RS50646B - Bifenil-n-(4-piridil) metilsufonamidi - Google Patents

Abstract

Bifenilsulfonamidi formulegdeR1 je vodonik, C1-C4-alkil, C1-C4-alkoksi, C2-C4-alkenil, C2-C4-alkinil ili benzil;R2, R3, R4, R3 međusobno nezavisno su vodonik, halogen, C1-C4-alkil, halometil, Cr C4-alkoksi, halometoksi, Cj-C4-alkiltio, C1-C4-alkilamino ili di-(C1-C4-alkil)amino;R6, R7 međusobno nezavisno su vodonik, hidroksi, cijano, nitro, amino, halogen, C1-C8-alkil, C1-C6-haloalkil, C1-C8-alkoksi, C1-C8-haloalkoksi, C1-C6-alkiltio, (C1-C4-alkil)karbonil, (C1-C4-alkoksi)karbonil, -C(R8)=NOR9, C1-C4-alkilamino, di(C1-C4-alkil)amino, (C1-C4-alkil)aminokarbonil, di(C1-C4-alkil)-aminokarbonil, fenil ili fenoksi, pri čemu fenil prsten u poslednja dva navedena radikala može da nosi 1, 2 ili 3 grupe R10, ilidva radikala R6 ili dva radikala R7, zajedno sa dva susedna člana prstena fenil prstena za koji su vezani, mogu da formiraju policiklični kondenzovani ciklopentil, cikloheksil ili fenil prsten, pri čemu ovi policiklični kondenzovani prstenovi mogu sami po sebi da nose jedan ili dva radikala R10;m je nula, 1, 2, 3 ili 4;nje nula, 1, 2, 3, 4 ili 5;uz uslov da m i n nisu istovremeno nula ako su R2 do R5 svi vodonik; R8 je C1-C4-alkil,R9 je C1-C8-alkil, C1-C4-haloalkil, C2-C4-alkenil, C2-C4-haloalkenil, C2-C4-alkinil, C2-C4-haloalkinil ili benzil;R10 je cijano, nitro, halogen, C1-C4-alkil, halometil, C1-C4-alkoksi ili halometoksi;i N-oksidi i poljoprivredno prihvatljive soli i veterinarski prihvatljive soli jedinjenja I. Prijava sadrži još 21 patentni zahtev.

Description

BIFENIL-N-(4-PIRIDIL)

METILSUFONAMIDI

Predstavljeni pronalazak se odnosi na bifenilsulfonamide formule I

u kojoj su supstituenti kao što su deflnisani u daljem tekstu:

R<1>je vodonik, Ci-C4-alkil, Ci-C4-alkoksi, C2-C4-alkenil, C2-C4-alkinil ili benzil;

R<2>, R<3>, R<4>, R<5>međusobno nezavisno su vodonik, halogen, Cj-C4-alkil, halometil, Ci-C4-alkoksi, halometoksi, Ci-C4-alkiltio, Ci-C4-alkilamino ili di-(C1-C4-alkil)amino;

R<6>, R<7>međusobno nezavisno su vodonik, hidroksi, cijano, nitro, amino, halogen, Cj-Cs-alkil, C,-C6-haloalkil, Ci-C8-alkoksi, d-Cg-haloalkoksi, Ci-C6-alkiltio, (CrC4-alkil)karbonil, (C,-C4-alkoksi)karbonil, -C(R<8>)=NOR<9>, C,-C4-alkilamino, di(d-C4-alkil)amino, (Ci-C4-alkil)aminokarbonil, di(Ci-C4-alkil)-aminokarbonil, fenil ili fenoksi, pri čemu prstenovi mogu da nose jednu do tri grupe R<10>,

ili

dva radikala R<ć>ili dva radikala R<7>, zajedno sa dva susedna člana prstena - fenil prstena za koje su vezani, mogu da formiraju policikličan kondenzovani ciklopentil, cikloheksil ili fenil prsten, budući da ovi policiklični kondenzovani prstenovi mogu sami da nose jedan ili dva radikala R10;

R10 je halogen, cijano, nitro, Ci-C4-alkiI, Cj-C4-alkoksi, halometil ili halometoksi;

R<8>jeC,-C4-alkil;

R<9>Cj-Cg-alkil, Ci-C4-haloalkil, C2-C4-alkenil, C2-C4-haloalkenil, C2-C4-alkinil, C2-C4-haloalkinil ili benzil;

m je nula, 1, 2, 3 ili 4;

nje nula, 1, 2, 3,4 ili 5;

uz uslov damin nisu istovremeno nula, ako su R<2>, R<3>, R<4>iR<5>svi vodonik;

i N-okside i poljoprivredno prihvatljive soli, kao i veterinarski prihvatljive soli jedinjenja I.

Pored toga, pronalazak se odnosi na postupke za pripremu ovih jedinjenja, na kompozicije koje ih sadrže i na njihovu primenu za kontrolu fitopatogenih štetnih gljiva.

Predstavljeni pronalazak se takođe odnosi na primenu bifenilsulfonamida I za borbu protiv zglavkara štetočina (štetnih zglavkara) i za zaštitu materijala od infestacije i/ili razaranja od strane navedenih štetočina.

WO 2005/033081 opisuje različite piridinosulfonamide. EP-A 206 581 i Lieb. Ann. Chem. 641 (1990) navode pojedinačne 4-piridinmetilsulfonamide. Jedinjenja opisana u navedenim publikacijama su pogodna za kontrolu štetnih gljiva.

Jedinjenja prema ovom pronalasku razlikuju se od onih opisanih u WO 2005/033081 po obrascu supstitucije bifenil grupe.

Međutim, u mnogim slučajevima njihovo delovanje je nezadovoljavajuće. Na osnovu toga, cilj predstavljenog pronalaska je obezbediti jedinjenja koja imaju poboljšano delovanje i/ili prošireni spektar delovanja.

Našli smo daje ovaj cilj postignut jedinjenjima definisanim na početku. Pored toga, našli smo postupke i intermedijere za njihovu pripremu, kompozicije koje ih sadrže i postupke za kontrolu štetnih gljiva primenom jedinjenja I.

U poređenju sa poznatim jedinjenjima, jedinjenja formule I su povećala efikasnost protiv štetnih gljiva.

Iznenađujuće, jedinjenja I, njihovi N-oksidi i soli su takođe pogodni za kontrolu zglavkara štetočina, naročito za borbu protiv insekata.

Takođe, jedinjenja I, njihovi N-oksidi i soli su takođe korisni za borbu protiv arahnida.

Termin "borba" kao što je ovde korišćen sadrži kontrolu, tj. ubijanje štetočina i takođe zaštitu biljaka, ne-živih materijala ili semena od napada ili infestacije navedenim štetočinama.

Prema tome, pronalazak dalje obezbeđuje kompozicije za borbu protiv takvih štetočina, poželjno u obliku direktno raspršivih rastvora, emulzija, pasta, uljanih disperzija, praškova, materijala za raspršivanje, praha ili u obliku granula, koja sadrži pesticidno efikasnu količinu najmanje jednog jedinjenja formule I ili najmanje jdnog N-oksida ili njegove soli i najmanje jedan nosač koji može bili tečan i/ili čvrst i koji je poželjno poljoprivredno prihvatljiv, i/ili najmanje jedno površinski aktivno sredstvo.

Pored toga, pronalazak obezbeđuje postupak za borbu protiv takvih štetočina, koji sadrži dovođenje u kontakt navedenih štetočina, njihovog staništa, legla, zaliha hrane, biljke, semena, zemljišta, površine, materijala ili životne sredine u kojoj životinje štetočine rastu ili mogu da rastu, ili materijala, biljaka, semena, zemljišta, površina ili prostora koji se žele zaštititi od napada ili infestacije navedenom štetočinom, sa pesticidno efikasnom količinom jedinjenja formule I kao što je ovde definisano ili N-oksida ili njegove soli.

Pronalazak naročito obezbeđuje postupak za zaštitu kultura, uključujući semena, od napada ili infestacije zglavkarima štetočinama, pri čemu navedeni postupak sadrži dovođenje u kontakt kulture sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog jedinjenja formule I kao što je ovde definisano ili sa njegovim N-oksidom ili soli.

Pronalazak takođe obezbeđuje postupak za zaštitu ne-živih materijala od napada ili infestacije gorenavedenim štetočinama, pri čemu taj postupak sadrži dovođenje u kontakt neživog materijala sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog jedinjenja formule I kao što je ovde definisano ili sa njegovim N-oksidom ili soli.

Pogodna jedinjenja formule I obuhvataju sve moguće stereoizomere (cis/trans izomeri, enantiomeri) koji mogu da se jave i njihove smeše. Stereoizomerni centri su npr. atom ugljenika i azota u -C(R )=NOR grupi kao i asimetrični ugljenikovi atomi u radikalima R , R<2>, R<3>, R<4>i/ili R<3>itd. Predstavljeni pronalazak obezbeđuje kako čiste enantiomere ili diastereomere ili njihove smeše, tako i čiste cis- i trans-izomere i njihove smeše. Jedinjenja opšte formule I takođe mogu da postoje u obliku različitih tautomera. Pronalazak sadrži pojedinačne tautomere, ako se mogu razdvojiti, kao i tautomerne smeše.

Jedinjenja formule I mogu biti prisutna u različitim kristalnim modifikacijama koje mogu da se razlikuju po njihovom biološkom dejstvu. Ona takođe formiraju deo predmeta predstavljenog pronalaska.

Soli jedinjenja formule I su poželjno poljoprivredno prihvatljive soli. One mogu biti formirane po uobičajenom postupku, npr. reakcijom jedinjenja sa kiselinom dotičnog anjona ako jedinjenje formule I ima baznu funkcionalnu grupu ili reakcijom kiselog jedinjenja formule I sa pogodnom bazom.

Pogodne poljoprivredno prihvatljive soli su naročito soli onih katjona ili kisele adicione soli onih kiselina čiji katjoni i anjoni, redom, nemaju nikakav štetan efekat na delovanje jedinjenja prema predstavljenom pronalasku. Pogodni katjoni su naročito joni alkalnih metala, poželjno litijuma, natrij uma i kalijuma, zemnoalkalnih metala, poželjno kalcijuma, magnezijuma i barijuma, i prelaznih metala, poželjno mangana, bakra, cinka i gvožđa, i takođe amonijum (NH4<+>) i supstituisani amonijum u kome su jedan do četiri vodonikovih atoma zamenjeni sa C|C4-alkil, C|C4-hidroksialkil, C|C4-alkoksi, C,C4-aIkoksi-Ci-C4-alkil, hidroksi-Ci-C4-alkoksi-C|-C4-alkil, fenil ili benzil. Primeri supstituisanih amonijum jona sadrže metilamonijum, izopropilamonijum, dimetilamonijum. diizopropilamonijum, trimetilamonijum, tetrametilamonijum, tetraetilamonijum, tetrabutilamonijum, 2-hidroksietilamonijum, 2-(2-hidroksietoksi)etil-amonijum, bis(2-hidroksietil)amonijum, benziltrirnetilarnonijum i benzil-trietilamonijum, pored toga fosfonijum joni, sulfonijum joni, poželjno tri(Ci-C4-alkil)sulfonijum i sulfoksonijum joni, poželjno tri(Ci-C4-alkil)sulfoksonijum.

Anjoni korisnih kiselih adicionih soli su prvenstveno hlorid, bromid, fluorid, hidrogen sulfat, sulfat, dihidrogen fosfat, hidrogen fosfat, fosfat, nitrat, hidrogen karbonat, karbonat, heksafluorosilikat, heksafluorofosfat, benzoat i anjoni Ci-C4-alkanskih kiselina, poželjno formiat, acetat, propionat i butirat. Oni mogu biti formirani reakcijom jedinjenja formula Ia i lb sa kiselinom odgovarajućeg anjona, poželjno hlorovodonične kiseline, bromovodonične kiseline, sumporne kiseline, fosforne kiseline ili azotne kiseline.

Organske grupe navedene u gornjim definicijama promenljivih su - kao termin halogen - zbirni termini za pojedinačne spiskove pojedinačnih članova grupe. Prefiks Cn-Cmoznačava u svakom slučaju mogući broj atoma ugljenika u grupi.

halogen: fluor, hlor, bromi jod;

alkil i sve alkil grupe u alkilkarbonil, alkilamino, dialkilamino, alkilaminokarbonil, dialkilaminokarbonil: zasićeni pravolančani ili granati ugljovodonični radikali koji imaju 1 do 4, 6 ili 8 atoma ugljenika, na primer Cj-Cć-alkil, kao što su metil, etil, propil, 1-metiletil, butil, 1-metilpropiI, 2-metilpropil, 1,1-dimetiletil, pentil, 1-metilbutil, 2-metilbutil, 3-metilbutil, 2,2-dimetilpropil, 1-etilpropil, heksil, 1,1- dimetilpropil, 1,2-dimetilpropil, 1-metil pentil, 2-metilpentil, 3-metilpentil, 4- metilpentil, 1,1-dimetilbutil, 1,2-dimetilbutil, 1,3-dimetilbutil, 2,2-dimetilbutil, 2,3-dimetilbutil, 3,3-dimetilbutil, 1-etilbutil, 2-etilbutil, 1,1,2-trimetilpropil, 1,2,2-trimetilpropil, 1-etil-l-metilpropil i l-etil-2-metilpropil;

haloalkil: pravolančane ili granate alkil grupe koje imaju 1 do 2 ili 4 atoma ugljenika (kao što je navedeno u prethodnom tekstu), gde neki ili svi vodonikovi atomi u ovim grupama mogu biti zamenjeni atomima halogena kao što je navedeno u prethodnom tekstu: naročito C|-C2-haloalkil, kao što su hlorometil, bromometil, dihlorometil, trihlorometil, fluorometil, difluorometil, trifluorometil, hlorofluorometil, dihlorofluorometil, hlorodifluorometil, 1-hloroetil, 1-bromoetil, 1-fluoroetil, 2-fiuoroetil, 2,2-difluoroetil, 2,2,2- trifluoroetil, 2-hloro-2-fluoroetil, 2-hloro-2,2-difluoroetil, 2,2-dihloro-2- fluoroetil, 2,2,2-trihloroetil, pentafluoroetil ili l,l,l-trifluoroprop-2-il;

alkenil: nezasićeni pravolančani ili granati ugljovodonični radikali koji imaju 2 do 4, 6 ili 8 atoma ugljenika i jednu ili dve dvogube veze u bilo kom položaju, na primer C2-C6-alkenil, kao što su etenil, 1-propenil, 2-propenil, 1-metiletenil. 1-butenil, 2-butenil, 3-butenil,

1 -metil- 1-propenil, 2-metil- 1-propenil, l-metil-2-propenil, 2-metil-2- propenil, 1-pentenil, 2-pentenil, 3-pentenil, 4-pentenil, 1-metil-1-butenil, 2-metil- 1-butenil, 3-metil-l-butenil, 1-metil-2-butenil, 2-metil-2-butenil, 3-metil-2- butenil, l-metil-3-butenil, 2-metil-3-butenil, 3-metil-3-buteni 1, l,l-dimetil-2-propenil, 1,2-dimetil-1-propenil, 1,2-dimetil-2-propenil, 1-etil-1- propenil, 1-etil-2-propenil, 1-heksenil, 2-heksenil, 3-heksenil, 4-heksenil, 5-heksenil, 1-metil-1-pentenil, 2-metil-1-pentenil, 3-metil-1-pentenil, 4-metil-1-pentenil, l-metil-2-pentenil, 2- metil-2-pentenil, 3-metil-2-pentenil, 4-metil-2-pentenil, l-metil-3-pentenil, 2-metil-3-pentenil, 3-metil-3-pentenil, 4-metil-3-pentenil, l-metil-4-pentenil, 2-metil-4-pentenil, 3-metil-4-pentenil, 4-metil-4-pentenil, 1,1-dimetil-2-butenil, l,l-dimetil-3-butenil, 1,2-dimetil-1- butenil, l,2-dimetil-2-butenil, 1,2- dimetil-3-butenil, 1,3- dimetil-1 -butenil, l,3-dimetil-2-butenil, 1,3-dimetil-3-butenil, 2,2-dimetil-3-butenil, 2,3-dimetil-l-butenil, 2,3-dimetil-2-butenil, 2,3-dimetil-3-butenil, 3,3-dimetil-l-butenil, 3,3-dimetil-2-butenil, 1-etil-1-butenil, 1-etil-2-butenil, l-etil-3-butenil, 2-etil-1-butenil, 2-etil-2-butenil, 2-etil-3-butenil, 1,1,2-trimetil-2- propenil, l-etil-l-metil-2-propenil, l-etil-2-metil- 1-propenil i l-etil-2-metil-2-propenil; haloalkenil: nezasićeni pravolančani ili granati ugljovodonični radikali koji imaju 2 do 6 atoma ugljenika i jednu ili dve dvogube veze u bilo kom položaju (kao što je navedeno u prethodnom tekstu), pri čemu u ovim grupama neki ili svi vodonikovi atomi mogu biti zamenjeni atomima halogena kao što je navedeno u prethodnom tekstu, naročito fluorom, hlorom i bromom; alkinil: pravolančane ili granate ugljovodonične grupe koje imaju 2 do 4, 6 ili 8 atoma ugljenika i jednu ili dve trogube veze u bilo kom položaju, na primer C2-C6-alkinil, kao što su etinil, 1-propinil, 2-propinil, 1-butinil, 2-butinil, 3-butinil, l-metil-2-propinil, 1-pentinil, 2-pentinil, 3-pentinil, 4-pentiniI, l-metil-2-butinil, l-metil-3-butinil, 2- metil-3-butinil, 3-metil-1- butinil, l,l-dimetil-2-propinil, l-etil-2-propinil, 1-heksinil, 2-heksinil, 3-heksinil, 4-heksinil, 5-heksinil, l-metil-2-pentinil, l-metil-3-pentinil, l-metil-4-pentinil, 2-metil-3-pentinil, 2-metil-4-pentinil, 3- metil-1-pentinil, 3-metil-4-pentinil, 4-metil-1 -pentinil, 4-metil-2- pentinil, 1,1- dimetil-2-butinil, 1,1-dimetil-3-butinil, l,2-dimetil-3-butinil, 2,2-dimetil-3-butinil, 3,3-dimetil-l-butinil, l-etil-2-butinil, l-etil-3-butinil, 2-etil-3-butinil i l-etil-l-metil-2-propinil; haloalkinil: nezasićene pravolančane ili granate ugljovodonične grupe koje imaju 2 do 4 atoma ugljenika i jednu trogubu vezu u bilo kom položaju (kao što je navedeno u prethodnom tekstu), pri čemu u ovim grupama neki ili svi vodonikovi atomi mogu biti zamenjeni atomima halogena kao što je navedeno u prethodnom tekstu, naročito fluorom, hlorom i/ili bromom; pet- do deseto-člana zasićena, delimično nezasićena ili aromatična heterociklična grupa koja sadrži jedan do četiri heteroatoma iz grupe koju čine O, N i S: - 5- ili 6-člana heterociklična grupa koja sadrži jedan do tri atoma azota i/ili jedan atom kiseonika ili sumpora, ili jedan ili dva atoma kiseonika i/ili sumpora, na primer 2-tetrahidrofuranil, 3-tetrahidrofuranil, 2-tetrahidrotienil, 3-tetrahidrotienil, 2-pirolidinil, 3-pirolidinil, 3-izoksazolidinil, 4-izoksazolidinil, 5-izoksazolidinil, 3-izotiazolidinil, 4-izotiazolidinil, 5-izotiazolidinil, 3-pirazolidinil, 4-pirazolidinil, 5-pirazolidinil, 2-oksazolidinil, 4-oksazolidinil, 5-oksazolidinil, 2-tiazolidinil, 4-tiazolidinil, 5-tiazolidinil, 2-imidazolidinil, 4-imidazolidinil, 2-pirolin-2-il, 2-pirolin-3-il, 3-pirolin-2-il, 3-pirolin-3-il, 2-piperidinil, 3-piperidinil, 4-piperidinil, l,3-dioksan-5-il, 2-tetrahidropiranil, 4-tetrahidropiranil, 2-tetrahidrotienil, 3- heksahidropiridazinil, 4-heksahidropiridazinil, 2-heksahidropirimidinil, 4-heksahidropirimidinil, 5-heksahidropirimidinil i 2-piperazinil; - 5-člani heteroaril koji sadrži jedan do četiri atoma azota ili jedan do tri atoma azota i jedan atom sumpora ili kiseonika: 5-člane heteroaril grupe koje, poed atoma ugljenika, mogu da sadrže jedan do četiri atoma azota ili jedan do tri atoma azota i jedan atom sumpora ili kiseonika kao članove prstena, na primer 2-tienil, 3-tienil, 3-pirazolil, 4-pirazolil, 5-pirazolil, 2-oksazolil, 4-oksazolil, 5-oksazolil, 2-tiazolil, 4-tiazolil, 5-tiazolil, 2-imidazolil, 4-imidazolil i l,3,4-triazol-2-il; - 6-člani heteroaril koji sadrži jedan do tri ili jedan do četiri atoma azota: 6-člane heteroaril grupe koje, pored atoma ugljenika, mogu da sadrže jedan do tri ili jedan do četiri atoma azota kao članove prstena, na primer 2-piridinil, 3- piridinil, 4-piridinil, 3-piridazinil, 4-piridazinil, 2-pirimidinil, 4-pirimidinil, 5-pirimidinil i 2-pirazinil.

