RS51618B - Kompozitni noseći zidni paneli i podovi i gradnja samopoduprtih zgrada velikog raspona od istih - Google Patents

Description

OBLAST TEHNIKE

Pronalazak šire posmatrano spada u oblast građevinarstva, a uže posmatrano odnosi se na građevinske elemente i materijale. Odgovarajuće oznake prema Međunarodnoj klasifikaciji patenata su: E04C 2/00 (2006.01) - građevinski elementi relativno male debljine za delove građevina, npr. slojeviti materijali, ploče ili paneli; odnosno E04B 1/00 (2006.01) - građevine uopšte; konstrukcije koje nisu ograničene samo na zidove, npr. pregradne zidove, međuspratne konstrukcije, plafone ili krovove.

TEHNIČKI PROBLEM

Tehnički problem koji se rešava ovim pronalaskom je kako konstrukcijski rešiti postupak gradnje zgrada velikog raspona obrazovanih od kompozitnih vertikalnih nosećih zidnih panela i kompozitnih podova, pri čemu se poprečno podupiranje i stabilnost strukture postiže primenom samo tankih zidova i podnih elemenata, bez potrebe za dodatne stabilizacione konstrukcije. Pronalazak obezbeđuje građenje jednostavne građevine velikog raspona sa ravnim unutrašnjim i spoljnim površinama, iz kojih neće štrcati uobičajne grede i stubovi.

STANJE TEHNIKE

Važno je podvući da se ovaj pronalazak odnosi na zgrade velikog raspona i manje visine (raspona od oko 20 do 30 m, visine do 15 m), namenjene uglavnom za gradnju industrijskih i sličnih zgrada, u kojoj mnogi slični sistemi sa zidnim panelima, u sadašnjem stanju tehnike nisu nikada korišćeni. U najčešćoj praksi gradnje niskihbetonskih zgrada sa zidnim panelima preovlađuju nenoseći pregradni zidovi. Konstrukcije samo od nosećih, samostabilišućih zidnih panela vrlo se retko pojavljuju. Neki sistemi gradnje sa zidnim panelima mogu imati elemente više ili manje slične elementima iz sistema gradnje prikazanog u ovom pronalasku, ali su zbog svojih nereralnih rešenja u suštini ograničeni u pogledu primene na građevinama velikog raspona. Samonoseće strukture od nosećih zidnih panela zahtevaju primenu panela koji imaju znatnu krutost, i koji su u stanju da nose velika vertikalna opterećenja i velike horizontalne sile čime obezbeđuju istovremenu stabilnost ukupne strukture. Glavni razlog zbog koga se čiste noseće konstrukcije od zidnih panela tako retko javljaju upravo je stabilnost strukture koja se teško može obezbediti samo primenom jakih panela. U takvom slučaju paneli ne mogu biti tanki već zahtevaju znatnu debljinu a povećanje debljine panela znatno povećava utrošak materijala koji, zavisno od visine građevine, može postati preskup. Suviše debeli zidni paneli takođe mogu postati preteški ili neestetski. Debljina panela od koje panel dobija svoju krutost, stvarno se dobija povećanjem odstojanja između dva betonska sloja kod kojih se šupljina nastala između njih mora ispuniti nekim materijalom. Bilo koji materijal da se koristi za punjenje šupljine, nastaju znatni izdaci kada se sakupe za velike površine zidova zgrada. Očigledno je da se debljina ploča ipak mora povećati bez prevelikog utroška materijala pa je to takođe jedan od problema koji se rešavaju ovim pronalaskom. Čak i kada se povećanje debljine ostvari na ekonomičan način, tj. dobije se krut noseći zidni panel, to ipak neće biti dovoljno da bi se obezbedila stabilnost strukture kada bude podvrgnuta velikim vertikalnim i horizontalnim opterećenjima i neće dovoljno smanjiti ugibe vrhova panela pod poprečnim opterećenjima i neće zadovoljiti brojne druge građevinske propise. Najuobičajnije zgrade velikog raspona grade se od grupa bočno nepoduprtih poprečnih okvira sa vertikalnim konzolama (stubovi sa ukopanim donjim i slobodnim gornjim krajem) ili analognih vertikalnih zidnih panela na koje se oslanja teška krovna konstrukcija, tako da vertikalni noseći stubovi ili paneli, čija je dužina izvijanja dva puta duža od njihove stvarne dužine, podupiru poprečne grede ili pločaste krovne konstrukcije. Stabilnost ovih konstrukcija zasnovana na jakim bočno neoslonjenim vertikalnim konzolama (ili adekvatnim zidnim panelima) verovatno je najskuplje plaćena stabilnost. Nedostatak efikasnog poprečnog podupiranja čini ove strukture nepogodnim za ekonomično stabilizovanje, jer zahtevaju velike poprečene dimenzije stubova ili panela. Prema tome, sledeći je zadatak ovog pronalaska da se struktura stabilizuje na neki drugi način, čime bi se smanjili zahtevi da paneli budu ekstremno debeli. Tačnije, ono što se traži jeste neka poprečno poduprta struktura sačinjena od vertikalnih nosećih zidnih panela umerene debljine, pri čemu se stabilnost strukture postiže uključivanjem svih raspoloživih mogućnosti strukture. Na taj se način mogu zidni paneli delimično rasteretiti tako da više ne budu jedini elementi na kojima se zasniva stabilnost. Način kako se to ostvaruje dat je u opisu pronalaska. Nekoliko poznatih rešenja sa kojima su autori ovog pronalaska upoznati mogu biti delimično slični sa ovim rešenjem ali se uglavnom ne bave ni problemom stabilnosti niti primenljivosti na gradnju zgrada realno velikog raspona.

Kako se novi sistem gradnje zasniva na dva rešenja, od kojih se prvim pokušavaju poboljšati paneli i podne jedinice, dok se drugo odnosi na stabilnost strukture, ovi će problemi biti odvojeno razmatrani.

Najsličnije rešenje za vertikalo postavljene noseće zidne panele, koje je poznato autoru, prikazano je u SAD patentu br. 1,669,240, čiji je autor Giuseppe Amormino. Prikazani patent daje ideju za noseći zidni panel sendvič konstrukcije koji uglavnom zadovoljava uslove za izradu zgrada. Ipak, taj panel ima nekoliko slabih tačaka koje mogu ozbiljno da ograniče opseg njegove primenljivosti na gradnju stvarnih građevina velikog raspona. Konstrukcija sa ojačanjem od žičane mreže postavljene u sredinu poprečnog preseka svakog od tankih betonskih slojeva čini ih suviše savitljivim. Kako je stvarna raspodela aksijalnih sila duž visine panela pre ekscentrična nego centrična, slojevi su često izloženi nekom neizbežnom lokalnom savijanju. Zbog toga je ojačanje postavljeno u središte poprečnog preseka nepogodno. Ovaj pronalazak uvodi novi raspored između dva sloja, na nekom međusobnom odstojanju, mrežastog ojačanja postavljena blizu površine betona, što će kasnije biti opisano. Na taj su način oba betonska para značajno ojačana.

