RS51204A - Filterski sistemi za širokopojasne telekomunikacijske objekte - Google Patents

Abstract

Širokopojasni telekomunikacijski objekti naznačeni time da filteri ili spliteri koji služe za kombinaciju ili segregaciju signala za glas ili podatke budu raspoređeni u obliku odvojeno od DSLAM, spojeni spolja na priključnu kutiju međurazdelnika, i po mogućstvu su to indivudualni filteri, što omogućuje da ne dođe do povećanja prostora koji se koristi u međurazdelniku, da se lako vrše zamene i održavanje, i zbog rasporeda kontaktnih parova na priključnoj kutiji međurazdelnika maksimalna upotreba se dobija iz istoga, grupisanih u grupe od po dva para, naznačeno time da se polupar koji ostaje slobodan koristi bilo kao tačka za uzemljenje ili kao kontakt za metalni pristup.

Description

FILTERSKI SISTEMI ZA ŠIROKOPOJASNE TELEKOMUNIKACIJSKE

OBJEKTE

Ovaj pronalazaka odnosi se na električne filterske sisteme za širokopojasne telekomunikacijske objekte .

Da bi se obezbedila usluga prenošenja podataka velikom brzinom, na primer preko ADSL (asinhrona digitalna pretplatnička linija) ili generalno xDSL sistemima, neophodno je da različiti stadijumi kombinuju odvojeno glasovni signal, koji šalje telefonska centrala, kao i xDSL signal sa podacima velike brzine što se obezbeđuje multiplpekserom koji ima pristup digitalnoj pretplatničkoj liniji (DSLAM). Ovakva kombinacija i segregacija glasovnih podataka i drugih podataka i informacija realizuje se putem filtera (koji se nekada naziva i spliter) koji dodaje ili odvaja signale na putu od pretplatnika ili do pretplatnika.

Filter koji služi da kombinuje ili segregira glasove i podatke velikih brzina često je instaliran zajedno sa DSLAM. Pošto je kombinovani DSLAM veoma skup, filterska oprema i dvostruko ožičavanje koje je neophodno da se pređe između DSLAM i srednjeg razdelnika, neki operateri su se opredelili za odvojenu kupovinu različitih komponenata, instaliranje filtera i DSLAM u različitim kutijama. Generalno, koriste se kartice koje nose multiple filtre, odnosno za nekoliko linija ili pristupa. Ove kartice imaju i taj nedostatak, da kada dođe do greške u jednoj od linija, neophodno je zameniti celu karticu, što ukazuje na visoke troškove održavanja i remeti operaciju na svim linijama te kartice.

Cilj ovog pronalaska je da pronađe povoljniju arhitekturu veze i instalacija za širokopojasne veze, gde suz filteri instalirano odvojeno od DSLAM, ali ne u posebnim kućicama kao u poznatim sistemima.

U skladu sa obim pronalaskom, filteri se instaliraju na tekućem međurazdelniku (IDF), od koga kombinovani signali glasa i podataka idu do i od vertikalnog bloka za povezivanje. Izraze međurazdelnik i vertikalni blok za povezivanje dobro razumeju oni koji stručnjaci za ovu oblast telekomunikacijskih tehnologija. Preporučuje se da se jedan individualni filter obezbedi za upotrebu za svaku posebnu individualnu liniju ili pristup, što olakšava i smanjuje održavanja, a i ne povećava značajnije prostor koji zauzima međurazdelnik. Zbog toga se dodatno preporučuje da konstrukcione karakteristike filtera, kao i priključnih kutija međurazdelnika budu unapređeni tako da se omoguće bolje korišćenje prostora, i da se obezbedi tačka za manuelni pristup. Dalje, preporučuje se da se svaki od individualnih filtera opremi sopstvenim sredstvima zaštite protiv prekomernog napona ili struje.

