RS50762B - Biotinilovani heksadekasaharidi, farmaceutski sastavi i njihova upotreba - Google Patents

Abstract

Biotinilovani heksadekasaharidi opšte formule I:u kojoj:T predstavlja lanac T1 ili T2 sledećih formula - Biot predstavlja grupu:R predstavlja (C1-C6)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal R1 predstavlja (C1-C6)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal R2 predstavlja (C1-C6)alkoksi radikal, ili -OSO3- radikalR3 predstavlja (C1-C6)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal ili, pak, R3 ;čini most -O-CH2-, gde je CH2- grupa vezana za atom ugljenika koji nosi karboksilnu grupu na istom prstenu Pe predstavlja lanac šećera sledeće formule:kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.Prijava sadrži još 7 patentnih zahteva.

Description

? Naziv: BIOTINILOVANI

HEKSADEKASAHAR1DI,

FARMACEUTSKI SASTAVI I NJIHOVA

UPOTREBA

[0001]Ovaj pronalazak tiče se sinteze novih biotinilovanih heksadekasaharida koji imaju antikoagulantne i antitrombotske farmakološke aktivnosti heparina.

[0002]Heparin katalizuje, specifično preko antitrombina III (AT III), inhibiciju dva enzima koja intervenišu u kaskadi koagulacije krvi, naime, faktora Xa i faktora Ha (ili trombina). Preparati heparina male molekulske težine (HBPM) sadrže lance od 4 do 30 monosaharida i imaju osobinu da deluju selektivnije na faktor Xa nego na trombin.

[0003]Poznato je daje za inhibiciju faktora Xa potrebno fiksiranje heparina na AT III preko domena za vezivanje antitrombina (Domen-A), i da je za inhibiciju faktora Ha (trombina) potrebno fiksiranje za AT III, preko Domena-A, kao i za trombin preko slabije definisanog domena za vezivanje (Domen-T).

[0004]Poznati su sintetitički oligosaharidi koji odgovaraju domenu Domen-A heparina. Oni su opisani, na primer, u patentima EP 84999 i EP 529715, prijavi za patent objavljenoj pod brojem WO 99/36428 i publikaciji u Bioorg. Med. Chem.

(1998), 6, str. 1509-1516. Ovi sintetičkioligosaharidi imaju osobinu da selektivno inhibiraju, preko AT III, faktor koagulacije Xa bez ikakve aktivnosti u odnosu na trombin. Oni ispoljavaju antitrombotsku aktivnost u venskoj trombozi.

[0005]Sintetički oligosaharidi koji su u stanju da inhibiraju trombin i faktor Xa aktivacijom AT III opisani su u prijavama za patente objavljenim pod brojevima WO 98/03554 i WO 99/36443.

[0006]U ovim prijavama za patente opisani su biološki aktivni sulfatisani i alkilovani derivati polisaharida. Oni su antikoagulanti i antitrombotici. Naročito je pokazano da ovi sulfatisani i alkilovani polisaharidi mogu biti moćni antitrombotici i antikoagulansi, zavisno od položaja alkil grupa i sulfatnih grupa koje nosi ugljenohidratna okosnica. Uopštenije, nađeno je da je ostvarivanjem određenih redosleda polisaharida moguće precizno modulisati aktivnosti tipa GAG da bi se dobili vrlo aktivni proizvodi farmakoloških antikoagulantnih i antitrombotičnih osobina heparina. Njihova prednost u odnosu na heparin je što imaju određenu strukturu i što ne reaguju sa faktorom 4 trombocita , što inače dovodi do trombocitopenijskih efekata heparina. [00071Ipak, upotreba u humanoj terapeutici izvesnih proizvoda opisanih u zahtevima za patente objavljenim pod brojevima WO98/03554 i WO 99/36443 i u patentu EP 529715 može se pokazati osetljivom, naročito ako ovi proizvodi imaju dug poluživot. U domenu prevencije ili lečenja tromboze gornjim proizvodima mora se uspostaviti ili održavati fluidnost krvi, uz izbegavanje izazivanja hemoragije. [0008J U stvari, dobro je poznato da, bilo iz kog slučajnog razloga, može doći do krvoliptanja tokom lečenja nekog pacijenta. Takođe, može se ukazati potreba za nekom hirurškom intervencijom kod nekog bolesnika koji je pod antitrombotskom terapijom. Uz to, tokom nekih hirurških zahvata antikoagulansi se mogu primeniti u jakim dozama da bi se sprečila koagulacija krvi i neophodno je da se oni neutrališu po završetku intervencije. Od interesa je stoga imati antitrombotske agense koji se mogu neutralisati da bi se antikoagulantna aktivnost mogla zaustaviti bilo u kom momentu. Dakle, prethodno opisani poznati sintetički oligosaharidi ne mogu se lako neutralisati poznatim antidotima heparina ili HBPM, uključujući i protamin sulfat. |0009] Ovaj pronalazak tiče se novih sintetičkih biotinilovanih heksadekasaharida slične strukture kao što su jedinjenja opisana u prijavi za patent objavljenoj pod brojem WO 02/24754. Heksadekasaharidi ovog pronalaska, kao i neka jedinjenja opisana u dokumentu WO 02/24754, povezana su kovalentno sa derivatom biotina (heksahidro-2-okso-l H-tieno[3,4-d]imidazol-4-pentanonska kiselina) preko "margine" (spacer) - lanaca formule (Ti) ili (T2), onakvi kakvi su definisani u ovoj prijavi - zbog čega imaju prednost da se, u slučaju hitne potrebe, mogu brzo neutralisati specifičnim antidotom. Ovaj specifičan antidot je avidin ("The Merck Index", 12. izdanje, 1996, M.N. 920, str. 151-152) ili streptavidin, dva tetramema proteina mase 66 000, odnosno 60 000 Da, koji poseduju vrlo jak afinitet za biotin.

[0010] Međutim, na začuđujući način, izgleda da su dužina "margine" koja povezuje derivat biotina sa lancem heksadekasaharida, kao i položaj biotina na šećeru, faktori koji utiču na efikasnost neutralizacije specifičnim antidotom, naročito, na primer, avidinom. Tako, heksadekasaharidna jedinjenja ovog pronalaska pokazuju kapacitet neutralizacije specifičnim antidotom uveliko superioran u odnosu na one opisane u prijavi patenta objavljenoj pod brojem WO 02/24754, zahvaljujući "margini" kontrolisane veličine i položaju biotina na šećernoj komponenti.

[0011] Predmet ovog pronalaska su biotinilovani heksadekasaharidi opšte formule I:

u kojoj

T predstavlja lanac Ti ili T2sledećih formula

Biot predstavlja grupu

R predstavlja (C|-C6)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal

Ripredstavlja (Ci-C6)aIkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal

R2predstavlja (Ci-Ce)alkoksi radikal, ili -OSO3- radikal

R3predstavlja (Ci-C6)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal ili, pak, R3predstavlja most -O-CH2-, gde je CH2- grupa vezana za atom ugljenika koji nosi karboksilnu grupu na istom prstenu

Pe predstavlja lanac šećera sledeće formule:

kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

[0012]Polisaharidni delovi se sastoje od alkilovanih monosaharidnih nenaelektrisanih jedinica ili delimično naelektrisanih i/ili potpuno naelektrisanih. Naelektrisane ili nenaelektrisane jedinice mogu biti razbacane duž lanca ili, naprotiv, mogu biti grupisane u naelektrisane ili nenaelektrisane saharidne domene

[0013]U ovom opisu odabrano je da konformacija<!>C4predstavlja L-iduronsku kiselinu, a<4>CiD-glukuronsku kiselinu, mada je opšte poznato da je, uglavnom, konformacija monosaharidnih jedinica u rastvoru kolebljiva.

[0014]Tako, L-iduronska kiselina može imati konformacije<4>Ci<2>So, ili<4>C|.

[0015]Pronalazak obuhvata heksadekasaharide u vidu kiseline ili u obliku bilo koje njihove farmaceutski prihvatljive soli. U vidu kiseline, grupe -COO" i SO3" su u obliku

-COOH, odnosno -SO3H.

[0016]Pod farmaceutski prihvatljivom soli polisaharida ovog pronalaska podrazumeva se polisaharid u kome su jedna ili više -COO" i/ili S03~grupa vezane jonskom vezom za neki farmaceutski prihvatljiv katjon. Prema ovom pronalasku, poželjne su soli u kojima je katjon jedan od katjona alkalnih metala, najpoželjnije one u kojima je katjon Na<+>ili K<+.>

[0017]Jedinjenja gornje formule I obuhvataju i jedinjenja u kojima su jedan ili više atoma vodonika ili ugljenika zamenjeni njihovim radioaktivnim izotopom, na primer, tricijumom ili ugljenikom C<14.>Ta obeležena jedinjenja se koriste u istraživanjima vezanim za metabolizam ili farmakokinetiku, u biohemijskim testovima u ulozi liganada.

[0018]U okviru ovog pronalaska: (C]-C6)-alkoksi radikal podrazumeva : -O-alkil radikal, alkil grupu koja je aifatičan radikal, zasićen linearan ili razgranat, koji predstavlja lanac od 1 do 6 ugljenikovih atoma. Kao primer alkil radikala mogu se navesti metil, etil, propil, izopropilbutil, izobutil, tercbutil. Kao primer (C]-C6)-alkoksi radikala, mogu se

navesti metoksi i etoksi radikali.

T-"margina" : lanci sledećih Ti ili T2formula:

biotinilovan derivat:

[0019]Derivati biotina su dostupni komercijalno (katalog "Pierce" 1999-2000, str. 62 do 81).

