RS50558B - Plutajući višekomorni uložak za posudu za tečnost - Google Patents

Abstract

Uložak posude za tečnost koja se otvara i puni pod pritiskom, koji poseduje proizvodnu komoru (9) za prijem dopunske materije i pritisnu komoru (11) (komora pod pritiskom), koja minimalno ima jedan otvor orijentisan prema spolja sa prečnikom otvora malih dimenzija, kao i poklopac (3) za zatvaranje obe komore (9, 11), pri čemu je geometrija pritisne i proizvodne komore tako formirana, da - navedeni otvor kod plivanja leži iznad nivoa tečnosti, - na strani poklopca zid proizvodne komore (9) predviđen je da ima bar u jednoj zoni blizu poklopca bočno zaobljenu ivicu i daje od pritisne komore obuhvaćen pri čemu - poklopac (3) poseduje sredstva za zaptivanje (4a, 4b, 5), koja su na svakoj bočnoj strani zida (1, 2c) obe komore ravnomerno razmaknuta (a odnosno b) i pričvršćena svaki ponaosob na zid , naznačen time, da - je rastojenje a između linije zaptivanja (5) na poklopcu (3) na bočnom zidu (2c) pritisne komore i kraja ovog zida, veće od rastojanja b, koje je definisano kao dužina puta, koji pređe pojedinačno ili dalje postavljeno zaptivno sredstvo (4b) poklopca na bočnoj strani (1) proizvodne komore (9), krećući se u pravcu gornjeg kraja ovog bočnog zida proizvodne komore, od pozicije pri povratnom kretanju i naleganju, do pozicije kada nije više u zahvatu. Prijava sadrži još 13 patentnih zahteva.

Description

Priloženi pronalazak se odnosi na višekomomu posudu, koja je kao uložak u posudi za tečnost, koja je punjena pod pritiskom, naprimer, pogodna za posude za napitke (naprimer konzerve za piće). Jedna komora ove posude predviđena je za smeStaj dodatnih materija, koje nakon punjenja posude sa tečnošću i njenog zatvaranja, ostaju odvojene od tečnosti, ali pri otvaranju posude za tečnost treba da se pomešaju sa tečnošću, bez nekog drugog spoljašnjeg uticaja, samo pomoću dejstva ostvarenog iznenadnim padom pritiska, koji naglo opada pri otvaranju posude.

Slična posuda poznata je iz dokumenta EP 1 073 S93. Ona poseduje dve komore, naime jednu proizvodnu komoru za dodatnu materiju-supstanzu i jednu pritisnu komoru (komoru pod pritiskom), koja je izvedena iz dva dela, i koja se dobija objedinjavanjem obe komore. Komora pod pritiskom poseduje otvor u bočnom zidu malih dimenzija, koji je pri otvaranju spaja sa okruženjem, tako da u ovom momentu predstavlja otvor na posudi za tečnost, naprimer na konzervi, samo je ovde otvor zatvoren i pod pritiskom je, koji vlada u glavnom prostoru posude. Kada korisnik otvori konzervu, tada nastaje diferencija pritisaka između komore pod pritiskom i okoline, koja izvrši razdvajanje spoja između oba dela dvokomorne posude odnosno dolazi do efekta pucanja i raspadanja, i tada unutrašnja supstanca u proizvodnoj komori može da se izlije i izmeža sa tečnošću u unutrašnjosti konzerve. Ova dodatna supstanca po želji može biti, u tečnom ili čvrstom stanju, mogu biti, naprimer, vitamini, materije za poboljšanje ukusa, dopunske životne namirnice ili boja za životne namirnice. Po pravilu ove dve komore su učvšćene za dno posude za napitke.