Čelične rešetke koje se koriste u napred pomenutim primenama kao veze otporne na smicanje za povezivanje betonskih slojeva, i obezbeđuju spregnuto delovanje panela, mogu biti nedovoljno krute za primenu u visokim, tankim panelima. U tom slučaju moraće se primeniti veliki broj rešetki. Korišćenje suviše mnogo rešetki zahteva primenu suviše manjih komada izolacionih traka, zahteva više zavarivačkih radova, tako da proces proizvodnje zahteva veliki utrošak radnog vremena. Iz tog su razloga u ovom pronalasku rešetke za povezivanje zamenjene manjim komadima krućih čeličnih rebara koja su jača i trajno ugrađena u oba betonska sloja. U navedenom je patentu oslonac poda, obrazovan od unutrašnjeg betonskog sloja zadebljanog pri vrhu da bi se obezbedila dovoljna noseća površina, nezgrapan jer izaziva ekscentričnost. Veoma veliko vertikalno opterećenje koje se prenosi kroz takav nosač izaziva nepotrebne lokalne momente savijanja koji izazivaju trajne napone u elementima panela. Sem toga, na ovaj je način krov/pod praktično oslonjen samo preko jednog tankog unutrašnjeg sloja betona, dok je ojačanje postavljeno u sredinu. Ovakva koncentracija zahteva ozbiljnije oslonce od prikazanih. Drugi se nedostaci odnose na izradu panela, posebno na postupak kako se dno kalupa za gornji betonski sloj privremeno pričvršćuje na rešetke, kao i na čudno uputstvo da se koristi neka "pogodna smola" za lepljenje traka od staklenih vlakana umetnutih između susednih parova rešetki. Poslednja faza sipanja "cementnog maltera ili izolacionog materijala" u šupljinu između

susednih izolacionih traka može biti posao koji zahteva neprihvatljiv utrošak vremena kada je reč o brzoj proizvodnji. Ovaj pronalazak uvodi efikasniji način izrade panela.

U poznatom stanju tehnike postoje mnoga rešenja za noseće zidne panele kao i mnogi postupci za izradu zgrada od tih panela. Međutim, ti sistemi gradnje nemaju neku veću primenu u praksi, a posebno se ne koriste kod industrijskih i sličnih građevina velikog raspona i manje visine. Jedan od razloga je, svakako, nedostatak stabilnosti kod tih građevina, a koja se stabilnost teško može ostvariti samo panelima, posebno kada su rasponi preko 20 m a visina panela prelazi 9 m. Autoru ovog pronalaska nisu poznata rešenja za gradnju građevina od zidnih panela koja bi se uopšte bavila problemima stabilnosti.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Ovaj se pronalazak odnosi na gradnju samonosećih, niskih zgrada velikog raspona i sličnih građevina od kompozitnih nosećih zidnih panela, bez upotrebe uobičajnih elemenata kao što su stubovi, grede ili noseći okviri koji se obično koriste kao delovi za obezbeđenje stabilnosti celokupne građevine. Iz tog razloga najveći se deo ovog prikaza odnosi na stabilnost, podupiranje sklopljene strukture na bočnim pomoćnim panelima radi oslanjanja teškog krova i podova. Novopronađeni kompozitni panel treba da prilagodi opštepoznatni zidni panel sendvič konstrukcije za izradu struktura velikog raspona kao i za brzu proizvodnju. Da bi se kompletirao sistem za izradu samostabilišućih struktura velikog raspona sastavljenih od tankih vertikalnih nosećih panela, ostvareno je nekoliko proizvoda. Da bi se uspostavio potreban redosled, biće zidni panel, podni element, uređaj za proizvodnju i postupak za podizanje zgrada opisani odvojeno, jedan za drugim.

Novi kompozitni panel, kako je prikazan na slikama 1 i 4, daje poboljšan, opšte korišćen strukturni noseći zidni panel sendvič konstrukcije, koji se sastoji od unutrašnjeg i spoljašneg betonskog sloja, međusobno spojenih najmanje dvema uzdužnim trakama od čeličnog lima zaštićenih galvanizovanjem protiv korozije. Prostor između dva betonska sloja delimično je ispunjen jednim termoizolacionim slojem proizvoljne debljine. Ostali deo šupljine ostaje prazan jer se koristi za cirkulaciju vazduha. Glavno postignuto svojstvo, pored dobropoznatih svojstava sendvič strukture, jeste mogućnost prilagođavanja debljine koja se može ostvariti bez nekog značajnijeg utroška materijala. Povećanje odstojanja između dva betonska sloja značajno povećava moment inercije poprčenog preseka panela, pri čemu se to izvodi povećanjem visine traka od čelika, sto je skoro zanemarljivo povećanje troškova za materijal. Ono što je stvarno povećano jeste širina prostora ispunjenog vazduhom između dva betonska sloja koji ništa ne košta. Na taj način zidni panel, koji dobija jačinu povećanjem svoje širine (pošto se povećava njegov moment inercije), postaje jači većim razdvajanjem njegovih betonskih slojeva, a to je mala cena koju treba platiti da bi se dobio jak panel. Najčešće korišćene čelične rešetke koje povezuju dva betonska sloja ovim su zamenjene rebrima od čeličnih traka koja mnogo bolje odgovaraju svrsi za gradnju teških zgrada iz nekoliko razloga. Pre svega, čelične trake su znatno kruće od rešetki. Čelična rebra, koja imaju znatnu površinu poprečnog preseka, i koja su čvrsto vezana za oba betonska sloja, mogu da doprinesu u nošenju neke količine vertikalnog tereta. Vertikalno opterećenje koje deluje na čeličnu cev kod oslonca delimično se prenosi na susedni beton u kome je cev ukopana a delimično duž dve druge kontinualne spojne linije između oba betonska sloja i čeličnog rebra, kako je prikazano na slikama 4 i 6, tako da se izbegavaju koncentracije naprezanja na osloncima. Količina čelika utrošenog za izradu rebara (koja nemaju rubove) približno je jednaka količini potrebnoj za rešetke. Opšte uzev, potrebno je više elemenata za rešetke nego čeličnih rebara da bi se dobila odgovarajuća krutost panela koji treba da bude dovoljno krut da bi se suprotstavio bočnim ugibanjima unutar dozvoljenih granica. Primenjen sklop od dva sloja čeličnih mrežica ulivenih u svaki od betonskih slojeva znatno povećava njihovu lokalnu krutost, a istovremeno smanjuje mogućnost njibovog savijanja i prskanja. Kratki ankeri od čeličnih šipki umetnuti kroz otvore u petljama koje su zavorene na obe uzdužne ivice rebara, prvenstveno služe kao ankeri protiv proklizavanja između betona i mrežice, pri čemu isto tako održavaju konstantno odstojanje (jednako prečniku kratke čelične šipke) između dve mrežice duž betonskog sloja, kako je prikazano na slici 1. Kavez za ojačanje obrazovan na kalupu, pre no što se obrazuje svaki od betonskih slojeva betonira, dobro je fiksiran, lako se postavlja i reguliše, sa prigodnim međuprastorima čime se ostvaruju labave tolerancije. Ovde treba podvući da uvođenje dveju čeličnih mrežica sa dodatnim uzdužnim ojačanjem, ili prednaprezanjem vlakana između njih, svakako omogućuje primenu manje debljine zidova raznih betonskih elemenata od one koju obično odobravaju građevinski procesi. Propisi, međutim, obično ograničuju pokrivanje betonom greda i stubove i ne razmatraju slučajeve kada je ojačanje tako optimalno umetnuto između dva sloja mrežica.

