RS50846B - Ozonski generator - Google Patents

Abstract

Ozonski generator sadrži od dve elektrode (3), (5) i dielektrični sloj (15), postavljen između njih tako da se između dielektričnog sloja (15) i jedne od elektroda (5) formira ozonirajući procep (13) i kroz njega prolazi gas koji sadrži kiseonik, pri čemu u smeru toka gasa dielektrični kapacitet (CD) dielektričnog sloja (15) postaje manji i/ili debljina dielektričnog sloja postaje veća, pri čemu je širina ozonirajućeg procepa (13) veća na ulaznoj nego na izlaznoj strani.Prijava sadrži još 16 patentnih zahteva.

Description

OBLASTPRONALASKA

Pronalazak se odnosi na ozonski generator koji sadrži dve elektrode i dielektrični sloj smešten između njih prema preambuli patntnog zahteva 1.

STANJE TEHNIKE

Ozonski gereator je poznat iz patenta DE 32 20 018 C2 koji sadrži dve cevaste elektrode i dielektrični sloj smešten između njih postavljen tako da se formira procep između njih koji služi kao ozonirajući procep kroz koji se može sprovodi ti gas koji sadrži kiseonik. Širina ozonirajućeg procepa je manja na ulaznoj strani nego na izlaznoj strani. Kapacitet dielektrika može se smanjivati u smeru toka gasa koji sadrži kiseonik.

KRATAK OPIS PRONALASKA

Predmet ovog pronalaska je stvaranje ozonskog generatora dobre efikasnosti. To znači, stvaranje ozonskog generatora koji generira ozon visokog kvaliteta po utrošenoj energiji.

Ovo se rešava time što generator ima osobine iz zahteva 1.

Prema pronalasku u ozonskom generatoru, dve elektrode i dielektrični sloj su smešteni na takav način daje formiran ozonirajući procep između dielektričnog sloja i jedne od elektroda, kroz koji se može prenositi gas koji sadrži kiseonik. Dielektrični kapacitet dielektričnog sloja se smanjuje u smeru toka gasa. Alternativno, ili osim toga, debljina dielektričnog sloja može se povećati. Visina ozonirajućeg procepa je veća na ulaznoj strani nego na izlaznoj. Poželjno je da se visina ozonirajućeg procepa kontinualno ili diskretno povećava u smeru toka gasa. Naravno, visina procepa se takođe može diskretno povećavati u određenim zonama i kontinualno povećavati u drugim zonama. Diskretno povećanje ozonirajućeg procepa može, naprimer, da se odvija stepenasto u jednoj ili obe elektrode.

Sa malom koncentracijom ozona, efikasnost ozonskog generatora u osnovi nije zavisna od temperature. S druge strane, sa većom koncentracijom ozona, efikasnost se pogoršava sa porastom temperature. Dovod energije u tzv. kanale za pražnjenje dovodi do lokalne, trenutačne prevelike temperature. Na ove prekomerne temperature može se uticati postavljanjem dovoda snage u smeru toka gasa koji sadrži kiseonik.

Snaga P, absorbirana u ozonskom generatoru, u kW, dobija se iz sledeće formule:

gde jeU ktzv. maksimalni napon, ili maksimalna vrednost primenjenog napona u voltima,

Upredstavlja tzv. napon paljenja, ili minimalni napon nakon koga je, postoje dostignut,

ozonski generator u stabilnom stanju i mikro pražnjenja se odigravaju tokom celog polu-ciklusa primenjenog naizmeničnog napona, / je frekvencija primenjenog napona u hercima,

Cnje dielektrični kapacitet, /? je količnikCf; ! CniCGje kapacitet gasnog procepa ili ozonirajućeg procepa. Posebno, prilikom delimičnog opterećenja, može se dogoditi da nije aktivan ceo dielektrični sloj. Ovaj fenomen može biti uzet u razmatranje množenjem gore pomenute formule sa konstantoma,koja uzima u obzir pokrivenost površine sa mikro praženjima ili gustinu pakovanja mikro pražnjenja po površini dielektričnog sloja. Efektivna pokrivenost dielektrične površine, što se tiče broja mikro pražnjenja po jedinici površine dielektričnog sloja, može biti uzeta u razmatranje pomoću konstantea .

