RS50988B - Gornji stroj bez tucanika za šinski saobraćaj - Google Patents

Abstract

Gornji stroj za šinski saobraćaj bez tucanika sa prethodno izradjenim nosećim pločama (1, 1a) od betona, koje nose najmanje dve šine (4), u podužnom pravcu šina imaju veće dimenzije od normalnih, imaju najmanje dva pravougaona prolazna otvora (2, 2a) otvorena prema podlozi, i kojepreko jednog gumasto-elastičnog sloja (15) izradjenog od gumenog granulata povezanog gumasto-elastičnim vezivom, preko nalivne mase (12) sa hidrauličnim ili latentno hidrauličnim vezivom naležu na podlogu (13, 14) preko sredstva za razdvajanje, naznačen time, što je gumasto elastični sloj (15) na najmanje jednoj površini (16, 17), na kojoj se nalazi nalivna masa, egaliziran jednim pastoznim sredstvom za razdvajanje (20) i što su otvori (2, 2a) izvedeni tako da se sužavaju naviše.Prijava sadrži još 8 patentnih zahteva.

Description

Predmet pronalaska je gornji stroj bez tucanika za šinski saobraćaj sa prethodno izradjenim nosećim pločama od betona, prema suštini zahteva 1.

Poznati su različiti načini izvodjenja gornjeg stroja bez tucanika. Kod jedne ovakve konstrukcije se pragovi sa šinama učvršćenim na njima u betonu poležu na prugu. Nedostatak ovakve konstrukcije je što je potrebno izuzetno pažljivo justiranje da bi se postiglo ravno i pravolinijsko usmerenje šina. Nadalje, ne vodi se dovoljno računa o tome da gornji stroj pri opterećenju treba dovoljno da osciluje, na primer, za 2 mm do 3mm, i da po prestanku opterećenja treba da se vrati u prvobitni položaj. Da bi gornji stroj šina zahtevao što manje održavanje, poznato je da se podloga egalizira, da se na njoj eventualno predvidi betonska ploča i da se na betonskoj ploči ili u njoj postave sredstva za pričvršćivanje šina. Jedan takav gornji stroj bez tucanika opisan je, na primer, u AT 410 329 B. Ovde je na egaliziran<p>j podlozi predvidjena betonska ploča ili betonska kada, ukoliko su neophodne veće bočne sile vodjenja. Na tu betonsku ploču, odn. u tu betonsku kadu postavlja se noseća ploča koja u svoja četiri ugla ima navoje kao kod navrtke, u koje se zašrafljuju naglavci sa navojem. Pomoću ovih naglavaka ostvaruje se tačno justiranje noseće ploče u odnosu na podlogu. Same noseće ploče imaju veće pravougaone otvore, koji su orijentisani paralelno podužnom pravcu šina. Kroz ove otvore i dodatne otvore za punjenje, koji su izvedeni kroz noseću ploču, uvodi se tečna masa betona. Posle očvršćivanja naglavci mogu da se odstrane.

Betonska ploča održava se u vertikalnom položaju pomoću medjusloja i sopstvenom masom ploče. Horizontalan položaj ploče uslovljen je očvrsnutim betonom u pravougaonim otvorima. Da bi bilo moguće neophodno oscilovanje noseće ploče, ona na svojoj donjoj strani ima jedan gumasto-elastičan sloj sa sredstvom za razdvajanje, na primer, voskom, preko koga taj sloj naleže na medjusloj od betona.

U DE 1 96 40 962 A1 predstavljena je jedna konstrukcija čvrstog kolovoza, u kojoj je predvidjeno sredstvo za razdvajanje, da bi ploča gornjeg stroja u svako doba mogla da se podigne.

Drugi način izvodjenja opisan je u EP 1 061 176 A, gde je predvidjeno jedno sredstvo za razdvajanje da bi gornji noseći sloj mogao da se podigne u slučaju naknadnog sleganja. Sredstvo za razdvajanje očigledno nije dovoljno, jer je u evropskoj patentnoj priijavi opisan postupak za razdvajanje noseće ploče od podloge uvodjenjem vazduha pod pritiskom u prostor za razdvajanje. Ovde su u području razdvajanja izbušeni kanali kroz koje se uvodi vazduh pod pritiskom.