Obim predstavljenog pronalaska obuhvata (R)- i (S)-izomere i racemate jedinjenja formule I koji imaju hiralne centre.

U pogledu nameravane primene bifenilsulfonamida formule I, naročita prednost se daje sledećim značenjima supstituenata, u svakom slučaju pojedinačno ili u kombinaciji.

Pronalazak poželjno obezbeđuje jedinjenja formule I u kojima je R<1>jednako vodonik ili metil, naročito vodonik.

Prednost se takođe daje jedinjenjima formule I u kojima su R<2>, R<3>, R<4>i R' međusobno nezavisno vodonik, metil, etil, fluor, hlor, CF3, OCH3, OC2H5, OCHF2, OCF3, SCH3ili SC2H5, ili naročito vodonik.

Pored toga, prednost se takođe daje jedinjenjima formule I u kojima najmanje jedan, naročito jedan ili dva, radikala izabrana od R<2>, R<3>, R<4>i R<5>nije/nisu vodonik. U ovom slučaju, taj radial (radikali) označavaju poželjno hlor, metil ili metoksi.

U tom smislu, prednost se daje jedinjenjima I u kojima su R<2>i R<5>vodonik.

Takođe, prednost se daje jedinjenjima I u kojima su R<4>i R5 jednaki vodonik.

Prednost se takođe daje jedinjenjima formule 1 koja su supstituisana sa dve identične grupe izabrane od R<2>, R<3>, R<4>i R<5.>

R6 je poželjno halogen, naročito hlor i fluor; CrC4-alkil, naročito metil i etil; Q-C4-alkoksi, naročito metoksi i etoksi; Ci-C4-haloalkil, naročito trifluorometil; Ci-C4-haloalkoksi, naročito difluorometoksi i trifluorometoksi; Ci-C4-tioalkil, naročito tiometil; (Ci-C4-alkoksi)karbonil, naročito metoksikarbonil i etoksikarbonil.

Naročito poželjna su jedinjenja I sa R<6>koje je jednako halogen, Ci-C4-alkil, Ci-C4-haloalkil, Ci-C4-alkoksi ili Ci-C4-haloalkoksi.

R7 je poželjno halogen, naročito hlor i fluor; C]-C8-alkil, naročito metil, etil, izopropil, terc-butil; Ci-Cs-alkoksi, naročito metoksi, etoksi, izopropoksi, terc-butoksi; Ci-C4-haloalkil, naročito trifluorometil i pentafluoroetil; Ci-Cg-tioalkil, naročito tiometil i tioetil; C(R<8>)=NOR<9>, gde je R<8>poželjno jednako C|-C4-alkil, naročito metil i etil, i R9 je poželjno Ci-Cć-alkil, alil, propargil i benzil; (Ci-Cs-alkoksi)karbonil, naročito metoksikarbonil i etoksikarbonil; (Ci-C8-alkil)karbonil, naročito metilkarbonil i etilkarbonil; (Ci-Cr alkil)aminokarbonil; di(Ci-Cg-alkil)aminokarbonil; i fenil, koji može biti supstituisan halogenom, kao što je hlor ili fluor, Ci-C4-alkil, kao što su metil i etil; Ci-C4-alkoksi, kao što su metoksi i etoksi; ili halometil, kao što je trifluorometil. Naročito su poželjna jedinjenja I gde je R jednako halogen, Ci-C4-alkil, C]-C4- haloalkil, Ci-C4-alkoksi ili Ci-C4-haloalkoksi, naročito fluor, hlor, metil, halometil, metoksi ili halometoksi.

Prednost se takođe daje jedinjenjima I u kojima je jedan R<7>u para-položaju odgovarajućeg fenil prstena.

Dodatne poželjne varijante formule I su, u svakom slučaju kao takve, jedinjenja formula 1.1 do 1.5, u kojima su promenljive kao što je definisano za formulu I:

U sledećoj poželjnoj varijanti jedinjenja prema pronalasku, indeks m je nula. U sledećoj poželjnoj varijanti jedinjenja prema pronalasku, indeks nje nula.

U sledećoj poželjnoj varijanti jedinjenja prema pronalasku, indeks n je jedan do pet, naročito dva do pet.

U jednoj varijanti jedinjenja prema pronalasku, jedan R<6>se nalazi u orto položaju prema sulfonil grupi; ova jedinjenja odgovaraju formuli IA:

U sledećoj varijanti jedinjenja prema predstavljenom pronalasku, jedan R<6>se nalazi u meta položaju prema sulfoil grupi; ova jedinjenja odgovaraju formuli IB:

U sledećim varijantama jedinjenja prema predstavljenom pronalasku, jedna grupa R7 se nalazi u 4-položaju (formula IC), u 2-položaju (formula ID), dve iste ili različite grupe R<7>se nalaze u 2,4-položaju (formula IE) ili u 3,4-položaju (formula IF) ili u 2,5-položaju (formula IG). Naročita prednost se daje jedinjenjima formule IC.

Pored toga, prednost se daje jedinjenjima formule ID.

Naročito u pogledu na njihovu primenu, prednost se daje jedinjenjima I navedenim u tabelama u daljem tekstu. Pored toga, grupe navedene za supstituent u tabelama su kao takve, nezavisno od kombinacije u kojoj su navedene, naročito poželjna varijanta dotičnog supstituenta.

Tabela 1

Jedinjenja formule I u kojima suR1, R<2>,R<3>, R<4>i R<5>jednaki vodonik i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom redu Tabele A

Tabela 2

Jedinjenja formule I u kojima R<1>je metil, R<2>, R<3>, R<4>i R<3>su vodonik i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom redu Tabele A.

Tabela 3

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<3>su metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A

Tabela 4

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>, R<2>i R<3>su metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 5

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<3>su fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 6

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<3>su hlor i kombinacija (R<ć>)mi (R )n za jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 7

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<3>su metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R )nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 8

Jedinjenja formule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R2 i R<3>su trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 9

Jedinjenjaformule 1.1 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<3>su trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Tabela 10

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<5>su metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 11

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<5>su fluor i kombinacija (R<6>)mi (R 7)n za jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 12

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<5>su hlor i kombinacija (R<6>)mi (R n)n za jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 13

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<5>su metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 14

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<3>su trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 15

Jedinjenja formule 1.2 u kojima R<1>je vodonik, R<3>i R<5>su trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Tabela 16

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<4>su metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 17

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R2 i R<4>su fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 18

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<4>su hlor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 19

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R2 i R<4>su metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 20

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<4>su trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 21

Jedinjenja formule 1.3 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<4>su trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Tabela 22

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R2 je metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 23

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R i R" su metil i kombinacija (R )mi (R )nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 24

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R<2>je fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 25

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je metil, R<2>je fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 26

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R2 je hlor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 27

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je metil, R<2>je hlor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 28

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R<2>je metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 29

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je metil, R2 je metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 30

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R<2>je etoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 31

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je vodonik, R<2>je trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Tabela 32

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je metil, R<2>je trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 33

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R 1 je vodonik, R 2 je trifluorometil i kombinacija (R 6)m i (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 34

Jedinjenja formule 1.4 u kojima R<1>je metil, R<2>je trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A- 1 do A-879 Tabele A.

Tabela 35

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R1 je vodonik, R<3>je metil i kombinacija (R6)m i (R<?>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 36

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je metil, R<3>je metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 37

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R<3>je fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 38

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je metil, R<3>je fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 39

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R3 je hlor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)„ za jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 40

13 6 7 Jedinjenja formule 1.5 u kojima R je metil, R je hlor i kombinacija (R )mi (R )nza jedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 41

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R<3>je metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 42

13 6 7 Jedinjenja formule 1.5 u kojima R je metil, R je metoksi i kombinacija (R )m i (R )n zajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A- 879 Tabele A.

Tabela 43

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R3 je etoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 44

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R<3>je trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Tabela 45

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je metil, R<3>je trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 46

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je vodonik, R3 je trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 47

Jedinjenja formule 1.5 u kojima R<1>je metil, R<3>je trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 48

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<5>su metil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 49

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R5 su fluor i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 50

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<5>su hlor i kombinacija (R<6>)mi (R 7)n zajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 51

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<5>su metoksi i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 52

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R2 i R<3>su trifluorometoksi i kombinacija (R<6>)nli (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele A.

Tabela 53

Jedinjenja formule 1.6 u kojima R<1>je vodonik, R<2>i R<5>su trifluorometil i kombinacija (R<6>)mi (R<7>)nzajedinjenje odgovara u svakom slučaju jednom od redova A-l do A-879 Tabele

A.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se dobiti na različite načine. Korisno, ona se dobijaju od derivata piridina formule II pod baznim uslovima reakcijom sa sulfonskim kiselinama ili aktivnim derivatima sulfonske kiseline formule III.

U formuli III, L je pogodna odlazeća grupa kao sto je hidroksil ili halogen, poželjno hlor.

Ova reakcija se obično izvodi na temperaturama od (-30)°C do 120°C, poželjno od (-10)°C do 100°C, u inertnom organskom rastvaraču u prisustvu baze [videti Lieb. Ann. Chem. 641 (1990)].

Pogodni rastvarači su alifatični ugljovodonici, kao što su pentan, heksan, cikloheksan i petroletar, aromatični ugljovodonici, kao što su toluen, o-, m- i p-ksilen, halogenisani ugljovodonici, kao što su metilen hlorid, hloroform i hlorobenzol, estri, kao što su dietil etar, diizopropil etar, terc-butil metil etar, dioksan, anizol i tetrahidrofuran, nitrili, kao što su acetonitril i propionitril, ketoni, kao što su aceton, metil etil keton, dietil keton i terc-butil metil keton, i takođe dimetil sulfoksid, dimetilformamid i dimetilacetamid, naročito poželjno diizopropil etar, dietil etar i tetrahidrofuran. Takođe je moguće koristiti smeše navedenih rastvarača.

Pogodne baze su, uopšteno, neorganska jedinjenja, kao što su hidroksidi alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum hidroksid, natrijum hidroksid, kalijum hidroksid i kalcijum hidroksid, oksidi alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum oksid, natrijum oksid, kalcijum oksid i magnezijum oksid, hidridi alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum hidrid, natrijum hidrid, kalijum hidrid i kalcijum hidrid, karbonati alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum karbonat, kalijum karbonat i kalcijum karbonat, i takođe bikarbonati alkalnih metala, kao što je natrijum bikarbonat, pored toga organske baze, na primer tercijarni amini, kao što su trimetilamin, trietilamin, triizopropiletilamin i N-metilpiperidin, piridin, supstituisani piridini, kao što su kolidin, lutidin i 4-dimetilaminopiridin, i takođe biciklični amini. Naročita prednost se daje piridinu, trietilaminu i kalijum karbonatu. Baze se generalno koriste u katalitičkim količinama; međutim, one se takođe mogu koristiti u ekvimolarnim količinama, u višku ili, ako je pogodno, kao rastvarač.

Početni materijali generalno reaguju međusobno u ekvimolarnim količinama. Prema prinosu, može biti korisno koristiti višak jedinjenja II, na bazi jedinjenja III.

Početni materijali potrebni za pripremu jedinjenja I su komercijalno dostupni ili su poznati iz literature [WO 99/42443; EP-A 483 667; WO 96/10022; WO 00/73295; .1. fur praktische Chemie, p. 695 (1994); Heterocvcles, p. 675 (1995); Tetrahedron, p. 12, 483

(1996); Chem. Pharm. Buli, p. 1927 (1973); J. Chem. Soc, p. 426 (1942); EP-A 983 982; Svnthesis, p. 852 (1986)], ili se mogu pripremiti u skladu sa citiranom literaturom.

Derivati piridina formule II mogu biti pripremljeni, na primer, redukcijom odgovarajućih nitrila, oksima ili amida ugljene kiseline. Sinteza i prekursori mogu se uzeti iz, npr. J. Org. Chem. 23, 714 (1958), J. Prakt. Chem. 336(8), 695 (1994), Chem. Pharm. Buli. 1927, 21 (1973), US 4,439,609, Houben-Weyl, Methoden der Organischen Chemie, Georg Thieme Verlag Stuttgart, Vol. 10/4 (1968) i Vol. 11/2 (1957) i Vol. E5 (1985), Heterocvclic Compounds, Vol. 14, part 1-4, Wiley Nevv York 1974-1975, Methods in Science of Svnthesis, Vol. 15, Tetrahedron 57, 4489 (2001), Doklady Akadem Nauk SSSR 164, 816 (1965), Eur. J. Org. Chem. 1371 (2001), Tetrahedron 57, 4059 (2001), US 2005/0239791, Heterocvcles 65, 8

(2005), European Journal of Organic Chemistry 8, 1559-1568 (2003).

Alternativno, jedinjenja formule I takođe se mogu pripremiti reakcijom derivata piridina formule II sa 4-halofenilsulfonil halogenidom formule IV, nakon čega sledi konstrukcija bifenil jedinice. Poslednje navedeno se može izvesti pod uslovima Stille ili poželjno Suzuki kuplovanja.

U formuli IV, Hal i L su halogen, L je poželjno hlor i "Hal" je naročito brom ili jod.

Pretvaranje u piridilsulfonamide formule V je izvedeno pod istim uslovima kao kondenzacija jedinjenja II i III.

Suzuki kuplovanje piridilsulfonamida V sa derivatima organoborne kiseline VI ili njegovim estrom se obično izvodi na temperaturama od 20°C do 180°C, poželjno od 40°C do 120°C, u inertnom organskom rastvaraču u prisustvu baze i metala platine, naročito paladijumskog katalizatora [videti Synth. Commun. Vol. 11, p. 513 (1981); Acc. Chem. Res. Vol. 15, pp. 178-184 (1982); Chem. Rev. Vol. 95, pp. 2457- 2483 (1995); Organic Letters Vol. 6 (16), p. 2808 (2004); WO 2002/42275].

Pogodni katalizatori su naročito tetrakis (trifenilfosfin) paladijum(O); bis (trifenilfosfin) paladijum(II) hlorid; bis (acetonitril) paladijum(II) hlorid; [1,1'-bis (difenilfosfino) ferocen)-paladijum(II) hlorid/metilen hlorid (1:1) kompleks; bis[bis-(l,2-difenilfosfino)etanJpaladijum(O); bis(bis-(l ,2-difenilfosfmo)butan]-paladijum(II) hlorid; paladijum(II) acetat; paladijum(II) hlorid; i paladijum (II) acetat/tri-o-tolilfosfin kompleks; tris-terc-butil- fosfin / paladijum-dibenziliden aceton.