Količnik kapaciteta gasnog procepa i deielektričnog kapaciteta,Ca ICD,se takođe naiziva prigušenje. Visoki dielektrični kapacitet, ili nisko prigušenje vode ka jačim, malobrojnijim mikro pražnjenjima, sa niskom pokrivenošću površine, ili gustine pakovanjaamikro pražnjenja po dielektričnoj površini. Sniženje dielektričnog kapaciteta pri konstanom kapacitetu gasnog procepa vodi do povećanja gustinef3i veće gustine pakovanjaa,pri izlaznoj snaziPkoja u osnovi ostaje ista. Prema tome, redukcija dielektričnog kapaciteta vodi ka redukciji snage apsorbovane od strane ozonskog generatora. Temperatura u ozonirajućem procepu zavisi od snage, kao što je gore već pomenuto, pri čemu se efikasnost smanjuje pri visokoj koncentraciji ozona, tj. naročito na iznaznoj strani ozonskog generatora. Stoga, da bi se povećala efikasnost, predloženo je da se dielektrični kapacitet smanjuje od ulaza ka izlazu ozonskog generatora. Odgovarajući efekat se takođe može postići povećavanjem debljine dielektričnog sloja od ulaza ka izlazu. Efikasnost ozonskog generatora je poboljšana ukoliko je veća potrošnja energije na ulazu nego na izlazu.

Štaviše, ako se širina ozonirajućeg procepa smanjuje ka izlazu, može se povećati efikasnost. Ovako, optimalna širina procepa se smanjuje sa povećanjem sadržaja ozona u gasu. Na primer, pri apsolutnom pritisku gasa od 3.5 bar, temperaturi vode za hlađenje od 17°C, specifičnoj snazi od 3 kW/m<2>i frekvenciji od 975 herca, maksimalna efikasnost za vazduh sa malim sadržajem ozona u gasovitom stanju (zapravo 1% maseno) je pri širini procepa malo većoj od 0.5 mm, dok je za vazduh sa visokim sadržajem ozona u gasovitom stanju (zapravo 5% maseno) pri širini procepa manjoj od 0.4 mm. Isto se odnosi na čisti kiseonik kada se koristi kao ozonirajući gas. Efikasnost ozoniranja je tako definisana kao vrednostk/ E,pri čemu jekdata konstanta, a £ je potrebna električna energija po kilogramu ozona. U skladu sa ovim, referiše se na internacionalnu prijavu PCT/CH2005/000458, čiji je sadržaj ovim uključen u ovu prijavu. U vezi sa ovim, naročito se referiše na dijagramime koji prikazuju efikasnost ozonskog generatora u zavisnosti od debljine ili širine procepa za vazduh ili kiseonik sa varirajućim sadržajem ozona i odgovarajuće delove opisa.

Dalja korist od smanjenja širine procepa je u tome da se površina poprečnog preseka ozonirajućeg procepa smanjuje prema izlazu. Ovo vodi ka povećavanju brzine toka. Dakle, gas koji treba ozonirati protiče brže, što više ozona sadrži. Na ovaj način, efekat procesa degradacije ozonskog generatora može biti smanjen. Procesi degradacije ovog tipa su rezultat, na primer, povratka jona sa površine elektroda, što ponekad dovodi do formiranja prašine u vidu metalnih oksida. Ovaj efekat se takođe naziva rasprašivanje. Formiranje prašine vodi do pokrivanja prašinom elektrode nasuprotne dielektričnom sloju, što, ponekad, limitira kapacitet ozonirajućeg procepa.