Iz WO 1998 51 863 A1, koji odgovara EP 1 045 069 A, poznat je gornji stroj bez tucanika za tramvaje, koji ima podužne pragove za šine. Ovi podužni pragovi postavljeni su u otvore gornjeg stroja koji se proširuju prema gore.

Iz AT 409 641 B, koji odgovara EP 1 045 069 A, poznata je zamena nosećih ploča koje nisu više u funkciji, pri čemu je nalivna masa predvidjena izmedju gumasto-elastičnog sloja, koji na površini usmerenoj naniže ima sredstvo za razdvajanje, i koji posle odstranjivanja noseće ploče ostaje na podlozi. Tada rezervna noseća ploča ima manju debljinu, tako da uležištenje ponovo može da se ostvari nalivnom masom koja se unosi u plastičnom stanju i kasnije očvršćuje. Gumasto- elastična medjuploča može da se sastoji od gumenih delića srednje veličine od 15 mm do 20 mm, usled čega ima posebno jako struktuiranu površinu u koju ulazi nalivna masa, te dolazi do mehaničkog pričvršćivanja. Istovremeno je zbog jake struktuiranosti posebno velik otpor strujanju u prostoru izmedju podloge, odn. nalivne mase i gumasto-elastičnog sloja, tako da je potpuno popunjavanje cele površine vezano za velike teškoće.

Pronalaskom se rešava problem kako da se ostvari gornji stroj bez tucanika sa nosećim pločama, pri čemu se može ostvariti sigurno uležištenje nosećih ploča na podlogu i obezbediti odgovarajuće oscilovanje, pri čemu se nalivna masa lako može dovesti na celu površinu i pri čemu je zamena noseće ploče moguća bez upotrebe teških dizalica, jer izmedju gumasto-elastičnog sloja i nalivne mase nema mehaničkih veza.

Gornji stroj bez tucanika za šinski saobraćaj, prema pronalasku, sa prethodno izradjenim nosećim pločama od betona koje nose najmanje dve šine i koje u podužnom pravcu šina imaju veće dimenzije od normalnih, koje imaju najmanje dva pravougaona prolazna otvora otvorena prema podlozi, i koje preko jednog gumasto-elastičnog sloja sa gumenim granulatom povezanim gumasto-elastičnim vezivom, preko nalivne mase sa hidrauličnim ili latentno hidrauličnim vezivom naležu na podlogu preko sredstva za razdvajanje, sastoji se u suštini u tome, što je gumasto elastični sloj na najmanje jednoj površini, na kojoj se nalazi nalivna masa, egalizovan jednim pastoznim sredstvom za razdvajanje tako da bude gladak i što su otvori izvedeni tako da se sužavaju naviše.

Ukoliko su površine usmerene ka nalivnoj masi, dakle one površine koje se prekrivaju nalivnom masom, u suštini pomoću pastoznih sredstava za razdvajanje izvedene kao glatke, a time i bez udubljenja, nalivna masa ne može više da prodre u gumasto-elastični sloj i da prouzrokuje zatvaranje. Istovremeno se ovakvom izvedbom gornje površine gumasto-elastičnog sloja formira strujni kanal za nalivnu masu, koji može da ima glatke zidove. Usled toga nalivna masa posebno lako može da popuni medjuprostor izmedju gumasto- elastičnog sloja i podloge. Ukoliko su otvori izvedeni tako da se sužavaju naviše, sa jedne strane je moguće tačno pozicioniranje nosećih ploča na podlozi, dok time sa druge strane i u samim otvorima može da se izbegne zatvaranje izmedju noseće ploče i nalivne mase.

Ako sredstvo za razdvajanje ima 20 masenih procenata do 45 masenih procenata sredstva za punjenje, a posebno 25 masenih procenata do 40 masenih procenata sredstva za punjenje, željena viskoznost sredstva za razdvajanje se posebno lako može podesiti, jer je potrebno samo predvideti veći udeo sredstva za punjenje, da bi se viskoznost povećala.

Ukoliko gumasto-elastični sloj ima najmanje đva sloja medjusobno povezana gumasto- elastičnim vezivom, višeslojnom izvedbom se posebno Iako može postići prilagodjavanje odredjenim karakteristikama elastičnosti, tako da različiti slojevi imaju različite karakteristike elastičnosti. Ovo se može ostvariti izborom različitih gumenih delića, različite veličine ili različitih veziva.

