RS52180B - Uređaj i postupak za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljeni metal - Google Patents

Abstract

Uređaj (100) za oblaganje metalne trake rastopljenim metalom (200) potapanjem, sa posudom (110) za rastopljeni metal (200);valjkom (120) koji je potopljen u rastopljeni metal i služi za ugibanje ili stabilizovanje metalne trake u toku njenog prolaza kroz rastopljeni metal, gde se valjak sastoji od tela (122) valjka i vrata (124) valjka;ustavom (130) koja okružuje vrat (124) valjka jednom komorom (132) ustave; i sa sredstvom (170) za dovod gasnog medijuma (N2) pod pritiskom u komoru (132) ustave radi zaptivanja komore ustave u odnosu na rastopljeni metal (200),naznačen time,što je ustava sa komorom (132) ustave potopljena u rastopljen metal (200); i što je komora (132) ustave izvedena u obliku gnjuračkog zvona sa ispustom (134) u obliku otvorenog kanala koji se potapa u rastopljeni metal (200) i otvoren je u odnosu na njega.Prijava sadrži još 1 zavisan i 18 nezavisnih patentnih zahteva.

Description

Pronalazak se odnosi na uređaj i postupak za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljen metal.

Uređaj ovog tipa u osnovi je poznat, na primer, iz dokumenta DE 10 2004 030 207 Al. Uređaj za oblaganje potapanjem u rastopljen metal opisan u ovoj publikaciji obuhvata jednu posudu za rastopljeni metal, kroz koji se provodi metalna traka. U toku prolaska kroz rastopljeni metal, metalna traka se ugiba u rastopljenom metalu i stabilizuje se pomoću jednog valjka koji se sastoji od tela valjka i vrata valjka. Valjak ili vrat valjka su na valjkastim ležajevima. Da bi se obezbedio njihov nesmetan rad, ovi valjkasti ležajevi treba da budu zaštićeni od agresivnog rastopljenog metala. U ovom slučaju, prolaz valjka prema rastopljenom metalu treba da bude zatvoren jednom efikasnom zaptivkom da bi se sprečio ulazak rastopljenog metala u valjkasti ležaj. U gore navedenoj objavi patentne prijave zaptivanje se ostvaruje pomoću jedne ustave koja obuhvata vrat valjka jednom komorom ustave koja je zatvorena ili zaptivena u odnosu na rastopljeni metal - osim curenja kod prolaza valjka, t.j., kod prelaza u vrat valjka. Da bi se sprečio ulazak rastopljenog metala kroz prolaz valjka, na komoru ustave se deluje gasnim medijumom putem pritiska gasa. Ustava je posuda za skupljanje gubitka zbog curenja u obliku malih količina rastopljenog metala koji je ušao u komoru ustave uprkos pritisku gasa. Ova posuda za skupljanje treba da se prazni periodično, pri čemu ovo zahteva da posuda za skupljanje u početku nije ugrađena te da je ugrađena naknadno čime je rad ove ustave povezan sa povećanim troškovima održavanja.

Na osnovu ovog stanja tehnike, cilj pronalaska je da dodatno poboljša poznati uređaj i poznati postupak za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljen metal na takav način da se troškovi održavanja, naročito za ustavu, smanje.

Ovaj cilj se ostvaruje karakteristikama uređaja iz patentnog zahteva 1. Prema ovom zahtevu, uređaj ovog pronalaska za oblaganje potapanjem u rastopljeni metal je naznačen time što se ustava sa komorom ustave potapa u rastopljeni metal, i time što je komora ustave izvedena u obliku gnjuračkog zvona sa ispustom u obliku otvorenog kanala koji se potapa u rastopljeni metal i otvoren je u odnosu na njega.

U dizajnu komore ustave u obliku gnjuračkog zvona za koji se traži zaštita, neznatni gubici zbog curenja se svesno prihvataju. Oni nisu štetni i ne povećavaju troškove održavanja zato što se male količine rastopljenog metala koje uđu u unutrašnjost komore ustave kroz prolaz valjka uprkos pritiska gasa direktno vrate u kupatilo rastopljenog metala putem ispusta u obliku otvorenog kanala. Ovo znači da sakupljanje gubitaka zbog curenja u posebnoj posudi za skupljanje i sa tim povezani troškovi održavanja poznati iz stanja tehnike mogu da se eliminišu dizajnom ustave prema pronalasku.