Sa konstantnom debljinom sloja ili konstantnim dielektričnim kapacitetom, nakon što je ozonski generator uhodan, lokalno ponderisanje absorbovane snage je suviše nisko ili nema lokalnog ponderisanja ulazne snage, tako da se značajno povećanje efikasnosti ne može dobiti. Smanjivanjem, u skladu sa pronalaskom, dielektričnog kapaciteta i/ili povećavanjem debljine dielektričnog sloja prema izlazu i smanjenjem širine procepa, absorbirana snaga je lokalno ponderisana od strane ozonskog generatora. Ovi koraci, koji mogu biti preduzeti samostalno ili u kombinaciji, korisno vode ka stabilizaciji potrošnje snage i tako do skraćenja vremena punjenja ozonskog generatora.

Da bi se smanjio tzv. raspršavajući efekat, azot oksid, naročito N205, je generalno dodat gasu koji se ozonira. Azot oksid dovodi do dodatne emisije UV zračenja, što dalje vodi do slobodnijeg pražnjenja, tako da nivo voltaže radnog napona može biti snižen. Štaviše, azot oksid uključuje metalne okside i na ovaj način vrši prevenciju formiranja prašine. Tako, kao rezultat azot oksida, vrši se pasivacija taloženja metalnih oksida kao prašine na površinu elektroda.

U ozonskom generatoru, u skladu sa pronalaskom, lokalno ponderisanje potrošnje snage se dešava iz razloga što se širina procepa smanjuje prema izlazu i dielektrični kapacitet se smanjuje u pravcu toka gasa i/ili se debljina sloja dielektrika povećava. Zbog lokalnog ponderisanja potrošnje snage ozonskog generatora, efekat površine elektroda se smanjuje i robustnost ozonskog generatora može se povećati putem ponderisanja potrošnje snage. Na primer, prednost ovoga je u manjoj količini potrebnog azota ili azotnih oksida za pasivaciju taloženja metalnih oksida na površinu elektroda. Tako može, na primer, korisno biti upotrebljen azot reda veličine 2 ppm. Štaviše, period uhodavanja ozonskog generatora može biti skraćen na manje od 12 sati, dok je više od 500 sati potrebno konvencionalnim ozonskim generatorima sa konstantim ozonirajućim procepom, konstantim delektričnim kapacitetom, i konstantnom debljinom dielektričnog sloja.

Čak i u neidealnim operativnim uslovima, ozonski generator, u skladu sa pronalaskom, se ponaša robustno i omogućava rad bez, ili uglavnom bez, problema, takođe koncentracija ozona može biti veća od konvencionalne koncentracije u ozonskom generatoru sa konstantnom širinom procepa, konstantnim dielektričnim kapacitetom i konstantnom debljinom dielektričnog sloja. Neidelani uslovi obuhvataju, na primer, nedostatak azota, nagli skok pritiska, koncentraciju ozona blizu nivoa toksičnosti, visoku tačku rošenja ili visoku temperaturu kondenzacije i/ili povećanje količine ugljovodonika u gasu koji treba ozonirati. Visoka tačka rošenja i prisustvo tragova ugljovodonika u gasu koji treba da bude ozoniran vode do vlaženja površine elektroda u ozonirajućem procepu. Rezultat ovog vlaženja elektroda je taj da ozonski generator počinje da nezavisno pulsira. Izraz „pulsirati" odnosi se na pojavu serije periodičnih, sličnih impulsa ili varnica. Pošto postoji lokalno ponderisanje potrošnje snage u ozonskom generatoru, u skaldu sa pronalaskom, efekat pulsacija na efikasnost može biti smanjen.

