RS50730B - Polisaharidi sa antitrombičkom aktivnošću koji sadrže najmanje jednu kovalentnu vezu sa biotinom ili derivatom biotina - Google Patents

Abstract

Sintetički polisaharidi sa antitrombičnim dejstvom i njihove farmaceutski prihvatljive soli karakteristične po tome što imaju najmanje jednu kovalentnu vezu sa biotinom ili derivatom biotina Prijava sadrži još 6 nezavisnih i 9 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na nove oligo i polisaharide i njihovu sintezu i koji sadrže najmanje jednu kovalentnu vezu sa biotinom ili derivatom biotina i koji poseduju antikoagulantnu i antitrombičku farmakološku aktivnost heparina.

Heparin katalizuje, pre svega prema antitrombinu Hl (AT HI), inhibiciju dva enzima koji učestvuju u procesu koagulacije krvi, koliko je poznato, faktora Xa i faktora Ha (ili trombina). Priparati heparina na bazi molekularnog praha (HBPM), sadrže lance koji se sastoje od 4 do 30 monosaharida i imaju tu osobinu da deluju selektivnije na faktor Xa nego na trombin.

Poznato je da inhibicija faktora Xa zahteva fiksiranje heparina na AT III prema području vezivanja za antitrombin (Domen-A), i da inhibicija faktora Ila (trombina) zahteva fiksiranje za AT IH,premaDomen-A, isto kao i za trombin prema području vezivanja koje je manje definisano (Domen-T).

Oligosaharidi iz ovog pronalaska odgovaraju području Domen-A heparina i već su poznati. Oni su opisani na primer u patentnim prijavama EP 84999 i EP 529715, patentnoj prijavi koja je objavljena pod brojem WO 99/36428 i izdanjuBioorg. Med. Chem. 1998. 6, 1509- 1516.Ovi oligosaharidi iz sinteze imaju osobinu da selektivno inhibiraju, prema antitrombinu m, faktor Xa koagulacije bez ikakvog dejstva na antitrombin. Oni pokazuju antitrombičnu aktivnost kod venozne tromboze. Oligosaharidi iz sinteze sposobni da inhibiraju trombin i faktor Xa prema aktivaciji AT ni su opisani u patentnoj prijavi objavljenoj pod brojem WO 98/03554 i WO 99/36443.

U ovim patentnim prijavama opisani su novi sulfatni i alkilni polisaharidni derivati koji su biološki aktivni. Oni su pre svega antikoagulansi i antitrombici. Posebno je istaknuto kako ovi sulfatni i alkil polisaharidni derivati mogu biti snažni antitrombici i antikoagulansi zbog rasporeda alkil i sulfatnih grupa koje se nalaze na gukozidnom skeletu. Uopšteno govoreći, pronađeno je daje dobijanjem polisaharidnih sekvenci, moguće precizno moduliranje aktivnosti tipa GAG kako bi se dobili proizvodi koji su veoma aktivni i poseduju farmakološke antikoagulacione i antitrombičke osobine heparina. U odnosu na heparin, oni imaju prednost utoliko što imaju jasno definisanu strukturu i da ne reaguju sa faktorom 4 plakeralnim, koji proizvodi trombocitopeniantne efekte heparina.

Zbog toga, upotreba u humanom lečenju određenih proizvoda opisanih u patentnim prijavama pod brojevima WO 98/03554 i WO 99/36443 i u patentnoj prijavi EP 529715 može se pokazati delikatnom, posebno ukoliko ovi proizvodi imaju dugačak polu-život. U oblasti prevencije i lečenja tromboze dole navedenim prizvodima, mora se uspostaviti ili održavati fluidnost krvi kako bi se izbeglo izazivanje hemoralgije.

Dobro je poznato, zbog nekolikih slučajnih uzrokovanja, hemoralgija se može ukloniti kod pacijenta koji je pod tretmanom. Takođe je moguće da se pojavi potreba za hirurškom intervencijom kod bolesnika koji je pod antitrombičkim tretmanom. Uz to, usled određenih hirirških intervencija, antikoagulansi se mogu koristiti u pojačanim dozama kako bi se predupredila koagulacija krvi, i neophodno ih je neutralizovati po završetku intervencije. Zato je interesantno imati antitrombičke agense koji se daju neutralizovati kako bi se zaustavila antitrobičko delovanje u trenutku. Dakle, oligosaharidi iz poznatih sinteza, prethodno opisanih, ne mogu biti lako neutralisani sa poznatim antidotima za heparin ili za HBPM, u šta spadaju sulfati protamina.

Ovaj pronalazak se odnosi na nove polisaharide i njihovu sintezu, čija je struktura bliska opisanim jedinjenjima u patentnim prijavama objavljenim pod brojevima WO 98/03554 i WO 99/36443 i u prijavi EP 529715 : strukture oligosaharida iz sinteze ovog pronalaska su modifikovane, u smislu da poseduju kovalentnu vezu sa biotinom (heksahidro-2-okso-lH-tieno[3,4-d]imidazol-4-pentanska kiselina) ili sa derivatom biotina. U tom smislu, ispostavlja se da uvođenje biotina ili derivata biotina ne utiče na farmaceutsku aktivnost polisaharida. U stvari, novi polisaharidi, koji su predmet ovog pronalaska, poseduju antitrombičku aktivnost koja se može uporediti sa oligosaharidima iz stanja tehnike. Ali oni poseduju određenu prednost u tom smislu da se brzo mogu neutralisati sa specijalnim antidotom, u hitnim slučajevima. Taj specifičan antidot je avidin (The Merck Index, Twelfth edition, 1996, M.N. 920, strane 151-152) ili streptavidin, dva tetramerična proteina čije su mase redom od oko 66 000 i 60 000 Da, koji poseduju veliki afinitet prema biotinu.

Uopšteno govoreći, ovaj pronalazak se odnosi na sintetičke polisaharide sa antitrombičkom aktivnošću koji sadrže najmanje jednu kovalentnu vezu sa biotinom ili derivatom biotina.

Pod nazivom derivati biotina, možemo navesti derivate biotina označene u katalogu Pierce 1999-2000 strane 62 do 81, na primer 6-biotinamido-heksanoat,

ili 6-(6-biotinamidoheksamido)-heksanoat, ili 2- biotinamiđo-etantiol, ili još jedinjenja sledećih formula:

Posebno, predmet ovog pronalaska su polisaharidi formule (I):

u kojoj.

- zavojite crtice označavaju vezu koja se nalazi ili iznad ili ispod ravni u kojoj se nalazi piranozni prsten, Po označava polisaharid, koji sadrži n identičnih ili različitih monosaharidnih jedinica, vezanih preko svog anomemog ugljenika zaPe,

je šematski prikaz jedne monosaharidne jedinice piranozne strukture odabran od heksoza, pentoza i odgovarajućih dezoksi šećera, gde je ta jedinica vezana svojim anomcmim ugljenikom za drugu monosaharidnu jedinicu, i hidroksi grupe te jedinice su supstituisane sa gupama Rikoje mogu biti identične ili različite i gde je Ridefinisano niže,

Pe predstavlja pentasaharid strukture :

- h je jednako 1 ili 2,

n je ceo broj koji može imati vrednosti od 0 do 25,

- Ripredstavlja lanac -T-Biot, grupu (Ci-Gs)alkoksi ili -OSO3" grupu - R2predstavlja lanac -T-Biot, grupu (Ci-C6)alkoksi ili -OSCV grupu

- R3 predstavlja lanac -T-Biot, grupu (Ci-C6)alkoksi

- Pmpredstavlja lanac -T-Biot, grupu (Ci-C6)alkoksi ili -OS<V grupu ili R4formira most -O-CH2, grupa -CH2je vezana za atom ugljenika koji nosi karboksilnu funkciju na istom prstenu;

gde se podrazumeva da najmanje jedan od substituenata Ri, R2, R3ili R4predstavlja grupu -T-Biot,

- W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu,

- T predstavlja neki od nizova odabranih od :

NH,

gde j i k, identični ili različiti, su celi brojevi koji mogu imati vrednosti od 1 do 10;

- Biot predstavlja grupu :

kao i njene farmaceutski prihvatljive soli.

Kao stoje prethodno naznačeno, podvući ćemo daje uopšteno govoreći, u ovom opisu izlomljena citica predstavlja vezu koja se nalezi ili ispod ili iznad ravni u kojoj se nalazi piranozni prsten.

Monosaharidi koji se nalaze u Po mogu biti identični ili se međusobno razlikovati, veze između glikozidnih prstenova mogu biti tipa a ili p\

Ovi monosaharidi su pre svega odabrani od heksoza D ili L aloze, altroze, glukoze, manoze, galoze, idoze, galaktoze, talože (u ovom slučaju h = 2) ili od pentoza D ili L riboze, arabinoze, ksiloze, liksoze (u ovom slučaju (h = 2). Drugi monosaharidi kao što su na primer dezoksi šećeri mogu se takođe upotrebiti (h =1 i/ili -CHzRj= CH3). Polisaharidni deo Po može se sastojati od 0 do 25 monosaharidnih jedinica alkilovanih i di- ili trisulfatnih.

Polisaharidni deo Po takođe se može sastojati od 0 do 25 monosaharidnih jedinica alkilovanih i mono- ili disulfatnih.

Polisaharidni deo Po može da se sastoji od 0 do 25 monosaharidnih jedinica alkilovanih ne naelektrisanih i/ili parcijalno ili potpuno naelektrisanih.

Jedinice koje su naelektrisane ili ne, mogu biti raspoređene duž celog niza ili mogu biti grupisane u saharidnom delu koji je naelektrisan ili nenaelektrisan.

Veze između jedinica mogu biti 1,2; 1,3; 1,4; 1,5; 1,6; i tipa a ili 0.

U ovom opisu, odlučeno je da se prikaže konformacija<l>C4za kiselinu L-iduronsku,<4>Ciza kiselinu D-glukuronsku, ali je očigledno, da u opštem smislu, konformacije monosaharidnih jedinica u rastvorima su promenljive.

Takođe, kiselina L-iduronska može biti konformacije 1 C* 2 So ih *<A>Ci.

Prema jednom od ovih aspekata, pronalazak se odnosi na polisaharide formule

CD:

gde: predstavlje posebnu grupu polisaharida Po, vezanih preko svog anomemog ugljenika za Pe kao stoje definisano za (I),

je isti kao što je definisano za (T)

- grupe Risu iste kao što je definisano za (I) i za jedan isti monosaharid mogu biti iste ili različite, - monosaharid koji se navodi u [ ]mse ponavlja m puta, monosaharid koji se navodi u [ ]tse ponavlja t puta, monosaharid koji se navodi u []p se ponavlja p puta, - m je ceo broj od 1 do 5, t je ceo broj od 0 do 24 i p je ceo broj od 0 do 24 gde važi da l<m + t + p<25.

kao i njiohove farmaceutski prihvatljive soli.

Među ovim polisaharidima formule (1.1), polisaharidi kod kojih jedan od supstituenata Ri, R2, R;j ili R4predstavlja lanac t-Biot gde su T i Biot isti kao što je definisano za (I), kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli, predstavlja zaseban aspekt ovog pronalaska.

Prema jednom od posebnih aspekata, pronalazak se odnosi na heksadekasaharide formule (1.2):

gde:

- T predstavlja lanac odabran od:

NH,

gde j i k, identični ili različiti, su celi brojevi koji mogu imati vrednosti od 1 do

10;

- Biot predstavlja grupu

- Pe predstavlja pentasaharid strukture :

u kojoj :

- Ri predstavlja grupu (Ci - Cćjalkoksi ili grupu - OSO3",

- R2predstavlja grupu (Ci-C6)alkoksi ili grupu - OSO3",

- R:< predstavlja grupu (Cj- C6)alkoksi,

R4predstavlja grupu (Ci - Ce)alkoksi ili grupu - OSO3', ili R4formira most preko -O-CH2, gde je grupa -CH2 vezana az atom ugljenika koji je nosilac karboksilne funkcije na istom prstenu,

- W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu,

kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Prema jednom od svojih aspekata, ovaj pronalazak se odnosi na pentasaharide formule (1.3):

gde Ri, Ri, R3, Rj, i W su isti kao što je definisano za (I), kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Među ovim pentasaharidima formule (1.3), pentasaharidi kod kojih jedan od substituenata Ri, R2, R3ili Rtpredstavlja lanac -T-Biot gde T i Biot su isti kao Stoje definisano za ([), kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli, sve zajedno čini zaseban aspekt ovog pronalaska.