U mnogo slučaja poželjeno je, da se višekomorni uložak, koji je predhodno opisan, ne stavlja na dno ili negde drugde pričvršćen, pri uspravnom položaju posude za tečnosti na mestu gde bi bio pokriven sa tečnošću, već da može slobodno da pliva na tečnosti. Tada se može odvojiti prostorno od posude pre njenog punjenja, i može se u toku postupka punjenja posude ili nakon toga, opremiti odnosno napuniti sa željenom supstancom. Višekomorni uložak se nakon prestanka postupka punjenja postavlja u posudu, koja se onda neposredno posle toga može zatvoriti, bez potrebe da se preduzmu ma koje druge dopunske mere. Ukoliko se međutim planira, da se višekomorni uložak ipak pričvrsti na dno posude, mora posuda da poseduje odgovarajuća sredstva za pričvršćivanje, naprimer posebne žljebove za klip-klap zabravljivanje ili jedan komad za obe posude, koji je posebno pričvršćen u posudi, posle čega se, na osnovu geometrije ovog komada ili njegovog protu komada, na neki način napuni posuda sa dodatnom supstancom i na kraju se oba dela međusobno spoje, za šta, u poslednjem navedenom slučaju, moraja posude da bude postavljena na glavu-čclo. Takođe nakon punjenja mora ponovo još jednom posudu postaviti na čelo, da bi time otvor komore pod pritiskom, koji je male dimenzije, došao u kontakt sa gasnim prostorom u cilju izjednačavanja pritiska u konzervi.

Kompleksnost koja proizilazi iz postupka naknadnog učvršćivanja uložaka unutar posude, uslovljava dalje logično povećanje troškova, naročito troškova transporta posuda između različitih mesta montaže i mesta punjenja.

Već po ovom primeru jasno je da se stvaraju dodate teškoća u pripremi ovakvih posuda u odnosu na jedan slobodno plivajući, dvokomomi uložak, koji jc opisan u dokumentu EP 1 251 079 Al. Da bi se mogao izjednačiti pritisak između komore pod pritiskom sa otvorom malih dimenzija i prostora ispunjenog gasom u posudi za tečnost, mora se ovaj uložak uvek tako postaviti da mu je otvor okrenut nagore, tako da predloženi uložak, uvek zauzima stabilan plivajući položaj, pa se time uslovljava, da uložak ima nepromenljivi poprečni presek po celoj dužini, da u toku pomeranja od jedne prema nekoj strani težište ostaje ravno odnosno ima težišnu osa ili težišnu liniju, pri čemu malo dimenzionisani otvor treba da bude raspoređen u njegovom bočnom zidu na mestu gde je na najvećem razmaku od težišta. Pri tome je kao proizvodna komora predviđena unutrašnja cilindrična komora, dok komora pod pritiskom, koja okružuje unutrašnju komoru u aksijalnom pravcu, poseduje jedan nepromenljivi i asimetrični poprečni prcsek. Obe komore su zatvorene pomoću poklopca, koji ima kružni žljeb i koji se spreže na kraju zida proizvodne komore, kada je unutrašnja posuda zatvorena. Za zatvaranje bočnog zida predviđen je postupak utiskivanja.

Ovo bi se spolja podešavalo, ukoliko unutrašnja posuda u opisanoj formi ne funkcionišc zadovoljavajuće. Onda se za plivajući uložak ne može primeniti dovoljan kriterij um, da se na osnovu diferencije pritiska kod otvaranja posude za tečnost može bilo koji poklopac postaviti prema spoljašnjem zidu unutrašnje posude. On se mora ovde, zbog pojave većeg pritiska, sa velikom sigurnošću odvajati iz razloga, što se preko efekta umnožavanja pritiska, on može odvojiti u potpunosti od kompletnog ili celog kružnog dela zida proizvodne komore i postoji mogućnost da se pomoću dovoljnog pritiska gasa, u pravom smislu reči, „oduva", ukoliko bi nastao dovoljno veliki otvor, pomoću koga mogu dodatne supstance da dospeju u tečnost.

Jedan uložak sa osobinama u gorenaznačenom zahtevu 1 pojavljuje se u dokumentu US-A-2002 155 199.

Zadatak priloženog pronalaska je u tome, da pripremi za izradu jednu sigurnosnu unutrašnju posudu.