Radi pojednostavljenja, u ovom opisu pronalaska ne pravi se razlika između pogonskog vratila koje može biti spregnuto sa vratom valjka i samog vrata valjka; prema tome, termin vrat valjka može takođe da se odnosi i na pogonsko vratilo, pogotovu ako ležaj opasuje pogonsko vratilo, a ne vrat valjka, i rotaciono ga drži kao što je u jednom izvođenju.

Prema prvom izvođenju ovog pronalaska, komora ležaja sa ležajem za vrat valjka izvedena je tako da je u pogledu na gasni medijum povezana sa komorom ustave. Ovim se obezbeđuje pogodnost da je pritisak gasa prisutan i u komori ležaja te je sprečeno da rastopljeni metal dođe do ležaja.

Ustava u obliku gnjuračkog zvona za koju se traži zaštita može se postaviti između komore ležaja i tela valjka, sama ili zajedno sa drugim ustavama koje mogu, na primer, biti otvorene ili zatvorene u odnosu na rastopljeni metal. Ovo paralelno postavljanje ustava zajednički deluje kao sadržajan sistem zaptivanja u obliku kaskade za zaptivanje komore ležaja u odnosu na rastopljeni metal koji se nalazi sa druge strane ovog sistema zaptivanja, t.j., u predelu tela valjka. Curenja u pojedinim ustavama, naročito ustavama koje su - kao što je gore opisano - izvedene u obliku gnjuračkog zvona, se svesno prihvataju i nisu u oprečnosti sa primarnim ciljem, t.j., održavanjem komore ležaja slobodnom od rastopljenog metala.

Na pojedine ustave i, ukoliko je primenljivo, u osnovi na komoru ležaja može da se deluje posebno i tako ostvari zaptivanje u odnosu na rastopljeni metal.' Prema pronalasku, međutim, poželjnije je da komora ležaja i razne komore ustava budu izvedene tako da su povezane u pogledu na gasni medij um i da omogućavaju gasnom medijumu da protiče bar u jednom pravcu. Ovo je izvedeno na pogodan način, naročito zaptivanjem ivice u prelaznom prostoru između dve susedne komore, gde ivična zaptivka dozvoljava gasnom medijumu da protiče u jednom pravcu a da deluje kao odbojni ventil za gasni medijum, a isto tako i kao ustava za eventualno curenje rastopljenog metala, u drugom pravcu.

Prolaz valjka u prelazni prostor između komore ustave i tečnog rastopljenog metala predstavlja značajno curenje kod uređaja za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljen metal, naime za gasni medijum koji ističe iz komore ustave u rastopljeni metal i za rastopljeni metal koji ulazi u komoru ustave. Vraćanje upuštenog neželjenog rastopljenog metala u kupatilo rastopljenog metala prema pronalasku već je navedeno gore.

Izvan ustave pored prolaza valjka može se poželjno obezbediti element za separaciju gasa kako bi sakupljao gasni medijum koji ističe iz komore ustave u rastopljeni metal. Ovaj sakupljeni medijum može se onda poželjno vratiti u komoru ležaja ili u komore ustave putem gasnog voda. Međutim, biće alternativno moguće da se sakupljeni medijum ispusti u vazduh ambijenta.

Mada je u osnovi curenje u predelu prolaza valjka prihvatljivo, ono ipak nije poželjno. Zaptivenost u predelu prolaza valjka može se znatno popraviti ako se na ovoj lokaciji predvidi frikciona zaptivka koja je pritisnuta uz telo valjka ili uz projekciju vrata valjka paralelno sa osovinom valjka usled razlike u pritisku između pritiska gasa u komori ustave i pritiska u kupatilu rastopljenog metala. Ako je primenljivo, u ovom slučaju se poželjno može eliminisati sistem cirkulacije gasa radi gore opisanog vraćanja isteklog gasa. Alternativno ili dodatno uz frikcionu zaptivku, može se predvideti i indukciona zaptivka u predelu prolaza valjka. Indukciona zaptivka se može koristiti i kao kružna zaptivka u odnosu na vrat valjka.