Instaliranje sa električnim filterima za širokopojasne veze u skladu sa ovim pronalaskom se tako sagledava kao prednost nad prethodnim dostignućem koje je opisao nemački model za korišćenje DE-U-20104605, naznačen time da se ova instalacija sadrži od priključne kutije koja ima gornji poklopac i jednog donjeg gde su oba osmišljena za usmeravanje kablova, i postavljaju se frontalno sa dva reda kontaktnih parova od 10 parova po redu. Sa unutrašnje strane ovog sklopa, postavlja se filterska kartica koja nosi sve filtere, ukupno njih četiri za povezivanje četiri linije koje treba povezati. Ova priključna kutija ima seriju kontaktnih parova koji su distribuirani u dva reda po 10 kontaktnih parova po redu, gde su neki od tih kontaktnih parova iskorišćeni za povezivanje sa zemljom. Ovo nudi dva kontaktna para po liniji za koju je kombinovani signal povezan.

Instaliranje DE-U-20104605 je povezano sa nekoliko nedostataka. Njegova filterska kartica je u samoj priključnoj kutiji, tako da u slučaju da dođe do prekida linije koja iziskuje zamenu filtera, neophodno je, a što nije zgodno, da se otvara priključna kutija da se obezbedi pristup kartici. Isto tako. činjenica da jedna kartica nosi filtre sa nekoliko linija označava da se svi dobri filteri moraju zameniti istovremeno kada i pokvareni filter. Štaviše, filteri DE-U-20104605 nemaju načina da se zaštite ni protiv prekomernog napona, niti prekomerne struje. Dodatni nedostatak konfiguracije opisane pod DE-U-20104605 jeste da ta priključna kutija ne dozvoljava optimalnu upotrebu prostora budući da od 10 kontaktnih parova koji postoje, ukupno se mogu povezati samo četiri linije.

Konfiguracija koju sada predlažemo u skladu sa tekućim pronalaskom namerava da obradi neke ili sve od gore navedenih nedostataka. Objekat, u skladu sa ovim pronalaskom može da se organizuje tako da omogući da se priključna kutija postavi na međurazdelnik i da spaja ukupno 5 linija; i/ili da ostavi slobodnim jedan ili više parov da služe kao veza za metalni pristup ili kao manuelni pristup da se pomenuti signal stavi na sto za testiranje; i/ili da omogući da filteri na priključnoj kutiji međurazdelnika budu individualno zamenjeni; i/ili da se obezbede individualni filteri sa sredstvom za zaštitu od prekomernog napona ili prekomerne struje.

Štaviše, konfiguracija ožičavanja priključnih kutija u međurazdelnicima u skladu sa preporučenim aspektima ovog pronalaska mogu da se organizuju tako da omoguće optimalizaciju kontaktnih parova, i da ostave jedan polu-par slobodnih kontakata po liniji, koji se može koristiti za različite namene, kao što je za uzemljenje ili kao kontakt za metalni pristup i/ili konekciju za sto za testiranje. Polupar kontakata koji je slobodan može da se žicom spoji za sto za testiranje sa ciljem da se omogući automatski nadzor stanja linija. U dodatnom preporučenom obliku ovog pronalaska, sami filteri mogu da imaju test tačke koje omogućavaju pristup na ručni način ma kom od tri signala, glasu, podacima ili kombinaciji glasa i podataka, uz moguće korišćenje tri slobodna para.

Distribucija kontaktnih parova na priključnoj kutiji je po mogućstvu takva da, u svaka dva para, dva polupara budu postavljena u jedan gornji red, a druga dva polupara na donji red, i u korespodenciji, jedan od gornjih poluparova se koristi za glasovni signal a drugi za xDSL signal za podatke velike brzine, dok se jedan od donjih poluparova koristi za kombinovani signal glas/podaci, a drugi je gorepomenuti slobodni polupar, za koji se može utvrditi drugčija upotreba.

