RS52841B - Postupak za obradu materijala koji sadrže likina vlakna - Google Patents

Abstract

Postupak za obradu materijala koji sadrže likina vlakna koji uključuje omekšavanje materijala. njegovo smeštanje u vodenu sredinu. hidrodinamičku obradu materijala i vadenje poslednjeg iz vodene sredine, naznačen time što se hidrodinamička obrada materijala izvodi sukcesivno u dva režima: prvi, u neprekidnom režimu udarom hidrodinamičkog talasnog polja. a zatim u pulsnom režimu udarno talasnim udarom, gde je amplituda pritiska pozitivne talasne faze u neprekidnom režimu manja od amplitude pritiska pozitivne faze talasa u pulsnom režimu.Prijava sadrži još 7 patentnih zahteva.

Description

Oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi

Ovaj pronalazak odnosi se na tekstilnu industriju, naročito na postupke za obradu materijala koji sadrže likina vlakna, npr., vlakna lana, konoplje, koprive, jute, i drugih.

Stanje tehnike

Postupak za obradu materijala koji sadrže likina vlakna je poznat (RU 2280720, Internacionalna klasa D01B1/10, D01G21/100, objavljen 27. 07. 2006. godine) i obuhvata omekšavanje materijala, njegovo smeštanje u vodenu sredinu, hidrodinamičku obradu materijala, a zatim vađenje obrađenog materijala iz vodene sredine, gde je hidrodinamički udar na materijal izveden u pulsnom režimu od strane izvora elektropulsnog ( elektrohidrauličnog) pražnjenja u tečnost kako bi se dobio kotonin.

Nedostatak tog poznatog postupka, u kojem se kotonizacija izvodi direktno elektrohidrauličnim postupkom, je relativno niska efikasnost obrade, što dovodi do povećanja potrošnje energije za obradu, gde je poslednje navedeno direktno povezano sa brojem pražnjenja iz izvora elektropulsnog udara.

Najrelevantniji za predloženi postupak u pogledu tehničkog sadržaja i dobijenog rezultata jeste postupak za obrađivanje materijala koji sadrže likina vlakna (vlakna lana) (RU 2246564, Internacionalna klasa D01B1/42, D06B3/00, objavljen 20.02.2005. godine) koji obuhvata omekšavanje materijala, njegovo smeštanje u vodenu sredinu, hidrodinamičku obradu vodene mešavine materijala i njegovo vađenje iz vodene sredine, gde je izvedeno hidrodinamičko obrađivanje u pulsnom režimu pomoću pražnjenja varnicom u tečnost upotrebom hidrodinamičkih komponenti pomenutog pražnjenja: udarni talas, ultrazvuk. Kako bi se povećala efikasnost pražnjenja, postupak upotrebljava tečnost za pranje do procesiranja i tečnost za kvašenjem i pranje kako bi se smanjila specifična provodljivost vodene sredine kada se izvode pražnjenja.

Nedostatak ovog postupka jeste da se hidrodinamički udar udarnog talasa izvodi jednom vrstom udarnog izvora u jednoj vrsti elektropulsnog pražnjenja u tečnost.

Značajna količina energije potrošena je u početnoj fazi hidrodinamičke obrade na uništavanju unutrašnjeg dela (ligninski deo kao otpad) kao i spoljašnjeg dela (spoljašnja opna, kutikula, kora) elemenata stabljike, i tek nakon toga je kotonizacija (odvajanje vlakana spojenih pektinom) izveden direktno. Prema tome, energija udara udarnog talasa potrošena je direktno samo na kotonizaciju u poslednjoj fazi obrade, a to ima uticaj na kvalitet kotonina.

Šta više, u elektropulsnom raspadanju u mešavini "voda/vlakno" nakon kanalne faze raspadanja sledeći osnovni faktori imaju uticaj na mešavinu, koji su prouzrokovani širenjem paro-gasnog mehura: hidraulična struja i poremećaj udarnog talasa, dok je formiranje udarnog talasa karakterisanog od strane elektrohidrauličnog efekta teško u mešavini "voda/vlakno" sa gustinom vlakana od ~ 1,5 g/cm<3>.

Kao posledica, pulsni poremećaj (u obliku prošeka između udarnog talasa i ultrazvuka) širi se po celoj mešavini, sa amplitudom pozitivnog dela talasa (zona kompresije) većom od amplitude negativnog dela talasa (zona evakuacije).

