RS50523B - Farmaceutska kompozicija koja sadrži cink-hijaluronat kompleks za lečenje multiple skleroze - Google Patents

Abstract

Primena cink-hijaluronan kompleksa za proizvodnju leka za lečenje multiple skleroze. Prijava sadrži još 4 patentna zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na farmaceutske kompozicije za lečenje multiple skleroze koje sadrže cink-hijaluronat kompleks kao aktivni sastojak i farmaceutski prihvatljiv nosač i/ili aditiv. Pronalazak takođe obuhvata postupak za pripremanje pomenutih farmaceutskih kompozicija, kao i njihovu terapeutsku primenu za lečenje multiple skleroze.

Hijaluronan (HA) je homopolimer glukozaminoglikan tipa izgrađen od ponavljanih disahardinih jedinica N-acetilglukozamin-glukuronske kiseline, formule (I).

U HA monosaharidi su 0(1 —*3) vezani, pri čemu su disaharidne jedinice 0(1—>4) vezane, formirajući na taj način linearni polisaharid sa naizmeničnim 0(1—>3) i 0(1—>4) vezama. ;HA se u živim organizmima javlja kao so formirana sa katjonima, obično natrijumom i njegova molekulska masa može biti u opsegu od 10-20 kDa do nekoliko hiljada kDa. Prisustvo karboksil grupe u grupi glukuronske kiseline u HA i karbonil i amino grupa u N-acetil grupi glukozamina, kao i hidroksil grupa koje su prisutne, olakšava formiranje nekoliko vodoničnih mostova. Zahvaljujući ovim intramolekulskim vodoničnim vezama i vodoničnim mostovima koji su formirani preko interakcija između HA i vode koja je prisutna u biološkim sistemima, HA je složio trodimenzionalnu strukturu (C. L. Hew et al., Eur. J. Biochem. 203, 33-42. ;(1992); Q. Liu et al. J. Am. Chem. Soc 118, 12276-12286. (1996)). Kao posledica njegove izuzetne sposobnosti da veže vodu, čak i relativno razblaženi vodeni rastvori HA pokazuju visoku viskoznost. U vodenim rastvorima njegova reološka svojstva su visoko zavisna od veličine molekula; npr. u 1% vodenom rastvoru, HA molekulske mase od 1000 kDa ima viskozitet od 3000 mPa, dok HA molekulske mase od 4000 kDa ima viskozitet od 400000 mPa u sličnoj koncentraciji (H. B. Wik and O. Wik: Rheologv of Hialuronan, The Chemistrv, Biologv and Medica! Applications of Hialuronan and its Derivatives (ed. T. C. Laurent) pp. 25-32. Portland Press, London, (1998)). Prema tome, dve najvažnije fizičke osobine HA su njegova viskoznost i veličina molekula. Kao glavna komponenta vanćelijskog matriksa, HA je prisutan u svim delovima tela. Određeni organi i tkiva (vezivna tkiva, koža, sinovijalna tečnost, staklasto telo i zid krvnih sudova) sadrže HA u povećanoj količini. Dugo je vladalo mišljenje da biološka uloga HA proizilazi iz njegovih fizioloških osobina. Na primer, HA može da obezbedi mehaničku zaštitu zglobova zahvaljujući njegovim reološkim osobinama. Zahvaljujući njegovoj izuzetnoj sposobnosti da veže vodu, HA može da kontroliše vodenu ravnotežu preko njegovog osmotskog pritiska i pružanjem otpora protoku. HA takođe ima važnu ulogu u ispunjavanju intersticijuma i štiti ćelije od različitih fizičkih uticaja. Skorija ispitivanja su pokazala da se interakcija između HA i određenih makromolekula prisutnih u telu može dovesti u vezu sa nekoliko fizioloških procesa. Primeri takvih makromolekula su proteoglikani (agrekan, versikan, brevikan, itd.) koji se nalaze u vanćelijskom matriksu, a čiji je glavni zadatak da ispune prostor između ćelija i da olakšaju transport materijala. Makromolekuli koji ulaze u interakcije sa HA mogu biti unutarćelijski transmembranski proteini (CD44, RHAMM), kao i receptorni proteini prisutni u citoplazmi (Clq, P-32, TSG-6, itd.). Preko proteina koji su pomenuti u prethodnom tekstu, HA igra važnu ulogu u nekoliko kontrolnih procesa koji se odvijaju na ćelijskom nivou ili na nivou organizma. Molekularna veličina i koncentracija HA u vodenom rastvoru imaju, kao što je to slučaj sa fizičkim osobinama, veliki uticaj na njegovo biološko