Pogodni rastvarači su alifatični ugljovodonici, kao što su pentan, heksan, cikloheksan i petroletar, aromatični ugljovodonici, kao što su toluen, o-, m- i p-ksilen, etri, kao što su diizopropil etar, terc-butil metil etar, dioksan, anizol i tetrahidrofuran i dimetoksietan, ketoni, kao što su aceton, metil etil keton, dietil keton i terc-butil metil keton, i takođe dimetil sulfoksid, dimetilformamid i dimetilacetamid, naročito poželjno etri, kao što su tetrahidrofuran, dioksan i dimetoksietan. Takođe je moguće koristiti smeše navedenih rastvarača.

Pogodne baze su, uopšteno, neorganska jedinjenja, kao što su oksidi alkalnih i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum oksid, natrijum oksid, kalcijum oksid i magnezijum oksid, karbonati alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su litijum karbonat, natrijum karbonat, kalijum karbonat i kalcijum karbonat, i takođe bikarbonati alkalnih metala, kao Što su natrijum bikarbonat, alkoksidi alkalnih metala i zemnoalkalnih metala, kao što su natrijum metoksid, natrijum etoksid, kalijum etoksid i kalijum terc-butoksid, pored toga organske baze, na primer tercijarni amini, kao što su trimefilamin, trietilamin, triizopropiletilamin i N-metilpiperidin, piridin, supstituisani piridini, kao što su kolidin, lutidin i 4-dimetilaminopiridin, i takođe biciklični amini. Posebna prednost se daje bazama kao što su natrijum karbonat, kalijum karbonat, cezijum karbonat, trietilamin i natrijum bikarbonat.

Baze se generalno koriste u ekvimolarnim količinama; međutim, one se takođe mogu koristiti u višku ili, ako je pogodno, kao rastvarač.

Početni materijali generalno reaguju međusobno u ekvimolarnim količinama. Prema prinosu, može biti korisno koristiti višak jedinjenja VI, na bazi jedinjenja V.

Intermedijer IV može biti pripremljen od odgovarajućeg fenilhalogenida VII tretmanom sa alkilmagnezijumhalogenidom kao što su (CH3)2CHMgCl, S02i S02C12kao što je prikazano u reakcionoj šemi u daljem tekstu:

Derivati organoborne kiseline formule VI ili njihovi estri mogu se dobiti kao što je opisano u Svnlett 8, 1204 (2003), J. Org. Chem. 68, 3729 (2003), Svnthesis, 442 (2000), J. Org. Chem. 60, 7508 (1995) ili WO 2002/42275.

Reakcione smeše su obrađene na uobičajeni način, na primer mešanjem sa vodom, odvajanjem faza i, ako je pogodno, hromatografskim prečišćavanjem sirovih proizvoda. Neki od intermedijera i krajnjih proizvoda su dobijeni u obliku bezbojnih ili blago braonkastih viskoznih ulja koja mogu biti prečišćena ili oslobođena od isparljivih komponenti pod sniženim pritiskom i na srednje povišenoj temperaturi. Ako se intermedijeri i krajnji proizvodi dobijaju kao čvrste supstance, prečišćavanje se takođe može izvesti rekristalizacijom ili digestijom.

N-oksidi mogu biti pripremljeni od jedinjenja I prema uobičajenim postupcima oksidacije, na primer tretmanom bifenilsulfonamida I sa organskom per-kiselinom kao što je metahloroperbenzoeva kiselina [Journal of Medicinal Chemistrv, 38(11), 1892- 1903 (1995); WO 03/64572] ili sa neorganskim oksidujućim sredstvima kao stoje vodonik peroksid [videti Jounal of Heterocvclic Chemistrv, 18(7), 1305-8 (1981)] ili okson [videti Journal of the American Chemical Societv, 123(25), 5962-5973 (2001)]. Oksidacija može dovesti do čistih mono-N-oksida ili do smeše različitih N-oksida u slučaju daje drugi piridinski prsten prisutan u molekulu. Različiti N-oksidi mogu biti razdvojeni pomoću uobičajenih postupaka kao što je hromatografija.

Ako pojedinačna jedinjenja I ne mogu biti dobijena pomoću načina opisanih u prethodnom tekstu, ona mogu biti pripremljena derivatizacijom drugih jedinjenja I.

Ako sinteza daje smeše izomera, razdvajanje generalno nije neophodno, s obzirom da u nekim slučajevima pojedinačni izomeri mogu biti pretvoreni jedan u drugog u toku obrade za primenu ili u toku primene (na primer pod delovanjem svetlosti, kiselina ili baza). Takva pretvaranja takođe se mogu odigrati posle primene, na primer u tretmanu biljaka u tretiranoj biljci, ili u štetnoj gljivi koja se kontroliše.

Jedinjenja I su pogodna kao fungicidi. Ona se ističu izuzetnom efikasnošću protiv širokog spektra fitopatogenih gljiva, naročito iz klasa Ascomvcetes, Basidiomvcetes, Deuteromvcetes i Peronosporomvcetes (sin. Oomvcetes). Neka su sistemski efikasna i mogu se koristiti u zaštiti useva kao folijarni fungicidi, fungicidi za oblaganje semena i zemljišni fungicidi.

Ova jedinjenja su naročito značajna u kontroli većeg broja gljiva na različitim kultivisanim biljkama, kao što su pšenica, raž, ječam, ovas, pirinač, kukuruz, travnjaci. banane, pamuk, soja, kafa, šećerna trska, vinova loza, voće i ukrasne biljke, kao i povrće, kao što su krastavac, pasulj, paradajz, krompir i tikve, i na semenima ovih biljaka.

Ova jedinjenja su naročito pogodna za kontrolu sledećih biljnih bolesti:

• VrsteAlternariana povrću, repi, šećernoj repi, voću i pirinču (npr.A. solaniiliA. alternatana krompiru i paradajzu),

• VrsteAphanomycesna šećernoj repi i povrću,

• VrsteAscochytana žitaricama i povrću,

• VrsteBipolarisiDrechslerana kukuruzu, žitaricama, pirinču i travnjacima (npr.D. maydisna kukuruzu),

• Blumeria graminis(pepelnica) na žitaricama,

• Botrytis cinerea(siva trulež) na jagodama, povrću, ukrasnim biljkama i vinovoj lozi,

• Bremia lactucaena salati,

• VrsteCerosporana kukuruzu, soji, pirinču i šećernoj repi,

• VrsteCochliobolusna kukuruzu, žiatiracama, pirinču (npr.Cochliobolus sativusna žitaricama,Cochliobolus miyabeanusna pirinču),

• VrsteColletotricumna soji i pamuku,

• VrsteDrechslera,vrstePyrenophorana kukuruzu, žitaricama, pirinču i travnjacima (npr.D. teresna ječmu iliD. tritici- repentisna pšenici), • Esca na vinovoj lozi, čiji je izazivačPhaeoacremonium chlamydosporium, Ph. aleophilumiFormitiporapunctata(sin.Phellinus punctatus),

• VrsteExserohilumna kukuruzu,

• Erysiphe cichoracearumiSphaerotheca fuligineana tikvama,

• VrsteFusariumiVerticilliumna različitim biljkama (npr.F. graminearumiliF. culmorumna žitaricama iliF. oxysporumna različitim biljkama, npr. paradajzu),

• Gaeumanomyces graminisna žitaricama,

• VrsteGibberellana žitaricama i pirinču (npr.Gibberella fujikuroina pirinču),

• Kompleks koji stvara mrlje na zrnu pirinča,

• VrsteHelminthosporiumna kukuruzu i pirinču,

• Michrodochium nivalena žitaricama,

• VrsteMycosphaerellana žitaricama, bananama i kikirikiju (npr.M. graminicolana pšenici iliM. fijiesisna bananama), • VrstePeronosporana biljkama kupusa i crnog luka (npr.P. brassicaena kupusu iliP. destructorna crnom luku),

• PhakopsarapachyrhiziiPhakopsara meibomiaena soji,

• VrstePhomopsisna soji i suncokretu,

• Phytophthora infestansna krompiru i paradajzu,

• VrstePhytophthorana različitim biljkama (npr.P. capsicina paprici),

• Plasmopara viticolana vinovoj lozi,

• Podosphaera leucotrichana jabukama,

• Pseudocercosporella herpotrichoidesna žitaricama,

• Pseudoperonosporana različitim biljkama (npr.P. cubensisna krastavcu iliP. humilina hmelju), • VrstePucciniana različitim biljkama (npr.P. triticina, P. striformins, P. hordeiiliP. graminisna žitaricama iliP. asparagina špargli),• Pyricularia oryzae, Corticium sasakii, Sarocladium oryzae, S. attenuatum, Entyloma

oryzaena pirinču,

• Pyricularia griseana travnjacima i žitaricama,

• Pythiumspp. na travnjacima, pirinču, kukuruzu, pamuku, repi, suncokretu, šećernoj repi, povrću i drugim biljkama (npr.P. ultiumumna različitim biljkama,P. aphanidermatumna travnjacima), • VrsteRhizoctoniana pamuku, pirinču, krompiru, travnjacima, kukuruzu, repi, šećernoj repi, povrću i na različitim biljkama (npr.R. solanina cvekli i drugim biljkama),

• Rhynchosporium secalisna ječmu, raži i tritikale,

• VrsteSclerotiniana repi i suncokretu,

• Septoria triticiiStagonospora nodorumna pšenici,

• Erysiphe(sin.Uncinula) necatorna vinovoj lozi,

• VrsteSetospaeriana kukuruzu i travnjacima,

• Sphacelotheca reiliniana kukuruzu,

• VrsteThievaliopsisna soji i pamuku,

• VrsteTilletiana žitaricama,

• VrsteUstilagona žitaricama, kukuruzu i šećernoj trsci (npr.U. maydisna kukuruzu), • VrsteVenturia(krastavost) na jabukama i kruškama (npr.V. inaequalisna jabukama).

Jedinjenja I su takođe pogodna za kontrolu štetnih gljiva u zaštiti materijala (npr. drveta, papira, disperzija za boje, vlakana ili tkanina) i u zaštiti uskladištenih proizvoda. U vezi sa zaštitom drveta, vredne pažnje su sledeće štetne gljive: Ascomvcetes kao što suOphiostomaspp.,Ceratocystisspp.,Aureobasiđium pullulans, Sclerophomaspp.,Chaetomiumspp.,Humicolaspp.,Petriellaspp.,Trichurusspp.; Basidiomvcetes kao što suConiophoraspp.,Coriolusspp.,Gloeophyllumspp.,Lentinusspp.,PJeurotusspp.,Pon'aspp.,Serpulaspp. iTyromycesspp., Deuteromvcetes kao što suAspergillusspp.,Cladospohumspp.,Penicilliumspp.,Trichodermaspp.,Alternariaspp.,Paecilomycesspp. i Zygomycetes kao što jeMucorspp., i pored toga u zaštiti uskladištenih proizvoda vredne pažnje su i sledeće gljive:Candidaspp. iSaccharomyces cerevisae.

Jedinjenja I se koriste tretiranjem gljiva ili biljaka, semena, materijala ili zemljišta koji se žele zaštiti od napada gljiva fungicidno efikasnom količinom aktivnih jedinjenja. Primena se može izvesti kako pre tako i posle infekcije materijala, biljaka ili semena gljivama.

Fungicidne kompozicije generalno sadrže između 0.1 i 95%, poželjno između 0.5 i 90 masenih %, aktivnog jedinjenja. Aktivna jedinjenja se koriste u čistoći od 90% do 100%, poželjno od 95% do 100% (prema NMR spektru).

Kada se koriste u zaštiti biljaka, primenjivane količine su, u zavisnosti od vrste željenog efekta, između 0.01 i 2.0 kg aktivnog jedinjenja po ha. U tretmanu semena, na primer prašenjem, oblaganjem ili potapanjem semena, generalno su potrebne količine aktivnog jedinjenja od 1 do 1000 g, poželjno od 5 do 100 g, na 100 kilograma semena.

Kada se koriste u zaštiti materijala ili uskladištenih proizvoda, količina aktivnog jedinjenja zavisi od vrste površine na kojoj se vrši primena i od željenog efekta. Količine koje se uobičajeno primenjuju u zaštiti materijala su, na primer, 0.001 g do 2 kg, poželjno 0.005 g do 1 kg, aktivnog jedinjenja po kubnom metru tretiranog materijala.

Jedinjenja formule I su dalje pogodna za efikasnu kontrolu štetočina iz klasa insekata, paukova i nematoda. Ona se mogu koristiti kao pesticidi u zaštiti kultura u sektorima higijene i zaštite uskladištenih proizvoda i veterinarskom sektoru.

Ona mogu da deluju kontaktno ili mogu da deluju na želudac, ili imaju sistemsko ili rezidualno delovanje. Kontaktno delovanje označava da se štetočina ubija dolaskom u kontakt sa jedinjenjem I ili sa materijalom koji oslobađa jedinjenje I. Delovanje na želudac označava da se štetočina ubija ako proguta pesticidno efikasnu količinu jedinjenja I ili materijala koji sadrži pesticidno efikasnu količinu jedinjenja I. Sistemsko delovanje označava da je jedinjenje apsorbovano u biljna tkiva tretirane biljke i štetočina se kontroliše ako pojede biljno tkivo ili usisa biljni sok. Jedinjenja I su naročito pogodna za kontrolu sledećih insekata štetočina, kao što su

Insekti:

Insekti iz reda Lepidoptera, na primerAgrotis ypsilon, Agrotis segetum, Alabama

argillacea, Anticarsia gemmatalis, Argyresthia conjugella, Autographa gamma, Bupalus

piniarius, Cacoecia murinana, Capua reticulana, Cheimatobia brumata, Choristoneura

fumiferana, Choristoneura occidentalis, Cirphis unipuncta, Cydia pomonella, Dendrolimus

pini, Diaphania nitidalis, Diatraea grandiosella, Earias insulana, Elasmopalpus lignosellus,

Eupoecilia ambiguella, Evetria bouliana, Feltia subterranea, Galleria mellonella,

Grapholitha funebrana, Grapholitha molesta, Heliothis armigera, Heliothis virescens,

Heliothis zea, Hellula undalis, Hibernia defoliaria, Hyphantria cunea, Hyponomeuta

malinellus, Keiferia lycopersicella, Lambdina fiscellaria, Laphygma exigua, L eucoptera

coffeella, Leucoptera scitella, Lithocolletis blancardella, Lobesia botrana, Loxostege

sticticalis, Lymantria dispar, Lymanlria monacha, Lyonetia clerkella, Malacosoma neustria,

Mamestra brassicae, Orgyia pseudotsugata, Ostrinia nubilalis, Panoi' is flammea,

Pectinophora gossypiella, Peridroma saucia, Phalera bucephala, Phthorimaea operculella,

Phyllocnistis cilrella, Pieris brassicae, Plathypena scabra, Plutella xylostella, Pseudoplusia

includens, Rhyacionia rfustrana, Scrobipalpula absoluta, Sitotroga cerealella, Sparganothis

pilleriana, Spodoptera eridania, Spodoptera frugiperda, Spodoptera littoralis, Spodoptera

litura, Thaumatopoea pityocampa, Tortrix viridana, Trichoplusia ni i Zeiraphera canadensis,

Iz reda Coleoptera (tvrdokrilci), na primerAgrilus sinuatus, Agriotes lineatus,

Agriotes obscurus, Amphimallus solstitialis, Anisandrus dispar, Anthonomus grandis,

Anthonomus pomorum, Atomaria linearis, Blaslophagus piniperda, Blitophaga undata,

Bruchus rufimanus, Bruchus pisorum, Bruchus lentis, Byctiscus betulae, Cassida nebulosa,

Cerotoma trifurcata, Ceuthorrhynchus assimilis, Ceuthorrhynchus napi, Chaetocnema

tibialis, Conoderus vespertinus, Crioceris asparagi, Diabrotica longicornis, Diabrotica 12-

punctata, Diabrotica virgifera, Epilachna varivestis. Epitrix hirtipennis, Eutinobothrus

brasiliensis, Hylobius abietis, Hypera brunneipennis, Hypera postica. Ips typographus. Lema

bilineata, Lema melanopus, Leptinotarsa decemlineata, Limonius californicus, Lissorhoptrus

oryzophilus, Melanotus communis, Meligelhes aeneus, Melolontha hippocastani, Melolontha

melolontha, Oulema oryzae, Ortiorrhynchus sulcatus, Otiorrhvnchus o vatus, Phaedon

cochleariae, Phyllotreta chrvsocephala, Phyllophaga sp., Phvllopertha horticola, Phylloireta

nemorum, Phyllotreta slriolata, Popillia japonica. Sitona lineatusiSitophilus granaria.

Iz reda Diptera, naprimer Aedes aegypti, Aedes vexans, Anastrepha ludens, Anopheles

maculipennis, Ceratitis capitata, Chrysomya bezziana, Chrysomya hominivorax, Chrysomya

macellaria, Contarinia sorghicola, Cordylobia anthropophaga, Culex pipiens, Dacus

cucurbitae, Dacus oleae. Dasineura brassicae, Fannia canicularis, Gasterophilus intestinalis,

Glossina morsitans, Haematobia irritans, Haplodiplosis equestris, Hylemyia platura,

Hypoderma lineata, Liriomyza sativae, Liriomyza trifolii, Lucilia caprina, Lucilia cuprina,

Lucilia sericata, Lycoria pectoralis. Mayetiola destructor, Musca domestica, Muscina

stabulans, Oestrus ovis, Oscinella frit, Pegomya hysocyami, Phorbia antiqua, Phorbia

brassicae, Phorbia coarctata, Rhagoletis cerasi, Rhagoletis pomonella, Tabanus bovinus,

Tipula oleraceaiTipula paludosa,

Iz reda Thvsanoptera (trips), npr.Dichromolhrips spp., Frankliniella fusca,

Frankliniella occidentalis, Frankliniella tritici, Scirtothrips citri, Thrips oryzae, Thrips palmi

iThrips tabaci,

mravi, pčele, ose, biljne zolje iz reda (Hvmenoptera) npr.Athalia rosae, Atta

cephalotes, Atta cephalotes, Atta laevigata, Atta robusta, Atta capiguara, Atta sexdens, Atta

texana, Crematogaster spp., Hoplocampa minuta, Hoplocampa testudinea, Monomorium

pharaonis, Solenopsis geminata, Solenopsis invicta, Solenopsis richteri, Solenopsis xyloni,

Pogonomyrmex barbatus, Pogonomyrmex califomicus, Pheidole megacephala, Dasymutilla

occidentalis, Bombusspp.Vespula squamosa. Para vespula vulgaris, Paravespula

pennsylvanica, Para vespula germanica, Dolichovespida maculata. Vespa crabro, Polistes

rubiginosa, Camponotus floridanus,iLinepithema humile,

iz reda Homoptera, npr.Acyrthosiphon onobrychis, Adelges laricis, Aphidula nasturtii,

Aphis craccivora, Aphis fabae, Aphis forbesi, Aphis pomi, Aphis gossypii, Aphis grossulariae,

Aphis schneideri, Aphis spiraecola. Aphis sambuci, Acyrthosiphon pisum, Aulacorthum

solani, Bemisa tabaci, Bemisa argentifo/ ii, Brachycaudus cardui, Brachycaudus helichrysi,

Brachycaudus persicae, Brachycaudus prunicola, Brevicoryne brassicae, Capitophorus

horni, Cerosipha gossypii, Chaetosiphon fragaefolii, Cryptomyzus ribis, Dreyfusia

nordmannianae, Dreyfusia piceae. Dysaphis radicola, Dysaulacorthum pseudosolani.