Ovaj zadatak se rešava pomoću minimalno dvokomorne posude, koja je predviđena sa slobodno plivajućom unutrašnjom posudom ili uloškom za posudu za tečnost, koja se puni pod pritiskom i ima proizvodnu komoru za smeštaj dodatne supstance, kao i pritisnu komoru (komoru pod pritiskom), koja ima minimalno jedan otvor usmeren ka spoljašnosti sa prečnikom malih dimenzija (otvor za izjednačavanje pritiska), pri čemu je geometrija proizvodne posude i pritisne posude tako izabrana, da pomenuti otvor leži pri plivanju izvan površine tečnosti, gde su oba bočna zida na njihovom gornjem kraju tako oblikovana, da se obe komore mogu istovremeno pokriti i zaptivati jednim jedinstvenim poklopcem i na strani poklopca bočni zid proizvodne komore ima bar u zoni bliskoj poklopcu bočno zaobljenu ivicu obuhvaćenu od pritisne komore, naznačene time, da poklopac ima neko zaptivno sredstvo, koje se učvršćuje na svim navedenim bočnim zidovima sa ravnomernim razmakom na svaki ponaosob kraj zida, i gde je razmak (a), između linije zaptivanja poklopca na bočnom zidu pritisne komore i do kraju ovog zida, veći nego razmak (b), koji je između linije zaptivanja poklopca na bočnom zidu proizvodne komore i linije u zoni gornjeg kraja bočnog zida proizvodne komore, na kojoj zaptivka nije više spregnuta.

Pod „ linija zaptivanja između poklopca i bočnog zida pritisne komore" podrazumeva se, prema napred usvojenom kriterij umu i smislu, središte zaptivke ili, ako se zaptivka sastoji iz više prstenova, središte se podrazumeva da je na daljoj spoljašmoj ivici zaptivke.

U skladu sa pronalaskom predviđene mere uslovljavaju sledeće: pre otvaranja posude za tečnost u njenom glavnom prostoru vlada nadpritisak. Pritisna komora višekomornog uloška nalazi sc preko njenog otvora malih dimenzija u kontaktu sa njegovom okolinom: jer brzo nakon zatvaranja posude za tečnost ona će se naći pod istim unutrašnjim nadpritiskom, koji vlada u glavnom prostoru. Kod otvaranja posude, naprimer, u cilju potrošnje napitka, u posudi za tečnost, pomoću iznenadnog pada pritiska usled otvaranja, nastaje diferencija u pritisku prema pritisnoj komori, u kojoj se neće pritisak sniziti tako brzo zbog pomenutog otvora malih dimenzija. Taj, u poređenju sa okolnim pritiskom, veći pritisak u pritisnoj komori će gurnuti poklopac iz njegovog prvobitnog ležišta naviše u pravcu završetka zida pritisne posude. Deo puta (a), koji zaptivka prođe duž spoljašnjeg zida pritisne posude do ponovnog naleganja, do koga ona dospeva na gornjem kraj zida i kada nije više učvršćena, veći je od dela puta (b), koji zaptivka ima duž zida proizvodne komore do ponovnog naleganja na zid, daje zaptivanju poklopca proizvodne komore punu slobodu odnosno otvara komoru, pre nego što gas umakne između zida i poklopca iz pritisne komore.

Forma i prečnik otvora malih dimenzija su poznati iz stanja tehnike.

U skladu sa pronalaskom može se uložak izraditi od željenog materijala. Podesni materijali su oni, koji imaju izvesnu određenu elastičnost. Prednost se daje ulošku izrađenom od veštačkih materijala i to, pre svega, od polietilen (DE) ili polipropilen (PP).

Za punu efikasnost funkcionisanja uloška važno je. da otvor sa redukovanim presekom bude tako predodređen, da se on nađe u glavnom prostoru odnosno gasnom prostoru smešten-upakovan. Ovo je naročito važno u toku zatvaranja pakovanja i oko jednog minuta nakon toga, ali takođe u toku temperaturnog i pritisnog ciklusa u daljem životnom toku pakovanja. Ovo se pouzdano i sigurno rešava pomoću priloženog pronalaska.