Među ovim pentasaharidima formule (L3), ovaj pronalazak podjednako ima za predmet pentasaharide formule (1.4):

gde: - T predstavlja jednu od lančanih veza odabranih između : NH,

gde j i k, identični ili različiti predstavljaju cele brojeve od 1 do 10;

Biot predstavlja grupu:

Ripredstavlja grupu (Ci - Ce)aIkoksi ili grupu - OSO3',

R2 predstavlja grupu (G-C<s)alkoksi ili grupu - OSO3",

- R3predstavlja grupu (Ci - Cćjalkoksi,

- R4predstavlja grupu (Ci - C6)alkoksi ili grupu - OSO3', ili R4formira most preko -O-CH2, gde je grupa -CH2 vezana az atom ugljenika koji je nosilac karboksilne funkcije na istom prstenu,

- W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu,

kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

Prema još jednom od njegovih aspekata, ovaj pronalazak se odnosi na sledeće polisaharide: - Metil(23,4,64etra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l-*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-Dglukopiranozil)-(l—>4)-(2,3,6-tii-0-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(l—>4)-

(6-biotin-arnido-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(l—*4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranoziI)-( 1 —>4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(t-^4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)-(l ->4)]3 - (6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-gIukopiranozil)-(1^4)-(2,3-di-0-metil-P-gliiko^ ni-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1—►4)-(2,3-di-0-metil-a-L-jdpiTanoziluronska kiselina)-( l^4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil, natrijumova so, - Metil(2,3,4,6-tetra-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —>4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(1^4)-(6-[6-(biotinamidoheksamido)heksamido]-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-O-metil-P-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-[(2,3,6-tri-O-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)- (1 ->4)]3-(6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)(2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 —>4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l->4)-(2.3-di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)-(1—»4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil(2,3,4,6-teti-a-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —»4)-(2,3,6-tri-O-sulfonalo-a-D-glukopiranozil)- (1 —>4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(1—>4)-(6-[6-(6-biotinamidoheksamido)heksamido]-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (J-»4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)- (l-+4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1—>4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-P-glukopiranoziI)- (1— >4)] 3- (6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 —>4)-(2,3,6-tii-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1 —>4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idpiranoziluronska kiselina)- (1 —»-4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil (2-biotinamido-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-

(1 —►4)-(2,3-di-o-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —►4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idpiranoziluronska kiselina)-(1 -*4)-2,3,6-ti"i-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so,

- Metil (2-[N-(6-biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —>-4)-(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)-

(1^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3^i-0-metil-a-L-idpiranoziluranska kiselina)- (1 —»4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil (2-f6-(6-biotinamidoheksamido)heksamido]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (l-+4)(2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 -^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idpiranoziluronska kiselina)- (1 —»4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so.

Ovaj pronalazak uključuje polisaharide u njihovom kiselom obliku ili obliku smeše njihovih soli koje su farmaceutski prihvatljive. U kiselom obliku, funkcije -COOO" i SOj" su redom u obliku -COOH i -S03H.

Pod terminom soli polisaharida koje su farmaceutski prihvatljive prema ovom pronalasku, podrazumeva se polisaharid kod kojeg je jedna ili fiše funkcionalnih -COO" i/ili -SO3" grupa vezana jonskim vezama za neki katjon koji je farmaceutski prihvatljiv. Najprihvatljivije soli prema ovom pronalasku su one kod kojih je katjon jedan od alkalnih metala i po mogućstvu daje taj katjon Na<+>ili K<*.>

Jedinjenja formule (I) niže navedena podrazumevaju podjednako i ona kod kojih je jedan ili više atoma vodonika ili ugljenika zamenjeno sa hjihovim radioaktivnim izotopima naprimer sa tritijumom ili sa ugljenikom-14. Tako označena jedinjenja se koriste u cilju istraživanja, metabolizma ili farmakokinetike, u biohemijskim eksperimentima kao i njihovi ligandi.

U postupku pripremanja procedura za dobijanje jedinjenja prema ovom pronalasku koriste se elementi na bazi di ili oligosaharida pripremljeni kao što je prethodno navedeno u literaturi. Pre svega se to odnosi na patente ili patentne prijave

EP 300099, EP 529715, EP 621282 i EP 649854 kao i na dokumenta C. van Boeckel, M Petitou, Angew. Chem. Int. Ed. Engl., 1993,32,1671-1690. Ovi elementi se zatim kupluju jedni sa drugima tako da se na taj način dobija ekvivalentan potpuno zaštićen polisaharid prema pronalasku. Ovaj zaštićeni ekvivalent se zatim transformiše u jedinjenje prema pronalasku.

Jedan od elemenata koji su gore navedeni može da sadrži posebnu zaštićenu funkcionalnu grupu koja omogućava potonje vezivanje biotina ili derivata biotina, na primer, jedna amino latentna funkcionalna grupa u obliku azido grupe ili zaštićena u obliku N-ftalimido.

U reakcijama kuplovanja navedenim niže, jedan di- ili oligosaharid "donator", aktiviran na svom anomernom ugljeniku, reaguje sa jednim di- ili oligosaharidom "akceptorom", koji poseduje slobodnu hidroksilnu grupu.

Ovaj pronalazak se odnosi na postupak za dobijanje jedinjenja formule (I) karakterističan po tome što : u prvoj etapi, jedan ekvivalent željenog polisaharida (I) koji je potpuno zaštićen, koji sadrži zaštićeni prekursor iz područja Pe produžen na svom nereduku jućem kraju sa zaštićenim prekursorom sulfatnog polisaharida Po se sintetizuje, jedan od ovih prekursora sadrži svakako jednu amino funkcionalnu grupu koja je zaštićena za potonje uvođenje biotina ili derivata biotina; u drugoj etapi, uvode se negativno naelektrisane grupe i/ili se demaskiraju; u trećoj etapi vrši se deprotekcija amino funkcionalne grupe i zatim se uvodi biotin ili derivat biotina.

Sinteza Pe se ostvaruje prema opisanim metodama, posebno u patentnim zahtevima objavljenim pod brojevima WO 98/03554 i WO 99/36443 kao i u literaturi (citiranoj niže).

Sinteza polisaharidnog prekursorskog segmenta Po se ostvaruje prema reakcijama dobro poznatim ljudima iz struke, uz korišćenje metoda sinteze oligosaharida (G.J. Boons, Tetrahedron, 1996,52,1095-1121, WO 98/03554 i WO 99/36443) ili se jedan oligosaharid koji predstavlja oligosaharid donor sa glikozidnim vezama kupluje sa oligosaharidom akceptorom sa glikozidnim vezama kako bi se dobio nov oligosaharid čija je veza jednaka sumi veza dva reaktivna segmenta. Ova sekvenca se ponavlja do dobi janja željenog jedinjenja formule(I). Priroda i profil naelektrisanja željenog krajnjeg jedinjenja određuje prirodu hemijskih entiteta koji se koriste u različitim etapama sinteze, što je poznato ljudima iz struke. Možemo se pozvati na primer na C.van. Đoeckel, M.Petitou, Angew. Chem. Int. Ed. Engl.1993,32,1671-1690ili naH.Paulsen, "Advances in selective chemical svntheses of comp!ex oligosaccharides" Angew. Chem. IntEd. Engl. 21, 155-173 (1982).

Jedinjenja prema ovom pronalasku su dobijena počevši od njihovih polisaharidnih prekursora koji su u potpunosti zaštićeni korišćenjem sledećeg sleda reakcija: - alkoholne funkcionalne grupe treba da se transformišu u O-sulfo grupe, i karboksilne kiseline se deprotektuju uklanjanjem zaštitnih grupa korišćenih pri formiranju skeleta zatim,

- sulfo grupe se uvode,

- amino funkcionalna grupa koja omogućava uvođenje biotina ili derivata biotina se deprotektuje, - uvodi se biotin ili derivat biotina klasičnom reakcijom kuplovanja amino/kiselina.

Jedinjenja prema pronalasku se naravno mogu dobiti različitim strategijama poznatim ljudima iz struke.

Postupak koji je opisan niže je najpogodniji postupak u ovom pronalasku. U svakom slučaju, jedinjenja formule (I) mogu se dobiti i drugim metodama koje su poznate iz hernije šećera, opisanih na primer u Monosaccharides, Their chemistrv and their roles in natural products, P.M. Collins et R.J.Ferrier, J. Wiley&Sons, 1995 i u G.J.Boons, Tetrahedron, 1996,52,1095-1121.

Pentasaharidi Pe mogu se dakle dobiti počevši od disaharidnih jedinica na način opisan u publikaciji C.van Boeckel, M.Petitou, Angew.Chem.Int.Ed.Engl.1993,32,1671-1690.

Zaštitne grupe koje se koriste u postupku za dobijanje jedinjenja (I) su one koje se inače koriste u herniji šećera, mogu se naći na primer u Protective Groups in Organic Svnthesis, TW Greene, John Wiley&sons, New York, 1981.

Zaštitne grupe su pre svega odabrane od acelil grupa, halogenmetil, benzol, levunilin, benzil, supstituisanih benzil, tritil eventualno supstituisanih, tetrahidropiranil, alil, pcntenil, terc-butildimetilsilil (tBDMS) ili trimetilsililetil.

Aktiviraj uče grupe su one koje se i inače koriste u herniji šećera kao na primer kod G.J. Boons, Tetrahedron, 1996,52,1095-1121. Ove aktivirajuće grupe su odabrane na primer od imidata, tioglicosida, pentenilglikozida, ksantata, fosfita ili halogena.

Što se tiče načina ha koji je biotin vezan za oligosaharid kao i prirode derivata biotina, hemijska literatura namnudi mnoge mogućnosti koje je moguće upotrebiti uklanjanjem zaštitnih grupa na način koji je poznat ljudima iz struke. Pre svega ćemo koristiti amino funkcionalnu grupu, ili tiol funkcionalnu grupu, ili karboksilnu ili aldehidnu funkcionalnu grupu koja će da reaguje sa derivatom biotina koji sadrži

reaktivnu grupu tipa aktiviranog estra, melamida, jodacetila ili primarnog amina, gde se reakcioja odvija pod uslovima opisanim u literaturi (cf Savage i al., Avidin-Biotin Chemistr<y>: A Handbook; Pierce Chemical Company, 1992).

Dole navedeni postupak dozvoljava dobijanje jedinjenja iz pronalaska u obliku soli. da bi se dobile odgovarajuće kiseline, jedinjenja iz pronalaska u obliku soli se dovode u kontakt sa jonoizmenjivačkom smolom za ktjone u kiselom obliku.

Jedinjenja iz pronalaska u obliku kiseline mogu se naknadno neutralisati sa nekom bazom kako bi se dobila željena so. Za pripremanje soli jedinjenja formule (I), mogu se koristiti sve baze neorganskog ili organskog porekla, koje daju sa jedinjenjima formule (1), farmaceutski prihvatljive soli. Baze koje se najčešće koriste su hidroksidi natrij uma, kalijuma kalcijuma ili magnezijuma. Soli natrijuma i kalcijuma jedinjenja formule (I) su najpoželjnije.

Jedinjenja prema pronalasku su bila predmet biohemijskih farmakoloških studija studija.

Sveukupna antitrobična aktivnost ovih proizvoda i njihova neutralizacija su

proučavani kroz model venske tromboze koji se sastojao od injekcije faktora tkiva koja je praćena zastojem u veni cave kod kod pacova, kao stoje to opisano kod J.-M. Herbert et al., Blood, 1998, 91, 4197-4205. U ovom modelu, inhibicija 60% trombozaje ostvarena nakon intravenozne injekcije 0,1 do 30 mmol/kg jedinjenja Injekcije avidina u molamom odnosu od 1 do 1000 snažno redukuju antitrombičnu aktivnost ovih jedinjenja, ostvareno umanjenje može biti veće od 50%. Uporedo sa tim, pro hemoralgična aktivnost jedinjenja je neutralisana injektiranjem avidina u dozama koje su prethodno navedene. Isto tako,

cirkulatoma aktivnost oligosaharida, merena preko aktivnosti anti-Xa i/ili aktivnosti anti-Ila, je neutralisana injektiranjem avidina

Takođe, ovaj pronalazak ima za predmet postupak korišćenja avidina ili streptavidina karakterističan po tome što omogućava neutralizovanje polisaharida iz ovog pronalaska.

