RS51256B - Proces i instalacija za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa - Google Patents

Abstract

Proces za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa naznačen time što sadrži korake: dovođenja prirodnog gasa u komoru za tretiranje koja je zatvorena cilindričnim zidom od diamagnetnog materijala ispred koje su postavljene elektromagnetne jedinice u spiralnom rasporedu, pri čemu su krajnej elektromagnetne jedinice postavljene dijametralno suprotno u odnosu na podužnu vertikalnu osu komore, da bi se kreiralo rotaciono magnetno polje koje deluje na gas samo sa jednim polaritetom, u uslovima u kojima rotirajuće termičko polje kreirano od strane jezgara elektromagnetnih jedinica, održavanih na temperaturi između 31°C i 65°C, istovremeno deluje na gas, čime je osiguran transfer energije od nultih fluktuacija vakuuma ka prirodnom gasu, koji struji na gore kroz pomenutu komoru, a pre ulaska u komoru gas je predgrejan i ima i temperaturu između 18°C i 30°C i na kraju tako tretiran gas se usmerava prema gorionicima.Prijava sadrži još 5 zavisnih patentnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na proces i instalaciju za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa, tokom njegovog sagorevanja u domaćinstvu i industriji.

Poznati su proces i uređaj, kao što je prikazano u patentu US 4238183, za povećanje efikasnosti sagorevanja prirodnog gasa. Proces se sastoji od dovođenja prirodnog gasa u ulaznu komoru, na dnu prvog kućišta, prolaz prirodnog gasa kroz veliki broj otvora, grupisanih u vidu nekoliko razdovjenih grupacija na distributivnoj ploći ulazne komore, u magnetnu komoru koja ima veći broj vertikalno postavljenih magneta, smeštenih ispred grupacije otvora, pri čemu svaki od njih proizvodi magnetni fluks koji deluje na prirodni gas da bi se prirodni gas namagnetisao prilikom prolaza kroz grupu magneta, nakon čega se prirodni gas odvodi iz magnetne komore sa njene gornje strane i ulazna komora, postavljena na dnu drugog kućišta, se snabdeva ovim gasom, pri čemu je pomenuta ulazna komorau postavljena nizvodno u odnosu na prvo kućište, gde prirodni gas prolazi kroz veći broj otvora grupisanih u vidu nekoliko razdvojenih grupacija na distributivnoj ploči drugog kućišta, u drugu magnetnu komoru drugog kućišta koja ima veći broj vertikalno postavljenih magneta smeštenih ispred grupacije otvora, pri čemu svaki od njih proizvodi magnetni fluks koji deluje na prirodni gas koji struji na gore kroz grupu magneta i koji je već magnetno tretiran u prvoj magnetnoj komori, i na kraju ovako tretiran prirodni gas se dovodi u gorionik gde se odigreva sagorevanje gasa.

Uređaj za povećanje efikasnosti goriva u vidu prirodnog gasa sastoji se od izvora prirodnog gasa, prvog kućišta koje sadrži prvu ulaznu komoru na donjoj strani pomenutog prvog kućišta, pri čemu je pomenuti izvor prirodnog gasa povezan sa prvom ulaznom komorom u cilju dovođenja prirodnog gasa, prve magnetne komore u prvom kućištu koje je postavljeno nizvodno od prve ulazne komore, pri čemu magnetna komora ima veći broj vertikalno postavljenih magneta za primenu magnetnog fluksa na prirodni gas koji struju na gore kroz magnete, pri čemu su pomenuta prva ulazna komora i prva magnetna komora međusobno razdvojene pomoću đistribucione ploče koja ima veći broj otvora postavljenih u vidu odvojenih grupacija za dovođenje prirodnog gasa u prvu magnetnu komoru, drugog kućišta koje je postavljeno nizvodno u odnosu na prvo kućište i koje ima drugu ulaznu komoru povezanu sa prvom komorom pri čemu su magneti u prvom kućištu postavljeni tako da se prirodni gas nakon tretmana dovodi u drugo kućište, druge magnetne komore u drugom kućištu koja je postavljena nizvodno od druge ulazne komore, veći broj vertikalno postavljenih magneta u ovoj magnetnoj komori za stvaranje magnetnog fluksa koji deluje na prirodni gas koji struji na gore, pri čemu su druga ulazna komora i druga magnetna komora međusobno razdovojene pomoću distributivne ploče koja ima veći broj otvora grupisanih u vidu razdvojenih grupacija i koje su postavljene po celoj površini ploče za snabdevanje druge magnetne komore prirodnim gasom koji struji kroz grupu magneta, nakon čega se tako tretirani gas odvodi iz druge magnetne komore i usmerava ka gorioniku, koji je postavljen nizvodno od druge magnetne komore, za sagorevanje prirodnog gasa.