Ovde je data prednost, da zaptivač između poklopca i zidova proizvodne komore i komore pod pritiskom bude predodređen na unutrašnjim stranama ovih zidova. Poklopac sc može za ovu namenu izraditi stepenasto sa određenim brojem stepena - stepenica. Da ne bi broj stepena bio nepotrebno visok i time posebno komplikovao geometriju poklopca, povoljno je, kada bi zid proizvodne komore bio manje dužine u vertikalnom pravcu nego što je spoljašnji zid pritisne komore. Zaptivač na zidu proizvodne komore može tada, u primeru izvođenja, pratiti poklopac od jednog uspravnog položaja poklopca produžiti do jednog relativno dubokog unutrašnjeg horizontalnog položaja, predodređen kao nastavak poklopca, ukoliko je neophodan zbog gornjeg odskoka poklopca, time bi se poklopac ponovo postavio na zaptivnu ravan, dospeo do kraja spoljašnjeg zida pritisne komore. Tamo je ponovo predviđeno da se on u uspravnom položaju zadovoljavajuće zaptiva na ravni produžetka po ćelom obimu, i za to zaptivanje poklopac na sebi nosi odgovarajuće zaprivno sredstvo, koje naleže na zid pritisne komore. On se ovde postavlja prema spoljnjem delu poklopca i na spoljašnjem zidu pritisne komore.

Principijelno je takođe moguće, da se zaptivke predvide na spoljnjim stranama svakog ponaosob bočnog zida proizvodne komore i pritisne komore. Povoljnije je ipak izabrati unutrašnje strane, jer u ovom slučaju sledi pojačanje pritisak presovanja pomoću hidrostatičkog povećanja pritiska u komori pod pritiskom. Prema tome izloženi sistem ima i efekat samozaptivanja (samostalno zaptivanje).

Prvenstveno je važno da obe zaptivke poseduju kružni oblik, i naročito je povoljno da su postavljeni koncetrično jedna prema drugoj. Zaptivke kružnog oblika, kako se kaže, ,,nc dišu", već su stabilne, jer pritisak delujc na njih svuda ravnomerno. Zaptivke formirane sa nekom drugom konturom odnosno preseci neke konture zaptivača mogu biti izloženi različitim vrednostima nominalnog pritiska, tako da se zaptivači ranije naginju i vitopere, pa pod uticajem pridodatog unutrašnjeg pritiska na nekom određenom mestu zaptivača, može doći do gubitka hermetičnosti i prevremenog, neželjenog izjednačavanja pritiska. Ukoliko su zaptivke koncentrične jedna prema drugoj, kod njih je naročito izraženo ravnomernije zadržavanje sile; oba opisana deiovanja imaju uticaja na pouzdanost sistema.

Kod zaptivke kružnog poprečnog peseka, njen kružni obli deo postavlja se okrenut prema spoljašnjoj strani poklopca, da bi zaptivka licem nalegala kako kod proizvodne komore isto tako i kod pritisne komore u najmanju ruku na njihovu unutrašnju kružnu površini, jer poklopac na kojem se postavlja zaptivač, isto tako je kružnog oblika. U cilju jednostavnije proizvodnje povoljno je, da se proizvodna komora formira kružnog oblika, pri čemu poklopac zaptiva čeonu stranu cilindra komore. Konusani oblici su prirodno takođe mogući. Ukoliko se želi realizacija zaptivača koji su koncentrično postavljeni jedan prema drugome, to je moguće, kada pritisna komora ima simetričnu cevastu formu da bi proizvodna komora bila izvedena oko nje. Naravno podrazumeva se, da iz aspekta proporcija u ovom slučaju višekomorni uložak treba da bude izveden uspravano, sa poklopcem postavljenim gore iznad posude, i tako uronjen u tečnost. Šansa, da nakon odskakanja poklopca usled pada pritiska supstanca sigumo dospe u tečnost, je u tom slučaju relativno mala, jer su sve sile simetrično raspoređene u aksijalnom pravcu. Zato je povoljno, da pritisna komora ima određenu potrebnu formu, da težište napunjenog višekomornog uloška ne leži na podužnoj osi proizvodne komore, već sa malim bočnim otklonom u odnosu na podužnu osu, tako da uložak usled toga zauzima kosi položaj, naprimer, sa nagibom od 30° do 60° , i tako nagnut pliva u tečnosti. To dopušta, naprimer, da se time realizuje, da pritisna komora, prema poklopcu bude koncentrična da bi proizvodna komora bila oko nje raspoređena, a da prema poklopcu izvedena nepromenljiva strana bude asimetrična na osu komore. Primer za to je prikazan na slici 1. Kod ovog višekomornog uloška proizvodna komora je kružno oblikovana; unutrašnji deo je pritisna komora ali sve njene strane nisu prikazane. One grade svojim specifičnim oblikom jednu plivajućš šupljinu - meh na jednoj strani uloška. Na ovoj strani treba da leži i otvor malih dimenzija. Sledbeno tome dolazi koso prelazno područje, u kome asimetričan oblik pritisne komore prelazi kontinualno u simetričan oblik. Poslednja naznačena forma je u najmanju ruku predviđena u njenoj oblasti, u kojoj se zaptivač nalazi između njene spoljašnje strane i poklopca.