Ako je gumasto-elastični sloj pomoću elastičnog veziva povezan sa nosećom pločom, i pri većim opterećenjima se može sprečiti oštećenje gumasto-elastičnog sloja, jer se nastale sile delimično elastično prihvataju.

Ako delići gumenog granulata imaju maksimalan promer od 1mm do 4 mm, a posebno 2 mm do 3 mm, dobija se posebna sitnozrnasta struktura koja jednostavno i efikasno može da se egalizira pastoznim sredstvom za razdvajanje.

Ako delići gumenog granulata imaju tvrdoću po Šoru od 50 do 80, može se ostvariti dugi vek trajanja pri dinamičkom opterećenju.

Ako delići gumenog granulata imaju ojačanja na bazi vlakana, a posebno veštačkih vlakana, time se može upravljati oscilacijma.

U daljem tekstu će pronalazak biti bliže objašnjen pomoću slika. Slike prikazuju:

51.1 pogled odozgo na gornji stroj koloseka,

51.2 presek gornjeg stroja bez tucanika u području otvora noseće ploče, i 51.3 presek jednog gumasto-elastičnog sloja.

Na SI.1 prikazane su četiri noseće ploče 1, 1a od betona, koje odozgo naniže imaju prolazne otvore 2, 2a i prolazne injekcione otvore 3.

Kao što se posebno jasno vidi na SI.2, Šina 4 je razdvojivo povezana sa nosećom pločom 1 od betona. Noseća ploča ima uzvišenje 5 tako da su šine u odnosu na ostale delove noseće ploče postavljene više. U nosećoj ploči 1 predvidjeni su provrti 6, koji su u zahvatu sa zavrtnjima 7 koji preko zateznih stega 8, podloški 9 i gumirane elastične medjuploče 10 razdvojivo povezuju šinu 4 sa nosećom pločom.

U četiri ugla noseće ploče 1 postavljeni su navoji 11, koji su u sklopu sa vretenima za visinsko pozicioniranja noseće ploče. Noseće ploče 1 imaju dimenzije od 2400 mm puta 5160 mm. Uobičajene dimenzije nalaze se u granicama izmedju 2000 mm do 2700 mm puta 3000 mm do 7000 mm. Njihova najmanja debljina d (SI.2) iznosi izmedju 140 mm i 250 mm, a u navedenom slučaju 160 mm. Otvori 2 izvedeni su pravougaono, pri čemu je duža strana pravougaonika postavljena paralelno podužnom pravcu šine i iznosi 900 mm, dok širina iznosi 600 mm. Otvori 2a odgovaraju otvorima 2, ali su paralelno sa ravni koloseka veći i imaju sledeče dimenzije: 910 mm puta 610 mm.

Noseće ploče, kao što se posebno jasno vidi na SI.2, naležu preko planparalelne nalivne mase 12 na podlogu 13 i povremeno na tlo ili betonsku kadu 14. Umesto betonske kade može se predvideti i jedna betonska ploča ili samo egalizirana podloga. Noseće ploče 1, 1a na svojim površinama 16, 17, koje su usmerene ka nalivnoj masi, imaju prethodno izradjen gumasto-elastični sloj 15 debljine od 6 mm koji štrči iznad spoljnih kontura noseće ploče 1, 1a. Ovaj sloj sastavljen je od gumenih delića 18, 19 (SJ.3) maksimalnog promera od 2mm do 3 mm, koji su medjusobno povezani elastičnim poliuretanskim vezivom. Nalivna masa 12 ulazi i u otvore 2, 2a noseće ploče, koji se prema gore sužavaju, pri čemu i površine 17 otvora takodje imaju jedan gumasto-elastični sloj. Gumasto-elastični sloj 15 povezan je sa nosećom pločom pomoću gumasto-elastičnog veziva.

Noseća ploča 1, prikazana na SI.2, izradjena je, kao što je već navedeno, od betona i ima minimalnu debljinu d od 160 mm. Jedna rezervna noseća ploča, kod koje dinamička opterećenja preuzimaju i granične noseće ploče, može da ima minimalnu debljinu d od 140 mm, tako da se pri zameni prve ploče bez velikih dodatnih troškova može uvesti još jedan sloj nalivne mase u debljini od 20 mm. Tada imamo gornji stroj koloseka sa nosećim pločama različite debljine.

