoku otpornost na probijanje i dobre drenažne karakteristike. Ukoliko bi projektni detalji to zahtevali, u slučaju oba postupka izgradnje, i sa kalupima i "božična jelka" postupak, geomembrana bi mogla da bude termički spojena sa geotekstilom za vreme presovanja đa bi se poboljšale mehaničke osobine ovako izrađenog vođonepropustljivog paketa.

Iz svega što je rečeno i prikazano jasno je da smo ponudili nasip sa vodonepropustljivim centralnim jezgrom, kao i postupak njegove izgradnje i hidroizolacije pomoću jednoslojne ili đvoslojne membrane, koji ne zahteva teške operacije i složenu opremu na mestu izgradnje. Izgradnja vođonepropustljivog centralnog jezgra se izvodi u isto vreme sa izgradnjom zemljanog i/ili kamenog nasipa tela nasipa.

Predložena rešenja se mogu izvesti sintetičkim materijalima koji imaju osobine koje prevazilaze rezultate teorijskih proračuna. Štaviše, proizvodnja i priprema vođonepropustljivog sintetičkog materijala se odvija u fabrici, pod kontrolisanim uslovima što obezbeđuje konstantan kvalitet.

Nizvođna oblast centralnog jezgra, koja se nalazi odmah nizvodno od geomembrane, sastoji se ođ prosejanog materijala visoke vodopropustljivosti, kroz koji je moguće otkriti svako oticanje vođe, i koja dozvoljava kontinualno praćenje efikasnosti hidroizolacionog sistema. U materijal od koga je napravljeno centralno jezgro mogu se kasnije injektirati zaptivni fluidi, čime se omogućuje, ako je potrebno, stvaranje nove vođonepropustljive barijere u pojedinim oblastima ili na celoj dužini i visini centralnog jezgra.

Opisana rešenja garantuju veoma dugu trajnost. Upotreba geomembrana za hiđroizolaciju centralnog jezgra garantuje visoku pouzdanost pošto su geomembrane ovog tipa u upotrebi na oblogama konvencionalnih nasipa već dugi niz godina. Testovi ubrzanog starenja, izvedeni u laboratoriji, su hipotetički predviđeli trajnost vođonepropustljivog materijala na više ođ 500 godina. Osim toga, same geomembrane su zaštićene ođ uticaja ultravioletnog zračenja i vandalizma zato što su ukopane u centralno jezgro, pa su prema tome praktično neuništive.

Hiđroizolaciia slojevite membrane na uzvodnoj strani

Pozivajući se na slike od 15 do 17, opisaćemo varijantu pronalaska koja omogućava izgradnju i hiđroizolaciju nasipa, uključujući vidljivu barijeru na uzvodnoj strani, gde se slojevita vodonepropustljiva membrana polaže i pogodno ankeriše ža površinu uzvodne strane nasipa. To omogućava da slojevita membrana prati i/ili se adaptira bilo kakvim sleganjima nasipa izgrađenog na ovaj način,

Takođe u slučaju slika 15 - 17 telo nasipa 211 je izrađeno od odgovarajućeg rastresitog materijala, zemlje i/ili kamena, pogodno postavljenog u slojevima 212.1 - 212.n, nanetog i nabijenog.

U ovom slučaju na površini uzvodne strane postavlja se vodonepropustljiva obloga, koja se sastoji ođ vođonepropustljivog paketa 213, čiji je sastav sličan sastavu vođonepropustljivih paketa 13, 131, 132 iz premcKinih primera. Prema tome, vođonepropustljivi paket 213 se sastoji ođ nekoliko sastavljenih traka ili listova 214, koji se protežu u pravcu kosine uzvodne strane, između krune nasipa.i uzvodne temeljne nožice.

Pojedinačne trake 214 ođ lisnatog materijala se odmotavaju i postavljaju na uzvodnu površinu nasipa i ujedno se pričvršćuju za ankerne trake 235 od savitljivog sintetičkog materijala pogodno umetnute između susednih slojeva 212.1 - 212.n tela nasipa.