Drugo svojstvo panela jeste umetnuta čelična cev, postavljena vertikalno i zavarena za čeliena rebra između dva betonska sloja, koja obrazuje vrh oslonca za nošenje krovne ili podne konstrukcije sklopljenih jedinica, tako da ne može doći do ekscentričnosti. Reakcije oslonjenih krovova ili podova se time centrično prenose na čeličnu cev koja je čvrsto vezana za oba betonska sloja na vrhu oslonca. Čelična je cev pri tome zavarena za oba čelična rebra, tako da se reakcije efikasno prenose na oba betonska sloja čime se izbegavaju koncentracije naprezanja kod oslonaca. Novi se panel na početku (tokom sklapanja) ugrađuje kao konzola (na kraju kao konzolasti panel sa bočno pričvršćenim goenjim krajem) čiji je donji kraj kruto pričvršćen u ležištu u temelju, kao što je prikazano na slici 11. Na taj način, donji kraj panela ima pun betonski poprečni presek na dužini koja je predviđena da uđe u tle i u temelj, ispod parterne ploče, kako je prikazano na slikama 4 i 8. Tu se javlja najveći moment savijanja tako da pun poprečni presek odgovara. Dodatna prednost takovog čvrstog dna je to što se zidni panel može lako uspraviti zakretanjem oko svoga dna, pri čemu male krhotine, nagnječenja na ivicima dna mogu biti prihvaćene pošto dno panela dolazi u ležište koje se puni betonom. Puzanje naviše kapilarne vlage u panelu može se lako sprečiti pogodnon spoljnom nehidroskopnom oblogom koja se pruža do nivoa okolnog tla. Drugi mogući način za sprečavanje pojave vlage jeste ugrađen izolacioni sloj. Sledeći je predmet ovog pronalaska postupak i uređaj za proizvodnju ove vrste panela, koji moze brzo da izrađuje ovu vrstu panela kako bi ih prilagodio masovnoj proizvodnji. Postupak za izradu odnosi se na jednu dodatnu napravu koja je dee kalupa, i koja obezbeđuje pomerljivo, privremeno pričvršćeno dno gornjeg dela kalupa za sipanje betona gore postavljenog betonskog sloja, kao što je prikazano na slikama 9 i 10. Naprava obuhvata nizove poprečnih štapova umetnutih kroz otvore u bočnim stranama kalupa i kroz otvore u čeličnim rebrima panela. Izolacione trake sa hrapavom površinom koriste se za obrazovanje dna gornjeg kalupa koji se postavlja preko gornjih strana štapova koji po završenom betoniranju ostaju jednom stranom zalepljeni za beton. Kada se beton gornjeg betonskog sloja stvrdne, pomerljivo se dno povuče ustranu. Sva zajednička svojstva panela sendvič konstrukcije, koja sadrže mnogi drugi paneli, ovde nisu razmatrana već su samo uzgred pomenuta pošto je cilj ove prijave da se dobije krut panel sposoban da nosi teret i da obezbedi stabilnost zgrade. Zbog toga je do sada opisivan jedan pouzdan panel od koga se mogu gradti objekti stvarno velikog raspona.