[0020}Prema jednom od svojih najpoželjnijih aspekata, ovaj pronalazak tiče se biotinilovanih heksadekasaharida opšte formule I, u kojoj

R predstavlja metoksi radikal ili -OSO3- radikal

Ripredstavlja metoksi radikal

R2predstavlja -OSO3- radikal

R3predstavlja metoksi radikal

[0021]Prema svom drugom, naročito poželjnom aspektu, ovaj pronalazak tiče se sledećih biotinilovanih heksadekasaharida : • Natrijumova so metil (2,3,4,6-tetra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l —>4)-(2,3,6-tir-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l—>4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(l—+4)-(2,3-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l-^4)-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranoziI)-(W4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(—>4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)-( 1 ^-4)]3-(2-[N-(6-biotinamido heksanoiI)]-2-dezoksi-3-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-( 1 —»4)-(2,3-di-0-metil-P-D-glukopiranoziluronska kiselina)-(1—»-4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-g]ukopiranozil)-(l—>4)-(3-di-0-metil-a-L-idopiranosiluronska kiselina)-(l—»4)-3-0-metil-2,6-di-0-sulfonato-a-D-glukopiranozida, • Natrijumova so metil (2,3,4,6-tetra-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l-^4)-(2,3,6-tir-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(l—s-4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-D-glukopiranozil)-(l-^4)-(2,3-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1 ->4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozil)-( 1 ^4)-[(2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-( 1 -^4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-p-D-glukopiranozil)-( 1—*4)]3-(2-[N-(6-biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-glukopiranozii)-( 1^4)-(2,3-di-0-metil-p-D-glukopii^oziluronskakiselina)-(1 -»4>(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiratiozil)-(l -*4)-(2,3~di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)-(l —»4)-2,3,6-tri-O-sulfonato-a-D-glukopiranozida,

[0022] U osnovi, postupak dobijanja jedinjenja prema ovom pronalasku koriste sintoni baze di- ili oligosaharida dobijenih kao što je prethodno objavljeno u literaturi. Poziva se naročito na patente ili prijave patenata EP 300099, EP 529715, EP 621282 i EP 649854, kao i na dokumente C. van Boeckel, M Petitou, Angevv. Chem. Int. engl. izd., (1993), 32, str.1671-1690. Ovi sintoni su zatim međusobno povezani tako da daju potpuno zaštićen ekvivalent polisaharida ovog pronalaska. Ovaj zaštićeni ekvivalent se zatim transformiše ujedinjenje ovog pronalaska.

[0023] Jedan od navedenih sintoni de base ima jednu specijalnu zaštićenu grupu koja omogućuje kasnije uvođenje biotina, na primer, latentnu amino grupu u vidu azido grupe ili zaštićenu u obliku N-ftalimido grupe.

[0024] U spomenutim reakcijama povezivanja, jedan di- ili oligosaharid "donor", aktiviran na svom anomernom ugljeniku, reaguje sa di- ili oligosaharidom "akceptorom" koji ima slobodnu hidroksilnu grupu.

[0025] Ovaj pronalazak tiče se postupka za dobijanje jedinjenja formule I koja se odlikuje time što: u prvom stupnju dobija se potpuno zaštićen ekvivalent heksadekasaharida željene formule I, koji sadrži zaštićen pentasaharidni prekursor, koji specifično nosi amino grupu zaštićenu na pogodan način, tako da se kasnije može uvesti biotin ili neki derivat biotina. Ovaj zaštićeni pentasaharidni prekursor je i sam produžen

prekursorom u kome je zaštićen polisaharidni domen Pe;

u drugom stupnju se uvode i/ili demaskiraju negativno naelektrisane grupe;

u trećem stupnju uklanja se zaštita sa amino grupe, a zatim uvodi biotin ili neki

derivat biotina.

[0026] Sinteza pentasaharida na koji će biti nakalemljen biotin ili neki derivat biotina ostvaruje se prema opisanim metodima, naročito u prijavama patenata WO98/03554 i W099/36443, kao i u literaturi (gorecitiranoj).

[0027] Sinteza polisaharidnog dela prekursora Pe ostvaruje se reakcijama dobro poznatim u struci, korišćenjem metoda sinteze polisaharida (G.J. Boons, Tetrahedron,

(1996), 52, str.1095-1121, WO98/03554 i W099/36443) ili oligosaharida kada se oligosahariđ, donor glukozidne veze, spaja sa oligosaharidom akceptorom glukozidne veze da bi dao neki oligosahariđ čija je veličina jednaka zbiru veličina dve vrste koje su reagovale Ovaj ređosled se ponavlja sve dok se ne dobije jedinjenje formule I. Priroda i profil naelektrisanja krajnjeg željenog jedinjenja određuju prirodu hemijskih jedinica koje se koriste u različitim stupnjevima sinteze, prema pravilima dobro poznatim stručnjacima. Može se pozvati, na primer, na C. van Boeckel, M. Petitou, Angew. Chem. Int. engl. izd.. (1993), 32, pp.1671-1690 ili na H. Paulsen, "Advances in selective chemical svntheses of complex oligosaccharides" Angew. Chem. Int. engl. izd. (1982), 21, str..l55-173.

[0028]Jedinjenja ovog pronalaska dobijaju se počev od njihovih potpuno zaštićenih polisaharidnih prekursora primenom sledećih reakcija povezivanja : sa alkkoholnih grupa koje treba transformisati u O-sulfo grupu i karboksilnih kiselina odstranjuje se zaštita uklanjanjem zaštitnih grupa koje su korišćene tokom

formiranja skeleta, zatim se

uvode sulfo grupe,

uklanja se zaštita sa amino grupe koja omogućuje uvođenje biotina ili derivata

biotina,

derivat biotina uvodi se klasičnom reakcijom spajanja amino i kisele grupe.

[0029]Jedinjenja ovog pronalaska mogu se, naravno,, dobiti primenom različitih strategija poznatih stručnjacima za sintezu oligosaharida.

[0030] Opisani postupak je postupak koji se preporučuje u ovom pronalasku. Ipak, jedinjenja formule I mogu se dobiti i drugim metodima poznatim u herniji šećera, opisanim, na primer, u "Monosaccharides, Their chemistrv and their roles in natural products", P.M. Collins i R.J. Ferrier, J. Wiley & Sons, (1995) i u GJ. Boons, Tetrahedron, (1996), 52, str..1095-1121. Pentasaharidi Pe mogu se, dakle, dobiti počev od sintoni disaharida, kako je opisano u radu C. van Boeckel, M. Petitou, Angew. Chem. Int., engl. izd. (1993), 32, 1671-1690.

[0031]Zaštitne grupe upotrebljene u postupku dobijanja jedinjenja formule I su one koje se sada koriste u herniji šećera, na primer, u "Protective Groups in Organic Svnthesis", (1981), TW Greene, John Wiley & sons, New-York.

[0032] Zaštitne grupe su uspešno odabrane od, na primer, acetil, halogenometil, benzoil, levulinil, benzil, supstituisanih benzil grupa, tritil eventualno supstituisanih, tetrahidropiranil, allil, pentenil, terc-butildimetilsilil (tBDMS) ili trimetilsililetil grupa. (0033]Aktivatorske grupe su one koje se klasično koriste u herniji šećera, prema, npr, G.J.Boons, Tetrahedron (1996), 52, str. 1095 - 1121. Oveaktivatorske grupe su odabrane od, na primer, tioglikozida, pentenilglikozida, ksantata, fosfita, ili halogenida..

[0034] Što se tiče načina na koji je derivat biotina povezan sa oligosaharidom, kao i prirode derivata biotina, hemijska literatura nudi i druge mogućnosti koje se mogu ostvariti kombinacijom zaštitnih grupa dobro poznatih stručnjacima. Koristiće se prevashodno amino grupa ili tiol grupa ili kisela karboksilna grupa ili aldehidna grupa, koje će reagovati sa derivatom biotina koji sadrži neku reaktivnu grupu tipa aktiviranog estra, maleimida, jodoacetil grupe ili primarnog amina. Reakcija će se odvijati pod uslovima opisanim u literaturi (Savage et al., "Avidin-Biotin Chemistrv: A Handbook" (1992), Pierce Chemical Companv).

[0035] Goreopisani postupak omogućuje da se jedinjenja ovog pronalaska dobiju u vidu soli. Da bi se dobile odgovarajuće kiseline, jedinjenja ovog pronalaska u vidu soli stavljaju se u kontakt sa katjonskom jonoizmenjivačkom smolom u vidu kiseline.

[0036] Jedinjenja ovog pronalaska u vidu kiseline mogu se zatim neutralisati nekom bazom da bi se dobila željena so. Za dobijanje soli jedinjenja formule I mogu se koristiti sve neorganske ili organske baze koje sa jedinjenjima formule I daju farmaceutski prihvatljive soli. Kao baze, prevashodno se koriste hidroksidi natrijuma, kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma. Najpoželjnije su soli natrijuma i kalcijuma jedinjenja formule I.

[0037] Jedinjenja ovog izuma bila su predmet biohemijskih i farmakoloških ispitivanja.

1. Mera aktivnosti protiv faktora Ha i aktivnosti protiv faktora Xa

[0038] Aktivnost jedinjenja ovog pronalaska u cirkulaciji mogu se meriti preko njihove aktivnosti protiv faktora Ha i aktivnosti protiv faktora Xa kao što su opisali Herbert i san, Thromb Haemost., (2001), 85(5),str. 852-60. Jedinjenja ovog izuma davana su pacovima intravenozno (IV) ili subkutano (SC).

[0039] Injekcija IV avidina dovodi do znatnog smanjenja koncentracije jedinjenja ovog pronalaska u cirkulaciji (više od 70%).

[0040] Na primer, koncentracija jedinjenja u cirkulaciji prema primeru 1, posle IV injekcije od 100 nmol/kg smanjena je za 88% (smanjenje mereno preko aktivnosti protiv faktora Xa) i 91% (smanjenje mereno preko aktivnosti protiv faktora Ha) 2 minuta posle IV davanja vidi (10 mg/kg; 625 nmol/kg).

[0041] Koncentracija jedinjenja u cirkulaciji prema primeru 2, posle IV injekcije od 100 nmol/kg smanjena je za 76% (smanjenje mereno preko aktivnosti protiv faktora Xa) i 89% (smanjenje mereno preko aktivnosti protiv faktora Ha) 5 minuta posle IV davanja avidina (10 mg/kg/625 nmol/kg).

[0042] Ekvivalentne inhibicije ovih dveju aktivnosti nađene su kad su jedinjenja iz primera 1 i 2 data SG.

2. Mera ukupne antitrombotske aktivnosti i neutralizacije avidinom

[0043]Ukupna antitrombotska aktivnost jedinjenja ovog pronalaska i njihova neutralizacija ispitivana je na modelu venske tromboze koji se sastoji u injeciranju tkivnog faktora posle čega dolazi do zastoja cirkulacije u veni kava pacova, kao što su opisali Herbert i sar., Blood, (1998), 91, str. 4197-4205.

a) Mera ukupne antitrombotske aktivnosti

[0044] Jedinjenja ovog pronalaska su moćni inhibitori tromboze (vređnosti IC50su

manje od 50 mM).