Ova distribucija upotrebe kontaktnih parova na priključnoj kutiji međurazdelnika postiže maksimalnu korist od pomenute kutije. Kada postoji neparan broj kontaktnih parova na priključnoj kutiji, ovo se u cilju poboljšanja može dopuniti tako što susedni blok ima isti neparni broj parova, gde svaki par sarađuje da onim koji je direktno na suprotnoj strani susedne priključne kutije.

Posebni oblici ovog pronalaska će sada biti opisani na način ilustracije i to ne restriktivno, gde će se pozivati na prateće crteže, naznačeno time da:

Slika 1 pokazuje konvencionanu "dosadašnju" instalaciju xDSL mreža,

Slika 2 pokazuje priključnu kutiju i filter ovog pronalaska,

Slika 3 pokazuje konfiguraciju koja je prikazana na priključnoj kutiji međurazdelnika,

Slika 4 pokazuje konfiguraciju ožičavanja za širokopojasne mreže sa filterima koji su predmet ovog pronalaska,

Slika 5 pokazuje prikaz mogućeg multi-filterskog modula,

Slika 6 pokazuje prikaz u kome, uz pomoć metalnog bloka za pristup, postoji pristup glasu, podacima i kombinovanim signalima, kao i moguća upotreba slobodnog para, za naredno automatsko proveravanje ovog drugog.

U poznatom objektu, prikazanom na Slici 1, zapaža se kako se sa komutacione centrale (1) obezbeđuje glasovni signal (2), koji dostiže horizontalnu priključnu kutiju (3) i nastavlja do međurazdelnika (5), uz pomoć kratkospojnika za glas (4), koji potom, uz pomoć kabla (6) nastavlja sve dok ne stigne do filtra (9) koji služi da kombinuje ili segregira glasovni signal (2) i xDSL signal velike brzine (8), što se obezbeđuje multiplpekserom koji ima pristup digitalnoj pretplatničkoj liniji (DSLAM) (7), od mreže, gde se dobija taj kombinovani signal (10) i koji se prenosi ponovo do međurazdelnika (5), koja se onda nastavlja do vertikalne priključne kutije (12), pomoću kratkospojnika (11). Iz pomenute vertikalne priključne kutije (12) kombinovani signal prolazi kroz filter (13) naznačen time da se glasovni signal odvaja od xDSL signala velike brzine, i završava bilo u telefonskom aparatu (14) ili u kompjuteru (15). Zapaža se da filter (9), formira jednu strukturu, udaljenu od međurazdelnika (5).

Sada, u skladu sa ovim pronalaskom, i sa ciljem da se postigne instalacija u kojoj filter (9) biva instaliran odvojeno od DSLAM (7) i na pojedinačan, izolovani način, naznačen time da se negativne osobine koji su prethodno bili poznate budu obrađene na drugi način, filteri i konfiguracija ožičavanja priključne kutije na međurazdelniku , razvijeni su na način kako je to prikazano na Slikama 2 i 3.

Na Slici 2 jedan filter (17) je pokazan za individualnu upotrebu za svaku od linija, koji je postavljen u obliku koji je eksterni u odnosu na priključnu kutiju (16) međurazdelnika, i koji ima niz kontakata (17.1) organizovano tako da ulaze u otvore parova koji odgovaraju glasovnom signalu, kombinovanom signalu glas plus podaci, signalu podataka i mogućoj upotrebi slobodnih parova. Pomenuti filteri imaju, s unutrašnje strane, sredstva koja su neophodna da se zaštite proti prekomernog napona i preterane struje.

Na Slici 3, pokazan je raspored za kontaktne parove na priključnoj kutiji (16) međurazdelnika (5), sa ciljem da se postigne maksimalna korist od parova u pomenutoj priključnoj kutiji (16). Ovi parovi su organizovani u dva reda, svaki sa po deset polu-parova kontakata, korišćenjem dva polu-para gornjeg reda i dva koji se sučeljavaju sa polu-parovima donjeg reda za istu liniju. Obratite pažnju da se tako polu-parovi (18) i (19) koriste za glasovni signal odnosno za signal za podatke xDSL velike brzine. Na donjem delu i organizovano suprotno, polu-par (20) se koristi za kombinaciju glas plus podaci signal, dok je polu-signal (21) slobodan za različite upotrebe, kao na primer, služi za mesto za uzemljenje, ili kao tačka za metalni pristup, odakle se signal može sprovesti do stola za testiranje gde se u tom objektu verifikuje stanje linija na automatski način.