Slobodno oblikovani delovi su u navedenom prikazu dati bez ograničenja. To znači da je pritisna komora svuda okrugla da bi proizvodna komora bila oko nje, ali sa različitim debljinama. Njen prečnik duž uzdužne ose predviđen je sa promenljivim kružnim presekom ali samo na jednoj strani (tako prikazano u 3D-slobodnoj formi). Takođe duž visine (aksijalna), koja je promenljivo izvedena, može biti izveden skroz okruglog preseka ili različito. Takođe nije neophodno, da poklopac na nepromenljivoj čeonoj strani bude ravan ili pljosnat, kako je to prikazano na slici 1, i da pritisna komora i proizvodna komora na ovoj strani budu obavezno zatvorene. Pritisna komora može, naprimer, uprks tome što je proizvodna komora zatvorena na nepromenljivoj čeonoj strani i /ili imati okruglu formu. Iz proizvodno tehničkih razloga su prikazane forme uvek relativno povoljne.

Zaptivna sredstva poklopca su prvenstveno zatvorene kružno-valjkaste ispupčene konveksne forme u ogliku usni, bregastoj formi ili nekog posebnog izvedenog oblika. Povoljno je izvođenje takozvanog blokiranog -fiksiranog zaptivač, koji je na ispupčenom delu poklopca utisnut u jedan kanal na odgovarajućoj strani zida, ili takozvani bačvasti zaptivač (porečni presek zaptivača ima formu bačve - bureta), koji ima jedan ili dva brega ili prema datom slučaju još više ispupčeniji „bačvasti" oblik, koji naieže i zaptiva se sa zidom preko odgovarajućeg glatkog dela zida ili sa odgovarajućim kanalom na zidu. Njegov zador ima vrednost prvenstveno u području od nekoliko desetih delova milimetara, naprimer, oko 0,1 - 0,6 mm. Kao naročito povoljno smatra se spoljašnje postavljanje zaptivača odnosno za zaptivanje pritisne komore predviđa se spolja postavljeni zaptivač blokimog tipa odnosno zaptivanje ostvareno utiskivanjem zaptivača u kanal i/ili za zaptivanje proizvodne komore predviđa se bačvsti zaptivač i to sa dva brega. Ovo zaptivanje je sigurnije od zaptivanja sa jednim bregom, a zaptivanje sa više od dve bačvaste zaptivke je delikatno izvesti, tako da se sa dva bačvasta zaptivača ostvaruje pouzdano držanje kružne zaptivne linije. Takođe kod izvođenja blokiranog spoja odlučujuću prednost ima bačvasta forma zaptivača.

U slučaju zaptivanja proizvodne komore (ali ne samo u ovom slučaju) gore pomenuti bačvasti zaptivač je naročito pogodan, jer prečnik unutrašnjeg dela poklopca koji zatvara proizvodnu komoru zaptiva zaptivno sredstvo, takode ovde se podrazumeva bačvasti zaptivač, čiji je prečnik (d3 ), veći od čiste širine proizvodne komore (di), pa se time postiže naročito dobar zaptivni pritisak (deformabilna sila na zaptivaču) na sedište poklopca. Ovo je naročito preporučljivo kod uložaka realizovanih od plastične mase Pli/PP (polietilen/polipropilen).

Ukoliko se između oba zaptivača nalazi hidrofobna tečnost, naprimer, ulje, efikasnost zaptivanja će se povećati.

