RS52516B - Naprava za pridržavanje lestvica - Google Patents

Abstract

Naprava za pridržavanje lestvica u uopšteno vertikalno izvedenom oknu (7), kao što je na primer šaht, ima: bar jedan nosač (3) za osiguranje lestvica (2) u blizini njihovog gornjeg završetka u oknu (7); bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje lestvica (2) na nekom rastojanju od unutrašnjeg zida (4) okna (7) i bar jedan izdužen deo (6) konstruisan tako da se postavlja duž unutrašnjeg obima okna (7) tako da obrazuje prsten, ili bar deo prstena, radi osiguranja bar jednog nosača (5, 105) za pozicioniranje na unutrašnjem zidu (4) okna (7), naznačen time, stoje izduženi deo elastičan, koji zahvaljujući karakteristici elastičnosti, deluje silom u radijalnom pravcu, a u smeru ka unutrašnjem zidu (4) i na taj način sam sebe pri teže u položaju uz zid radi održavanja izduženog dela (6) u njegovom položaju.Prijava sadrži još 17 patentnih zahteva.

Description

NAPRAVA ZA PRIDRŽAVANJE

LESTVICA

Predmetni pronalazak se odnosi na napravu za jednostavno postavljanje i stabilno pridržavanje lestvica u u osnovi vertikalnom oknu, na primer u šahtu, kao i na postupak za postavljanje elastičnog izduženog dela koji se koristi kod ovakve naprave. Pronalazak se naročito bavi napravom za jednostavno postavljanje lestvica i stabilno pridržavanje lestvica kod koje je oštećenje unutrašnjeg zida okna ili šahta usled montaže elemenata za pričvršćivanje svedeno na minimum.

Naprava za pridržavanje lestvica u u osnovi vertikalnom oknu je poznata u praksi. Lestvice se postavljaju u vertikalna okna radi obezbeđivanja pristupa do na primer kanalizacionog sistema, rezervoara vode, cevi za transport gasa itd.

Naprave za pridržavanje lestvica uobičajeno imaju veći broj nosača, koji su postavljeni na zid, na primer pomoću vijaka učvršćenih u izbušene otvore u unutrašnjem zidu ili pomoću kuka predviđenih na predfabrikovanim elementima za konstrukciju okna. Nedostatak poznatih naprava je narušavanje konstruktivne celovitosti zida, što može rezultovati oštećenjem zida i curenjem kroz zid. Pored toga, postavljanje nosača na zid zahteva rad koji oduzima mnogo vremena, dok se postavljanje predfabrikovanih nosača ne može naknadno podešavati, kada su jednom postavljeni na svoje mesto.

Da bi se prevazišao ovaj problem predviđene su naprave za vešanje lestvica u okno, koje osiguravaju samo gornji završetak lestvica nosačima pričvršćenim za zid. Donji završetak lestvica nije pričvršćen, ali se održava na rastojanju od zida odstojnicima koji naležu na zid. Mada ne remete konstruktivno jedinstvo donjeg dela okna, ova rešenja ne obezbeđuju stabilno postavljene lestvice. Pošto donji završetak lestvica nije osiguran na zid, lestvice se mogu ponašati kao klatno kod koga gornji kraj predstavlja zglob (šarku).

Usled težine osobe koja se penje lestvicama, lestvice se mogu pomerati ka zidu i od zida ili se ljuljati kao klatno duž zida. Iz tih razloga, nosači koji drže lestvice mogu biti izloženi jakim silama u vertikalnom pravcu, koje mogu oštetiti nosače i/ili zid na koji su nosači pričvršćeni.

Osim toga, osoba koja se penje po lestvicama može osećati nesigurnost ili može izgubiti ravnotežu i pasti, jer se donji deo lestvica kreće relativno u odnosu na zid.

DE 298 11997 Ul, koji se smatra najbližim stanjem tehnike, opisuje napravu za pridržavanje lestvica u u osnovi vertikalnom oknu. Naprava ima šireći (ekspandibilni) prsten i napravu za širenje koja se koristi za stezanje širećeg prstena u oknu.

Predmet pronalaska je da obezbedi napravu koja pridržava lestvice u generalno vertikalnom oknu, pri čemu su eliminisani gore navedeni nedostaci ili se javljaju u znatno smanjenom obimu.

Prema prvom predmetu ovog pronalaska to je postignuto obezbeđivanjem naprave za pridržavanje lestvica prema prvom patentnom zahtevu.