Slika 4 pokazuje konfiguraciju ožičavanja u kojima filter ili spliter (9) biva priključen odvojeno od DSLAM (7), ovaj filter ili spliter (9) su direktno povezani za traku (16). Još jednom, može se videti daje ta traka (16) montirana na međurazdelnik (5), gde ovaj drugi ima seriju traka (16) kojima jedan ili više kompleta od po četiri parova kontakata, naznačeno time da svaki komplet ima jedan slobodan par (21), jedan par za kablove glasovnog ulaznog signala (18), drugi za kablove za ulazni signal za xDSL podatke (19), i drugi za kablove za kombinovani izlazni signal.

Štaviše, filteri (17) uključuju neke za testiranje (17.2) gde je na manuelni način pristup je omogućen za ma koji od tri signala, glas, podatke ili kombinovani signal glasa i podataka, kao i mogućnost upotrebe slobodnog para.

Sa ciljem da se omogući upotreba slobodnog polupara kao metalnog pristupa koji vodi do stola za testiranje, neophodno je da priključna kutija ima kontakt na određeni način, u kratkom kontaktu sa glasovnim signalima, a kombinovani signali treba normalno da budu zatvoreni dok kontakti signala za glas normalno treba da budu otvoreni, sve sa ciljem da se spreči ma kakv kratki spoj u ekstrakciji filtera. Ovakva konfiguracija omogućuje optimalnu upotrebu svih parova koji postoje u priključnoj kutiji (16) i u slučaju da je broj parova neparan, on omogućava da se svaki polu-par grupiše sa odgovarajućim polu-parom u susednoj priključnoj kutiji.

Konačno, ukazuje se na to da iako je ova deskripcija bazirana na individualnim filterima, ista konfiguracija i dispozicija se takođe postiže multi-filterskim modulima, odnosno, opremom koja grupiše filtere koji odgovaraju nekolicini linija, kao što se može videti sa Slike 5, u kojoj multi-filterska jedinica (22) ima seriju kontakata (22.1) i neke tačke za testiranje (22.2), što omogućuje da se manuelno pristupi ma kom od tri signala, t.j. glasu, podacima ili kombinaciji glasa i podataka, kao i mogućoj upotrebi slobodnog para.

Slika 6 pokazuje kako je, uz pomoć metalne pristupne kutije (23), moguće da se dobije glas, podaci i kombinovani signali, kao i moguća upotreba slobodnog para, gde se na taj način omogućuje da se ovi signali prenose na test ploču gde se automatski proveravaju. Ovi kontakti (24) metalne pristupne kutije su uvedene u test tačke (17.2) sa kojima su obezbeđeni i filteri (17). Ovi se mogu sagledati i kao kontakti (17.1) filtera (17) koji su povezani za trake (16).

Ovaj pronalazak uključuje i dodatna unapređenja u gore pomenutim objektima sa električnim filterima za širokopojasne veze, filtere projektovane za ove objekte, kao i za priključne kutije, takođe posebno oblikovane, da povezuju te filtere. Predmet ovih daljih poboljšanja u samom pronalasku jeste da se koriste parovi u susednoj priključnoj kutiji, umesto parova na istoj priključnoj kutiji, gde se održava funkcionalnost objekata, ali značajno olakšavajući ožičavanje priključnih kutija, gde glas (POTS) ostaje povezan za liniju kada se filter ukloni.