Poželjno je pratiti pritisak gasa u komorama ustava i u komori ležaja pomoću kola za kontrolu pritiska i poželjno je održavati ga konstantnim.

Poželjno je da se i pogon za okretanje vrata valjka i samim tim i celog valjka integriše u komoru ležaja. Ovaj pogon se može izvesti, na primer, u obliku elektro motora ili specijalno dizajniranog motora kompresora za vazduh. Kao alternacija ovom pogonu integrisanog u komori ležaja, pomenuti pogon može biti izveden spolja, t.j-, izvan rastopljenog metala, gde bi okretanje vrata valjka i valjka bilo vršeno putem mehaničke veze kao što je, na primer, pogon putem potisne radilice.

Gore opisani cilj je dalje postignut postupkom za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljen metal za koji se traži zaštita. Prednosti koje se mogu pripisati ovom postupku odgovaraju prednostima koje su opisane gore kod uređaja za oblaganje metalne trake potapanjem u rastopljen metal.

Uz opis pronalaska priloženo je pet slika, gde

Slika 1 prikazuje uređaj za oblaganje metalne trake

potapanjem u rastopljen metal u celini;

Slika 2 prikazuje noseću konstrukciju i zaptivanje valjka

prema prvom izvođenju pronalaska;

Slika 3 prikazuje noseću konstrukciju i zaptivanje valjka

prema drugom izvođenju pronalaska;

Slika 4 prikazuje kolo za gas za uređaj za oblaganje

metalne trake potapanjem u rastopljen metal, i

Slika 5 prikazuje noseću konstrukciju i zaptivanje valjka

prema trećem izvođenju pronalaska.

Izvođenja pronalaska opisana su sa više detalja u daljem tekstu sa pozivom na gore navedene slike. Isti tehnički elementi su identifikovani istim pozivnim oznakama kao što su u slikama.

Slika 1 prikazuje uređaj 100 za oblaganje potapanjem u rastopljen metal za oblaganje metalne trake (nije prikazano). Uređaj obuhvata dva vertikalna stuba 102 koji su postavljeni sa obe strane posude 110 ispunjene rastopljenim metalom 200. Ukrsna glava 103 se vertikalno pomera duž ovih stubova pomoću vertikalnih pogona 104. Ukrsna glava 103 obuhvata dva viseća nosača 105, između kojih se rotaciono drži jedan valjak 120. Posle njenog potapanja u rastopljeni metal, metalna traka se ugiba oko valjka 120 ili, preciznije, oko tela 122 valjka pre nego što opet izađe naviše iz rastopljenog metala. Valjak sa svojim ležajnim sklopom na nosačima 105 može se spustiti u rastopljeni metal 200 ili dići izvan rastopljenog metala radi održavanja ili u vreme mirovanja pomoću vertikalno pomerljive ukrsne glave 103.

Slika 2 prikazuje prvo izvođenje uređaja za oblaganje potapanjem u rastopljeni metal prema pronalasku kao detalj slike 1. Ova slike prikazuje posudu 110 sa rastopljenim metalom 200 u njoj, gde se nivo rastopljenog metala u kupatilu identifikuje pozivnom oznakom B. Valjak 120 obešen na nosačima 105 potopljen je u rastopljenom metalu 200 zajedno sa svojim ležajnim sklopom. Ova slika posebno prikazuje vrat 124 valjka koji se na nosaču 105 drži, na primer, pomoću valjkastog ležaja 144. Okolina valjkastog ležaja se u daljem tekstu vodi kao komora 142 ležaja. Ova slika dalje prikazuje gasnu liniju 190 za dovođenje gasnog medijuma kao što je, na primer, azot u komoru 142 ležaja. Ova gasna linija 190 je poželjno namotana u obliku spirale malo pre nego što je uvedena u komoru 142 ležaja. Ovaj namotaj u obliku spirale predstavlja izduženu putanju za dovedeni gasni medijum N2pre nego što se uvede u komoru 142 ležaja; kada se namotaj u obliku spirale potopi u vreli rastopljeni metal 200, gasni medijum tekući kroz namotaj u obliku spirale je već prethodno zagrejan do temperature rastopljenog metala pre nego što je uveden u komoru 142 ležaja.