Nedostaci procesa i uređaja sastoje se u tome što svaka grupa prstenastih magneta generiše magnetno polje, što rezultuje aksijalnim magnetnim poljem koje ima redukcioni efekat na povećanje molekularne energije prirodnog gasa ukoliko temperatura prirodnog gasa, koji prolazi kroz grupu magneta, nije korelisana sa nultim fluktuacijama vakuuma, što određuje povećanje enrgije sagorevanja. Pošto je povećanje energije gasa relativno malo, potrebno je redno montirati nekoliko modula za tretman gasa da bi se pod ovim okolnostima obezbedila korelacija između mase gasa i magnetnog fluksa koji deluje na prirodni gas.

Tehnički problem rešen ovim pronalaskom sastoji se utome da se obezbede optimalni uslovi za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa u uslovima optimalne korelacije između fiziko-hemičkih faktora, koji postižu povećanje energije, naime između dejstva magnetnog polja i dejstva termičkog polja na molekul prirodnog gasa u kretanju.

Prema pronalasku proces eliminiše nedostatke koji su ranije prikazani ili objašnjeni tako što sadrži korake dovođenja prirodnog gasa, koji poželjno može biti metan, kroz komoru za tretiranje ograničenu cilindričnim zidom od diamagnetnog materijala, ispred koga su postavljene izvesne elektromagnetne jedinice u vidu spirale, pri čemu su krajnje jedinice postavljene dijametralno suprotno u odnosu na podužnu vertikalnu osu komore, čime se kreira rotaciono magnetno polje koje deluje na gas sa jednim polaritetom, pod uslovima u kojima rotaciono termičko polje kreirano od strane jezgara elektromagnetnih jedinica, održavanih u temperaturnom opsegu od 31°C do 65°C, istovremeno deluje na gas, čime je obezbeđen transfer energije od nultih fluktuacija vakuuma prema masi prirodnog gasa, koji struji na gore kroz pomenutu komoru, pri čemu je pre ulaska u komoru gas predgrejan i ima temperaturu između 18°C i 30°C, i na kraju ovako tretiran gas se usmerava prema gorioniku.

U okviru ovog procesa, elektromagnetne jedinice mogu biti snabdevene električnom energijom istog intenziteta ukoliko su paralelno povezane, ili različitog intenziteta ukoliko su redno povezane, sa vrednostima koje se smanjuju u smeru toka prirodnog gasa kroz komoru za tretiranje; situacija u kojoj je vrednost magnetnog polja u opsegu 0,1 do 0,8 T, a svaka elektromagnetna jedinica se održava na istoj temperaturi u opsegu 31°C do 65°C.

Prema pronalasku, karakteristika procesa je takođe u tome što magnetni fluks obezbeđen od strane jezgra svake elektromagnetne jedinice ima vrednost između 0,03 W i 0,228 W, nezavisno od toga da li su elektromagnetne jedinice povezane redno ili paralelno.

