RS51078B - Postupak za pravljenje podne ploče sa kompresovanim ivicama - Google Patents

Abstract

Postupak za pravljenje podne ploče, sa sistemom uklapanja, jezgrom zasnovanim na drvenim vlaknima (30) i površinskim slojem (31) postavljenim na gornjoj strani jezgra, pri čemu spoljašnji ravni delovi površinskog sloja (31) čine podnu površinu (33) i horizontalnu ravan (HP), dok ta podna ploča ima ivični deo (20) sa ivičnom površinom (50) smeštenom ispod horizontalne ravni, naznačen time što je površinski sloj (31) postavljen na jezgro da formira podni element (3) u obliku laminata, pri čemu je to jezgro (30) sačinjeno od HDF-a, podni element se seče u podne panele (2), a pritisak se primenjuje na površinu ivičnog dela (20) podnog panela tako da je jezgro ispod površinskog sloja kompresovano i površinski sloj trajno savijen prema zadnjoj strani, pri čemu se pre primene kompresije formira ivični žljeb (16) na ivici podnog panela (2), i nakon primene kompresije formira se sistem I mehaničkog uklapanja (9, 10, 6, 8) na ivici podnog panela (2).Prijava sadrži još 4 zavisna patentna zahteva.

Description

Oblast tehnike

[0001] Ovaj pronalazak se u opštem smislu odnosi na podne ploče, koje imaju jezgro zasnovano na drvenim vlaknima, površinski sloj i kompresovane zakrivljene ivične delove. Detaljnije rečeno, ovaj pronalazak se odnosi na međusobno uklopljene podne ploče sa kompresovanim ivičnim delovima smeštenim ispod površine panela. Ovaj pronalazak se odnosi na panele sa takvim ivičnim delovima i na postupak za proizvodnju takvih panela.

Oblast primene pronalaska

[0002] Ovaj pronalazak je naročito pogodan za korišćenje kod plivajućih podova, koji se prave od podnih ploča koje se sastoje od jezgra zasnovanog na drvenim vlaknima sa površinskim slojem i preporučljivo je da se spajaju sistemom uklapanja koji je integrisan sa podnom pločom. Podna ploča sa sistemom mehaničkog uklapanja ima prilično napredan ivični profil i zakrivljeni ivični delovi se teže proizvode nego kod tradiconalnih komponenti nameštaja. Naredni opis stanja tehnike, problema poznatih sistema i ciljeva i karakteristika ovog pronalaska će stoga, kao nerestriktivan primer, biti iznad svega usmeren na ovu oblast i posebno na laminatne podove sa sistemom mehaničkog uklapanja. Međutim, treba naglasiti da ovaj pronalazak može da se koristi kod podnih ploča po izboru sa sistemima uklapanja po izboru, kod kojih podne ploče imaju jezgro i najmanje jedan površinski sloj i kod kojih ova dva dela mogu da se formiraju primenom pritiska na taj površinski sloj. Ovaj pronalazak stoga može takodje da se primeni, na primer, na podove sa jednim ili više površinskih slojeva od drveta postavljenih na jezgro od drvenih vlakana. Ovaj pronalazak takodje može da se koristi kod panela za gradnju, tj. zidnih panela, traka za plafone i podove kao što su dilatacioni profili, prelazni profili ili završni profili.

Definicija pojedinih termina

[0003] U tekstu koji sledi, vidljiva površina postavljene podne ploče zove se „prednja strana", dok se suprotna strana zove „zadnja strana". „Horizontalna ravan" odnosi se na ravan koja se proteže duž spoljašnjih ravnih delova površinskog sloja na prednjoj strani. „Vertikalna ravan" se odnosi na ravan koja je pod pravim uglom sa horizontalnom ravni i sa spoljašnje ivice površinskog sloja. „Gore" znači ka prednjoj strani, „dole" znači ka zadnoj strani, „vertikalno" znači paralelno sa vertikalnom ravni, a „horizontalno" znači paralelno sa horizontalnom ravni.