Dysaphis plantaginea, Dysaphis pyri, Empoasca fabae, Hyalopterus primi, Hyperomyzus

lactucae, Macrosiphum avenae, Macrosiphum euphorbiae, Macrosiphon rosae, Megoura

viciae, Melanaphis pyrarius, Metopolophium dirhodum, Myzodes persicae, Mvzus

ascalonicus, Myzus cerasi, Myzus varians, Nasonovia ribis- nigri, Nilaparvata lugens,

Pemphigus bursarius, Perkinsiella saccharicida, Phorodon hitmuli, Psylla mali, Psylla piri,

Rhopalomyzus ascalonicus, Rhopalosiphum maidis, Rhopalosiphum padi, Rhopalosiphum

insertum, Sappaphis mala, Sappaphis mali, Schizaphis graminum, Schizoneura lanuginosa,

Sitobion avenae, Trialeurodes vaporariorum, Toxoptera aurantiiandiViteus vitifolii,

iz reda Isoptera (termiti), npr.Calotermes flavicollis, Heterotermes aureus,

Leucotermes flavipes, Reticulitermes flavipes, Reticulitermes virginicus, Reticulitermes

lucifugus, Termes natalensisiCoptotermes formosanus,

bubašvabe (Blattaria - Blattodea), npr.Blattella germanica, Blattella asahinae,

Periplaneta americana, Periplaneta japonica, Periplaneta brunnea, Periplaneta fuligginosa,

Periplaneta australasiae i Blatta orientalis,

stenice( Hemiptera),npr.Acrosternum hilare, Blissus leucopterus, Cyrtopeltis nolatus,

Dysdercus cingulatus, Dysdercus intermedius, Eurygaster integriceps, Euschistus

impictiventris, Leptoglossus phyllopus, Lygus lineolaris, Lygus pratensis, Nezara viridula,

Piesma quadrata, Solubea insularis, Thyanta perditor Acyrthosiphon onobrychis, Adelges

laricis, Aphidula nasturtii, Aphis fabae, Aphis forbesi, Aphis pomi, Aphis gossypii, Aphis

grossulariae, Aphis schneideri, Aphis spiraecola, Aphis sambuci, Acyrthosiphon pisum,

Aulacorthum solani, Bemisia argentifolii, Brachycaudus cardui, Brachycaudus helichrysi,

Brachycaudus persicae, Brachycaudus prunicola, Brevicoryne brassicae, Capitophorus

horni, Cerosipha gossypii, Chaetosiphon fragaefolii, Cryptomyzus ribis, Dreyfusia

nordmannianae, Dreyfusia piceae, Dysaphis radicola, Dysaulacorthum pseudosolani,

Dysaphis plantaginea, Dysaphis pyri, Empoasca fabae, Hyalopterus pruni, Hyperomyzus

lactucae, Macrosiphum avenae, Macrosiphum euphorbiae, Macrosiphon rosae, Megoura

viciae, Melanaphis pyrarius, Metopolophium dirhodum, Myzus persicae, Myzus ascalonicus,

Myzus cerasi, Myzus varians, Nasonovia ribis- nigri, Nilaparvata lugens, Pemphigus

bursarius, Perkinsiella saccharicida, Phorodon humuli, Psylla mali, Psylla piri,

Rhopalomyzus ascalonicus, Rhopalosiphum maidis, Rhopalosiphum padi, Rhopalosiphum

insertum, Sappaphis mala, Sappaphis mali, Schizaphis graminum, Schizoneura lanuginosa.

Sitobion a venae, Trialeurodes vaporariorum, Toxoptera aurantiiand. Viteus vitifolii. Cimex

lectularius, Cimex hemipterus, Reduvhis senilis, Triatomaspp. iArilus chtatus,

cvrčci, zrikavci, skakavci iz reda (Orthoptera), npr.Acheta domestica, Blatta

orientalis, Blattella germanica, Calliptamus italicus, Chortoicetes terminifera, Dociostaurus

maroccanus, Forficula auricularia, Gryllotalpa gryllotalpa, Hieroglvphus daganensis,

Kraussaria angulifera, Locusta migratoria, Locustana pardalina, Melanoplus bivittatus,

Melanoplus femur- rubrum, Melanoplus mexicanus, Melanoplus sanguinipes, Melanoplus

spretus, Nomadacris septemfasciata, Oedaleus senegalensis, Periplaneta americana,

Schistocerca americana, Schistocerca peregrina, Schistocerca gregaria, Stauronotus

maroccanusi,Tachycines asynamorus, Tachycines asynamorus, Zonozerus variegatus.

Jedinjenja formule I i njihove soli su takođe korisni za kontrolu arahnida (Arachnoidea), kao što su krpelji( Acarina),npr. iz familija Argasidae, Ixodidae i Sarcoptidae, kao što suAmblyomma americanum, Amblyomma variegatum. Ambryomma maculatum,

Argas persicus, Boophilus annulatus, Boophilus decoloratus, Boophilus microplus,

Dermacentor silvarum, Dermacentor andersoni, Dermacentor variabilis, Hyalomma

truncatum, Ixodes ricinus, Ixodes rubicundus, Ixodes scapularis, Ixodes holocyclus. lxodes

pacificus, Ornithodorus hermsi, Ornithodorus turicata, Ormihonyssus bacoti, Ornithodorus

moubata, Otobius megnini, Dermanyssus gallinae, Psoroples ovis, Rhipicephalus san<g>uineus,

Rhipicephalus appendiculatus, Rhipicephalus evertsi, Sarcoptes scabieii Eriophviđae spp. kao štosu Aculus schlechtendali, Phyllocoptrata oleivoraiEriophyes sheldoni,Tarsonemidae spp. kao što suPhytonemus pallidusiPolyphagotarsonemus latus,Tenuipalpidae spp. kao što jeBrevipalpus phoenicis;Tetranvchidae spp. kao što suTetranychus cinnabarinus,

Tetranychus kanzawai, Tetranychus pacificus, Tetranychus telariusiTetranychus urticae,

Panonychus ulmi, Panonychus citri, Oligonychus pratensisiOligonychus pratensis,

Araneida, npr.Latrodectus mactansiLoxosceles reclusa,

buve (Siphonaptera), npr.Ctenocephalides felis, Ctenocephalides canis, Xenopsylla cheopis,

Pulex irritans, Tunga penetransiNosopsyllus fasciatus,

buba šećeraš (Thvsanura), npr.Lepisma saccharinaiThermobia domestica,

stonoge (Chilopoda), npr.Scutigera coleoptrata,

stonoge (Diplopoda), npr.Narceus spp.,

uholaže (Dermaptera,). npr.Forficula auricularia.

uši (Phthiraptera), npr.Pediculus humanus capitis, Pediculus humanus corporis, Pthirus

pubis, Haematopinus eurysternus, Haematopinus suis, Linognathus vitu/ i, Bovicola bovis,

Menopon gallinae, Menacanthus stramineusiSolenopotes capillatus.

Uopšteno, indsekticidne kompozicije sadrže od 0.01 do 95 masenih %, poželjno od 0.1 do 90 masenih %, aktivnog jedinjenja. Aktivna jedinjenja su korišćena u čistoći od 90% do 100%, poželjno od 95% do 100% (prema NMR spektru).

Pod spoljašnjim uslovima, stopa primene aktivnog jedinjenja za kontrolu štetočina je od 0.1 do 2.0, poželjno od 0.2 do 1.0 kg/ha.

Jedinjenja I mogu biti pretvorena u uobičajene formulacije, na primer rastvore, emulzije, suspenzije, prah, praškove, paste i granule. Oblik primene zavisi od određene nameravane namene; u svakom slučaju, on bi trebalo da obezbedi finu i ujednačenu raspodelu jedinjenja prema pronalasku.

Formulacije su pripremljene na poznati način, na primer dopunjavanjem aktivnog jedinjenja sa rastvaračima i/ili nosačima, ako je poželjno primenom emulgatora i raspršivih sredstava. Rastvarači/pomoćna sredstva koji su pogodni uglavnom su sledeći: - voda, aromatični rastvarači (na primer Solvesso<®>proizvodi, ksilen), parafini (na primer frakcije mineralnog ulja), alkoholi (na primer metanol, butanol, pentanol, benzil alkohol), ketoni (na primer cikloheksanon, gama-butirolakton), pirolidoni (N-metilpirolidon, N-oktilpirolidon), acetati (glikol diacetat), glikoli, dimetilamidi masnih kiselina, masne kiseline i estri masnih kiselina. U načelu, takođe se mogu koristiti i smeše rastvarača. - nosači kao što su zemljini prirodni minerali (na primer kaolini, gline, talk, kreda) i zemljini sintetički minerali (na primer visoko dispergovani silicijum dioksid, silikati); emulgatori kao što su nejonski i anjonski emulgatori (na primer polioksietilen etri masnih kiselina, alkilsulfonati i arilsulfonati) i raspršiva sredstva kao što su lignosulfitne otpadne tečnosti i metilceluloza.

Pogodna površinski aktivna sredstva su soli alkalnih metala, zemnoalkalnih metala i amonijum soli lignosulfonske kiseline, naftalinsulfonske kiseline, fenolsulfonske kiseline, dibutilnaftalinsulfonske kiseline, alkilarilsulfonati, alkil sulfati, alkilsulfonati, sulfati masnih alkohola, masne kiseline i sulfatirani glikol etri masnih alkohola, pored toga kondenzati sulfonovanog naftalina i derivata naftalina sa formaldehidom, kondenzati naftalina ili naftalinsulfonske kiseline sa fenolom i formaldehidom, polioskietilen oktil-fenol etar, etoksilovani izooktilfenol, oktilfenol, nonilfenol. alkilfenol poliglikol etri, tributilfenil poliglikol etar, tristearilfenil poliglikol etar. alkilaril polietar alkoholi, kondenzati alkohola i masnog alkohola /etilen oksida, etoksilovano ricinusovo ulje, polioksietilen alkil etri, etoksilovani polioksipropilen, lauril alkohol poliglikol etar acetal, sorbitol estri, lignosulfitne otpadne tečnosti i metilceluloza.

Pogodne za pripremu direktno raspršivih rastvora, emulzija, pasta ili uljanih disperzija su frakcije mineralnog ulja srednje do visoke tačke ključanja, kao što je kerozin ili dizel gorivo, pored toga ulja od katrana i ulja biljnog ili životinjskog porekla, alifatični, ciklični i aromatični ugljovodonici, na primer toluen, ksilen, parafin, tetrahidronaftalin, alkilovani naftalini ili njihovi derivati, metanol, etanol, propanol, butanol, cikloheksanol. cikloheksanon, izoforon, jako polarni rastvarači, na primer dimetil sulfoksid, N-metilpirolidon i voda.

U formulaciju se takođe mogu dodati sredstva protiv zamrzavanja kao što su glicerin, etilen glikol i propilen glikol.

Pogodna sredstva protiv penušanja su, na primer, ona na bazi silikona ili magnezijum stearata.

Praškovi, materijali za prekrivanje i proizvodi za prašenje mogu biti pripremljeni mešanjem ili zajedničkim mlevenjem aktivnih supstanci sa čvrstim nosačem.

Granule, na primer obložene granule, impregnirane granule i homogene granule, mogu biti pripremljene vezivanjem aktivnih jedinjenja za čvrste nosače. Primeri čvrstih nosača su mineralne zemlje kao što su silika gelovi, silikati, talk, kaolin, Attaclav glina, krečnjak, kreč, kreda, žuta, crvena ili mrka glina, les, glina, dolomit, diatomejska zemlja, kalcijum sulfat, magnezijum sulfat, magnezijum oksid, zemljini sintetički materijali, đubriva, kao što su, na primer, amonijum sulfat, amonijum fosfat, amonijum nitrat, uree, i proizvodi biljnog porekla, kao što su brašno od žitarica, brašno od kore drveta, drvno brašno i brašno od orahove ljuske, celulozni praškovi i drugi čvrsti nosači.

Formulacije za tretman semena mogu dodatno da sadrže vezujuća sredstva i/ili gelirajuća sredstva i, ako je pogodno, boje.

Vezujuća sredstva se mogu dodati radi povećanja adhezije aktivnih jedinjenja na semenu posle tretmana. Pogodna vezujuća sredstva su, na primer, EO/PO blok kopolimerna površinski aktivna sredstva, ali takođe i polivinil alkoholi, polivinilpirolidoni, poliakrilati, polimetakrilati, polibuteni, poliizobutileni, polistireni, polietilenamini, polietilenamidi, polietilenimini (Lupasol<®>, Polvmin<®>), polietri, poliuretani, polivinil acetati, tiloza i kopolimeri ovih polimera.