U sistemima koji su ovde opisani, između ostalih karakteristika, projektovano je i to da distribucija kontaktnih parova na priključnoj kutiji međurazdelnika bude u dva reda, korišćenjem dva para gornjeg reda i dva suprotna para na donjem redu iste linije, tako da se prva dva koriste za ulazni glasovni signal odnosno ulazni signal za podatke xDSL velike brzine, dok iz ostala dva, jedan se koristi za ulazni kombinovani signal glas plus podaci, dok ostali ostaju slobodni za različite namene, kao što su, na primer uzemljenje, ili tačka za metalni ulaz odakle se signal može preuzeti na ploču za testiranje sa ciljem da se verifikuje stanje linija na automatski način. Ova struktura, iako uspešno snižava troškove odvajanjem miltipleksera ili DSLAM od filtera, ima, međutim, određenih problema sa ožičavanjem, jer je to urađeno alternativno, t.j. alternativni kontaktni parovi jednog tipa ili drugog po celoj priključnoj kutiji, gde bi ožičavanje iste bez ikakve sumnje bilo olakšano ako bi svi parovi svake linije u priključnoj kutiji bili istog tipa.

Dodatna unapređenja koja se sada preporučuju sastoje se od korišćenja paralelnih priključnih kutija na međurazdelniku, grupisano po parovima, tako da, u određenom paru priključnih kutija, na jednoj od njih, ulazni glasovni signal korespodentnih linija bude uspostavljen najednom od redova kontaktnih parova, a izlazni kombinovani signal glasovi plus podaci iz svake od linije bude uspostavljen na drugom redu, dok na drugoj priključnoj kutiji, i preko puta prve, ulazni signal velike brzine za podatke xDSL bude uspostavljen na kontaktnim parovima jednog od redova, gde kontaktni parovi njegovog drugog reda konačno ostaju slobodni za uzemljenje, kao tačka metalnog pristupa ili za ma koju drugu pomoćnu aplikaciju. Ovo znači da ušica svakog filtera, umesto da bude pozicionirana u ko-planarnoj formi, može da se postavi paralelno, na udaljenosti koja se poklapa sa onom između kutija, i kod instaliranja na međurazdelnik.

Preporučeni oblik ovog rasporeda će se sada opisati uz pomoć primera, sa pozivom na prateće crteže naznačen time da: Slika 7 pokazuje, na shematskoj prednjoj projekciji, priključne kutije u skladu sa ovde prikazanim poboljšanjem, odnosno našim pronalaskom, naznačeno time da jedan od individualnih filtera koji odgovara liniji bude ugrađen;

Slika 8 pokazuje u perspektivi jedan od individualnih filtera koji će se implantirati u ma koju od linija uspostavljenih u taj par priključnih kutija na Slici 7; i

Slika 9 pokazuje shematski perspektivu međurazdelnika sa priključnim kutijama i jednim od njihovih filtera.

U svetlu pomenutih Slika, možemo da primetimo kako su priključne kutije (1) koje predstavljaju deo međurazdelnika (2), organizovane paralelno jedna prema drugoj i grupisane u parovima, kako to pokazuje Slika 7. Ovo omogućuje da obe priključne kutije (1-1') koje pripadaju istom paru, budu funkcionalno integrisane, uspostavljajući, na jednoj od njih, prvi red kontaktnih parova (5), (5'), (5"), ... (5<n>), koji se koristi, na primer, za ulazeći glasovni signal odgovarajućih linija, i drugi longitudinalni niz kontaktnih parova (6), (6'), (6")...(6<n>), koji se koriste za kombinovani signal glas plus podaci. Istovremeno, na drugoj priključnoj kutiji, (1'), uspostavlja se prvi red kontaktnih parova (3), (3'), (3") ...

