RS51218B - Proces numerisanja i numerator za izvođenje procesa - Google Patents

Abstract

Postupak numerisanja objekata, kao što su garancije, banknote, čekovi i kartice i drugi slični proizvodi, koji su rasporedjeni po redovima i kolonama podloge, i koji dobijaju broj sa p cifara, sastavljen od cifara 1 do s, s + 1 do r i r + 1 do p, naznačen time, što se za podlogu, koja ima k kolona i n redova, pri čemu je k*n manje od 10s, a s je manje od p, početna vrednost cifre s + 1 do cifre r serijskog broja svakog objekta proračunata za svaku prvu podlogu prolaza 10s sukcesivnih podloga pomoću obrascaZ = (j-1) + (i-l)*n + (m-l)*(k*n),gde j identifikuje red objekta, i identifikuje kolonu objekta, a m identifikuje prolaz 10s sukcesivnih podloga.Prijava sadrži još 8 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Sadašnji pronalazak se odnosi na postupak numcrisanja za numerisanje objekata, kao što su banknote, garancije, pasoši, lične karte i drugi slični proizvodi koji su rasporedjeni po redovima i kolonama tabaka podloge i postupak procesiranja podloge koristeći navedeni proces.

Sadašnji pronalazak se odnosi i na uredjaj za numerisanje ili numerator objekata, kao što su banknote, garancije, pasoši, lične karte i drugi slični proizvodi koji su rasporedjeni po redovima i kolonama tabaka podloge.

Kod štamparskih mašina za službene papire, koji su oblika dela tabaka, kao što su banknote, čekovi i drugi slični proizvodi, da ono što se štampa i što je veoma je važno je serijski broj. Naprimer, svaka banknota štampana na podlozi . kao što je list papira, dobija jedinstvenu kombinaciju brojeva i karaktere koji stvaraju serijski broj navedenih banknota.

Postoje mnogi već razvijeni procesi u ovoj oslati. Naprimer, američki patent 4.677.910 izlaže proces i uređaj za procesiranje štampanih bezbedonosnih papira raspoređenih u redove i koone na nosače u obliku papirnih mreža ili tabaka. Nosači štampanih otisaka prolaze sukcesivno kroz očitavajući instrument, koji detektujc položaje defektnih banknota identifikovanih oznakom i uvodi koordinate položaja u kompjuter gde se smeštaju, a poništavajući štampač, upravljan od strane kompjutera, obezbedjuje defektne banknote sa poništavaj ućim žigom, i numerator. Mehanizam za numerisanje ovog numeratora se kreće unapred od strane kompjutera na takav način da uvek štampa papir na zadovoljavajući način, postavljen u nastavku u svakom uzdužnom redu, serijski numerisan, pri čemu se zanemaruju oštećene banknote. Sledi, da se nosači otiska, koji su prošli pored drugog očitavajućeg instrumenta, seku u individualne delove papira ili banknote, defektne banknote se odvajaju u uredjaju za separaciju i preostale, serijski obeležene pojedinačne banknote se skupljaju tako da se stvaraju svežnjevi, od kojih svaki ima numeričke sekvence. Na ovaj način ispravne i kompletirane numeričke sekvence banknota u svežnjevima su osigurane za razliku od odvajanja defektnih novčanica.

Sa bez.bed nosnim papirima koji se obično štampaju u matričnom formatu na podlozi, javlja se niz problema kada se formira pakovanje pojedinih bezbednosnih papira koji su numerisani sa sukcesivnim brojevima. Prvi problem se javlja usled činjenice da svaki tabak podloge mora da se iseče u pojedinačne banknote. U cilju održavanja odgovarajuće brzine proizvodnje , u principu nije moguće da se svaka banknota iseče pojedinačno svakog proizvedenog tabaka podloge, već se preporučuje da se posle prolaza napravi svežanj i seče zajedno odgovarajućim uredjajem za sečenje poznatom u struci.

Takodje je utvrđjeno da je dobar kompromis da se radi sa svežnjem od 100 tabaka podloge pošlo je to optimalna mera za sečenje na precizan način kada se svežanj tabaka seče u pojedinačne banknote.

Drugi problem je povezan r-\ površinom je pojedinačno numerisanje svakog proizvedenog objekta, kao što su siguronosni papiri. Naravno da nije moguće numerisanje svake proizvedene banknote kada je ono već isečena sa uzastopnim brojevima sve do kompletiranja takozvanog zatvorenog seta brojeva, koji uobičajeno sadrži milion numerisanih banknota u pojedinačnoj seriji. U stvarnosti se banknote numerišu pre sečenja , tj. kada je tabak podloge još uvek kompletan, a numerisanje je deo procesa štampanja banknota, pre nego što se izvodi operacija sečenja. Prema ovom postupku, drugi parametar koji mora da bude uzet u obzir je postojanje grešaka u štampanju ili defektnih banknota na podlozi. Pošto su sve banknote pakovanja banknota numerisane konsekutivno, nije opravdano da se prave pakovanja sa defektnim banknotama, koje treba kasnije da budu zamenjene ispravnim banknotama sa istim serijskim brojem. Američki patent US 4,677.910 izlaže rešenje ovog problema, koji je u tekstu naznačen. Ipak u ovom patentu tabaci podloge se seku pojedinačno u pojedinačne banknote: usled postojanja greški u štampanju nije moguće sečenje svežnjeva tabaka u svežnjeve pojedinačnih banknota i pojedinačne banknote moraju biti sortirani pre nego što se obrazuju svežnjevi banknota sa konsekutivnim numeričkim sekvencama.