Drugi građevinski element, jedinica kompozitnog poda izrađena je slično opisanom zidnom panelu i prikazana na slici 5. Obuhvata gornji i donji sloj od livenog betona, međusobno povezane sa dve ili više traka od galvanizovanog čeličnog lima, umetnutih u uski prostor između ta dva sloja na isti način kao i kod zidnih panela. Oba betonska sloja podne jedinice, izložena samo čistom savijanju, ojačana su sa dva sloja mreže od čelične žice, pri čemu je gornja jedinica panela deblja od donje da bi se ostvario viši položaj težišta poprečnog preseka. Sabijen gornji panel može imati dodatno ojačanje koje je retko kad potrebno zbog velike povšine poprečnog preseka betona. Donji panel, zategnut zbog savijanja, uvek je ojačan dodatnim šipkama za ojačavanje, umetnutim između dva sloja žičane mreže. U slučaju prednaprezanja, šipke za ojačanje mogu, potpuno ili delimično, biti zamenjene prednapregnutim strukovima žice u zavisnosti od željenog stepena prednaprezanja. Posebna korist od upotrebe čeličnih rebara javlja se u blizini nosača gde postoje velike sile smicanja. Glavna naprezanja na zatezanje se posebno pogodno prevazilaze čeličnim rebrima. Sem toga, ako naprezanje na smicanje bude suviše veliko, postoji mogućnost da se postave dodatna, kraća rebra od traka od čeličnog lima samo blizu krajeva panela, koja rebra ne treba da se pružaju ćelom dužinom podnog elementa, kao što je prikazano na slici 5, gde srednje rebro iscrtano isprekidanim linijama prikazuje takvo jedno dodatno rebro. Sledeća je prednost primenjenih čeličnih rebara njihovo korišćenje za ostvarenje krute veze čelik-čelik između zidnog panela i podne jedinice, kako je prikazano na slikama 4 i 7. Pričvršćivanje čeličnih rebara podnog elementa za rebra zidnog panela sa dva zavrtnja daje kruti spoj koji može dodatno poboljšati stabilnost zgrade koja sadrži podove. Međutim, primena samo krutih panela, bez podupiranja, omogućuje samo gradnju zgrada malog raspona pod uslovom da nisu suviše velike. Takva će primena zidnih panela svakako biti ograničena na neki raspoloživ opseg primena ograničen nosivošću panela kao i njihovom vitkošću ili zahtevima građevinskih propisa. Inače bi debljina zidnog panela morala da se prekomerno poveća što može izazvati razne vrste ahitektonskih problema koji ih čine neprihvatljivim. Tako, na primer, ako se načini jednostavna struktura od dva vertikalna konzolna zidna panela, ukupne debljine 00 oko 35 cm, koja nosi jednostavno oslonjenu krovnu konstrukciju raspona 25 m, kako je prikazano na slici 11, granična visina panela biće do 7 m. Prekoračenje ove granice, čak i kada su kritiena jačina i stabilnost pod vertikalnim opterećenjem zadovoljavajući, takva konstrukcija ne zadovoljava ograničenja poprčenog savijanja njenih tankih panela kada su izloženi poprečnim opterećenjima, kao, na primer, od zemljotresa ili udara vetra. Zbog toga ovde prikazan novopronađeni panel, kao i mnogi drugi iz poznatog stanja tehnike, ako nisu poduprti ostaće samo kao modeli za gradnju malih zgrada ali ne i stvarnih zgrada koje imaju velike raspone i povećane visine. Zbog toga su mnogi patentirani sistemi propali i nikada nisu šire korišćeni u praksi. Očigledno je da gradnja realnih zgrada velikog raspona i veće visine zahteva neko dodatno rešenje za samopodupiranje protiv bočnih opterećenja kako bi zidni paneli postali samostabilišuća oslona struktura. U daljem će tekstu biti opisano jedno takvo rešenje primenljivo na građevine koje posebno imaju jedinicu krov-tavanica oblika ploče (verovatnije je da će grede biti poduprte stubovima). Osnovna je ideja da se podupru uzdužni redovi nosećih vertikalnih panela protiv bočnih opterećenja na nivou krov-tavanica jednom krutom pločom obrazovanom od jedinice koju čine međusobno spojene jedinice krov-tavanica koji su horizontalno povezane sa dva zabata, kako je to prikazano na slikama 12, 13 i 14. Ova ideja ne bi bila neka novost ako bi se radilo o višespratnim građevinama malog raspona, umesto sa građevinama velikog raspona, kod kojih postoje jaki monolitni podovi liveni na licu mesta, povezani sa zidovima otpornim na smicanje preko kratkih raspona. Međutim, sklopljene zgrade velikog raspona i male visine ne mogu se graditi na ovaj način jer ne postoji mogućnost da se obrazuje odgovarajuća velika kruta ploča koja može da spoji dva udaljena zabata izrađena od zidnih panela koji bi služili kao zidovi otporni na smicanje. Najjednostavnija struktura obrazovana je od dva uzdužno poravnata zida od vertikalnih zidnih panela koji nose ravno podsvođe konstrukcije krov-tavanica je prikazano na slici 11. Te su primenjene konstrukcije krova-tavanice prikazane u WO 02/053852 Al. Svaki par zidnih panela nosi jednu jedinu jedinicu krov-tavanica kako je prikazano. Pri tome su zidni paneli kruto ugrađeni u uzdužne temelje koji obuhvataju uzdužne kanale. Takva je struktura stabilna sve dok vertikalni konzolni zidni paneli mogu da održe svoju stabilnost. Ali kako se visina zgrade povećava zidni paneli postaju sve izduženiji i struktura postaje nestabilna. Nema smisla povećavati debljinu zidnog panela preko neke arhitektonski i ekonomski prihvatljive vrednosti, tako da se granica strukture dostiže vrlo brzo. Međusobnim povezivanjem sada susednih podsvođa jedinica krov-tavanica pomoću više jednostavnih zavarenih detalja jedne strukture prikazane na slici 14, dobija se široka, krajnje kruta horizontalna ravan koja je na isti način povezana na svojim krajevima (preko uzdužnih ivica poslednjeg podsvođa) sa oba zabata. Zabati, koji se takode sastoje od zidnih panela, a postavljeni su pod pravim uglom u odnosu na uzdužne zidove i imaju krajne veliku krutost u svojoj ravni, sposobni su da obezbede poprečno podupiranje strukture. Ovi zabati postaju u stvari zidovi otporni na smicanje. Na taj način dugačka i široka kruta horizontalna ploča, koja je vertikalno oslonjena na zidne panele, drži gornje krajeve istih zidnih panela sprečavajući njihovo kretanje u horizontalnom poprečnom smeru, kao što je prikazano na slici 14. Kako su gornji krajevi uzdužno postavljenih zidnih panela pričvršćeni za krutu horizontalnu ploču, paneli više nisu jednostavne vertikalne konzole, već postaju konzole sa poprečno ograničenim gornjim krajevima pa se više ne mogu izvijati na raniji način. Ograničavanje poprečnog pomeranja njihovih gornjih krajeva značajno smanjuje dužinu izvijanja panela kao i njihovu vitkost. Smanjenje dužine izvijanja (označeno sa 4) zidnog panela ilustrovano je poređenjem načinjenim na slikama 15 i 16. Slika 15 prikazuje naginjanje u stranu nepoduprtog niza konzolnih zidnih panela usled delovanja vertikalnog i horizontalnog opterećenja bez ojačanja koje daju zabati. Slika 16 prikazuje izvijanje istog niza konzolnih zidnih panela poduprtih zabatima preko horizontalne krute ploče a pri istom opterećenju. Vidi se daje u drugom slučaju dužina izvijanja značajno skraćena što je prednost u smislu stabilnosti. Ta će prednost biti dokazana teoretski.

Međutim, zbog svoje znatne veličine kruta je horizontalna ploča poprečno savitljiva, u zavisnosti od dužine građevine i zbog prisustva više relativno tankih elastičnih čeličnih veznih elemenata. Horizontalna ploča deluje kao opruga bočno priključena na gornji kraj jednog vertikalnog panela, kako je šematski prikazano na slici 16. Sa pozivom na sliku 16, kritično opterećenje Pcrodređuje se iz statičkog uslova

Poređenjem sa poznatim izrazom za kritično opterećenje konzolnog panela (kako je prikazano na slici 17) zanemarujući razliku i smatrajući da su dva izraza približno ista

Prema tome, kritična sila konzolastog panela sa oprugom na njegovom gornjem kraju razlikuje se od kritične sile za čisti konzolasti panel za član kL. Konstanta c opruge, koja naznačuje zajedničku krutost krovne ploče i zabata, ako ima veliku vrednost, čini da je gornji kraj stuba praktično ograničen kao da je to jedan vertikalno pomerljiv uklinjen kraj. Čak i kada konstanta c opruge ima veoma malu vrednost, ona će izazvati značajno smanjenje oblika izvijanja zidnog panela i to je neka korist jer se u svakom slučaju znatno povećava kritično opterećenje. Krute opruge, koje predstavljaju realne krutosti horizontalnih ploča, mogu za nekoliko puta da ojačaju kritično opterećenje jednog panela. Dužina izvijanja nalazi se iz sledećeg razmatranja. Poznati izraz za kritično opterećenje stubnog elementa u opštem slučaju glasi