(3<n>) koji se koristi, na primer, za ulazni signal velike brzine xDSL za podatke, i konačno, drugi niz kontaktnih parova (4), (4<!>), (4")...(4<n>) može da ostane slobodan, i da deluje kao tačka za uzemljenje ili tačka za metalni pristup odakle se signal može preneti na sto za testiranje sa ciljem da se verifikuje stanje linija na automatski način. Ovo znači, kako je već gore rečeno, da veze kontaktnih parova (5) budu identične, i da to odgovara različitim linijama, kako se dešava i sa kontaktnim parovima (6), sa kontaktnim parovima (3) i sa kontakntim parovima (4), bez drugih određujućih faktora osim onih koji predstavljaju linije koje su nezavisne, što znatno olakšava ožičavanje. U skladu sa ovim aranžmanom za priključne kutije (1-1'), svaki filter (7) može da se istovremeno montira na dve paralelne priključne kutije (1-1'), što se posebno dobro vidi na Slici 8, za koje namene su ušice (8) ovog filtera, svaka opremljena sa parom završetaka (9) u primeru koji ilustruje Slika 8 ili sa 3 završetka koje ilustruje Slika 9, postavljene su paralelno, tako da jedna od njih bude ukopčana između kontakata (5) i (6) jedne od priključnih kutija (1') a druga između kontaktnih parova (3) i (4) druge priključne kutije (1), kako je prikazano i na Slici 9.

Ne smatra se neophodnim da se ovaj opis dalje proširuje jer svaki stručnjak za ovu oblast može da razume obim ovog pronalaska i prednosti koje se izvode iz njega. Ovi materijali, oblik, veličina i organizacija strukturnih elemenata se mogu menjati pod uslovom da ne menjaju suštinsku prirodu samog pronalaska.

Claims (16)

1. Objekti sa električnim filtrima za širokopojasne veze, naznačeno time da glasovni signal (2), koji se dobija od komutacionog sistema (1), dolazi do horizontalne priključne kutije (3), odakle se prostire glasovni kratkospojnik (4), koji ide dalje do priključne kutije (16) na međurazdelniku (5), gde se taj glasovni signal kombinuje sa posebno generisanim signalom za podatke koji dolazi po signalnoj liniji za podatke, a sa čijeg međurazdelnika kombinovani signal biva prenesen uz pomoć kratkospojnika (11) do vertikalne priključne kutije (12) a odatle do filtera (13) koji prenosi odgovarajući deo tog signala bilo do telefona (14) ili do kompjutera (15) korisnika, naznačeno time da parovi kontakata (18,19,20,21) ulaznog i izlaznog ožičavanja, što je povezano za priključnu kutiju (16) međurazdelnika (5) koji se koristi, uspostave vezu (na način da se to može promeniti) između bar nekih od pomenutih parova u upotrebi sa filterskom napravom (17,22) i bar delimično izvan same priključne kutije.

2. Objekti u skladu sa zahtevom 1, naznačeno time da individualni filteri budu obezbeđeni za najmanje neke, a po mogućstvu za sve linije.

3. Objekti u skladu sa zahtevom 1 ili 2, naznačeno time da priključna kutija (16) međurazdelnika ima za svaka četiri kontaktna polu-para jedan slobodni polupar, gde su preostali za glasovni signal, signal podataka velike brzine xDSL, kao i za kombinovani signal za glasove i podatke.

4. Objekti u skladu sa zahtevom 3, naznačeno time da se pomenuti slobodni polu-par koristi kao tačka za uzemljenje.

5. Objekti u skladu sa zahtevom 3, naznačeni time da se pomenuti slobodni polu-par koristi kao tačka za metalni pristup da se dobije pomenuti signal i da se dovede do ploče za testiranje i da se obavi verifikacija stanja linije na automatizovani način.

6. Objekti u skladu sa zahtevom 1, naznačeni time da u istom filterskom modulu, nekoliko filtera koji odgovaraju različitim linijama budu grupisani skupa.

7. Objekti u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačeno time da priključna kutija (16) ima neparni broj kontakntih parova i da je postavljena uz sličnu priključnu kutiju, a svaki kontaktni par iz jedne od kutija se koristi u vezi sa odgovarajućim parom u drugoj kutiji.