Prema jednom drugom procesu, tabaci na kojima se nalaze greške u štampanju, odstranjuju se pre operacije numeri san ja pa se numerišu samo tabaci bez defektnih banknota.

Jedan drugi proces numerisanja je izložen u evropskom patentu EP 0 598 679, čiji je sadržaj priložen kao referenca u sadašnjoj prijavi. U ovom procesu, za svaki tabak koji sadrži N štampanih otisaka banknota rasporedjenih u uzdužnim i porečnim redovima koji prolazi kroz mašinu za numerisanje sa N jedinica za numerisanje. a numerisanje sadrži zatvoreni set brojeva sa W vrednosnih banknota i broj tabaka u količini koja je umnožak od 100. a broj štampanih banknota N je deljiv sa 10 i na svakom tabaku svakih 10 susednih banknota čine grupu od deset, koja dobija brojeve iste serije od hiljadu. Nadalje, u svakoj sekvenci od 100 uzastopnih tabaka, otisci banknota koji leže respektivno u istom položaju banknota, za što može da se kaže u istom poprečnom redu i u istom uzdužnom redu, su numerisani sa 100 uzastopnih brojeva posebne serije od stotinu i deset otisaka banknota grupe od deset svakog tabaka koji je numerisan sa brojevima uzastopne serije od stotinu sa istim jedinicama i deseticama. Staviše, otisci banknota u svim uzastopnim sekvencama od 100 tabaka je svaki otisak numerisan sa brojevima uzastopne serije hiljada sa u svakom slučaju istim skupom jedinica, desetica i stotina za otiske banknota koji se nalaze u istom položaju banknota , tako da otisci banknota sekvence od 100 tabaka, koji pripadaju jednoj te istoj grupi desetica, dobijaju kompletnu sekvneu broja posebne serije hiljada , a otisci banknota koji pripadaju različitim grupama desetica su numerisani na takav način da se brojevi jedne grupe desetica razlikuju od brojeva druge grupe desetica u količini koja je najmanje jednaka količniku W/Z. gde je Z broj grupa desetica tabaka.

Sledeće tehničko područje koje je uvedeno u proces numerisanja otisaka ili objekata rasporedjenih u redove i kolone na podlozi je smer numeratora koji se koristi za štampanje odgovarajućeg broja na svakom pojedinačnom otisku banknote. Postoje dve glavne kategorije za ovakve uredjaje koji se obično sastoje iz više točkova ili diskova za numerisanje, koji imaju uzastopne brojeve ili karaktere ugravirane u rastućem nizu po obimu. Točkovi za numerisanje su aktivirani ili sekvencijalno, što znači da je ovakav numerator u stanju da štampa uzastopne brojeve, a točkovi su pomereni u jednom koraku u fiksnoj sekvenci, ili su slobodno aktivirani točkovi za numerisanje. koji su u stanju da zauzmu bilo koji položaj u jedno nezavisnom načinu, pošto znači da su u stanju da štampaju bilo koju željenu sekvencu brojeva.

Prva kategorija numeratora koristi jednostavni mehanizam koji je jedino u stanju da menja brojeve u sekvencijalnom redu. Točak za numerisanje za jedinice je mehanički povezan sa točkom za numerisanje deseliea . tako da se točak za desetice pokreće jedan korak unapred onda kada točak za jedinice prodje od broja 9 ka broju 0. Slično, točak za stotine se pokreće jedan korak unapred samo onda. kada točak za desetice i točak za jedinice prodje broja 99 ka broju 00 i tako dalje. Ovakav numerator nije zato u stanju bilo da predje broj ili odštampa bilo koji broj uzastopno i samo striktni uzastopni proces numerisanja se može izvesti sa ovim uredjaj cm za numerisanje. Ovakvi uredjaji su poznati u struci, naprimer pfimer američkog patenta US 4,677.910.

Druga kategorija numeričkih uredjaja sa slobodno podesivim točkom za numerisanja je izložena u američkom patentu US 5.660.106. čiji je sadržaj uključen kao referenca u sadašnjoj prijavi. Patent izlaže numerator koji koristi jedan elektromagnetni sistem da blokira točak za numerisanje u željenom položaju za svaku fazu numerisanja štampanja. Zbog toga izloženi potpuno automatizovani i podesivi uredjaj za numerisanje ima pogodnost da selektivno odabrane, čak i nesekveneijalne. brojeve može da zada u bilo koje vreme, dozvoljavajući prelaz brojeva u sekvenci. Detaljno objašnjenje funkcionisanja ovog numeratora dat je kao referenca u kompletnom patentu US 5.660.106.

Ovakvi uredjaji za numerisanje su delimično uspešni u procesima gde se brojevi preskaču izmedju banknota numerisanih od strane istog numeratora ili kada isti broj mora da se štampa na dve ili više uzastopnih banknota. Ipak, ovakvi uredjaji za numerisanje imaju manu da su komplikovani u odnosu na sekvencijalne uredjaje za numerisanje, koji su uobičajeno čisto mehaničke prirode i takodje u što se veoma zagrevaju usled sopstvene konstrukcije, odakle se zaključuje da se velika količina energije Iroši na trenje.