[0045]Na primer, u primerima 1 i 2, posle IV injeciranja, oni u ovom modelu daju IC503, odnosno 9,9 nM

[0046]Na primer, inhibiranje težine tromba zbog jedinjenja iz primera 1 (koncentracije 30 nmol/kg) dovedeno je na nivo kontrole IV injekcijom avidina od 3 mg/kg/208 nmol/kg).

b) Neutralisanie avidinom : test iskrvavlienia kod pacova

[0047]Efekt jedinjenja ovog pronalaska evaluiran je testom iskrvavljenja kod pacova

(Herbert i sar., Blood, (1998), 91, str. 4197-4205). Ova jedinjenja pokazuju jaku antikoagulantnu aktivnost čime produžavaju vreme krvarenja kod životinja modela. Avidin neutrališe efekt jedinjenja ovog pronalaska na krvarenje.

|0048)Na primer, vreme krvarenja indukovano kod pacova pomoću 30 nmol/kg jedinjenja iz primera\ rdovodi se na nivo kontrole IV davanjem avidina (3 mg/kg; 208 nmol/kg).

[00491Na primer, vreme krvarenja indukovano kod pacova pomoću 100 nmol/kg jedinjenja iz primera 2, dovodi se na nivo kontrole IV davanjem avidina (10 mg/kg; 625 nmol/kg).

[0050]Tako je predmet ovog pronalaska takođe i postupak koji uključuje avidin ili streptavidin koji omogućuju neutralisanje polisaharida iz ovog izuma. Avidin i streptavidin mogu se koristiti za dobijanje lekova namenjenih neutralisanju polisaharida iz ovog izuma.

[0051]Blagodareći biohemijskoj i farmaceutskoj aktivnosti, oligosaharidi ovog pronalaska formiraju vrlo interesantne lekove. Njihova toksičnost je savršeno kompatibilna sa ovom namenom. Oni su takođe vrlo stabilni, pa su i stoga naročito pogodni da čine aktivni princip farmaceutskih specijaliteta.

[0052]Oni se mogu koristiti u različitim patologijama posle modifikovanja homeostaze sistema za koagulaciju do koje dolazi naročito kod kardio-vaskularnih i cerebro-vaskularnih poremećaja, kao što su tromboembolije vezane za arterosklerozu i za dijabetes, kao što su nestabilna angina, moždani udari, restenoza posle angioplastije, endarterektomije, stavljanja endovaskularnih proteza, tromboembolijskih poremećaja vezanih za ponovnu trombozu posle trombolize, kod infarkta, kod demencije usled ishemije, kod oboljenja perifernih arterija, kod hemodijalize, kod usnih fibrilacija, kao i kod korišćenja vaskularnih proteza u aorto-koronamim premošćavanjima Osim toga, ovi proizvodi se mogu koristiti za lečenje ili prevenciju tromboembolijskih venskih patologija, kao što su pulmonarne embolije. Oni se mogu koristiti ili da spreče, ili da lece trombotske komplikacije koje nastaju, na primer, posle hirurških zahvata, razvoja tumora, ili poremećaja koagulacije izazvanih bakterijskim, virusnim ili enzimskim aktivatorima. U slučaju primene tokom stavljanja proteza, proteze se mogu obložiti jedinjenjem ovog pronalaska i time učiniti hemokompatibilnim. Specifično, oni se mogu fiksirati za intravaskularnu protezu (stents). U tom slučaju, mogu se eventualno hemijski mođifikovati uvođenjem u nereduktivni ekstremitet ili reduktivne odgovarajuće ruke, kao što je opisano u EP 649854.

[0053]Jedinjenja ovog pronalaska mogu se takođe korisiti kao dodaci tokom endarektomije koja se ostvaruje poroznim balončićima.

[0054] Jedinjenja ovog pronalaska mogu se korisiti za dobijanje lekova namenjenih lečenju gore navedenih bolesti.

[00551 Prema jednom drugom aspektu, predmet ovog pronalaska je farmaceutski sastav koji kao aktivan princip sadrži sintetički polisaharid prema ovom pronalasku ili jednu od njegovih farmaceutski prihvatljivih soli, eventualno sa jednim ili više inertnih i odgovarajućih ekscipijenata.

[0056] Dati ekscipijenti se biraju prema farmaceutskom obliku i željenom načinu davanja: oralnom, sublingvalnom, subkutanom, intramuskularnomjntravenoznom, transdermalnom, transmukalnom, lokalnom ili rektalnom.

[0057] Aktivan princip može takođe biti zastupljen u obliku kompleksa sa nekim ciklodekstrinom, na primer, a, p iliyciklodekstrinom, 2-hidroksipropil-p-ciklodekstrinom ili metil-0-ciklodekstrinom.

[0058] Aktivan princip se takođe može osloboditi iz balončeta koji ga sadrži, ili pomoću nekog endovaskularnog ckspandera ubačenog u krvne sudove. Time se ne utiče na farmaceutsku aktivnost aktivnog principa.

[0059] U svakoj jedinici doze, aktivan princip je prisutan u količinama prilagođenim dnevnim dozama, namenjenim proizvođenju željenih profilaktičkih ili terapeutskih efekata. Svaka jedinica doze može da sadrži od 0,1 do 100 mg aktivnog principa, najbolje od 0,5 do 50 mg. Ove doze antikoagulantnog jedinjenja mogu se neutralisati dozama avidina ili straptavidina koje idu od 1 do 1000 mg, datih u vidu intravenskog bolusa ili perfuzije.

[0060] Jedinjenja ovog pronalaska mogu se takođe koristiti u zajednici sa jednim ili više drugih aktivnih principa korisnih za željeno leČenje, kao što su, na primer, antitrombotici, antikoagulansi, agensi koji sprečavaju agregiranje krvnih pločica, kao što su, na primer, dipiridamol, aspirin, tiklopidin, klopidogrel ili antagonisti kompleksa glikoproteina Ilb/IIIa.

[0061] Sleđeći metodi, dobijanja i šeme ilustruju sintezu različitih intermedijera korisnih za dobijanje polisaharida prema ovom pronalasku. Primeri sinteze heksadekasaharida koji slede, ilustruju ovaj pronalazak, a da ga ne ograničavaju. Korišćene su sleđeće skraćenice : Bn: benzil;

Bz: benzoil;

Lev: levulinii;

Et: etil;

Ph: fenil;

Me: metil;

Ac: acetil;

SEt: tioetil;

MP: p-metoksifenil;

Biotin: heksaMdro-2okso-lH-timo[3,4-d]imidazol-4-p^ ;

ESI: je od engl. Electron Spray Ionisation;

CCM : tankoslojna hromatografija;

Tt: Tačka topljenja ;

[aD]= optička aktivnost

C =koncentracija;

Rf = vreme retencije mereno na CCM u odnosu na front migracije rastvarača

[0062] U onome što sledi, kao ilustracija dati su detalji dobijanja i primeri sinteze jedinjenja ovog pronalaska.

DOBIJANJA

[0063]

SEM A1 - Sinteza monosaharida n° 4

Preparat 1

Dobijanje 1, 6^ nhidro- 2^ zido- 2^ ezoksi-^- 0- p- metoksifenil~ p- D- glukopiranoze ( n ° 2)

[0064] Jedinjenje l,6:2,3-dianhidro-4-0-p-metoksifenil-P-D-manopirario n° 1, (4,39 g, 17,5 mmol) sintetisano je po nalogiji sa metodom opisanim u Brill and Tirefort, Tetraheđron Lett. (1998), 39, pp: 787-790. Jedinjenje n° 1 rastvoreno je u 130 mL smeše N,N-dimetilformamiđ/voda [4/1 (v/v)], zatim je dodat natrijum nitrit (22,8 g, 350 mmol). Reakciona smeša je zagrevana na 120 °C tokom 6 sati. Posle filtrovanja preko Celita, filtrat je razblažen etil acetatom i zatim opran vodom. Organska faza je osušena nad natrijum sulfatom, filtrovana, a zatim koncentrovana u vakuumu. Talog je rekristalisan u smeši etil acetat/cikloheksan (20 mL/7 mL) da bi se dobilo 4,46 g jedinjenja n° 2 u kristalnom obliku.

Tt:144 °C

Preparat 2

Dobijanje 1, 6- anhidro- 2- azido- 2-^ ezoksi^- 0- p- metokdfenU- 3- 4)~ metil-^- D-glukopiranoze ( n°3)

[0065] Ohlađenoj smeši (0°C) jedinjenja n° 2 (4,08 g, 13,9 mmol), metiljodida (1,1 ml 15.3 mmol) u anhidrovanom N^-drmeUlfoamarnidn (40 mL), dodaje se u malim količinama natrijum hidrid (1,04 g) u atmosferi argona. Smeša se meša tokom 20 sati na sobnoj temperaturi. Višak natrijum hiđrida se razara metanolom. Posle uparavanja N,N-dimetilformarnida, ostatak se razmuti u dihlorometanu. Organska faza je osušena nad natrijum sulfatom, filtrovana, a zatim koncentrovana u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etil acetat 12/1 (v/v)] da bi se dobilo 3,57 g jedinjenja n° 3 u vidu Čvrste bele supstance. Tt: 68 °°C

Preparat 3

Dobijanje J, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil- fl- D- glukopiranoze ( n° 3)

[0066] Rastvor jedinjenja n° 3 (8,0 g, 26,03 mmol) u 130 mL smeše acetonitril/voda [9/1 (v/v)] dodaje se kap po kap rastvoru cer amonijum nitrata (86 g, 156,2 mmol) u 390 mL acetonitril/voda [9/1 (v/v)]. Smeša se meša na sobnoj temperaturi tokom 40 minuta, zatim se razblaži etil acetatom. Reakciona smeša se osuši nad anhiđrovanim natrijum sulfatom, filtruje i koncentruje. Filtracija preko silika gela omogućuje da se delimično odstrane ostaci cer amonijum nitrata. Da bi se jedinjenje prečistilo, izvrši se prvo aceetilacija, a zatim dezacetilacija. Ostatak se razmuti u dihlorometanu (90 mL), zatim se dodaju jedan za drugim trietilamin (5,3 mL), dimetilaminopiridin (280 mg) i, na kraju, acet anhidrid (3,2 mL). Posle 16 sati reakciona smeša se razblažuje dihlorometanom (250 mL). Organska faza se opere 10% rastvorom kalijumbisulfata u vodi, 10 % rastvorom natrijumbikarbonata, zatim vodom. Organska faza je zatim osušena nad anniđrovanim natrijum sulfatom, filtrovana, a zatim koncentrovana u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etil acetat 10/1 (v/v)] da bi se dobilo 4,9 g čvrstog proizvoda. Ova čvrsta supstanca se rastvara u 80 mL smeše dihlorometan/metanol [1/1 (v/v)], zatim se dodaje natrijum metilat (544 mg). Smeša se meša tokom 35 minuta, zatim se neutrališe smolom Dowex<®>50WX4 HT, filtruje i koncentruje na vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etil acetat 3/2 (v/v)] da bi se dobilo 3,9 g jedinjenja n° 4.