U jednom sasvim specijalnom izvođenju pronalaska, gornji kraj zida proizvodne komore izveden je u zaobljenoj formi tako da je obli deo izveden prema unutrašnjosti komore. Pri tome je naročito poželjna vrednost, kada okruglina zida u zoni otanjenja ima vrednost(g), čija je veličina, naprimer, srazmerna debljini materijala zida (t). Tada se dobija zaptivna linija u centru ili je udaljena od ruba spoljnog zaptivača na razmaku (b) do početka oblasti (g). Osim toga može u ovom ili nekom drugom specijalnom izvođenju gornji kraj zida proizvodne komore, imati samo jedan relativno mali razmak (c) između donjeg dela poklopca i kraja zida, koji se prostire prema spoljašnjem delu poklopca. Jedno ili oba specijalna izvođenja mogu se kombinovati preko te spoljne već opisane mere, preko dva bačvasta zaptivača predviđena za proizvodnu komoru. Tada linija zaptivanja ima ispod zaptivača razmak (b) do početka zone (g). Sva tri navedena izvođenja međusobno dopuštaju, da se zaptivačima proizvodne komore potpuno daje na slobodu, jer kada se unutrašnja bačvasta zaptivka pomeri ostvaruje se put d-(g+c). Za ovaj slučaj mora u skladu sa pronalaskom razmak imati vrednost a > d-(g+c), pri čemu je d-(g+c) = b. Kada se desi povećanje pritiska na poklopac, naprimer, pomoću hidrostatičkog pritiska, biva poklopac čvrsto upresovan svojim donjim delom, dobija sc vrednost c = 0, tako da se mora pomeriti unutrašnji bačvasti zaptivač nadole na razmak d-g = b. Posle ovog aksijalnog pomeranja poklopca prema donjem delu dostiže unutrašnji bačvasti zaptivč područje zaobljene ivice zida proizvodne komore. Ova tačka mora biti dostignuta, pre nego što se zaptivaču, koji spolja zaptiva pritisnu komoru, dozvoli sloboda (to znači: a > d - g). Kada navedena uslovi nisu ispunjena, tada može doći do gubitka odnosno umanjenja pritiska kroz zazora između poklopca i unutrašnjih delova, za vreme dok je poklopac još vođen pomoću zaptivača proizvodne komore. On ostaje tada spregnut u oblasti zaptivača proizvodne komore i ne dolazi do prelaska korisnog sadržaja iz proizvodne komore u tečnost.

Naredni tekst treba na pogodan način pomoću slike da objasni pronalazak.

Slika 1 prikazuje geometriju jednog uloška, kod koga su oba zaptivača 8, 13 izvedena kružnog oblika i koncentrično postavljena. Slika 1A prikazuje geometriju gledano sa strane, a slika 1B pogled odozgo. Cilindrična proizvodna komora 9 poseduje dno 10 i bočni zid 1. Pritisna komora (komora pod pritiskom) 11 ograničena je dnom 12, unutrašnjom bočnom stranom 1 i spoljašnjim zidovima 2, 2a, 2b, 2c. Poklopac 3 zatvara svojim delom 7 cilindričnu proizvodnu komoru i svojom stranom 6 pritisnu komoru 11. Pritisna komorau je u unutrašnjem delu izvedena tako, da poklopca pokriva promenljivu oblast uloška preko dužine h2, koja postoji samo na jednoj strani pritisne komore (zid 2) i izgrađuje ovde plivajuću kesu. Na ovoj strani je takođe postavljen otvor izveden sa redukovanim poprečnim presekom (nije prikazan). Na pogledu odozgo (slika 1B) prepoznatljiva je kontura proizvodne komore kao kružna linija 7, kao i pritisne komore - spoljašnji zid prikazan kao delimičan crtkastom linuijom 14. U središnjem prostoru zakrivl jen je bočni zid (2b) pritisne komore preko visine h3 i štrči spolja; na suprotnoj - naspramnoj strani nalazi se na istoj visini h2 spoljašnji zid 2a na zidu 1 i prostire se na isti način ali nagnut pod jednim oštrijim uglom prema spolja. Oba dela zida ulivaju se u oblast 2c koja se aksijaino prostire, koja je kružnog oblika i koncentično postavljena prema spoljašnjem zidu 1. Ovo područje mora imati minimalno dužinu h4 od vrednosti a (razmak između linije zaptivanja poklopca i bočnog spoljašnjeg zida 2c pritisne komore od kraja ovog spoljašnjeg zida, vidi opis u tekstu). Ukupna visina bočnih zidova 2,2a/2b, 2c označena je sa h 1. Ovde treba da bude jasno, da h2 i h3 ne moraju biti nagnute; one mogu da se međusobno razlikuju ali pri tome nagnutost zidova 2a i 2b mora biti odgovarajuće podešena.