U skladu sa poželjnim rešenjem pronalaska, individualne redno povezane sekcije su obezbeđene, sa konstantnim dielektričnim kapacitetom u pojedinačnim sekcijama, pri čemu sekcije koje su postavljene nizvodno imaju isti ili manji dielektrični kapacitet nego sekcije koje su locirane uzvodno. Dodatno ili alternativno, individualne redno povezane sekcije mogu biti obezbeđenje, sa konstanom debljinom dielektričnog sloja u pojedinačnim sekcijama, pri čemu sekcije koje su locirane nizvodno imaju istu ili veću debljinu sloja nego sekcije koje su locirane uzvodno. Štaviše, dodatno ili alternativno, individualne redno povezane sekcije mogu biti obezbeđene, sa konstantnom širinom ozonirajućeg procepa u pojedinačnim sekcijama, pri čemu sekcije locirane nizvodno imaju manju širinu procepa nego sekcije locirane uzvodno.

U skladu sa posebno poželjnim rešenjem, sekcije imaju istu dužinu i odnos sekcija sa prvim dielektričnim kapacitetom prema sekcijama sa drugim dielektričnim kapacitetom, pri čemu je drugi dielektrični kapacitet veći od prvog dielektričnog kapaciteta, je jednak odnosu 1:3 u ukupnom broju sekcija deljivim sa 4, a u ukupnom broju sekcija deljivim sa 3, a ne sa 4, jednak je odnosu 1:2. Alternativno ili dodatno, odnos sekcija koje imaju prvu debljinu sloja prema sekcijama koje imaju drugu debljinu sloja, koja je veća od prve debljine sloja, može biti 1:3 u ukupnom broju sekcija deljivim sa 4 i 1:2 u ukupnom broju sekcija deljivim sa 3, a ne sa 4. Štaviše, altarnetaivno ili dodatno, odnos sekcija sa prvom širinom procepa, prema sekcijama sa drugom, manjom širinom procepa, može biti 1:3 u ukupnom broju sekcija deljivim sa 4, i 1:2 u ukupnom broju sekcija deljivim sa 3, a ne sa 4.

U ozonskom generatoru koji je podeljen na sekcije, sveukupna potrošena snaga od strane ozonskog generatora se može izračunati prema formuli:

pri čemu indeks/označava/ -tusekciju, anukupni broj sekcija.

Sa odnosom sekcija 1:2, odgovarajućim izborom širine procepa i/ili dielektričnog kapaciteta i/ili debljine dielektričnog sloja prve sekcije u odnosu na odgovarajuće veličine narednih sekcija može biti postignuto da se približno 2/3 koncentracije ozona postigne već u prvoj sekciji, sa oko 1/3 potrebne energije. Dakle, zbog najviše moguće potrošene snage u prvoj sekciji, visoka koncentracija ozona je već postignuta, tj. 2/3 od željene koncentracije, dok je smanjena potrošnja snage u druge dve sekcije, susedne prvoj sekciji, u smeru toka, pomoću odgovarajućeg izbora dielektričnog kapaciteta, da bi se postigla konačna željena koncentracija.

Rezultat ovoga je postizanje više temperature, pri ozonskoj koncentraciji koja je još uvek relativno niska, dok se temperatura smanjuje sa povećanjem koncentracije ozona. Ovo rezultira povećanjem efikasnosti ozonskog generatora.

Alternativno ili osim varijacije širine procepa, dielektričnog kapaciteta i/ili debljine dielektričnog sloja, lokalno ponderisanje potrošnje snage ozonskog generatora može se vršiti pomoću izvora napona i/ili dužine elektrode. Ovako, na primer, visoka voltaža može se dovoditi u sekciju na ulaznoj strani, potom u sekcije na izlaznoj strani ili maksimalna voltaža može opadati od ulaza ka izlazu.

KRATAK OPIS CRTEŽA

Dalja prednost rešenja pronalaska se može naći u odgovarajućim zahtevima i u rešenjima opisanim u nastavku sa referisanjem na crteže:

Crtež 1 - ilustrativni presek ozonskog generatora,

Crtež 2 - ilustrativni presek kroz prvo rešenje rasporeda elektroda ozonskog generatora, u skladu sa pronalaskom,

Crtež 3 - ilustrativni presek kroz drugo rešenje rasporeda elektroda ozonskog generatora, u skladu sa pronalaskom,

Crtež 4 - ilustrativni presek kroz treće rešenje rasporeda elektroda ozonskog generatora, u skladu sa pronalaskom,

Crtež 5 - ilustrativni presek kroz četvrto rešenje rasporeda elektroda ozonskog generatora, u skladu sa pronalaskom.