Lisnati materijal vođonepropustljivog paketa 213 je poželjno geokompozit koji sadrži sloj savitljivog i vođonepropustljivog sintetičkog materijala spojenog sa osnovom od sintetičkog materijala koja ima drukčija svojstva. Posebno, površinski sloj, koji će biti u kontaktu sa vodom u rezervoaru nasipa, a samim tim izložen i atmosferskim uticajima, sastoji se od savitljive sintetičke geomembrane, vođonepropustljive i elastično rastegljive, na primer od PVC-a, PP-a, PE-a ili sličnog, dok se donji sloj, koji će biti u kontaktu sa površinom nasipa, sastoji od geotekstila koji vrši funkciju zaštitnog sloja koji sprečava probijanje geomembrane i u isto vreme obezbeđuje postojanost oblika poboljšavajući koeficijent trenja ovako dobijene kompozitne geomembrane.

U zavisnosti ođ tipa usvojenog geotekstilnog materijala, i u zavisnosti od kamenog materijala i/ili karakteristika materijala koji sačinjava površinu nasipa sa kojom će geokompozit biti u dodiru, uglavnom se pravi prirodni frikcioni ugao, u rasponu od 25 do 38 stepeni. Ovo znači đa u zavisnosti od nagiba uzvodne strane nasipa, koji se uvek nalazi u pomenutom rasponu, ili je manji, za vreme postavljanja vođonepropustljive membrane listovi od materijala 214, pre nego što se zavare za ankerne trake 215, ostaju u mestu i ne klizaju se, što olakšava postavljanje. Vođonepropustljivi paket 213 može takođe da se napravi tako da vodonepropustljiva geomembrana bude nezavisna od geotekstila koji ima funkciju zaštitnog sloja. U ovom slučaju listovi geotekstila se postavljaju u dodira sa uzvodnom stranom nasipa, na kojoj ostaju u mestu tokom postavljanja, a vodonepropustljiva geomembrana se stavlja preko geotekstila i ankeriše za listove 215.

Kao što jc prethodno opisano, pojedinačni listovi materijala 214 koji ulaze u sastav vođonepropustljivog paketa 213, moraju u svakom slučaju biti ankerisani za telo nasipa. Ukoliko bi se listovi 214 sastojali od geokompozita (vodonepropustljiva geomembrana spojena sa geotekstilom), donji sloj geotekstila doprinosi njihovoj postojanosti i njihovoj otpornosti na klizanje, da bi delovi koji nisu pokriveni vodom mogli da se suprotstave dejstvu vetra i talasa, kao i njihovoj otpornosti na opterećenja usleđ mogućih nanosa ili iznenadnih opterećenja koja mogu da utiču na geomembranu, ili bilo kojim podpritiscima koji mogu da nastanu na zadnjoj strani paketa 213 u slučaju brzog pražnjenja rezervoara.

Ankerisanje pojedinačnih listova od materijala 214 od kojih se sastoji vođonepropustljivi paket 213 se izvodi pomoću traka 215. Za ovu namenu, ankerne trake 215 se mogu napraviti ođ istog materijala ođ kojeg je napravljen paket 213, ili ođ sintetičkog materijala koji ima slične hemijske karakteristike đa bi moglo da se izvrši zavarivanje lenno-fuzijom.

Posebno, kao što je prikazano u primeru na slici 16, i na detalju slike 17, ankerne trake 215 se polažu između nanetih slojeva rastresitog materijala koji sačinjava telo nasipa za vreme izgradnje samog nasipa.

Ankerne trake 215 se postavljaju paralelno sa podužnom osom nasipa na taj način da je vođonepropustljivi sintetički materijal, koji može biti zavaren, okrenut ka rezervoaru nasipa. Trake imaju zadnju stranu 215' koja se postavlja na horizontalnu osnovu, čvrsto fiksirana između dva naneta sloja 212' i 212" od kamenog materijala od koga je načinjeno telo nasipa Ankerna traka 215 izlazi iz tela nasipa prednjim krilom 215" koga gravitacija drži savijenog na dole u obliku slova L, uz spoljnu površinu uzvodne strane, ka donjem sloju 212'. Alternativno, isto krilo 215" može da se savije na gore uz gornji sloj 212" posle njegove izgradnje.

Kao što je prikazano na slici 16, ankerne trake 215 se postavljaju na raznim visinama, u više redova, tako što se održava naizmeničan ili stepenast raspored između ankernih traka jednog reda i ankernih traka dva susedna reda, sa međusobnim rastojanjem koje može da varira, u zavisnosti od svakog posebnog projekta.