Pomenuta instalacija u skladu sa pronalaskom, gde je proces primenjen, tj. instalacija za povećanje enrgije sagorevanja prirodnog gasa, bazirana na istovremenom dejstvu magnetnog polja i termičkog polja na gas, sadrži reaktor opremljen izvesnim elektromagnetnim jedinicama postavljenim oko cevi od diamagnetnog materijala, pri čemu svaka jedinica ima metalno jezgro postavljeno unutar električnog namotaj a snabdevenog električnim konektorima, rezervoar za razmenu toplote čija je uloga održavanje elektromagnetne jedinice na konstantnoj temperaturi koja definiše termičko polje, pri čemu je pomenuto jezgro u kontaktu sa diamagnetnom cevi, koja formira komoru kroz koju cirkuliše prirodni gas i biva tretiran od strane formiranih polja, a pomenute elektromagnetne jedinice su postavljene u vidu spirale i u nekoliko stupnjeva pri čemu je poželjno da svaki stupanj ima tri elektromagnetne jedinice, a svaka elektromagnetna jedinica u okviru jednog stupnja je rotirana relativno u odnosu na drugu odgovarajuću eletromagnetnu jedinicu u okviru prethodnog stupnja za ugao od 70° do 73° stepeni, tako daje između prvog i šestog stupnja izvedena kompletna rotacija od 360°, i pomenute elektromagnetne jedice su postavljene u otvore termički izolovanih nosača tako da su krajnje elektromagnetne jedinice postavljene dijametralno suprotno u odnosu na vertikalnu podužni osu diamagnetne cevi, što rezultira u rotirajućem magnetnom polju singularnog polariteta i u rotirajućem termičkom polju, pri čemu oba deluju na gas, kao i toplotno kolo koje sadrži rezervoar za prihvatanje ulja iz rezervoara za razmenu toplote, a u kom rezervoaru je postavljen izvesni električni otpornik za zagrevanje, prilikom startovanja instalacije, ulje koje cirkuliše kroz razmenjivač toplote, a zatim prolazi kroz radijator za hlađenje ulja, ohlađeno ulje iz ovog rezervoara se pomoću pumpe odvodi u rezervoare za razmenu toplote smeštene u strukturi elektromagnetnih jedinica raktora i električni panel za snabdevanje strujom električnih namojata i određene cevi za dovod i odvod prirodnog gasa u/iz komore, pri čemu ulazna cev prolazi kroz rezervoar u kome se ulje zagreva.

Druga karakteristika pronalaska sastoji se u tome što se u rezervoar za razmenu toplote, ulje, koje se koristi kao termički medij um, dovodi kroz snabdevnu cev i odvodi kroz cev za pražnjenje, pri čemu pomenute cevi imaju isti prečnik, ali je dužina do vodne cevi veća od dužine druge cevi i odnos između ovih dužina je između 2 i 2,5, a svi rezervoari za razmenu toplote su redno povezani kroz dovodnu cev jedne jedinice i odvodnu cev naredne jedinice.

Naredna karakteristika pronalaska se satoji u tome što odnos prečnika cevi koja prolazi kroz reaktor i cevi za dovođenje prirodnog gasa povezane sa njim iznosi od 3 do 6.

Proces i instalacija imaju naredne prednosti:

• obezbeđuju povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa tako da je toplota dobijena nakon sagorevanja prirodnog gasa veća za minimum 12%, bez dodatnog dovođenja goriva; • smanjuju količinu štetnih materija i ugljen-monoksida u produktima sagorevanja; • instalacija je veoma pouzdana, jer koristi elektromagnete; • instalacija se može adaptirati za svaki tip potrošača prirodnog gasa; • odnos električne energije utrošene za rad reaktora i dodatne energije dobijene iz nultih fluktuacija vakuuma je maksimalno 1/24;

• instalacija je kompaktna.

U nastavku je dat primer izvođenja procesa i instalacije prema pronalasku, uz prateće crteže 1-12, koji prikazuju: • crtež 1, šema instalacije za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa; • crtež 2, trodimenzionalni pogled na elektromagnetnu jedinicu; • crtež 3, trodimenzionalni pogled na nosač elektromagnetne jedinice; • crtež 4, podužni presek i poprečni presek kroz reaktor u ravni A-A, B-B, C-C, D-D, E-E, F-F; • crtež 5, presek kroz reaktor u ravni G-G , pri čemu elektromagnetna jedinica nije montirana; • crtež 6, podužni presek kroz elektromagnetnu jedinicu, sa prelomom ispred kuke za rukovanje; • crtež 7, poprečni presek kroz elektromagnetnu jedinicu u ravni H-H; • crtež 8, podužni presek kroz namotaj električne jedinice; • crtež 9, detalj ,,A"; • crtež 10, podužni presek kroz diamagnetičnu cev; • crtež 11, šema napajanja električnom energijom namotaj a elektomagnetnih jedinica;

• crtež 12, šema električnog panela.

Instalacija za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa sadrži reaktor (A) i toplotno kolo (B). Toplotno kolo sadrži rezorvoar (R) za ulje, koje se koristi kao termički medij koji zagreva prirodni gas, u kome se nalazi veliki broj električnih otpornika, koji nisu prikazani na crtežu, za zagrevanje ulja, hladnjak ulja (E); pumpa (P) za transport ulja, kolo koje nije prikazano na crtežu za transport ulja iz rezervoara (R) do niza elektromagnetnih jedinica (1) u reaktoru (A). Tu je, takođe, električni panel (C) za napajanje pumpe (P) električnom energijom, i nekoliko cevi (D) za transport prirodnog gasa.