[0004] „Ivični deo" označava deo ivice koji se nalazi ispod horizontalne ravni. „Podna površina" se odnosi na spoljašnje ravne delove površinskog sloja duž horizontalne ravni. „Ivična površina" označava površinu ivičnog dela. „Sistem uklapanja" se odnosi na sredstva za povezivanje uklapanjem, koja međusobno povezuju podne ploče vertikalno i/ili horizontalno. „Sistem mehaničkog uklapanja" znači daje spajanje moguće bez lepka.

Podaci o pronalasku, stanje tehnike i problemi s tim u vezi

[0005] Laminatni podovi i druge slične podne ploče sačinjeni su od jednog ili više gornjih slojeva dekorativnog laminata, dekorativnog plastičnog materijala ili drvenog furnira, središnjeg jezgra od materijala zasnovanog na drvenim vlaknima ili plastičnog materijala i, kako se preporučuje, od donjeg balansnog sloja sa zadnje strane jezgra.

[0006] Laminatni podni materijal se obično sastoji od jezgra ploče vlaknatice debljine 6-9 mm, gornjeg dekorativnog površinskog sloja laminata debljine 0,2-0,8 mm i donjeg balansnog sloja laminata, plastike, papira ili sličnog materijala debljine 0,1-0,6 mm. Površinski sloj podnim pločama daje izgled i trajnost. Jezgro pruža stabilnost, a balansni sloj održava ravan ploče kada relativna vlažnost (RH) varira tokom godine. Podne ploče se postavljaju tako da plivaju, tj. bez lepljenja, na postojeću podnu podlogu. Tradicionalne tvrde podne ploče kod plivajućeg podnog materijala ovog tipa obično se povezuju zalepljenim spojevima jezičaka i žljebova.

[0007] Pored takvih tradicionalnih podova, razvijene su podne ploče koje ne zahtevaju upotrebu lepka i umesto toga se spajaju mehanički uz pomoć takozvanih sistema mehaničkog uklapanja. Ovi sistemi se sastoje od sredstava za uklapanje koja spajaju ploče horizontalno i vertikalno. Ovi sistemi mehaničkog uklapanja mogu da se formiraju mašinskom obradom jezgra. Ili, delovi sistema uklapanja mogu da se formiraju od posebnog materijala, koji je integrisan sa podnom pločom, tj. spojen sa podnom pločom pri njenoj izradi.

[0008] Najčešći materijal jezgra je ploča vlaknatica velike gustine i dobre stabilnosti, koja se obično naziva HDF - „High Densitv Fibreboard". Ponekad se kao jezgro koristi MDF - ploča vlaknatica srednje gustine „Medium Densitv Fibreboard". MDF i HDF sadrže vlakna drvenjače, koja se uz pomoć vezivnih agenasa kombinuju u pločasti materijal.

[0009] Laminatni podni materijal, kao i drugi podni materijali sa površinskim slojem od plastike, drveta, furnira, plute ili sličnog proizvode se u nekoliko koraka. Kako je prikazano na crtežima la-ld, površinski sloj i balansni sloj proizvode se u odvojenom koraku, a potom se postavljaju na materijal jezgra tako što se, na primer, prethodno proizveden dekorativni sloj i balansni sloj lepe na ploču vlaknaticu. Takav proizvodni proces se koristi kada podni panel ima površinu od dekorativnog laminata presovanog pod visokim pritiskom (HPL) koji se pravi u odvojenoj operaciji u kojoj se više listova papira, impregniranih termoreaktivnom smolom, kao što je melamin i/ili fenol, kompresuje pod visokim pritiskom i na visokoj temperaturi.

[0010] Trenutno najčešći postupak pri pravljenju laminatnih podnih materijala, međutim, jeste postupak direktno presovanog laminata (DPL) koji se zasniva na modernijem principu u kojem se i izrada dekorativnog laminatnog sloja i pričvršćivanje ploče vlaknatice odvija u samo jednom proizvodnom koraku. Jedan ili više papira impregniranih termoreaktivnom smolom, kao što je melamin, postavljaju se direktno na ploču i presuju zajedno pod pritiskom i temperaturom bez ikakvog lepljenja.