Zahvaljujući svojoj biohemijskoj i farmakološkoj aktivnosti, oligosaharidi iz ovog pronalaska tvore veoma interesantne lekove. Njihova toksičnost je sasvim odgovarjuća za ovu upotrebu. Oni su veoma stabilni i kao takvi veoma pogodni da budu aktivni princip farmaceutskih proizvoda

Mogu se koristiti kod različitih konsekutivnih bolesti u obliku homeostazije koagulacionog sistema koji se pojavljuju pre svega kod problema sa kardiovaskularnim sistemom i cerebro-vaskulamim, kao što su problemi tromboembolije povezani sa arteriosklerozom i sa dijabetesom kao što je nestabilna angina, moždani udar, restenoza nakon anginoplazije, endarterektomija, postavljanje endovaskulamih proteza; ili tromboembolični problemi vezani za retrombozu nakon trombolize, na infarkte, na demenciju ishemijskog porekla, bolesti perifernih krvih sudova, hemodijalizu, ušne fibrilacije ili još njihova upotreba kod vaskularnih proteza kod premošćavanja koronarne-arterije. Ovi proizvodi se još mogu koristiti za lečenje i prevenciju tromboemboličkih promena venoznog porekla kao stoje embolija pluća. Mogu se koristiti ili za prevenciju ili za lečenje trombičkih komplikacija koje nastaju nakon hirurških operacija, kod rasta tumora ili kod nepravilnosti u koagulaciji, čiji su uzročnici bakterije, virusi ili enzimi. U slučajevima korišćenja u svrhu postavljanja proteza, jedinjenja iz ovog pronalaska mogu da prekrivaju proteze i tako ih čine hemokompatibilnim. Posebno se mogu fiksirati za intravaskularne proteze (stents). U ovom slučaju, mogu se eventualno hemijski modifikovati uvođenjem na svojim ne redukujućim ili redukujućim krajevima jednog produžetka, kao stoje opisano u EP 64 985.

Jedinjenja iz ovog pronalaska se podjednako mogu koristiti kao adjuvansi prilikom andarterektomije sa poroznim balončićima.

Jedinjenja prema ovom pronalasku mogu se koristiti za pripremu lekova namenjenih bolestima koje su gore navedene.

Prema još jednom od aspekata, ovaj pronalazak se odnosi na farmaceutski oblik koji sadrži, kao aktivni princip, polisaharid sintetisan prema pronalasku ili neku njegovu farmaceutski prihvatljivu so, gde je eventualno asocijacija sa jednim ili više inertnih nosača primerena. Rečeni nosači se biraju prema farmaceutskom obliku i načinu željene primene: oralna, sublingvalna, sub-kutana, intramuskulama, intravenozna, transdermalna, transmukozna, lokalna ili rektalna.

Aktivni princip može biti predstavljen u obliku kompleksa sa nekim ciklodekstrinom, na primer n,p iliyciklodekstrin, 2-hidroksipropil-P-cikIodekstrin ili metil-P-ciklodekstrin.

Aktivan princip podjednako se može osloboditi sa balončićem koji ga sadrži ili sa endovaskulamim ekstenzorom koji se uvodi u krvno tkivo. Farmakološka efikasnost aktivnog principa nije ugrožena tim načinom.

U svakoj jediničnoj dozi, aktivan princip je prisutan u količinama koje su prilagođene prema predviđenim dnevnim dozama u cilju postizanja profilktičkog ili žel jenog terapeutskog efekta. Svaka dozna jedinica može da sadrži od 0,1 do 100 mg aktivnog principa, poželjno je 0,5 do 50 mg. Ove doze antikoagulantnog jedinjenja mogu biti neutralisana dozama avidina ili streptavidina počevši od 1 do 1000 mg u injekciji iv (intravenozno) koncentrovane ili razblažene.

Jedinjenja prema pronalasku mogu se podjednako koristiti u kombinaciji sa jednim ili više drugačijih aktivnih principa korisnih za željenu terapiju kao što su to na primer antitrombici, antikoagulansi, antiagregansi plakeralni kao što je to na primer dipiridamol, aspirin, ticlopidin , clopitogrel ili antagonisti kompleksa glikoproteina Ilb/Illa.

Metode, primeri i šeme koje slede ilustruju sintezu različitih intermedijera koji se koriste za dobijanje polisaharida prema pronalasku:

U tekstu su korišćene sledeće skraćenice:

Bn : benzil; Bz: benzoil; CCM : tankoslojna hromatografija; Ts : tosil; Lev : levunil; Et: etil; Ph: fenil; Me : metil; Ac : acetil; SE : trimetilsililetil; ESI: je engleska skraćenica za Electron Spray Ionisation ; Biotine : heksahidro-2-oxo-l H-tieno[3,4-d]imidazol-4-pantanska kiselina; Z : benziloksikarbonil.

U sledećim primerima sinteza jedinjenja prema pronalasku su data detaljnije ispod navedenih naslova.

PREPARAT1

2-(trimetilsilil)etil4,6-0-benzil-2^-di-0-metil-p-D-glukopiranozid(2)

U rastvor jedinjenja 1 (15,8 g, 42,8 mmol) (dobijenog prema KJansson et al., J.Org.Chem., 1988,53,5629-5647) i metil jodida (20 ml, 319 mmol) u tetrahidrofuranu

(350 ml), doda se, na 0()C, u malim porcijama natrijum hidroksida (18 g). Reakciona smeša se meša tokom 4 sata na sobnoj temperaturi. Višak natrijum hidroksida se uklanja pomoću metanola i reakciona smeša se izlije na led (1,5 1). Nakon ekstrakcije sa etil acetatom, organska faza se ispere sa zasićenim rastvorom natrijum hlorida, vodom, osuši sa natrijum sulfatom i zatim koncentruje u vakuumu. Prečišćavanje ostatka se vrši hromatografijom na koloni silika gela (cikloheksan/etil acetat 15/1 (v/v) kako bi se dobilo 16,8 g jedinjenja 2. [a]D= - 41° (c = 0,69 , dihlormetan).

PREPARAT 2

2-(trimetilsilil)etil 6-0-benzil-2,3-di-0-ineril-p-D-glukopiranozid(3)

U rastvor jedinjenja 2 (16 g, 40,3 mmol) u tetrahidromranu (600 ml), doda se

uzastopno molekulsko sito 3A u prahu (82 g), metil oranž (indikatoru boji), natrijum cijanoborhidrid (34 g, 526 mmol) zatim kap po kap zasićeni rastvor hlorovodonične kiseline u dietiletru dok se ne dobije roze boja. Nakon filtriranja i ekstrakcije sa etil acetatom, organska faza se ispere sa zasićenim rastvorom natrijum hidrogenkarbonata, vodom, osuši sa natrijum sulfatom i koncentruje na vazduhu. Hromatografiše se na koloni silika gela (toluen/etil acetat 3/1 (v/v)) što omogućava prinos od 12,5 g jedinjenja 3.

[a]D= - 42" (c = 0 1,2, dihlormetan).

PREPARAT 3

2-(trimetilsilil)eitl(2^-di-0-benzoiM,6--0-benziUden-a-D-glukopiranoziI)-(1^4)-(23,6-tri^-benzoiI-p-D-g[ukopiYanozi0<1^4)-6^-benziI-23^i-O-metil-p-D-glukopiranozid (5)

Smeša tioglikozida 4 (16,52 g, 16,60 mmol)(dobijena prema preparatu 1 patentne

prijave objavljene pod brojem WO 99/36443), jedinjenja 3 (6,0 g, 15,05 mmol) i molekulskog sita 4A u prahu (16,7 g) u toluenu (300 ml) se meša u atmosferi argona tokom .1 sat. Zatim se smeša ohladi na -20 °C. Rastvor od N-jodsukcinimida (3,9 g, 17,4 mmol) i trifluorometan sulfonske kiseline (0,17 mL, 1,97 mmol) u smeši dihlormetan/dioksan 1/1 (v/v) (86 mL) se doda kap po kap u reakcionu smešu. Nakon 10

minuta, reakciona smeša se filtrira, razblaži sa dihlormetanom, sukcesivno ispira sa rastvorom natrijum tiosulfala IM, rastvorom natrijum hidrogenkarbonata od 10% i vodom, osuši sa natrijum sulfatom i koncentruje pod vakuumom. Prečišćavanje ostatka se vrši hromatografijom na koloni silika gela (toluen/ etil acetat 6/1 (v/v)) kako bi se dobilo 18,8 g trisaharida 5.

PREPARAT 4

2-(trimetilsiiiI)etil (4,6-0-benziIiden-a-Dglukopiranozil)-(l-»4)-(f)-D-glukopiranozil)-(l->4)-6-0-benzil-2,3-di-0-metil-p-I>-glukopiranozid(6)

U rastvor jedinjenja 5 (18,7 g,l 4 mmol) u smeši metanol-dioksan 1/1 (v/v) (140 ml) doda se kalijum terc-butilata (3,15 g). Meša se tokom 2 sata na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se neutrališe sa smolom Dowex<®>50WX4 H\ filtrira i koncentruje u vakuumu. Prečišćavanje ostatka se vrši hromatografijom kroz kolonu silika gela (dihlormetan/metanol 20/1 (v/v)) kako bi se dobilo 10,0 g jedinjenja 6.

[a]D= +29° (c = 1,11, dihlormetan).

PREPARAT S

2(trimetilsilil)etil (4,6-0-benziliden-2,3-dj-0-metil-a-D-glukopiranozilHl -"*)-(2,3,6-tri-O-inetil-P-D-glukopiranozi^

glukopiranozid(7)

U ohlađenu smešu (0°C) jedinjenja 6 (9,93 g, 12,24 mmol), metil jodida (9,0 mL, 138 mmol) u anhidridu tetrahidroturana (100 ml), doda se, u malim porcijama, natrijum hidroksida (5,2 g, 216 mmol) u atmosferi argona. Smeša se meša tokom 20 sati na sobnoj temperaturi, višak natrijum hidroksida se neutrališe sa metanolom i reakciona smeša se izlije u zaleđenu vodu (500 ml). Nakon ekstrakcije sa etil acetatom, organska faza se ispere sa zasićenim rastvorom natrijum hlorida, osuši sa natrijum sulfatom zatim koncentruje pod vakuumom kako bi se dobilo 11 g jedinjenja 7 koje se koristi u sledećoj etapi, bez prečišćavanja.

CCM : Rf= 0.38, silika gel, toluen/etil acetat 3/2 (v/v)

PREPARAT 6

2-(trimetilsiIil)etil (2,3-di-O-metil-a-Dglukopiranozil)- (1 -»4)-(2^,6-tri-0-

metil-p-D-glukopiranozil)-(l-^4)-6-0-benzil-2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranozid(8)

Jeđinjenje 7 (U g) se rastvori u sirćetnoj kiselini od 60% (180 ml) i meša tokom 1 sat i 30 minuta na 80°C. Smeša se koncentruje i naknadno upari u toluenu. Dobijeni ostatak se pročisti hromatografski na koloni silika gela (toluen/ aceton 2/1 (v/v)) kako bi se dobilo 8,46 g jedinjenja 8.

CCM : Rf = 0,36, silika gel, toluen / aceton l/l (v/v)

PREPARAT 7

2-(trimetiIsiliI)etil (6-()-benzoil-23-di-0-metil-a-D-glukopiranozil>-(1^4)-(2^,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-(1^4)-6-0-benzi!-2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranozid (9)

U rastvor jedinjenja 8 (8,41 g, 10,6 mmol) u dihlormetanu (110 ml), dodaše 1-benzoiloksi-1 H-benzotriazola (5,36 g, 22,4 mmol9 i trietilamina (3,32 ml). Smeša se meša tokom 20 sati na sobnoj temperaturi, zatim se razblaži sa dihlormetanom, ispere sa zasićenim rastvorom natrijum hidrogenkarbonata i vodom, osuši sa natrijum sulfatom i koncentruje u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni silika gela (cikloheksan/etil acetat/etanol 5/0,5/0,25 (v/v/v)) kako bi se dobilo 8,40 g jedinjenja 9.