8. Filterska jedinica za instalaciju u napravama u skladu sa svim prethodnim zahtevima, naznačena time da se ta filterska jedinica formira tako da se projektuje spolja na priključnu kutiju (16) međurazdelnika (5), i ima seriju kontakata (17.1) gde su oni okrenuti prema otvorima kontakata na konektorskim polu-parovima za glasovni signal, kombinovani signal glasa i podataka, signal za podatke i moguću upotrebu slobodnog polu-para, gde ta filterska jedinica po mogućstvu uključuje i sredstva za zaštitu od prekomernog napona i prekomerne struje.

9. Filterska jedinica u skladu sa zahtevom 8, naznačena time da u istoj kartici filteri različitih linija budu grupisani skupa.

10. Filterska jedinica u skladu sa zahtevom 8, naznačena time da filteri (17), imaju test kratkospojnik (17.2) koji omogućava pristup na ručni način glasovnom signalu, signalu za podatke, kombinovanom signalu za glas i podatke, kao i eventualnoj upotrebi slobodnog polu-para.

11. Priključna kutija za upotrebu u objektima u skladu sa svim zahtevima od 1 do 7, naznačena time da ova kutija ima seriju grupisanih kontaktnih parova koji se mogu povezivati tako da za svaka četiri kontaktna polu-para jedan polu-par ostaje slobodan, a preostali odnosni poluparovi ostaju slobodni za odgovarajuće spajanje za glasovni signal, xDSL signal velike brzine za podatke, i kombinovani signal za glas i podatke.

12. Priključna kutija u skladu sa zahtevom 11, naznačena time da polu-parovi glasovnog signala i kombinovanog signala za glas i podatke imaju zatvorene kontakte, dok polu-par signala za podatke ima otvorene kontakte, tako da pomenuti slobodni polu-par može da se koristi kao tačka za metalni pristup da se dobije signal i dovede to stola za testiranje.

13. Priključna kutija u skladu sa zahtevom 11 ili 12, koja ima neparni broj kontaktnih parova, tako da svaki kontaktni par može da se koristi u vezi sa odgovarajućim parom slične priključne kutije kada se u upotrebi postavi pored nje.

14. Priključna kutija u skladu sa zahtevom 13, postavljena uz sličnu priključnu kutiju tako da svaki kontaktni par jedne od kutija može da se koristi u vezi sa odgovarajućim kontaktnim parom druge kutije.

15. Objekti u skladu sa svim zahtevima od 1 do 6, naznačeni time da priključne kutije (1) međurazdelnika (2) budu grupisane paralelno kao funkcionalno komplementarni parovi (1-1'), tako da se na prvoj od tih priključnih kutija (1'), kontaktni parovi (5) (5'), (5"), ... (5<n>) koriste, na primer, za dolazeći glasovni signal, što odgovara različitim linijama kojima pomaže par priključnih kutija, a suprotni kontaktni parovi (6), (6'), (6")...(6<n>), se koriste, na primer, za izlazni kombinovani glasovni signal + signal za podatke, dok na drugoj priključnoj kutiji (1), koja je licem okrenuta prema prvoj, koriste se kontaktni parovi (3), (3'), (3")...(3<n>), na primer za dolazeći signal za podatke velike brzine XDSL, a kontaktni parovi (4), (4'), (4")...(4<n>), koji ostaju slobodni kao tačke uzemljenja ili tačke za metalni pristup, se raspoređuju, tako da svaki filter (7) deluje istovremeno na obe kombinovane priključne kutije (1-1').

16. Objekti u skladu sa zahtevom 15, naznačeni time da svaki filter (7) bude pojedinačni za svaku liniju i obuhvata njegove kontakte (9), uspostavljene na dve supstancijalno paralelne ušice (8) na supstancijalno istoj udaljenosti odvajanja kao između relevantnih kontakata odgovarajućih priključnih kutija (1-1').