Listovi vođonepropustljivog materijala 214 umotanog u rolne se postepeno polažu počinjući ođ krune, ili bilo koje međuvisine, prema uzvodnoj nožici nasipa. Za vreme njihovog odmotavanja oni će postepeno pokrivati ankerne trake 215 koje su umetnute u slojeve rastresitog materijala koji formira telo nasipa.

Na strani preklapanja listova ođ kojih se sastoji paket 213, sa krilima 215" ankernih traka, uklanja se ili ođseca deo geotekstimog sloja sa svakog geokompozitnog lista 214, čime se dobija površina 216 za zavarivanje, tako da je zadnja površina sloja sintetičkog materijala geomembrane, u oblasti 216 nepokrivene geotekstilom, u dodiru sa prednjom površinom krila 215", koja je od hemijski kompatibilnog materijala, da bi se omogućilo zavarivanje termo-fuzijom. U slučaju da su vodonepropustljiva geomembrana i geotekstil nezavisni, pre postavljanja lista 214 biće neophodno ukloniti deo geotekstila na mestima traka 215, đa bi se stvorila površina 216 za zavarivanje.

Zavarivanje se može uraditi na tačkama, linijama ili celoj površini oblasti 215" ankemog krila prema zahtevima svakog projekta.

Kao što je pokazano na slici 17, na način sličan kao u prethodnim primerima, vođopropustljiva i đrenažna oblast 217 se pravi između vođonepropustljivog paketa 213 i zemljanog i/ili kamenog nabačaja za vreme izgradnje nasipa. Oblast 217 se sastoji od šljunka i/ili materijala odgovarajuće granulacije propustljivog za vođu radi drenaže svakog curenja i injektibilnog zaptivnim fluidima.

Druga alternativa za pričvršćivanje vođonepropustljive membrane za tele nasipa je prikazana na slikama 18 i 19 priloženih crteža.

Kao što je prikazano, i u ovom slučaju je telo nasipa formirano nanetim slojevima 312' - 312", uz predviđanje ubacivanja ankernih traka 315 za vreme izgradnje nasipa, za koje će se vodonepropustljiva membrana 313, potpuno identična ili slična onima iz prethodnih primera, zavariti.

U slučaju na slikama 18 i 19, za razliku ođ prethodnog primera gde su ankerne trake 215 presavijene u obliku slova L na dole ili na gore uz uzvodnu stranu nasipa, ankerne trake 315 sc, za vreme izgradnje tela nasipa nanesenim slojevima, savijaju u obliku slova "C. Tako svaka ankerna traka 315 ima prvi krajnji deo 315' ukopan u materijal jednog sloja, drugi krajnji deo 315" ukopan između materijala prethodnog sloja i materijala sledećeg sloja, i međudeo 315'" za zavarivanje vođonepropustljive membrane 313 koja se proteže prednjom površinom tela nasipa, između dva krajnja dela 315' i 315" iste ankerne trake.

Takođe u ovom slučaju, ako je vodonepropustljiva membrana 313 geokompozit, zadnji geotekstilni sloj će biti uklonjen, a ako je geotekstil nezavistan biće uklonjen na mestu traka 315 da bi se, u svakom slučaju, napravila površina za zavarivanje 316, uz stvaranje vodopropustljive i đrenažne oblasti 317 od rastresitog materijala sitne granulacije između membrane 313 i slojeva zemlje i/ili kamena tela nasipa, kao u prethodnom slučaju.

U svim slučajevima, đa bi se postigao viši stepen zaštite membrane, sleđeći zaštitni sloj koji se sastoji od geotekstila ili sličnog može opciono biti postavljen između membrane i vodopropustljive i/ili drenažne oblasti 12,122,123,212 i 312.