Za konzolni stub sa poprečnom oprugom na vrhu dobijeno je gde je c konstanta opruge izjednačavanjem ovih izraza dobijamo Ova je formula potrebna da se odredi stvarna vitkost panela, pa je a vitkost panela je

Konstanta c opruge moze se dovoljno tačno odrediti bilo kojim računarskim programom za strukturnu analizu iz modela zgrade koji sadrži modele spojeva. Krutost horizontalne ploče sačinjene od podsvođa krova/ tavanice zavisiće od dužine ploče, raspona sklopljenih jedinica a najviše od sposobnosti deformisanja spojeva. Konstanta opruge takođe zavisi od savitljivosti zabata, pri čemu se veći otvori na zabatima moraju uzeti u obzir. Znajući horizontalnu silu H i njeno horizontalno ugibanje proračunato preko modela horizontalne ploče lako se dobija krutost na savijanje ekvivalentnog okvira E1fkoji obuhvata kombinaciju ekvivalentne zamene Elbza gredu i ekvivalentne zamene EIC, za stub, čime se zamenjuju horizontalna ploča i zabati, kako je prikazano na slici 17. Stvarne se vrednosti mogu meriti na realnom modelu i uvesti kao faktori korekcije u napred prikazani izraz.

Maksimalno savijanje koje se javlja na gornjoj strani uzdužnog okvira u poprečnom smeru sadrži dvadela: savijanje zbog savijenih stubova (zabati) f0i savijanje grede (horizontalna ravan) fb, kako je prikazano na slici 17.

Najzad se dobija daje konstanta potporne opruge:

pri čemu je

Ic- S Ic- zbir momenata inercije panela zabata

lb- moment inercije horizontalne ploče

Lc- prosečna visina panela zabata

Lb- dužina zgrade

ep - redukcioni faktor koji uzima u obzir smanjenje krutosti horizontalne ploče zbog popuštanja spojeva. Može se proračunati sa modela ili odrediti eksperimentalno.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

- slika 1 predstavlja presek panela i prikazuje njegove sastavne delove,

- slika 2 predstavlja delimičan vertikalan presek panela,

- slika 3 predstavlja delimčan izgled čelinog rebra delimičnog preseka prikazanog na slici 2, - slika 4 predstavlja delimičan poprečni presek jednog bočnog dela jedne građevinske konstrukcije na kome je prikazan sklop vertikalno sklopljenog panela sa podom i krovom/tavanicom,

- slika 5 prikazuje opšti izgled kompozitne podne jedinice,

- slika 6 je detaljan izgled u perspektivi konačnog oslonca jedinice krov/ tavanica pričvšćenog na zidni panel, - slika 7 je detaljan izgled u perspektivi oslonca podne jediniee, pre no što je zalivena betonom, na kome se vidi kruta veza čelik-čelik između podne jedinice i zidnog panela, - slika 8 predstavlja detaljan izgled u perspektivi donjeg dela zidnog panela i prikazuje krutu vezu sa dnom temelja, - slika 9 predstavlja izgled u perspektivi dela kalupa i prikazuje posebnu fazu proizvodnje nakon što je naliven donji betonski sloj panela, - slika 10 predstavlja izgled u perspektivi dela kalupa i prikazuje posebnu fazu proizvodnje nakon što je naliven gornji betonski sloj panela, - slika 11 predstavlja izgled u perspektivi najjednostavnijeg sklopa okvira obrazovanog od dva vertikalna konzolna zidna panela na koje se oslanja jedinica krov/tavanica,

- slika 12 predstavlja izgled u perspektivi dela zgrade prema ovom pronalasku,

- slika 13 predstavlja pojednostavljen model na kome je prikazana koncepcija samostabilišuće strukture jedne zgrade, - slika 14 prikazuje jedan deformisan model zgrade na kome je prikazano kako radi mehanizam za stabilisanje zgrade, - slika 15 predstavlja šematski model jednog poprečnog okvira najjednostavnije strukture koji obuhvata konzolne zidne panele sa dodacima na gornjim krajevima, i prikazuje smanjenu dužinu izvijanja panela zbog poprečnog podupiranja - slika 16 predstavlja šematski model jednog poprečnog okvira najjednostavnije strukture koji obuhvata konzolne zidne panele, i prikazuje bočni izgled strukture koja nije poprešno poduprta - slika 17 prikazuje jedan šematski model izveden od realnog modela prikazanog na slici 14, a koji se koristi za određivanje parametara sistema za podupiranje strukture.

DETALJAN OPIS POŽELJNIH IZVOĐENJA PRONALASKA

Opis je dat pod sledećim nazivima

a) zidni panel

b) podni element

c) uređaj za izradu zidnog panela

d) postupak za podizanje zgrade.

a) Kompozitni zidni panel 1 prikazan u poprečnom preseku na slici 1, delimičnom

uzdužnom preseku na slici 2 i kao deo zgrade na slici 4, obuhvata jedan unutrašnji sloj 2 ijedan

spoljni sloj 3 od livenog betona, pri čemu su oba debljine od oko 70 mm. Betonski su elementi međusobno povezani bar dvema rebrima 4 od galvanizovanog čeličnog lima umetnutim u šupljinu između njih. Oba betonska sloja 2, 3 u suštini su ojačana sa po dva sloja 5 čelične mreže. Postoji dovoljno slobodnog prostora između dva sloja 5 čelične mreže u svakom od dva betonska sloja po širini panela, u koji se mogu staviti dodatne uzdužne šipke 6 za ojačanje, koje se koriste za ojačavanje panela ukoliko to bude potrebno. Šipke za ojačanje mogu se zameniti prednapregnutim žičanim strukama (potpuno ili delimično) zavisno od željenog stepena prednaprezanja. U svakom slučaju, to je idealan položaj za šipke za ojačanje (ili za prednapregnute struke) da budu čvrsto uglavljene tako što su sa obe strane obuhvaćene sa dva sloja mrežica. 4 do 7 mm debela rebra 4 od čeličnog lima ulivena su u unutrašnji i u spoljni betonski sloj i pričvršćene nizom trouglasto oblikovanih čeličnih petljica 7 kroz koje su otvore 9 provučeni kratki čelični ankeri 8 za pričvršćivanje, kao što je prikazano na slikama 1,2, 3. Kratki čelieni ankeri 8 za pričvršćivanje koje se pružaju iz petljica 7 postavljeni su tačno između dva žičana sloja 5 svakog od panelskih slojeva 2, 3, čime se održava konstantno odstojanje između dva sloja čeličnih mreža. Kratki čelični ankeri 8 pravilno izliveni u betonu istovremeno služe kao jaki vezni elementi. Izolacioni sloj 10 ispunjava samo delimično šupljinu između dva betonska sloja 2, 3 i prianja na unutrašnji zid unutrašnjeg betonskog sloja 2 zidnog panela. Nepopunjena šupljina obrazuje vazdušni prostor 11 koji služi za provetravanje izolacije. Ukupna debljina zidnog panela 1 kao i odnos širine vazdušnog prostora 11 i širine izolacionog sloja 10 proizvoljni su, u zavisnosti od lokalnih klimatskih zahteva i lako se mogu prilagoditi promenom debljine izolacije tokom procesa izrade.