[a]n = + 15°(c = 2, dihlormetan).

PREPARAT8

2-(triinetiIsiIil)etil(2,3-di-0-benzoiM,6-0-benziliden-a-D-gluko<p>iranozil)-(1 -*4)-(2,3,6-tri-0-benzoil-p-D-<g>luko<p>iranoziI> (1-+4)-(6-0-benzoil-2,3-di-0-metil-

a-D-glukopiranozil)- (1 ^4H2^,6-tri-0-metil-p-D-gIukopiranoziI)- (l->4)-6-0-benzil-2,3-di-0-rnetiI-p-D-glukopiranozid (10)

Jedinjenje 9 se transfonniše ujedinjenje 10 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 3.

[a]D= + 42" (c = 2, dihlormetan).

PREPARAT9

2-(Trimetilsiin)etil(4,6-0-benziUden-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(P-D-glukopiranozil)-(1^4H23-d^-0-metil-a-glukopiranozilH1^4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-(1^4)-6-0-benzil-23-di-0-metil-P-D-glukopiranozid(11)

Jedinjenje 10 se transformiše ujedinjenje 11 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 4.

CCM : Rf = 0,35, silika gel, dihlormetan/metanol 10/1 (v/v)

PREPARAT 10

2-(trimetilsiIiI)etiI(4,6-Obenziliden-23-di-0-meril-a-D-glukopiranozil>

(1^4H2^,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranoznHl-^H2^,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(l-^4H2,3,6-tri-0-metil-p-Dglukoplranozil)- (l-»4)-6-0-beiizil-2,3-di-O-metil-P-D-glukopiranozid(12)

Jedinjenje 11 se transformiše u jedinjenje 12 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 5.

CCM : Rf = 0,11, silika gel, cikloheksan/etil acetat 14 (v/v)

PREPARAT 11

2-(trimetHsiMiI)eitl(2^-di-0-metilHi-D-glukopiranozil)-(l-»4)-(2^,6-tri-0-

metil-P-D-gIukopiranozil>(l-^4H2,3,6-tri-0-meti]Hx-D-glukopiranozil)-(l->4)-(2T3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozlI)-(1^4)-6-0-benzH-2,3-di-0-metiI-p-D-glukopiranozid(13)

Jedinjenje 12 se tiansformiše ujedinjenje 13 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 6

CCM . Rf = 0,33 silika gel, cikloheksan/etil acetat/etanol 2/0,5/0,5 (v/v/v)

PREPARAT 12

2-(trimetilsilil)etil(6-Obenzoil-23-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(I^4H2J,6-tri-0-meril-p-D-gIukopiranozil>(1^4H2^,6-rri-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -^4)-(23,6-tri-0-meitl-p-D-glukopiranozil)- (l-»4)-6-0-benzil-2,3-di-O-metil-P-D-gIukopiranozid (14)

Jedinjenje 13 se transformiše ujedinjenje 14 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 7

CCM . Rf = 0,16, silika gel, cikloheksan/etil acetat/etanol 3/0,5/0,5 (v/v/v)

PREPARAT 13

2-(trimetilsilil)eitl(2^--di-benzoiM,6-0-beiiziliden-a-D-glukopiranozil>

(1^4)-(2,3,6-tri-0-benzoil-B-D-glukopiranoziI)- (1^4)-(6-0-benzoil-2,3-di-0-metil-

a-D-ghikopiranozil> (1^4)-(23,6-tri-0-merJl-P-D-gluko<p>iraDozil)- (l-+4)-(2,3,6-tri-O-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -»4H2^,6-tri-0-metiI-p-D-glukopiranozil>(1 ->4)-6-0-benzil-2^-di-0-meitl-P-Dglukopiranozid (15)

Reakcija kuplovanja jedinjenja 14 sa disaharidom 4 se ostvaruje po postupku koji je opisan za PREPARAT 3, kako bi se dobilo jedinjenje 15.

[ a] n = + 52° (c = 1,1, dihlormetan)

PREPARAT 14

2-(trimetilsflil)etil (4,6-O-benziliden-a-D-glukopiranoziI)- (l-»4)-(P-D-glukopiranozil)-(l^4H2,3-di^metil-a-D-gmkopiranozil)-(l-^4)-(2,3,6-tri-0-

metil-p-D-glukopiranozil)- (1 -^4)-(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozir>- (1 -^4)-(23,6-tri^-metil-P-D-glukopiranozil>a-^4)-^-0-benzil-2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranozid (16)

Jedinjenje 15 se transformiše ujedinjenje 16 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 4

CCM : Rf = 0,31, silika gel, dihlormetan/metanol 10/1 (v/v)

PREPARAT 15

2-(TrimerilsiHr)etll(4,6-0-benziUden-23-di-0-metil-a-D-glukopiranoziI)-(1^4>(23,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-(1^4)-[(23,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 ^4)-(2,3,6-tri-0-meitl-P-D-gIukopiranoziI> (1—4)]2-6-0-benzil-23-di-O-metil-P-D-glukopiranozid (17)

Jedinjenje 16 se transformiše u jedinjenje 17 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 5

CCM : Rf - 0,46, silika gel, dihlormetan/melanol 10/1 (v/v)

PREPARAT 16

2-(trimetilsilii)etil(23-di-0-metiI-a-D-glukopiranozil>(] ->4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-gIukopiranozil> (1 ->4)-<23,6-tri-0-merjl-a-D-glukopiranoziI)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-0-metiI-p-D-glukopiranoziI>(1 -^H^^-tri-O-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-{2,3,6-tri-0-meril-p-DglukopiranoziI)- (1^4)-6-0-benzil-2,3-di-O-metil-P-D-glukopiranozid (18)

Jedinjenje 17 se transformiše ujedinjenje 18 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 6.

CCM : Rf = 0,42, silika gel, cikloheksan/ etil acetat/etanol 1/0,5/0,5 (v/v/v)

PREPARAT 17

2-(trimetiIsiIiI)etil (6-0-benzoil-2^-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-gIukopiranozil> (l->4K2^,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(1^4H2,3,6-tri-0-metil-p-D-gIukopiranozil)-(1^4H2,3,6-tri-0-

metil-a-D-glukopiranozil)-(l-+4)-6-0-benzil-2,3-di-0-merJl-p—D-giukopiranozid

(19)

Jedinjenje 18 se transformiše ujedinjenje 19 po postupku koji je opisan za

PREPARAT 7.

CCM : Rf = 0,25, silika gel, cikloheksan/etil acetat/etanol 3/0,5/0,5 (v/v/v)

PREPARAT 18

2-(trimetilsiHl)etrl(23-di-0-benzoiM,6<)-benziUden-a-D-gIukopiranozi)>-(1 -+4)-(23,6-tri-0-benzoil-p-D-glukopiranozil}- (1^4)-(6-0-benzoiI-23-di-0-meril-

a-D-glHkopiranozil)-(1^4H23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)-(l-^4)-[(2,3,6-tri-O-metil-a-D-glukopiraiiozil)- (l-^4)-(23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil>-(1 -^4)Ir6-0-benzil-23-di-0-metiI-P-Dglukopiranozid (20)

Smeša tioglikozida 4 (5,2 g, 5,23 mmol), heptasaharida 19 (4,72 g, 2,75 mmol) i molekulskog sita 4A u prahu u toluenu, meša se u atmosferi argona tokom 1 sat. Nakon toga se doda kap po kap, na 0°C, rastvor N-jodsukcinimida (1,36 g, 5,85 mmol) i trifluorometan sulfonske kiseline (0,140 ml, 1,56 mmol) u dihlormetan/dioksan 1/1 (v/v)

(32 ml). Nakon 15 minuta, reakciona smeša se filtrira, razblaži sa dihlormetanom, ispere uzastopno sa rastvorom natrijum tiosulfata IM, rastvorom natrijum hidrogenkarbonata od 10% i vodom, osuši sa natrijum sulfatom i koncentruje pod vakuumom. Prečišćavanje ostatka se vrši hromatografijom na koloni silika gela (cikloheksan/etil acetat/etanol 3/0,5/0,5 (v/v/v)) da bi se dobilo 7,13 g jedinjenja 20.

[a]n= + 65 (c = 1,4, dihlormetan).

PREPARAT 19

2-(trimetilsilil)etil (4,6-O-benziliden-a-D-glukopiranoziO- (l->4)(0-Dglukopiranozil) -(1 -^4)-(2,3-dM)-meril-a-D-glukopiranozil)- (1^4)-(2,3,6-tri-0-

metiI-P-D-glukopiranozil>(l-+4)-|(2^,6-tri-0-inetiI-a-D-glukopiranozil)-(1 -+4)(23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozu>(1 -^4)]2-6-0-benzil-23-di-0-meril-p-D-glukopiranozid (21)

Jedinjenje 20 se transfoimiše ujedinjenje 21 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 4.

CCM : Rf = 0,27, silika gel, dihlormetan/metanol 10/1 (v/v)

PREPARAT 20

2-(trimetilsiIil)eitl(4,6-0-benziliden-2^-di-0-meril-a-D-glukopiranozll>-(1^4)-(2J,6-tri-0-metil-p-D-gIukopiranozll)-(1^4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-

glukopiranozil)- (l-»4)-(2,3,6-tri-0-meitl-p-D-gIukopiranozil> (l-»4)]3-6-0-benz!l-2,3-0-meril-p-D-glukopiranozid (22)

Jedinjenje 21 se transformiše ujedinjenje 22 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 5

CCM : Rf - 0,31, silika gel, cikloheksan/etil acetat/etanol 5/171 (v/v/v)

PREPARAT 21

2KtrimetikiliI)etil(2,3-di^-^

metil-p-D-glukopiranozil)- (l-+4)(2r3,6-tri-0-metiI-a-D-glukopiranozil>- (1 ->4)-(2,3,6-tri-O-metiI-p-D-glukopiranoz^^^

glnkopiranozid (23)

Jedinjenje 22 se transformiše ujedinjenje 23 prema postupku koji je opisan za

PREPARAT 6.

CCM : Rf = 0,35, silika gel, cikloheksan/etil acetat/etanol 2/1/1 (v/v/v)

PREPARAT 22

2^trimetilsiliI)eitl(2^-di-0-metil-6^-tDsil^-D^Iukopiranozil)-(l->4H2,3,6-tri-0-meitl-f}-D-metil-p-D-gIukopiranoziI)-(1^4)-[(2^,6-tri'0-inetil-a-D-glukopiranozil)-(1^4)<23,6-tri-0-mehl-P-D-glukopiranozil>(l-^4)]3-6-0-benzil-2,3-đi-O-metiI-p-D-glukopiranozid (24)

U atmosferi argona Jedinjenje 23 (1,09 g) se rastvori u piridinu(10 ml), zatim se doda tosil hlorida (1,03 g). nakon 2 sata mešanja, razblaži se sa dihlormetanom (100 ml). Organska faza se ispere sukcesivno sa rastvorom kalijum hidrogen sulfata od 10%, zatim sa vodom, osuši sa upari do suva Nakon hromatografisanja kroz kolonu silika gela(toluen/aceton 2,3/2 (v/v)), dobija se 1,77 g jedinjenja24.