Pogodno gelirajuće sredstvo je, na primer, karagen (Satiagel<*>). ;Uopšteno, formulacije sadrže od 0.01 do 95 masenih %, poželjno od 0.1 do 90 masenih %, aktivnog jedinjenja. Aktivna jedinjenja se koriste u čistoći od 90% do 100%, poželjno od 95% do 100% (prema NMR spektru). ;Koncentracije aktivnog jedinjenja u preparatima spremnim za upotrebu mogu da se menjaju unutar relativno širokih opsega. Uopšteno, oni su između 0.0001 i 10%, poželjno između 0.01 i 1%. ;Aktivna jedinjenja se takođe mogu koristiti sa velikim uspehom u postupku sa ultra niskom zapreminom (ULV), pri čemu je moguće primenjivati formulacije sa više od 95 masenih % aktivnog jedinjenja ili čak aktivno jedinjenje bez aditiva. ;Za tretman semena, dotične formulacije daju, posle razblaženja od dva puta do deset puta, koncentracije aktivnog jedinjenja od 0.01 do 60 masenih %, poželjno od 0.1 do 40 masenih %, u preparatima spremnim za upotrebu. ;Slede primeri formulacija: ;1. Proizvodi za razblaženje sa vodom ;A) Koncentrati koji su rastvorljivi u vodi (SL, LS) ;10 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku rastvoreno je u 90 masenih delova vode ili rastvarača koji je rastvorljiv u vodi. Kao alternativa, dodaju se sredstva za vlaženje ili druga pomoćna sredstva. Aktivno jedinjenje se rastvara usled razblaživanja sa vodom. Na ovaj način, dobija se formulacija koja ima sadržaj od 10 masenih % aktivnog jedinjenja. ;B) Raspršivi koncentrati (DC) ;20 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku je rastvoreno u 70 masenih delova cikloheksanona uz dodavanje 10 masenih delova raspršivog sredstva, na primer polivinilpirolidona. Razblaženje sa vodom daje disperziju. Sadržaj aktivnog jedinjenja je 20 masenih %. ;C) Koncentrati za emulziju (EC) ;15 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku su rastvoreni u 75 masenih delova ksilena uz dodavanje kalcijum dodecilbenzolsulfonata i etoksilata ricinuosovog ulja (u svakom slučaju 5 masenih delova). Razblaženje sa vodom daje emulziju. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 15 masenih %. ;D) Emulzije (EW, EO, ES) ;25 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku rastvoreno je u 35 masenih delova ksilena uz dodavanje kalcijum dodecilbenzolsulfonata i etoksilata ricinusovog ulja (u svakom slučaju 5 masenih delova). Ova smeša je uvedena u 30 masenih delova vode pomoću emulgatora (Ultraturrax) i prevedena u homogenu emulziju. Razblaženje sa vodom daje emulziju. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 25 masenih %. ;E) Suspenzije (SC, OD) ;U kugličnom mlinu koji se meša, 20 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku je usitnjeno uz dodavanje 10 masenih delova sredstava za raspršivanje i sredstava za vlaženje i 70 masenih delova vode ili organskog rastvarača da bi se dobila fina suspenzija aktivnog jedinjenja. Razblaživanje sa vodom daje stabilnu suspenziju aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja u formulaciji je 20 masenih %. F) Granule koje se mogu raspršiti u vodi i granule koje su rastvorljive u vodi (WG, ;SG, SS, WS) ;50 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku je fino samleveno uz dodavanje 50 masenih delova sredstava za raspršivanje i sredstava za vlaženje i prevedeno u granule koje se mogu raspršiti u vodi ili granule koje su rastvorljive u vodi pomoću tehničkih uređaja (na primer kontinualno presovanje, toranj sa orošavanjem, fluidizovani sloj). Razblaženje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. Formulacija ima sadržaj aktivnog jedinjenja od 50 masenih %. G) Praškovi koji se mogu raspršiti u vodi ili praškovi koji su rastvorljivi u vodi (WP, ;SP) ;75 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku samleveno je u rotor-stator mlinu uz dodavanje 25 masenih delova sredstava za raspršivanje, sredstava za vlaženje i silika gela. Razblaženje sa vodom daje stabilnu disperziju ili rastvor aktivnog jedinjenja. Sadržaj aktivnog jedinjenja u formulaciji je 75 masenih %. ;2. Proizvodi za primenu u nerazblaženom obliku ;H) Prah za prašenje (DP, DS) ;5 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku fino je ustinjeno i dobro izmešano sa 95 masenih delova fino podeljenog kaolina. Ovim se dobija proizvod koji može da se raspršuje sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 5 masenih %. ;J) Granule (GR, FG, GG, MG) ;0.5 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku fino je ustinjeno i povezano sa 99.5 masenih % nosača. Uobičajeni postupci su kontinualno presovanje, sušenje raspršivanjem ili fluidizovani sloj. Ovim se dobijaju granule koje će se primenjivati u nerazblaženom obliku sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 0.5 masenih %. ;K) ULV rastvori (UL, LS) ;10 masenih delova jedinjenja I prema pronalasku rastvoreno je u 90 masenih delova organskog rastvarača, na primer, ksilena. Ovim se dobija proizvod koji će se primenjivati u nerazblaženom obliku sa sadržajem aktivnog jedinjenja od 10 masenih %. ;Jedinjenja se mogu primenjivati kao takva ili u obliku njihovih formulacija ili oblika za primenu koji su od njih pripremljeni, na primer u obliku direktno raspršivih rastvora, praškova, suspenzija ili disperzija, emulzija, uljanih disperzija, pasta, proizvoda za prašenje, materijala za razvejavanje ili granula, raspršivanjem, atomizacijom, prašenjem, razvejavanjem ili zalivanjem. Oblici primene u potpunosti zavise od nameravanih namena; one su namenjene da osiguraju u svakom slučaju najfiniju moguću distribuciju aktivnih jedinjenja prema pronalasku. ;Vodeni oblici za primenu mogu biti pripremljeni od koncentrata za emulziju, pasta ili praškova koji se mogu vlažiti (praškovi koji se mogu raspršivati, uljane disperzije) dodavanjem vode. Za pripremu emulzija, pasta ili uljanih disperzija, supstance, kao takve ili rastvorene u ulju ili rastvaraču, mogu biti homogenizovane u vodi pomoću sredstva za vlaženje, sredstva za zgušnjavanje, sredstva za raspršivanje ili emulgatora. Alternativno, takođe je moguće pripremiti koncentrate sastavljene od aktivne supstance, sredstva za vlaženje, sredstva za zgušnjavanje, sredstva za raspršivanje ili emulgatora i, ako je pogodno, rastvarača ili ulja, i takvi koncentrati su pogodni za razblaženje sa vodom. ;Koncentracije aktivnog jedinjenja u preparatima spremnim za upotrebu mogu da variraju unutar relativno širokih granica. Uopšteno, one su od 0.0001 do 10%, poželjno od 0.01 do 1%. ;Aktivna jedinjenja se takođe mogu uspešno koristiti u postupku ultra-niske-zapremine (ULV), gde je moguće na taj način primenjivati kompozicije koje sadrže više od 95 masenih % aktivnog jedinjenja, ili čak primenjivati aktivno jedinjenje bez aditiva. ;Ulja različitih tipova, sredstva za vlaženje, adjuvanti, herbicidi, fungicidi, drugi pesticidi, ili baktericidi mogu se dodati aktivnim jedinjenjima, ako je pogodno ne pre, već neposredno pre primene (rezervoar za mešanje). Ova sredstva se mogu pomešati sa sa sredstvima prema pronalasku u masenom odnosu od 1:10 do 10:1. ;Kompozicije prema pronalasku mogu, u obliku za primenu kao fungicidi, takođe da budu prisutne zajedno sa drugim aktivnim jedinjenjima, npr. sa herbicidima, insekticidima, regulatorima rasta, fungicidima ili inače sa đubrivima. Mešanje jedinjenja I ili kompozicija koje ih sadrže u obliku za primenu kao fungicidi sa drugim fungicidima u mnogim slučajevima ima za rezultat širenje fungicidnog spektra delovanja. ;Sledeći spisak fungicida, sa kojima zajedno se mogu koristiti jedinjenja prema pronalasku, trebalo bi da ilustruje moguće kombinacije, ali bez njihovog ograničenja: ;• acilalanini, kao što su benalaksil, metalaksil, ofurak ili oksadiksil, ;• derivati amina, kao što su aldimorf, dodin, dodemorf, fenpropimorf, fenpropidin, guazatin, iminoktadin, spiroksamin ili tridemorf, ;• anilinopirimidini, kao što su pirimetanil, mepanipirim ili ciprodinil, ;• antibiotici, kao što su cikloheksimid, griseofulvin, kasugamicin, natamicin, polioksin ili streptomicin, • azoli, kao što su bitertanol, bromokonazol, ciprokonazol, difenokonazol, dinitrokonazol, enilkonazol, epoksikonazol, fenbukonazol, fluhinkonazol, flusilazol, flutriafol, heksakonazol, imazalil, ipkonazol, metkonazol, miklobutanil, penkonazol, propikonazol, prohloraz, protiokonazol, simekonazol, tebukonazol, tetrakonazol, triadimefon, triadimenol, trifiumizol ili tritikonazol, ;• dikarboksimidi, kao što su iprodion, miklozolin, procimidon ili vinklozolin, ;• ditiokarbamati, kao što su ferbam, nabam, maneb, mankozeb, metam, metiram, propineb, polikarbamat, tiram, ziram ili zineb, • heterociklična jedinjenja, kao što su anilazin, benomil, boskalid, karbendazim, karboksin, oksikarboksin, ciazofamid, dazomet, ditianon, famoksadon, fenamidon, fenarimol, fuberidazol, flutolanil, furametpir, izoprotiolan, mepronil, nuarimol, pikobenzamid, probenazol, prohinazid, pirifenoks, pirohilon, hinoksifen, siltiofam, tiabendazol, tifluzamid, tiofanat-metil, tiadinil, triciklazol ili triforin, • bakarni fungicidi, kao što su Bordeaux smeša, bakar acetat, bakar oksihlorid ili bazni bakar sulfat, ;• nitrofenil derivati, kao što su binapakril, dinokap, dinobuton ili nitroftal-izopropil, ;• fenilpiroli, kao što je fenpiklonil ili fludioksonil, ;• sumpor, ;• drugi fungicidi, kao što su acibenzolar-S-metil, bentiavalikarb, karpropamid, hlorotalonil, ciflufenamid, cimoksanil, diklomezin, diklocimet, dietofenkarb, edifenfos, etaboksam, fenheksamid, fentin acetat, fenoksanil, ferimzon, fluazinam, fosetil, fosetil-aluminijum, fosforna kiselina, iprovalikarb, heksahlorobenzol, metrafenon, pencikuron, pentropirad, propamokarb, ftalid, toloklofos-metil, hintozen ili zoksamid, • strobilurini, kao što su azoksistrobin, dimoksistrobin, enestroburin, fluoksastrobin, kresoksim-metil, metominostrobin, orisastrobin, pikoksistrobin, piraklostrobin ili trifloksistrobin, • derivati sulfenske kiseline, kao što su kaptafol, kaptan, dihlofluanid, folpet ili tolilfluanid, • cinamidi i analogna jedinjenja, kao što su dimetomorf, flumetover ili flumorf. ;Insekticidne kompozicije ovog pronalaska takođe mogu da sadrže druge aktivne sastojke, na primer druge pesticide kao što su insekticidi i herbicidi, đubriva kao što su amonijum nitrat, urea, potaša, i superfosfat, fitotoksikanti i regulatori biljnog rasta, zaštitne supstance i nematicidi. Ovi dodatni sastojci se mogu koristiti uzastopno ili u kombinaciji sa prethodno opisanim kompozicijama, ako je pogodno takođe dodati samo neposredno pre primene (rezervoar za mešanje). Na primer, biljka (biljke) se može prskati kompozicijom prema ovom pronalasku bilo pre ili posle tretmana sa drugim aktivnim sastojcima. ;Ova sredstva se obično mešaju sa sredstvima prema pronalasku u masenom odnosu od 1:100 do 100:1. ;Sledeći spisak pesticida sa kojima zajedno se mogu koristiti jedinjenja prema pronalasku, bi trebalo da ilustruje moguće kombinacije, ali bez uvođenja bilo kakvog ograničenja: A.l. Organo(tio)fosfati: npr. acefat, azametifos, azinfos-metil, hlorpirifos, hlorpirifos-metil, hlorfenvinfos, diazinon, dihlorvos, dikrotofos, dimetoat, disulfoton, etion, fenitrotion, fention, izoksation, malation, metamidofos, metidation, metil-paration, mevinfos, monokrotofos, oksidemeton-metil, paraokson, paration, fentoat, fosalon, fosmet, fosfamidon, forat, foksim, pirimifos-metil, profenofos, protiofos, sulprofos, tetrahlorvinfos, terbufos, triazofos, trihlorfon; ;A.2. Karbamati: npr. alanikarb, aldikarb, bendiokarb, benfurakarb, karbaril, karbofuran, karbosulfan, fenoksikarb, furatiokarb, metiokarb, metomil, oksamil, pirimikarb, propoksur, tiodikarb, triazamat; ;A.3. Piretroidi: npr. aletrin, bifentrin, ciflutrin, cihalotrin, cifenotrin, cipermetrin, alfa-cipermetrin, beta-cipermetrin, zeta-cipermetrin, deltametrin, esfenvalerat, etofenproks, fenpropatrin, fenvalerat, imiprotrin, lambda-cihalotrin, permetrin, praletrin, piretrin I i II, resmetrin, silafluofen, tau-fluvalinat, teflutrin, tetrametrin, tralometrin, transflutrin, proflutrin, dimeflutrin; ;A.4. Regulatori rasta: a) inhibitori sinteze hitina: npr. benzoiluree: hlorfluazuron, diflubenzuron, flucikloksuron, flufenoksuron, heksaflumuron, lufenuron, novaluron, teflubenzuron, triflumuron; buprofezin, diofenolan, heksitiazoks, etoksazol, klofentazin; b) antagonisti ekdizona: npr. halofenozid, metoksifenozid, tebufenozid, azadirahtin; c) juvenoidi: npr. piriproksifen, metopren, fenoksikarb; d) inhibitori biosinteze lipida: npr. spirodiklofen, spiromesifen ili spirotetramat; ;A.5. Jedinjenja agonisti/antagonisti nikotinskog receptora (nikotinoidni insekticidi ili neonikotinoidi): npr. klotianidin, dinotefuran, imidakloprid, tiametoksam, nitenpiram, acetamiprid, tiakloprid ili jedinjenje tiazola formule Pl ;N ;NO? ;A.6. Jedinjenja antagonisti GABA: npr. acetoprol, endosulfan, etiprol, fipronil, vaniliprol, pirafluprol, piriprol, 5-amino-3-(aminotiokarbonil)-l-(2,6-dihloro-4-trifluorometilfenil)-4-(trifluorometilsulfinil)-pirazol; ;A.7. Makrociklični laktonski insekticidi: abamektin, emamektin, milbemektin, lepimektin, spinosad, ;A.8. Inhibitori mitohondrijalnog kompleksa I transporta elektrona (METI I jedinjenja): npr. fenazahin, piridaben, tebufenpirad, tolfenpirad, flufenerim; ;A.9. Inhibitori mitohondrijalnog kompleksa II i/ili kompleksa III transporta elektrona (METI II i III jedinjenja): npr. acehinocil, fluaciprim, hidrametilnon; ;A. 10. Dekuplujuća jedinjenja: npr. hlorfenapir; ;A. 11. Jedinjenja inhibitori oksidativne fosforilacije: ciheksatin, diafentiuron, fenbutatin oksid, propargit; ;A.12. Jedinjenja inhibitori presvlačenja: npr. ciromazin; ;A. 13. Jedinjenja inhibitori mešane funkcije oksidaze: npr. piperonil butoksid; ;A.14. Jedinjenja blokatori natrijumovih kanala: npr. indoksakarb, metaflumizon, ;A. 15. Razno: benklotiaz, bifenazat, kartap, flonicamid, piridalil, pimetrozin, sumpor, tiociklam, flubendiamid, cienopirafen, flupirazofos, ciflumetofen, amidoflumet, jedinjenja formule P2: ;gde su svako X i Y nezavisno halogen, naročito hlor; W je halogen ili Ci-C2-haloalkil, naročito trifluorometil; ;R<1>je CrC6-alkil, C2-C5-alkenil, C2-C6-alkinil, Ci-C4-alkoksi-Ci-C4-alkil ili C3-C6-cikloalkil, gde svaki od njih može biti supstituisan sa 1, 2, 3, 4 ili 5 atoma halogena; naročito R<1>je metil ili etil; ;R<2>i R<3>su Cj-C6-alkil, naročito metil, ili mogu da formiraju zajedno sa susednim atomom ugljenika C3-Cć-cikloalkil grupu, naročito ciklopropil grupu, koja može da nosi 1, 2 ili 3 atoma halogena, primeri obuhvataju 2,2- dihlorociklopropil i 2,2-dibromociklopropil; i R4 je vodonik ili Cj-Cć-alkil, naročito vodonik, metil ili etil; ;jedinjenja antranilamida formule P3 ; ;gde je A<1>jednako CH3, Cl, Br, I, X je C-H, C-Cl, C-F ili N, Y'je F, Cl, ili Br, Y" je F, Cl, CF3, B<1>je vodonik, Cl, Br, I, CN, B2 je Cl, Br, CF3, OCH2CF3, OCF2H, i RB je vodonik, CH3ili CH(CH3)2; ;i jedinjenja malononitrila kao što je opisano u JP 2002 284608, WO 02/89579, WO 02/90320, WO 02/90321, WO 04/06677, WO 04/20399 ili JP 2004/99597. ;Pogodna jedinjenja pesticidi takođe obuhvataju mikroorganizme kao što suBacillus;thuringiensis, Bacillus tenebrionisiBacillus subtilis.;Prethodno navedene kompozicije su naročito korisne za zaštitu biljaka od infestacije navedenim štetočinama i takođe za zaštitu biljaka od infekcija fitopatogenim gljivama ili za borbu protiv ovih štetočina /gljiva kod infestiranih /inficiranih biljaka. ;Međutim, jedinjenja formule I su takođe pogodna za tretman semena. Primena na semena se izvodi pre setve, bilo direktno na semena ili posle pregerminacije semena. ;Kompozicije koje su korisne za tretman semena su npr.: ;A Rastvorljivi koncentrati (SL, LS) ;D Emulzije (EW, EO, ES) ;E Suspenzije (SC, OD, FS) ;F Granule koje su raspršive u vodi i granule koje su rastvorljive u vodi (WG, SG) ;G Praškovi koji su raspršivi u vodi i praškovi koji su rastvorljivi u vodi (WP, SP, WS) H Praškovi za prašenje (DP, DS) ;Poželjne FS formulacije jedinjenja formule I za tretman semena obično sadrže od 0.5 do 80% aktivnog sastojka, od 0,05 do 5% sredstva za vlaženje, od 0.5 do 15% raspršivog sredstva, od 0,1 do 5% sredstva za zgušnjavanje, od 5 do 20% sredstva protiv zamrzavanja, od 0,1 do 2% sredstva protiv penušanja, od 1 do 20% pigmenta i/ili boje, od 0 do 15% lepljivog /adhezionog sredstva, od 0 do 75% sredstva za punjenje/nosača, i od 0,01 do 1% konzervansa. ;Pogodni pigmenti ili boje za formulacije za tretman semena su pigment plavi 15:4, pigment plavi 15:3, pigment plavi 15:2, pigment plavi 15:1, pigment plavi 80, pigment žuti 1, pigment žuti 13, pigment crveni 112, pigment crveni 