Na SI.3 dat je presek kroz gumasto-elastični sloj 15 koji se sastoji iz dva sloja 15a i 15b. U oba sloja, koji su medjusobno povezani gumasto-elastičnim vezivom, nalaze se delići gumenog granulata tvrdoće od 70 jedinica po Šoru. Oba sloja imaju debljinu od 3 mm. Sloj 15a ima deliće 18 gumenog granulata sa maksimalnim promerom od 3 mm sa veštačkim vlaknima, dok gumeni delići 19 sloja 15b imaju maksimalni promer od 2 mm, tako da slojevi imaju različite karakteristike. Delići 18, 19 medjusobno su povezani gumasto-elastičnim vezivom na bazi poliuretana. Donja površina gumasto-elastičnog sloja 15b egalizirana je sa jednim pastoznim sredstvom za razdvajanje 20, na primer, parafinsko-vodenom emulzijom sa 35% masenih procenata krećnog praha, što je na slici prikazano punim oznakama, pa stoga u suštini ima glatku površinu, dok gornja površina elastičnog sloja 15a zbog delića gumenog granulata ima struktuiranu gornju površinu.

Primeri pastoznih sredstvava za razdvajanja su parafin, jako viskozna ulja, ali i vodene emulzije ovih sredstava za razdvajanja sa sredstvom za punjenje, kao što su na primer, cinkoksid, kreda, krečni prah.

Za zamenu noseće ploče čiji gumasto-elastični sloj ima samo sredstvo za razdvajanje koje ne izaziva egalizaciju, za njeno podizanje je potrebna sila podizanja od 96 t po ploči. Ukoliko se podiže noseća ploča iste veličine, čiji je gumasto-elastični sloj egaliziran jednim pastoznim sredstvom za razdvajanje, potreban je samo cea. dvadeseti deo sile podizanja, odn. 4,21.

Claims (9)

1. Gornji stroj za šinski saobraćaj bez tucanika sa prethodno izradjenim nosećim pločama (1, 1a) od betona, koje nose najmanje dve šine (4), u podužnom pravcu šina imaju veće dimenzije od normalnih, imaju najmanje dva pravougaona prolazna otvora (2, 2a) otvorena prema podlozi, i koje preko jednog gumasto-elastičnog sloja (15) izradjenog od gumenog granulata povezanog gumasto-elastičnim vezivom, preko nalivne mase (12) sa hidrauličnim ili latentno hidrauličnim vezivom naležu na podlogu (13, 14) preko sredstva za razdvajanje, naznačen time, što je gumasto elastični sloj (15) na najmanje jednoj površini (16, 17), na kojoj se nalazi nalivna masa, egaliziran jednim pastoznim sredstvom za razdvajanje (20) i što su otvori (2, 2a) izvedeni tako da se sužavaju naviše.

2. Gornji stroj bez tucanika prema Zahtevu 1, naznačen time, što je sredstvo za razdvajanje izradjeno od parafina.

3. Gornji stroj bez tucanika, prema Zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što sredstvo za razdvajanje sadrži 20 masenih procenata do 45 masenih procenata, posebno 25 masenih procenata do 40 masenih procenata, sredstva za punjenje.

4. Gornji stroj bez tucanika, prema Zahtevu 1, 2 ili 3, naznačena time, što je gumasto-elastičan sloj (15) sastavljen od najmanje dva sloja (15a, 15b) medjusobno povezana gumasto-elastičnim vezivom.

5. Gornji stroj bez tucanika prema jednom od Zahteva 1 do 4, naznačena time, što slojevi (15a, 15b) imaju različite karakteristike gumaste elastičnosti.

6. Gornji stroj bez tucanika prema jednom od Zahteva 1 do 5, naznačena time, što je gumasto-elastičan sloj (15) povezan sa nosećom pločom (1, 1a) gumasto-elastičnim vezivom.

7. Gornji stroj bez tucanika prema jednom od Zahteva 1 do 6, naznačena time, što delići (18, 19) gumenog granulata imaju maksimalan promer od 1mm do 4 mm, a posebno 2 mm do 3 mm.

8. Gornji stroj bez tucanika prema jednom od Zahteva 1 do 7, naznačena time, što delići (18,19) gumenog granulata imaju tvrdoću po Šoru od 50 do 80.

9. Gornji stroj bez tucanika prema jednom od Zahteva 1 do 8, naznačena time, što delići (18,19) gumenog granulata imaju ojačanja od vlakana, a posebno od veštačkih vlakana.