dejstvo. Prema tome, u zavisnosti od veličine molekula, HA može imati bilo pozitivno ili negativno dejstvo na isti ćelijski proces. Slična promena dejstva primećena je kada je koncentracija HA u rastvoru menjana. Željeno optimalno dejstvo očigledno se može postići kada se oba parametra istovremeno uzmu u obzir (E. A. Balazs, The Chemistrv, Biologv and Medical Applications of Hialuronan and its Derivatives (ed. T. C. Laurent) pp. 185-204. Portland Press, London (1998)). S obzirom da HA učestvuje u fiziološkim procesima koji su pomenuti u prethodnom tekstu, on se uspešno može koristiti u nekoliko oblasti terapije (zarastanje rana, lečenje hroničnog zapaljenja, operacija oka). Opseg u okviru koga se HA može primenjivati u humanoj terapiji, izvan one pomenute u prethodnom tekstu, može se proširiti hemijskom modifikacijom strukture. U tom pogledu, poznata su dva glavna trenda. Prema jednom od njih unarksne veze su uspostavljene između dva udaljena položaja HA molekula primenom alifatičnog jedinjenja (obično dihidrazid) da bi se formirao hidrogel. Unakrsne veze izazivaju povećanje viskoelastičnosti hemijski modifikovanog HA, što ima za rezultat veću otpornost na degradacione efekte koji se javljaju u telu. Ovo je korisno za pacijente sa reumatoidrdm artritisom koji su ledeni radi obnavljanja sinovijalne tečnosti ili za one koji imaju postopertivnu adheziju. U sledećoj važnoj strategiji aktivna sredstva koja se teško aposrbuju ili koja se specifično prenose do mesta delovanja hemijski su vezana za HA (npr. taksol, pilokarpin, insulin). U ovim slučajevima HA izaziva poboljšanu apsorpciju aktivnih sredstava koja su vezana za HA i pomaže specifično dopremanje materije na ciljno mesto, redom. Kompleksi HA formirani sa cinkom i kobaltom opisani su u EP 413016 (Burger et al., 1989), a od ova dva kompleksa, cink-HA se koristi kao aktivno sredstvo u kompozicijama za lečenje rana. Dalja ispitivanja aktivnog sredstva pokazala su da zahvaljujući prisustvu cinka mogućnosti za terapeutsku primenu mogu biti proširene, s obzirom na to da kompleks cinka ima nova ili izraženija dejstva u poređenju sa natrijum-HA soli (J. Illes et al., Acta Pharm. Hung. 72, 15-24 (2002)). Među drugim takvim dejstvima su povećana antioksidativna aktivnost kompleksa cink-HA (Gy. T. Balogh et al., Arch. Biochem. Biophvs. 410, 76-82. ;(2003)); inhibitorno dejstvo na enzime koji oštećuju tkiva (matriksne metaloproteinaze, posebno MMP-9) koje u povećanoj količini proizvode invanzivne ćelije, dok natrijum-HA so ne pokazuje poslednje dejstvo (WO 00/53194, Illes et al., 1999). Gastroprotektivno dejstvo (lečenje peptičkog ulkusa) cink-HA kompleksa opisano je u objavljenoj međunarodnoj prijavi patenta WO 98/48815, antimikrobijalno delovanje aktivnog sredstva cink-HA opisano je u objavljenoj međunarodnoj prijavi patenta WO 98/10773. Multipla skleroza (MS) je hronična autoimuna bolest centralnog nervnog sistema. Bolest se prvo manifestuje u starosnoj dobi između 15 i 40 godina, a dvostruko češće se javlja kod žena (Duquette et al., Can. J. Neurol. Sci. 19,466-71. (1992)). Patologija bolesti je složena i donekle nejasna. Iako postoji jasan dokaz genetičke podložnosti i poremećaja imunoloških procesa, uloga sredinskog faktora (npr. određene virusne infekcije) je neodređena (Stipinđonk et al., J. Neuroimmunol. 