Jedna daiga kategorija hibridnog uredjaja za numerisanje je, naprimer, izložena u američkom patentu US 4,677.910, najvećim delom na Slikama 6 i 6a, pri čemu je opis ovog uredjaja za numerisanje uključen kao referenca u ovoj prijavi. Ovaj uredjaj za numerisanje premošćuje ograničenja čistog sekvencijalnog uredjaja za numerisanje i dozvoljava promenu u sekvenci brojeva. Uredjaj za numerisanje izložen u ovom patentu sadrži 6 točkova za numerisanje (videti, naprimer. Sliku 6a), tj. sa desna na levo. točak 21 za cifre jedinica, točak 22 za cifre desetica, točak 23 za cifre stotina, točak 24 za cifre hiljada itd. Svi točkovi su mehanički spojeni zajedno da obezbede čisto sekvencijalno numerisanje, izuzev točka koji štampa jedinice, koji je kinematski nezavisan od ostalih i koji se pokreće od strane elektromotora. Postupkom numerisanja koji se koristi u ovom patentu, prema kojem se banknote koje se štampaju na podlozi i rasporedjene u matricu koja se sastoji iz redova i kolona su numerisani sa uzastopnim brojevima na istom tabaku. Zbog toga, ukoliko na tabaku postoji defektan otisak, dve susedne banknote ona koja je loše odštampana i sledeća, dobijaju isti serijski broj, a cifra jedinice se ne menja. Zbog toga je potrebno da se preskoči skup jedinica u procesu numerisanja, što znači da se spreči kretanje točka koji odgovara ciframa jedinica. Zbog ovog razloga, ovaj točak je pogonjen na nezavisan način od strane motora i ne pomera se kada dodje do nastajanja pogrešnog otiska za vreme operacije numerisanja podloge.

Zbog toga postoji potreba za uprošćenim procesom numerisanja i uredjajima koji su efikasni u odnosu na različite nabrojane probleme u području numerisanja objekata rasporedjenih u redove i kolone na podlozi, tj. veličine podloge ili svežnja podloga, a proces numerisanja se koristi da optimi/.ira operacije numerisanja i uredjaj za numerisanje koji je u stanju da izvede željeni proces numerisanja.

Cilj pronalaska je da obezbedi poboljšani postupak numerisanja i poboljšani uredjaj za numerisanje. Još specifičnije cilj pronalaska je da obezbedi proces numerisanja koji dozvoljava uprošćeno uporedjivanje niimcrisanih objekata u cilju da se formira pakovanja navedenih objekata uzastopno numerisanih.

Jedan drugi cilj pronalaska je da se obezbedi uredjaj za numerisanje koji je istovremeno lako proizvesti, ali koji je i u stanju da odštampa serijske brojeve u zahtevanoj sekvenci.

Procesi numerisanja i numerator prema pronalasku dcfinisani su osobinama dalim u Zahtevima.

Dalje karaklerizujuće osobine i prednosti sadašnjeg pronalaska biće jasnije iz sledećeg detaljnog opisa, dalog neograničavajućim primerima za slučaj novčanica, kao što su banknote rasporedjenih na tabacima podloge, kao što je papir u redovima i kolonama i navedeni primcri su ilustrovani pratećim crtežina. na kojima

Slika 1 pokazuje prvi i poslednji tabak serije od 100 komada progresivno numerisanih sa procesom numerisanja prema pronalasku..

Slike 2a do 2h pokazuju suksecivne brojeve odštampane na svakoj novčanici za konsekutivne serije tabaka.

Slike 3a do 3e pokazuju suksecivne brojeve odštampane na svakoj novčanici za konsekutivne serije tabaka sa novčanicama rasporedjenim u pet kolona i devet redova.

Slike 4a do 4c pokazuju suksecivne brojeve odštampane degresivnim numerisanjem.

Slika 5 pokazuje dijagramski prikaz numeratora.

Slika 6 do 8 pokazuju numerator prema pronalasku, aksonometrijski.

Proces prema pronalasku je prvo opisan pozivajući se na Sliku 1 na kojoj je. kao neograničavajući primer, predstavljen tabak papira na kome su novčanice, kao što su banknote, odštampane u redovima i kolonama u matričnoj formi. Svaka novčanica nosi sedam serijskih brojeva, sa ( polazeći sa desne strane) brojem jedinica, brojem desetica, brojem stotina, brojem hiljada, itd. Naravno, može se koristiti više brojeva, takodje u kombinaciji sa slovima i drugim alfanumeričkim karakterima. Obično se banknote štampaju u zatvorenim serijama od milion konesekutivno numerisanih novčanica, jer se radi o primeru sa sedam serijskih brojeva. Sta više, dogovorom, definiše se da je pravac kretanja tabaka i kolona paralelan navedenom pravcu. Na primeru datom na Slici 1, tabak se sastoji iz 4.8 novčanica (četiri kolone i osam redova).

Obrazac koji se koristi u procesu prema pronalasku dozvoljava da se definišu početni brojevi za brojeve koji označavaju stotine i hiljade da budu odštampani na prvom tabaku svake serije od 100 konsekutivnih labaka za svaku štampanu novčanicu na tabaku, kada numerisanje ide u rastućem pravcu.

Obrazac je onda sledeei: Z - (j-1) + (i-l).n + (m-l).(k.n). gde su

Z je početni broj koji označava stotine i hiljade brojeva datog položaja novčanice u seriji od 100 novčanica,

j je položaj u redu date novčanice,

i je položaj u koloni date novčanice.

n je ukupni broj redova na tabaku,

ni je broj serija od 100 tabaka (prva serija, druga serija itd.), i

k je broj kolona u tabaku.

Sabirna sekvenca mašine za završnu obradu će onda biti i/j, i = l....k. j = l...n. polazeći od l/l. 1/2.... J/n. 2/1...2/n...k/n.

Na osnovu ovog primera sledi daje broj brojnih mesta p = 7, k = 4. n -8 i q - 100 (prolaz od 100 tabaka), pa je zbog loga s ~ 2.