[0011] Jedan postupak stanja tehnike je otkriven u dokumentu FR 2 846023. Kako bi se postigao efekat reljefa, prave linije se utiskuju u podni element korišćenjem reljefne kocke pored svake planirane linije razdvajanja. Linije razdvajanja se formiraju u kasnijem koraku pri isecanju podnih panela. U još kasnijem koraku, sredstva za uklapanje se mašinski obrađuju u delu između utisnute prave linije i linije razdvajanja.

[0012] Drugi postupak stanja tehnike otkriven je u dokumentu US 4 084 996, u kojem ovaj postupak započinje sastavljanjem nekoliko pojedinačnih slojeva kao što su šperploča, piljevina i vlaknasta mreža. Ovi slojevi se, zajedno sa tankom metalnom pločom, stavljaju u vruću presu u kojoj se izlažu visokoj temperaturi i pritisku, što učvršćuje i prilepljuje slojeve i čuva površinski model koji je na površinu prenesen tom metalnom pločom. Ovaj postupak se koristi za proizvodnju panela šperploče pogodnih za spoljnu upotrebu.

[0013] Još jedan postupak stanja tehnike otkriven je u dokumentu JP-A-2003200405. Ovaj dokument otkriva postupak kojim se obezbeđuje obložni materijal za podni materijal ili slično. Ivični deo između gornje površine i bočne površine gurne se čvrstim valjkom kako bi se izvršilo koso sečenje. Koso sečenje se obavlja nakon isecanja panela i formiranja sredstava za spajanje.

[0014] Crteži la-ld pokazuju kako se laminatni podni materijal proizvodi prema poznatoj tehnologiji. Po pravilu, gorenavedenim postupcima se dobija podni element (3 na crtežu lb) u obliku velike laminatne ploče, koja se potom reže u nekoliko pojedinačnim podnih panela (2 na crtežu lc), koji se potom mašinski obrađuju u podne ploče (1 na crtežu ld). Podni paneli se pojedinačno mašinski obrađuju duž ivica u podne ploče sa sistemima mehaničkog uklapanja po ivicama. Mašinska obrada ivica se izvodi u naprednim glodalicama u kojima se podni panel precizno postavlja između jednog ili više lanaca i kaiševa ili slično, tako da može da se pomera velikom brzinom i veoma precizno pored velikog broja motora za obrađivanje, koji imaju dijamantske alate za sečenje, odnosno metalne alate za sečenje, koji obrađuju ivicu podnog panela. Korišćenjem nekoliko motora za obrađivanje koji rade pod različitim uglovima, mogu se proizvesti napredni profili pri brzinama koje premašuju 100 m/min i sa tačnošću od ± 0,02 mm.

[0015] Gornje ivice podnih ploča su u većini slučajeva veoma oštre i pod pravim uglom u odnosu na podnu površinu i u istoj ravni kao podna površina.

[0016] Nedavno su razvijeni laminatni podovi sa dekorativnim žljebovima odnosno kosinama na ivicama, što izgleda kao pravi otvor ili ukošenost između dasaka ili traka parketa čvrstog drvenog poda.

[0017] Poznato je da takve ivice mogu da se naprave na nekoliko različitih načina.

[0018] Poslednjih godina sve se češće koriste laminatni podovi, koji su imitacije kamena, pločica i sličnog. Poznato je da postupak koji se koristi za proizvodnju dekorativnih ivica takvih podova takođe može da se koristi za proizvodnju ivičnih delova koji izgledaju kao otvor u čvrstim drvenim podovima. To je prikazano na crtežu 2a i 2b. Početni materijal je dekorativni papir sa obeleženim ivičnim delovima koji je impregniran melaminskom smolom. U ovoj operaciji dolazi do nekontrolisanog izdizanja. U narednoj fazi laminacije, dekorativni impregnirani papir se postavlja na jezgro i laminacija se odvija uz reljefnu metalnu ploču, koja formira udubljenje (20) u onim delovima podnog elementa (3) gde treba da se formiraju ivični delovi. To je prikazano na crtežu 2a. Rezultat je podni element (1, 1') čija prednja strana ima udubljen odnosno ispupčen model ivice koji odgovara predviđenim ivičnim delovima između podnih ploča, kako je prikazano na crtežu 2b.