[a]D= -27°(C = 1,06, u dihlorometanu).

Preparat 4

Dobijanje ( 2^^ i^- benzott^, 6^- benziliden-& D- glukopiranozil)-( l-^ 4)-( 2, 3, 6- tri-0- benzoil- fi- D- gIukopiranozil)-( 1^ 4)- l, 6^ nhidro- 2^ zido- 2^ ezoksi- 3- 0- M

D- glukopiranoze ( n° 6)

{0067J Smeša jedinjenja tioglikozida n° 5 (9,00 g, 9,04 mmol), dobijenog po analogiji

sa preparatom 1 opisanim u prijavi patenta objavljenoj pod brojem WO 99/36443,

jedinjenja n° 4 dobijenog kao PREPARAT 3 (1,65 g, 8,22 mmol) i molekulskog sita od 4A u prahu (9,05 g) u toluenu (180 mL) meša se u atmosferi argona tokom 1 sata Zatim se smeša ohladi do - 20 °C. Rastvor N-jodosukcinimida (2,14 g, 9,5 mmol) i trifluorometan sulfonske kiseline (96 uX, 1,09 mmol) u 47 mL smeše dihlorometan /dioksan [1/1 (v/v)], dodaje se kap po kap reakcionoj smeši. Posle 10 minuta, reakciona smeša se filtruje preko Celita, razblaži dihlorometanom (1000 mL), i

sukcesivno pere IM rastvorom natrijum tiosulfata, 10 % rastvorom natrijumbikarbonata, zatim vođom. Reakciona smeša je zatim osušena nad ariMdrovariim natrijum sulfatom, a zatim koncentrovana u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etil acetat 5/1 (v/v)] da bi se dobilo 9,2 g trisaharida n°6.

[a]D= +44° (C = 1,30, u dihlorometanu).

Preparat 5

Dobijanje ( 4, 6- 0- benziliden- a- D- glukopiranozil)-( l-^ 4)~(^- D- glukopiranozil)-( l-+ 4)- l, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil-$- D- glukopiranoze ( n° 7)

[0068] Rastvoru jedinjenja n° 6 (9,2 g, 8,11 mmol) u dioksanu (81 ml), dodaje se kalijum terc-butilat (1,82 g, 16,2 mmol). Reakciona smeša se meša tokom 3 sata, a zatim neutrališe smolom Dowex<®>50WX4 KT, filtruje i koncentruje na vakuumu. Posle hromatografije na koloni od silika gela [dihlorometan/metanol 8/1 (v/v)], 5,46 g jedinjenja n° 7 je izolovano u obliku pene.

CCM na silika gelu, dihlorometan/metanol [9/1 (v/v)] : Rf = 0,35

[a]D= +38° (C = 0,84 u dihlorometanu)

PREPARAT 6

Dobijanje ( 4, 6^- benziliden- 2y3- di- 0- meM^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, fa^

metil-^ D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- l, 6^ nhidro- 2^ rido

glukopiranoze ( n° 8)

[0069] Ohlađenoj smeši (0°C) jedinjenja n° 7 (5,05 g, 8,23 mmol), metil jodida (3;8 tiL, 61,7 mmol) u anhidrovanom N,N-dimetilformamidu (150 mL), dodaje se u maKm količinama natrijum jođid (1,73 g, 72,0 mmol) u atmosferi argona. Smeša se meša 20 sari na sobnoj temperaturi. Višak natrijum hidrida se razara metanolom (8 mL) i reakciona smeša se sipa u ledenu vodu (400 mL).. Posle ekstrakcije etil acetatom, organska faza se opere zasićenim rastvorom natrijum hlorida, osuši nad anhidrovanim natrijum sulfatom, a zatim koncentruje u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [dihlorometan/aceton 7/1, zatim 5/1 (v/v)] da bi se dobilo 4,8 g jedinjenja n° 8.

[a]D= +49° (C = 1,02, u dihlorometanu).

CCM na silika gelu, dihlorometan/aceton [5/1 (v/v)] : Rf = 0,45

PREPARAT 7

Dobijanje ( 2, 3^ i- 0- metil- a- D^ lukopiranozil)^ 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- metil-^- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)- l, 6^ nhidro- 2^ zido- 2^ ezoksi- 3- 0- metiI- fl- D~ glukopiranoze

( n°9)

[0070] Jedinjenje n° 8 (5,3 g, 7,75 mmol) rastvoreno je u sirćetnoj kiselini do 60%

(233 mL) i mešano 1 sat i 30 minuta na 80 °C. Smeša je koncentrovana i uparena zajedno sa toluenom. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etanol 4/1 (v/v)] da bi se dobilo 5,09 g jedinjenja n°9.

[a]D= +57° (C = 1,06, u dihlorometanu).

CCM na silika gelu toluen/etanol [4/1 (v/v)] : Rf = 0,36

REPARAT 8

Dobijanje ( 6- 0- benzoil- 2J- di^- meHl^- D- glukopiranozilH1^ 4)-( 2, 3, 6^ i- 0^

metil-^ D^ lukopiranozil)-( 1^ 4)- l, 6^ nhidro- 2Hizido- 2- dezoksi- 3- 0- metil-^

glukopiranoze ( n° 10)

[0071] Rastvoru jedinjenja n° 9 (5,09 g, 8,55 mmol) u dihlorometanu (85 mL), dodaje se l-benzoiloksi-li/-benzotriazol (2,86 g, 11,97 mmol) i trietilamin (1,80 mL). Smeša se meša tokom 20 sati na sobnoj temperaturi, zatim se razblaži dihlorometanom. Organska faza se opere zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata,.a zatim vodom. Organska faza se zatim osuši nad anhidrovanim natrijum sulfatom, pa koncentruje u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [toluen/etanol 15/2 (v/v)] i dobijase4,85 g jedinjenja n° 10.

[a]D= +43° (C = 1,06, u dihlorometanu).

CCM na silika gelu, toluen/etanol [15/2 (v/v)]: Rf = 0,31

PREPARAT 9

Dobijanje ( 2, 3- di- 0- benzoil- 4, 6- 0- benziliden- a- D- glukopiranozU)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6-tri^- benzoil- fi- D- glukopiranozil)^ l—^ 4)-( 6- 0- benzoil- 2, 3- di- 0- metil- a- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- metil- P- D- glukopiranozil)- l, 6- anhidro- 2- azido-2- dezoksi- 3- 0- metil- p- D- glukopiranoze ( n°ll)

[0072] Reakcija kuplovanja jedinjenja n° 10 (4,38 g, 6,26 mmol) sa jedinjenjem n° 5 ("đonor suprimovanog glikozila"), dobijenog po analogiji sa preparatom 1 opisanim u prijavi patenta objavljenoj pod brojem WO 99/36443 (11,85 g, 11,9 mmol) ostvarena je operacijom opisanom u PREPARATU 4, i dala 8,39 g jedinjenja n° 11.

[a]D= +61° (C= 1,06, u dihlorometanu).

ŠEMA 3 SINTEZA PENTASAHARIDA n° 15

PREPARAT 10

Dobijanje ( 4, 6- 0- benziUden- a- D- glukopiranozil)-( l^- 4)-( fi- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3^ i^- međte- D- gIukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- m^- meti^

glukopiranozil)- l, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil- p- D- glukopiranoze ( n ° 12)

[0073]Jedinjenje n° 11 (8,36 g, 5,12 mmol) dobijeno kao preparat 9, transformisano je u jedinjenje 12 istom operacijom kao što je opisana za PREPARAT 5. Posle hromatografije na koloni od silika gela, jedinjenje n° 12 (4,92 g) dobijeno je u vidu staklaste supstance.

11

CCM na silika gelu dihlorometan/metanol [IO/l-(v/v)]: Rf = 0,41

PREPARAT 11

Dobijanje ( 4, 6^- benzUiden- 2, 3^^- metU^- D- glukopiranozil)-( l~* 4)-( 2, 3, 6- tri- 0-

metil^ D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2J, 6- tri~ 0- metil^ D- gluko

( 2, 3f6- tri^- metil- fl- D- glukopiranozityi, 6- mbAdro- 2- azM

D- glukopiranoze ( n°13)

[0074]Jedinjenje n° 12 (4,57 g, 4,54 mmol) transformisano je ujedinjenje n° 13 kao

što je opisano za PREPARAT 6. Sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela, da bi se dobilo 4,94 g jedinjenja n° 13.

[a]D = +68 °(C = 0,93, u dihlorometanu)

CCM na silika gelu, toluen/etanol [8/1 (v/v)]: Rf = 0,39

PREPARAT 12

Dobijanje ( 2, 3- di<>- menl^- l)^ lulwpiranozilW

glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6^^^ etU^- J)^ lukopirmozil)-(^

metil-^- D- gtukopiranozil)- lt6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- tnetil-^- D-glukopiranoze ( n°14)

[0075]Jedinjenje n° 13 (4,89 g, 4,48 mmol) transformisano je u jedinjenje n° 14 kao što je opisano za PREPARAT 7. Sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela, da bi se dobilo 4,30 g jedinjenja n° 14.