U prethodnim primerima, kao što je prikazano na slici 16, pretpostavljeno je razmeštanje listova materijala 214, koji čine vodonepropustljivu membranu, paralelno sa kosinom uzvodne strane nasipa. Ipak, očigledno je da se izrada membrane, umesto trakama koje su paralelne sa kosinom, može izvesti horizontalnim trakama, kao što je šematski prikazano na slici 20. U ovom slučaju se počinje od uzvodne nožice nasipa i nastavljajući prema kruni, uz delimično preklapanje horizontalnih ivica neprekidnih traka. Na ovaj način moguće je delimično korišćenje nasipa za vreme izgradnje. Kao druga mogućnost u odnosu na ono što je prethodno opisano, ankerne trake 215 ili 315, umesto da čine međusobno udaljena ankerna mesta, mogu da se produže na delu ili ćelom dužinom nasipa, praktično stvarajući kontinualne površine za zavarivanje. I u slučaju postavljanja listova 214 paralelno sa kosinom i u slučaju postavljanja horizontalnih traka, gubitak vođonepropustljivosti đo koga bi došlo u oštećenim oblastima membrane, može da se popravi zavarivanjem elemenata od sintetičkog materijala identičnog ili kompatibilnog sa materijalom same membrane.

Prednost rešenja sa geomembranama na uzvodnoj strani sastoji se u Činjenici da kontinualna vodonepropustljiva obloga, postavljena na površini uzvodne strane, sprečava vodu da se infiltrira u uzvodni deo tela brane.

Ankerisanje gabarita

U svim slučajevima pogodni uređaji za ankerisanje vođonepropustljive membrane će se postaviti uz uzvodnu nožicu i krunu nasipa.

Na kruni, vodonepropustljiva membrana može biti, na primer, ugrađena u prošek u kome se ivica membrane polaže i zastire šljunkom ili drugim materijalom, ili može da se ankeriše mehaničkim ankcrima gde god postoji betonska konstrukcija, kao što je ivičnjak puta, parapetni zid ili druge konstrukcije koje normalno ulaze u sastav gornjeg kraja nasipa.

Pričvršćivanje membrane za uzvodnu nožicu nasipa i duž cele periferije, u slučaju sa slika ođ 15 do 20 može đa se izvede na svaki način koji može da obezbedi kontinuitet vođonepropustljive barijere prema zemlji koja leži ispod, na primer kao što je prikazano na slici 15 i na detalju na slici 21.

U ovom slučaju predviđeno je izvođenje betonke gabaritoe plinte 400, za koju je vodonepropustljivo ankerisana donja ivica vođonepropustljive membrane, savijanjem unapređ i prema gornjoj površini plinte 400, premazana odgovarajućim smolama ako je to neophodno. Za gornju površinu plinte 400 se ivica satne membrane pričvršćuje pomoću metalnog profila 401 koji pritiska membranu 213 uz plintu 400, između kojih se nalazi zaptivna traka 402 i/ili sloj 405 za poravnavanje. Profil 401 je ankerisan za plintu 400 pomoću više šipki 403 sa narezanim navojima delimično ugrađenih ili učvršćenih u betonu plinte, na koju se navrću navrtke 404. Drugi način ankerisanja membrane za plintu 400 može da buđe anker "uložak" tipa: pravi se prorez u plinti 400 u koji se ubacuje membrana i onda vodonepropustljivo ankeriše utiskivanjem odgovarajućih vođoncpropustljivih supstanci kao što su epoksidne smole ili slično. Ankerisanje membrane za plintu 400 takođe dozvoljava injektovanje odgovarajućih tečnih supstanci radi stvaranja vođonepropustljive barijere koja sprečava da voda ulazi između plinte 400 i kontaktne površine sa zemljom temelja, na način sličan slučaju sa slike 3.

Ankerisanje za plintu 400 daje meki spoj membrane između tela nasipa i osnovne plinte, kao što je prikazano na slici 21. U ovu svrhu donja ivica membrane 213 je savijena đa bi se načinila krivina 220 duž prošeka 221 izvedenog između unutrašnje ivice plinte 400 i vodopropustljive oblasti 217.

Prednost ovog rešenja je u tome što, ukoliko dođe do slepnja tela nasipa, krivina 220 dozvoljava membrani 213 đa se deformiše prateći pokretanje tela nasipa, stvarajući izduženje kompatibilno sa mehaničkom otpornošću same membrane. Ukoliko je potrebno, takođe je moguće napraviti sloj klizajućeg materijala i postaviti sloj geotekstila duž prošeka radi stvaranja krivine, između membrane 213 i oblasti 217.