Reaktor (A) sadrži jedinice (1), kojih poželjno ima 18, a koje su geometrijski raspoređene u stupnjevima, tri po tri, pri čemu je svaki stupanj rotiran u odnosu na prethodni stupanj za ugao od 72 stepena. Jedinice (1) su postavljene unutar termički izolovanog nosača (3), poželjno izrađenog od drveta, pri čemu je svaka postavljena u jednom od otvora (4). Svaka jedinica (1) ima metalno jezgro (6), čija površina je u direktnom kontaktu sa vertikalnom cevi (2) izrađene od dijamagnetnog materijala, koja obavija komoru za tretiranje (a).

Elektromagnetna jedinica (1) sadrži metalno jezgro (6), kao i električni namotaj (8) koji se koristi kao izvor magnetnog polja. Namotaji (8) jedinica (1) se snabdevaju energijom preko većeg broja konektora (11), koji su poželjno postavljeni u tri reda, povezanih paralelno sa šest namotaja (8), redno vezanih u mrežni dijagram električnog panela (C). Svaka jedinica (1) je opremljena sa rezervoarom za razmenu toplote (7) koji ima za cilj da održava jedinicu (1) na konstantnoj temperaturi u opsegu između 31°C i 65°C. Održavanjem jedinice (1) na radnoj temperaturi znatno je povećana verovatnoća veze između magnetnog polja proizvedenog od strane metalnog jezgra (6) postavljenog unutar namotaja (8) i magnetnog momenta spina nultih parova. Ulje koje se koristi kao termički medijum struji unutar rezervoara (7) u koji je uvedeno kroz dovodnu cev (9), i iz kojeg se odvodi, kroz cev za pražnjenje (10).

Cevi (9), (10) imaju jednake prečnike, ali cev (9) je duža od cevi za pražnjenje (10), pri čemu je odnos njihovih dužina između 2 i 2,5, tako da je formirano vrtložno strujanje ulja unutar rezervoara (7), što dovodi do ravnomernog zagrevanja ili hlađenja elektromagnetnih jedinica (1). Ulje odvodi suvišnu toplotu, ili dovodi toplotu u slučaju kada je temperatura niža od radne temperature, što je neophodno za održavanje jedinice (1) na radnoj temperaturi. Cev (9) jedinice (1) je povezana sa cevi (10) naredne elektromagnetne jedinice (1), uzastopnih 18 jedinica (1), čime je postignuta redna veza svih 18 rezervoara (7), tako da ulje pogonjeno pumpom (P) može da sukcesivno struji kroz njih.

Kolo (B) obezbeđuje zagrevanje ulja preko grejnih otpornika postavljenih unutar rezervoara (R) u kojem je ulje u skladištu. U isto vreme hlađenje ulja može se izvesti njegovim strujanjem kroz uljni radijator (E). Pumpanje ulja u rezervoare (7) 18 jedinica (1) je postignuto pomoću pume (P) koja obezbeđuje i dovod ulja u elektromagnetne jedinice (1) kao i transport ulja koja se odvodi iz nje.

Kolo za transport ulja sadrži termički izolovane cevi koje redno povezuju rezervoare (7) 18 elektromagnetnih jedinica (1) sa uljnim rezervoarom (R) pomoću pumpe (T) koja omogućuje strujanje ulja u zatvorenom kolu. Uljni radijator (E) za hlađenje ulja je postavljen unutar kola za transport ulja i koristi se samo kada je neophodno odvesti suvišnu toplotu, kao posledicu prekoračene radne temperature.