Za razliku od prethodne prakse i konstrukcija, predmetni pronalazak pruža napravu za stabilno pridržavanje lestvica uz minimalna oštećenja zida okna, kao što je npr. šaht. Pored toga predmetni pronalazak daje postupak za brzo i jednostavno postavljanje elastičnog izduženog dela za napravu prema pronalasku.

Naprava prema pronalasku ima bar jedan nosač za osiguranje lestvica na njihovom gornjem završetku u oknu; bar jedan nosač zapozicioniranje lestvica na nekom rastojanju od unutrašnjeg zida okna i bar jedan elastični izdužen deo radi osiguranja bar jednog nosača za pozicioniranje na unutrašnjem zidu okna.

Lestvice se pridržavaju u vertikalnom pravcu bar jednim nosačem, koji je postavljen blizu gornjeg završetka okna, na primer na gornjem obodu okna ili na unutrašnjem zidu. Donji deo lestvica je osiguran pomoću jednog ili više nosača za pozicioniranje.

Bar jedan nosač zapozicioniranje održava lestvice na rastojanju od unutrašnjeg zida, i on sprečava lestvice da se odmaknu od unutrašnjeg zida prema centru okna i/ili da se ljuljaju poput klatna duž zida.

Nosači za pozicioniranje su osigurani na površini zida pomoću elastičnog izduženog dela, kakvi su na primer traka ili struna, i koji su konstruisani tako da se postave duž unutrašnjeg obima okna obrazujući prsten ili bar deo prstena, koji zahvaljujući svojoj elastičnosti prenosi silu u radijalnom pravcu ka unutrašnjem zidu radi zadržavanja elastične trake u njenom položaju. Stoga, nosači za pozicioniranje stabilno održavaju položaj lestvica i sprečavaju njihovo pomeranje ka centru okna ili ponašanje poput klatna.

Kada izduženi deo nije postavljen, tj. u stanju kada nema opterećenja, može imati poluprečnik krivine koji je relativno veliki u poređenju sa poluprečnikom krivine površine unutrašnjeg zida okna. Osim toga, kada nije pod opterećenjem izduženi deo može biti pravolinijskog oblika.

Savijanjem izduženog dela u prsten ili spiralu sa poluprečnikom manjim od poluprečnika okna, izduženi deo se može postaviti u okno. Nakon toga, izduženom delu u obliku prstena se dozvoljava da se proširi i nasloni po obimu na unutrašnji zid. Izduženi deo deluje silom u radijalnom pravcu na površinu zida i tako sam sebe steže u položaj uz zid. Trenje između izduženog dela i površine zida sprečava da prsten napusti svoj položaj i da padne.

Pošto izduženi deo sam sebe pri teže u fiksiran položaj, deo ne mora biti osiguran pomoću, primera radi, vijaka ili kuka montiranih na zidu. Iz tih razloga zid zadržava svoje konstruktivno jedinstvo.

Takođe, izduženi deo i nosači za pozicioniranje mogu biti postavljeni bez upotrebe teških uređaja kao što su bušilice, što je naročito pogodno, jer okna kao što su šahtovi uobičajeno nemaju mnogo prostora za manipulisanje od strane rukovaoca, a naročito za rukovanje teškim uređajima i montažu lestvica.

Pored toga, izduženi deo i nosače za pozicioniranje nije potrebno osigurati na zidu, pa je montaža relativno laka i može se završiti za kratko vreme. Takođe, naprava prema pronalasku se može lako demontirati bez zaostalih otvora ili kuka na donjim delovima okna.

Prema sledećem izvođenju, pronalazak predviđa okno, na primer šaht, koji ima unutrašnji zid sa bar jednim žlebom, koji se pruža po obimu i služi za sprezanje sa izduženim delom. Kada se izduženi deo postavi u žleb, bočni zidovi žleba obezbeđuju dodatno pridržavanje izduženog dela i sprečavaju pomeranje u vertikalnom pravcu. Pogodno je da su širina izduženog dela i širina žleba u suštini iste, tako da žleb blokira prsten i sprečava pomeranje u vertikalnom pravcu.

Osim toga, pronalazak predviđa postupak za montažu elastičnog izduženog dela, koji se primenjuje u napravi prema pronalasku.

Ostale namene, izvođenja i razrade naprave prema pronalasku biće očigledni iz sledećeg opisa, u kome je pronalazak dalje objašnjen i protumačen na osnovu jednog primera izvođenja, uz pozivanje na slike.