Gornji deo 3.1 unutrašnjeg sloja 3, koji je kraći od spoljnjeg dela sloja 3 kako je prikazano na slikama 4 i 6, definiše nivo oslanjanja za jedinicu 13 krov/ tavanica koji se oslanja na panel. Prema tome, deo 3.1 gornjeg kraja spoljneg panelskog sloja 3 pruža se naviše iza oslonca koji pokriva krovnu konstrukciju, odnosno jedinicu 13 da se ne vidi spolja. Gornji je oslonac obrazovan od male čelične cevi 14 poprečno uglavljene u oba betonska sloja 2 , 3 zadebljana kod oslonca, pomoću nekoliko čeličnih petljica 15 koje se pružaju poprečno prema spolja a kroz koje prolazi dugačka šipka 16, slično tome kako su rebra bila učvršćena. Oba su betonska sloja 2, 3 zadebljana blizu oslonca da bi se smestile bočne petljice 15 cevi 14 na dužini potrebnoj da se postepeno prenesu reakcije nagnutih elemenata krovne jedinice 13 od cevi 14 na oba betonska sloja, čime se izbegavaju koncentracije naprezanja. Cev 14 iz istih je razloga zavarena za oba rebra 4 šavovima 17. Čelična cev 14, koja sama po sebi neposredni oslonac, malo je uzdignuta preko gornje strane okolnog betona čime obezbeđuje da se elementi jedinice 13 krova/ tavanice tačno oslone na nju. Preko cevi 14 zidni je panel opterećen centrično, pri čemu su oba betonska sloja jednako pritisnuta kada ne deluju poprečne sile. Ovaj je zidni panel 1 na početku (tokom sklapanja) postavljen i kruto povezan sa prethodno izlivenim elementima 18 temelja kao konzola, kako je prikazano na slikama 4 i 8. Donji deo 19 zidnog panela načinjen je od punog čvrstog betona bez izolacije, i prilagođen je da se postavi ispod nivoa tla i ima male umetke u vidu čeličnih ploča 20 za pričvršćivanje na temelju. Zidni je panel pričvršćen na prethodno izlivenim elementima 18 trakastog temelja preko dve ugrađene čelične ploče 20 blizu njegovog donjeg kraja, poprečno sa obe strane. Slične čelične ploče 21 ugrađene su u napred određene tačke duž dna plitkog žleba 22 duž elemenata 18 trakastog, kontinualnog temelja. Kada se podigne, zidni panel 1 stoji vertikalno oslonjen na dno temelja pri čemu je prvo podešen u perfektan vertikalan položaj na bilo koji uobičajni način. Čelične ploče 20, 21 međusobno se povezuju trouglasto oblikovanim čeličnim pločama 23 postavljenim upravno na njih i zavarenih šavovima 24, 25, kao što je prikazano na slikama 4 i 8. Kod jednog drugog izvođenja, čelične ploče mogu imati specijalne detalje koji se pružaju sa obe strane panela, a koji su detalji predviđeni da kliznu svojim otvorima na zavrtnje koji se pružaju vertikalno nagore od dna kanala temelja i da tu budu pričvršćeni navrtkama. Temeljna je stopa ispod nivoa tla na nekoj unapred određenoj dubini. Sekcija panela, ispunjena čvrstim betonom, koja se nalazi blizu njegovog donjeg kraja, pruža se od njegovog dna u žlebu 22 do gornjeg nivoa betonske donje ploče 26 izlivene na licu mesta, koja je obično iznad nivoa 27 površine tla, kao što se vidi na slikama 4 i 8. Zidni je panel 1 horizontalno pričvršćen na masivnu betonsku temeljnu ploču 26 poprečnim ankerima 28. b) Podna jedinica 29 obuhvata gornji element 30 i donji element 31 panela, načinjen od livenog betona, međusobno povezane sa dva ili više rebara 32 od galvanizovane čeliene trake,

umetnutih u šupljinu između pomenuta dva elementa delimično ispunjenu izolacijom 33 i koja delimično sadrži vazdušni prostor 34, a koji su pričvršćeni na isti način kao i elementi zidnih

panela. Oba su betonska sloja ojačana sa dva sloja mreža od čelične žice na isti način kao slojevi zidnih panela, što se vidi na slici 1.

Gornji element 30 panela deblji je od donjeg elementa 31 tako da se dobija viši položaj težišta poprečnog preseka potreban zbog savijanja. Ukoliko je potrebno, gornji element 30 panela podne jedinice može imati neko dodatno ojačanje 35 na pritisak, kao što je prikazano na slici 5, analogno zidnom panelu, umetnuto između dva sloja mreže. Zategnut donji element 31 panela podne jedinice 29 uvek je ojačan zadovoljavajućom količinom dodatnih šipki 36 umetnutih između dva sloja mreže. Umesto šipki 36 za ojačanje, mogu se na isti način koristiti manje ili više prednapregnuti strukovi žice, u zavisnosti od željenog stepena prednaprezanja. Dodatna kratka rebra 37 od čelične limene trake, koja se ne moraju pružati ćelom dužinom podnog elementa, postavljena blizu oslonaca, mogu se ugraditi u slučaju prevelikih sila smicanja.

Krajevi čeličnih rebara koriste se za obrazovanje krute veze između zidnog panela i podne jedinice, kako je prikazano na slici 7. Unutrašnji betonski sloj 2 zidnog panela ima jedan prekid na osloncu tako da obrazuje uzdužni žleb 38 za umetanje podnih elemenata. Zidni panel 1 ima jedan oslonac unutar horizontalnog žleba 38 na jednom unapred određenom nivou poda. Čelična se cev 39 (ugrađena na isti način kao cev 14 na osloncu krova) koristi da bi se obezbedilo centrično uvođenje opterećenja od poda na oslonac. Vertikalna čelična rebra 4 zidnog panela prolaze kontinualno, bez prekidanja, pod pravim uglom kroz žleb 38. Ugrađene podne jedinice 29 oslanjaju se na cev 39 preko donjih betonskih elemenata 31 koji imaju dva proreza koji se poklapaju i čvrsto naležu na rebra 4 zidnog panela, kako je prikazano na slici 7. Vertikalna čelična rebra 4 zidnog panela 1, koja prolaze kroz horizontalni žleb 38 time ojačavaju privremeno oslabljeni poprečni presek panela kod žleba. Kada su podešena, čelična rebra 4 zidnog panela i rebra 32 podnog elementa preklapaju se i lako se mogu spojiti zavrtnjima 40 sa navrtkama. Odgovarajući pristup za izvođenje ove operacije obezbeđen je tokom sklapanja između širokog otvora žleba 38 i skraćenog gornjeg betonskog elementa 30 podne jedinice blizu oslonca, pri čemu se po zatezanju zavrtanja 40 šupljina puni betonom. Nivo konačnog betonskog sloja 41 poda, izlivenog na licu mesta preko gornje površine sklopljene podne jedinice, nalazi se iznad gornjeg nivoa nosećeg žleba 38 tako da na kraju ceo spoj bude prekriven, što se može videti na slici 4.