105, 46-57. (2000)). Kliničke forme bolesti su veoma različite, pri čemu je većina slučajeva tipa relapsa-remisije. MS, neurodegenerativna bolest koja se manifestuje poremećajima organa čula i lokomotomih organa kao i autonomnog sistema, sporo se razvija, slabi mentalne i afektivne sposobnosti i konačno dovodi do teškog invaliditeta. Histopatologija pokazuje prva žarišta zapaljenja u centralnom nervnom sistemu, kasnije demijelinizaciju i propadanje građe aksona (Ewing et al., Immunol. Cell Biol. 76,47-54. (1998)). Trajni klinički simptomi indukovani su razgradnjom mijelinske opne i oštećenjem oligodendrocita što ima za rezultat veći broj povreda nerva (Fu et al.. Brani 121, 103-113. (1998)). Prema sadašnjem stanju tehnike u medicini, MS je neizlečiva bolest. U svakodnevnoj praksi koriste se nespecifične imunosupresivne supstance (kortikosteroidi, citostatička sredstva) ili specifičnije kompozicije koje modifikuju tok bolesti (beta-interferoni, glatiramer acetat). Primenljivost pomenutih farmaceutskih sredstava, međutim, ograničeno je niskom đelotvornošću i teškim sporednim dejstvima. Do sada je jedanaest lekova stavljeno u prodaju koji mogu da modifikuju tok bolesti i u toku su klinička ispitivanja 24 kompozicija. Dve najuspešnije kompozicije, tj. kopakson (kopolimer-1 ili glatiramer acetat) i rcbif ili avoneks (interfcron beta-la), kao i interferon beta-lb, korisni su samo za jedan oblik bolesti (takozvani benigni, ili oblik sa relapsom-remisijom), drugi oblici bolesti su primarni i sekundarni progresivni oblici, kao i maligna MS (Otten et al., Comparsion of drug treatments for multiple sclerosis. Ottawa: Canadian Coordinating Office for Health Technology Assessment (1998); Parkin et al., Health Technol. Assess. 2 (4) (1998)), a ove kompozicije mogu da smanje učestalost relapsi samo za oko 20-30% (Khan et al., CNS Drugs 16(8), 563-578. (2002)). Osim toga, obe kompozicije poseduju nekoliko nepoželjnih sporednih dejstava. U slučaju kompozicija koje sadrže interferon beta-1 mogu se javiti simptomi slični gripu, reakcije kože i lokalni bol kao posledice subkutane primene, a poremećaji krvne slike, povećani nivo enzima jetre, kao i poremećaji ličnosti takođe se mogu javiti (Eber et al., Lancet 352,1498-1504, (1998); Jacobs et al., Mult. Scler. 1, 118-135. (1995)). U slučaju kopolimera-l, najkarakteirstičnija sporedna dejstva, opet su reakcije kože i lokalni bol kao posledice subkutane primene, dalje, mogu se javiti crvenilo lica, pritisak u grudnom košu, lupanje srca i otežano disanje (Johnson et al., Neurologv 45, 1268-1276, (1995); Bomstein et al., N. Engl. J. Med. 317,408-414. (1987)). Iako ovi lekovi više ili manje redukuju zapaljenje u CNS (kod primarnog oblika bolesti), oni ne utiču na napredovanje bolesti (Clegg, Health Technol. Assess. 4 (9) (2000)). Jedini adekvatan i široko korišćen model dostupan za preklinička ispitivanja multiple skleroze je eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis (EAE) (Mokhatarian et al., Nature 309, 356-358. (1984); Rame et al., Lab. Invest. 31,369-380. (1974)), zapaljenska bolest centralnog nervnog sistema koja se prenosi T-lirm°ocitima. Iako je klinička složenost modela manja u poređenju sa ispitivanom bolešću, njegova primena je neizbežna u istraživanju MS. Preklinički testovi kopolimera-1 (kopaksona) i interferona beta-1 već su odobreni za lečenje ljudi, kao i oni za nove lekove koji se razvijaju i izvedeni su (izvode se) primenom ovog modela (Popovic et al., Ann. Neurol. 51,215-223. (2001); Stanislaus et al., Neurosci. Lett. 333,167-170. (2002)). Od nekoliko modela EAE, hronični tip sa relapsom-remisijom (CR EAE) je taj koji se dokazao kao najpogodniji i za testiranje demijelinizacije, koja karakteriše MS, kao i za ispitivanje imunoloških procesa. Prema kliničkom toku bolesti, CR EAE je najsličniji MS (Wekerle et al., Ann. Neurol. 36,47-50. (1994)). Zato je u našim eksperimentima ispitivan CR EAE koji je izazvan mijelin oligodendrocit glikoproteinom (MOG) kod miševa (Amor et al., J. Immunol. 153,4349-4356. (1994)). Sredinom 1960-tih rumunski istraživači su ispitivali dejstvo hijaluronan natrijumove soli na EAE modelu. Oni su našli da Na-HA so koja je primenjivana intramuskulamo nije inhibirala, ali je u izvesnim slučajevima pomogla razvoj EAE kod zečeva (Szab6 et al., (1966) Patol. Fiziol. Eksp. Ter. 10 (5), 41-44.; Miskolczy et al., (1965) Stud. Cercet. Neurol. 