CCM : Rf = 0,5, silika gel, cikloheksan /etil acetat/etanol 3/1/1 (v/v/v)PREPARAT23

2-(trimetilsHil)etiI(6-dezoksi-2,3-di-0-m^

(l->4)-(2,3,6-tri-O-metil-lf-D-glukopiranozil)- (l-»4)- (2,3,6-tri-O-metil-a-D-glukopiranozil)- (l->4) (2,3,6-tri-O-metil-p-DglukopiranoziI)-(l-»4)]3-6-0

benziH,3-di-0-metil-p-Dglukopiraiiozid(25)

U rastvor jedinjenja 24 (500 mg, 0,23 mmol) u N,N-dimetilformamidu anhidrovanom (11 ml) koji sadrži molekulsko sito 4A u prahu, doda se kalijum ftalimida (225 mg, 1,38 mmol) zatim etra 18-crown-6 8121,5 mg, 046 mmol). Smeša se meša tokom 4 sata na 80°C. Nakon što se ohladi, reakciona smeša se razblaži sa dihlormetanom, filtrira na Celite i koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografški na gelu Sephadex® LH20 (3 X 100 cm) (dihlormetan/etanol 1/1 (v/v) praćenog hromatografijom na koloni silika gela (toluen/etanol/11/2 (v/v)) kako bi se dobilo 417,4 mg jedinjenja 25.

CCM : Rf = 0,38, silika gel, toluen /etanol 11/2 (v/v)

PREPARAT 24

2-(trimetilsiIil)etil (2,3,4,6-tetra-O-acetil-a-D-glukopiranozil)- (1 -»4)-(2^,6-tri-0-acetiI-a-D-glukopiranoziIMl-+4H23,6-tr^

(6-dezoksi-23-di-0-metil-6-talimM^

P-D-glukopira nozil)- (1 ->4 )-[(23,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)(2^,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranoziI)-(l^)]r6-0-beiizH-2,3-di^-metil-p-D-g]ukopiranozid

(27)

Smeša od tioglikozida 26 (1,515 g, 1,564 mmol) (pripremljenog kao za jedinjenje 41, preparat 36 pat. prijave WO 99/36443), akceptora 25 (840 mg, 0,391 mmol) i molekulskog sita 4 A u prahu (2,15 g) u toluenu (33 ml) se meša u atmosferi argona tokom 1 sat. Reakciona smeša se ohladi na na 0°C i u nju se doda rastvor od N-jodsukcinimida (387 mg) i trifluormetansulfonske kiseline (55,4 ul) u dihlormetan/dioksan 1/1 (v/v)) (7 ml). Nakon 10 minuta, smeša se filtrira, razblaži se sa toluenom, ispere sukcesivno sa rastvoromnatrijum tiosulfata (IM), rastvorom natrijum hidrogenkarbonata od 10% i vodom, osuši sa natrijum sulfatom i zatim koncentruje u vakuumu. Prečišćavanje ostatka se ostvaruje hromatografijom kroz gel Sephadex® LH20 (dihlormetan/etanol 1/1 (v/v)), zatim hromatografijom kroz kolonu silika gela (toluen/aceton 5/4 (v/v)) da bi se dobilo 887 mg jedinjenja 27.

[a]p = + 70 (c = 0,35 , dihlormetan).

PREPARAT25

2-(trimetilsilil)eril (23,4-tetra-O-acetil-a-D-glukopiranoziI)- (1 -*4)-(2,3,6-rri-O-acetil-a-D-gliikopiranozil}- (1 -+4M23,6-tri-0-aceitl-p-glukopiranozil)- (1 ->4)-(6-

dezoksi-2,3-di-0-metil-6-ftaIimido-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranoziI)-(1^4H6-dezoksi-23-di-0-metil-6-ftalimido-o-D-glukopiranoziI)

Kl-^4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-gluko<p>iranozil-(l-^4)-[(2,3,6-tri-0-metil-o-D-glukopiranozil)- (1 -^4)-<2,3,6-tri-0-meril-p-D-glukopiranozil)- (l->4)]3-2,3-di-0-

metil-p-D-glukopiranozid (28)

Rastvor jedinjenja 27 /750 mg, 0,245 mmol) u sirćetnoj kiselini (37 ml) se tretira pod pritiskom vodonika (5 bar) u prisustvu paladijuma na ugljeniku 10% (750 mg) tokom 2 sata i 30 minuta Nakon filtriranja, rastvor se koncentruje i prečišćavanje ostatka se vrši hromalograšijom kroz kolonu silika gela (toluen/etanol 6/1 (v/v) kako bi se dobilo 728 mg jedinjenja 28.

CCM : Rf = 0,32, silika gel, toluen/etanol 6/1 (v/v)

PREPARAT 26

2-(trimetilsiIiI)etil (2,3,4,6-tetra-O-acetil-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-(2,3,6-tri-0-acetil-a-D-glukopiranozil> (1 ->4)-(2^*6-tri-0-acetil-p-D-glukopiranozil)- (l-»4)-(6-dezoksi-2^-di-0-metil-6-ftalimido-a-D-glukopiranoziI)- (1—4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)- (1-+4)- [ (2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozll> (l->4)-(2,3,6-

tri-0-meitl-p-D-gIukopiranozil)-(1^4)]3-6-0-acetil-23-di-0-metil-p-D-glukopiranozid (29)

U rastvor jedinjenja 28 (728 mg, 0,245 mmol) u dihlormetanu (10 ml) dodaše trietilamina (51,1 uJ, 0,368 mmol), anhidrida sirćetne kiseline (32,5 ul,0,344 mmol) i dimetilaminopiridina (6,0 mg, 0,049 mmol). Nakon 1 sat mešanja, razblaži se sa dihlormetanom, ispere se sukcesivno sa rastvorom kalijum hidrogensulfata od 10%, vodom, zasićenim rastvorom natrijum hidrogenkarbonata u vodi, osuši sa natrijum sulfatom i koncentruje u vakuumu. Prečišćavanje dobijenog ostatka vrši se hromatografijom kroz kolonu silika gela pri čemu se dobija 0,618 mg jedinjenja 29.

CCM : Rf = 0,37, silika gel, toluen/etanol 6/1 (v/v)

PREPARAT 27

(23,4,6-tetra-O-acetiI-a-D-glukopiranozil)- (1^4)-(2,3,6-tri-0-acetiI-a-D-gluko-piranozil}-(1^4)-(23,6-tri-0-acetil-P-D-glukopiranozil)- (l->4)-(6-dezoksi-2,3-di-0-nietil-6-ttaIimido-a-Dgluk^^

glukopiranozil)- (1^4)-|(2,3,6-tri-0-međl-a-D-glukopiranozil)- (l->4)- (2,3,6-tri-O-metil-p-D-glukopiranozil)- (1 -»4)]i-6-0-acetil-2^-di-0-metil-D-gIukopiranoza (30)

Rastvor jedinjenja 29 (579 mg, 0,192 mmol) u smeši trifluorsirćetne kiseline / dihlormetan 2/1 (v/v) (11,5 ml) meša se tokom 1 sat. Razblaži se sa smešom toluen/n-propil acetat 2/1 (v/v) (69 ml), koncentruje se i upari sa toluenom. Ostatak se prečisti kioz kolonu silika gela (toluen/etanol 5/1 (v/v)) kako bi se dobilo 523 mg jedinjenja 30.

CCM : Rf = 0,31, silika gel, toluen/etanol 5/1 (v/v)

PREPARAT 28

(2^,4,6-tetra-0-acetil-o-D-glukopiranozil)-(l-*4)-(2»3,6-tri-0-acetil-o-D-glukopiranozil)- (1 -^4)-(2,3,6-tri-0-acet»-p-D-glukopiranozU)- (1 -+4)-(6-dezoksi-23-di-o-metil-6-ftalimido-«-D-glukopiranozil>(1^4)-(23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)- (1^4)-|(2,3,6-rri-0-metil-a-D-gIukopiranozil)- (l-+4)-(2,3,6-tri-0-

metil-p-D-glukopiranozil)-(l—»4))3-6-0-acetil-23-di-0-meitI-D-glukopiranoza

trihloroacetimidso (31)

Trihloroacetonitril (65,5 ul, 0,85 mmol) i cezijum karbonat (88,4 mg, 0,27 mmol) doda se u rastvor jedinjenja 30 u dihlormetanu (3 ml). Nakon mešanja u trajanju od 2 sata, smeša se filtrira, koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografski kroz kolonu silika gela (toluen/etanol (v/v) + 0,1 % uietilamin) kako bi se dobilo 477 mg jedinjenja 31.

CCM : Rl'= 0,35, silika gel, toluen/etanol 6/1 (v/v)

PREPARAT 29

Metil (2,3,4,6-tetra-0-acetil-a-D-glukopiranozil>(i -^4)-(2^,6-tri-0-acetil-a-D-^!ukopiranozil)-(l->4>-(2^,6-tri-0-acetil-p-D-glukopiraaozil>-(l->4H6-dezoksi-23-di-0-metil^-ftalimido-a-D^lukopiranozil>(1^4H23^tri-0-meitl--p-D-glukopiranozn)-(r^4)-[(23,6-tnM3-meril-a-Đ-gIukopiranozil>(l-^4)-0-(23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil> (l-+4)]3-(6-0-acetil-23-di-0-metiI-a-D-glukopiranozil)-(l->4)-(benzil 23-dl-O-metil-P-D-gIukopiranoziliironat)- (1-+4)-(3,6-di-0-acetil-2-0-benzil-a-D-giukopiranoziI>- (1 ->4><benzil 2,3-di-O-metil-a-L-jodpiranoziluronat)- (1—>4)-23,6-tri-O-benzil-a-D-glukopiraaozid(33)

Rastvori se imidna so 31 (370 mg, 0,121 mmol) i jedinjenje 32 (336 mg, 0,242 mmol), (dobijenog prema P.Westerduin, et al. Bio. Org. Med. Chem. 1994,2,1267 ) u smešidihlormetan/dietiletar V%(v/v) (5,5 ml). Nakon dodavanja molekulskog sita4A u prahu, smeša se ohladi na -20°C i doda se 0,1M trimeulsilil trifluorometansulfonata u dihlonnetanu (181,5 ul).Nkon 25 minuta, smeša se neutralizuje dodavanjem čvrstog natrijum hidrogenkarbonata. nakon filtriranja i koncentrovanja, ostatak se prečisti hromatografijom kroz gel Sephadex® LH 20, praćeno hromatografijom kroz kolonu silika gela (toluen/aceton 6/5 (v/v) kako bi se dobilo 302 mg jedinjenja 33

[a]n= + 86" (c = l, dihlormetan).

PREPARAT 30

Metil (2,3,4,6-tetra-O-acetiI-a-D-glukopiranoziI)- (1 -t4)-(2,3,6-tri-0-acetiI-a-D-glukopiranozil}-(1 -+4)-(23,6-tri-0-acetil-p-D-glukopiranozil> (1 -^4)-<6-dezoksi-23-di-0-metil-6-tfaHmido-a-D-glukopiraaozil>(1^4H23,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)- (l-*4)-[(23,6-triO-metil-a-Dglukopiranozil)- (l-*4)-(2,3,6- tri-O-metil-p-D-glukopiranozil)- (1 -»4)]3- (6-0-acetil-2^'di-0-meitl-a-D-glukopiranozil)-(1 ->4)-{2,3-di-0-metil-p-D-gIukopiranoziIuronska kiselina)- (l->4)-(3,6-di-0-acetil-a-D-gIukopiraiiozil)-(l-*4)-(23-d»-0-metiI-o-L-jodpiranoziluronska kiselina)-(1 —* 4ya-D-gtukopiranozid (34)

Rastvor od jedinjenja 33 (104 mg, 0,024 mmol) u sirćetnoj kiselini (5 ml) tretira se pod pritiskom vodonika (4 bar) u prisustvu paladijuma na ugljeniku 10% (104 mg) tokom 4 sata. Nakon filtriranja, rastvor se liofilizuje kako bi se dobilo jedinjenje 34 (87 mg) koje se koristi u sledećoj etapi bez prečišćavnja.

PREPARAT31

Metil (a-D-glukopiranozil)- (l->4)-(a-l>-gIuko<p>iranozil>■ (1—>4)-{6-dezoksi-2,3-di-O- metil-6-ftalimido-a-Dglukopiranozii)- (1 ->4)-(2,3,6-tri-0-inetil-p-D-glukopiranozil>(l->4)-[823,6-tri-0-meitl-a-D-glukopiranoziI)-(1 ->4)-0-(2,3,6-tri-O-metil-P-D-glukopiranozil)- (1—^4)]3-(2,3-di-O-metil-a-D-glukopiranoziI)- (l-»4)-(2,3-di-O-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)-(1—>4)-(a-D-glukopiranozil)-(1—>4)-(2,3-di-0-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-a-D-glukopiranozid(35)

U rastvor jedinjenja 34 (80 mg, 0,021 mmol) uanhidrovanom metanolu (6,9 ml) u prisustvu molekulskog sita 3A u prahu (875 mg), doda se IM rastvor natrijum meu'lata u metanolu (140 ul). Nakon 20 sati na sobnoj temperaturi, filtrira se i neutralizuje sa sirćetnom kiselinom. Rastvor se koncentruje i prečisti kroz kolonu Sephadex<®>G-25-fine (3x92 cm). Nakon eluiranja sa vodom i liofilizacije, dobija se jedinjenje 35 (66 mg).