[a]D = + 80 °(C = 1,05, u dihlorometanu)

CCM na silika gelu, toluen/etanol [4/1 (v/v)]: Rf = 0,31

PREPARAT13

Dobijanje ( 6~ O- bmz0il- 2, 3^^- metil- arD- glukopiranozil)-( 1^ 4M2, 3&

medl-^- D- gbukapiranozil)-^^ 4^( 2^ 3^ 4n

( 2, 3, 6- tri^- me0- p- Đ^ ukopiranozify- l, 6- anhidro~ 2^ zid^

D- glukopiranoze ( n°15)

[0076] Jedinjenje n° 14 (4,26 g, 4,25 mmol) transformisano je ujedinjenje n° 15 kao što je opisano za PREPARAT 8. Sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela, da bi se dobilo 4,33 g jedinjenja n° 15.

[a]D= +59°(C = 1,0, u u dihlorometanu)

CCM na silika gelu, toluen/aceton [4/3 (v/v)] Rf = 0,38

ŠEMA 4 - Sinteza heptasaharida n° 20

PREPARAT14

Dobijanje( 2, 3^ i^- benzoil^, 6- 0- benzilideneHirD- glukopir^

tri^- benzoil^ Đ- glukopiranozil)-( 1^ 4)^ b^- benzoil- 2, 3^ i- 0- m

glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- M^- metil- f^ D- glukopirano

metil- aj- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- iri^- metil-^

anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil-$- D- glukopiranoze ( n°16)

[0077] Reakcija kuplovanja tioglikozida n° 5 (4,90 g, 4,93 mmol), dobijenog po analogiji sa dobijanjem opisanim u prijavi patenta objavljenoj pod brojem WO 99/36443, i jedinjenja n° 15 (4,55 g, 4,11 mmol), opisanog u PREPARATU 13, ostvarena je prema postupku opisanom u PREPARATU 4. Ostatak dobijen posle ekstrakcije, prečišćen je hromatografijom na koloni od silika gela da bi se dobilo 8,07 g jedinjenja n°16.

[a]D= +710 (C = 0,99, u dihlorometanu).

PREPARAT 15

Dobijanje (4,6-0-benziliden-a-D-glukopiranoziI)-(l-^-4)-(P-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3-di-0-metil-o-D-glukopiranozil)-(l-^4)-(2,3,6-tri-0-metil-B-D-glukopiranozil)-(l-»4)-(2,3,6-tri-0-metil-o-D-glukopiranozil)-(l->4)-(2,3,6-tri-0-

metil-p-D-glukopiranoziI)-l,6-anhidro-2-azido-2-dezoksi-3-0-metil-6-D-glukopiranoze (n°17)

[0078] Jedinjenje n° 16 transformiše se ujedinjenje n° 17 prema postupku opisanom za PREPARAT 5.

CCM na silika gelu, dihlorometan/metanol [8/1 (v/v)]: Rf = 0,45.

PREPARAT 16

Dobijanje ( 4, 6- 0- benziliden- 2t3- di- 0- metil- a- D- glukopiranozil)-( l — >4)-( 2, 3, 6- tri- O-metiI- fi- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- f( 2, 3, 6- tri- 0- metil^- D- glukopiranozilM

( 2, 3, 6- tri- 0- metil- if- D- glukopiranozil)-( l-^ 4) Jr- l, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi 3- 0-

metil- p- D- glukopiranoze ( n° 18)

[0079] Jedinjenje n° 17 transformiše se u jedinjenje n° 18 prema postupku opisanom za PREPARAT 6.

CCM na silika gelu, toluen/aceeton [5/4 (v/v)]: Rf = 0,40.

PREPARAT 17

Dobijanje (2^di-0-metilKz-r>glukopiranoz^ gtakopiranozttM1^4M(M^tri*^ O-metil-p^D^glukopir^ozilM^ D-glukopiranoze (n° 19)

(0080] Jedinjenje n° 18 trarisfornaiše se u jedinjenje n° 19 prema postupka opisanom za PREPARAT 7.

CCM na silila gelu, đihlorometan/metanoi [IO/l (v/v)]: Rf « 0,41.

PREPARAT 18

Dobijanje ( 6^- benzoil- 2J^ W- metil^- D- glukopiran^

mem-^ J>~ glukopiranozUH1^ 4H( 2ti, 6- tn

ftJ^^- meittf- D- glukopiranozUMl^ Jrl,^

metil-$- D- glukopiranoze ( n°20)

[0081] Jedinjenje n° 19 transformiše se ujedinjenje n° 20 prema postupku opisanom za PREPARAT 8.

CCM na silika gelu, cikloheksan/aceton [1/1 (v/v)]: Rf = 0,36.

ŠEMA 5 - Sinteza noaasaharida n° 25

PREPARAT 19

Dobijanje ( 2, 3- di- 0- benzoil- 4, 6- 0- benziliden- a- D- glukopiranozil)-( l^ >4)-( 2, 3, 6- tri-0- benzoil-$- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 6- 0- benzoil- 2, 3- di- 0- metil- a- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- metil-^ D- glukopiranozil)- 0

metil- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- metil-$- D- glukopiranozity

l, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil-$- D- glukopiranoze ( n° 21)

[0082] Reakcija kuplovanja tioglikoziđa n° 5 (3,91 g, 3,93 mmol), dobijenog po analogiji sa preparatom 1, opisanim u prijavi patenta objavljenoj pod brojem WO 99736443, i jedinjenja n° 20 (4,97 g, 3,27 mmol), dobijenog u preparatu 18, ostvarena je prema postupku opisanom u PREPARATU 4. Sirov proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela da bi se dobilo 8,06 g jedinjenja n° 21.

[a]D= +77 °(C = 0,92, u dihlorometanu)

PREPARAT 20

Dobijanje ( 4, 6- 0- benziliden- a- D- glukopiranoztt)-( l-^ 4)-($- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- dW- meril^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri^

glukopiranozil)-( 1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri- 0- metil- a- D- glukopiranoul)-( 1^ 4)-( 2^

metil- f^ D- glukopiranozil)] r-( 1^ 4)- l, 6- anhidro- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0~^

glukopiranoze ( n° 22)

[0083]Jedinjenje n° 21 transformiše se ujedinjenje n° 22 prema postupku opisanom za PREPARAT 5.

CCM na silika gelu, dihlorometan/metanol [9/1 (v/v)]: Rf = 0,34.

PREPARAT21

Dobijanj e( 4, 6- 0- benziUden- 2, 3^ i- 0- metil^ D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( 2, 3, 6- tri- 0-

metil- P- D- glukopiranozU)-( 1^ 4)-[( 2, 3, M- 0- meHl- a- D- glukop^

( 2, 3, 6- tri- 0~ meitl-$- D- glukopiranozil)] 3-( 1^ 4)- l, 6- anhidro- 2- azido^

metil- fi- D- glukopiranoze ( n° 23)

[0084]Jedinjenje n° 22 transformiše se u jedinjenje n° 23 prema postupku opisanom za PREPARAT 6.

CCM na silika gelu, cikloheksan/aceton [1/1 (v/v)]: Rf = 0,44

PREPARAT22

Dobijanje ( 2, 3- di- 0- meM^- D- glukopiranozil)-( l^

metU- P- D- glukvpimnozil)] r( 1^ 4)- lt6^ nhidro- 2^ zido- 2^ ezoM

glukopiranoze ( n° 24)

[0085) Jedinjenje n° 23 transformiše se u jedinjenje n° 24 prema postupku opisanom za PREPARAT 7.

CCM na silika gelu, dihlorometan/metanol [10/1 (v/v)]: Rf = 0,43.

PREPARAT 23

Dobijanje ( 6- 0- benzoil- 2, 3^ i- 0- metito- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3fa

metil- p- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- f( 2, 3, 6- tri^- meHl^- D- glukop

( 2, 3, 6- tri- 0- meitl- fi- D- glukopiranozil)] 3-( 1^ 4)- l, 6- anhidro- 2- azifo

metil- fi- D- glukopiranoze ( n° 25)

[0086] Jedinjenje n° 24 transformiše se u jedinjenje n° 25 prema postupku opisanom za PREPARAT 8.

CCM na silika gelu, dihlorometan/metanol [10/1 (v/v)]: Rf = 0,64.

SEMA6 - Sinteza dodekasaharida n° 30

PREPARAT 24Dobijanje ( 2, 3, 4, 6- tetra^~ aceiil^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)^ 2, 3, 6- 4ri^- acetil^ D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri^^ cem- p- D- glukopiranozi0^

benzoil- 2, 3- di^- međl^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tr^

glukopiranozil)-( 1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri- 0- melil^- D- gluk^

metil^- D- glukopiranozilJ-( 1^ 4) j3- l, 6- anhidro- 2- azido- 2^ ezoksi- 3- 0- metil- fi^

glukopiranoze ( n° 27)

[0.087] Smeša jedinjenja tioglikozida n° 26 (10,1 g, 10,4 mmol), dobijenog po anaiegiji sa metodom opisanim 'i preparatu. 36 prijave patenta objavljene pod bmjemb°-WO 99/36443, akceptorskog jedinjenja n° 25 (5,02 g, 2,61 mmol) dobijenog u PREPARATU 23 i molekulskog sita od 4A u prahu (14,5 g) u toluenu (220 mL) mešana je u atmosferi argona tokom 1 sate. Reakciona smeša je ohlađena do 0°C i u nju se uvodi rastvor N-jodosukcmbnida (2,58 g) i trifluorometansulfonske kiseline (366 pL) u 57 mL smeše dihlorometan/dioksan [1/1 (v/v)]. Posle 40 minuta, smeša se filtruje preko Celita, razblaži toTuenom i opere sukcesivno IM rastvorom natrijum tiosulfata, 10 % rastvorom natrijumbikarbonata, zatim vodom. Reakciona smeša se zatim suši nad anMdrovaiiim natrijum sulfatom, profiltruje, a zatim koncentruje u vakuumu. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela [dihlorometan/etil acetat/etanol 17/1/1, zatim 14/1/1 (v/v/v)] i dobija se 5,87 g jedinjenja n° 27.