U primeru sa Slike 1, svaka odštampana banknota sadrži, kao neograničavajući primer, sedam brojnih serijskih brojeva i banknote sledećih tabaka prolaza od 100 tabaka koji su u istom položaju, što znači u istom redu i koloni, koji su numerisani na konsekutivan način tako da. kada su već 100 tabaka numerisani i složene, dati red i kolona svežnja sadrži 100 konsekutivno numerisanih banknota. Nadalje, susedni red u sabirnoj sekvenci mašine za završnu obradu u istoj koloni sadrži 100 konsekutivno numerisanih banknota sa numerisanjem koje sledi direktno prethodne redove tako da kada je prolaz od 100 tabaka isečen u svežnjeve od 100 pojedinačnih banknota, sukcesivna pakovanja imaju konsekutivno numerisanje.

Najbolje će se razumeti, pozivajući se na Sliku 1 na kojoj je. dogovorno, pravac kretanja konsekutivnih tabaka usmeren naniže, kao što je to naznačeno strelicom. Prva banknota prvog tabaka je u donjem ievom uglu navedenog tabaka i ima položaj reda j = 1 i položaj kolone i = 1, kao što je to naznačeno na Slici 1. Prva banknota dobija broj 000 00 00. Kao šio je to već objašnjeno , pošto su pojedinačne banknote konsekutivno numerisane u položaju istog reda i iste kolone, tako da nastane svežanj od 100 konsekutivno numerisanih banknota, kada je složeno 100 tabaka, banknota koja dobija broj 000 00 01 je banknota koja ima položaj j = 1 i i = 1 na drugom tabaku prolaza od 100 tabaka i slično, banknota koja je u istom položaju na trećem tabaku prolaza dobija broj 000 00 02, itd. Da bi bilo jasno, nisu svi od 100 prolaza predstavljeni na Slici 1, već su pokazani samo prvi tabak i poslednji tabak. Zbog toga, u redu koji je već u principu gore u tekstu naznačen, banknota u položaju j -- 1 i i'=I zadnjeg tabaka prolaza od 100 tabaka dobija broj 000 00 99. Pošto su 100 tabaka prolaza rasporedjeni , položaj j = 1 i i = 1 u medjuvremenu sadrži 100 konsekutivno numerisanih banknota, sa brojevima 000 00 00 (prvi tabak), 000 00 01 (drugi tabak), 000 00 02 (treći tabak)... 000 00 99 (stoti tabak).

Prema dogovoru kako je to već ranije opisano, banknote postavljene u položaj j = 2 i i = 1 (drugi red. prva kolona) dobijaju serijske brojeve sledeći serijski broj banknota koji su bile u položaju i = 1 i i = 1, jer banknota u ovom položaju zadnjeg tabaka prolaza 100 ima broj 000 00 99, pa će banknota u položaju j = 2 i i = 1 prvog tabaka prolaza 100 dobiti serijski broj 000 01 00, kao što je to pokazano na Slici 1. Sledi da će banknota u ovom položaju na poslednjem tabaku prolaza 100 tabaka znači dobiti broj 000 01 99 i tako nadalje za sledeći red iste kolone. Sledeei ovaj redosled. banknote postavljene u položaj j = 8 i i = 1 dobijaju serijske brojeve 000 07 00 (prvi tabak) do 000 07 99 (poslednji tabak), a banknota koja nosi serijski broj 000 08 00 je u položaju j ~ 1 i i=2, tj. prvi red druge kolone prvog tabaka. Isti princip je primenjen za svaku kolonu . što znači da banknota koja sledi banknotu u položaju j = 8 i i = 2 zadnjeg tabaka prolaza 100 tabaka je u položaju j = 1 i i

■= 3 prvog tabaka prolaza 100. itd. Ovo dozvoiljava sabiranje svežnjeva pojedinačnih banknota koje su konsekutivno numerisane na jednostavan način da se naprave pakovanja banknota, naprimer od 1.000 banknota, koje su konsekutivno numerisane.

Za prvi tabak prolaza !()() tabaka, početni brojevi za stotine, hiljade i višeg reda odredjeni su obrascem koji je ranije dat.

Naprimer u položaju j ^ 1 i i •= 1 i prvi prolaz od 100 tabaka (m = 1), proračun daje: Z - (j-1) + (i-1 ).n i- (m-1 j.(k.n) - (1-1) +(1-1).8 + (1-1 ).(4.8) = 0 + 0.8 + 0.32 --- 0

pajebrojOOOOOOO.

Naprimer u položaju j = 5 i i = 1 i prvi prolaz (m - 1). proračun daje:

Z - (5-1) + (1 -1 ).8 + (1 -1 ).(4.8) = 4 + 0.8 + 0.32 - 4, pa je broj 000 40 00.

Naprimer u jednom drugom položaju j = 4 i i = 3 i prvi prolaz od 100 tabaka (m =; 1), proračun daje: Z = (4-1) + (3-1). H+ (I -1 ).(4.8) = 3 + 16 + 0.32 - 19. pa je broj jednak 000 19 00.

Sledi da se sve početne vrednosti stotina i hiljada za svaku banknotu prvog tabaka prolaza od 100 tabaka odredjuju pomoću ovog obrasca. Kada je poslednja banknota prolaza od 100 tabaka numerisana, onda prva banknota sledećeg prolaska ima da primi sledeći konsekutivni serijski broj. U primeru sa Slike 1, zadnji senjski broj dat banknoti je banknota u položaju j = 8 i i - 4. koja dobija broj 000 31 99. Zbog toga bi, prvi broj koji će da bude korišćen u prvom tabaku u položaju j = 1 i i =-■ 1 sledećeg prolaza od 100 tabaka bio 000 32 00.