Ukoliko je vodonepropustljiva membrana nasuta pokrivajućim elementom 222, kao što je šematski prikazano na slici 21, prošek 221 može da se popuni rastresitim materijalom veoma sitne granulacije, na primer peskom, koji ne pruža značajan otpor pokretanju membrane 213 ukoliko je izložena zateznom opterećenju usleđ pokretanja i/ili sleganja tela nasipa. Nasuti sloj biće zaštita membrani 213 od svakog mehaničkog uticaja balasta 222. Ukoliko je potrebno, takođe je moguće napraviti sloj klizajućeg materijala i postaviti sloj zaštitnog geotekstila duž prošeka radi stvaranja krivine, između membrane 213 i oblasti 221.

Prednost upotrebe geokompozita leži u činjenici da geotekstilna osnova, ako je slepljena sa PVC vodonepropustljivim slojem ili drugim odgovarajuće elastično deformabilnim sintetičkim materijalom, dovodi do povećanja mehaničke otpornosti samog geokompozita. Prema tome, u slučaju da dođe do značajnih deformacija u geokompozitu, koje su normalno u oblasti od 10% do 20%, geotekstilna osnova koja je termički zavarena za PVC ili sličan sloj odvaja se od njega čineći da oba sloja postanu nezavisna. Stoga, zbog jakog trenja, geotekstil će ostati pripijen uz dijafragmu koja se sastoji od sloja vodopropustljivog materijala u telu nasipa, dok će elastična PVC geomembrana ili slična, sa koeficijentom izđuženja koji je značajno veći i može da dostigne vrednosti Čak do 300%, biti u mogućnosti da se slobodno pokreće na geotekstilu ispod i time većom površinom doprinese raspodeli opterećenja.

Međutim, jasno je da je sve što je rečeno i pokazano u vezi sa priloženim crtežima đato kao primer i ilustracija načelnih principa pronalaska, i nekih njegovih prioritetnih konfiguracija, i đa je predviđeno druge modifikacije i alternative budu moguće za konstrukciju nasipa, konstrukciju vodopropustljivog jezgra i/ili vođonepropustljive membrane, kao i mogućnost postojanja drugih tehnika izgradnje, bez napuštanja onoga što se zahteva.

Claims (48)

1. Postupak za hiđroizolaciju nasipa za vreme izgradnje, koji se sastoji od tela nasipa (11, 211) od krupnog rastresitog materijala, sa podužnom osom, po kojoj je-napravljeno telo brane (11, 211) od nanošenih slojeva zemlje i/ili kamena, i vođonepropustljive barijere (12, 212) koja se sastoji od.vođonepropustljive membrane (13, 213) i vodopropustljive oblasti (B, C) od sitnog rastresitog materijala koja se razvija od dna do vrha i proteže duž podužne ose nasipa (11,211) naznačena time što se izvodi u sledećim koracima. - postepeno izvođenje vođonepropustljive barijere (12, 212) koja ima bar jednu sintetičku i elastično rastegljivu vodonepropustljivu geomembranu (13, 213) i bar jednu vodopropustljivu oblast (B,. C) od prosejanog rastresitog materijala na nizvodnoj strani geomembrane (13, 213). Pomenuti rastresiti materijal ima visoku vodopropustljivost radi injektiranja zaptivnih tečnosti ili tečnih zaptivnih materijala; i - izvođenje ankernih sredstava (121, 25, 26, 215, 315) ugrađenih u rastresit materijal vodopropustljive oblasti (B, C), za progresivno ankerisanje vođonepropustljive geomembrane (13, 213) tela nasipa (11, 211) za vreme izgradnje istog nasipa.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što predviđa noseću osnovu (15) od geotekstilnog sintetičkog materijala, spojenu sa vodonepropustljivom geomembranom (13,213) na strani okrenutoj prema vođopropustljivoj oblasti (B).

3. Postupak prema patentnom zahtevu 2, naznačen time što predviđa dodatnu osnovu od geotekstilnog sintetičkog materijala između noseće osnove (15) i tela (11, 211) nasipa.

4. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (213) postavlja na uzvodnu stranu tela nasipa (211).