Na crtežima, iste referentne oznake se odnose na komponente koje se strukturalno ili funkcionalno ponašaju isto.

OPIS PRONALASKA

Na crtežu 1, ozonskog generatora je pokazano kroz primer koji sadrži kućište (1) u kome je određeni broj, u osnovi cevastih elektroda (2) obezbeđen. Svaki sklop elektroda (2) ima unutrašnje elektrode (3) i cevaste spoljne elektrode (5) koncentrično postavlje oko unutrašnjih elektroda (3). Unutrašnja elektroda (3) je nameštena na nekoliko, u osnovi cilindričnih, oslonaca (4), raspoređenih jedan iza drugog u pravcu toka gasa. Unutrašnje elektrode (3) su povezane sa izvorom (6) visoko voltažne naizmenične struje. Spoljne elektrode (5) su uzemljene. Procepi (7) između sklopa elektroda (2) su ispunjeni rashladnom vodom, koja se snabdeva kroz ulaznu liniju (8) i odvodi kroz izlaznu liniju (9).

Gas sa kiseonikom koji treba ozonirati, pri čemu gas može biti i čist kiseonik, se dovodi kroz otvor (10) u ulazni region ili uvodni region (11) ozonskog generatora, odakle gas dalje protiče kroz ozonirajući procep (13), formiran između unutrašnjih elektroda (3) i spoljašnjih elektroda (5), sklopa elektroda (2). U ozonirajućim procepima (13), gas se ozonira pomoću električnog polja, formiranog od strane elektroda (3) i (5), postavljenog transferzalno u odnosu na ozonirajuće procepe (13), pomoću tzv. neiskričavog električnog pražnjenja. Ozonirajući gas ulazi u izlazni region ili odvodni region (12) na kraju sklopa elektroda (2) i odatle izlazi kroz izlazni otovor (14). Smer toka gasa je označen strelicama i nije izričito određen. Smer toka je takođe označen strelicama na narednim crtežima.

Crtež 2 prikazuje ilustrativni presek sekcije prvog rešenja sklopa elektroda (2). Prema prvom rešenju, cevasta spoljna elektroda (5) ima konstantan unutrašnji prečnik. Unutrašnja elektroda (3), koja je takođe cevasta ima konstantni spoljni prečnik. Dielektrični sloj (15) je smešten na unutrašnjoj elektrodi (3), u smeru prema spoljnoj elektrodi (5). Dielektrični sloj takođe može biti smešten na drugu poziciju u procepu (nije izričito određen), između nutrašnje elektrode (3) i spoljne elektrode (5). Debljina dielektričnog sloja postaje veča na izlaznoj strani. Ovo može rezultirati smanjenjem širine ozonirajućeg procepa (13) (kao što je prikazano). Umesto, ili osim, povećanja debljine dielektričnog sloja (15) dielektrični kapacitet se može smanjivati u smeru toka gasa.

Crtež 3 prikazuje ilustrativni presek dela drugog rešenja sklopa elektroda (2) ozonskog generatora, u skladu sa pronalaskom. U skladu sa drugim rešenjem, unutrašnji prečnik spoljne elektrode se smanjuje konično u smeru toka gasa. Naravno, dizajn je ostvarljiv kada se unutrašnji prečnik smanjuje na drugi način, na primer, diskretno pomoću unutrašnje površine spoljne elektrode (5) u stepenastoj formi. Unutrašnja elektroda (3) ima konstantni spoljni prečnik. Dielektrični sloj (15) takođe ima konstantni spoljni prečnik. Prema daljem rešenju (nije prikazano), spoljni prečnik unutrašnje elektrode (3) može, dodatno ili alternativno, da se povećava u smeru toka.