CCM na silika gelu, diMorometan/etil acetat/etanol [8/0,5/0,5 (v/v/v)]; [toluen/aceton(1/1(v/v)] : Rf = 0,41

PREPARAT 25

Dobijanje ( 2^, 4f6^ tetra- 0^ cetil^- D- gIukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2f3, 6- tri

D- glukopiranozil)~( l —+ 4)-( 2, 3, 6^^ i- 0- acetil- fi- D- giufcopiranozil)-( l—^ 4)-( 6- 0-benzoil- 2, 3^ i- 0- metil^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tr^ O- m

glukopiranozU)^ 1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri^- ttetil^- D^ lukopiran0zU)~(^

metil~ p- D^ lukopiranozil)-( 1^ 4)] 3- l, 6^ i^- <icetM- 2^ zido- 2-^

giukopiranoze ( n° 28)

[0088] Rastvor jedinjenja n° 27 (4,06 g, 1,44 mmol) u smeši acetanhidrida (13,6 mL) i trifluorosirćetne kiseline (1,2 mL) meša se tokom 6 sati. Posle koncentrovanja, smeša se upari zajedno sa toluenom (5 x 25 mL). Prečišćavanje ostatka hromatografijom na koloni od silika gela [cikloheksan/etil acetat/etanol 3/1/1 (v/v/v)] daje 2,930 g jedinjenja n° 28.

CCM na silika gelu , toluen/aceton [1/1 (v/v)] : Rf = 0,44

PREPARAT 26

Dobijanje ( 2, 3, 4, 6- tetra- O^ cetit^- Đ- glukopiranozil)^^^

D^ lukopiranozil)- <l^ 4)-( 2, 3, 6- tn- 0- aceM- p- D- glukopirano&^^

benzoil- 2, 3^ i^- meHl^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3t6- trUO- metil- P^

glukopiranozilM1^ 4)-[( 2, 3, 6- rt^ mem^- D- glukopiranozty^

meM- P- D- glukopiranozU)-( 1^ 4)] 3- 6^^ ceHl- 2- azido- 2^ ezoksi- 3- 0- metil- D-glukopiranoze ( n° 29)

[0089]Rastvor jedinjenja n° 28 (2,72 g, 0,928 mmol) i benzilamina (3,9 mL, 35,2 mmol) u tetrahidrofuranu meša se na sobnoj temperaturi tokom 16 sati. Reakciona smeša se razblaži etil acetatom, opere 1 M hlorovodoničnom kiselinom i vodom, osuši nad natrijum sulfatom, profiltruje, a zatim koncentruje u vakuumu. Prečišćavanje ostatka hromatografijom na koloni od silika gela [cikloheksan/aceton.4/5 (v/v)] daje 2,21 g jedinjenja n° 29.

CCM na silika gelu , cikloheksan/aceton [4/5 (v/v)] : Rf = 0,42

PREPARAT 27

Dobijanje trihloroacetimidat ( 2, 3, 4, 6~ tetra- 0- acetil- <z- D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( 2, 3, 6- M^^ cetil^- D- glukopiranozi0-( J^ 4)-( 2, 3, 6- tri-^}- acetil- p- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 6^- benzoil- 2, 3^ i- 0- metil^- D- glukopiranoziI)- tf

( 2, 3, 6^ trW- metil- p- D- glukopiranozUH1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri- 0- metil^^

glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri^- metil- P- D- glukopirano^

azido- 2- dezoksi- 3- 0~ metil- D- glukopiranoze ( n° 30)

[0090]Rastvoru jedinjenja n° 29 (0,313 g, 108 umol) u dihlorometanu (3 mL) dodaju se trihloroacetonitril (54,6 uL, 541 umol) i cezijum karbonat (56,4 mg, 173 umol). Posle mešanja od 1,5 h, smeša se filtruje i zatim koncentruje. Ostatak se prečisti hromatografijom na koloni od silika gela korišćenjem za eluiranje smeše cikloheksan/etil acetat /etanol [2/0,5/0,5 (v/v/v)], koja sadrži 0,1% trietilamina i dobija se 245 mg jedinjenja n° 30.

CCM na silika gelu, cikloheksan/etil acetat/etanol [5/1,5/1,5 (v/v/v)]; Rf - 0,41

PREPARAT 28

Dobijanje metil ( 4^- levulinil- 2r3- di- 0- metil- p- D- glukopiranoziluronique)-( l—* 4)-( 3, 6- di- 0- acetil~ a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3~ di~ 0- metil- a- L-idopiranoziluronske kiseline)-( l-^ 4)- 3- 0- metil- a- D- giukopiranozida( n032)

[0091] Rastvor jedinjenja n° 31 (4,50 g, 3,02 mmol), dobijen po analogiji sa preparatom 31 opisanom u prijavi patenta objavljenoj pod brojem n° WO 99/36443, u 72 mL smeše acetil etil/terc-butanol [(1/1 (v/v)] tretiranje pod pritiskom vodonika (4 bar) u prisustvu paladijuma na ugljeniku, 10% (9,0 g), tokom 6 sati. Posle filtrovanja i koncentrovanja, dobijeno jedinjenje n° 32 se direktno koristi u sledećem stupnju, bez prečišćavanja.

PREPARAT 29

Dobijanje metil ( metil 4- 0- levulinil- 2, 3- di- 0- metil- p- D- glukopiranoziluronat)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- acetil^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( metil2, 3^

idopiranoziluronat)-( 1^ 4)- 2, 6- di- 0- acetil- 3- 0- metil- a- D- glukopiranoula ( n ° 33)

[0092] Rastvoru jedinjenja n° 32 (1,09 g, 1,13 mmol) u anhidrovanom N,N-dimetilformamidu (15 mL) dodaje se na 0 °C, kalijum bikarbonat (1,13 g), zatim metil jodid (1,4 mL). Posle 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se ohladi do 0°C. Tada se redom dodaju dimetilaminopiridin (44 mg), zatim acet anhidrid (2,4 mL). Smeša se meša tokom 16 sati. Posle neutralisanja viška acetanhidrida, razblažuje se etil acetatom. Organska faza se sukcesivno pere 10% rastvorom kalijumbisulfata, zatim zasićenim rastvorom natrijumbikarbonata i vodom. Organska faza je zatim osušena nad anhidrovanim natrijum sulfatom, filtrovana, a zatim uparena do suva. Dobijeni ostatak je zatim ponovo acetilovan pod klasičnim uslovima (acet anhidrid, dimetilaminopiridin, trietilamin u dihlorometanu). Posle tretmana, ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni od silika gela, [cikloheksan/etil acetat /etanol 12/2,5/2,5 (v/v/v)] i dobija se 0,910 g jedinjenja n° 33.

CCM na silika gelu, toluen/aceton [2/1 (v/v)]: Rf = 0,49

PREPARAT30

Dobijanje meti( metil 2, 3- di^- meHl- p- D- glukopiranoziluronat)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- M- 0^

acedi- o>- D^ lukopiranoztt)'( 1^ 4)-( metU2^- di- 0- metil^- L4a\) pir

( 1^ 4j- 2, 6- di- 0- acetil- 3- 0- metil- a- D- glukopiranxfzida ( n° 34)

[0093] Jedinjenje n° 33 (0,884 g, 0,793 mmol) rastvoreno je u 160 mL smeše toluen/etanol [I/l (v/v)]. Dodaje se hiđrazin acetat (0,365 mg). Posle 5 sati mešanja na sobnoj temperaturi, reakciona smeša se koncentruje do suva. Ostatak se rastvori u dihlorometanu. Organska faza se opere prvo 2% rastvorom natrijum-bikarbonata, pa vodom, zatim se osuši nad anhidrovanim natrijum sulfatom, filtruje i upari do suva. Posle hromatografije na koloni od silika gela [toluen/aceton 5/3 (v/v)], dobija se 0,696 g jedinjenja n° 34.

CCM na silika gelu , toluen/aceton [2/1 (v/v)]: Rf = 0,37

PREPARAT 31

Dobijanje meffl( 2, 3, 4, fcetra^^ cetil^- D- glukopiranozll)-( l^

acettl^- D^ lukopiranozU)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri^^ cetU^- D^ lukopiranozity^

0-benzoil- 2, 3^i<t- metil^-D- gluko<p>iranozil)-( 1^ 4H2,3, 6- tri- 0- m^

glukopiranozilMJ^ 4)- f( 2, 3, 6- tri^ meitl^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- 0-( 2, 3^

0- metil- if- D- glukopiranozil)-( 1^ 4) Jj-( 6^- acettl- 2~ azido- 2^ ezoksi- 3^- metil-^- D-glukopiranozil)-( l—* 4)-( metil 2, 3- di- 0- metiI- fi- D- glukopiranoziluronat)-( l— >4)-( 2, 3f6- tri- 0^ cetU^- D- gtukopiranozUM1^ 4)-( metil2, 3- di- 0- metil- a- L-idopiranozi^ ronat)-( 1^ 4)- 2, 6^ i- 0- acetil- 3- 0- metil- a- D- glukopiranozida ( n° 36)

[0094]Jedinjenje imidat n° 30 (170 mg, 56 umol) dobijeno u PREPARATU 27, i jedinjenje n° 34 (114 mg-, 112 umol) dobijeno u PREPARATU 30 rastvoreni su u 2,5 mL smeše dihlorometan/dietiletar [1/2 (v/v)]. Posle dodavanja molekulskog sita od 4A u prahu, smeša je ohlađena do - 20 °C i dodat je 0,1 M rastvor trimetilsilil trifluorometansulfonata u dihlorometanu (84 uL). Posle 40 minuta, smeša je neutralisana dodavanjem čvrstog natrijum bikarbonata. posle filtrovanja i koncentrovanja, ostatak je prečišćen na Sephadex<®>LH60 gelu, posle čega je sledila hromatografija na koloni od silika gela [dietil etar/etanol(17/2v/v)] da bi se dobila 123 mg jedinjenja n° 36.

[0095]Masa : metod "ESI", pozitivan režim : hemijska masa = 3890,87; eksperimentalna masa : 3890,46 ± 0,68 j.a.m.