5 Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (13) ankeriše za nanete slojeve vodopropustljivih oblasti (B, C) termičkim zavarivanjem ivica traka (25) od sintetičkog materijala vođonepropustljive geomembrane i đelimičnom ugradnjom i pričvršćivanjem pomenutih ankernih traka (215) u rastresiti materijal vodopropustljive oblasti (B) i/ili tela (11) nasipa.

6. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (213) ankeriše trakama (215), ođ sintetičkog materijala, u obliku slova L, čiji je deo (215') ugrađen u nanete slojeve rastresitog materijala (217, 212) vodopropustljive oblasti (B) i tela nasipa (211), i ima i ankerno krilo (216) zavareno za vodonepropustljivu geomembranu (213) na uzvodnoj strani nasipa (211).

7. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vodonepropusdjiva geomembrana (313) ankeriše trakama (315), od sintetičkog materijala, u obliku slova C čiji su krajevi (315') ugrađeni u nanete slojeve rastresitog materijala vodopropustljive oblasti (B) i tem nasipa, i ima srednji ankemi đeo (316) zavaren za vodonepropustljivu geomembranu (313) na uzvodnoj strani nasipa (311).

8. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se na barem jednoj strani vodene barijere (12, 212, 312) izvodi vodopropustljiva i injektibilna oblast (B) od sitnog rastresitog materijala koja ima vodopropustljivost i injektibilnost između 1x10 l do telO"3 cm/sec.

9. Postupak prema patentnom zahtevu 4, naznačen time što se izvodi đeo koji može đa se slobodno deformiše i savija, duž donje ivice geomembrane (213), pričvršćen ankernim elementima (401) za temelj nasipa.

10. Postupak prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se savijeni deo donje ivice geomembrane (213) zaštićuje pozadinskim slojem od sitnog rastresitog materijala.

11. Postupak prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što se određuje osnova od geotekstilnog sintetičkog materijala radi zaštite vođonepropustljive geomembrane (213) u odnosu na sloj balastnog materijala (221) koji pritiska pomenuti savijeni deo donje ivice.

12. Postupak prema patentnom zahtevu 11, naznačen time što predviđa klizajući materijal između zaštitnog sintetičkog materijala i sloja balastnog materijala (221).

13. Postupak prema patentnom zahtevu 6, naznačen time što predviđa ankerne trake (315) za geomembranu (313) stepenasto postavljene duž linija paralelnih pođužnoj osi nasipa (211).

14. Postupak prema patentnom zahtevu 6, naznačen time što predviđa neprekidne ankerne trake (215) duž horizontalnih linija paralelnih u odnosu na podužnu osu, na delu ili eeloj dužini nasipa (211).

15. Postupak prema patentnom zahtevu 4, po kome se vodonepropustljiva geomembrana (213) sastoji iz više traka (214) ođ lisnatog materijala, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (213) izrađuje tako što se trake (214) postavljaju jedna pored druge, a protežu se na dole u pravcu kosine uzvodne strane nasipa.

16. Postupak prema patentnom zahtevu 4, po kome se vodonepropustljiva geomembrana (213) sastoji iz više traka (214) ođ lisnatog materijala, naznačen time što što se vodonepropustljiva geomembrana (313) izrađuje tako što se trake (214) ođ lisnatog materijala postavljaju jedna pored druge, a protežu se horizontalno na uzvodnoj strani i u pravcu ose nasipa (211).

17. Postupak prema patentnom zahtevu 16, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (313) izrađuje počevši ođ temelja nasipa (311), da bi se omogućila delimična eksploatacija samog nasipa za vreme njegove izgradnje.

18. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vodonepropustljiva geomembrana (13) ugrađuje u jezgro (12 ) od sitnog rastresitog materijala, unutar tela (11) nasipa.

19. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što se vođena barijera (12) izvodi u sredini tela (11) nasipa, tako što se dve paralelne vođonepropustljive geomembrane (13) postavljaju međusobno razmaknute u odnosu na podužnu osu nasipa (11), i izvođenjem jezgra ođ sitnog rastresitog materijala u međuoblasti između dve geomembrane (13) radi injektovanja zaptivne tečnosti u cilju popravke gubitka vođonepropustljivosti, koja bi se javila u geomcmbrani (13) na uzvodnoj strani nasipa (11) .

20. Postupak prema patentnom zahtevu 4, naznačen time što se parčadi sintetičkog materijala zavaruju radi popravke oštećenog dela vođonepropustljive geomembrane (13).