[0019] Ovaj proizvodni postupak prate brojni problemi, koji se, na prvom mestu, odnose na teškoće da se dekorativni papir i metalne ploče postave u odgovarajući položaj prilikom laminacije i na teškoću da se podni element i podni paneli postave u odgovarajući položaj prilikom rezanja i mašinske obrade ivica koje sledi. Rezultat je podni panel sa ivičnim delovima koji pokazuju znatne i neželjene varijacije u strukturi i dizajnu kako je prikazano na crtežu 2b. Drugi problem je to što je ovaj postupak pogodan samo za reljefne strukture koje su duboke manje od 0,2 mm i koje ne mogu da se načine dubljim od debljine površinskog sloja. Mana ovog postupka je i u tome što je ivica, iako ispod podne površine, oštra i paralelna sa površinom.

[0020] Crteži 2c i 2d predstavljaju još jedan postupak. Dekorativni ivični delovi mogu da se naprave prilikom mašinske obrade ivica podnog panela 1, 1'. Laminiranje i rezanje podnog elementa (3) može potom da se obavi bez ikakvih naročitih uslova u pogledu ravnanja, a nema ni problema izdizanja. Dekorativni i udubljeni ivični deo može da se načini tako što se deo dekorativnog površinskog sloja ukloni tako da učvršćujući sloj laminata postane vidljiv (crtež 2d). Ili, može da se upotrebi samo jezgro (30) da bi se stvorio dekorativni udubljeni ivični deo. To je prikazano na crtežu 3a. Površinski sloj je uklonjen, a jezgro (30) otkriveno u delovima koji treba da čine dekorativni ivični deo (20). Dekorativni žljeb može da se načini na samo jednoj ivici kako je prikazano na crtežu 3a.

[0021] Najčešći postupak je prikazan na crtežu 3b. Deo ivičnog dela podne ploče (1, 1') formiran je kao kosina 20, a ova kosina je u posebnoj operaciji prekrivena posebnim materijalom kao što je vrpca, plastična traka ili, može da se oboji, štampa, itd. Posebni materijali su komplikovani i skupi za primenu i nije moguće načiniti ivični deo istog dizajna i strukture kao podna površina. Takav ivični deo ima znatno slabiju otpornost na habanje i otpornost na vlagu od podne površine. Ovaj proizvodni postupak je prilično spor i potrebno je nekoliko jedinica primene da bi se postigla brzina savremene proizvodne linije za laminatne podne materijale.

[0022] Drugi postupak prikazan je na crtežu 3c. Ivični deo (20) formira se u posebnom materijalu, koji je utisnut ili istisnut u žljeb. Ovaj postupak ima iste mane kao i prethodno opisani postupak.

[0023] Crtež 3d pokazuje da zaobljeni ivični deo (20) može da se proizvede dobro poznatim postforming postupkom koji se koristi za komponente nameštaja. Postforming laminatna površina (31) HPL-a, koja je tako savitljiva da može da se formira nakon proizvodnje laminatne ploče, može da se zalepi za već mašinski obrađenu podnu ploču (1). U drugom proizvodnom koraku, ivica može da se zagreva, a laminat može da se savije i zalepi oko ivičnog dela. Ovaj postupak može da bude veoma komplikovan, skup i ne koristi se kod laminatnih podnih materijala.

[0024] Principi ovog pronalaska namenjeni su za ivične delove u panelima za gradnju, koji prevazilaze jedno ograničenje ili više ograničenja i mana stanja tehnike.

[0025] Ovi i ostali ciljevi pronalaska postižu se podnim pločama i proizvodnim postupcima koji imaju karakteristike navedene u nezavisnim patentnim zahtevima. Zavisni patentni zahtevi definišu preporučene načine primene pronalaska.