Slika 1 je shematski pogled, delimično u preseku, konstrukcije okna (šahta) koje ima napravu za oslanjanje lestvica prema pronalasku.

Slika 2 je shematski, uvećan pogled nosača sa slike 1.

Slika 3 je shematski, uvećan pogled na nosače za pozicioniranje sa slike 1.

Slika 4 prikazuje prvu fazu postupka za montiranje elastičnog izduženog dela prema pronalasku u okno.

Slika 5 prikazuje drugu fazu postupka za montiranje elastičnog izduženog dela prema pronalasku u okno.

Slika 6 prikazuje treću fazu postupka za montiranje elastičnog izduženog dela prema pronalasku u okno.

Slika 7 je shematski uvećan pogled na alternativno izvođenje nosača za pozicioniranje koji ima venac.

Slika 1 prikazuje pogled, delimično u preseku, na konstrukciju okna 7, koja ima napravu 1 za pridržavanje lestvica 2 prema pronalasku. Prikazana naprava ima dva nosača 3 za pridržavanje lestvica 2 u vertikalnom pravcu, dva nosača 5 za pozicioniranje lestvica 2 na rastojanju od unutrašnjeg zida 4 okna 7, i jedan elastičan izduženi deo 6, naročito u obliku trake, koji služe za osiguranje bar jednog od nosača za pozicioniranje u položaju uz površinu unutrašnjeg zida 4 okna 7.

Svaki nosač 3 ima prvi završetak za pridržavanje lestvica 2 u oblasti gornjeg završetka u vertikalnom položaju i drugi završetak za osiguranje držanja lestvica za unutrašnji zid 4 okna. Oni su postavljeni uz unutrašnji zid blizu gornjeg završetka okna, koji je kod izvođenja sa slike u obliku koničnog dela 13.

Kod prikazanog izvođenja nosači 3 su izvedeni izjedna (integralno) sa koničnim delom 13 okna. Takav konični deo 13 može biti izrađen od termoplastičnog materijala livenjem pod pritiskom ili može biti obrazovan od metalnih delova zavarenih jedan za drugi. Kod alternativnog izvođenja nosači 3 mogu biti izvedeni kao posebni ili integralni delovi lestvica 2. Deo okna za postavljanje (montiranje) nosača može imati venac duž gornje kružne ivice unutrašnjeg zida okna. Takav venac može da obezbedi oslonu površinu na koju se nosači 3 mogu lako montirati, na primer tako što se na nosačima 3 predvide kuke, koje se kače na venac. Alternativno, takođe moguće je spajanje nosača 3 na zid okna, primera radi, pomoću drugih elemenata za ostvarivanje veze, kao što su vijci ili opremanjem nosača kukama koje se uklapaju u otvore izvedene na zidu okna ili u slučaju kada su nosači i okno bar delimično izrađeni od metala, kao što je čelik, zavarivanjem.

Pomenuto je da su prethodno izrađeni elementi koji obrazuju okno jednostavne i racionalne konstrukcije kako bi troškovi proizvodnje bili niski. I pored toga, završni element okna je uobičajeno posebne konstrukcije, koja ima elemente za prihvat poklopca za zatvaranje okna itd. Njegova složenija konstrukcija može lako biti adaptirana tako da, na primer, ima venac ili otvore za postavljanje nosača, pri čemu ne dolazi do povećanja ukupne cene elementa. Osim toga, tečnost uobičajeno ne dopire do gornjeg završetka okna, pa je ograničen rizik od curenja zbog postojanja otvora na ovom delu okna.

Svaki od nosača 5 za pozicioniranje lestvica 2 na odgovarajućem rastojanju od unutrašnjeg zida 4 ima prvi završetak 26 za spajanje sa lestvicama 2 ispod njihovog gornjeg završetka i drugi završetak 28 koji je konstruisan tako da se spaja sa izduženim delom 6 i postavlja na površinu unutrašnjeg zida 4 okna 7.

Prvi završetak 26 je prvenstveno konstruisan tako da ostvaruje kliznu vezu sa bočnom letvom lestvica 2, dopuštajući bar ograničeno vertikalno pomeranje poduprtih lestvica 2 u odnosu na nosač 5. Zbog toga je olakšano pozicioniranje elastične trake 6 i bar jednog nosača 5 zapozicioniranje u odnosu na lestvice 2. Na njihovom završetku, prvi završetak 26 može, primera radi, da ima elastičnu kuku 27, u obliku latiničnog slova C, koja može da se zategne oko bočne letve lestvica 2. Alternativno, nosač 5 se može, na primer, pokretno spojiti (veza u obliku šarke) ili postaviti na bočnu letvu tako da obrazuje integralni deo lestvica 2.