Proizvodna komora ima unutrašnji prečnik preko cele aksijalne dužine iste vrednost dl, koja na gornjem kraju na strani prema poklopcu i prema kraju spoljašnji kružnog zid 2c, ima unutrašnji prečnik vrednosti d2.

Na slici 2 prikazane su geometrijske karakteristike zaptivača. Zid 1 proizvodne komore debljine (t) ima na kraju zida okrenutog prema poklopac zaobljenu ivicu, i to tako, da je otanjena zona zaobljene ivice zida u dužine (g), koja odgovara po meri debljini materijala (t). On se prostire nešto niže od zida pritisne komore i tako je izveden, da sc razmak između poklopca i zaobljenog zida može kretati u različitim vredosti od nule do (c) (ali i nc mora). Poklopac 3 dodiruje unutrašnju stranu zida 1 proizvodne komore preko zone na kojoj su zaptivači, koja se sastoji iz dva bačvasta zaptivača 4a, 4b. Bačvaste zaptivke imaju kružnu širinu (0 i debljinu (e) < (f). Prečnik poklopca u njegovom unutrašnjem delu uzimajući u obzir i zaptivno sredstvo (bačvasti zaptivač) ima meru d3, dok je mera prečnika proizvodne komore označena sa dl. Pri odnosu mera d3 > dl poklopac naleže pod pritiskom na zid.

Na gornjem delu spoljašnjeg zida 2c pritisne komore nalazi se niže od gornjeg kraja zida urezan kružni kanal, koji zahvata odnosno u njega se utiskuje bačvasti zaptivač. Kanal je izveden na rastojanju (a) od gornje kraja zida; na koji naleže spoljašnji deo 3a poklopca 3. Spoljašnji zid 2c je u najmanju ruku u nekom području h4 koaksijalan sa bočnim zidom proizvodne komore, koji je veći od rastojanja (a), to znači rastojanje između zaptivča poklopca 5 i gornjeg kraja bočnog zida 2c proizvodne komore.

Čim spoljašnji pritisak deluje na sistem, unutrašnje zaptivanje ostvareno pomoću oba zaptivača 4a. 4b već postaje dosta dobro, da bi na manjim pritiscima (<1 bar) ponovo opstao. Time će poklopac u donjem delu biti iznutra upresovan, tako da čvrsto naleže na gornji kraj zida proizvodne komore. Tada može sistem ponovo da opstaje i na pritiscima do jednog bara.

Kod otvaranja posude poklopac se pokreće nadalje (pod diferencijalnim pritiskom između pritisne komore i okoline) od unutrašnjeg dela. Zaptivka proizvodne komore postaje potpuno slobodna, jer je zaptivka imala kretanje po putu b = d - (g + c). Ukoliko poklopac pomoću hidrostatičkog pritiska bude čvrsto pritisnut donjim delom i pri tome pomoću spoljašnje donje ivice poklopca 3a na njemu sprečen da se dalje pomera, proističe c = 0, tako da će niži bačvasti zaptivač morali da se pomeri za b = d - g. Posle ovog aksijalnog pomeranja poklopca dospeva zaptivač svojim donjem delom u oblast zaobljene ivice zida proizvodne komore. Ovu tačku mora da dostigne, pre nego što pritisni zaptivač 5 bude slobodan. Dakle mora pri izvedbi ovog primera biti zadovoljen odnos a > d - (g + c) i nezavisno od specifičnog oblikovanja zaptivača proizvodne komore mora imati odnos a > b.