Kratak sadržaj suštine pronalaska

[0026] Glavni cilj ovog pronalaska jeste da se obezbede podne ploče, sa zakrivljenim ivičnim delovima napravljenim iz jednog dela sa površinskim slojem, koje bi mogle da se proizvedu efikasnije od proizvoda koji se trenutno nalaze na tržištu.

[0027] Dodatna svrha ovog pronalaska jeste da se obezbede takvi paneli sa ivičnim delovima koji imaju poboljšan dizajn i otpornost na habanje.

[0028] Da bi se postigli ovi ciljevi, prema prvom principu koji ne čini deo ovog pronalaska, obezbeđuje se podna ploča sa sistemom uklapanja, jezgrom zasnovanim na drvenim vlaknima i površinskim slojem postavljenim na gornjoj strani jezgra. Spoljašnji ravni delovi površinskog sloja čine podnu površinu i horizontalnu ravan. Ravan, pod pravim uglom sa tom horizontalnom ravni i na ivici površinskog sloja, predstavlja vertikalnu ravan. Podna ploča ima ivični deo sa ivičnom površinom, koja je smeštena ispod horizontalne ravni. Ivična površina u vertikalnoj ravni je na razdaljini od horizontalne ravni koja predstavlja ivičnu dubinu i koja je veća od debljine površinskog sloja.

[0029] Podna površina i ivična površina sačinjene su u jednom delu od istog materijala. Deo jezgra u ivičnom delu ispod ivične površine pored vertikalne ravni i na vertikalnoj udaljenosti od ivične površine ima veću gustinu od dela jezgra ispod podne površine pored tog ivičnog dela i na istoj vertikalnoj udaljenosti od podne površine.

[0030] Prema jednom principu ovog pronalaska, obezbeđuje se postupak za pravljenje podne ploče, sa sistemom uklapanja, jezgrom zasnovanim na drvenim vlaknima i površinskim slojem postavljenim na gornjoj strani jezgra. Spoljašnji ravni delovi površinskog sloja čine podnu površinu i horizontalnu ravan. Podna ploča ima ivični deo sa ivičnom površinom koja je smeštena ispod horizontalne ravni. Ovaj postupak se sastoji iz sledećih koraka:

• Postavljanje površinskog sloja na jezgro da bi se formirao podni element.

• Rezanje podnog elementa u podne panele.

• Primena pritiska na površinu ivičnog dela podnog panela tako da se jezgro ispod površinskog sloja kompresuje, a površinski sloj trajno savije prema zadnjoj strani.

Kratak opis crteža

[0031] Crteži la-d predstavljaju različite korake proizvodnje podne ploče prema poznatoj tehnologiji. Crteži 2a-d predstavljaju proizvodne postupke za formiranje ivičnih delova prema poznatoj tehnologiji. Crteži 3a-d predstavljaju primere različitih načina proizvodnje ivičnih delova prema stanju tehnike. Crteži 4a-d predstavljaju formiranje presovanjem ivičnog dela prema ovom pronalasku. Crteži 5a-c predstavljaju različite karakteristike konveksno zakrivljenog ivičnog dela prema ovom pronalasku. Crteži 6a-b predstavljaju alternativne postupke, ovaj postupak nije deo ovog pronalaska. Crtež 7 predstavlja dilatacioni profil koji se ne smatra delom ovog pronalaska.

Crtež 8 predstavlja ivični deo sa zakrivljenom ivičnom površinom.