10 (5), 493-497.). Uspeh nisu pokazala ni ispitivanja na EAE modelu koja su izvedena sa različitim solima cinka primenjivanim intrapeirtonealno ili oralno (Schiffer et al., ;(1996) J. Tracc Elem. Exp. Med. 9(1), 1-9.; Penkowa and Hidalgo (2000) Glia 32 (3), 247-263.). ;U objavljenoj međunarodnoj prijavi patenta WO 97/11710 opisani su testovi uticaja na imunološke procese; u pomenutim testovima korišćeni su Na-hijaluronat, hijaluronska kiselina i njihov konjugat sa različitim molekulskim masama. Posebno, dokazana je proliferacija mišjih T-ćelija, kao i inhibitorno dejstvo u reakciji transplatata protiv domaćina, pri čemu je korišćen transplantant tkiva srčanog mišića uzet od davaoca druge vrste miševa Iako se u specifikaciji navodi moguća primena hijaluronske kiseline i Na-hijaluronata, redom, kod multiple skleroze, ne postoje eksperimentalni dokazi koji bi podržali ovu hipotezu. Takođe smo testirali spoj formiran između hijaluronske kiseline i natrijuma (Na-hijaluronan) da bi proverili prethodno tvrđenje, ali on nije pokazao nikakvo dejstvo na EAE model, specifičan za MS, kao što je prikazano u Tabeli 4 ove prijave. ;Uzimajući u obzir sa jedne strane, da su lekovi iz ranije tehnike imali štetna sporedna dejstva i đa je Na-HA so bila nedelotvorna, a sa druge strane da je Zn-HA kompleks dao obećavajuće rezultate u različitim oblastima terapije, naš cilj je bio da testiramo Zn-HA kompleks za MS primenom najsličnijeg EAE životinjskog modela. ;Neočekivano smo našli da dok su i Na-HA i Zn<2>' bili pojedinačno nedelotvorni, različite doze Zn-HA sa različitim molekulskim masama inhibirale su EAE indukovan u modelu na životinjama. Ovo dejstvo u optimizovanim uslovima bilo je značajno. ;Prema tome, pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju za lečenje multiple skleroze, koja sadrži cink-hijaluronan kompleks, poželjno cink-hijaluronan kompleks sa molekulskom masom od 800-1200 kDa, kao aktivno sredstvo i farmaceutski prihvatljiv nosač i/ili aditiv. Sledeći predmet pronalaska je postupak za pripremanje farmaceutske kompozicije koji obuhvata formiranje smeše koja sadrži aktivno sredstvo cink-hijaluronan kompleks u smeši sa nosačem i/ili aditivom koji se obično primenjuju u medicini za dobijanje kompozicije. Pomenuta farmaceutska kompozicija poželjno je rastvor, pogodno rastvor za injekciju ili infuziju. ;Sledeći predmet pronalaska je primena cink-hijaluronan kompleksa za pripremanje leka za lečenje multiple skleroze. ;Pomenuti tretman može se izvesti npr. intravenoznom primenom cink-hijaluronan kompleksa koji ima molekulsku masu od 800-1200 kDa. ;U našim eksperimentima Zn-HA kompleksi različitih molekulskih masa u različitim dozama subkutano (s.c.) su primenjivani na EAE model i životinje su testirane na inhibitorno dejstvo od dana 5 do dana 22 posle indukcije EAE. Naime, ispitivani su Zn-HA kompleksi četiri različite molekulske mase (10, 50, 200 i 800-1200 kDa (poslednja u daljem tekstu označena kao HMW) u tri različite doze (1,10 i 50 mg/kg)) da bi se odredila moklekulska masa Zn-HA i doza koja daje optimalno dejstvo u izabranom tipu EAE modela. Rezultati su prikazani u Tabeli 1 u daljem tekstu. ;Uzimajući u obzir kako stepen inhibicije tako i standardnu devijaciju, HMW Zn-HA kompleks u dozi od 10 mg/kg bio je najdelotvorniji (41.3±7.1 % inhibicije). ;Dalje, ispitivano je moguće dejstvo HMW Zn-HA (10 mg/kg u 200 ul fiziološkog rastvora, subkutano) na vreme pojave kliničkih simptoma. ;Testovi su izvođeni na grupama miševa (n=6-10 miševa/grupi) primenom dva tipa tretmana: (i) profilaktički, u kome se primena vrši od dana 5 do dana 22 posle inokulacije MOG, ili u jednom slučaju od dana 9-10 do dana 28 posletoga (označen sa # u tabelama 2 i 3); i (ii) terapeutski tretman, u kome se primena Zn-HA vrši od dana 13 do dana 28 posle indukcije EAE (označeno sa<*>u tabelama 2 i 3).