Drugi završetak 28 može radi ostvarivanja veze sa izduženim delom 6, primera radi, imati kuku ili klizač 29, kao što je prikazano na slici 3. Osim toga drugi završetak 28 može imati osloni obod 30 za naleganje na unutrašnji zid 4 okna. Pomenuti osloni obod 30 prvenstveno ima oblik koji odgovara obliku unutrašnjeg zida, tako da se nosač 5 za pozicioniranje može stabilno postaviti na zid 4. Kod prikazanog primera izvođenja osloni obod 30 ima zakrivljen oblik koji odgovara kružnom zakrivljenom obliku unutrašnjeg zida 4.

Osim toga, osloni obod 30 ili bar deo nosača 5, koji je u montiranom stanju stegnut između elastičnog izduženog dela 6 i unutrašnjeg zida okna, mogu imati izdužene dimenzije po obimu (obimu okna) kako bi se povećala kontaktna površina sa izduženim delom 6, a time i sila stezanja koja deluje na njega. Ovo može pomoći boljem učvršćivanju nosača 5 na unutrašnji zid okna i uz to može da spreči isklizavanje nosača 5 po uzdužnom pravcu, tj. njegovo zakretanje oko ose S, koja se proteže uglavnom paralelno u odnosu na bočne letve prikazane na slici 3.

Slika 7 prikazuje alternativno izvođenje nosača 105 za pozicioniranje prema pronalasku, pri čemu su odgovarajući elementi označeni odgovarajućim pozivnim oznakama uvećanim za 100. Alternativni nosač 105 za pozicioniranje je naročito pogodan za primenu na zidovima okna, koji imaju jednu ili više kružnih žlebova ili rebara. Nosač 105 ima prvi završetak 126 sa elementima za spajanje sa lestvicama 2, npr. elastičnu kuku 127 koja se može zakačiti oko bočne letve lestvica, i drugi završetak 128 sa elementima za pričvršćivanje izduženog dela 6, na primer klizača 118. Osim toga drugi završetak 128 ima osloni obod 130, koji je oblikovan tako da se može postaviti u žleb ili na rebro unutrašnjeg zida. Pogodno je da širina oslonog oboda 130 u suštini bude ista kao i širina žleba ili rebra, tako da u montiranom stanju obod 130 bude blokiran tj. da se ne može kretati u vertikalnom pravcu ili zakretati (oko centralne linije M). Uz to, osloni obod 130 može imati iste pogodnosti kao i gore opisani osloni obod 30.

Nosač 105 za pozicioniranje može imati i bar jedan pomoćni osloni obod 132A, 132B koji se proteže uglavnom paralelno u odnosu na osloni obod 130 i na određenom rastojanju od njega, tako da se prilikom naleganja, u montiranom stanju unutrašnji zid nalazi iznad, odnosno ispod žleba. Zahvaljujući tako izvedenim pomoćnim oslonim obodima 132A, 132B sprečeno je zakretanje nosača za pozicioniranje oko ose koja se proteže uglavnom paralelno unutrašnjem zidu, i u osnovi normalno na centralnu liniju M. U skladu sa tim nosač 105 se može nasloniti na unutrašnji zid na vrlo stabilan način uprkos tome (ili zahvaljujući tome) što površina ima žlebove.

Središnji deo 25, 125 nosača 5, 105 za pozicioniranje, koji povezuje prvi i drugi završetak, može biti izveden u obliku mreže (kao što je prikazano na slici 3) ili može da ima poprečni presek u obliku latiničnog slova H (kao što je prikazano na slici 7). Poslednje navedena konstrukcija može da doprinese otpornosti nosača na uvijanje i krutosti na savijanje i na taj način može da pomogne boljoj otpornosti na sile i momente koji deluju na nosač u toku upotrebe. Naravno poprečni presek može biti i drugog oblika kao što je cevasti ili u obliku latiničnih slova C, I, T ili L.

Središnji deo 25, 125 i drugi završetak 28, respektivno 128, su u montiranom stanju tako uravnjeni da centralna linija M pomenutog središnjeg dela 25, 125 sa unutrašnjim zidom 4 okna gradi opružen ugao. Rezultat ovoga može biti bolja nosivost nosača 5, 105.