Kao i u primeru koji je dat na Slici 1, ovaj serijski broj bi bio dat banknoti u položaju j = 1 i i = 1 drugog prolaza od 100 tabaka, jer Slika 1 predstavl ja prvi prolaz od 100 tabaka.

Prema obrascu, proračun daje sledeći rezultat, pri čemu je m = 2 (drugi prolaz od 100 tabaka):

Z = (j-l) + (i-l).n + (m-l).(k.n) = (1-1) + (I-l).8 + (2-l).(4.8) = 0 + 0.8 +1.32 = 32. jer je broj 000 32 00.

Sledi da proračunati broj tačno odgovara broju označenom ranije za stotine i hiljade, tj. 32.

Primeri sekvenci numerisanja su dati detaljno na Slikama 2a do 2h, za konsekutivne prolaze od 100 tabaka koji sadrže 4.8 banknota razmeštenih u četiri kolone i osam redova.

Slika 2a odgovara Slici 1. tako što je sekvenca numerisanja za prolaz od 100 tabaka data u svakom položaju novčanice, tj. u položaju j = 1 i i = 1 od 000 00 00 do 000 00 99 (označen sa 000 00 00..99), koji odgovara brojevima u prvom tabaku i zadnjem tabaku prolaza od 100 tabaka sa Slike 1. Prvi prolaz 100 tabaka znači proizvodi banknote numerisane od 000 00 00 (banknota u položaju j = 1 i i -~! za prvi tabak) do 000 31 99 (banknota u položaju j == 8 i i = 4 za poslednji tabak prolaza).

Drugi prolaz je predstavljen na Slici 2b i proizvodi brojeve od 000 32 00 do 000 63 99.

Treći prolaz, je predstavljen na Slici 2c i proizvodi brojeve od 000 64 00 do 000 95 99.

Isti postupka se primenjuje na konsekutivne prolaze od 100 tabaka koji su predstavljeni na Slikama 2d (četvrti prolaz), 2e (peti prolaz). 2f (šesti prolaz), 2g (sedmi prolaz) i 2h (osmi prolaz.) i već ranije dato objašnjenje/a prvi prolaz, primenjuje se na sličan način na ove konsekutivne prolaze sa datim obrascem, koji je korišćen da odredi stotine i hiljade prvog tabaka svakog prolaza.

Drugi primeri proračuna potvrdjuju korišćenje obrasca. Naprimer, u prolazu 4, kolona 1, brojevi idu od 000 99 99 (red četiri) do 001 00 00 (red 5).

Koristeći obrazac za proračun broja koji će biti odštampan u položaju j = 5 i i := 1 četvrtog prolaza, dobija se: Z - (5-1) •+ (I-D.8 + (4-l ).(8.4) = 4 +■ 0.8 + 3.32 - 100, pa je broj 001 00 00 za ovaj položaj na prvom tabaku prolaza 4. Slično, za prolaz 7, u položaju j = 1 i i := 2, proračun sa obrascem daje broj 200. pa je prema tome broj 002 00 00 za banknotu u ovom položaju na prvom tabaku ovog prolaza.

Slike 3a do 3e pokazuju numerisanje serije za prolaz od 100 tabaka rasporedjenih u 5 kolona i 9 redova. Slika 3a označava brojeve od 000 00 00 do 000 44 99, slika 3b označava brojeve od 000 45 00 do 000 89 99, slika 3c označava brojeve od 000 90 00 do 001 34 99. slika 3d označava brojeve od 001 35 00 do 001 79 99, i slika 3c označava brojeve od 001 80 00 do 002 24 99.

Ponovo, kao i na Slikama 1 i 2a do 2h, brojevi, korišćeni u brojnom sistemu, koji odgovaraju stotinama i višim redovima brojeva za svaku banknotu prvog tabaka svakog prolaza od 100 tabaka su proračunati sa već navedenim obrascem.

Naprimer u položaju j =1 i i = 5 i prvi prolaz (m = 1), proračun daje sledeću vrednost za Z:

Z = (1-1) 1 (5-1). 9 + (1-1).(5.9) - 4.9 = 36, pa je prema tome serijski broj 000 36 00.

Jedan drugi primer u položaju j = 2 i i = 2 i treći prolaz (m = 3), daje sledeću vrednost za Z:

Z = (2-l) + (2-l).9 + (3-l).5.9 = 1 +9 + 2.45= 100, pa je prema tome serijski broj 001 00 00.

Sve početne vrednosti za numerisanje prvog tabaka svakog prolaza od 100 tabaka se prema dosadašnjem izloženom mogu lako proračunati sa jednostavnim algoritmom i mogu dobro programirati unapred za svaki prolaz, na kompjuteru, naprimer, kada je bro j banknota poznat.

Zbog specifičnog algoritma koji je korišćen za broj banknota na tabacima podloge, nije moguće korišćenje konvencionalnih uredjaja za numerisanje. U stvari, samo unutar prolaza od 100 tabaka banknote posebnog položaja banknote na tabaku su konsekventno numerisani. Naprimer, u položaju j = 1 i i ••- 1. serijski brojevi koji treba da se štampaju na svakom tabaku prvog prolaza od 100 tabaka je, kao sto je ranije objašnjeno, su 000 00 00 do 000 00 99 (videti Slike 1 ili 2a. naprimer). Postoji samo za jedinice i desetice serijsko numerisanje u konsekutivnoj sekvenci.