PREPARAT 32

Metil (2,3,4,6-tetra-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-(2,3,6-tri-0-

suifonato-a-D-gIukopirajiozil>- (1—^4)-(2r3»6-tr1-0-sulfonato-p-D-glukopiranozir)-(1 -^4)-(6-amino-6-dezoksi-23-di-0-metil-a-D-glukopiranozil>- (1 -+4)-(23,6-tri-0-

metil-p-D-glukopiranozil)- (l-»4)-[(2^,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil>- (1 ->4)-0-(23,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil>(1^4)j3-(6-0-sulfonato-23-di-0-rnetil-a-D-glukopiranozil)- (l-+4)-{2r3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziIuronska kiselina)- (1—»4).

(23,6-hi-0-sulfonato-a-D-glukopiranoziI>(1^4H2r3-di-0-rnetil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-2,3,6-tri-0-suIfonato-a-D-gIutopiranozid,

natrijumova so (37)

Rastvorimo jedinjenje 36 (83 mg, 0,017 mmol) u smeši etanol7voda 2/1 (v/v) (1,67 ml). Doda[ ehidrazinhidrat (81,2 uL, 1,67 mmol) i smeša se stavi na refluks tokom 20 sati. Rastvor se prečisti kroz kolonu Sephadex<®>G-25 fine (3x92 cm) i elira sa vodom. Nakon koncentrovanja frakcija koje sadrže proizvod, ostatak se rastvori u etanol/voda (v/v) (5,00 ml) i nanovo se tretira pod prethodno navedenim uslovima sa hidrazin hidridom (81,2 ul) kako bi se dobilo 71 mg jedinjenja 37.

Masa: metoda "ESI", negativan mod : hemijskamasa = 4838,32 ; eksperimentalna masa = 4814,6 ± 0,70 u.m.a.

PREPARAT 34

Metil(6-0-acetiH-azido-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-a- glukopiranozil)- (l-*4)-(benziI2,3-di-0-metil-p-Đ-glukopiranoziluronat)-(l-»4)-(3,6-di-0-acetil-2-0-benzil-a-D-gliikopiranozil)-(1 -+4)-(benzi] 2,3-di-O-meitl-a-L-jodpiranoziluronat)-(1 -»4>-2,3,6-tri-0-benzil-a-D-glukopiranozid(39)

Rastvori se jedinjenje 6-0-acetiI-2-azido-2-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-a,|3-D-glukopiranoza trihloroacetoimid 38 (265 mg, 0,631 mmol) (dobijen prema J. Đasten, et al. Bioorg. Med. Chem. Lett. (1992), 2(9), 901) i jedinjenje 32 (584 mg, 0,420 mmol)

(dobijen prema P. Westerduin, et al. BioOrg. Med. Chem, 1994,2, 1267) u smeši dihlormetan/dietiletar 14 (v/v) (28,5 ml). Nakon dodavanja molekulskog sita 4 A u prahu, smeša se ohladi na -20°C i doda se rastvor 0,1 M trifluormetansulfonata trimetilsilila u dihlormetanu (94,6 ul). Nakon 10 minuta, doda se iznova imida (53,8 mg) zatim rastvor 0,1M trifluormetansulfonata trimetilsilila u dihlormetanu (19,2 ul). Nakon 10 minuta, smeša se neutrališe dodavanjem čvrstog natrijum hidrogenkarbonata. Nakon filtriranja i koncentrovanja, ostatak se prečisti hromatografski kroz kolonu slika gela (toluen/etil acetat 3/1 (v/v) kako bi se dobilo 499 mg jedinjenja 39.

[a]n= +66" (c = 1,07, dihlormetan).

PREPARAT 35

Metil (6-0-acetil-2-amino-2-dezoksi-3«4-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(l->4)- (2,3-di-metiI-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (l-*4)-(3,6-di-0-acetil-a-D-glukopiranozil)- (1—>4)-(23-di-0-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina) -

(1—*4)- a-D-glukopiranozid (40)

Rastvor jedinjenja 39 (552,6 mg, 0,335 mmol) u smeši terc-butanol/etil acetat 5/1 (v/v) (16 ml) se tretira pod pritiskom vodonika (10 bara) u prisustvu paladijuma na ugljeniku 10% (1,10 g) i hlorovodonične kiseline IM (0,336 ml) tokom 4 sata i 30 minuta. Nakon filtriranja, rastvor se koncentruje da bi se dobilo jedinjenje 40 koje se koristi u sledećoj etapi bez prečišćavanja.

PREPARAT 36

Metil(2-amino-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-a-DglukopiranoziI>- (1 ->4)-(2,3-di-0-

metil-p-Dglukopiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-(a-D-glukopiranoziI)- (1—»4)-(2,3-di-O-meitl-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)-(l-+4)-a-D-glukopiranozid (41)

Rastvorimo jedinjenje 40 (324 mg, 0,300 mmol) u metanolu (8,8 ml). Doda se 5M rastvor natrijum hidroksida (2,2 ml) i meša se na sobnoj temperaturi tokom 16 sati. Neutrališe se sa smolom Dowex<®>50 H<+>i filtrira.

Rastvor se propusti kroz kolonu Sephadex® G-25 fine i eluira sa vodom. Frakcije se koncentruju i dobijase 254,2 mg jedinjenja 41.

U ovom stadijumu proveri se pomoću NMR da li su zaštitne grupe (benzil i acetil) uklonjene.

? CCM : Rf = 0,26, silika gel, etil acetat /sirćetna kiselina/voda 5/5/1 /3 (v/v/v/v)

PREPARAT37

Metil (2-(benziloksikoarboniI)amino-dezoksi-3,4-di-0-metil-a-D-g!ukopiranoziI)-(l —>4)-(2,3-di-0-inetil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)-)-(1 ->4)-(a-D-glukopiranozu> Hl —►4)-(2,3-di-0-metil-a-L-jodpiranoziIuronska

kiselina)-(l—>4)-

a-D-glukopiranozid (42)

Rastvorimo jedinjenje 41 (241,1 mg, 0,253 mmol) u vodi (12,4 ml) i dodamo natrijum hidrogenkarbonata (63,7 mg) zatim kap po kap benzil hloroformijata (41 ul). Nakon 12 sati mešanja, propustimo reaqkcionu smešu kroz kolonu Sephadex * G-25 fine i eluiramo sa vodom. Frakcije koje sadrže željeni proizvod se koncentruju. Prečišćavanje se vrši hromatografijom kroz kolonu silika gela (etil acetat/piridin/sirćetna kiselina/voda 21 /17/3,6/10 v/v/v/v) daje 221 mg jedinjenja 42.

CCM : Rf= 0,63, silika gela, etil acetata/piridin/sirćetna kiselina/voda 5/5/1/3

(v/v/v/v)

PREPARAT 38

Metil (2-(beiiziIoksikarbonil)amiDO-2-dezolui-3y4-di-0-meitl-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- Hl~^4)-(2r3-di-0-metil-p-I>-glukopiranoziIuronskakiselina)- )-(l->4)-(23,6-tri-0-suIfonato-a-D-glukopiranozil)-)-(l->4)-(2^-di-0-metiI-a-L-jodpiranozilaronska kiselina)-Hl-*4)-23,6-rri-0-suIfonato-a-D-glukopiranozid,

natrijumovaso(43)

Poliol 42 (19,6 mg, 0,018 mmol) se rastvori u N,N-dimetilformamidu (1,62 ml). Doda se kompleks trioksida trietilaminsulfida 114 mg) i smeša se meša tokom 20 sati na 55°C u prisustvu svetlosti. Rastvor se propusti kroz kolonu Sephadex<*>G-25 fine i eluira sa natrijum hloridom 0,2 M. Koncentrujemo frakcije koje sadrže proizvod i desaiinizujemo korišćenjem iste kolone koja se eluira sa vodom. Nakon liofilizacije, dobija se 28,5 mg jedinjenja 43.

[aju = +48 (c = 2,75, voda)

PREPARAT39

Metil (2-amino-2-dezoksi-3,4-di-0-metiI-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil>-(I -»4)-(23-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (l->4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-gIukopiranoziI)-(l->4)-(23-di-0-metil-a-L-jodpiranoziIuronska

kiselina)-(1—»4)-2t3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so (44)

Rastvor jedinjenja 43 (27,5 mg, 0,015 mmol) u smeši terc-butanola (333 ul)-vode (500 ul) tretira se pod pritiskom argona (5bara)u prisustvupaladijumana ugljeniku 10%

(8,25 mg) tokom 16 sati. Nakon filtriranja, rastvor se koncentruje i ostatak se propusti kroz kolonu Sephadex(p G-25 fine (3X92 cm). Nakon eluiranja sa vodom i liofilizacijom, dobija se 23,mg jedinjenja 44.

[ajn= + 58°(c= l,voda).

PREPARAT 40

Metil (4-0-Ievunil-23-di-metiI-0-meitl-p-D-glukopiranoziluronska kiselina) -

(l-»4H3,6-di-0-acetil-a-D-glukopiranozil)-(l-»4)-(2^-di-0-metil-a-L-jodpiranoziiuronska kiselina)- (1—>4)-a-D-glukopiranozid (46)

Rastvor jedinjenja 45 (4,50 g, 3,02 mmol) (dobijen prema P. Westerduin, et al. BioOrg. Med. Chem. 1994,2,1267) u smeši etil acetat/terc-butanol (72 ml, 1/1, v/v) tretira se pod pritiskom vodonika (4 bara) u prisustvu paladijuma na ugljeniku 10% (9,0 g) tokom 6 sati. Nakon filtriranja i koncentrovanja, dobijeno jedinjenje se direktno koristi u sledećoj etapi bez prečišćavanja.

CCM : Rf0 0,54, etil acetat/piridin/sirćetna kiselina/voda 26/22/4,6/17 v/v/v/v.

PREPARAT 41

Metil (metil 4-0-levunil-23-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronat>- (l->4)-(23,6-tri-O-acetil-a-D-glukopiranozil)- (l->4)-{inetil 2^-di-O-metil-a-L-jodpiranozil-uronat)-(l->4)-23,6-tri-0-aceitl-o-D-glakopiranozid(47)

U rastvor jedinjenja 46 (2,57 g, 2,71 mmol) u anhidrovanom N,N-dimetilfoiTnamidu (35 ml) doda se na 0 °C, kalijum hidrogenkarbonata (2,71 g), zatim metil jodida (3,4 ml). Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se ohladi na 0°C. Zatim se sukcesivno doda dimetilaminopiridina (132 mg) zatim anhidrida sirćetne kiseline (1,5 ml). Smeša se meša tokom 16 sati. Nakon neutralizacije viška anhidrida sirćetne kiseline, smeša se razblaži sa etil acetatom. Organska faza se ispere uzastopno sa rastvorom kalijum hidrogensulfata od 10% i vodom zatim sa zasićenim rastvorom natrijum hidrogenkarbonata u vodi, osuši sa natrijum sulfatom, filtrira i upari do suva. Dobijeni ostatak se prečisti hromatografijom kroz kolonu silika gela [cikloheksan/(etil acetat/etanol 1/1) 9/5] kako bi se dobilo 2,51 g jedinjenja 47.

CCM : RfO 0,41, toluen/aceton 2/1 v/v.