Shodno prirodi elektropulsnog udara, osnovni element u kotonizaciji jeste kratkotalasni pulsni udar, koji je najefikasniji posebno za obradu vlaknastih delova kratkog lanenog vlakna. U postupku hidrodinamičke obrade opisanog u RU 2246564, elementi vlakna čiji sastavni delovi imaju različite dimezije obrađeni su jednim i istim elektrohidrauličnim (elektropulsnim) udarom, što je takođe suštinski nedostatak postupka.

Detaljan opis pronalaska

Tehnički rezultat postupka prema ovom pronalasku jeste povećanje kvaliteta sa istovremenim smanjenjem potrošnje energije kotonizacije (što predstavlja dovođenje vlakana u stanje slično pamuku) od materijala koji sadrže likina vlakna, povećanje efikasnosti obrade i, samim tim, produktivnosti procesa.

Ovaj tehnički rezultat postignut je na sledeći način: Postupak za obradu materijala koji sadrže likina vlakna uključuje izvođenje omekšavanja materijala, njegovo smeštanje u vodenu sredinu, hidrodinamičku obradu mešavine "voda/vlakno", uklanjanje obrađenog vlakna iz vodene sredine, pri čemi se prema ovom pronalasku hidrodinamička obrada izvodi sukcesivno u dva režima: prvi, u neprekidnom režimu pomoću polja hidrodinamičkog talasa, a zatim u pulsnom režimu pomoću udara udarnog-talasa. Ovi režimi izvedeni su sa različitim amplitudama pritiska, tj., amplituda pritiska pozitivne faze talasa u neprekidnom režimu manja je od amplitude pritiska pozitivne faze talasa u pulsnom režimu.

Trajanje pozitivne faze talasa u neprekidnom režimu može biti duže od trajanja pozitivne faze talasa u pulsnom režimu.

U neprekidnom režimu hidrodinamička obrada može biti izvedena u centimetarskom opsegu talasne dužine, dok se u pulsnom režimu može izvesti u milimetarskom opsegu talasne dužine.

Hidrodinamička obrada u neprekidnom režimu može se izvesti upotrebom ultrazvučnog izvora, dok se u pulsnom režimu može izvesti upotrebom izvora elektropulsnog pražnjenja u tečnost.

Hidrodinamička obrada u neprekidnom i pulsnom režimu može biti izvedena u različitim vodenim sredinama.

Nakon hidrodinamičke obrade u pulsnom režimu upotrebom izvora elektropulsnog pražnjenja u tečnost, može se izvesti dodatna obrada u neprekidnom režimu upotrebom ultrazvučnog izvora.

Pored toga, između omekšavanja materijala i njegovog smeštanja u vodenu sredinu, materijal može biti dodatno obrađen UHF zračenjem. Obrađivanje UHF zračenjem izvedeno je u neprekidnom režimu u frekvencijskom opsegu između 3 i 30 GHz.

Redosled procesa hidrodinamičke obrade upotrebom različitih vrsta izvora zavisi od specifičnosti fizike hidrodinamičkog udara različitih parametara na sredinu koja se obrađuje u obliku heterogene mešavine "voda/vlakno" kao i od razlike u efikasnosti udara koji zavisi od mesta uređaja i karakterizacije izvora udara. Zbog upotrebe različitih vrsta hidrodinamičkih izvora, efikasan rezultat obrade može se dobiti variranjem bilo mesta (količine) udara ili od talasnih karakterizacija hidrodinamičkog opterećenja.

Suštinski, početna faza hidrodinamičke obrade ima funkciju kvašenja vlakna dok se simultano odstranjuju rastvoreni delovi vlakna, prečišćavanja od nečistoća (soli, ostataka zemlje i si.), njegovog prečišćavanja od nepotrebnih elemenata vlakana (otpada) i slabljenja veza koje sprečavaju ubrzavanje kotonizacije (kutikule, spoljašnja opna, veze koje sadrže lignin i pektin). Ova faza kotonizacije zahteva određenu količinu vremena ( obično 3-8 minuta), a značajno je ubrzana (1,5-2 puta) upotrebom udara hidrodinamičkog talasa.