Električni panel (C) vrši snabdevanje električnom energijom pomoću ispravljača (20) koji dovodi električnu energiju zahtevane voltaže za generisanje magnetnog polja svih 18 jedinica (1). Takođe, električni panel (C) obezbeđuje energiju za električne otpornike u rezervoaru (R), kao i energiju neophodnu za pogon ventilatorske jedinice hladilnika (E) u cilju hlađenja ulja, i za pogon pume (P). Da bi se 18 elektromagnetnih jedinica održavalo na postignutoj radnoj temperaturi, termopar (17) za ulje i termopoar (18) za jedinice (1) su obezbeđeni, zajedno sa većim brojem releja (16) za pogon pumpe (P) koje se snabdevaju električnom energijom iz električnog panela (C). Iz centralne jedinice (14) se vrši aktiviranje izvora energije i razdvajanje releja (15) i (16), termoparova (17), (18) i (19) i ispravljača (20) da bi se jedinice (1) održavale na radnoj temperaturi korelisanjem vrednosti temperatura dobijenih od termopara (17) za ulje i termopara (18) za svaku elektromagnetnu jedinicu (1). Centralna jedinica (14) takođe kontroliše snabdevanje energijom električnih otpornika u rezervoaru (R) i pumpe (P) kada je temperatura elektromagnetnih jedinica (1) niža od potrebne temperature reaktora (A). Kroz ovu kontrolu, ulje se zagreva u rezervoaru (R) pomoće električnih otpornika, cirkuliše kroz toplotno kolo pomoću pumpe (P) i dovodi se u rezervoare (7) jedinica (1), što dovodi do zagrevanja metalnog jezgra (6), koje tako dostiže potrebnu temperaturu za povezivanje sa nultim fluktuacijama vakuuma u cilju povećanja energije sagorevanja prirodnog gasa tretiranog u reaktoru (A). Centralna jedinica (14) takođe kontroliše hlađenje jedinica (1) prekidanjem izvora energije električnih otpornika kada termopar (18) detektuje temperaturu višu od temperature potrebne u reaktoru (A). Strujanjem ulja u hladilniku (E) i stanovanjem rashladne ventilatorske jedinice, ulje se hladi oslobađajući prekomernu toplotu, odvedenu iz jedinica (1) kroz rezervoare za razmenu toplote (7), van reaktora (A). Dakle, jedinice (1) su ohlađene i njihova temperatura je smanjena do vrednosti ravne temperature reaktora (A), kada nulta energija vakuuma može biti iskorišćeno za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasa koji struji kroz reaktor (A). Zagrevanje i hlađenje elektromagnetnih jedinica (1) se ostvaruje u optimalnom vremenskom intervalu kada se zagrevano ili hlađeno ulje, u zavisnosti od slučaja, uvodi u svaki od rezervoara (7) kroz cev (9) i odvodi kroz cev (10), čime se ostvaruje vrtložno strujanje bez velikih gradijenata temperature unutar elektromagnetne jedinice (1).

U situaciji kada se elektromagnetne jedinice (1) snabdevaju električnom energijom istog ili različitog intenziteta, u zavisnosti od toga da li su povezane redno ili paralelno, mogu se osigurati opadajuće vrednosti magnetnog polja u smeru toka prirodnog gasa kroz komoru za tretiranje, ograničenu sa cevi (2), pri čemu su vrednosti magnetnog polja između 0,1 i 0,8 T, a svaka elektromagnetna jedinica se održava na istoj temperaturi koja je u rasponu od 31°C do 65°C.

U ovom slučaju magnetni fluks je obezbeđen pomoću jezgra (6) svake elektromagnetne jedinice (1) i ima vrednost između 0,030 i 0,228 Wb, bez obzira na to da li su elektromagnetne jedinice (1) vezane redno ili paralelno.

Redna ili paralelna veza elektromagnetnih jedinica (1) je poželjno da bude izvedena tako da se u slučaju toplog vremena (leti) formira redna veza a u slučaju hladnog vremena (zima) formira paralelna veza.

Namotaj (8), pomoću jezgra (6), obezbeđuje kontinualno magnetno polje.

Ovo polje je neophodno za rad elektromagnetne jedinice (1) da bi se u zoni do diamagnetne cevi (2) izbalansirao magnetni moment nultog para koji se javlja pri fluktuaciji vakuuma. Obezbeđivnjem veze između magnetnog polja elektromagnetne jedinice (1), koja se održava na radnoj temperaturi reaktora (A), i magnetnog momenta nultog vakuumskog para, postaje moguće iskorišćenje energije koja je dodata energiji molekula prirodnog gasa koji prolazi kroz cev (2).