Opis preporučenih načina primene pronalaska

[0032] Crteži 4a-4c predstavljaju četiri koraka proizvodnje podnih ploča prema jednom načinu primene pronalaska. Crtež 4a predstavlja dve suprotne ivice dva suštinski slična panela 2, 2' koji treba da se međusobno spoje sistemom mehaničkog uklapanja. Podne ploče imaju površinski sloj 31 od, na primer, HPL-a, DPL-a ili drvenog furnira, jezgro 30 od HDF-a i balansni sloj 32. Kako je prikazano na crtežu 4b ivični žljeb 16, 16' formira se na gornjoj strani ivice i deo površinskog sloja 31 se uklanja. To bi moglo da se uradi u odvojenoj operaciji ili pri rezanju podnog elementa 3 u podne panele 2. Ukoliko je površinski sloj 31 laminat, trebalo bi da se najmanje jedan deo ivičnog žljeba 16, 16' i površinskog sloja 31 pored ivičnog žljeba 16, 16' zagreje odgovarajućim uređajem za zagrevanje H, kao što su, na primer, duvaljke koje ravnomerno ispuštaju topao vazduh. Temperatura bi trebalo da bude viša od 100 stepeni Celzijusa. Preporučena temperatura je oko 150-200 stepeni. U mnogim primenama, temperatura od oko 170 stepeni Celzijusa daje najbolji rezultat. Normalan kvalitet laminata može da se koristi kao površinski sloj 31 i nije potreban nikakav poseban postforming kvalitet. Ukoliko je površinski sloj 31 drveni furnir, grejanje nije potrebno. Preporučljivo je da podni panel ima referentnu površinu 17, 17' koja bi mogla da se koristi za tačno postavljanje podnog panela kada se formiraju ivični delovi i sistemi uklapanja. Kako je prikazano na crtežu 4c, ivični delovi 20, 20' se potom kompresuju kompresionim alatom TO koji se, kako je preporučeno, zagreva do slične temperature kako je gore opisano. Kompresioni alat TO može da bude točak i/ili papučica za pritisak ili sličan profil koji, kako se preporučuje, odgovara željenom ivičnom profilu. Može da se koristi nekoliko alata da bi se napravio ivični deo u nekoliko koraka. Tokom kompresije, vlakna u jezgru će biti trajno kompresovana, položaj vlakana će u mnogim slučajevim da se promeni i gustina u ivičnom delu 20 će se povećati. Promena položaja vlakana kod nekih materijala za jezgra teško može da se zapazi. Povećana gustina bi, međutim, mogla da se izmeri sa velikom tačnošću. Ivični deo 20 biće znatno jači od tradicionalnih zakošenih ivica u laminatnim podnim materijalima. Otpornost na habanje će biti slična kao kod te podne površine i vidljivi ivični deo će imati isti dizajn i strukturu kao ivična površina. Gornji delovi jezgra 30 pod površinskim slojem 31, koji je u podnim materijalima od DPL-a impregniran melaminom, a u podnim materijalima od HPL-a lepkom, podržavaju laminatni površinski sloj 31 tokom savijanja i povećavaju fleksibilnost laminatnog sloja. Prednost je u tome što mogu da se koriste uobičajeni kvaliteti termoreaktivnih dekorativnih laminata, koji su prilično slabi. HDF je naročito pogodan za ovu vrstu formiranja presovanjem sa trajnom kompresijom prema ovom pronalasku, jer su vlaknasta struktura i vezivna sredstva, koja se koriste kod HDF-a idealni za ovakvu primenu.

[0033] Kako je prikazano na crtežu 4d, sistem mehaničkog uklapanja sa jezičkom 10 i žljebom 9 za vertikalno uklapanje i trakom 6 sa elementom uklapanja 8 i žljebom za uklapanje 12 za horizontalno uklapanje, lako bi mogao da se formira i postavi sa velikom preciznošću u odnosu na kompresovane ivične elemente 20, 20'. U ovom načinu primene pronalaska, formiranje presovanjem ivičnih delova 20, 20' obavlja se na podnom panelu 2, koji se nakon toga mašinski obrađuje u podnu ploču 1. Prednost je u tome što formiranje sistema mehaničkog uklapanja može da se obavi sa velikom tačnošću i formiranje presovanjem neće promeniti dimenzije profila koji je u ovom ostvarenju pronalaska uglavnom jezičak 10 i žljeb 9. Naravno, moguće je formirati ivične delove 20, 20' na podnoj ploči nakon mašinske obrade ivica, ali ovo je komplikovanije i mogućnosti kompresije su manje. U većini slučajeva, potrebna je dodatna mašinska obrada da bi se formirala gornja spoljašnja ivica.