Pored toga, pogodno je da oblik i dimenzije gore opisanih nosača 5, 105 budu takve da lestvice 2, kada su montirane, budu vertikalne i/ili paralelne u odnosu na zid okna.

Nosači 5, 105 za pozicioniranje ne služe samo kao odstojnici koji drže lestvice 2 na rastojanju od zida 4 okna 7, nego da zajedno sa trakom 6 zadržavaju lestvice 2 od kretanja u suprotnom smeru, tj sprečavaju njihovo odmicanje od zida 4 ili njihovo ljuljanje duž zida. Iz tih razloga su lestvice stabilno postavljene. Pomeranje lestvica u odnosu na unutrašnji zid zbog penjanja radnika po lestvicama je smanjeno na minimum.

Na prikazanom izvođenju, elastični izduženi deo 6 ima oblik trake, sa dužinom koja dopušta pozicioniranje duž unutrašnjeg kružnog luka okna 7, tako da obrazuje bar deo kružnog prstena.

Prema prikazanom izvođenju traka 6 može imati dužinu koja u suštini odgovara obimu okna, kako bi se formirao prsten po ćelom obimu okna tako da prvi i drugi završetak trake 6 čeono naležu.

Traka 6, kada nije postavljena u okno, nego je u neopterećenom stanju može imati poluprečnik ili luk koji nisu veći od radijusa, odnosno luka zida 4 okna 7 u koji treba da bude postavljena. Kod alternativnog izvođenja neopterećena traka može da ima beskonačni radijus ili luk, tj. traka može biti pravolinijska.

Kada je traka 6 postavljena u okno 7 duž unutrašnjeg obima okna, prvi završetak 8 i drugi završetak 9 trake 6 međusobno čeono naležu i traka 6 obrazuje prsten. Kada je traka u upotrebi prsten ima radijus ili luk koji je skoro jednak radijusu ili luku unutrašnjeg zida. Zahvaljujući elastičnosti trake 6 prsten prenosi silu u radijalnom pravcu na unutrašnji zid 4. Ta sila koja deluju po radijalnom pravcu drži traku 6 u svom položaju i omogućava osiguranje bar jednog nosača 5 za pozicioniranje na površini unutrašnjeg zida 4 okna 7.

Kod sledećeg izvođenja, dužina trake u stanju kada ne nosi opterećenje može biti malo veća nego kružna kontura okna. Kada se pod dejstvom sile od trake obrazuje prsten i ona montira u okno prvi i drugi završetak naležu jedan na drugi. Iz tih razloga je traka po dužini opterećena i na pritisak. Sile opterećenja na pritisak obezbeđuju i sile po radijalnom pravcu, kao dodatak radijalnim silama koje su već prouzrokovane savijanjem trake u prsten, i one dodatno osiguravaju prsten u njegovom položaju.

Slike 4-6 prikazuju, jednu za drugom, faze postupka montaže trake 6 prema pronalasku u prolaz, naročito okno 7.

U prvoj fazi izduženi deo, naročito elastična traka 6, se povezuje sa bar jednim nosačem 5, 105 za pozicioniranje. Traka 6 se savija u prsten postavljanjem prvog završetka 8 trake na suprotni, drugi završetak 9 trake, kao što je prikazano na slici 4. Prečnik prstena obrazovanog od trake 6 se lako može podešavati pomeranjem jednog od završetaka 8, 9 duž trake. Iz tih razloga radijus prstena se podešava sve dok ne bude značajno manji od prečnika okna 7, tako da se savijena traka može lako pozicionirati u unutrašnjost okna.

Kada se traka ispravno pozicionira u okno 7 dozvoljava se da se prsten širi zahvaljujući svojoj elastičnosti, tako da sam sebe pritiska, tj. dolazi do pritiskanja elastičnog izduženog dela na unutrašnji zid okna.

Kod izvođenja prikazanog na slikama 4-6, dužina trake 6 u neopterećenom stanju je neznatno veća od kružne konture okna 7. Iz tih razloga, nakon širenja prstena dolazi do blagog preklapanja završetaka 8, 9. Jedan završetak 8, 9, npr. završetak koji se preklapa na centralnom delu prstena, se savija ka unutrašnjosti i pozicionira na drugi završetak 8, 9 obrazujući odsečak 15 trake 6 koji je izbočen ka centru prstena, kao što je prikazano na slici 5. Prilikom prenošenja pritiska u radijalnom pravcu isturen odsečak 15 elastične trake 6 ne naleže u položaju uz unutrašnji zid 4 okna 7, kako bi se formirao prsten.