48:2, pigment crveni 48:1, pigment crveni 57:1, pigment crveni 53:1, pigment narandžasti 43, pigment narandžasti 34, pigment narandžasti 5, pigment zeleni 36, pigment zeleni 7, pigment beli 6, pigment braon 25, bazna ljubičasta 10, bazna ljubičasta 49, kisela crvena 51, kisela crvena 52, kisela crvena 14, kisela plava 9, kisela žuta 23, bazna crvena 10, bazna crvena 108. ;Lepljiva / adheziona sredstva se dodaju da bi se poboljšala adehzija aktivnih materijala na semenima posle tretmana. Pogodni adhezivi su blok kopolimeri EO/PO površinski aktivna sredstva, ali takođe i polivinilalkoholi, polivinilpirolidoni, poliakrilati, polimetakrilati, polibuteni, poliizobutileni, polistiren, polietilenamini, polietilenamidi, polietilenimini (Lupasol®, Polvmin®), polietri i kopolimeri izvedeni od ovih polimera. ;Za primenu protiv mrava, termita, osa, muva, komaraca, cvrčaka ili bubašvaba, jedinjenja formule I se poželjno koriste u kompozicijama mamca. ;Mamac može biti tečan, čvrst ili polu-čvrst preparat (npr. gel). Čvrsti mamci mogu biti formirani u različite oblike pogodne za odgovarajuće primene npr. granule, blokove, štapiće, diskove. Tečni mamci se mogu napuniti u različite uređaje da bi se osigurala odgovarajuća primena, npr. otvorene kontejnere, uređaje za prskanje, izvore kapljica ili izvora za isparavanje. Gelovi mogu biti zasnovani na vodenim ili uljanim matriksima i mogu biti formulisani prema određenim potrebama i to prema lepljivosti, zadržavanju vlage ili karakteristikama starenja. ;Mamac korišćen u kompoziciji je proizvod koji je dovoljno privlačan stimulisanim insektima kao što su mravi, termiti, ose, muve, komarči, cvrčci itd. ili bubašvabe, kako bi ga ti insekti pojeli. Privlačnost može biti podešavana primenom stimulanata ishrane ili polnih feromona. Stimulanti ishrane su izabrani, na primer, ali ne isključivo, od životinjskih i/ili biljnih proteina (mesni-, riblji- ili krvni obrok, delovi insekata, žumance jajeta), od masti i ulja životinjskog i/ili biljnog porekla, ili mono-, oligo- ili poliorganosaharida, naročito od saharoze, laktoze, fruktoze, dekstroze, glukoze, škroba, pektina ili čak melase ili meda. Sveži ili raspadajući delovi voća, kultura, biljaka, životinja, insekata ili specifični njihovi delovi mogu takođe da služe kao stimulant za hranjenje. Poznato je da su polni feromoni sa većom specifičnošću za insekte. Specifični feromoni su opisani u literaturi i poznati su stručnjacima iz date oblasti tehnike. ;Formulacije jedinjenja formule I kao aerosolovi (npr. u limenkama za prskanje), uljani sprejevi ili sprejevi na pumpu su visoko pogodni za ne-profesionalnog korisnika za kontrolu štetočina kao što su muve, buve, krpelji, komarči ili bubašvabe. Recepti za aerosol su poželjno sastavljeni od aktivnog jedinjenja, rastvarača kao što su niži alkoholi (npr. metanol, etanol, propanol, butanol), ketoni (npr. aceton, metil etil keton), parafmski ugljovodonici (npr. kerozin) sa tačkom ključanja u opsegu od približno 50 do 250°C, dimetil-formamid, N-metilpirolidon, dimetil sulfoksid, aromatični ugljovodonici kao što su toluen, ksilen, voda, pored toga pomoćna sredstva kao što su emulgatori kao što su sorbitol monooleat, oleil etoksilat koji ima 3-7 mola etilen oksida, etoksilat masnog alkohola, parfemska ulja kao što su etarska ulja, estri srednjih masnih kiselina sa nižim alkoholima, aromatična karbonil jedinjenja, ako je pogodno stabilizatori kao što su natrijum benzoat, amfoterna površinski aktivna sredstva, niži epoksidi, trietil ortofonniat i, ako je potrebno, propelante kao što su propan, butan, azot, komprimovani vazduh, dimetil etar, ugljen dioksid, azot oksid ili smeše ovih gasova. ;Forumulacije uljanog spreja se razlikuju od recepata za aerosol po tome što se ne koriste propelanti. ;Jedinjenja formule I i njegove odgovarajuće kompozicije takođe se mogu koristiti u kalemima protiv komaraca i dimnim kalemima, dimnim kertridžima, isparavajućim pločama ili dugotrajnim isparivačima i takođe u papiru protiv moljaca, jastučićima protiv moljaca ili drugim isparivačkim sistemima koji su nezavisni od toplote. ;Jedinjenja formule I i njegove kompozicije mogu se koristiti za zaštitu ne-živog materijala, naročito materijala na bazi celuloze kao što su drveni materijali npr. drveće, drvene ograde, pragovi, itd. i građevinama kao što su kuće, sporedne zgrade, fabrike, ali takođe građevinski materijali, nameštaj, koža, vlakna, artikli od vinila, električne žice i kablovi itd. od mrava i/ili termita, i za kontrolu mrava i termita od nanošenja štete kulturama ili ljudima (npr. kada štetočine navale u kuće i javne objekte). Jedinjenja formule I se primenjuju ne samo na okolnu površinu zemljišta ili ispod zemlje u cilju zašptite drvenih materijala, već se ona takođe mogu primenjivati na artikle od drvene građe kao što su površine podzemnog betona, stubovi u zidu, grede, šperploče, nameštaj, itd., drveni artikli kao što su iverica, daske od oplemenjene iverice, itd. i artikli od vinila kao što su obložene električne žice, listovi od vinila, toplotni izolacioni materijal kao što su pene od stirena, itd. U slučaju primene protiv mrava koji nanose štetu kulturama ili ljudima, sredstvo za kontrolu mrava prema predstavljenom pronalasku se primenjuje na kulture ili okolno zemljište, ili se direktno primenjuje na mravinjak ili slično. ;U postupcima prema pronalasku štetočine se kontrolišu dovođenjem u kontakt ciljnog parazita/štetočine, njegovih zaliha hrane, staništa, legla ili položaja sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog od jedinjenja I, ili njegovog N-oksida ili soli, ili sa kompozicijom, koja sadrži pesticidno efikasnu količinu najmanje jednog jedinjenja I, ili njegovog N-oksida ili soli. ;"Položaj" označava stanište, leglo, biljku, seme, zemljište, površinu, materijal ili životnu sredinu u kojoj štetočina ili parazit raste ili može da raste. ;Uopšteno, "pesticidno efikasna količina" označava količinu aktivnog sastojka koja je potrebna da bi se postigao primetan efekat na rast, uključujući efekte nekroze, smrti, retardacije, prevencije i uklanjanja, destrukcije, ili na drugi način smanjenja pojave i aktivnosti ciljnog organizma. Pesticidno efikasna količina može da varira za različita jedinjenja /kompozicije koji se koriste u pronalasku. Pesticidno efikasna količina kompozicije takođe će varirati prema preovlađujućim uslovima, kao što je željeni pesticidni efekat i trajanje, vremenske prilike, ciljna vrsta, položaj, način primene, i slično. ;Jedinjenja prema pronalasku takođe se mogu primenijvati preventivno na mesta na kojima se očekuje pojava štetočina. ;Jedinjenja formule I takođe se mogu koristiti za zaštitu rastućih biljaka od napada ili infestacije štetočinama dovođenjem u kontakt biljke sa pesticidno efikasnom količinom jedinjenja formule I. Kao takvo, "dovođenje u kontakt" obuhvata kako direktan kontakt (primena jedinjenja /kompozicija direktno na štetočinu i/ili biljku - tipično na listove, stablo ili korenove biljke) i indirektni kontakt (primena jedinjenja /kompozicija na položaj štetočine i/ili biljke). ;Jedinjenja I se koriste tretiranjem gljiva, štetočina ili biljaka, semena, materijala ili zemljišta koji se žele zaštiti od napada gljiva ili napada štetočina sa fungicidno ili pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog aktivnog jedinjenja I, njegovog N-oksida ili soli. Primena se može izvesti kako pre taklo i posle infekcije/infestacije materijala, biljaka ili semena gljivama ili štetočinama. ;Kada se koriste u zaštiti biljaka, primenjivane količine su, u zavisnosti od vrste željenog efekta, u opsegu od 0.1 g do 4000 g po hektaru, poželjno od 25 g do 600 g po hektaru, poželjnije od 50 g do 500 g po hektaru. ;U tretmanu semena, stope primene aktivnih jedinjenja su generalno od 0.001 g do 100 g po kg semena, poželjno od 0.01 g do 50 g po kg semena, naročito od 0.01 g do 2 g po kg semena. ;U slučaju tretmana zemljišta ili primene na stanište ili gnezdo štetočine, količina aktivnog sastojka je opsegu od 0.0001 do 500 g na 100 m<2>, poželjno od 0.001 do 20 g na 100 m2. ;Uobičajene stope primene u zaštiti materijala su, na primer, od 0.01 g do 1000 g aktivnog jedinjenja na m<2>tretiranog materijala, poželjno od 0.1 g do 50 g na m<2>. ;Insekticidne kompozicije za primenu u impregniranju materijala tipično sadrže od 0.001 do 95 masenih %, poželjno od 0.1 do 45 masenih %, i poželjnije od 1 do 25 masenih % najmanje jednog repelenta i / ili insekticida. ;Za primenu u kompozicijama mamca, tipičan sadržaj aktivnog sastojka je od 0.001 masenih % do 15 masenih %, poželjno od 0.001 masenih % do 5 masenih % aktivnog jedinjenja. ;Za primenu u kompozicijama spreja, sadržaj aktivnog sastojka je od 0.001 do 80 masenih %, poželjno od 0.01 do 50 masenih % i najpoželjnije od 0.01 do 15 masenih %. ;Kada se koristi u zaštiti materijala ili uskladištenih proizvoda, količina primenjenog aktivnog jedinjenja zavisi od vrste površine na kojoj se vrši primena i do željenog efekta. Količine koje se uobičajeno primenjuju u zaštiti materijala su, na primer, 0.001 g do 2 kg, poželjno 0.005 g do 1 kg, aktivnog jedinjenja po kubnom metru tretiranog materijala. ;Pod spoljašnjim uslovima, stopa primene aktivnog jedinjenja za kontrolu štetočina je od 0.1 do 2.0, poželjno od 0.2 do 1.0 kg/ha. ;Aktivnim jedinjenjima se mogu dodati različiti tipovi ulja, sredstava za vlaženje, adjuvanata, herbicida, fungicida, drugih pesticida ili baktericida, ako je pogodno ne pre, već neposredno pre primene (rezervoar za mešanje). Ova sredstva se mogu pomešati sa sredstvima prema pronalasku u masenom odnosu od 1:100 do 100:1, poželj no 1:10 do 10:1. ;Adjuvanti koji se mogu koristiti su naročito organski modifikovani polisiloksani kao što su Break Thru S 240<®>; alkoholni alkoksilati kao što su Atplus 245<®>, Atplus MBA 1303<®>, Plurafac LF 300<®>i Lutensol ON 30<®>; EO/PO blok polimeri, na primer Pluronic RPE 2035<®>i Genapol B<®>; alkoholni etoksilati kao što je Lutensol XP 80<®>; i dioktil sulfosukcinat natrijum kao što je Leophen RA<®>. ;Jedinjenja formule I, njihovi N-oksidi i veterinarski prihvatljive soli kao i kompozicije koje ih sadrže takođe se mogu koristiti za kontrolu i prevenciju infestacija i infekcija kod životinja uključujući toplokrvne životinje (uključujući ljude) i ribe. Ona su na primer pogodna za kontrolu i prevenciju infestacija i infekcija kod sisara kao što su goveda, ovca, svinja, kamile, jelen, konji, prasići, pernata živina, zečevi, koze, psi i mačke, bivol, magarci, jelen lopatar i irvas, i takođe kod životinja sa krznom kao što su kanadska kuna, činčila i rakun, ptice kao što su kokoške, guske, ćurke i patke i ribe kao što su slatkovodne i morske ribe kao što su pastrmka, šaran i jegulje. ;Infestacije kod toplokrvnih životinja i riba obuhvataju, ali bez ograničenja na, uši, vaši, krpelje, larve muva koje parazitiraju u nosnoj šupljini, Hipoboscidae, muve koje ujedaju, prave muve, muve, larve muva koje izlivaju mviasis, grinje, komarce i buve. ;Jedinjenja formule I i kompozicije koje ih sadrže su pogodni za sistemsku i/ili ne-sistemsku kontrolu ekto- i/ili endoparazita. Ona su aktivna protiv svih ili nekih razvojnih stadij uma. ;Primena se može izvoditi kako profilaktički tako i terapeutski. Primena aktivnih jedinjenja se izvodi direktno ili u obliku pogodnih preparata, oralno, topikalno/dermalno ili parenteralno. ;Za oralnu primenu na toplokrvne životinje, jedinjenja formule 1 mogu biti formulisana kao hrana za životinje, unapred pripremljena smeša hrane za životinje, koncentrati hrane za životinje, pilule, rastvori, paste, suspenzije, doze leka za životinje, gelovi, tablete, bolusi i kapsule. Pored toga. jedinjenja formule I mogu biti primenjivana na životinje u njihovoj vodi za piće. Za oralnu primenu, izabrani oblik doze bi trebalo da obezbedi životinju sa 0.01 mg/kg do 100 mg/kg telesne težine životinje na dan jedinjenja formule I, poželjno sa 0.5 mg/kg do 100 mg/kg telesne težine na dan. ;Alternativno, jedinjenja formule I, njihovi N-oksidi i soli mogu se primenjivati na životinje parenteralno, na primer, intraruminalnom, intramuskularnom, intravenoznom ili subkutanom injekcijom. Jedinjenja formule I mogu biti raspršena ili rastvorena u fiziološki prihvatljivom nosaču za subkutanu injekciju. Alternativno, jedinjenja formule 1 mogu biti formulisana u implant za subkutanu primenu. Pored toga, jedinjenja formule I mogu se primenjivati transdermalno na životinje. Za parenteralnu primenu, izabrani oblik doze bi trebalo da obezbedi životinju sa 0.01 mg/kg do 100 mg/kg telesne težine životinje na dan jedinjenja formule I. ;Jedinjenja formule I takođe se mogu primenjivati topikalno na životinje u obliku tečnosti za umakanje, praha, praškova, ogrlica, medaljona, sprejeva, šampona, formulacija za nanošenje tačke količine i formulacija za posipanje i u mastima ili emulzijama ulje-u-vodi ili voda-u-ulju. Za topikalnu primenu, tečnosti za umakanje i sprejevi obično sadrže 0.5 ppm do 5,000 ppm i poželjno 1 ppm do 3,000 ppm jedinjenja formule I. Pored toga, jedinjenja formule I mogu biti formulisana kao markeri za uši za životinje, naročito za četvoronošce kao što su goveda i ovce. ;Pogodni preparati su: ;- Rastvori kao što su oralni rastvori, koncentrati za oralnu primenu posle razblaženja, rastvori za primenu na koži ili u telesnim šupljinama, formulacije za posipanje, gelovi; - Emulzije i suspenzije za oralnu i dermalnu primenu; polu-čvrsti preparati; - Formulacije u kojima je aktivno jedinjenje pripremljeno u bazi od masti ili u bazi od emulzije ulje-u-vodi ili voda-u-ulju; - Čvrsti preparati kao što su praškovi, prethodno pripremljene smeše ili koncentrati, granule, pelete, tablete, bolusi, kapsule; aerosolovi i inhalanti, i oblikovani artikli koji sadrže aktivno jedinjenje. ;Generalno je povoljno koristiti čvrste formulacije koje oslobađaju jedinjenja formule I u ukupnoj količini od 10 mg/kg do 300 mg/kg, poželjno 20 mg/kg do 200 mg/kg. Aktivna jedinjenja takođe se mogu koristiti kao smeša sa sinergističkim jedinjenjima ili sa drugim aktivnim jedinjenjima koja deluju protiv patogenih endo- i ektoparazita. ;Uopšteno, jedinjenja formule I se primenjuju u paraziticidalno efikasnoj količini - koja označava količinu aktivnog sastojka koja je potrebna da bi se postigao primetan efekat na rast, uključujući efekte nekroze, smrti, retardacije, prevencije i uklanjanja, destrukcije, ili na drugi način smanjenja pojave i aktivnosti ciljnog organizma. Paraziticidalno efikasna količina može da varira za različita jedinjenja / kompozicije koje se koriste u pronalasku. Paraziticidalno efikasna količina kompozicija takođe će da varira prema preovlađujućim uslovima kao što su željeni paraziticidalni efekat i trajanje, ciljna vrsta, način primene i slično. ;Primeri sinteze ;Postupci opisani u primerima sinteze u daljem tekstu korišćeni su za pripremu dodatnih jedinjenja I odgovarajućom modifikacijom početnih jedinjenja. Tako dobijena jedinjenja su navedena u tabelama u daljem tekstu, zajedno sa fizičkim podacima. ;Primer 1: Priprema N-(piridin-4-ilmetil)-4'-cijanobifenil-4-sulfonamida ;0.73 g trietilamina je dodato u rastvor 2 g 4'-cijanobifenil-4-sulfonil hlorida (videti EP-A 483 667) u 80 ml dietil etra, i nakon ovoga sledi dodavanje rastvora 0.78 g 4-(aminometil)piridina u 15 ml dioksana. Posle 18 časova mešanja na oko 23°C, rastvarač je izdestilovan i ostatak je podvrgnut hromatografiji na silika gelu (smcša metil terc-butil etra[MtBE]/metanola). Ovim je dobijeno 0.9 g jedinjenja iz naslova sa t.t. 198-202°C. ;Primer 2: Priprema N-(piridin-4-ilmetil)-2'-hlorobifenil-4-sulfonamida ;2a: 4-jodo-N-piridin-4-ilmetilfenilsulfonamid ;Na 0-5°C, 7 ml piridina je dodato u rastvor 50 g 4-jodofenilsulfonil hlorida u 400 ml dietil etra, i nakon ovoga je ukapavanjem dodavan rastvor 17.8 g 4-(aminometil)piridina u 20 ml dioksana. Posle 18 časova mešanja na 23°C, talog je otfiltriran, ispran razblaženim rastvorom NaHC03i zatim sušen. Preostalo je 29.9 g jedinjenja iz naslova sa t.t. od 174-176°C. ;2b: N-(piridin-4-ilmetil)-2'-hlorobifenil-4-sulfonamid ;4.2 g 2-hlorofenilorganoborne kiseline i zatim rastvor 7.1 g Na^COsu 100 ml vode dodati su u rastvor 5 g sulfonamida iz Primera 2a u 200 ml tetrahidrofurana (THF). Posle dodavanja 1 g paladijum acetata i oko 100 mg Pd[P(fenil)]3, smeša je zagrevana pod refluksom u trajanju od 5 časova i zatim dodata u vodu. Posle ekstrakcije sa metil-terc-butil etrom, organske faze su isprane vodom i zatim osušene, i rastvarač je uklonjen. Ostatak je dao, posle hromatografije na silika gelu (smeša metil-terc-butil etra/metanola), 3.8 g jedinjenja iz naslova sa t.t. 138-141°C. ;Primer 3: Priprema 4'-cijanobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(2-metoksipiridin-4-il-metil)amida ;3a: 2-metoksi-izonikotinonitril ; ;Na 5-10°C, rastvor 60 g (0.433 mol) 2-hloro-izonikotinonitrila u 200 ml dimetilformamida je ukapavanjem dodat u 25 g (0.46 mol) čvrstog natrijum metoksida u 100 ml dimetilformamida. Zatim, smeša je mešana 2 časa na 5°C i zatim 12 časova na 23°C. Reakciona smeša je sipana na vodu i zatim ekstrahovana sa metil terc-butil etrom. Kombinovane organske faze su isprane vodom i sušene. Rastvarač je uklonjen na sniženom pritisku. Prinos: 47.5 g korisnog proizvoda. 