U preostalom delu slika, osim ovoga navedeno, prikazuje, da takođe zaptivač između poklopca i spoljašnjeg zida pritisne komore je u pritisnutom stanju, ima zador, jer je prečnik poklopca uključujući i zaptivno sredstvo (pritisni bačvasti zaptivač), d4, veći od unutrašnjeg prečnika d2 proizvodne komore na strani poklopca

Claims (14)

1. Uložak posude za tečnost koja se otvara i puni pod pritiskom, koji poseduje proizvodnu komoru (9) za prijem dopunske materije i pritisnu komoru (11) (komora pod pritiskom), koja minimalno ima jedan otvor orijentisan prema spolja sa prečnikom otvora malih dimenzija, kao i poklopac (3) za zatvaranje obe komore (9, 11), pri čemu je geometrija pritisne i proizvodne komore tako formirana, da - navedeni otvor kod plivanja leži iznad nivoa tečnosti, - na strani poklopca zid proizvodne komore (9) predviđen je da ima bar u jednoj zoni blizu poklopca bočno zaobljenu ivicu i da je od pritisne komore obuhvaćen pri čemu - poklopac (3) poseduje sredstva za zaptivanje (4a, 4b, 5), koja su na svakoj bočnoj strani zida (1,2c) obe komore ravnomerno razmaknuta (a odnosno b) i pričvršćena svaki ponaosob na zid,naznačen time, da- je rastojenje ,,a" između linije zaptivanja (5) na poklopcu (3) na bočnom zidu (2c) pritisne komore i kraja ovog zida, veće od rastojanja ,,b", koje je definisano kao dužina puta, koji pređe pojedinačno ili dalje postavljeno zaptivno sredstvo (4b) poklopca na bočnoj strani (I) proizvodne komore (9), krećući se u pravcu gornjeg kraja ovog bočnog zida proizvodne komore, od pozicije pri povratnom kretanju i naleganju, do pozicije kada nije više u zahvatu.

2. Uložak prema zahtevu I, naznačentime,da su sredstva za zaptivanje (4, 5) izvedena između poklopca (3) i zidova (I, 2c) proizvodne i pritisne komore uvek na unutrašnjim stranama ovih zidova.

3. Uložak prema nekom od zahteva I ili 2,naznačen time,da su sredstva za zaptivanje (4a, 4b, 5) između poklopca (3) i zida (1) proizvodne komore i između poklopca (3) i spoljašnjeg zida (2c) pritisne komore kružnog oblika postavljena na nepromcnljivim visinama i po ćelom obimu dotičnog zida.

4. Uložak prema zahtevu 3,naznačen time,da su sredstva za zaptivanje (4a, 4b, 5) raspoređena koncentično jedno prema drugom.

5. Uložak prema nekom napred navedenom zahtevu,naznačen time, dasu sredstva za zaptivanje (4a, 4b, 5) poklopca postavljena skroz u krug i da su ispupčena odnosno imaju konveksnu formu.

6. Uložak prema zahtevu 5,naznačen time, daje zaptivno sredstvo (S)postavljeno između poklopca (3) i bočnog zida (2c) pritisne komore (11) i utisnuto u odgovarajući kanal na bočnom zidu (2c).

7. Uložak prema zahtevu 5 ili 6.naznačen time, dasu zaptivna sredstva (4a, 4b) postavljena između poklopca (3) i zida proizvodne komore (1) i to jedan ili dva bačvasta zaptivača i između kojih se nalazi, u datom slučaju, zaptivni fluid.

8. Uložak prema nekom od predhodnih zahteva,naznačen time,da proizvodna komora (1) poseduje zonu ,,g" preko koje je poklopac, koja prema unutrašnjosti prelazi u zaobljeni oblik, pri čemu je razmak ,.a" veći od ukupne sume ,,d", koja predstavlja zbira rastojanja d = b+g.

9. Uložak prema zahtevu 8,naznačen time,da dužina zone ,,g" približno odgovara debljini ,,t"zida(l).

10. Uložak prema nekom od predhodnih zahteva,naznačen time, daizmeđu kraja zida proizvodne komore (1) i poklopca (3) postoji razmak ,,c".

11. Uložak prema zahtevu 8 u kombinaciji sa zahtevom 10, pri čemu je rastojanje ,,a" veće u odnosu na sumu ,,d", koja je zbir rastojanja d = b+g+c.

12. Uložak prema nekom od predhodnih zahteva,naznačen time, dajc proizvodna komora napunjena sa dodatnom materijom.

13. Posuda za tečnost, koja u sebi ima tečnost i na njoj plivajući uložak deflnisan prema predhodnim zahtevima.

14. Posuda za tečnost prema zahtevu 13, koja jc konzerva za napitak.