Kada je u prvom prolazu od 100 tabaka izvršeno numerisanje, sledeći broj koji treba da bude odštampan na prvom tabaku drugog prolaza od 100 tabaka u položaju j =1 i i ~ 1 nije 000 01 00 (sledeći konsekutivni broj koji sledi je 000 00 99) već 000 32 00 (videti Sliku 2b). Zbog toga je potrebno da se bude u mogućnosti da se preskoči od 000 00 99 do 000 32 00. Za skup jedinica i desetica, činjenica je da nema prelaska jer 00 sledi odmah 99, ali za skup stotina i hiljada mora da dodje do prelaska od 00 do 32 u ovom položaju na tabaku. Isti problem se javlja kod svih položaja banknote u kojima, kao sto je to pokazano na Slikama 2a cio 2h, dolazi do prelaska bar kod skupa stotina i skupa hiljada posle svakog prolaza od 100 tabaka, pri čemu do ovakvog prelaska dolazi posle svakog novog prolaza od 100 tabaka.

Za degresivno numerisanje, se može koristiti sličan obrazac, tako da se već dato ranije objašnjenje za progresivno numerisanje primenjuje princip " mutalis mutandis". Obrazac je : Z - d/tO' - ((j-l) +

(i-l).n + (m-l).k.n, gde je D serijski broj od koga počinje degresivno numerisanje. Obrazac dozvoljava da se stavi početni broj koji treba da se štampa na prvu podlogu koja treba da bude numerisana.

Slike 4a do 4c pokazuju primer degresivnog numerisanja za sukcesivne slojeve koristeći navedeni obrazac za odredjivanje početnih brojeva prolaza od 100 tabaka (S - 2) sa brojevima koji sadrže 8 cilara (P = 8). U ovom primeru, degresivno numerisanje počinje od broja 200.000 (D -= 200.000). Na Slici 4a sekvenca numerisanja za prolaze m - 1 do m = 3 je predstavljena sa brojevima 00200000 (ni ----- 1. j - 1. i = 1) do 00190401 (m = 3. j = 8, i = 4); na Slici 4b sekvenca numerisanja za prolaze ni -: 4 do m - 6 je predstavljena sa brojevima 00190400 (ni T 44, j = 1, i - 1) do 00180801 (m =- 6, j = 8, i = 4); na Slici 4c sekvenca numerisanja za prolaze m~7, m - 8 i m - 63 je predstavljena sa brojevima 00180800 (m = 7, j = 1. i -= 1) do 00174401 (m - 8, j =-- 8, i = 4) i na redu 63 sa 00001600 ( j = 1. i = 1) do 00000001 (j - 8, , i = 2). Kao što se može videti, sekvenca jc kompletirana u prolazu 63 u koloni 2 i redu 8. Ovo je logično, jer, u konfiguraciji izloženoj sa 32 objekta po podlozi, svaki prolaz od 100 tabaka daje 3.200 numerisanih objekata. 62 prolaza proizvode 198.400 numerisanih objekata (62.3.200) i da se dobije 200.000 numerisanih objekata potrebno je da se označi 200.000 - 198.400 - 1.600 objekata u šezedesetitrećem prolazu. Pošto prolaz proizvodi 3.200 objekata, dovoljna je polovina prolaza da se proizvedu preostali objekti.

Kao što je ranije naznačeno, potrebno je korišćenje numeratora koji su u stanju da predju brojeve u cilju praćenja odabranog procesa numerisanja. Američki patent US 5.660.106. naprimer. koji je citiran u sadašnjoj prijavi, izlaže takav numerator, koji se lako programira, koji je u stanju da štampa bilo koji dati broj, čak i sekvencijalne brojeve.

Ipak, numerator je komplikovan da se proizvede, što znači daje skup, a ima tendeciju da oslobadja toplotu i relativno je spor kada se menjaju brojevi usled komplikovanog mehanizma. Sledi, da postoji potreba da se obezbedi jednostavan numerator koji je u stanju da izvede proces numerisanja prema pronalasku brzo, tačno i pouzdano.

Numerator prema pronalasku sadrži hibridnu konstrukciju koja kombinuje najmanje dve različite pokretačke tehnike, pri čemu se točkovi koji se koriste za skup jedinica i skup desetica su povezani i pokretani kao sekvenci jalni numeratori, tj. kao potpuno mehanička jedinica za numerisanje i bar točkovi za skup stotina i hiljada pokretani na potpuno nezavisan način, naprimer, predvidjenim motorima, da bi se obezbedio prelaz brojeva.

Nadalje, veće cifre, označene točkovima 5, 6, 7 i 8 (skup desetohiljada. skup stohiljada i skup miliona, ...) mogu se kretati sekvencijalno mehaničkim sistemom, koji biva pokretan na sličan način kao što se pokreću skupovi jedinica i desetica.

U stvari, kao što se vidi iz izloženih primera ranije, dovoljno je da se ima samo točak za skup jedinica i skup desetica pokretanih na potpuno sekvencijalni način, jer su ove cifre uvek u konsekutivnoj sekvneci (00 do 99) za sukcesivne objekte koji treba da se numerišu. Ovo je delimično povoljno pošto se ove dve cifre menjaju za svaki tabak i mehanički pokretački mehanizam je pouzdaniji i brži ood mehanizma koji se koristio u numeratoru. koji se može programirati, kao što je izložen u američkom patentu US 5.660.106. Cifre za skup stotina, hiljada i višeg reda se ne menjaju za svaki numerisani tabak i brojevi prelaza. kako je to već izloženo i objašnjeno ranije, pozivajući se na reference primera na Slikama 1, 2a do 2h i 3a do 3e, pa je zbog toga mehanizam, koji se slobodno može programirali, potreban da pokrene odgovarajuće točkove za numerisanje i pokretački mehanizam će biti aktivan samo kada se cifre 4 i 5 menjaju. što se dešava na svakih sto tabaka.