'H-NMR (u CDC13): 5 [ppm] = 4.0 (s), 6.9 (s), 7.9 (m) i 8.3 (m). ;3b: C-(2-metoksipiridin-4-il)metilamin ; ;Rastvor 57.5 g (0.42 mol) 2-metoksi-izonikotinonitrila iz Primera 3a u 1,000 ml etanola tretiran je sa 500 ml 25% vodenog rastvora amonijaka. Hidrogenacija je zatim izvedena u trajanju od 7 časova u prisustvu 14 g Pd/C (10%) na 0-5°C i na pritisku od 0.1 bara. Posle filtracije i uklanjanja rastvarača, ostatak je sipan u metilen dihlorid. Zatim je jednom ispran vodom, osušen i rastvarač je uklonjen na sniženom pritisku. Ostatak je podvrgnut hromatografiji sa metil terc-butil etrom preko silika gela. Prinos: 17 g korisnog proizvoda u obliku ulja. ;1 H-NMR (u CDC13): 5 [ppm] = 3.7 (s), 3.9 (s), 6.7 (s), 6.8 (m) i 8.1 (m). ;3c: 4-Jodo-N-(2-metoksipiridin-4-ilmetil)benzolsulfonamid ; 40 g (0.29 mol) C-(2-metoksipiridin-4-il)metilamina iz Primera 3b u 150 ml acetonitrila je mešano na 0-5°C sa 29.4 g (0.29 mol) trietilamina. Ovome je ukapavanjem dodavan rastvor 79.7 g (0.263 mol) 4-jodofenilsulfonil hlorida u 300 ml acetonitrila i smeša je mešana 18 časova na 23°C. Smeša je zatim filtrirana i filtrat je isparavan. Ostatak je pomešan sa vodom i mešan četiri časa. Dobijeni proizvod je otfiltriran, nakon čega je ispran sa malo metilen dihlorida i osušen. Prinos: 43 g korisnog proizvoda. 'H-NMR (u d<6->dimetilsulfoksidu): 8 [ppm] = 3.8 (s), 4.0 (s), 7.5 (m), 7.9 (m) i 8.4 (m). 3d: 4 -Cijanobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(2-metoksipiridin-4-ilmetil)amid ;Rastvor 25 g (0.061 mol) 4-jodo-N-(2-metoksipiridin-4-ilmetil)benzolsulfonamida iz Primera 3c u 300 ml tetrahidrofurana mešan je sa 18.18 g (0.122 mol) 4-cijanofenilorganoborne kiseline i zatim sa 32.8 g (0.30 mol) natrijum karbonata u 130 ml vode. Posle dodavanja 0.6 g [l,4-bis-(difenilfosfino)-butan]-paladijum(II) hlorida, smeša je refluksovana 2 časa i zatim dodata u vodu. Posle ekstrakcije sa metil terc-butil etrom, organske faze su isprane vodom, zatim sušene i solobođene od rastvarača. Ostatak je mešan sa malom količinom metilen dihlorida, razdvojen i osušen. Prinos: 20.4 g korisnog proizvoda; t.t.: 120-125°C. ;Primer 4: Priprema 4-Hlorobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(3-metoksipiridin-4-il-metil)amida ;4a: 3-metoksi-izonikotinonitril ; ;Na 5°C, rastvor 62.8 g (0.453 mol) 3-hloro-izonikotinonitrila (za pripremu videti J. Heterocvclic Chem. 15, 683 (1978)) u 200 ml dimetilformamida ukapavanjem je dodavan u 26.3 g (0.48 mol) čvrstog natrijum metoksida u 100 ml dimetilformamida. Zatim, smeša je mešana 2 časa na 5°C i zatim 18 časova na 23°C. Reakcioni rastvor je sipan na vodu i zatim ekstrahovan sa metil terc-butil etrom. Kombinovane organske faze su isprane vodom, sušene i rastvarač je uklonjen na sniženom pritisku. Prinos: 39.5 g korisnog proizvoda. 'H-NMR (u CDC13): 5 [ppm] = 4.0 (s), 7.5 (m), 8.4 (m) i 8.5 (s). ;4b: C-(3-metoksipiridin-4-il)metilamin ; ;Rastvor 34 g (0.254 mol) 3-metoksi-izonikotinonitrila iz Primera 4a u 1,000 ml etanola tretiran je sa 336 ml 25% vodenog rastvora amonijaka, nakon čega je izvedena hidrogenacija u trajanju od 6.5 časova u prisustvu 18 g Pd/C (10%) na 0-5°C i na pritisku od 0.1 bara. Čvrste supstance su zatim otfiltrirane. Filtrat je isparavan. Ostatak je sipan u metilen dihlorid. Organska faza je jednom isprana vodom, zatim sušena i rastvarač je konačno uklonjen na sniženom pritisku. Posle hromatografije na silika gelu primenom metil terc-butil etra kao rastvarača, dobijeno je 26.9 g korisnog proizvoda u obliku ulja. ;'H-NMR (u CDCI3): 5 [ppm] = 3.7 (s), 3.9 (s), 7.2 (m) i 8.3 (m). ;4c: 4-Hlorobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(3-metoksipiridin-4-ilmetil)amid ; 8 g (0.059 mol) C-(3-metoksipiridin-4-il)metilamina iz Primera 4b u 100 ml acetonitrila pomešano je na 0-5°C sa 5.9 g (0.057 mol) trietilamina. Ovome je ukapavanjem dodavan rastvor od 15.15 g (0.052 mol) 4-hlorobifenil-4-sulfonil hlorida u 100 ml acetonitrila. Reakciona smeša je zatim mešana dodatnih 18 časova na 23°C, nakon čega su čvrste supstance otfiltrirane. Filtrat je isparavan. Ostatak je mešan 7 časova sa vodom/n-pentanom. Čvrsti deo je zatim odvojen, ispran sa malo metil terc-butil etra i osušen. Prinos: 14.3 g korisnog proizvoda; t.t.: 127-131°C. ;Primer 5: Priprema 2,2,4'-trifluorobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(piridin-4-il-metil)-amida ;5a: 4-Bromo-3-fluoro-N-piridin-4-ilmetilbenzolsulfonamid ; 2.17 g (0.020 mol) pikolinamina u 80 ml acetonitrila mešano je na 0-5°C sa 2 g (0.020 mol) trietilamina. Ovome je ukapavanjem dodavan rastvor od 15.15 g (0.052 mol) 4-bromo-3-fluoro-fenil-sulfonil hlorida u 20 ml acetonitrila. Zatim, reakciona smeša je mešana još 18 časova na 23°C i zatim isparavana. Ostatak je mešan sa vodom. Posle mešanja od 3 časa, čvrsti deo je odvojen, ispran n-pentanom i sušen. Prinos: 6.1 g korisnog proizvoda. 'H-NMR (u d<6->dimetilsulfoksidu): 5 [ppm] = 4.1 (s), 7.2 (s), 7.6 (m), 7.7 (m), 7.9 (m), 8.5 (m) i 8.6 (m). 5b: 2,2,4-Trifluorobifenil-4-(sulfonska kiselina)-(piridin-4-ilmetil)amid ;Rastvor od 0.5 g (1.4 mmol) 4-bromo-3-fluoro-N-piridin-4-ilmetilbenzolsulfonamida iz Primera 5a u 80 ml tetrahidrofurana mešan je sa 0.46 g (2.9 mmol) 2,4-difluorofenilorganoboronne kiseline i zatim sa 0.78 g (7.2 mmol) natrijum karbonata u 30 ml vode. Posle dodavanja 0.1 g [l,4-bis-(difenilfosfino)butan]-paladijum(II) hlorida, smeša je refluksovana 5 časova i zatim dodata u vodu. Posle ekstrakcije sa metil terc-butil etrom, organska faza je isprana vodom, zatim je sušena i oslobođena od rastvarača. Ostatak je podvrgnut hromatografiji sa metil terc-butil etrom preko silika gela. Prinos: 90 mg korisnog proizvoda. 1 H-NMR (u d<6->dimetilsulfoksidu): 5 [ppm] = 4.2 (s), 7.2 (m), 7.4-7.7 (m), 8.4 (m) i 8.6 (m). ;Dodatni bifenilsulfonamidi I, koji su pripremljeni ili mogu biti pripremljeni na način sličan postupcima opisanim u Primerima 1 do 5, navedeni su u sledećim tabelama B) i C): ;Primeri delovanja protiv štetnih gljiva ;Fungicidno delovanje jedinjenja formule I pokazano je sledećim eksperimentima: Aktivna jedinjenja su formulisana posebno ili zajedno kao osnovni rastvor sa 0.25 masenih % aktivnog jedinjenja u acetonu ili DMSO. 1 maseni % emulgatora Uniperol EL (sredstvo za vlaženje koje ima emulgujuće i raspršujuće delovanje na bazi etoksilovanih alkilfenola) dodat je ovom rastvoru i razblažen sa vodom do željene koncentracije. ;Primer primene 1 - Delovanje protiv ranog truljenja paradajza uzrokovano vrstom ;Alternaria solani;Listovi biljaka soja "Golden Queen" zasađenih u saksije su prskani sve dok nisu postali potpuno vlažni vodenom suspenzijom koja ima koncentraciju aktivnog jedinjenja navedenu u daljem tekstu. Sledećeg dana, listovi su inficirani vodenom suspenzijom spora vrsteAlternaria solaniu 2% rastvoru biomalta koji ima gustinu od 0.17 x 10<6>spora/ml. Biljke su zatim postavljene u komoru zasićenu vodenom parom na temperature između 20 i 22°C. Posle 5 dana, bolest na netretiranim, ali inficiranim kontrolnim biljkama se razvila do takvog stepena da se infekcija može odrediti vizuelno u %. ;U ovom testu, biljke koje su tretirane sa 250 ppm jedinjenja 1-5, 1-6, 1-8, 1-9, 1-10, I-12,1-15,1-16,1-24,1-45,1-56,1-61,1-63,1-64,1-65 ili 1-68 pokazale su infekciju od ne više od 20%, pri čemu su netretirane biljke bile 90% inficirane. ;Primer primene 2: Delovanje protiv kasnog truljenja paradajza uzrokovanog vrstomPhytophthora infestans,zaštitni tretman ;Listovi biljaka paradajza zasađenih u saksije su prskani dok nisu postali potpuno vlažni vodenom suspenzijom koja ima koncentraciju aktivnih jedinjenja navedenu u daljem tekstu. Sledećeg dana, listovi su inficirani vodenom suspenzijom sporangija vrstePhytophthora infestans.Biljke su zatim postavljene u komoru zasićenu vodenom parom na temperature između 18°C i 20°C. Posle 6 dana, kasno truljenje na netretiranim, ali inficiranim kontrolnim biljkama razvilo se do takvog stepena da bi se infekcija mogla odrediti vizuelno u %. ;U ovom testu, biljke koje su tretirane sa 250 ppm jedinjenja 1-5,1-6,1-8 do 1-12,1-15, 1-16,1-21,1-23,1-24,1-43,1-45,1-46,1-48,1-53,1-54,1-56,1-57,1-58,1-61,1-63 do 1-68,1-78, 1-84,1-87 ili 1-88 pokazale su infekciju od ne više od 20%, pri čemu su netretirane biljke bile 90% inficirane. ;Primer primene 3: Lekovito dejstvo protiv braon rđe pšenice uzrokovane vrstom ;Puccinia recondita;Listovi sadnica pšenice soja "Kanzler" zasađene u saksije inokulisani su suspenzijom spora braon rđe{ Puccinia recondita).Saksije su zatim postavljene u komoru sa visokom atmosferskom vlažnošću (90-95%) na 20-22°C u trajanju od 24 časa. U toku tog vremena, spore su isklijale i inicajlne hife su prodrle u lisno tkivo. Sledećeg dana, inficirane biljke su prskane sve dok nisu bile potpuno vlažne vodenom suspenzijom koja ima koncentraciju aktivnog jedinjenja navedenu u daljem tekstu. Suspenzija ili emulzija je pripremljena kao što je opisano u prethodnom tekstu. Pošto se omotač nanesen prskanjem osušio, testirane biljke su kultivisane u staklenoj bašti na temperaturama između 20 i 22°C i na 65 do 70% relativne atmosferske vlažnosti u trajanju od 7 dana. Zatim je određivan stepen razvoja gljive izazivača rđe na listovima. ;U ovom testu, biljke koje su tretirane sa 250 ppm jedinjenja 1-24,1-46,1- 47, 1-48,1-58,1-63 do 1-65,1-69 ili 1-87 pokazale su infekciju od ne više od 20%, pri čemu su netretirane biljke bile 90% inficirane. ;Delovanje jedinjenja formule I protiv opasnih štetočina pokazano je sledećim eksperimentima: ;1. Lisna vaš pamuka( Aphis gossypii),pomešani životni stadijumi ;Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu / vodi i 100 ppm Kinetic® površinski aktivnog sredstva. ;Biljke pamuka na stadijumu kotiledona infestirane su pre tretmana postavljanjem teško infestiranog lista iz glavne kolonije lisnih vaši na vrh svakog kotiledona. Lisne vaši su ostavljene da preko noći pređu na kotiledone i list domaćin je uklonjen. Infestirani kotiledoni su zatim potopljeni i mešani u test rastvoru u trajanju od 3 sekunde i ostavljeni da se suše u dimnoj komori. Testirane biljke su održavane pod fluorescentnom svetlošću u 24-časovnom fotoperiodu na 25°C i 20-40% relativne vlažnosti. Mortalitet lisnih vaši na tretiranim biljkama, u odnosu na mortalitet na netretiranim biljkama, određivanje posle 5 dana. ;2. Južni pamučni moljac( Spodoptera eridania),druga-treća instar larva ;Aktivna jedinjenja su formulisana kao 10.000 ppm rastvor u smeši 35% acetona i vode, koji je razblažen vodom, ako je potrebno. ;Listovi Sieva lima pasulja, rašireni do prvih pravih listova, su potopljeni i mešani u test rastvoru u trajanju od 3 sekunde i zatim ostavljeni da se suše u dimnoj komori. Tretirana biljka je zatim postavljena u 25-cm plastične perforirane kesice sa patent zatvaračem, deset drugih instar larvi je dodato, i kesice su zatvorene. Posle 4 dana, beležen je mortalitet, biljna ishrana i bilo kakav uticaj na larvalni rast. ;3. Gusenica parazit duvana( Heliothis virescens);Biljke pamuka sa po dva lista korišćene su za biotestove. Isečeni biljni listovi su potopljeni u razblaženja aktivnih jedinjenja u 1:1 acetonu / vodi. Pošto su se listovi osušili, oni su pojedinačno postavljeni na ovlaženi filter papir na dnu Petri posuda. Svaka posuda je infestirana sa 5 - 7 larvi i pokrivena poklopcem. Svako razblaženje za tretman je umnoženo 4 puta. Test posude su držane na približno 27°C i 60% vlažnosti. ;Brojevi živih i mrtvih larvi procenjivani su u svakoj posudi 5 dana posle primene tretmana, i izračunavanje procenat mortaliteta. ;4. Krompirova zlatica( Leptinotarsa decemlineata);Biljke krompira su korišćene za biotestove. Isečeni biljni listovi su potopljeni u razblaženja aktivnog jedinjenja u 1:1 acetonu/vodi. Pošto su se listovi osušili, oni su pojedinačno postavljeni na ovlaženi filter papir na dnu Petri posuda. Svaka posuda je infestirana sa 5 - 7 larvi i pokrivena poklopcem. Svako razblaženje tretmana je umnoženo 4 puta. Test posude su držane na približno 27°C i 60% vlažnosti. ;Brojevi živih i mrtvih larvi procenjivani su u svakoj posdu 5 dana posle primene tretmana, i izračunavanje procenat mortaliteta. ;5. Zelena breskvina vaš( Myzus persicae);Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu:vodi i 100 ppm Kinetic<®>površinski aktivnog sredstva. ;Biljke paprike u drugom stadijumu sa parom listova (soj 'California Wonder') su infestirane sa približno 40 laboratorijski uzgajanih lisnih vaši postavljanjem infestiranih delova listova na vrh testiranih biljaka. Delovi biljaka su uklonjeni posle 24 časa. Listovi intaktnih biljaka su potopljeni u rastvore sa gradijentom test jedinjenja i ostavljeni da se suše. Test biljke su održavane pod fluorescentnim svetlom (24-časovni fotoperiod) na oko 25°C i 20-40% relativne vlažnosti. Mortalitet lisne vaši na tretiranim biljkama, u odnosu na mortalitet na kontrolnim biljkama, određivanje posle 5 dana. ;6. Srebrnolisni štitasti moljac( Bemisia argentifolii);Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu:vodi i 100 ppm Kinetic® površinskog aktivnog sredstva. ;Izabrane biljke pamuka su uzgajane do stadijuma kotiledona (jedna biljka po saksiji). Kotiledoni su potopljeni u test rastvor da bi se obezbedila potpuna pokrivenost listova i postavljeni u dobro provetreni prostor da se suše. Svaka saksija sa tretiranim sadnicama je postavljena u plastičnu čašu i uvedeno je 10 do 12 adulta štitastog moljca (starosti približno 3-5 dana). Insekti su sakupljeni primenom aspiratora i 0.6 cm, ne-toksične Tygon cevi povezane sa pregradnim vrhom pipete. Vrh, koji sadrži sakupljene insekte, je zatim pažljivo umetnut u zemljište koje sadrži tretiranu biljku, omogućavajući insektima da izađu iz vrha kako bi stigli do listova radi ishrane. Čaše su pokrivene mrežastim poklopcem za višestruku upotrebu (150 mikronska mreža poliestarska PeCap iz Tetko Inc.). Testirane biljke su održavane u sobi za čuvanje na oko 25°C i 20-40% relativne vlažnosti u trajanju od 3 dana izbegavajući direktno izlaganje fluorescentnom svetlu (24-časovni fotoperiod) da bi se sprečilo hvatanje toplote unutar čaše. Mortalitet je procenjivan 3 dana posle tretmana biljaka. ;7. Crveni pauk ili koprivina grinja( Tetranychus urticae,OP-otporan soj) ;Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu:vodi i 100 ppm Kinetic<®>površinski aktivnog sredstva. ;Biljke Sieva lima pauslja sa primarnim listovima proširenim do 7-12 cm infestirane su postavljanjem na svaku od njih malog dela infestiranog lista (sa oko 100 grinja) uzetog iz glavne kolonije. Ovo je izvedeno oko 2 časa pre tretmana da bi se omogućilo da grinje pređu na testirane biljke gde će da izlegu jaja. Deo lista korišćen za prenos grinja je uklonjen. Novo-infestirane biljke su potopljene u test rastvor i ostavljene da se osuše. Testirane biljke su održavane pod fluorescentnim svetlom (24-časovni fotoperiod) na oko 25°C i 20 - 40% relativne vlažnosti. Posle 5 dana, jedan list je uklonjen i izračunavanje mortalitet. ;8. Delovanje protiv lisne vaši crnog pasulja( Aphis craccivora);Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu / vodi. Biljke crnog pasulja zasađene u saksije kolonizovane sa 100 - 150 lisnih vaši različitih stadijuma su prskane pošto je zabeležena populacija štetočine. Smanjenje populacije je zabeleženo posle 24, 72 i 120 časova. ;9. Delovanje protiv kupusnog moljca( Plutella xylostella);Aktivna jedinjenja su formulisana u 50:50 acetonu / vodi i 0.1% (zapr./zapr.) Alkamuls* EL 620 površinski aktivnog sredstva. Disk lista veličine 6 cm od listova kupusa je potopljen je u test rastvor u trajanju od 3 sekunde i ostavljen da se suši na vazduhu u Petri ploči na koju je postavljen vlažan filter papir. Disk lista je inokulisan sa 10 trećih instar larvi i održavana na 25-27°C i 50- 60% vlažnosti u trajanju od 3 dana. Mortalitet je procenjivan posle 72 časa od tretmana.