CCM na silika gelu, dietil etar/etanol [17/2 (v/v)] : Rf = 0,40

PREPARAT 32

Dobijanje metil ( 2, 3, 4, 6- tetra- 0- acetil- a- D- glukopiranozil)-( l-^- 4)-( 2, 3, 6- tri- 0-

acetU^- D- gtukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- acetit- P- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 6-0- benzoil- 2y3- di^- metil- a- D- gtukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- meHl- fl- D^

glukopiranotil)-( 1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri<>- meM^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)^

0- metil- fi- D- glukopiranozil)-( l—* 4) j3-( 6- 0- acetil- 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil- a- D-glukopiranozil)-( l—* 4)-( metil 2, 3- di- 0- metil- fl- D- glukopiranoziluronat)-( l^ >4)-( 2, 3, 6- tri- 0- acetil- a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( metil 2, 3- di- O- m etil- a- L-idopiranoziluronat)-( l—* 4)- 2, 3, 6- tri- O- acetil- a- D- glukopiranozida ( n° 37)

[0096]Jedinjenje imidat n° 30 dobijeno u PREPARATU 27, (95 mg, 0,031 mmol) i jedinjenje n° 35 (65,4 mg, 0,062 pmol) dobijeno u preparatu 42, prijave patenta objavljene pod brojem WO 02/24754, rastvoreni su u 1,5 mL smeše dihlorometan/dietiletar [1/2 (v/v)]. Posle dodavanja molekulskog sita od 4A u prahu, smeša je ohlađena do - 20 °C i dodat je 0,1 M rastvor trimetilsilil trifluorometansulfonata u dihlorometanu (47 uL). Posle 40 minuta, smeša je neutralisana dodavanjem čvrstog natrijum bikarbonata. Posle filtrovanja i koncentrovanja, ostatak je prečišćen na Sephadex<®>LH60 gelu (izvedene su 2 hromatografije), da bi se dobilo 68 mg jedinjenja 37. Masa : metod "ESI", pozitivan režim : hemijska masa — 3918,88; eksperimentalna masa : 3919,35 ± 0,71 j.a.m.

CCM na silika gelu , cikloheksan/ etil acetat /etanol [3/1/1 (v/v/v)] : Rf = 0,53

PREPARAT33

Dobijanje metil ( a- D- gtuclopiranozil)-( l — >4)-( a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)- fi- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3^ i-^- metil- a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( 2, 3, 6- tri- 0-

meHl- fi- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- f( 2, 3, 6- tri-^- metil- a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)- 0-( 2, 3, 6- tri- 0- metil- if- D^ lukopiranozil)-( 1^ 4) j3-( 2- azido- 2- dezoksi- 3- 0- metil- a- D-glukopiranozil)-( l—* 4)-( 2, 3- di- 0- metil- if- D- glukopiranoziluronskekiseline)-( 1^ 4)-( a- D- glukopiranozil)-( l-^ 4)-( 2, 3- di- 0- metil- a- L- idopiranoziluronske kiseline)-( l-* 4)- 3- 0- metil- a- D- glukopiranozida ( n° 38)

[0097] U rastvor jedinjenja n° 36 (111 mg), dobijenog u PREPARATU 31, u tetrahidrofuranu (4,6 mL), dodaje se 30% (3,9 mL) vodonik peroksida na - 5°C. Posle 5 minuta mešanja, dodaje se kap po kap 0,7 M rastvor litijum hidroksida (1,8 mL). Reakciona smeša se meša 1 sat na - 5 °C, zatim tokom 4 sata na 0 °C i, najzad, 16 sati na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se nanosi na kolonu od Sephadex<®>G-25 fin (5 x 100 cm) i eluira vodom. Frakcije koje sadrže traženo jedinjenje se spoje, koncentruju i nanesu na kolonu od smole Dowex<®>AG 50 WX4 H<+>(1,9 mL). Jedinjenje se skuplja na 0 °C i koncentruje da bi se dobio 72,1 mg jedinjenja n° 38. CCM na silika gelu, etil acetat /piridin/sirćetna kiselina/voda [16/12/2,6/7 (v/v/v/v)] : Rf = 0,60.

PREPARAT 34

Dobijanje metil ( a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( a- D- glukopiranozil)-( l-+ 4)- fi- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- diO- metil- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4

metil- fi- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-[( 2, 3, 6- tri- 0- metil^- D- glukopirano^

( 2, 3, 6- tri- 0- metil- P- D- glukopiranozil)-( 1^ 4) J3-( 2^ zido- 2- dezoksi- 3- 0^

glukapiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- di- 0- metil- f}- D- glukopiranoziluranska kiselina)-( l—* 4)-( a~ D- glukopiranozil)-( l —* 4)~ 2, 3- di- O- metU- a- L- idopiranoztturonska kiselina)-( l—+ 4)- a- D- glukopiranozida ( n° 39)

[0098]Rastvoru jedinjenja n° 37 (60 mg), u tetrahidrofuranu (5,5 mL), dodaje se 30% vodonik peroksid (2,2 mL) na - 5°C. Posle 5 minuta mešanja, dodaje se kap po kap 0,7 M rastvor litijum hidroksida (1 mL). Reakciona smeša se meša 1 sat na - 5 °C, zatim tokom 4 sata na 0 °C i, najzad, 16 sati na sobnoj temperaturi. Neutrališe se IM rastvorom hlorovodonične kiseline. Reakciona smeša se nanosi na kolonu od Sephadex<®>G-25 fin (5 x 100 cm) i eluira vodom. Frakcije koje sadrže traženo jedinjenje se spoje, koncentruju i nanesu na kolonu od smole Dowex<®>AG 50 WX4 H<+>Jedinjenje se skuplja na 0 °C i koncentruje da bi se dobilo 37,5 mg jedinjenja n° 39. CCM na silika gelu, etil acetat /piridin/sirćetna kiselina/voda [16/12/2,6/7 (v/v/v/v)] : Rf = 0,36.

PREPARAT35

Dobijanje natrijumove soli metil ( 2, 3, 4, 6- tetra- O- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- sulfonato- a- D- glukopiranozilM1^ 4)-( 2, 3, 6- tri

D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- di- O- metil- 6- O- sulfonat0- a- D- glukopiranozil)-( J^ 4)-( 2, 3, 6- tri^- mem- p- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- f( 2, 3, 6- tri- 0- meHl-^- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)- 0-( 2, 3, 6- tri- 0- meitl- p- D- glukopiranozil)-( 1^ 4) j3-( 2- azido-2- dezoksi- 3- 0- metil- 6- 0- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( l—* 4)-( 2t3- di- 0- metil- P- D-glukopiranoziluronska kiselina)-( l^ >4)-( 2, 3, 6- tri- Osulfonato- a- D- glukopiranozil)-( l— y4)-( 2, 3- di- 0- metil- a- L- idopiranoziluronska kiselina)-( J—* 4)- 3- 0- metil- 2, 6- di-O- sulfonato- a- D- glukopiranozida, ( n° 40)

[0099] Pred samu upotrebu, jedinjenje n° 38, dobijeno u PREPARATU 33, destiluje se zajedno sa N,N-dimetilformamidom (3x2 mL). Rastvoru jedinjenja n° 38 (70,3 mg, 22,8 umol) u N,N-dimetilformamidu (2 mL), dodaje se kompleks sumpor trioksid -trietilamin (351 mg). Smeša se meša tokom 16 sati na 55°C , zaštićena od svetlosti. Smeša, ohlađena do 0<D>C , dodaje se kap po kap rastvoru natrijum bikarbonata u vodi. Meša se 16 sati na sobnoj temperaturi i koncentruje se do suva. Ostatak, rastvoren u vodi, nanosi se na kolonu od Sephadex<®>G-25 fin i eluira 2 M. natrijum hloridom. Frakcije koje sadrže dati proizvod se koncentruju i oslobode soli korišćenjem iste kolone eluirane vodom. Posle liofilizovanja dobija se 103 mg jedinjenja n° 40. Masa : metod "ESI", negativan režim: hemijska masa = 4864,82; eksperimentalna masa : 4862,90 ± 0,21 j.a.m.

PREPARAT 36

Dobijanje natrijumove soli metil ( 2, 3, 4, 6- tetra- O- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- sulfonato^- D~ glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6^

Đ- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3^ i- 0- metil- 6- 0~ sulfonato-( a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6~ tri- 0- metil- fi- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- f( 2, 3, 6- tri^

gtukopiranozil)-( 1^ 4)- 0-( 2, 3, 6- tri- 0- metil- p- D- glukopiranozil)-( J^ 4J/ 3-( 2- azido

2- dezoksi- 3- 0- metil- 6- 0- sulfonato^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3^ i- 0^

glukopiranoziluronska kiselina)-( l-+ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- di- 0- metil- a- L- idopiranoziluronska kiselina)-( l—* 4)- 2>3, 6- tri- 0-sulfonato- a- D- glukopiranozida ( n° 41)

[0100] Jedinjenje n° 39 (33 mg, 0,017 mmol) dobijeno u PREPARATU 34 transformiše se u jedinjenje n°41 na način opisan u PREPARATU 35. Posle koncentrovanja dobija se 40 mg jedinjenja n° 41. Masa : metod "ESI", negativan režim: hemijska masa = 4952,83; eksperimentalna masa : 4950,19 ± 0,55 j.a.m.

PREPARAT37

Dobijanje natrijumove soli metil ( 2, 3, 4, 6- tetra- O- sulfonafo- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- sulfonato- a- D- glukopiranozil)~( 1^ 4)-( 2, 3, 6- ri^

D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3- di- 0- metil- 6- 0- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6- tri- 0- metil- P- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)- l( 2, 3, 6- ri^glukopiranozil)-( 1^ 4)- 0-( 2, 3, 6- tri- 0- melU^- D- glukopiranozW 2- đez4>ksi- 3- 0- metiL6% 0- sulfonatM- D- gluko^ D- glukophanoziluronskakiselina)-( 1^ 4)-( 2, 3t6- tri- 0- sulfonato- a- D-glukopiranozil)-( 1^ 4)^ 2^^ i^- metU~ a-- L- idopiranoziluronska kiselina)-( l— >4)- 3-0- metil~ 2, 6- di~ 0- sulfonato- a- D- glukopiranozida, ( n° 42)

[0101] Rastvor jedinjenja n° 40 (93,8 mg) dobijenog u PREPARATU 35, u smeši terc-butanola (1,2 mL) i vode (1,8 mL), tretira se pod pritiskom vodonika (5 bar) u prisustvu 10% paladijuma na ugljeniku (28 mg), na 40 °C tokom 4 sata. Posle filtrovanja (filtar Millipore<®>LSWP 5 um), rastvor se koncentruje do suva da bi se dobila 93 mg jedinjenja n° 42.