Neprekidni režim hidrodinamičke obrade udarom hidrodinamičkog talasa izvodi se pre pulsnog režima obrade pomoću udara udarnog talasa posebno kako bi se povećala efikasnost odvajanja heterogene mase, stavljajući kao prioritet udar na ligninski sadržaj u materijalu koji sadrže likina vlakna, budući da vlaknasti elementi "najveći" po veličini imaju najmanju stabilnost (u pogledu destrukcije) u odnosu na udare "+" i "-" tipa (koji se odnose na amplitude kompresije i ekspanzije talasa) bez karakteristike intervala ciklusa pulsnog hidrodinamičkog udara.

Amplituda pritiska pozitivne faze talasa u neprekidnom režimu izabrana je da bude manja od amplitude pritiska talasa u pulsnom režimu, kako bi se uzela u obzir načela "dimezije" i "netraumatičnog" u prisustvu fenomenske karakteristike jedino za materijale koji sadrže likina vlakna (npr., lanena vlakna) koja leži u povećavanju njihovih karakteristika jačine (~ od 40%) u vlažnom stanju u odnosu na suva lanena vlakna. Za odvajanje vlaknastih elemanata velikih dimenzija, poželjna amplituda pritiska vlakana mora biti manja od onog za obradu vlaknastih elemenata manjih dimezija. Zbog toga, sprovodi se načelo odabira udara koje se tiče amplitude pritiska za ligninske i fibrozne delove snopa lanenih vlakana.

Šta više, u ovom pristupu "netraumatičnog" načela (kada su vlakna u vlažnom stanju) uzimajući u obzir snopove vlakana primenjeni su različiti pritisci u neprekidnom i pulsnom režimu. Osim toga, broj ciklusa koji izvode negativnu fazu (mnogo više puta u neprekidnom režimu nego u pulsnom režimu) talasnog udara olakšava oslabljivanje veza (pre svega onih koje sadrže pektin) između osnovnih vlakana fibroznog dela snopova. Upravo iz ovog razloga, za efikasnu kotonizaciju (što je veće odvajanje osnovnih vlakana od snopa, to je veći kvalitet učinka procesa kotonizacije) amplituda pozitivne faze pritiska u pulsnom režimu prevazilazi (do suštinskog stepena) amplitudu udara i neprekidnom režimu. U pulsnom režimu hidrodinamički udar pozitivne amplitude dostiže vrednosti od 150-250 Mpa, a u neprekidnom režimu dostiže vrednosti od 8-12 Mpa.

Trajanje pozitivne faze talasa u neprekidnom režimu odabrano je duže nego trajanje pozitivne faze talasa u pulsnom režimu, kako bi se uzele u obzir dimenzije delova materijala koji se obrađuje, budući da se u prvoj fazi kotonizacije elementi većih dimenzija "odstranjuju" iz mešavine, a potom i u drugoj (završnoj) fazi kotonizacije.

Odabir ovakve razlike u trajanju talasa u potpunosti zavisi od izračunavanja razlike dimenzionalnih faktora fibroznog dela (10-25 um za osnovno vlakno) i ostataka ligninskog konstituenta stabljike (0,7-1,3 mm za debljinu stabljike od l-2mm).

U neprekidnom režimu hidrodinamička obrada izvedena jc u centimetarskom opsegu talasa, dok je u pulsnom režimu izvedena u milimetarskom opsegu talasne dužine, tako da se uzima u obzir uticaj podužnih, a naročito poprečnih talasa, koji se prostiru duž stabljike.

Poprečni talasi se ne šire u vodi, ali u hidrodinamičkoj obradi ovi talasi su stvoreni u elementima materijala koji se obrađuje. Budući daje prosečna dužina osnovnih vlakana~30mm, za efikasno slabljenje veza (a samim tim i odvajanje vlakana) neophodan je poprečan talas milimetarskog opsega, dok je za uništavanje značajno većih ostataka otpada neophodan i poprečni i podužni talas centimetarskog opsega. Tako, npr., kada su talasanja talasa prouzrokovana u vodenoj sredini sa dužinom podužnog talasa od -6,8 cm, dužina poprečnog talasa u snopu biće reda veličine od 3.2 cm, a u pulsnom naboju udarnog -talasa talasne dužine od~4,5 mm (u vodi), poprečni talasi su stvoreni u vlaknu talasne sa talasnom dužinom od~ 2mm. Uzimajući u obzir dimenzije dužina vlakna, takva talasna dužina najviše odgovara za oslabljivanje veza između vlakana. Vlakno nije samo izloženo udaru podužnog talasa

(amplitudnom naboju) već i poprečnom talasu (talasnom naboju).