10. Komarac uzročnik žute groznice( Aedes aegypti)

Testirano jedinjenje (1 zapr.% u acetonu) je primenjeno na vodu u staklenim posudama koje sadrže četvrte instar larveAedes aegypti.Test posude su održavane na oko 25°C i svaki dan posmatrane radi beleženje mortaliteta. Svaki test je ponovljen u 3 test posude.

11. Istočni podzemni termiti( Reticulitermes flavipes)

Tretmani toksikantom (1.0% test jedinjenje mas./mas.) su primenjivani na 4.25 cm (prečnik) filter papire u rastvoru acetona. Nivoi tretmana (% test jedinjenja) su izračunavani na osnovu srednje težine po filter papiru od 106.5 mg. Rastvori za tretman su podešeni da bi se obezbedila količina toksikanta (mg) potrebna po papiru u 213 ml acetona. Samo aceton se primenjuje za netretirane kontrole. Tretirani papir je provetren da bi aceton ispario, ovlažen sa 0.25 ml vode, i zatvoren u 50 x 9 mm Petri posude sa čvrsto prijanjajućim poklopcima.

Biotestovi termita su izvođeni u 100 x 15 mm Petri posudama sa 10 g finog peska raširenog u tankom sloju po dnu svake posude. Dodatnih 2.5 g peska je nagomilano uz bočnu stranu svake posude. Pesak je navlažen sa 2.8 ml vode koja je nanošena na gomilu peska. Voda je dodavana posudama prema potrebi u toku biotestova da bi se održao visok sadržaj vlage. Biotestovi su izvedeni sa jednim tretiranim filterom (unutar zatvorene posude) i 30 radilica termita po test posudi. Svaki nivo tretmana je ponovljen u 2 test posude. Test posude su održavane na oko 25°C i 85% vlažnosti 12 dana i svaki dan posmatrane radi praćenja mortaliteta.

12. Trips orhideje( Dichromothrips corbetti)

Adulti vrsteDichromothrips corbettikorišćeni za biotest su dobijeni iz kolonije održavane neprekidno pod laboratorijskim uslovima. Za svrhe testiranja, test jedinjenje je razblaženo do koncentracije od 500 ppm (mas. jedinjenja: zapr. razblaživača) u 1:1 smeši acetona:vode, plus 0.01% kinetičkog površinski aktivnog sredstva.

Potentnost svakog jedinjenja u pogledu dejstva na trips je procenjivana primenom tehnike potapanja cvetova. Plastične Petri posude su korišćene kao test arene. Sve latice pojedinačnih, intaktnih cvetova orhideje su potopljene u rastvor za tretman u trajanju od približno 3 sekunde i ostavljene da se suše 2 časa. Tretirani cvetovi su postavljeni u pojedinačne Petri posude zajedno sa 10 - 15 adultnih tripsa. Petri posude su zatim pokrivene poklopcima. Sve test arene su održavane pod kontinuiranim svetlom i na temperaturi od oko 28°C u toku trajanja testa. Posle 4 dana, brojevi živih tripsa su brojani na svakom cvetu, i duž unutrašnjih zidova svake Petri posude. Nivo mortaliteta tripsa je ekstrapoliran iz brojeva tripsa od pre tretmana.

13. Delovanje protiv argentinskog mrava, mrava žeteoca, mrava akrobate, mrkog mrava, vatrenog mrava, kućne muve, muve zlatare, komarca uzročnika žute groznice, kućnog komarca, malaričnog komarca, nemačke bubašvabe, mačje buve i smeđeg psećeg krpelja preko kontakta sa staklom

Staklene posude (20 ml scintilacione bočice) su tretirane sa 0.5 ml rastvora aktivnog sastojka u acetonu. Svaka bočica je kotrljana bez poklopca u trajanju od oko 10 minuta da bi se obezbedilo da aktivni sastojak potpuno obloži bočicu i da bi se omogućilo poptuno sušenje acetona. Insekti ili krpelji su postavljeni u svaku bočicu. Bočice su održavane na 22°C i posmatrane radi praćenja efekata tretmana u različitim vremenskim intervalima.

14. Delovanje protiv semenog žiška( Anthonomus grandis)

Aktivna jedinjenja su formulisana u 1:3 dimetilsulfoksidu / vodi. 10 do 15 jaja je postavljeno u mikrotitarske ploče napunjene sa 2% agar-agarom u vodi i 300 ppm formalina. Jaja su prskana sa 20 ul test rastvora, ploče su zatvorene izbušenim folijama i održavane na 24-26°C i 75-85% vlažnosti sa dnevno/noćnim ciklusom u trajanju od 3 do 5 dana. Mortalitet je procenjivan na osnovu preostalih neizleženih jaja ili larvi na površini agara i/ili količini i dubini izbušenih kanala koje su uzrokovale izležene larve. Testovi su ponovljeni 2 puta.

U ovom testu, 2500 ppm sledećih jedinjenja izazvalo je najmanje 75% mortaliteta u poređenju sa 0% mortaliteta netretiranih kontrola: jedinjenje A-l 87 iz Tabele 36, jedinjenje A-99 iz Tabele 36, jedinjenje A-363 iz Tabele 36, jedinjenje A-396 iz Tabele 25, jedinjenje A-484 iz Tabele 25, jedinjenje A-670 iz Tabele 25, jedinjenje A-228 iz Tabele 1, jedinjenje A-403 iz Tabele 1, jedinjenje A-516 iz Tabele 3, jedinjenje A-484 iz Tabele 3, jedinjenje A-429 iz Tabele 36, jedinjenje A-396 iz Tabele 36, jedinjenje A-l 1 iz Tabele 36, jedinjenje A-626 iz Tabele 36, jedinjenje A-55 iz Tabele 36, jedinjenje A-484 iz Tabele 36.

15. Delovanje protiv mediteranske voćne mušice( Ceratitis capitata)

Aktivna jedinjenja su formulisana u 1:3 dimetilsulfoksidu / vodi. 50 do 80 jaja je postavljeno u mikrotitarske ploče napunjene sa 0.5% agar-agarom i 14% hrane u vodi. Jaja su prskana sa 5 ul test rastvora, ploče su zatvorene izbušenim folijama i održavane na 27-29°C i 75-85% vlažnosti pod fluorescentnom svetlošću u trajanju od 6 dana. Mortalitet je procenjivan na osnovu brzine izleženih larvi. Testovi su ponovljeni 2 puta.

U ovom testu, jedinjenje A-628 iz Tabele 1 i jedinjenje A-484 iz Tabele 25 u 2500 ppm pokazali su mortalitet od preko 75% u poređenju sa 0% mortaliteta netretiranih kontrola.

16. Delovanje protiv gusenice parazita duvana( Heliothis virescens)

Aktivna jedinjenja su formulisana u 1:3 dimetilsulfoksidu / vodi. 15 do 25 jaja je postavljeno u mikrotitarske ploče napunjene hranom. Jaja su prkana sa 10 ul test rastvora, ploče su zatvorene izbušenim folijama i održavane na 27-29°C i 75- 85% vlažnosti pod fluorescentnim svetlom u trajanju od 6 dana. Mortalitet je procenjivan na osnovu brzine i uporedne ishrane izleženih larvi. Testovi su ponovljeni 2 puta.

U ovom testu, 2500 ppm sledećih jedinjenja izazvalo je najmanje 75% mortaliteta u poređenju sa 0% mortaliteta netretiranih kontrola: jedinjenje A-l87 iz Tabele 36; jedinjenje A-99 iz Tabele 36, jedinjenje A-396 iz Tabele 25; jedinjenje A-484 iz Tabele 25; jedinjenje A-670 iz Tabele 25, jedinjenje A-403 iz Tabele 1, jedinjenje A-516 iz Tabele 3, jedinjenje A-429 iz Tabele 36, jedinjenje A-396 iz Tabele 36, jedinjenje A-l 1 iz Tabele 36, jedinjenje A-626 iz Tabele 36.

17. Delovanje protiv lisne vaši grahorice( Megoura viciae)

Aktivna jedinjenja su formulisana u 1:3 dimetilsulfoksidu / vodi. Lisni diskovi graška su postavljeni u mokrotitarske ploče napunjene sa 0.8% agar-agara i 2.5 ppm OPUS<®>. Lisni diskovi su prskani sa 2.5 ul test rastvora i 5 do 8 adultnih lisnih vaši je postavljeno u mikrotitarske ploče koje su zatim zatvorene i održavane na 22-24°C i 35-45% pod fluorescnentnim svetlom u trajanju od 6 dana. Mortalitet je procenjivan na osnovu vitalnih, reprodukovanih lisnih vaši. Testovi su ponovljeni 2 puta.

18. Delovanje protiv lisne vaši pšenice( Rhopalosiphum padi)

Aktivna jedinjenja su formulisana u 1:3 dimetilsulfoksidu / vodi. Lisni diskovi ječma su postavljeni u mikrotitarske ploče napunjene sa 0.8% agar-agara i 2.5 ppm OPUS<®.>Lisni diskovi su prskani sa 2.5 ul test rastvora i 3 do 8 adultnih lisnih vaši je postavljeno u mikrotitarske ploče koje su zatim zatvorene i održavane na 22- 24°C i 35-45% vlažnosti pod fluorescentnim svetlom u trajanju od 5 dana. Mortalitet je procenjivan na osnovu vitalnih lisnih vaši. Testovi su ponovljeni 2 puta.

Claims (22)

1. Bifenilsulfonamidi formule gde R<1>je vodonik, Ci-Gj-alkil, Ci-C4-alkoksi, C2-C4-alkenil, C2-C4-alkinil ili benzil; R<2>, R<3>, R<4>, R<s>međusobno nezavisno su vodonik, halogen, Ci-C4-alkil, halometil, Ci-C4-alkoksi, halometoksi, Ci-C4-alkiltio, C]-C4-alkilamino ili di-(Ci-C4-alkil)amino; R<6>, R<7>međusobno nezavisno su vodonik, hidroksi, cijano, nitro, amino, halogen, Ci-Cg-alkil, Ci-C6-haloalkil, CrC8-alkoksi, C[-C8-haloalkoksi, Ci-C5-alkiltio, (Ci-C4-aikil)karbonil, (CrC4-alkoksi)karbonil, -C(R<8>)=NOR<9>, CrC4-alkilamino, di(Ci-C4-alkil)amino, (Ci-C4-alkil)ammokarbonil, đi(C|-C4-alkil)-aminokarbonil, fenil ili fenoksi, pri čemu fenil prsten u poslednja dva navedena radikala može da nosi 1, 2 ili 3 grupe R<10>, ili dva radikala R<6>ili dva radikala R<7>, zajedno sa dva suseđna člana prstena fenil prstena za koji su vezani, mogu da formiraju policiklični kondenzovani ciklopentil, cikloheksil ili fenil prsten, pri čemu ovi policiklični kondenzovani prstenovi mogu sami po sebi da nose jedan ili dva radikala R<10>; m je nula, 1, 2, 3 ili 4; nje nula, 1,2, 3, 4 ili 5; uz uslov damin nisu istovremeno nula ako su R<2>do R<5>svi vodonik; R<8>jeCi-C4-alkil, R9 je Ci-Cg-alkil, C,-C4-haloalkil, C2-C4-alkenil, C2-C4-haloalkenil, C2-C4-alkinil, C2-C4-haloalkinil ili benzil; R10 je cijano, nitro, halogen, Ci-C4-alkil, halometil, Ci-C4-alkoksi ili halometoksi; i N-oksidi i poljoprivredno prihvatljive soli i veterinarski prihvatljive soli jedinjenja I.

2. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što je R<1>jednako vodonik.

3. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što su R , R<3>, R<4>i R<5>međusobno nezavisno, jednaki vodonik, metil, etil, fluor, hlor, trifluorometil, metoksi, etoksi, difluorometoksi, trifluorometoksi, metiltio ili etiltio.

4. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni • ti* me što su R 2 i* R<3>jednaki vodonik.

5. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što su R<4>i R<5>jednaki vodonik.

6. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što su R<2>,R<3>, R<4>i R<5>jednaki vodonik.

7. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnokm zahtevu 1, naznačeni time što je m jednako nula ili jedan.

8. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnnom zahtevu 1, naznačeni time što je R6 jednako halogen, Ci-C4-alkil, d-C4-haloalkil, Ci-C4-alkoksi ili Ci-C4-haloalkoksi.

9. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što je n jednako nula, 1 ili 2 i R<7>je halogen, cijano, nitro, Ci-C4-alkil, Cj-C6-haloalkil, acetil, C(CH3)=NOCH3, Ci-Cg-alkoksi, Ci-C8-haloalkoksi ili C,-C6-alkiltio.

10. Bifenilsulfonamidi formule I prema patentnom zahtevu 1, naznačeni time što je n jednako 2, 3, 4 ili 5.

11. Postupak za pripremu bifenilsulfonamida formule I prema patentnim zahtevima 1 do 10, naznačen time što se izvodi reakcijom derivata piridina formule II u kojoj su R<1>do R<3>kao što je definisano u patentnom zahtevu 1, pod baznim uslovima sa sulfonil hloridom formule III u kojoj su promenljive kao što su definisane u patentnom zahtevu 1 i L je hidroksi ili halogen.

12. Postupak za pripremu bifenilsulfonamida formule I prema patentnim zahtevima 1 do 10, naznačen time što se izvodi reakcijom derivata piridina formule II u kojoj su R<1>do R<5>kao što su definisani u patentnom zahtevu 1, sa 4-halogenfenilsulfonil halogenidima formule IV u kojoj su promenljive kao što su definisane u patentnom zahtevu 1 i L je hidroksi ili halogen, da bi se proizveli derivati piridina formule V koji sami po sebi reaguju sa derivatima organoborne kiseline formule VI u prisustvu katalizatora metala platine.

13. Kompozicija pogodna za kontrolu štetnih gljiva, naznačena time što sadrži čvrsti ili tečni nosač i najmanje jedan bifenilsulfonamid formule I ili njegov N-oksid ili poljoprivredno prihvatljivu so, prema patentnom zahtevu 1.

14. Postupak za tretman fitopatogenih štetnih gljiva, naznačen time što sadrži tretman gljiva ili materijala, biljaka, zemljišta ili semena koji se žele zaštititi od napada gljiva, efikasnom količinom jedinjenja bifenilsulfonamida formule I ili njegovog N-oksida ili poljoprivredno prihvatljive soli, prema patentnom zahtevu 1.

15. Ne-terapeutska primena bifenilsulfonamida formule I, njihovih N-oksida, njihovih poljoprivredno prihvatljivih soli i njihovih veterinarski prihvatljivih soli, prema patentnom zahtevu 1, i kompozicija koje sadrže jedinjenja formule I, za borbu protiv štetnih zglavkara.

16. Ne-terapeutski postupak za borbu protiv zglavkara štetočina, naznačen time što sadrži dovođenje u kontakt navedenih štetočina, njihovog staništa, legla, zaliha hrane, biljke, semena, zemljišta, površine, materijala ili životne sredine u kojoj zglavkari štetočine rastu ili mogu da rastu, ili materijala, biljaka, semena, zemljišta, površina ili prostora koji se žele zaštititi od napada ili infestacije navedenim štetočinama, sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog bifenilsulfonamida formule I, njegovog N-oksida, poljoprivredno prihvatljive soli ili veterinarski prihvatljive soli, prema patentnom zahtevu 1, ili sa kompozicijom koja sadrži najmanje jedan bifenilsulfonamid formule I, njegov N-oksid, poljoprivredno prihvatljivu so ili veterinarski prihvatljivu so.

17. Postupak prema patentnom zahtevu 16, naznačen time što su štetočine insekti.

18. Postupak prema patentnom zahtevu 16, naznačen time što su štetočine arahnide.

19. Postupak za zaštitu kultura od infestacije zglavkarima štetočinama, naznačen time što sadrži dovođenje u kontakt kulture sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog bifenilsulfonamida formule I ili njegovog N-oksida ili poljoprivredno prihvatljive soli, prema patentnom zahtevu 1.

20. Postupak za zaštitu semena od infestacije zglavkarima štetočinama, kao i korenova i izdanaka sadnica od infestacije zglavkarima štetočinama, naznačen time što sadrži dovođenje u kontakt semena ili korenova i izdanaka sadnice sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog bifenilsulfonamida formule I, ili njegovog N-oksida ili poljoprivredno prihvatljive soli, prema patentnom zahtevu 1.

21. Postupak za zaštitu neživih materijala od napada ili infestacije zglavkarima štetočinama, naznačen time što sadrži dovođenje u kontakt neživog materijala sa pesticidno efikasnom količinom najmanje jednog bifenilsulfonamida formule I, ili njegovog N-oksida ili poljoprivredno prihvatljive soli, prema patentnom zahtevu 1.

22. Seme, naznačeno time što sadrži bifenilsulfonamid formule I, ili njegov N-oksid ili poljoprivredno prihvatljivu so, prema patentnom zahtevu 1, u količini od 0.1 g do 10 kg na 100 kg semena.