PREPARAT 38

Dobijanje natrijumove soli metil ( 2, 3, 4, 6- tetra- O- sulfonato- a- D- glukopiranozil)-( 1^ 4M2, 3, 6- tri- 0- sulfonato^- D- glukopiranozU)-( 1^ 4M2, 3, 6- tri^ D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3^ i- 0- meitl- 6- 0- sulfonato^- D- glukopiranozil)-( 1^ 4)-( 2, 3, 6^ trW- metil- fi- D- glukopiranoziW

glukopiranozilM1^ 4)^-( 2, 3, 6^ tri^- metil- p- D- glukopiranozilM^

2- dezoksi- 3^- metil- 6" 0- sulfonato- a- D* glukopiranoziI)-( l-* 4)-( 2, 3- di- O- metil- fl-D- glukopiranoziluronskakiselina)-( l—* 4)-( 2, 3y6- tri- 0~ sulfonato- a- D-glukopiranozil)-( l-^ 4)-( 2t3- di- 0- metil- a- L- idopiranoziluronska kiselina)-( l-^ 4)~

2, 3, 6- tri- O- sulfonato- a- D- glukopiranozida ( n° 43)

[0102] Jedinjenje n° 41 (40,8 mg) dobijeno u PREPARATU 36, transformiše se u jedinjenje n° 43 operativnim načinom opisanim u PREPARATU 37. Posle koncentrovanja, dobija se 42,3 mg jedinjenja n° 43.

Masa : metod "ESI", negativan režim: hemijska masa = 4926,84; eksperimentalna masa: 4924,07 ±0,36 j.a.m. Dobijanje natrijumove soli metli (2,3,4,6-tetra-O-suIfonato-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozaH1^4)-(2A6-tri-0-sulfonato-B-D-glukopiranoziI)-(l—>-4)-(2,3-di-0-metil-6-0-sulfonato-o-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3,6-tri-0-metil-P-D-glukopiranozU)-(l->4)-K2,3,6-tri-0-metil-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-0-(2,3,6-tri-0-metil-6-D-glukopiranozil)-(l-^4)l3-(2-[N-(6-biotinamidoheksanoil)]-2-dezoksi-3-0-metil-6-0-suIfonato-o-D-glukopiranozU)-(l—>4)-(23-di-0-metil-B-D-gIukopiranoziluronska kiselina)-(l-^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-gIukopiranozilHl-*4)-(2,3-di-0-metil-a-L-idopiranoziluronska kiselina)-(1^4)-3-0-metil-2,6-di-0-sulfonato-a-D-glukopiranozida

[0103]Jedinjenje n° 42 (20 mg, 4,13 umol) dobijeno prema PREPARATU 37, rastvori se u 0,5% vodenom rastvoru natrijum bikarbonata(l,7 mL). U to se dodaje kap po kap rastvor 6-(biotinamido) sulfosukcinimid heksanoata (23 mg, 41,3 umol) u 0,5% rastvoru natrijum bikarbonata (100 uL). Posle 16 sati mešanja na sobnoj temperaturi, dodaje se IM vodeni rastvor natrijum hidroksida i meša 1 sat. Reakciona smeša se nanosi na kolonu od Sephadex® G-25 fine (5 x 100 cm), eluira 0,2 M vodenim rastvorom natrijum hlorida Frakcije koje sadrže dati proizvod se koncentruju i oslobode soli korišćenjem iste kolone koja se eluira vodom. Posle liofilizacije dobija se 21,2 mg jedinjenja PRIMERA 1. Masa : metod "ESI", negativan režim: monoizotopska masa = 5174,38; hemijska masa =5178,28 ; eksperimentalna masa : 5177,69 ± 0,52 j.a.m.

PRIMER 2

Dobijanje natrijumove soli metil (2,3,4,6-tetra-O-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-(1^4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-o-D-glukopiranozil)-(l—>4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-P-D-gIukopiranoziI)-(l—>-4)-(2,3-di-0-metil-6-0-sulfonato-a-D-gIukopiranozil)-(l-^4)-(2,3,6-tri-0-metiI-B-D-glukopiranozil)-(l-*4)-|(2,3,6-tri-0-metil-a-D-g!ukopiranozil)-(1^4)-0-(2,3,6-tri-0-metU-B-D-glukopiranozU)-(l->4)]3-(2-[N-(6-biotinamidoheksanoil)]-2-dezoksi-3-0-metiI-6-0-sulfonato-a-D-g!ukopiranoziI)-(l—>4)-(2,3-di-O-mctil-0-D-gIukopiranoziluronska kiselina)-

(l->4)-(2,3,6-tri-0-snlfoiiato-a-D-glukopiranozii)-{l-^4)-( 2,3-di-O-metfl-a-L-idopiranoziluronska kiseIina)-(l-*4)-2,3,6-tri-0-suIfonato-a-D-gIukopiranozida

[0104] Jedinjenje n° 43 (19,1 mg) dobijeno prema PREPARATU 38, transformiše se u jedinjenje n°45 postupkom opisanim u PR1MERU 1. Posle lioilizacije dobija se 18,1 mg jedinjenja PRIMERA 2.

Masa : metod "ESI", negativan režim: monoizotopska masa= 5262,3 l;hemijska masa = 5266,30; eksperimentalna masa: 5263,93 ± 0,38 j.a m

Claims (8)

1. Biotinilovani heksadekasaharidi opšte formule I: u kojoj: - T predstavlja lanac Ti ili T2sledećih formula - Biot predstavlja grupu: R predstavlja (Ci-Ce)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal Ripredstavlja (Ci-C<s)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal R2predstavlja (Ci-Ce)alkoksi radikal, ili -OSO3- radikal R3predstavlja (Ci-Q)alkoksi radikal, naročito metoksi radikal ili -OSO3- radikal ili, pak, R3;čini most -O-CH2-, gde je CH2- grupa vezana za atom ugljenika koji nosi karboksilnu grupu na istom prstenu Pe predstavlja lanac šećera sledeće formule: kao i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

2. Biotinilovani heksadekasaharidi prema zahtevu 1, opštc formule I u kojoj: R predstavlja metoksi radikal iH -OSO3- radikal Ripredstavlja metoksi radikal R2predstavlja-OS O3-radikal R3predstavlja metoksi radikal

3. Biotinilovani heksadekasaharidi iz zahteva 1 ili 2, odabrani od Natrijumove soli metil (2,3,4,6-tetar-0-sulfonato^-D-glukopmMiozi1)-(l^ (2,3,6-tri-0-sulfonato-a-I>-glukopiranozil)-( 1 -+4)-(2,3,6-tri-O-sulformto-pVD-ghikopiranozilH 1 ^4)-(2,3-di-0-rnctil-6-C^sulfonato-a-I>g]ukopiranozil)-( 1 —»4>-(2,3,6-tri-O-m<irl-0-D-glukopita g1ukopiranozil)-(l^4)-0<2,3,6-tri-G-^ biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3-0-rnetfl^ (1^4)-(2I3-đi-0-metil-P-D-glukopiranoziIuronska kiselina)-(l-*4)-(2,3,6-tri-0-sulfonato-a-D-glukopiranozil)-( 1 —»4)^2,3Kii-0-mctil-a--L-idopiranoziluronska kiselina)-( 1 —*4)-3 -0-metU-2,6-di-0-sulfonato-a-D-glukopiranozida Natrijumove soli metil (2,3,4,6-4etra-0-sulfonatc^a-D-glukopiranozil)-( 1 —»4)-(2,3,0^-O-sulfoartOKX-D-glukopir^ glukopiranoziI)-( 1 —^)-(2,3-<li-0-metu-6-0-sulfon^ (2,3,6-tir-O-nieitl-B-Dvglukopff^ glukopiranozilH 1 —>4)-0-(2,3,6-tri-0-metiI-p-D-glukopiranoza)-( 1 -*4)]3-(2-rN-(6-biotinamido heksanoil)]-2-dezoksi-3-0-rnetil-6-0-s^ ( W4)-(2,3-cfc'-0-rnetil-pM>g^ sdfonato-a~J>glukophw^ kisetina)-( I —<4)-2,3, 6^lxi-0-sulforiato^-J>glukopirariozida.

4. Farmaceutski sastavi koji kao aktivan princip sadrže neki heksadekasanarid iz bilo kog zahteva 1 do 3, eventualno udružen sa jednim ili vile inertnih i odgovarajućih ekscipijenata.

5. Upotreba farmaceutskih sastava, iz zahteva 4 za izradu lekova koji se koriste za lečenje patologija nastalih usled promene homeostaze sistema za koagulaciju nastalih usled kardio-vaskularnih i cerebro-vaskularnih poremećaja, kao Sto su tromboembolije vezane za arterosklerozu i za dijabetes, kao sto su nestabilna angina, moždani udari, restenoza posle angioplastije, endarterektomija, stavljanja cndovaskularnih proteza, tromboembolijskih poremećaja vezanih za ponovnu trombozu posle trombolize, kod infarkta, kod demencije usled ishemije, kod oboljenja perifernih arterija, kod hemodijalize, kod usnih fibrilacija, kao i kod korišćenja vaskularnih proteza u aorto-kcronarnim premošćavanjima, korisnih za lečenje ili prevenciju tromboembolijskih venskih patologija, kao Sto su plućne embolije, korisnih za lečenje ili prevenciju trombotskih komplikacija koje nastaju posle hirurSkih zahvata, razvoja tumora, ili poremećaja koagulacije izazvanih bakterijskim, virusnim ili enzfoiskirn aktivatccrima

6. Upotreba biotinilovanih heksadekasaharida prema bilo kom zahtevu od 1 do 3 za izradu leka koji se koristi za oblaganje proteza.

7. Upotreba biotinilovanih heksadekasaharida prema bilo kom zahtevu od 1 do 3 za izradu leka koji se koristi kao adjuvans tokom cndarterektornije koja se vrši poroznim balončićima.

8. Upotreba avidina ili streptavidina za dobijanje lekova namenjenih neutralisanju antitrombotske aktivnosti biotinilovanih heksadekasaharida prema bilo kom zahtevu od 1 do 3.