Prvo i drugo rešenje su prikazana na crtežima 1 i 2, koji mogu da se međusobno kombinuju, tako da, na primer, u drugom rešenju, debljina dielektričnog sloja (15) se povećava u smeru toka i/ili dielektrični kapacitet se smanjuje u smeru toka.

Poželjno je da dielektrični kapacitet na ulaznoj strani iznosi 9 nano Farada (nF), ili više of 9 nanofarada (nF), posebno 10.63 nanofarada (nF), i manje od 9 nanofarada (nF), posebno 7.8 nanofarada (nF) na izlaznoj strani. Poželjno je da širina ozonirajućih procepa bude veća od 0.35 mm, naročito 0.38 mm na ulaznoj strani i manje od 0.35 mm, preciznije 0.32 mm, na izlaznoj strani. Dielektrični kapacitet se ovako smanjuje u smeru toka, poželjno za 2.83 nanofarada (nF), dok je poželjno da se širina ozonirajućeg procepa u smeru toka smanjuje za 0.06 mm. Odnos kapaciteta procepa prema dielektričnom kapcitetu je poželjno da bude 0.2 na ulaznoj strani i veći od 0.3 na izlaznoj strani. Izborom parametara dielektričnog kapaciteta i širine procepa na ovaj način, posebno se dostiže dobra efikasnost ozonskog generatora.

Crtež 4 prikazuje deo trećeg rešenja sklopa elektroda (2), u kojem spoljna elektroda (5) ima konstantan unutrašnji prečnik, a unutrašnja elektroda (3) ima konstantan spoljni prečnik. Međutim, spoljni prečnik unutrašnje elektrode (3) može se povećavati u smeru toka. Slično, unutrašnji prečnik spoljne elektrode (5) se može smanjivati u smeru toka. Slop elektroda (2) je, na primer, podeljen na četiri sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), koje su poženjno iste dužine, pri čemu dielektrični slojevi (15.1), (15.2), (15.3), (15.4), koji su pridodati odgovarajućim sekcijama (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), svaki ima drugačiju debljinu sloja i/ili drugačiji dielektrični kapacitet. Poželjno je da se debljina dielektričnih slojeva (15.1), (15.2), (15.3), (15.4) povećava iz sekcije u sekciju, u smeru toka, što može rezulitrati smanjenjem širine ozonirajućeg procepa (13). Altenativno ili dodatno, dielektrični kapacitet dielektričnih slojeva (15.1), (15.2), (15.3), (15.4) se može smanjivati u smeru toka.

Naročito je poželjno, da prva sekcija (16.1) ima širinu procepa 0.38 mm, druga sekcija (16.2) širinu procepa 0.36 mm, treća sekcija (16.3) širinu procepa 0.34 mm i četvrta sekcija (16.4) širinu procepa 0.32 mm. Poželjno je da prva sekcija (16.1) ima dielektrični kapaciteta 10.63 nanofarada (nF), druga sekcija 9.31 nanofarada (nf), treća sekcija 8.41 nanofarada (nF) i četvrta sekcija 7.80 nanofarada (nF). Na ovaj način, posebno visoka produkcija ozona se može postići sa niskom upotrebom energije, tj. može se postići visoka efikasnost. Mogući su alternativni dizajni. Dakle, dielektrični kapacitet u sekcijama (16.1), (16.2), (16.3), (16.4) može, u ovom redosledu, takođe imati, na primer, sledeće vrednosti: 15 nanofarada (nF), 11.3 nanofarada (nF), 9.2 nanofarada (nF), 7.8 nanofarada (nF) ili 10.63 nanofarada (nF), 10.21 nanofarada (nF), 9.82 nanofarada (nF) i 9.46 nanofarada (nF).