[0034] Crtež 5a predstavlja poprečni presek ivice panela prema ovom pronalasku. U ovom preporučenom načinu primene pronalaska, podni panel 1 ima površinski sloj 31 od DPL-a sa površinskom debljinom ST i spoljašnjom ivicom 51. Gornji ravan deo površinskog sloja 31 čini horizontalnu ravan HP i podnu površinu 33. Ravan pod pravim uglom sa horizontalnom ravni i sa spoljašnje ivice 51 površinskog sloja 31, čini vertikalnu ravan VP. Konveksno zakrivljen ivični deo 20, koji je smešten ispod horizontalne ravni HP i koji se proteže do vertikalne ravni VP ima ivičnu širinu EW, mereno paralelno sa horizontalnom ravni HP i ivičnom površinom 50. Ivični deo 20 ima ivičnu dubinu ED mereno vertikalno od horizontane ravni HP, što je jednako razdaljini SD od horizontalne ravni HP do spoljašnje ivice 51 na vertikalnoj ravni VP. Kako je prikazano na crtežu 5a, vlakna u ivičnom delu 20 su kompresovana i položaj vlakana je promenjen tako da su ona zakrivljena u istom pravcu kao ivična površina 50 ivičnog dela 20.

[0035] Preporučuje se nekoliko odnosa kako bi se proizveo ivični deo (20) prema ovom pronalasku. • Ivična dubina ED bi trebalo da bude veća od debljine površinskog sloja ST. U idealnom načinu primene ovog pronalaska ivična dubina ED bi trebalo da bude najmanje dva ili čak tri puta veća od debljine površine ST. Ovaj postupak omogućava da se formiraju ivični delovi 20 ivične dubine ED koji deset puta premašuju debljinu površine ST. • Ivična širina EW bi trebalo da bude veća od ivične dubine ED. U idealnom načinu primene ovog pronalaska, ivična širina EW bi trebalo da bude najmanje dva puta veća od ivične dubine ED. • Ivična dubina ED bi trebalo da bude preko 0,1 puta veća od debljine podne ploče T. • Debljina ST površinskog sloja 31 trebalo bi da bude od 0,1 do 0,01 puta veća od debljine poda T.

[0036] Ovi odnosi bi mogli da se primene odvojeno ili kombinovano.

[0037] Crtež 5b predstavlja profil gustine D u delu (A-A) podne ploče 1 koji nije

kompresovan, dok crtež 5c predstavlja profil gustine D u kompresovanom ivičnom delu (B-B) iste podne ploče. Profili gustine mogu da se izmere izuzetno tačno gama zrakom. Razdaljina između mernih tačaka može da bude čak samo 0,04 mm. U ovom primeru površinski sloj 31 laminata, koji je oko 0,2 mm debljine, ima gustinu od oko 1300 kg/m<3>. Ispod površinskog sloja 31 nalazi se deo jezgra 52 koji je, pri laminaciji direktnog presovanja, impregniran melaminom i kod kojeg gustina varira između oko 1200 i 1000 kg/m<3>. Ispod ovog dela jezgra 52, nalazi se još jedan deo 53 čija je gustina

nešto viša nego u središnjim delovima jezgra 30. Prosečna gustina je predstavljena linijom AD. Treba istaći da kompresija kod pločastog materijala zasnovanog na drvenim vlaknima uvek daje povećanu gustinu.

[0038] Crtež 5c predstavlja profil gustine u kompresovanom delu B-B ivičnog dela 20. Deo jezgra 30 u ivičnom delu pored vertikalne ravni VP i pri vertikalnoj udaljenosti SD od površinskog sloja 31, ima veću gustinu D od dela jezgra koji se nalazi ispod podne površine pored ivičnog dela 20 i na istoj vertikalnoj udaljenosti SD od površinskog sloja 31.

[0039] Ovo je suprotno tradiconalnom postforming postupku gde se ivični deo mašinski obrađuje i površinski sloj lepi na deo jezgra, koji ima istu ili manju gustinu.