Ustava 130 prema pronalasku postavljena je između komore 142 ležaja i tela 122 valjka i okružuje vrat 124 valjka komorom 132 ustave. Ustava 130 je potopljena u rastopljeni metal 200 analogno kućištu ležaja 146 i telu 122 valjka te je zbog toga okružena rastopljenim metalom. Prema pronalasku, ustava 130 i njena komora 132 ustave su izvedene u obliku gnjuračkog zvona

sa ispustom 134 u obliku otvorenog kanala koje je takođe potopljeno u rastopljeni metal 200 u toku rada uređaja za oblaganje potapanjem u rastopljeno metal; ispust 134 je otvoren u odnosu na rastopljeni metal.

Ustava 130 postavljena je između komore 142 ležaja i tela 122 valjka. U prelaznom prostoru između komore 142 ležaja i komore 132 ustave, pregradni zid se na strani vrata završava čaurora 137 koja okružuje vrat 124 valjka 120. Između unutrašnjeg prečnika čaure 137 i spoljnog prečnika vrata ostaje jedan prstenasti razmak 136<*>kako bi se ostvario kontrolisani prolaz gasnog medijuma N2između komore 142 ležaja i komore 132 ustave.

Suprotni zid 138 komore ustave uz telo 122 valjka poželjno je izvesti fleksibilno ili elastično, na primer, u obliku membrane. Na strani vrata, zid 138 se završava prstenastom zaptivkom 139. Međutim, ova prstenasta zaptivka 139 nije stopostotno zaptivena na strani vrata tako da ostaje izvesno curenje u odnosu na vrat 124. Ovo curenje može da predstavlja curenje koje omogućava gasnom medijumu N2da istekne u okolni rastopljeni metal 200 iz komore 132 ustave, kao i curenje koje omogućava rastopljenom metalu 200 da uđe u komoru 132 ustave na prolazu 136 valjka.

Da bi se smanjilo ovo curenje, prstenasta zaptivka 139 se poželjno, prema pronalasku, izvodi u obliku frikcione zaptivke koja se tare o telo 122 valjka ili0projekciju 123 vrata 124 valj ka.

Zaptivka ležaja 144 prikazana na slici 2 za sprečavanje eventualnog neželjenog propuštanja rastopljenog metala 200 funkcioniše kao što je opisano dole: Gasni medijum, poželjno azot, dovodi se u komoru 142 ležaja kroz gasnu liniju 190. Gasni medijum teče oko ležaja 144 unutar komore ležaja pre nego što poteče u komoru 132 ustave kroz prstenasti razmak 136' .

Komora 142 ležaja i komora 132 ustave su izvedene tako da su u vezi preko gasnog medijuma putem prstenastog razmaka 136'. Zbog toga je isti pritisak gasa podešen u komori ležaja kao i u komori ustave. Pritisak gasa koji je odabran je tako visok da je ulazak rastopljenog metala 200 u unutrašnjost komore 132 ustave kroz otvoreni kanal ispusta 134 ustave 130 efektivno sprečen. Ovaj pritisak istovremeno deluje protiv fleksibilnog spoljnog zida 138 komore 132 ustave. Sa svoje spoljne strane, ovaj spoljni zid 138 je izložen pritisku rastopljenog metala 200. Usled toga, frikciona prestenasta zaptivka 139 je pritisnuta uz projekciju 123 ili telo 122 valjka paralelno sa aksijalnim pravcem R valjka diferencijalnim pritiskom između pritiska gasa u unutrašnjosti komore 132 ustave i pritiska koji na spoljni zid 138 vrši rastopljeni metal 200, naime silom K. U ovu svrhu, pritisak gasa u unutrašnjosti komore 132 ustave treba da bude odabran da bude odgovarajuće visok u odnosu na pritisak koji vrši rastopljeni metal. U poređenju sa jednostavnom zaptivkom u odnosu na površinu vrata, izvođenje sa prstenastom zaptivkom 139 u obliku frikcione zaptivke dovodi do značajnog poboljšanja njenog zaptivnog učinka. Sve u svemu, količina rastopljenog metala koja prođe kroz prolaz 136 valjka može na ovaj način biti znatno reducirana. Količina rastopljenog metala koja prođe je prihvatljiva. Ona otkaplje sa vrata 124 valjka i u kanal ispusta 134 u neposrednoj blizini komore 132 ustave te se na taj način odmah vrati u kupatilo rastopljenog metala u posudi 110. Ovo omogućava vrlo efikasnu zaštitu komore 142 ležaja i, naročito, ležaj 144 od agresivnog rastopljenog metala 200 bez troškova održavanja.