Elastična traka 6 sada naleže u celosti na površinu unutrašnjeg zida 4 okna 7, kao što je prikazano na slici 6. Osim toga traka 6 je izložena pritisku u uzdužnom pravcu, čime se povećava ukupna sila koja priteže traku unutar okna 7.

Pošto su oba završetka 8, 9 elastične trake 6 postavljena čeono, sprečeno je klizanje završetaka po unutrašnjosti zida u pravcu obima i u smeru jedan ka drugom ili jedan od drugog.

Nosač 5, 105 za pozicioniranje može se postaviti pre ili posle širenja prstena klizanjem po dužini izduženog dela. Kod alternativnog izvođenja, nosač 5, 105 za pozicioniranje može biti tako konstruisan tako da spaja izduženi deo 6, npr. kukama, nakon što je postavljen duž okna.

Naprava prema pronalasku može imati spojku, na primer u obliku čaure 10, kao što je prikazano na slikama 4-6, koja može da klizi po bar jednom delu elastične trake, radi pozicioniranja prvog završetka elastične trake 6 u odnosu na drugi završetak 9 elastične trake. Čaura fiksira dva završetka, jedan u odnosu na drugi. Kod alternativnog primera izvođenja spojka može biti deo bar jednog nosača 5 za pozicioniranje.

Kod sledećeg izvođenja pronalaska okno 7, uglavnom vertikalni šaht, ima bar jedan unutrašnji zid, sa izvedenim žlebovima 14, koji se pružaju kružno i služe sa sprezanje sa elastičnom trakom 6 i jednim ili više nosača 105 za pozicioniranje, kao što je opisano uz pozivanje na sliku 7. Kada se elastična traka 6 postavi u žleb 14, bočni zidovi žleba obezbeđuju dodatno pridržavanje trake protiv pomeranja u vertikalnom smeru. Isto važi i za osloni obod 130 nosača 105 zapozicioniranje. Pogodno je da žleb 14 ima širinu, koja je u suštini jednaka širini elastične trake 6, tako da žleb blokira elastičnu traku u odnosu na pomeranje u vertikalnom pravcu. Predviđanjem žleba 14 traka 6 se može jednostavno postaviti u okno 7. Kod prikazanog izvođenja okno 7 ima veći broj žlebova 14, koji obrazuju izbrazdanu površinu 16. Iz tih razloga, trake 6 se mogu postaviti lako postaviti. Osim toga trake se mogu postaviti na različitim visinama.

Nosač 3 može da ima kuku 11 za podupiranje lestvica 2 i elastični pipak 12 koji je predviđen radi ograničavanja pomeranja lestvica 2 kada su lestvice postavljene na kuku 11.

Elastični pipak je postavljen na otvoren završetak kuke 11. Prenošenjem sile na elastični pipak 12, on se može iz zavorenog stanja prevesti u otvoreno stanje. Kada sila prestane da deluje elastični pipak se vraća u položaj zatvorenog stanja. Ovo poslednje navedeno stanje je prikazano na slici 3. Pritiskanjem lestvica na pipak, da bi se one postavile na kuku, pipak se pomera u otvoren položaj. U tom položaju pipak dopušta pristup kuki za postavljanje lestvica. U zatvorenom položaju elastični pipak sprečava ispadanje lestvica iz kuke. Kada su lestvice jednom postavljene u kuku, one se mogu skloniti samo u slučaju kada se pipak prvo pomeri u otvoren položaj i na taj način je sprečeno slučajno otkačivanje lestvica. Osim toga, predviđanjem nosača 3, koji ima takav elastičan pipak, lestvice se brzo i lako mogu postaviti na nosač uz minimalni rizik da se slučajno otkače. Kuka i pipak mogu biti izrađeni izjedna, na primer od plastike kao što je PVC, PE ili PP. Kod alternativnog izvođenja, pipak može biti izrađen od relativno krutog materijala spojenog sa kukom pomoću šarke i može imati oprugu radi vraćanja pipka u položaj kada blokira lestvice.

Primećeno je da naprava prema pronalasku može da se koristi za nošenje cevi ili creva u oknu. Pored toga naprava se takođe može koristiti u kombinaciji sa oknima koja imaju primera radi ovalni poprečni presek.

Elastična traka prema pronalasku može biti izrađena od plastike, na primer od PVC-a ili PP-a. Mogu se koristiti i drugi materijali koji imaju osobinu elastičnosti.