Sta više, talasna dužina od 2 mm odabrana je tako da uzima u obzir nužnost vlakana koja se obrađuju sa minimalnim uzdužnim dimenzijama (npr., minimalna uzdužna dimenzija osnovnog vlakna lana je 2-2,5 mm).

Budući daje hidrodinamička obrada u neprekidnom režimu izvedena upotrebom ultrazvučnog izvora, a u pulsnom režimu izvedena upotrebom izvora elektropulsnog pražnjenja u tečnost, postaje moguće da se značajno poveća efikasnost obrađivačkog postupka pomoću "podele rada" : ultrazvuk za otklanjanje soli, otpadaka, masti, kutikula i si., a za početak odvajanja vlakana, kao i za ubrzavanje procesa kvašenja, odstranjivanje rastvorljivog dela vlakana, i elektropulsno pražnjenje u tečnost za smanjivanje vlakana, tj., dalje oslabljivanje veza koje sadrže pektin kao i mehaničkih veza između osnovnih vlakana u snopu.

Ultrazvučni udar takođe priprema vlakno za efikasni elektropulsni udar, značajno smanjujući specifičnu provodljivost mešavine "voda/vlakno", takođe otklanjanjem fizički vezanog vazduha od fibrozne mase.

Zahvaljujući dodatnoj obradi materijala korišćenjem ultrazvučnog izvora, koji je izveden u neprekidnom režimu nakon obrade korišćenjem izvora elektropulsnog pražnjenja u vodi, izvedeno je dodatno čišćavanje fibrozne mase od produkata erozije elektroda kao i orijentacije osnovnih vlakana za njihovu optimalnu raspodelu na radnu površinu uređaja za sušenje sa rotorom. Orijentacija vlakna značajno smanjuje potrošnju energije upravljanja opremom za sušenje, oslabljivanje i pripremanje vlakna kako bi se formirala nit.

Budući da suština kotonizacije leži u odvajanju osnovnih vlakana jednih od drugih zadržavajući njihovu celovitost na najvišem mogućem stepenu, ključni element za dobijanje kotonina visokog kvaliteta jeste oslabljivanje veza koje sadrže pektin, tj., onih veza koje izazivaju adheziju osnovnih vlakana u snopu kao i međusobnu adheziju snopova. Zbog obrade materijala (u pripremnoj fazi kotonizacije) sa UHF zračenjem između omekšavanja materijala i njegovog smeštanja u vodenu sredinu, preliminarno slabljenje vlaknastih veza koje sadrže pektin (čak do 8-12% kod lanenog vlakna) odvija se kroz apsorpciju UHF energije pomoću fizički vezane vode, i, shodno tome, procesa "mikroeksplozija" vode dok dalje ključa.

Budući daje obrada UHF zračenjem izvedena u neprekidnom režimu izlaganja predmeta koji se obrađuje ultravisoko-frekventoj energiji u frekvencijskom opsegu od 3 do 30 GHz, vlakno se efikasno može pripremiti za osnovnu fazu kotonizacije obrađivanjem pokretne mase vlakana (što je zapravo i razlog zašto je upotrebljen neprekidni režim) uzimajuću u obzir efikasnost apsorpcije i veličinu vlaknastog sloja. Na primer, zračenje frekvencije od 30GHz upotrebljeno je za sloj od 8-1 Omni, dok je 3GHz upotrebljeno za sloj materijla od 10-20cm. Na taj način su uporedivost u dimezijama sloja i talasna dužina (između 8 i 10 cm) UHF energije uzeti u obzir tako daje zapažen optimalni odnos od 1:1 do 1:3 između dužine elektromagnetnog talasa i dimezija mase materijala koji treba da se obradi. Šta više, intezitet i frekvencija ove obrade direktno su povezane sa efikasnosti udarnog vremena ( od 10 sekundi do 2 minuta, respektivno, za frekvencije od 30 i 3 GHz).

Kratak opis slike

U Fig. 1 prikazanje uređaj za realizaciju postupka ovog pronalaska u obliku proizvodne linije za kotonizaciju kratkih vlakana lana.

Poželjni primeri ostvarenja pronalaska

Postupak prema ovom pronalasku objašnjenje primerima rukovanja proizvodnom linijom za kotonizaciju kratkih vlakana lana..