Trasa prirodnog gasa sastoji se od cevi (D) za dovod gasa, pri čemu pomenuta cev prolazi kroz uljni rezervoar (R) čime se prirodni gas predgreva, cevi (2) koja aksijalno prolazi kroz reaktor (A), prolazeći kroz otvor (5) u nosaču (3) elektromagnetne jedinice (1). Cev (2), preko koje se prirodni gas izlaže delovanju rotirajućeg magnetnog i termičkog polja elektromagnetne jedinice (1), je u direktnom kontaktu sa krajevima metalnih jezgara (6) i povezana je sa cevi (D) za dovod gasa, u cilju njegovog predgrevanja, preko konektora (12). Veza (13) za odvod prirodnog gasa je veza između diamagnetične cevi (2) i cevi (D) za odvod prirodnog gasa prema nekom gorioniku prirodnog gasa koji nije prikazan na crtežu.

Na primer, sagorevanjem prirodnog gasa dobija se približno 8125 Kcal/m<3>toplote u slučaju optimalne mešavine vazduha i gasa. Iskorišćenjem dela nulte vakuumske energije u reaktoru (A), toplota dobijena sagorevanjem može se povećati do 11375 Kcal/m<3>, pri čemu ovo povećanje implicitno vodi do smanjenja potrošnje gasa.

Zahvaljujući činjenici da se nulte fluktuacije vakuuma odigravaju u medijumu sa kontrolisanim konstantnim termičkim gradijentom, njihovo trajanje teži maksimalnom mogućem trajanju, tako da, unutar vakuuma, postojanje parova čestica-antičestica dovodi do pojave metričke fluktuacije, tj. efekta da rastojanje između dve tačke osciluje oko maksimalne spoljnje srednje vrednosti.

Pojava i nestanak parova čestica-antičestica dovodi do prostornih oscilacija. Zahvaljujući ovoj činjenici prisutne su metričke fluktuacije na kvantnom nivou prostora do efekta da rastojanje između dve tačke osciluje oko srednje vrednosti. Prema Hajzenbergovom principu ove fluktuacije imaju ekstremno kratko trajanje.

Unutar atoma čiji su energetski nivoi precizno utvrđeni formalizmom kvantne mehanike, promena energetskog nivoa elektrona usled nultih fluktuacija vakuuma je naglašena Lambovim efektom.

Formalno, fluktuacije metrike prostora modifikuju sopstvene vrednosti energetskih nivoa za slojeve elektrona u atomu, u kom slučaju Šredingerova jednačina ima dinamički aspekt. Ove promene u energetskom spektru elektrona u atomu traju ekstremno kratko, u skladu sa trajanjem nultih fluktuacija vakuuma, moguća dodatna energija oslobođena prilikom egzotermne hemijske reakcije je neprimetna. LAMB SHIFT & VACUUM POLARIZATION CORRECTIONS TO THE ENERGGY LEVELS OF HYDROGEN ATOM AWS ABDO Quantum fluctuations of empty space a new rosetta stone" in phys dr. H. E. RUTHOFF "The lamb shift and ultra high energv cosmic rays" Sha- Sheng Xue" quantum and classical statistics of the electromagnetic ZPF.

Elektromagnetne jedinice (1) proizvode poralizaciju nultog vakuumskog para. Parovi čestica-antičestica koji se pojavljuju u vakuumu u skladu sa Hajzenbergovim principom imaju magnetni moment spina. Pomoću dejstva proizvedenog magnetnog polja, elektromagnetne jedinice (1) uzrokuju da spin ovih parova čestica-antičestica ostaje blokiran u prostoru koji odgovara diamagnetnoj cevi (2) kroz koju prolazi prirodni gas. Zagrevanje elektromagnetnih jedinica (1) do radne temperature dovodi do ostvarivanja snažnih veza između magnetnog polja elektromagnetnih jedinica (1) i spina nultih parova koji se javljaju pri vakuumskim fluktuacijama. Povećanjem životnog veka nultih parova u uslovima održavanja konstantne vrednosti temperaturnog gradijenta, metrika prostora je stabilizirana za relativno dug period vremena, dovoljan da atomi prirodnog gasa modifikuju svoje nivoe energije prilikom prelaska kroz ovu zonu. Molekuli prirodnog gasa uključuju ovu dodatnu energiju uzrokovanu modifikacijom metrike unutar reaktora (A) i prenose je u cev (2) pri čemu se ova dodatna energija oslobađanja tokom hemijskih reakcija sagorevanja prirodnog gasa.