Za određivanje delotvornosti, izvedeno je 9 nezavisnih testova sa rezultatima koji su prikazani u tabelama 2 i 3. Miševi su primali 10 mg/kg HMW Zn-HA s.c. jednom dnevno i njihovi klinički rezultati su dobijeni od dana 10 do dana 28 i od dana 5 do dana 22, redom, posle indukcije EAE. Rezultati su izračunati od prosečnih dnevnih kliničkih rezultata da bi se dobio srednji zbirni klinički rezultat (ASC).

Tabele 2 i 3 pokazuju da se primenom HMW Zn-HA u dozi od 10 mg/kg s.c. postiže značajna inhibicija težine kliničkih simptoma indukovanog EAE (41.3±7.1 % inhibicija i 12.1 ASC vrednost dobijeni su na p<0.004 primenom Mann-Whitney-evog U testa) i učestalost kliničkih simptoma takođe je smanjena za 22% (68.6% za kompleks i 88% za kontrolu, na p<0.012 prema t-testu). Sa druge strane, vreme tretmana (bilo da li je tretman profilaktički ili terapeutski) ne izaziva značajnu promenu dejstva Zn-HA na EAE.

U prethodnim eksperimentima našli smo da, nasuprot HMW Zn-HA, cinkhlorid koji sadrži Zn<2+>u količini ekvivalentnoj 10 mg/kg HMW Zn-HA (tj. 0.8 mg/kg Zn<2+>) nije pokazao značajno dejstvo na EAE model; niti je takvo dejstvo pokazala Na-HA so, kao što je pomenuto u uvodnom delu ove prijave (za rezultate pogledati Tabelu 4 u daljem tekstu).