21. Nasip za držanje vode u rezervoaru, koji se sastoji od vođonepropustljive barijere (12) sa vodonepropustljivom geomembranom (13, 213), izgrađen prema postupku iz patentnog zahteva 1. Nasip koji se sastoji iz: - tela nasipa (11, 211) načinjenog nanošenjem slojeva krupnog rastresitog materijala kao što je zemlja i/ili kamen, sa pođužnom osom; - vodopropustljive oblasti (B, C) od sitnog rastresitog materijala izrađene na strani vođonepropustljive geomembrane (13); - pomenute vodopropustljive oblasti (B, C), napravljene od vodopropustljivog rastresitog materijala: naznačen je time što se pomenuta vodopropustljiva oblast (B, C) sastoji iz nanetih slojeva rastresitog materijala koji imaju visoku vodopropustljivost, između lxl0<_1>do lxl0"<5>cm/sec, i time što se pomenuta vodonepropustljiva geomembrana (13) sastoji od više traka (13) od elastično rastegljivog geomembranskog materijala čije su ivice zavarene radi zaptivanja, postavljenih jedna do druge, i ankernih sredstava ugrađenih u rastresiti materijal vodopropustljive oblasti (B, C) radi ankerisanja hidroizolacionih traka za nanete slojeve rastresitog materijala vodopropustljive oblasti (B, C).

22. Nasip prema patentnom zahtevu 21, naznačen time Što je bar jedan zaštitni sloj (15) od savitljivog sintetičkog materijala postavljen između svake strane vođonepropustljive geomembrane (13, 213) i prosejanog materijala vodopropustljive oblasti (B, C).

23. Nasip prema prethodnom patentnom zahtevu 21, naznačen time što vodonepropustljiva geomembrana (13, 213) ima sloj ođ termoplastičnog lisnatog materijala, koji je spojen sa nosećom osnovom ođ geotekstila, sa bar jedne njene strane.

24. Nasip prema patentnom zahtevu 21, naznačen time što je vodonepropustljiva geomembrana (13, 213) vodonepropustljivo pričvršćena za ankernu gredu (16) koja je paralelna pođužnoj osi i proteže se donjim gabaritom tela (11,211) nasipa.

25. Nasip prema patentnom zahtevu 24, naznačen time što je ankerna greda (16) postavljena paralelno uzvodnoj nožici tela (11, 211) nasipa i time. što se vodonepropustljiva geomembrana (13, 213) proteže ispod tela (11,211) nasipa prema prethodno pomenutoj ankernoj gredi (16).

26. Nasip prema patentnom zahtevu 21, naznačen time što sadrži sistem cevi za drenažu i praćenje vode koja curi kroz vodonepropustljivu barijeru (12) nasipa.

27. Nasip prema patentnom zahtevu 21, sa krutom bočnom konstrukcijom (10), naznačen time što je vodonepropustljiva geomembrana (13, 213) vodonepropustljivo spojena za krutu konstrukciju (10) tela nasipa bar jednom slobodno deformabilnom vodonepropustljivom trakom (18').

28. Nasip prema patentnom zahtevu 27, naznačen time što je vodonepropustljiva traka (18<1>) koja spaja vodonepropustljivu geomembranu (13, 213) za krutu konstrukciju (10) tela nasipa oblikovana tako da ima oblik meha.

29. Nasip prema patentnom zahtevu 21 naznačen time što se vodena barijera (12) sastoji iz prve i druge vođonepropustljive geomembrane (131, 132), međusobno bočno razmaknute, i centralne vodopropustljive oblasti (C) od prosejanog sitnog rastresitog materijala, koja se nalazi između dve geomembrane (131, 132), kao i bočne vodopropustljive oblasti (B) od prosejanog rastresitog materijala na svakoj strani vodonepropustljivih geomembrana (131, 132), suprotno od centralne vodopropustljive oblasti (C).

30. Nasip prema patentnom zahtevu 29, naznačen time što se dve vođonepropustljive geomembrane (131,132) protežu paralelno sa podužnom osom nasipa.

31. Nasip prema patentnom zahtevu 30, naznačen time što vođonepropustljive geomembrane (131, 132) imaju brojne pođužne trake (25n) koje su naizmenično koso postavljene u suprotnim smerovima na obe bočne vodopropustljive oblasti (B).