Primer numeratora prema pronalasku opisan je pozivajući se na Slike 5 do 8.

Pozivajući se na Sliku 5, objašnjen je princip numeratora, prvo za mehanički sekvencijalno numerisanje. tj. za skup jedinica i skup desetica. Numerator sadrži sedam točkova za numerisanje 1 do 7. što znači točak I za skup jedinica, točak 2 za skup desetica, točak 3 za skup stotina, itd. Povoljno je da su svi točkovi montirani u ramu 8. tako da mogu da se obrću oko uobičajene ose 9. Točkovi 1 i 2 su kinematički spovezani medjusobno na način koji je poznat u struci, naprimer u američkom patentu US 4,677.910. Ručica 10 za kretanje unapred se koristi za kretanje unapred točkova za numerisanje 1. 2. Ručica 10 se obrće oko ose 9 i nosi, na jednom kraju, pokretački valjčić 11, a na drugom kraju, nosač hvatača 12 sa operativnim hvatačem 13. takozvanim prednjim hvatačem. Nosač hvatača 12 sa operativnim hvatačima 13, je nošen obrtno oko ose 9 na odgovarajućem delu ručice 10 za kretanje unapred. Hvatači 13 su prenapregnuti oprugom 50 na takav način da oni pritiskajti u pravcu useka fiksiranih na strani numerisanih točkova l. 2. Dubina procepa zuba različitih useka točkova za numerisanje 1, 2 i dužina pridruženih operativnih hvatača 13 su konstatisani i izvedeni na poznati način, tako da operativni hvatač 13 povezan sa točkom označenim sa 1, ali tako da operativni hvatač 13 povezan sa točkom označenim sa 2 može da zahvata u useke točka 2. samo ako je jednom numerisani točak podešen na 0 u degresivnom procesu numerisanja.

Za dalje objašnjavanje što se tiče mehaničkog numeratora, poziva se na referencu učinjenu američkim patentom US 4,677.910, a posebno od kolone 4, reda 54 do kolone 5 reda 65 i od kolone 11 reda 16 do kolone 12, reda 31, čiji su delovi uključeni u refrence u sadašnjem pronalasku.

Onda se, kao što je to pokazano shematski na Slici 5, točak 3 za skup stotina i točak 4 za skup hiljada aktivira na nezavisan način, naprimer. motorom 15 i 16, pomoću pogonskih točkova 17, 18 (videti Sliku 7). Ovo omogućava da se oba točka 3 i 4 brzo pokreću unapred do bilo kog željenog broja, jer se prelazak sekvence za numerisanje može programirati od strane numeratora. Princip nezavisno pokretanog motora točka za numerisanje je izložen u američkom patentu US 4,677.910 i poziva se na njega zbog detaljnog objašnjavanja funkcionisanja. Preporučuje se da motori rade automatski preko kompjutera (nije prikazan) u kome je sekvenca numerisanja programirana odn. proračunata za dati prolaz tabaka. Prelaz u sekvencama za numerisanje je, znači, poznat i može se koristiti za numetatore mašina za numerisanje za vreme procesa numerisanja.

Pokretački mehanizam točkova za numerisanje 6 do 8 itd., koji odgovaraju skupu desetina hiljada, skupu stotina hiljada i višeg reda ( ukoliko postoje) se takodje preporučuje da se ostvare mehaničkim putem u sekvenci. Ipak, on je samo onda aktiviran kada algoritam zahtevada se poveća skup desetina hiljada, stotinama hiljada i višeg reda.

Pozivajući se na Slike 6 do 8, opisan je primer pokretačkog mehanizma za točkove 5 do 7 u numeratoru prema pronalasku. Numerator sadrži devet točkova (točkove I do 8 i 8'). a točak 8' je primer korišćenja da se štampa kao prefiks brojevima koje štampaju točkovi 1 do 8. Pokretački mehanizam sadrži nosač hvatača 12 koji nosi dodatno, nezavisne hvataee 25 i navedeni nosač 12 je nošen obrtno oko ose 9. Ilvatači 25 su obrtno fiksirani za nosač hvatača 12 pomoću ose 14 i prednaprcgnuli oprugom 26 na takav način da su pritisnuti u smeru useka fiksiranih na strani točka za numerisanje 5. 6, 7. Ovi hvatači bivaju pokretani samo onda kada je upravljački hvatač 27 oslobodjen od pokretačkog brega 28. Pokretački breg 28 se obrće usled delovanja eleklromagnetnog aktualora 29. čijim povećanjem kroz pokretanje cifri 5. 6, 7 prema algorilmmu počinju brojevi. Ovaj sistem je u principu sličan mehaničkom sistemu, kao za točkove 1 i 2. Razlika ostaje u njegovom aktiviranju od strane hvatača 25 samo kada je mehanički slobodan.

Numerator prema pronalasku sadrži tri stepena: potpuno mehanički stepen koji je najpouzdaniji mehanizam za skup jedinica i desetica, koji se menja sve vreme, stepen pogonjen motorom za skup stotina i hiljada, koji je takodje brz za promenu cifara, koji se ne menja sve vreme ali koji prelazi brojeve, i elektromagnetni stepen, za skup viših cifara, koji se menja konsekutivno u numeričkoj sekvenci pri manjoj frekvenciji.

Numerator prema sadašnjem pronalasku ostvaruje optimalno rešenje izmedju kompleksnosti i pouzdanosti principa sistema koji se koristi da aktivira točkove za numerisanje i koji takodje obezbedjuje poseban postupak numerisanja da se izvede na efikasan način.