Dakle, poželjno je da se potrošnja energije deli na dva dela, pri čemu se maksimalno moguća energija absorbuje u prvom segmentu (16.1), a potrošnja energije na ostatku putanje toka, u sekcijama (16.2), (16.2), (16.4) je prigušenija. Poželjno je da se potrošnja energije u prvoj sekciji (16.1) odvija pri niskom prigušenju, na primer pri prigušenju od približno 0.2, pri čemu je poželjno da prigušenje u sekcijama (16.2), (16.3), (16.4) bude veće od 0.3. Prigušenje je definisano kao količnik kapaciteta procepa i dielektričnog kapaciteta.

Ako su, kao što je prikazano na crtežu 5, obezbeđene ukupno četiri sekcije, poželjno je da sekcija na ulaznoj strani ima veću potrošnju energije, dok susedne sekcije imaju manju potrošnju energije. Tako, na crtežu 5, prikazana je sekcija (16.1) sa većom potrošnjom energije i tri sekcije (16.2), (16.3), (16.4) sa manjom potrošnjom energije. Prema tome, dve sekcije (16.1), sa velikom potrošnjom energije i šest sekcija sa manjom potrošnjom energije mogu biti obezbeđene, koje su susedne dvema sekcijama (16.1) na ulaznoj strani, sa velikom potrošnjom energije u smeru toka.

Ako su, ukupno, obezbeđene samo tri sekcije, tada je poželjno da sekcija na ulaznoj strani ima veliku potrošnju energije, a dve susedne sekcije u smeru toka imaju manju potrošnju energije. Ako je, ukupno, obezbeđeno šest sekcija, onda je poželjno da prve dve sekcije na ulaznoj strani imaju veću potrošnju energije, a četiri susedne sekcije manju potrošnju energije.

Ako je, ukupno, obezbeđeno pet sekcija, onda je poželjno da sekcija na ulaznoj strani ima veću potrošnju energije, a ćetiri susedne sekcije u smeru toka imaju manju potrošnju energije.

Dalje raspoređivanje sekcija i njihova potrošnja energije u zavisnosti od ukupnog broja sekcija, su mogući, pri čemu je poželjno daje ozonski generator dizajniran na taj način da se najmanje 20 do 40% potrošnje energije odvija u prvih 15 do 35% ukupne dužine oznonirajućeg procepa (13), u smeru toka.

Dok su više poželjna rešenja pronalaska opisana u ovoj prijavi, ovde se naglašava da pronalazak nije ograničen njima i takođe može biti drugačije dizajniran u okviru zahteva koji slede.

Claims (17)

1. Ozonski generator sadrži od dve elektrode (3), (5) i dielektrični sloj (15), postavljen između njih tako da se između dielektričnog sloja (15) i jedne od elektroda (5) formira ozonirajući procep (13) i kroz njega prolazi gas koji sadrži kiseonik, pri čemu u smeru toka gasa dielektrični kapacitet( CD)dielektričnog sloja (15) postaje manji i/ili debljina dielektričnog sloja postaje veća, pri čemu je širina ozonirajućeg procepa (13) veća na ulaznoj nego na izlaznoj strani.

2. Ozonirajući generator, prema zahtevu 1,naznačen timešto su dve elektrode (3), (5) postavljene kao unutrašnja elektroda (3) i spoljašnja elektroda (5), koja okružuje unutrašnju elektrodu (3).

3. Ozonirajući generator, prema zahtevu 2,naznačen timešto se unutrašnji prečnik spoljne elektrode (5) smanjuje u smeru toka.

4. Ozonirajući generator, prema zahtevu 2 ili 3,naznačen timešto se spoljni prečnik unutrašnje elektrode (3) povećava u smeru toka.

5. Ozonirajući generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto širina ozonirajućeg procepa (13) postaje kontinualno ili diskretno veća u smeru toka gasa.

6. Ozonirajući generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto su obezbeđene inidividualne redno povezane sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), koje imaju konstantan dielektrični kapacitet( Cp)u odgovarajućoj sekciji (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), pri čemu sekcije (16.2), (16.3), (16.4), locirane nizvodno, imaju isti ili manji dielektrični kapacitet( CD)nego sekcije (16.1), (16.2), (16.3), locirane uzvodno.