c) Kalup za izradu zidnih panela i podnih jedinica, delimično prikazan na crtežima 9 i 10, obuhvata dno 42 pričvršćeno na neku, obično krutu, noseću konstrukciju 43 i dve spoljne strane

44, 45 kalupa. Leva je strana 44 pomerljiva poprečnim klizanjem u stranu, dok je desna strana kalupa 45 fiksirana. Obe su bočne strane kalupa po celoj dužini perforirane nizom pravouglih

otvora 47 poredanih na nekom odstojanju. Uzdužni raspored otvora 47 u bočnim stranama

rebrima

kalupa poklapa se sa rasporedom odgovarajućih otvora 46 u rebrima 32 ili 4 od čeličnih traka koje se koriste kao integralni deo zidnog panela 1 ili podne jedinice 29 kada se postave u kalup. Ovi se otvori koriste da se obrazuje privremeno dno gornjeg livenog panelnog elementa zidnog panela ili podne jedinice umetanjem niza poprečnih štapova 48, ručno ili nekim posebnim uređajem. Da bi se sve to pojasnilo, proces proizvodnje biće opisan po fazama sa, pozivom na slike 9 i 10 koje ilustruju proceduru izrade u dve različite faze. Na početku se kalup otvara klizanjem u stranu leve strane 44 kalupa pa se dva sloja mreže za ojačanje postavljaju preko dna 42. Uzdužna čelična rebra 4 (ili 32 u slučaju podne jedinice) postave se tako da stoje vertikalno uz petljice 7 duž kalupa, a upravno na dno 42, kao što je prikazano na slici 9. Petljice 7 imaju na svojim vrhovima plastične odstojnike 12 koji obezbeđuju pravilno pokrivanje ojačanja betonom. Kako su tanka rebra 4 nestabilna po dužini kalupa, ona se privremeno podupiru protiv prevrtanja ili uvijanja sa nekoliko štapova 48 kroz odgovarajuće otvore 47 u stranama kalupa i kroz otvore 46 u rebrima 4 ćelom dužinom kalupa. Rebra 4 mogu se na oba kraja kalupa umetnuti u vertikalne stegice. Podizanjem gornjeg sloja mreže, ankeri u vidu kratkih čeličnih šipki (dužine od oko 20 cm) lako se umetnu u otvore 9 u petljicama 7 tako da su postavljeni pod pravim uglom na rebra 4 između dva sloja mreže. Napred rečeno se može sagledati sa slika 1 i 9. Čelični ankeri 8 održavaju odstojanje između dva sloja 5 žičanih mreža dok istovremeno služe kao ankeri za rebra 4 od čeličnih traka. Kada se sva ojačanja srede na ovaj način, strane 44, 45 kalupa se zatvaraju, pri čemu se svi poprečni štapovi 48 bočno izvlače pa se sipa beton za donji betonski sloj sve dok ne dostigne jednu dubinu (70 mm) pri kojoj su pokrivena sva postavljena ojačanja. U slučaju prednaprezanja, mogu se žičane struke postaviti umesto šipki za ojačanje na isti način. Prednaprezanje zahteva dodatnu pomoćnu strukturu kalupa koja obuhvata jedan jak uzdužni okvir sa pogodnim podupiračima sa oba kraja. Dole postavljen betoniran sloj odgovara spoljnem zidnom elementu u slučaju zidnog panela (Čija spoljna strana usmerena nadole) ili na donji betonski element u slučaju podne jedinice. Stanje posle betoniranja prvog sloja prikazano je na slici 9. Nakom što je prvi betonski sloj završen, poprečni štapovi 48 se vade kroz otvore 46 u stranama kalupa pri čemu prolaze i kroz otvore 47 u svim čeličnim trakama. Na bliskom međusobnom rastojanju poredani poprečni štapovi 48 obrazuju na svojim gornjim stranama jednu privremenu, jednosmernu rešetkastu platformu na koju se kao izolacioni sloj 10 stavljaju trake od polistirena ili od mineralnih vlakana, čvrsto upakovane između rebara 4 i između rebara i bočnih zidova kalupa, kao što se vidi na slici 11. Kada gornja površina obrazovana od izolacionih traka sloja 10 obrazuje dno kalupa gornjeg betonskog sloja, poprečno se zatvaraju strane 44, 45. U ovako obrazovan gornji kalup, vrši se nalivanje betona za element unutrnšnjeg

zida u slučaju zidnog panela ili za gornji betonski element u slučaju podne jedinice. Petljice 7, prethodno zavarene na čelična rebra 4, koje štrče iznad površine izolacije, imaju otvore koji se koriste na isti način kao i u slučaju donjeg betonskog elementa, kako je prikazano na slici 11. Potom se stavi prvi sloj 5 čelične mreže i navuče se preko vertikalno postavljenih petljica 7 koje se pružaju iznad mreže. Potom se ankeri 8 od kratkih čeličnih šipki umeću u otvore 9 pre no što se postavi sloj mreže i na kraju se preko svega stavi drugi sloj mreže pri čemu se, u slučaju potrebe, može umetnuti nekoliko dodatnih uzdužnih šipki 6 za ojačanje. Ako se radi o obostrano prednapregnutom zidnom panelu, pre postavljanja poslednjeg sloja žice može se postaviti nekoliko struka za prednaprezanje umesto šipki za ojačanje. Gornji se betonski sloj potom nanese, poravna i izglanca. Oba betonska sloja imaju široke izložene površine tako da se može vršiti zaparavanje betona. Posle stvrdnjavanja oba sloja betona poprečni se štapovi 48 vade povlačenjem u stranu tako da oslobađaju zidni panel ili podnu jedinicu kako bi bili spremni za vađenje iz kalupa. Zbog svoje dovoljne krutosti, ti se paneli mogu horizontalno podizati i uskladištiti u istom položaju u kom su i liveni.