Kod prikazanog izvođenja elastični izduženi deo ima pravougaoni poprečni presek. U položaju kada je montiran naleže svojom ravnom stranicom na površinu unutrašnjeg zida. Relativno velika kontaktna površina dobijena pravougaonim poprečnim presekom dovodi do velikog trenja između elastične trake i površine okna, što sprečava lako isklizavanje trake iz njenog položaja.

Da bi se povećalo trenje između elastične trake 6 i površine zida, površina trake može biti izvedena kao rapava površina. Između trake i zida se takođe mogu postavljati umeci kao što su listovi rapavog materijala da bi se obezbedilo dodatno trenje.

Izduženi deo može imati poprečni presek koji nije pravougaonog oblika, kao što je elipsasti, u obliku latiničnog slova T, a takođe se mogu koristiti šupalj ili kružni poprečni presek. Osim toga poprečni presek elastičnog izduženog elementa može biti konstruisan tako da se spreže sa žlebom unutrašnjeg zida. Na primer i žleb i izduženi deo mogu imati trougaoni poprečni presek, tako da kada je montiran izduženi deo čvrsto naleže u žleb. Stručnjak može izabrati poprečni presek naročitih dimenzija prema veličini okna i silama koje su potrebne da osiguraju položaj lestvica.

Kod sledećeg izvođenja bočne letve lestvica ne dodiruju podlogu. Nosači 3 su konstruisani tako da nose punu težinu lestvica i bar jedne osobe koja se po njima penje. Iz tih razloga ne postoje rizici od oštećenja bočnih letvi lestvica na dnu okna.

U okviru predmetnog pronalaska mogu se zamisliti mnogi primeri izvođenja koji ilustruju pronalazak, a koji su različiti od gore opisanih primera. Na primer, mogu se postaviti dve ili više elastičnih traka, jedna iznad druge, tako da pri tome obrazuju koncentrične prstenove, i da pri tome obezbeđuju dodatnu silu za osiguravanje prstena u njihovom položaju.

Takođe se pojedini elementi mogu izraditi izjedna, na primer, nosači i/ili nosači za pozicioniranje mogu biti izrađeni izjedna sa lestvicama.

Kod još jednog izvođenja pronalaska dužina trake može da se povećava do unutrašnjeg obima okna i traka može na oba svoja kraja imati veći broj malih otvora. Preklapajući završeci se mogu osigurati postavljanjem kratkih čepova ili sličnih elemenata u dva preklapajuća otvora.

Takođe je moguće da se najednom završetku trake izvede fiksirana spojka, a na drugom kraju trake da se izvedu mali otvori.

Alternativno, jedna završna površina izduženog dela može imati jedan ili više ispusta, kao što su čivije, dok druga površina može imati jedan ili više odgovarajućih udubljenja, da bi se obezbedila veza sprezanjem.

Reference navedene u opisu

Lista referenci navedena od strane podnosioca služi samo za informisanje čitaoca. Ona nije deo evropskog patentnog dokumenta. Mada je lista sastavljena sa velikom pažnjom, greške ili propusti se ne mogu isključiti i EPO ne preuzima nikakvu odgovornost u vezi sa tim.

Patentni dokumenti navedeni u opisu

•DE2981 1997 Ul

Claims (18)

1. Naprava za pridržavanje lestvica u uopšteno vertikalno izvedenom oknu (7), kao što je na primer šaht, ima: bar jedan nosač (3) za osiguranje lestvica (2) u blizini njihovog gornjeg završetka u oknu (7); bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje lestvica (2) na nekom rastojanju od unutrašnjeg zida (4) okna (7) i bar jedan izdužen deo (6) konstruisan tako da se postavlja duž unutrašnjeg obima okna (7) tako da obrazuje prsten, ili bar deo prstena, radi osiguranja bar jednog nosača (5, 105) za pozicioniranje na unutrašnjem zidu (4) okna (7), naznačentime,stoje izduženi deo elastičan, koji zahvaljujući karakteristici elastičnosti, deluje silom u radijalnom pravcu, a u smeru ka unutrašnjem zidu (4) i na taj način sam sebe priteže u položaju uz zid radi održavanja izduženog dela (6) u njegovom položaju.

2. Naprava prema zahtevu 1, pri čemu izduženi deo (6) ima takvu dužinu da, dok je elastični deo (6) postavljen duž unutrašnjeg obima okna (7), prvi završetak (8) i drugi završetak (9) elastičnog dela (6) naležu čeono jedan na drugi i deo (6) je opterećen na pritisak po svojoj dužini.