nosač: fiziološki rastvor

Farmaceutska kompozicija koja sadrži aktivno sredstvo Zn-HA kompleks prema predstavljenom pronalasku može se primenjivati na bilo koji uobičajeni način, npr. oralno, parenteralno, preko oralne mukozne membrane, sublingvalno, preko nazalne mukozne membrane, rektalno, transderrnalno, intravenozno (infuzija) ili intramuskularno. Farmaceutska kompozicija namenjena za oralnu primenu može biti u tečnom ili čvrstom obliku, npr. u obliku sirupa, suspenzije, emulzije, tablete, kapsule i lozenge. Tečne kompozicije, kao što su suspenzije ili rastvarači sadrže aktivno sredstvo Zn-HA kompleks u pogodnom tečnom nosaču, npr. u vodenom rastvaraču, kao što je voda, etanol ili glicerol, ili u ne-vodenom rastvaraču, kao što je polietilen glikol ili ulje, ili njihove smeše. Kompozicija takođe može da sadrži sredstvo za suspendovanje, konzervans, sredstvo za poboljšanje ukusa ili sredstva za bojenje. Kada je farmaceutska kompozicija pripremljena u obliku tablete, može se koristiti bilo koji pogodan nosač koji se obično koristi za pripremu čvrstih kompozicija. Primeri takvih nosača su magnezijum stearat, škrob, laktoza, saharoza, celuloza.

Čvrste kompozicije kapsule mogu se pripremiti na način koji je sam po sebi poznat. Na primer, pilula koja sadrži aktivno sredstvo zajedno sa poznatim nosačima može biti upotrebljena za punjenje tvrde želatinske kapsule; ili disperzija ili suspenzija aktivnog sredstva zajedno sa bilo kojim nosačem koji se obično koristi u medicini (npr. guma arabika, celuloza, silikati ili ulja) mogu biti inkapsulirani u mekani želatin.

Tipične parenteralne kompozicije su rastvori ili suspenzije koji sadTŽe Zn-HA kompleks i sterilni vodeni nosač ili ulje prihvatljive za parenteralnu primenu, kao što su polietilen glikol, polivinil pirolidon, lecitin, ulje arahisa ili sezamovo ulje. Prema sledećoj šemi dobijeni rastvor je liofiiizovan i ponovo rastvoren u pogodnom rastvaraču neposredno pre primene. Kompozicije za primenu preko nazalne mukozne membrane formulisane su na način koji je poznat po tome da daje aerosol, kapi, gelove ili prašak. Kompozicija aerosola sadrži aktivno sredstvo u rastvorenom ili fino raspršenom obliku u farmaceutski prihvatljivom vodenom ili ne-vodenom rastvaraču kojim se zatim puni pakovanje pod sterilnim uslovima. Pomenuto pakovanje može biti kaseta ili pakovanje sa štrcaljkom i može da sadrži jednu ili višestruke doze. Kompozicije za primenu preko oralne mukozne membrane ili za sublingvalnu apsorpciju mogu biti u obliku tablete, pilule ili pastile. Pomenute kompozicije sadrže aktivno sredstvo u smeši sa nosačem, kao što je šećer, guma arabika, tragantova guma, želatin, glicerol ili slično. Kompozicije za rektalnu primenu pripremljene su na način koji je poznat sam po sebi, u obliku supozitorija koje pored aktivnog sredstva takođe sadrže nosač, obično kakao puter. Kompozicije za lokalnu primenu su npr., masti, gelovi i flasteri.

U cilju ispitivanja aktivno sredstvo Zn-HA je rastvoreno u fiziološkom rastvoru i primenjeno je u opsegu koncentracija od 0.1 do 5 mg/ml.