Slika 3 prikazuje drugo izvođenje ovog pronalaska. Ovo izvođenje se u suštini može razlikovati od prvog izvođenja prikazanog na slici 2 po tome što je još jedna ustava 150 sa još jednom komorom 152 ustave koja okružuje vrat 124 valjka postavljena između komore ležaja i ustave sa slike 2. Druga ustava dodatno poboljšava zaštitu komore ležaja protiv ulaska rastopljenog metala; u kombinaciji sa ustavom 130 u obliku gnjuračkog zvona, dodatna ustava 150 predstavlja zaptivku u obliku kaskade. Dodatna komora 152 ustave se poželjno izvodi tako što u pogledu gasnog medijuma komunicira sa komorom 142 ležaja i komorom 132 ustave. Ovo komuniciranje je ograničeno na jedan smer protoka gasnog medijuma, naime iz komore 142 ležaja u dodatnu komoru 152 ustave, posredstvom ivične zaptivke 154. Ova ivična zaptivka 154 je bezbedno fiksirana na vrat124valjka na flanšni 125. Tokom obrtanja vrata valjka i valjka, ivična zaptivka 154 se isto tako obrće u izvođenju koje je prikazano na slici 3 dok klizi na projekciji 147 kućišta 143 ležaja. Pregradni zid između dodatne komore 152 ustave i komore 132 ustave je zaptiven prema vratu 124 valjka putem prstenaste zaptivke mada ova zaptivka nije stopostotno zaptivena usled obrtnih kretanja vrata i omogućava, naročito, ograničen protok gasnog medijuma iz dodatne komore 152 ustave u komoru 132 ustave.

Za razliku od ustave 130, dodatna ustava 150 je zaptivena protiv ulaska rastopljenog metala 200 u prelazni prostor između dodatne komore 152 ustave i komore 132 ustave - osim onoga što procuri kod zaptivke sa strane vrata. Dodatna ustava 150, naročito, nije izvedena u obliku gnjuračkog zvona te nije opremljena ispustom koji je otvoren prema rastopljenom metalu 200. Umesto toga, ona obuhvata jednu posudu za skupljanje 158, koja je otvorena prema dodatnoj komori ustave i omogućava skupljanje rastopljenog metala koji je prošao kroz ustavu 130. Dodatni rastopljeni metal koji klizi iz dodatne komore 152 ustave u komoru 142 ležaja na površini vrata 124 valjka zaustavlja se već kod ranije navedene flanšne 125, na koju je fiksirana ivična zaptivka 154. U ovom pogledu, dodatna zaštita protiv prodiranja rastopljenog metala 200 u komoru 142 ležaja izvedena je dodatnom ustavom 150 u saradnji sa ivičnom zaptivkom 154.

Ako je vratilo kao što je, na primer, pogonsko vratilo aksijalno spregnuto sa vratom 124 valjka, preporučuje se da se postavi jedna granična površina, na primer, u obliku sastavka 17 u predelu komore 132 ustave ili, još bolje, u predelu dodatne komore 152 ustave zato što se ova lokacija nalazi još dalja od prolaza 136. Na ovaj način se može sprečiti da se ovaj osetljivi sastavak slepi ili kontaminira usled ulaska tečnog metala 200.