[0040] Crtež 6a predstavlja alternativni postupak za formiranje ivičnog dela 20 u podnom materijalu DPL. Podna ploča 1 se proizvodi sa ivičnim žljebom 19 ispod površinskog sloja 31. Gornji deo ivičnog žljeba 19 sastoji se od površinskog sloja 31 i dela jezgra 30, Ovaj gornji deo ivičnog žljeba 19 presavija se preko donjeg dela ivičnog žljeba 19 i oba dela se presuju i lepe. Crtež 6b pokazuje da ovaj postupak može da se koristi da bi se formirao ivični deo podnog panela koji se potom mašinski obrađuje u podnu ploču. Oba ova postupka su komplikovanija od formiranja presovanjem jer su neophodni lepak i posebna mašinska obrada. Ovaj postupak može delimično da se kombinuje sa formiranjem presovanjem i jezgro može da se kompresuje pri lepljenju.

[0041] Crtež 7 predstavlja dilatacioni profil 4 sa ivičnim delovima 20, 20' formiranim presovanjem, prema ovom pronalasku.

[0042] Crtež 8 predstavlja podnu ploču sa ivičnim delovima 20 na suprotnim ivicama koje su zakrivljene i gde su spoljašnji susedni delovi ivičnih površina 50 u osnovi paralelni sa horizontalnom ravni HP.

[0043] Ovaj pronalazak je naročito pogodan za proizvodnju laminatnih podnih materijala koji izgledaju kao čvrste drvene podne trake širine 5-10 cm i kod kojih su kompresovani ivični delovi formirani samo na dužim stranama. Takve podne ploče bi takođe mogle lako da se naprave u različitim dužinama jer mogu da se proizvedu dugi podni paneli formirani presovanjem koji se potom mašinski obrađuju i seku u podne ploče različitih dužina.

[0044] Pod koji se sastoji od takvih podnih ploča imaće brojne zakrivljene ivične delove 20 i može da se koristi samo veoma štedljiv proizvodni postupak kakav je formiranje presovanjem kako bi se postigli proizvodni troškovi koji su konkurentni i niži nego kod sličnih čvrstih drvenih podova.

[0045] Formiranje presovanjem je veoma efikasno i lako može da postigne brzinu savremenih linija izrade profila.

[0046] Postupak kompresije jezgra sa površinskim slojem laminatnog podnog elementa, podnog panela, odnosno podne ploče ili sličnog panela za gradnju prema ovom pronalasku mogao bi da se upotrebi za formiranje reljefnih delova na drugim delovima koji nisu ivični.

Claims (5)

1. Postupak za pravljenje podne ploče, sa sistemom uklapanja, jezgrom zasnovanim na drvenim vlaknima (30) i površinskim slojem (31) postavljenim na gornjoj strani jezgra, pri čemu spoljašnji ravni delovi površinskog sloja (31) čine podnu površinu (33) i horizontalnu ravan (HP), dok ta podna ploča ima ivični deo (20) sa ivičnom površinom (50) smeštenom ispod horizontalne ravni,naznačen timešto je površinski sloj (31) postavljen na jezgro da formira podni element (3) u obliku laminata, pri čemu je to jezgro (30) sačinjeno od HDF-a, podni element se seče u podne panele (2), a pritisak se primenjuje na površinu ivičnog dela (20) podnog panela tako da je jezgro ispod površinskog sloja kompresovano i površinski sloj trajno savijen prema zadnjoj strani, pri čemu se pre primene kompresije formira ivični žljeb (16) na ivici podnog panela (2), i nakon primene kompresije formira se sistem mehaničkog uklapanja (9, 10, 6, 8) na ivici podnog panela (2).

2. Postupak prema zahtevu 1,naznačen timešto se površinski sloj (31) sastoji od papirnih listova impregniranih termoreaktivnom smolom.

3. Postupak prema zahtevu 1,naznačen timešto je površinski sloj (31) drveni furnir.

4. Postupak prema zahtevu 4,naznačen timešto se ivični deo (20) presuje na temperaturi od preko 100 stepeni Celzijusa.

5. Postupak prema zahtevu 4,naznačen timešto se ivični deo (20) presuje na temperaturi od preko 160 stepeni Celzijusa.