Dalje, može se koristiti bilo koji vodeni rastvor koji sadrži aktivno sredstvo Zn-HA u fiziološki kompatibilnoj koncentraciji, na pH vrednosti koja je održavana puferom na fiziološki kompatibilnoj vrednosti. Takođe se mogu koristiti drugi ne-vodeni rastvarači koji su fiziološki prihvatljivi i u kojima je aktivno sredstvo prikladno rastvorljivo. Primeri takvih rastvarača su etanol, propilen glikol, životinjska i biljna ulja i slično, kao i njihove vodene smeše. Takvi rastvori mogu da sadrže Zn-HA u opsegu koncentracija od 0.01-100 mas.%.

Aditivi koji nemaju direktan uticaj na potentnost aktivnog sredstva takođe su primenljivi; primeri takvih aditiva su puferski rastvori, konzervansi i aditivi koji potpomažu apsorpciju. Primeri konzervanasa rastvorljivih u vodi su natrij umbisulfit, natrijumbisulfat, natrijumtiosulfat, benzalkonijum hlorid, hlorbutanol, timerozal, metilparaben, polivinil alkohol, feniletil alkohol i slično. Koncentracija pomenutih aditiva u vodenom rastvoru može biti 0.001-5 mas.%. Primeri puferskih sredstava rastvorljivih u vodi su natrijumkarbonat, natrijumborat, natrijumfosfat, natrijumacetat, natrij umbikarbonat i slično. Maksimalna koncentracija ovih aditiva u vođenom rastvoru može biti 5 mas.% u poređenju sa koncentracijom aktivnog sastojka.

Primer 1

U ispitivanjima čiji su rezultati prikazani u Tabelama 1 do 4, svaki miš koji je korišćen kao EAE model primio je 200 u.1 s.c. injekciju; injekcija je sadržala aktivni sastojak ili nosač (0.9% vodeni rastor naMjumhlorida). Da bi se dobile doze izražene u mg/kg telesne težine, prethodni rastvori različitih koncentracija pripremljeni su na sledeći način:

Za dozu od 1 mg/ kg:

Kompozicija - rastvor koji sadrži 0.1 g aktivnog sastojka (Zn-HA kompleks, Na-HA ili Zn-Ck) na 1000 ml rastvora; npr.:

0.1 g Zn-HA kompleksa i

0.9 % rastvor natrijumhlorida u destilovanoj vodi do 1000 ml.

Za dozu od 10 mg/ kg:

Kompozicija - rastvor koji sadrži 1.0 g aktivnog sastojka (Zn-HA kompleks, Na-HA ili Zn-Cb) na 1000 ml rastvora; npr.:

1.0 g Zn-HA kompleksa i

0.9 % rastvor natrijtirnhlorida u destilovanoj vodi do 1000 ml.

Za dozu od 50 mg/ kg:

Kompozicija - rastvor koji sadrži 5.0 g aktivnog sastojka (Zn-HA kompleks, Na-HA ili Zn-Ch) na 1000 ml rastvora; npr.:

5.0 g Zn-HA kompleksa i

0.9 % rastvor natrijiunhlorida u destilovanoj vodi do 1000 ml.

Claims (5)

1. Primena cink-hijaluronan kompleksa za proizvodnuju leka za lečenje multiple skleroze.

2. Primena cink-hijaluronan kompleksa prema zahtevu 1, naznačena time što cink-hijaluronan kompleks ima molekulsku masu od 800-1200 kDa.

3. Primena cink-hijaluronan kompleksa prema zahtevu 1 ili 2, naznačena time što je lek proizveden u obliku rastvora.

4. Primena cink-hijaluronan kompleksa prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačena time Što se lek proizvodi u obliku injekcije, za subkutanu, intramuskularnu ili intravenoznu primenu.

5. Primena cink-hijaluronan kompleksa prema bilo kom od zahteva 1 do 3, naznačena time što se lek proizvodi u obliku infuzije.