Prilikom primene procesa u instalaciji prema pronalasku, u skladu sa jednačinom (1), energetski balans je ostvaren konzervacijom totalne enrgije tokom rada instalacije:

gde je:

Q (+) dobijena dodatna energija u odnosu na klasičnu reakciju oksidacije prirodnog gasa; E (vacuum) energija utrošena za fluktuaciju vakuuma. Ova energija je utrošena na kosmičkoj skali; B (u.e.m.) električna energija utrošena za dobijanje magnetnog polja u elektromagnetnim jedinicama reaktora; e - energija korišćena u instalaciji za druge procese: hlađenje ulja, zagrevanje ulja, rad uljne pume i si. Odnos između dobijene toplotne energije i električne energije utrošene od strane reaktora dat je jednačinom (2)

Povećanje sagorevanja gasa odvija se u reaktoru (A) dejstvom 18 elektromagnetnih jedinica (1) koje se održavaju tokom rada na određenoj radnoj temperaturi. Prirodni gas se uvodi u instalaciju kroz cev za dovod gasa na pritisku od 2,5 do 3,5 bar, pri čemu cev prolazi kroz rezervoar (R) čime se postiže pregrevanje rezervoara do radne temperature reaktora (A), nakon čega dolazi do ekspanzije u diamagnetnoj cevi (2). Odnos između prečnika cevi (2) koja prolazi kroz reaktor (A) i cevi (D) za dovod prirodnog gasa je između 3 i 6. Brzina transporta prirodnog gasa se smanjuje unutar diamagnetne cevi (2), čime je izložen dejstvu 18 elektromagnetnih jedinica (1) u trajanju 1 do 2 sekunde, što određuje modifikaciju kvantnih energetskih nivoa molekula. Elektromagnetne jedinice (1) se dovode na radnu temepraturu delovanjem zagrejanog ulja koje prolazi kroz rezervoare (7) i odvodi dodatnu energiju molekula gasa zamrzavanjem prostorne metrike na kvantnom nivou i ekstrakcijom nulte energije vakuuma. Nakon što gas izađe iz diamagnetne cevi (2) , odvodi se prema gorionicima gde se oslobađa dodatna toplota uzrokovana ekstrakcijom dela nulte energije vakuuma. Povećavanjem toplotne moći, količina gasa koji treba sagoreti je manja nego u situaciji kada prirodni gas ne uključuje deo nulte energije vakuuma koja je ekstrakovana u reaktoru (A).

Dakle, pronalazak osigurava važnu ekonomičnost prirodnog gasa dovodeći do značajne redukcije gubitka energije. Pronalazak podlaže standardizaciji u smislu da se može primeniti za bilo koji protok prirodnog gasa u tehničkim procesima zagrevanja. Gasovi nastali u procesu sagorevanja prirodnog gasa, kada je isti procesuiran sa kvantne tačke gledišta u instalaciji, imaju mali sadržaj ugljen-monoksida u poređenju sa standardnim procesima sagorevanja u termohemiji.

Instalacija za povećanje toplotne energije prirodnog gasa zahteva utrošak električne energije za rad i prema tome nije elektromagnetni zagađivač, ne oslobađa štetne supstance u okolinu, izrađena je od standardnih materijala, bezbedna je i laka za upotrebu i održavanje. Odnos između utrošene električne energije za rad reaktora (A) i dodatne energije ekstrakovane iz nultih fluktuacija vakuuma je 1/24. Masovna upotreba instalacija može dovesti do sniženja gubitka toplotne energije tokom zime, što sa socijalne tačke gledišta može biti velika prednost. Njena aplikacija u industriji može dovesti do osetne redukcije gubitka energije u proizvodnji koja konzumira velike količine energije i implicitno do redukcije cene određenih proizvoda usmerenih na tržište.

Claims (6)

1. Proces za povećanje energije sagorevanja prirodnog gasanaznačen timešto sadrži korake: dovođenja prirodnog gasa u komoru za tretiranje koja je zatvorena cilindričnim zidom od diamagnetnog materijala ispred koje su postavljene elektromagnetne jedinice u spiralnom rasporedu, pri čemu su krajnej elektromagnetne jedinice postavljene dijametralno suprotno u odnosu na podužnu vertikalnu osu komore, da bi se kreiralo rotaciono magnetno polje koje deluje na gas samo sa jednim polaritetom, u uslovima u kojima rotirajuće termičko polje kreirano od strane jezgara elektromagnetnih jedinica, održavanih na temperaturi između 31°C i 65°C, istovremeno deluje na gas, čime je osiguran transfer energije od nultih fluktuacija vakuuma ka prirodnom gasu, koji struji na gore kroz pomenutu komoru, a pre ulaska u komoru gas je predgrejan i ima ? temperaturu između 18°C i 30°C i na kraju tako tretiran gas se usmerava prema gorionicima. ?? L ^ 2- .