Pored procesa numerisanja koji je izložen, postupak procesiranja podloge u obliku tabaka ili mreže može se primeniti. U ovom postupku procesiranja svaki tabak ili svaka ponovljiva dužina mreže sadrži objekte rasporedjene u k kolona i n redova, a navedeni objekti su numerisani sa brojevima koji sadrže p cifara. sadržavajući cifre od 1 do s. od s + 1 do r i od r+1 do p. Svežnjevi od q tabaka ili od q ponovljenih dužina mreže, transformirani su u individualne tabake i oblikovani i upakovani u pakete individualnih objekata sečenjem navedeni redova i navedenih kolona, pri čemu je q deljivo sa parnim rezultatom 10s, a pakovanja, koja su rezultat sekvenci jalnog sečenja sukcesivnih svežnjcva čine kontinualan tok objektata sekvencijalno numerisanih navedenim obrascem za progresivno i degresivno numerisanje. Kao što je ranije navedeno, u mašini za završnu obradu pošto su prolazi tabaka ili svežnjeva mreže isečeni u tabake i bili efikasno isečeni u sukcesivne svežnjeve, sabirna sekvenca se preporučuje i/j. i = l...k. j - l...n, polazeći od 1/1,'/»....l/n,2/l,..2/n...k/n. Svežnjevi načinjeni od sukcesivnih redova prve kolone su skupljeni, a onda redovi druge kolone, itd.

Primere pronalaska date samo preko primera ne treba smatrati kao ograničenja duha Zahteva.

Nadalje, opisani primeri u sadašnjoj prijavi su uglavnom usmereni na banknote rasporedjene na tabacima podloge, kao što je papir. Naravno da se podrazumeva da pronalazak nije ograničen samo na banknote, već je primenljiv na sve objekte koji dobijaju serijski broj koji je rasporedjen u redove i kolone na sukcesivnoj podlozi koja ulazi u mašinu za numerisanje.

Claims (9)

1. Postupak numerisanja objekata, kao što su garancije, banknote, čekovi i kartice i drugi slični proizvodi, koji su rasporedjeni po redovima i kolonama podloge, i koji dobijaju broj sa p cifara, sastavljen od cifara 1 do s, s + 1 do r i r + 1 do p, naznačen time, što se za podlogu, koja ima k kolona i n redova, pri čemu je k<*>n manje od 10<s>, a s je manje od p, početna vrednost cifre s + 1 do cifre r serijskog broja svakog objekta proračunata za svaku prvu podlogu prolaza 10<s>sukcesivnih podloga pomoću obrasca Z = (j-1) + (i-l)<*>n + (m-l)<*>(k<*>n), gde j identifikuje red objekta, i identifikuje kolonu objekta, a m identifikuje prolaz 10 c sukcesi tvnih podloga.

2. Postupak prema Zahtevu 1, naznačen time, što se postupak izvodi degresivno i odgovarajući obrazac je : Z = D/10<s>- ((j-1) + (i-l)<*>n + (m-l)<*>k<*>n), gde je D serijski broj od koga počinje degresivno numerisanje.

3. Postupak za procesiranje podloge u obliku tabaka ili mreže, naznačen time, što svaki tabak ili svaka ponovljiva dužina mreže sadrži objekte rasporedjene u k kolona i n redova, a navedeni objekti su numerisani sa brojevima koji sadrže p cifara, sadržavajući cifre od 1 do s, od s + 1 do r i od r+1 do p i što su svežnjevi od q tabaka ili od q ponovljenih dužina mreže transformirani u individualne tabake i oblikovani i upakovani u pakete individualnih objekata sečenjem navedenih redova i navedenih kolona, pri čemu je q deljivo sa parnim rezultatom od 10<s>, a pakovanja koja su rezultat sekvencijalnog sečenja sukcesivnih svežnjeva čine kontinualan tok objekata sekvencijalno numerisanih jednim od procesa definisanih Zahtevima 1 ili 2.

4. Numerator za tipografsko numerisanje tabaka ili mreža za štamparske mašine, koji numeriše sa p cifara, koje sadrže cifre od 1 do s, od s + 1 do r i od r+1 do p, k<*>n podataka na navedenim tabacima ili mreži, dozvoljavajući sekvencijalno skupljanje navedenih podataka u procesu završne obrade i procesu sređivanja slojeva od q tabaka ili mreže sečene u slojeve od q tabaka, naznačen time, što je čisto sekvencijalno aktiviranje za cifre 1 do s, gde je 10<s>manje ili jednako q, i čisto pojedinačno podesivo aktiviranje za cifre s + 1 do r, pri čemu je maksimalni broj koji se štampa ciframa 1 do s i s + 1 do r manji ili jednak k<*>n<*>q, i sekvencijalno aktiviranje za cifre r + 1 do p.

5. Numerator prema Zahtevu 4, naznačen time, što navedenih p cifara su odštampane sa odgovarajućim točkovima za numerisanje (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7).

6. Numerator prema Zahtevima 4 ili 5, naznačen time, što je čisto sekvencijalno aktiviranje za cifre 1 do s učinjeno mehaničkim sredstvima.

7. Numerator prema jednom od Zahteva 4 do 6,naznačen time,stoje čisto pojedinačno podesivo aktiviranje za cifre s + 1 do r učinjeno pomoću nezavisnog pogona (15, 16).

8. Numerator prema jednom od Zahteva 4 do 7,naznačen time,što je navedeno sekvencijalno aktiviranje za cifre r + 1 do inicirano elektromehaničkim putem.

9. Numeraciona mašina za numerisanje objekata, kao što su banknote, garancije, pasoši i drugi slični proizvodi na podlozi,naznačena time,što ima najmanje jedan numerator, prema jednom od zahteva 4 do 8.