32. Nasip prema patentnom zahtevu 30, naznačen time što su vođopropustljiva oblast (C) između dve vođonepropustljive geomembrane (131, 132) i vodopropustljive oblasti (B, C) povezane sa đrenažnim i sistemom za praćenje vođe koja curi kroz prosejani rastresiti materijal vodopropustljive oblasti (B, C).

33. Nasip prema patentnom zahtevu 30, naznačen time što sadrži bar jednu poprečnu pregradu ođ vođonepropustljivog materijala (23), zavarenu između dve geomembrane (131,132) vođonepropustljrve barijere (12) nasipa.

34. Nasip prema patentnom'zahtevu 30, naznačen time što se vođopropustljiva oblast (C) između đve geomembrane (131, 132) sastoji ođ prosejanog rastresitog materijala koji ima stepen injektibilnosti i vođonepropustljivosti različit od prosejanog rastresitog materijala đve bočne vodopropustljive oblasti (B).

35. Nasip prema patentnom zahtevu 21, naznačen time što se prosejani rastresiti materijal vođonepropustljive barijere (132) injekiira tečnim zaptivnim supstancama zbog lokalizovanih područja curenja vode koja nastaju usled popuštanja geomembrana (131, 132), ili na celoj dužini vođonepropustljive barijere (112), ili na odgovarajućim područjima vodopropustljive međuoblasti (B), između gore pomenutih poprečnih pregrada (23).

36. Nasip prema patentnom zahtevu 21, naznačen time što sadrži injektorske cevi za hiđroizolacione supstance, postavljene pre ili posle izgradnje vođonepropustljive barijere (12) nasipa.

37. Nasip izgrađen prema patentnom zahtevu 21, naznačen time što vodonepropustljiva barijera ima brojne ankerne trake od sintetičkog materijala (215, 315). Pomenute ankerne trake (215, 315) se protežu ođ vođonepropustljive geomembrane (13, 213) i ugrađene su u rastresiti materijal vodopropustljive oblasti (B) i tela (11, 211) nasipa.

38. Nasip prema patentnom zahtevu 37, naznačen time što su ankerne trake (215,315) za vodonepropustljivu geomembranu (213, 313) postavljene u paralelnim redovima, na uzvodnoj strani tela (11) nasipa.

39. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što su ankerne trake (215,315) svakog reda stepenasto raspoređene u odnosu na ankerne trake (215, 315) susednog reda traka.

40. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je bar zaštitna osnova (15) od sintetičkog materijala postavljena između vođonepropustljive geomembrane (213, 313) i vodopropustljive oblasti (217).

41. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je vodonepropustljiva geomembrana (213) napravljena iz vodonepropustljivih traka (214), postavljenih jedna do druge i paralelno kosini uzvodne strane nasipa.

42. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je vodonepropustljiva geomembrana (313) napravljena iz vodonepropustljivih traka postavljenih horizontalno jedna do druge od dna nasipa i paralelno podužnoj osi.

43. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je vodonepropustljiva geomembrana (213) savijena duž svoje donje ivice da bi se načinio deo koji se slobodno izdužuje.

44. Nasip prema patentnom zahtevu 43, naznačen time što je rastresiti balastni materijal (221) postavljen preko donjeg savijenog dela vođonepropustljive geomembrane (213).

45. Nasip prema patentnom zahtevu 44, naznačen time što je zaštitni sloj od sintetičkog materijala postavljen između balastnog materijala (221) i savijenog dela geomembrane (213).

46. Nasip prema patentnom zahtevu 44, naznačen time stoje sloj klizajućeg materijala postavljen između balastnog materijala (221) i sintetičkog zaštitnog sloja geomembrane (213).

47. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je donja ivica vođonepropustljive geomembrane (213) vodonepropustljivo mehanički pričvršćena za temeljnu plintu (400) duž donjeg gabarita tela (11,211) nasipa

48. Nasip prema patentnom zahtevu 38, naznačen time što je donja ivica vođonepropustljive geomembrane (213) umetanjem vodonepropustljivo pričvršćena za temeljnu plintu (400) duž donjeg gabarita tela (11,211) nasipa.