d) Najjednostavniji deo strukture obrazovan je od dva vertikalna zidna panela 1 postavljena i kruto učvršćena u plitkom uzdužnom žlebu 22 elemenata 18 temelja, na koje se

oslanjaju jedinice 13 krov-tavanica, poznate pod nazivom "Dvostruko prednapregnuta kompozitna struktura krova-tavanice sa ravnim podsvođem" prema WO 02-053852 Al, kako je prikazano na slici 11. Dva vertikalna zidna panela 1 podignuta su i kruto prišvšćena na uzdužne prethodno izvlivene temelje na način opisan u delu a). Kao što se vidi na slici 11, dva zidna panela 1 podupiru jednu jedinu jedinicu 13 krov-tavanica koja ima potpuno istu širinu kao i zidni panel. To je korisno, pošto se na taj način uvek obezbeđuje perfektna kompatibilnost njihovih veznih elemenata. Tolerancije su time svedene na minimum, tako da se zavrtnji i druga precizna sredstva za povezivanje mogu sa poverenjem koristiti bez straha od ljudskih grešaka. Veza krovne jedinice 13 sa zidnim panelom 1 prikazana je na slikama 4 i 6. Pločasti osloni kraj jedinice 13 obuhvata dva otvora 49, po jedan sa svake strane u blizini betonskog podsvođa, načinjenog od ugrađenih, kratkih komada čeličnih cevi. Krajevi ploča oslanjaju se na čelične cevi 14 ugrađene između dva betonska sloja koji su prethodno navučeni sa oba svoja otvora na dva zavrtnja 50 koji se pružaju naviše sa gornje površine cevi 14 i pričvršćeni su za njih navrtkama.

Dugačka građevina izrađena je postavljanjem niza poprečnih elemenata jedan do drugoga kako je prikazano na slici 12. Zidni paneli 1 poravnani su duž ranije izlivenih elemenata 18 temelja, koji su tu pričvršćeni na način opisan u a) i prikazan na slikama 4 i 8. Susedni zidni paneli 1 međusobno su povezani posredno preko zajedničke horizontalne ravni obrazovane od sklopa ploča podsvođa krovne jedinice. Krovne jedinice su međusobno povezane u nekoliko tačaka duž svojih zajedničkih ivica ploča podsvođa na uobičajni način preko zavarenih čeličnih spojnih elemenata koji mogu da izdrže i uzdužne i poprečne sile. Slični spojni elementi najčešće se koriste za izravnjavanje zajedničkih ivica susednih ploča podsvođa i nisu predmet ovog pronalaska. Kruta je horizontalna ploča 51 povezana sa oba zidna panela 52 zabata koji obrazuju zabate preko više zavarenih spojnih elemenata otpornih na smicanje duž uzdužnih ivica poslednje postavljenih susednih ploča podsvođa. Zidni su paneli 1 postavljeni duž dveju uzdužnih strana zbog toga u suštini poduprti u poprečnom pravcu, pošto su na svojim gornjim krajevima držani jednom horizontalnom krutom pločom 51 jedinice krov-tavanica.

Claims (3)

1. Kompozitni noseći zidni paneli i podovi za gradnju samopoduprtih zgrada velikog raspona uz korišćenje jedinice 13 krov-tavanica, naznačeni time. što obuhvataju dva sloja, široki sloj (2) i uzani sloj (3), koji su oba ojačani u suštini sa po dva sloja (5) mreže od čelične žice, koji su međusobno kontinualno povezani ćelom dužinom panela sa najmanje dva tanka rebra (4) od čelične trake tako da je prostor obrazovan između njih delimično popunjen toplotnim izolacionim slojem (10) koji prianja na unutrašnji betonski sloj dok se prostor (11) koristi kao vazdušna ventilacija što su rebra (4) učvršćena u oba betonska sloja preko čeličnih petljica (7) čvrsto spojenih duž njihovih ivica, pri čemu čelične petljice (7) imaju izvedene otvore (9) u koje se umeću kratki ankeri (8) u obliku kratkih čeličnih šipki radi održavanja odstojanja između slojeva žice kroz koje se provode dodatne uzdužne šipke (6) za ojačanje ili prednapregnute struke žice; što obuhvata oslonce za oslanjanje krovnih jedinica (13) sa pljosnatim podsvođem, sa ugrađenom čeličnom cevi (14) koja se pruža iznad njih, što su slojevi (2, 3) betona zadebljani kod oslonaca, za koje je cev (14) pričvršćen i čvrsto vezani, upravno na čelična rebra (4), da bi na taj način preneli opterećenje krova od čelične cevi (14) centrično na oba betonska sloja (2, 3), bez koncentracije naprezanja, pri čemu se spajanje izvodi pomoću dva vijka (50) na koje se navlači ploča podsvođa jedinice (13) krov-tavanica kroz dva otvora (49) i pričvršćuje navrtkama; i što obuhvata oslonce za oslanjanje podnih jedinica (29) unutar horizontalnog žleba (38) obrazovanog duž jednog prekida unutrašnjeg betonskog sloja koji povezuje čeličnu cev (14) ugrađenu u oba betonska sloja (2, 3) sa čeličnim rebrima (4) koja prolaze pod pravim uglom u odnosu na cev (14), prolazeći kontinualno kroz žleb (38), pri čemu se veza krute podne jedinice (29) sa zidnim panelom (1) postiže spajanjem preklopljenih rebara (4) zidnog panela sa rebrima (32) podne jedinice pomoću vijaka (40) i navrtki žlebu (38) posle čega se žljeb nalije betonom, pri čemu je element (31) podne jedinice bio prethodno oslonjen na cev (14) pri čemu su rebra (4) zidnog panela kliznula u proreze blizu rebara (4) tako da je po završenom spajanju dobijena prava spojna ivica i na gornjoj i na donjoj strani ostvarenog spoja, ne zahtevajući dalju obradu.

2. Kompozitni noseći vertikalni zidni paneli i podovi obuhvataju podne jedinice (29), prema zahtevu 1, naznačeni time, što je jedan kraj zidnog panela (1) poravnat i kruto pričvršćen na prethodno ulivene profile (18) temelja sa uzdužnim žlebovima (22) raspoređenim duž ivica zgrade, pri čemu se širine zidnih panela (1) poklapaju sa širinama jedinica (13) krov-tavanica i podnih jedinica (29) čime je obezbeđeno poklapanje veznih elemenata, tako da je ostvarena zgrada sa ravnim unutrašnjim površinama koje nemaju ni stubova ni greda.

3. Kompozitni noseći vertikalni zidni panlei i podovi prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što zidni paneli (1) postavljeni i privremeno kruto pričvršćeni kao konzole, po povezivanju svojih drugih krajeva za krutu horizontlanu ploču (51) obrazovanu od ploča jedinice (13) krov-tavanica koje su međusobno povezane duž njihovih susednih ivica elementima, time poprečno poduprte protiv bočnih opterećenja sa smanjenom dužinom izvijanja spajanjem krajnjih ploča krovnih jedinica (13) duž njihovih linija dodira do zidnih panela zabata, čime je obezbeđena poprečna stabilnost.