PREPARAT 42

Metil (metil 2,3-di-O-metil-p-D-glukopiranoziluronat)- (l->4)-(2,3,6-tri-0-

acetil-a- D-glukopiranozil)- (1—>4)-(metil 2^-di-O-metiI-a-L-jodpiranozlluronat)-(l->4)- 2,3,6-tri-O-acetil-a-D-glukopiranozid (48)

Jedinjenje 47 (2,5 g, 2,56 mmol) se rastvori u smeši toluen/etanol 1/1 v/v (500 ml). Doda se hidrazin acetata (1,01 g). Nakon 2 sata mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se koncentruje do suva. Ostatak se rastvara u dihlormetanu. Organska faza se ispere uzastopno sa rastvorom natrijum hidrogenkarbonata od 2% i vodom, osuši sa natrijum sulfatom, filtrira i upari do suva. Nakon hromatografisanja kroz kolonu silika gela (toluen/etilacetat V* v/v),dobija se 2,01 g jedinjenja 48.

CCM : Rf = 0,37, toluen/aceton 2/1 v/v.

PREPARAT 43

Metil (6-0-acetiI-2-azido-2-dezok5i-3^-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(1-^4)-(meril2,3-di-0-meirl-p-D-glukopiranoziIuronat)-(1^4H23,6-tri-0-acetil-a-D-glukopiranozil)-(l->4)-(meitl 23-di-O-metil-a-L-jodpiranozil)- (l->4)-2,3,6-tri-0-

acetil-a-D-glukopiranoziđ(49)

Rastvori se IMIDAT 38 (1,18 g, 2,81 mmol) (dobijen prema J.Basten et al. Bioorg. Med. Chem. Lett. (1992), 2(9), 901) i jedinjenje 48 (1,83 g, 1,75 mmol) u smešidihlormetan/dietiletar lMy/ v) (126 ml). Nakon dodavanja molekulskog sita 4A u prahu, smeša se ohladi na -20°C i doda se IM rastvor trifluoro-metansulfonata terc-butildimetilsilila u dihlormetanu (421 ul). Nakon 30 minuta, doda se nova količina imidata (266 mg) kao i IM rastvortrifluormetansulfonataterc-butildimetilsilila u dihlormetanu (168 ul). Nakon 10 minuta, smeša se neutralizuje dodavanjem čvrstog natrijum hidrogenkarbonata i filtrira se. Preuzme se sa dihlormetanom, ispira se sukcesivno sa rastvorom natrijum hidrogenkarbonata od2%i vodom, osuši se sa natrijum sulfatom i koncentruje u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom kroz kolonu silika gela (dihlormetan/etil acetat 4/3 zatim 1/1 v/v) kako bi se dobilo 1,814 g jedinjenja 49.

CCM : Rf = 0,57, toluen/etil acetat 3/1 v/v.

[a]D= +93° (c = 1,15, dihlormetan).

PREPARAT 44

Metil (2-azido-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-a-D-glukopiranozil> (1-^4) -(2,3-di-O-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)-(1—^H^^-glukopiranozil)-(1—>4)-(23-di-O-metiI-a-L-jod<p>iranoziluronska kiselina)- (1—>4)-a-D-glukopiranozid(50)

Rastvor vodonik peroksida od 30% (42 ml) se doda, na -5°C, u rastvor jedinjenja 49 (845,3 mg) u tefrahidrofuranu (104 ml). Nakon 5 minuta mešanja, doda se kap po kap vodeni rastvorO,7 Ivi litijum hidroksida (19,2 ml).

Reakciona smeša se meša tokom 1 sat na -5°C, zatim još 4 sata na 0°C i na kraju tokom 16 sati na sobnoj temperaturi. Neutralizuje se sa IM rastvorom hlorovodonične kiseline.

Rastvor se propusti koz kolonu Sephadex<*>G-25 fine (5x1000 cm) i eluira sa vodom. Farkcije koje sadrže željeno jedinjenje se sjedine, koncentruju i propuste kroz kolonu smole Dowex AG 50 WX4 H? (50 ml). Sakupe se frakcije sa željenim jedinjenjem na 0°C i koncentruju da bi se dobilo 618 mg jedinjenja 50.

CCM : Rf0 0,56, etil acetat/piridin/sirćetna kiselina/voda 26/22/4,6/17 v/v/v/v.

PREPARAT 45

Metil (2-azido-2-dezo ksi-3,4-di-0-meitl-6-o-sulfonato-a-D-g Iukopiranozil)-(l->4) - (23-di-O-meitl-p-D-glukopiranoziluronat)- (l->4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-

a-D-glukopiranozil)- (1 ->4)-(23-di-0-metiI-a-L-jodpiranoziIuronat)- (1 —>4)-2^,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so (51)

Neposredno pre upotrebe, jedinjenje 50 se ko-destiluje sa N,N-dimetilformamidom (3x29) ml), u rastvor jedinjenja 50 (612 mg, 0,624 mmol) u N,N-dimetilformamidu (58 ml), doda se kompleks troksida trieitlaminsulfida (3,84 g).

Smeša se meša u trajanju od 16 sati na 55°C u prisustvu svetlosti. Smeša se ohladi ? na 0° i doda se kap po kap rastvor natrijum hidrogenkarbonata (5,33 g) u vodi (200 ml).

Meša se tokom 16 sati na sobnoj temperaturi i koncentruje do suva

Ostatak se rastvori u vodi i rawstvor se propusti kroz kolonu Sephadex® G-25 fine, eluira sa natrijum hloridom 0,2M. Frakcije koje sadrže proizvod se desalinizuju korišćenjem iste kolone koje se eluira sa vodom. Nakon liofilizacije, dobija se 1,06 g jedinjenja 51.

CCM : Rf = 0,5, etil acetat/piridin, /sirćetna kiselina/voda 3/571/3 v/v/v/v

PREPARAT 46

Metil (2-amino-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-suIfonato-o-D-gIukopiranozil>-(1 -»4H23-di-0-metil-p-D-guikopiranoziluronska kiselina)- (1 ^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-g!ukopiranozil)-(l—►4)(23-di-0-metil-a-L-jodpiranoziluronska

kiselina)- (l-+4)-2,3,6-tri-0-su!fonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so (44)

Ova hidrogenoliza je izvedena iz dva puta i svaki put sa po 534,4 mg jedinjenja 51.

Rastvor jedinjenja 51 (534,4 mg) u smeši terc-butanol (6,7 ml), 12,6 ml/g)-voda (10 ml, 19 ml/g) se tretira pod pritiskom vodonika (5 bara) u prisustvu paladijuma na ugljeniku 10% (160 mg) na 40°C tokom 4 sata. akon filtriranja (filter Millipore<®>LSWP 5 pm), rastvor se koncentruje do suva kako bi se dobilo 530 mg jedinjenja 44.

CCM : Rf =0,49, etil acetat/piridin/sirćetna kiselina/voda 3/5/1/3 v/v/v/v.

PRIMER 1

Metil (2,3,4,6-tetra-O-sulfonato-a-D-glukopiranoziI)- (l-»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l—>4)-(2»3j6-trl-0-suifonato-B-D-glukopiranozil)-(1^4H6-biotinamido-6-dezoksi-2,3-đi-0-metil-a-D-glukopiranozil)- ( l-* 4)- 82,3,6-tri-O-menl-B-D-glukopira^

(l-»4)-0-(2,3,6-tri-0-inetil-B-D-glukopiranozil>-(l-»4)]3<6-0-sulfonato-2,3-<li-0-

metil-o-D-glukopiranozil)-(1—»4)-(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronska

kiselina)- (l->4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (l-^4)-(2r3-di-0-

metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1 —>4)-2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so

U rastvor jedinjenja 37 (18 mg, 372 umol) u natrijum hidrogenkarbonatu od0,5%

(1,5 ml), doda se biotin sulfosukcinimida (16,5 mg).

Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, propusti se reakciona smeša na koloni Sephadex<*>G-25 fine i eluira sa natrijum hloridom. Frakcije koje sadrže željeni proizvod se koncentruju i koncentrat se desalinizuje propuštanjem kroz istu kolonu i eluiranjem sa vodom.

Nakon liofilizacije, dobija se 15,9 mg jedinjenja iz PRIMERA 1.

[a]n= + 59 (c = 0,78, voda).

Mase : metoda "ESI", negativni mod: hemijska masa = 5065,12 ; eksperimentalna masa = 5064,18 ± 1,04 u.m.a.

PRIMER 2

Metil (23,4,6-tetra—sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (l->4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1—>4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-Dglukopiranozil>-(1—^4)-(6-[6-(biotinamido)heksamido]-6-dezoksi-23-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(l->4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)-(1^4)-f(2,3,6-tri-0-metil-o-D-glukopiranozil)- (1—4)-0-(23,6-tri-metil-p-D-glukopiranozil)- (1-»4>- (l-»4)]3-(6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(l-^4)-(23-di-0-metiI-p-Dglukopiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-(23,6-tri-0-sulfonato-o-D-glukopiranozil)- (1—>4)-(2,3-di-0-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-gIukopiranozid, natrijumova so

U rastvor jedinjenja 37 (18 mg, 3,72 umol) u natrijum hidrogenkarbonatu od 0,5%, doda se 6-(biotinamido)heksanoata (16,5 mg). Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, propusti se reakciona smeša kroz kolonu Sephadex<®>G-25 fine i eluira sa natrijum hloridom.

Frakcije koje sadrže željeni proizvod se koncentruju i deselanizacija se vrši propuštanjem kroz istu kolonu uz eluiranje sa vodom.

[a]n = +60°C (c = 1,0, voda).

Masa: metoda "ESI", negativan mod: hemijska masa = 5178,28 , eksperimentalna masa = 5176,3 ± 0,77 u.m.a.

PRIMER 3

Metil (2,3,4,6-tetra-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (l-^4)-(2,3,6-tri—

suIfonato-a-D-gIukopiranoziI>(l—^4)-(2,3,6-tri-0-5ulfonato-B-D-glukopiranoziI>-(I^Hć-lć^biotinamidoheksamido^eksamidoj-ć-dezoksi^^-di-O-merJl-^l^)-D-glukopiranozil)- (1 ->^4>-|(2,3,6-tri-0-merJl-a-D-glukopiranozil>- (1 -»4)-0-metil-B-D-glukopiranozil)-(1 —^4)]3-(6-0-sulfonato-23-di-0-metil-o-D-glukopiranozil)-(1 ^4)-(23-di-0-metn-p-D-glukopiranoziluronska kiseUna)- (1 ->4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D- glukopiranozil)- (l-»4)-(23-di-0-inetil-a-L-jodpiranozii>- (l-»4)(2,3-di-O-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)-(l-+4)-23,6-tir-0-sulfonato-o-D-glukopiranozid, natrijumova so

U rastvor jedinjenja 37 (17 mg, 3,51 umol) u natrijum hidrogenkarbonatu od 0,5%

(1,4 ml), dodaše 6-(6-biotinamidoheksamido)heksanoat sulfosukcinimidil (23,6 mg).

Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, smeša se propusti kroz kolonu Sephadex® G-25 fine i eluira se sanatrijum hloridom. Frakcije koje sadrže željeni proizvod se koncentruju i desalinizuje se kroz istu kolonu koja se eluira vodom.

Nakon lio filizacije, dobija se 17,4 mg jedinjenja iz PRIMERA 3.

[a]D =+64" (c = 1,0, voda).

Masa: metoda "ESI", negativan mod : hemijska masa = 5291,44 ; eksperimentalna masa = 5292,1 ± 0,83 u.m.a.

PRIMER 4

Metil (2-biotinamido-2-dezoksi-3,4-dI-0-metil-6-0-suIfonato-a-D-glukopiranozil)- (l-^)-(2,3-di-0-metil-B-D-glukopiranoziluronskakiselina)- (1—»4)-(23,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranoziI)-(l->4)-(2,3-di-0-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1—»4)-2,3»6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid,

natrijumovaso

U rastvor jedinjenja 44 (21,2 mg, 0,012 mmol) u natrijum hidrogenkarbonata od 0,5% (750 ul), doda se rastvor N-hidroksisukcinimid biotina (42 mg) u N,N-dimetilfonnamid (750 ul). Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, smeša se propusti kroz kolonu Sephadex<®>G-25 fine.