2. Proces prema zahtevu 1 ?naznačen timešto se elektromagnetne jedinice mogu snabdevati energijom istog intenziteta ukoliko su paralelno povezane ili različitog intenziteta ako su redno povezane, uz opadanje vrednosti u smeru strujanja gasa u komori za tretiranje, pri čemu magnetno polje ima vrednosti između 0.1 i 0.8 T, a svaka elektromagnetna jedinica se održava na istoj temperaturi između 31°C i 65°C.

3. Proces prema zahtevima 1 i 2naznačen timešto što je magnetni fluks osiguran pomoću jezgra svake elektromagnetne jedinice i ima vrednost između 0,03 i 0,228 Wb, nezavisno od toga da li su elektromagnetne jedinice povezane redno ili paralelno.

4. Instalacija za izvođenje procesa definisanog u zahtevima od 1 do 3, primenjena za povećanje energije prirodnog gasa, bazirana na istovremenom dejstvu magnetnog i termičkog polja na gas,naznačena timešto sadrži reaktor (A) opremljen sa elektromagnetnim jedinicama (1) ostavljenim oko cevi (2) od diamagnetnog materijala, pri čemu svaka jedinica (1) ima metalno jezgro (6) postavljeno u električni namotaj (8) obezbeđen sa električnim konektorima (11), rezervoar za razmenu toplote (7) koji ima ulogu da održava elektromagnetnu jedinicu (1) na konstantnoj temperaturi koja definiše termičko polje, pri čemu je pomenuto jezgro (6) u kontaktu sa diamagnetnom cevi (2) koja formira komoru (a) kroz koju cirkuliše prirodni gas da bi bio tretiran od strane formiranih polja, a pomenute jedinice (1) su postavljene u vidu spirale i u stupnjevima, pri čemu je poželjno da svaki stupanj ima tri jedinice (1), a svaka jedinica (1) u okviru stupnja je rotirana relativno u odnosu na drugu odgovarajuću jedinicu (1) prethodnog stupnja, za ugao koji je u opsegu od 70° do 73°, tako daje između prvog i šestog stupnja ostvarena kompletna rotacija od 360°, a pomenuta jedinice (1) su postavljene u otvore (4) termički izolovanog nosača (3), tako da su krajnje elektromagnetne jedinice (1) postavljene dijametralno suprotno u odnosu na podužnu vertikalnu osu diamagnetne cevi (2) što rezultira u rotirajućem magnetnom polju singularnog polariteta i rotirajućem termičkom polju, pri čemu oba deluju na gas, kao i toplotno kolo (B) koje se sastori od rezervoara (R) za preuzimanje ulja iz rezervoara za razmenu toplote (7) u kom rezervoaru (R) su postavljeni električni otpornici za zagrevanje nakon starta instalacije, ulje koje cirkuliše kroz rezervoare za razmenu toplote (7), a nakon toga se odvodi kroz hladilnik (E) za hlađenje ulja, pri čemu se ohlađeno ulje u rezervoaru (R) pomoću pumpe (P) odvodi u rezervoare za razmenu toplote (7) koji su sadržani u strukturi elektromagnetnih jedinica (1) reaktora (A) i električni panel (C), za snabdevanje strujom električnih namotaja (8) i cevi (D) za dovod i odvod prirodnog gasa u/iz komore (a), pri čemu ulazna cevi (D) prolazi kroz rezervoar (R) u kome se ulje zagreva.

5. Instalacija prema zahtevu 4,naznačena timešto se u rezervoar za razmenu toplote (7), ulje, koje se koristi kao termički medijum, uvodi kroz dovodnu cev (9), a odvodi kroz cev za pražnjenje (10), pri čemu cevi (9) i (10) imaju jednak prečnik ali cev (9) je duža od cevi (10), a odnos njihovih dužina je između 2 i 2,5 i kroz dovodnu cev (9) jedinice (1) i cev za pražnjenje (10) naredne jedinice (1) ostvarena je redna veza svih rezervoara za razmenu toplote (7).

6. Instalacija prema zahtevu 4,naznačena timešto odnos prečnika cevi (2) koja prolazi kroz reaktor (A) i cevi (D) za dovod prirodnog gasa ima vrednost između 3 i 6.