Između ustave 130 i tela 122 valjka predviđen je jedan element 160 za razdvajanje gasa i potopljen u rastopljen metal 200. Ovaj element 160 za razdvajanje gasa služi za skupljanje malih količina gasnog medijuma koji bi mogao da istekne iz komore 132 ustave u rastopljeni metal 200 pored frikcione prstenaste zaptivke 139. Element 160 za razdvajanje gasa se izvodi tako što je u obliku zvona i obuhvata jedan uzlazni vod 162, kroz koji gasni medijum može da se razdvoji od rastopljenog metala. Iz uzlaznog voda 162, gasni medijum može bilo da se ispusti u vazduh ambijenta ili da se sakupi u jednoj posudi (nije prikazana) radi vraćanja u komoru 142 ležaja putem sredstva 170 za dovod. Alternativa koja je navedena kao druga predstavlja zatvoreno kolo za gasni medijum te je naročito neškodljiva za okolinu. Prema pronalasku, prolaz između zida elementa 160 za razdvajanje gasa i površine projekcije 123 vrata 124 valjka ili samog vrata 124 valjka je izveden tako da gasni medijum ne može da uđe u rastopljeni metal 200 izvan elementa za razdvajanje gasa.

Poželjno je pritisak gasa u komori 142 ležaja, dodatnoj komori 152 ustave i komori 132 ustave pratiti pomoću manometra M i podešavati, održavajući ga poželjno konstantnim, pomoću kontrolnog kola (nije prikazano). U ovom kontrolnom kolu, sredstvo 170 za dovod gasnog medijuma u komoru 142 ležaja igra ulogu pumpe ili pokretača.

Kolo za gasni medijum detaljno je prikazano na slici 4. Gasni medijum N2se skladišti u rezervoaru 174 sa pritiskom gasa Pl. Pritisak gasnog medijuma se podešava na radni pritisak, naročito na pritisak koji je potreban u komori 142 ležaja, putem prigušivača 182. Gasni medijum zatim teče iz komore 142 ležaja u komoru 152 ustave preko dodatne komore 132 ustave ako je postavljena između njih i posle toga u element 160 za razdvajanje gasa kroz prolaz 136 valjka. Pritisak gasa P3 na ovoj lokaciji može da se razlikuje od pritiska gasa u komori 152 ustave i podešava se putem drugog prigušivača 163. Uzlazni vod 162 vodi u posudu 171, u kojoj se skuplja kontaminirani gasni medijum koji se vraća. Potrebno je pritisak gasa P3 u elementu 160 za razdvajanje gasa podesiti na višu vrednost nego što je pritisak gasa P4 u posudi 171 u formi jednog posebnog posrednog pritiska koji bi omogućio da se gas unutar elementa 160 za razdvajanje gasa penje u posudu 171 usled razlike u pritisku.

Posuda 171 i rezervoar 174 mogu zajedno da koriste kao posude za skupljanje za više kola za gas u formi zajedničkih elemenata. U ovom slučaju, potrebno je podesiti viši pritisak P3 u elementu za razdvajanje gasa nego u posudi 171 i u sklopovima ležajeva drugih valjaka koji u rastopljenom metalu mogu biti postavljeni na različitim dubinama. Posuda 171 je opremljena šahtom 9 radi čišćenja. Kolo za gas je zatvoreno vezom između posude 171 i rezervoara 174, i ova veza ima jedan filter 172 za čišćenje gasnog medijuma koji se vraća i pumpa 173 za pumpanje gasnog medijuma u rezervoar 174 i u celokupno kolo. Eventualni gubici gasa u kolu za gas dopunjavaju se iz gasne mreže, naročito iz azotne mreže, uređaja 100 za oblaganje potapanjem u rastopljen metal ili iz rezervoara 175 zalihe. Pritisak u posudi 171 i pritisak u rezervoaru 174 može se pratiti pomoću manometra M.