3. Naprava prema zahtevu 1 ili 2, ima i spojku (10) za pozicioniranje prvog završetka (8) elastičnog dela (6) u odnosu na drugi završetak (9) elastičnog dela (6).

4. Naprava prema zahtevu 3, pri čemu je spojka (10) izvedena u obliku čaure (10), gde čaura (10) može da klizi po bar jednom odsečku elastičnog dela (6).

5. Naprava prema jednom od prethodnih zahteva, gde bar jedan nosač (3) ima kuku (11) konstruisanu za pridržavanje lestvica (2), bar u vertikalnom položaju.

6. Naprava prema zahtevu 5, gde bar jedan nosač (3) ima elastični pipak (12) konstruisan tako da ograničava kretanje lestvica (2) kada su lestvice (2) postavljene u kuku (11).

7. Naprava prema bilo kojem od prethodnih zahteva, gde bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje ima elemente za sprezanje sa izduženim delom, kao što su klizač ili kuka.

8. Naprava prema bilo kojem od prethodnih zahteva, gde bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje ima elemente za ostvarivanje klizne veze sa bočnom letvom lestvica.

9. Naprava prema bilo kojem od prethodnih zahteva, gde bar jedan završetak bar jednog nosača (5, 105) za pozicioniranje odgovara obliku unutrašnjeg zida okna uz koji je navedeni završetak postavljen u montiranom stanju.

10. Naprava prema zahtevu 9, gde bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje ima završni odsečak koji je oblikovan za korišćenje na unutrašnjem zidu sa žlebovima, pri čemu u montiranom stanju deo navedenog završnog odsečka naleže u deo zida sa žlebom i deo završnog odsečka naleže na susedni deo zida, pogodno na naspramne stranice žleba.

11. Naprava prema bilo kojem od prethodnih zahteva, gde se bar jedan nosač (5, 105) za pozicioniranje spreže sa donjim delom lestvica (2).

12. Okno (7) koje ima napravu (1) prema bilo kojem od prethodnih zahteva.

13. Okno (7) prema zahtevu 12, gde je nosač (3) postavljen na zid na gornjem , pogodno koničnom delu (13) okna (7).

14. Okno (7) prema zahtevu 12 ili 13, gde je nosač (3) izrađen izjedna sa gornjim, pogodno konično izvedenim delom (13) okna (7).

15. Obio (7) prema jednom od zahteva 12, 13 ili 14, gde unutrašnji zid (4) ima bar jedan žleb (14), i gde se navedeni žleb proteže po obimu okna i ima širinu koja je u suštini jednaka sa širinom elastičnog dela (6) radi sprezanja sa elastičnim delom (6).

16. Okno (7) prema zahtevu 11, gde unutrašnji zid (4) ima veći broj žlebova (14) i gde je izveden kao izbrazdana površina.

17. Postupak za montažu elastičnog izduženog dela (6) za primenu za napravu prema zahtevu 1 u oknu (7), gde postupak obuhvata: savijanje elastičnog izduženog dela (6) u prsten, tako što se prvi završetak (8) izduženog elastičnog dela (6) postavlja preko naspramnog drugog završetka (9) izduženog elastičnog dela (6); podešavanje prečnika prstena pomeranjem završetaka (8, 9) po izduženom elastičnom delu (6) sve dok prečnik prstena ne bude manji od prečnika okna (7) tako da se savijeni elastični izduženi deo (6) može lako postaviti u okno (7); postavljanje elastičnog izduženog dela (6) u okno (7); i širenje prstena zahvaljujući njegovoj elastičnosti kako bi se izduženi elastični deo (6) zategao u položaju uz unutrašnji zid okna (7).

18. Postupak prema zahtevu 17 za montažu izduženog dela (6), čija je dužina u neopterećenom stanju neznatno veća od kružnog obima okna (7), obuhvata: savijanje jednog završetka (8, 9) izduženog elastičnog dela (6) ka unutrašnjosti radi njegovog postavljanja uz suprotni završetak (8, 9), obrazovanje odsečka (15) elastičnog izduženog dela (6) koji je ispupčen ka centru prstena; i prenošenje sile pritiska u radijalnom pravcu ka ispupčenom odsečku (15) da bi se odsečak pričvrstio uz unutrašnji zid (4) okna (7) i obrazovao prsten.