Nakon eluiranja sa vodom i liofilizacijom, dobija se 22,3 mg jedinjenja iz

PRIMERA4

[a]D= + 38° (c = 0,15, voda)

Masa: metod "ESI", negativan mod: hemijska masa = 1938,48 ; eksperimentalna masa = 1937,48 ±0,11 u.m.a

PRIMER5

Metil (2-[N-(6-biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-suIfonato-

a-D-glukopiranozil> (1—>4)-(2j3-di-0-metil-B-D-gIukopiranoziluronska kiselina)-(1 ->4)-(23,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozii>- (l->4)-(2,3-di-0-metiI-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1 —»4)-23)6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid,

natrijumovaso

Ova reakcija je sprovedena iz dva puta i svaki put sa po 494,5 mg jedinjenja 44.

Jedinjenje 44 (494,5 mg, 0,289 mmol) se rastvori u vodenom rastvoru natrijum hidrogenkarbonata od 0,5% (116 ml).

U rastvor se doda kap po kap rastvora 6-(biotinamido)heksanoata sulfosukcinimida (1,46 g, 2,63 mmol) u rastvoru natrijum hidrogenkarbonata od 0,5% (12 ml). Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, doda se vodeni rastvor natrijum hidroksida 1M i meša se 1 sat. Reakciona smeša se propusti kroz kolonu Sephadex<®>G-25 fine (5x1000 cm) i eluira sa natrijum hloridom.

Frakcije koje sadrže željeni proizvod i koje su dobijene iz dve reakcije se sjedine.

Nakon liofilizacije, dobija se 999,2 mg jedinjnjaiz PRTMERA 5.

CCM : Rf = 0,42, etil acetat/piridin/sirćetna kiselina/voda 3/5/1/3 v/v/v/v.

Masa: metoda "ESI", negativan mod: hemijska masa = 2051,64; eksperimentalna ? masa: 2051,60 ± 0,43 u.m.a

PRIMER6

Metil (2-[6-biorinamWoheksamido)hek5amido]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozU)-(1^4H2,3-di-OHneitl-B-D-gIukopiranoziluronska

kiselina> (1^4H2,3,6-tri-0-suIfonato-a-D-glukopiranoziI)-(l-+4)-(2,3-di-metil-a-L-jodpiranoziluronska kiselina)- (1 —>4)-2v3)6-tri-0-sulfonato-o-D-glukopiranozid,

natrijumova so

Jedinjenje 44 (30,1 mg, 17,6 umol) se rastvori u vodenom rastvoru natrijum hidrogenkarbonata od 0,5% (7 ml). U to se doda kap po kaprastvor 6-(6-biotinamidoheksamido)sulfosukcinimidila (118 mg, 176 umol) u rastvoru natrijum hidrogenkarbonata od 0,5% (lml). Nakon 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, doda se vodenog rastvora natrijum hidroksida IM i meša još 1 sat. Reakciona smeša se propusti kroz kolonu Sephadex® G-25 fine (2x85 cm) i eluira sa natrijum hloridom.

Frakcije koje sadrže željeni proizvod se koncentruju i desalinizuju kroz kolonu Sephadex<*>fine (2x 85 cm) i eluira sa vodom.

Nakon liofilizacije, dobija se 26,5 mg jedinjenja iz PRIMERA 6

Masa: metod "ESI", mod negativan: hemijska masa = 2164,48 ; eksperimentalna masa:2164,29 ±0,38 u.m.a.

Claims (16)

1. Sintetički polisaharidi sa antitrombičnim dejstvom i njihove farmaceutski prihvatljive soli karakteristične po tome što imaju najmanje jednu kovalentnu vezu sabiotinom ili derivatom biotina.

2. Polisaharidi prema zahtevu 1 formule: u kojoj : -izlomljena crtica predstavlja vezu koja se nalazi ili ispod ili iznad ravni piranoznog prstena, Po - predstavlja polisaharid, koji sadrži n monosaharidnih jedinica identičnih ili različitih, vezanih preko svog anomernog ugljenika za Pe, je šematski prikaz jedne monosaharidne jedinice piranozne strukture odabran od heksoza, pentoza i odgovarajućih dezoksi šećera, gde je ta jedinica vezana preko svog anomernog ugljenika za drugu monosaharidnu jedinicu, i hidroksilne grupe te jedinice su supstituisane sa Ri, identičnih ili različitih, gde R| je definisano niže, Pe predstavlja pentasaharid strukture : - h je jednako 1 ili 2, - nje ceo broj koji može imati vrednosti od 0 do 25, - Ripredstavlja lanac -T-Biot, (Ci-C6)alkoksi grupu ili -OSO3" grupu, - R2 predstavlja lanac -T-Biot, (C1 -Ce)alkoksi grupu ili -OS03"grupu, - R3predstavlja lanac -T-Biot ili (Ci-C6)alkoksi grupu, R4predstavlja lanac -T-Biot ili (Ci-Q)alkoksi grupu, ili R4formira most -O- CH2, grupa -CH2 je vezana za atom ugljenika koji nosi karboksilnu funkcionalnu gupu na istom prstenu; gde se podrazumeva da najmanje jedan od substituenata R|, R2, R3ili R*predstavlja grupu-T-Biot, - W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu - T predstavlja jedan od lanaca odabranih između : NH, gde j i k, identični ili različiti, su celi brojevi koji mogu imati vrednosti od 1 do 10; - Biot pretstavlja grupu: kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

3. Polisaharidi prema jednom od zahteva 1 ili 2 formule (1.1) : označava jednu posebnu grupu polisaharida Po, vezanih preko njihovoganomernog ugljenika za Pe kao što je definisano za (I), je ista kao što je definisano za (I), - grupe Ri su iste kao što je definisano za (I) i za jedan isti monosaharid mogu biti iste ili različite, - monosaharid koji se navodi u [ ]mse ponavlja m puta, monosaharid koji se navodi u [ ]tse ponavlja t puta, monosaharid koji se navodi u []p se ponavlja p puta, - m je ceo broj od 1 do S, t je ceo broj od 0 do 24 i p je ceo broj od 0 do 24 gde važi da l<m + t + p<25, kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

4.Polisaharidi prema zahtevu 3 karakteristični po tome što jedan od substituenata Ri,R2, R3ili R*predstavlja vezu -T-Biot, gde su T i Biot isti kao što je definisano za (I).

5. Heksadekasaharidi prema jednom od zahteva od 1 do 4 formule (1.2): u kojoj:T predstavlja vezu odabranu između : NH, gde j i k, identični ili različiti, predstavljaju cele brojeve koji mogu imati vrednostiod 1 do 10; -Biot predstavlja grupu : - Pe predstavlja pentasaharid strukture: gde: - Ri predstavlja (Ci - C6)alkoksi grupu ili - OSO3' grupu, - R2 predstavlja (Ci-C6)alkoksi grupu ili -OSO3" grupu, - R3predstavlja (C1 - Ce)alkoksi grupu, - R*predstavlja (Ci- Cćjalkoksi grupu ili - OS03" grupu, ili R*formira most preko-O-CH2, gde je grupa -CH2vezana za atom ugljenika koji je nosilac karboksilne funkcije na istom prstenu, W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu, kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

6.Pentasaharidi prema jednom od zahteva 1 ili 2 formule (1.3) : gde Ri, R2, R3 , R4 i W su isti kao što je definisano za (I) kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

7. Pentasaharidi prema zahtevu 6 karakteristični po tome što jedan od supstituenata Ri, R2, R3ili R4predstavlja svezu -T-Biot gde T i Biot su isti kao što je definisano za (I).

8.Pentasaharidi prema zahtevima 6 ili 7 formule (1.3), formule (1.4): gde: - T predstavlja veze odabrane imeđu: NH, gde j i k, identični ili različiti, su celi brojevi koji mogu imati vrednosti od 1 do 10; - Biot predstavlja grupu: -Ripredstavlja (Ci- C6)alkoksi grupu ili- OSO3" grupu,-R2predstavlja (Ci-C6)alkoksi grupu ili-OSO3" grupu,-R3predstavi] a (C1 - C6)alkoksi grupu,-R4predstavlja (Ci - C6)alkoksi grupu ili- OSO3" grupu, ili R4formira most preko-O-CH2, gde je grupa -CH2 vezana az atom ugljenika koji je nosilac karboksilne funkcije na istom prstenu,-W predstavlja atom kiseonika ili metilen grupu, kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

9. Polisaharidi prema jednom od zahteva 1 ili 2 odabrani između :-Metil(2,3,4,6-tetra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l-»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-Dglukopiranozil)-( 1 —*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-( 1 —»4)-(6'biotin-amido-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 —>4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-(l->4)-[(2,3,6-^^^ (2,3,6-tri-O-metil-P-D-glukopiranozilH 1 -* 4) h-(6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)-( 1 -*4)-(2,3-di-0-metil-P-glukopiranoziluronska kiselina)-( 1 —*4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —>4)-(2,3 -di-O-mctil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)-( 1—>4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil, natrijumova so,-Metil(2,3,4,6-tetra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(1—►4)-(6-[6-(biounamido^k8anwdo))heksamido]-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-1glukopiranozil)-(1^4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-(l->4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-0<2,3,6-tri-0-metil-p,-D-glukopiranozil)-(l-+4)]3-(6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -+4)(2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 -^)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1 -^)-(2,3-di-0-metiI-a-L-idopiranoziluronsk:a kiselina)- (1 -+4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil(2,3,4,6-tetra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1—»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-B-D-glukopiranozil)-(W4)-(6-[6-(6-bioitnanu^oheksamido)heksamido]-6-dezoksi-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (l-*4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (l-*4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-p-glukopiranozil)- (1—»4)]3- (6-0-sulfonato-2,3-di-0-metil-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)-(2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 —►4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1—>4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)- (1—»4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil (2-biotinamido-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-

(1 —♦4)-(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)- (1 —»4)-(2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —»4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)- (1—»4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil (2-[N-(6-biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —►4)-(2,3-di-0-metil-p-D-glukopiranoziluronska kiselina)-(1 -»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil> (1 -*4)-(2,3-di-0-metil-o>L-idpiranoziluranska kiselina)- (1 —>4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so, - Metil (2-[6-(6-biotinamidoheksamido)heksamido]-2-dezoksi-3,4-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 -*4)(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronskakiselina)- (l—»4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)- (1 —»4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)- (1—>4)-2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozid, natrijumova so,

10.Farmaceutske kompozicije koji sadrže, kao aktivni princip, jedan polisaharid prema jednom od zahteva od 1 do 9 eventualno u asocijaciji sa jednim ili više odgovarajućih inertnih ekscipijenata.

11. Upotreba farmaceutskih kompozicija prema zahtcvu 10 za proizvodnjuleka za lečnje različitih konsekutivnih bolesti u obliku promena homeostazije kaogulacionog sistema koji se pojavljuju kod problema sa kardiovaskularnim sistemom i cerebro-vaskularnim, kao što su problemi tromboembolije povezani sa arteriosklerozom i sa dijabetesom kao što je nestabilna angina, moždani udar, restenoza nakon anginoplazije,endarterektomija, postavljanje endovaskulamih proteza; ili tromboembolični problemivezani za retrombozu nakon trombolize, na infarkte, na demenciju ishemijskog porekla, bolesti perifernih krvih sudova, hemodijalizu, ušne fibrilacije ili još njihova upotreba kodvaskulamih proteza kod premošcavanja koronarne-arterije, za lečenje i prevenciju tromboemboličkih promena venoznog porekla kao što je embolija pluća, za prevenciju ili za lečenje trombičkih komplikacija koje nastaju nakon hirurških operacija, kod rastatumora ili kod nepravilnosti u koagulaciji, čiji su uzročnici bakterije, virusi ili enzimi.

12. Upotreba polisaharida prema jednom od zahteva od 1 do 9 za prekrivanje proteza.

13. Upotreba jednog od polisaharida prema jednom od zahteva od 1 do 9 kao adjuvans tokom endoarterektomije koja se vrši pomoću poroznih balončića.

14.Postupak za korišcenje avidina ili streptavidina karakterističan po tome Što omogućava neutralisanje polisaharida prema jednom od zahteva od 1 do 9.

15. Upotreba avidina ili streptavidina za dobijanje leka koji je namenjen neutralisanju polisaharida prema jednom od zahteva od 1 do 9.

16. Polisaharid prema zahtevu 1, formule