7. Ozonirajući generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto su obezbeđene inidividualne redno povezane sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), koje imaju konstantnu debljinu dielektričnog sloja (15) u odgovarajućoj sekciji, pri čemu sekcije (16.2),

(16.3), (16.4), locirane nizvodno, imaju istu ili veću debljinu sloja nego sekcije (16.1), (16.2), (16.3), locirane uzvodno.

8. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto su obezbeđene inidividualne redno povezane sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4), koje imaju konstantnu širinu ozonirajućeg procepa (13) u odgovarajućoj sekciji, pri čemu sekcije (16.2),

(16.3), (16.4), locirane nizvodno, imaju manju širinu procepa nego sekcije (16.1), (16.2), (16.3), locirane uzvodno.

9. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto je dielektrični kapacitet( CD)9 nF ili više, naročito 10.63 nF na ulaznoj strani, i manje od 9 nF, naročito 7.8 nF na izlaznoj strani.

10. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto je širina ozonirajućeg procepa (13) veća od 0.35 mm, naročito 0.38 mm na ulaznoj strani, i manje od 0.35 mm, naročito 0.32 mm na izlaznoj strani.

11. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto se dielektrični kapacitet( CD)smanjuje za 2.83 nF u smeru toka gasa.

12. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva, naznačen time što se širina ozonirajućeg procepa smanjuje za 0.06 mm u smeru toka gasa.

13. Ozonski generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto je odnos kapaciteta gasnog procepa (CG) i dielektričnog kapaciteta( Cn)jednak 0.2 na ulaznoj i veći od 0.3 na izlaznoj strani.

14. Ozonski generator, prema bilo kojem od zahteva od 6 do 13,naznačen timešto sekcije (16.1) , (16.2), (16.3), (16.4) imaju u istu dužinu i što odnos sekcija (16.1) sa prvim dielektričnim kapacitetom i sekcija (16.2), (16.3), (16.4) sa drugim dielektričnim kapacitetom, pri čemu je drugi dielektrični kapacitet veći od prvog, sa ukupnim brojem sekcija (16.1), (16.2) , (16.3), (16.4) deljivim sa četiri, iznosi 1 do 3, a sa ukupnim brojem sekcija deljivim sa tri ali ne sa četiri, iznosi 1 do 2.

15. Ozonski generator, prema bilo kojem od zahteva od 7 do 13,naznačen timešto sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4) imaju u istu dužinu i što odnos sekcija (16.1) sa prvom debljinom sloja i sekcija (16.2), (16.3), (16.4) sa drugom debljinom sloja, pri čemu je druga debljina veća od prve debljine sloja, sa ukupnim brojem sekcija (16.1), (16.2), (16.3), (16.4) deljivim sa četiri, iznosi 1 do 3, a sa ukupnim brojem sekcija deljivim sa tri ali ne sa četiri, iznosi 1 do 2.

16. Ozonski generator, prema bilo kojem od zahteva od 8 do 14,naznačen timešto sekcije (16.1), (16.2), (16.3), (16.4) imaju istu dužinu i što odnos sekcija (16.1) sa prvom širinom procepa i sekcija (16.2), (16.3), (16.4) sa drugom širinom procepa, pri čemu je druga širina manja od prve širine procepa, sa ukupnim brojem sekcija (16.1), (16.2), (16.3), (16.4) deljivim sa četiri, iznosi 1 do 3, a sa ukupnim brojem sekcija deljivim sa tri ali ne sa četiri, iznosi 1 do 2.

17. Ozonirajući generator, prema bilo kojem od prethodnih zahteva,naznačen timešto je ozonski generator kofigurisan na taj način da se najmanje 20 do 40% potrošnje energije odvija u prvih 15 do 35% celokupne dužine ozonirajućeg procepa (13) u smeru toka.