Slika 5 prikazuje treće izvođenje uređaja za oblaganje potapanjem u rastopljen metal prema pronalasku. Komora 132 ustave i element 160 za razdvajanje gasa su postavljeni između komore 142 ležaja sa ležajem 144 i tela 122 valjka. Komora 132 ustave je izvedena u obliku gnjuračkog zvona. Jedna indukciona zaptivka 137' je postavljena na kraju pregradnog zida 138 između komore 132 ustave i elementa 160 za razdvajanje gasa sa strane vrata. Ova indukciona zaptivka se u suštini sastoji od jednog indukcionog kalema sa provodnicima struje koji su koaksijalno namotani na vrat 124 valjka. Magnetno polje indukovano ovim provodnicima struje sprečava ulaz rastopljenog metala 200 u komoru 132 ustave iz elementa 160 za razdvajanje gasa. Pozivna oznaka x na slici 5 identifikuje nivo kupatila rastopljenog metala. Razmak Sp između indukcione zaptivke i vrata 124 valjka ograničava protok iz komore 132 ustave u element 160 za razdvajanje gasa.

Claims (20)

1. Uređaj (100) za oblaganje metalne trake rastopljenim metalom (200) potapanjem, sa posudom (110) za rastopljeni metal (200); valjkom (120) koji je potopljen u rastopljeni metal i služi za ugibanje ili stabilizovanje metalne trake u toku njenog prolaza kroz rastopljeni metal, gde se valjak sastoji od tela (122) valjka i vrata (124) valjka; ustavom (130) koja okružuje vrat (124) valjka jednom komorom (132) ustave; i sa sredstvom (170) za dovod gasnog medijuma (N2) pod pritiskom u komoru (132) ustave radi zaptivanja komore ustave u odnosu na rastopljeni metal (200), naznačen time, što je ustava sa komorom (132) ustave potopljena u rastopljen metal (200); i što je komora (132) ustave izvedena u obliku gnjuračkog zvona sa ispustom (134) u obliku otvorenog kanala koji se potapa u rastopljeni metal (200) i otvoren je u odnosu na njega.

2. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 1,naznačen time, što je jedna komora (142) ležaja sa ležajem (144) na vratu (124) valjka radi držanja vrata valjka na nosaču (105), gde je komora (142) ležaja izvedena tako da u pogledu gasnog medijuma (N2) komunicira sa komorom (132) ustave.

3. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 2,naznačen time, što je jedan pogonski uređaj postavljen u komori (142) ležaja da bi okretao vrat valjka a time i telo valjka.

4. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 2 ili zahtevu 3, naznačen time, što se komora ležaja podudara sa komorom ustave ili je izvedena posebno od nje, gde, u ovom drugom slučaju, komora (132) ustave je postavljena između komore (142) ležaja i tela (122) valjka.

5. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je bar jedna dodatna ustava (150) sa dodatnom komorom (152) ustave koja okružuje vrat valjka (124) postavljena između komore ležaja i tela valjka.

6. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 5,naznačen time, što je jedna dodatna komora (152) ustave izvedena tako da u pogledu gasnog medijuma (N2) komunicira sa komorom (132) ustave ili sa komorom (142) ležaja ili sa komorom ustave i komorom ležaja.

7. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od zahteva 2 do 6, naznačen time, što je jedna ivična zaptivka (154) postavljena između dve susedne komore (132, 142, 152) i dozvoljava gasnom medijumu da protiče u bar jednom smeru protoka dok deluje kao odbojni ventil, naročito za rastopljeni metal, u suprotnom pravcu, ili što je jedan prstenasti razmak (136') obezbeđen između spoljnog prečnika vrata valjka i ivice otvora u zajedničkom zidu te dve komore kako bi se ostvario prolaz gasa.

8. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 7,naznačen -time, što je dodatna komora (152) ustave zatvorena u odnosu na rastopljeni metal (200) i za gasni medijum (N2) - osim za mesta curenja, na primer, u obliku prstenastog razmaka - i predstavlja jednu posudu (158) za skupljanje rastopljenog metala koji je eventualno ušao u dodatnu komoru (152) ustave kroz mesta curenja.

9. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od zahteva 5 do 7, naznačen time, što je zid (138) komore (132) ustave ili dodatne komore (152) ustave koji je izložen rastopljenom metalu (200) izveden fleksibilno, na primer, u obliku membrane, i što je ivica otvora u zidu prema vratu valjka izvedena u formi frikcione prstenaste zaptivke (139) koja je pritisnuta uz telo valjka (122) ili uz projekciju (123) vrata valjka u rastopljenom metalu paralelno sa osovinom valjka usled činjenice da je pritisak gasa u komori (132) ustave ili u dodatnoj komori (152) ustave viši nego što je pritisak u ambijentu.

10. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je jedna indukciona zaptivka izvedena radi zaptivanja prelaznog prostora između rastopljenog metala (200) i komore (132) ustave ili dodatne komore (152) ustave.

11. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od prethodndh zahteva, naznačen time, što je opremljen jednim elementom (160) za razdvajanje gasa radi sakupljanja gasnog medijuma (N2) koji je istekao iz jedne od komora (132, 142, 152) u rastopljeni metal.

12. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema zahtevu 11, naznačen time, što je opremljen jednim sistemom cirkulacije gasa, gde se gasni medijum (N2) sakupljen elementom (160) za razdvajanje gasa vraća u komore putem sredstva (170) za dovod.

13. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od zahteva 2 do 12, naznačen time, što su sredstva (170) za dovod gasnog medijuma s<i postavljena tako da se gasni medijum (N2) prvo uvodi u komoru (142) ležaja kako bi tekao oko ležaja (144) u komori ležaja pre nego što se pusti u komoru (132) ustave ili dodatnu komoru (152) ustave.

14. Uređaj (100) za oblaganje potapanjem prema jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je opremljen jednim kontrolnim kolom za regulisanje pritiska gasa, naročito da bi se održao konstantnim, u komori (132) ustave ili dodatnoj komori (152) ustave ili komori (142) ležaja, gde se pritisak gasa u bar jednoj od ovih komora prati pomoću manometra (M).

15. Postupak za rad uređaja (100) za oblaganje potapanjem sa valjkom (120) koji se sastoji od tela (122) valjka i vrata (124) valjka i sa bar jednom ustavom (130) koja okružuje vrat (124) valjka jednom komorom (132) ustave, i koji obuhvata sledeće korake: provođenje metalne trake kroz rastopljeni metal (200); ugibanje ili stabilizovanje metalne trake u rastopljenom metalu pomoću valjka (120); i dovođenje gasnog medijuma (N2) sa gasom pod pritiskom u komoru (132) ustave radi zaptivanja komore ustave u odnosu na rastopljeni metal (200);naznačen time,što se rastopljeni metal (200) bar delimično uklanja iz ispusta (134) u obliku otvorenog kanala komore (132) ustave u obliku gnjuračkog zvona, koja je potopljena u rastopljeni metal, pomoću pritiska gasa u komori ustave.

16. Postupak prema zahtevu 15, naznačen time, što je gasni medijum (N2) inicijalno uveden u komoru (142) ležaja da bi zatim potekao u bar jednu komoru (132, 152) ustave.

17. Postupak prema zahtevu 16, naznačen time, što gasni medijum (N2) ističe u rastopljeni metal (200) iz jedne od komora (152, 132) ustave i što se tamo sakuplja.

18. Postupak prema zahtevu 17, naznačen time, što se sakupljeni gasni medijum (N2) vraća u komoru (142) ležaja ili u jednu od komora (132, 152) ustave.

19. Postupak prema zahtevu 17 ili 18, naznačen time, što je zaptivka (139) u prelaznom prostoru između komore (132) ustave i rastopljenog metala (200) pritisnuta uz telo (122) valjka ili uz projekciju (123) vrata valjka izvesnom silom paralelno sa osovinom valjka usled pritiska gasa u komori ustave

20. Postupak prema zahtevu 17, naznačen time, što se ukrsna glava (103) sa potopivim valjkom može izdići iz kupatila cinka i spustiti u njega putem naprave (102, 104) za dizanje kako bi se osiguralo ravnomerno potapanje komora ustave koje su sa donje strane otvorene u kupatilo cinka.