Proizvodna linija za kotonizaciju sastoji se od tri osnovne jedinice: Jedinica 1 za preliminarnu obradu, jedinica 2 za obradu udarnim talasom, i jedinica 3 za konačnu obradu.

Jedinica 1 obuhvata razdelnik 4 za gomilu (nije prikazano) tipa RK-140-LP, kosi konvejer 5, razvodni konvejer (nije prikazan), napojni vod 6 (npr., tipa P-l), konvejer 7 za snabdevanje i levak za formiranje slojeva 8.

Jedinica 2 obuhvata sud 9 za kvašenje i ultrazvučnu obradu mešavine "voda/vlakno" sa ultrazvučnim izvorom 10 za hidrodinamičku obradu u neprekidnom režimu talasnog udara u opsegu od 2- IO4 do 2-10<3>Hz (na primer u obliku ultrazvučnog generatora tipa ML 10-2.0 sa magnetostriktivnim pretvaračem), sud 11 za hidrodinamičku obradu mešavine "voda/vlakno" u pulsnom režimu udarom udarnog talasa sa izvorom 12 za elektropulsno pražnjenje u tečnost. Izvor 12 obuhvata sistem električnog pražnjenja 13 raspoređen u sud 11, grupu kablova 14 za prenos pulsne energije, blok kondezatora 15, blok 16 za snabdevanje strujom visokog napona, i kontrolni procesor 17.

Jedinica 2 sa ultrazvučnim izvorom 10 i uređajem 18 za presovanje i odvajanje vlakana od vode i sud 11 sa izvorom 12 za elektropulsno pražnjenje u tečnost sa uređajem 19 za presovanje (odvajanje vlakana od vode) generalno formiraju blok za hidrodinamičku obradu 20.

Jedinica 2 može obuhvatati nekoliko (od jedan do dvadeset) blokova 20 (u Fig. 1 njihov broj je tri) u skladu sa neophodnom produkti vnošću.

Jedinica 3 obuhvata sud 21 za krajnje čišćenje erozionih produkata iz sistema električnog pražnjenja 13 i orijentacije vlakana ultrazvučnim izvorom 22, konvejer 23 za snabdevanje, centrifugalnu sušnicu za vlakna 24, kosi konvejer 7. levak za formiranje slojeva 8, konvejer za snabdevanje 25, mašina za formiranje traka 26, krajnji konvejer 27 i mehanizam za namotavanje 28.

Jedinica 1 povezana je sa jedinicom 2 putem konvejera 29 za snabdevanje vlaknima sa uređajem 30 za raspodelu i putem konvejera 31 za šaržno snabdevanje vlaknima u blokovima 20. Jedinica 2 povezana je sa jedinicom 3 pomoću konvejera 32 za snabdevanje obrađenih vlakana u sud 21.

Blok 20 jedinice 2 povezan je putem glavne linije 33 za snabdevanje prečišćene vode u sud 9 iz centralizovanog sabirnog bloka sa vodom koja cirkuliše 34. Sudovi 9 i 11 povezani su glavnim linijama 35 i 36 za snabdevanje otpadne vode u sabirni rezervoar 34. Sud 21 povezan je glavnom linijom za snabdevanje 37 sa sabirnim rezervoarom 34, koji je povezan glavnom linijom za pražnjenje 38 sa sušnicom 24. Sudovi 9 i 11 bloka 20 povezani su respektivno glavnim linijama 39 i 40 za ubrizgavanje vode preko ventila 41 i 42 centralne linije za snabdevanje vodom 43. Veze drugih blokova 20 jedinice 2 sa linijama 43 i sabirnim blokom 34 su analogne i nisu prikazane na Fig. 1.

Putem konvejera 44 za istovar, jedinica 2 povezana je konvejerem 32 za snabdevanje vlaknima sa jedinicom 3, dok je sud 21 povezan glavnom linijom za pražnjenje 45 sa blokom 34.

Posrednički link između jedinice 1 i jedinice 2 je UHF energetski predajnik 46 (na primer, u obliku levka), koji je raspoređen iznad saržnog konvejera 31.

Kao izvor UHF energije, upotrebljena je standardna magnetosnka oprema sa kapacitetom neprekidnog zračenja od ne više od 2 kW.

Preliminarno pripremljeno kratko laneno vlakno ( koje se sastoji od, npr., kudelja, elemenata materijala, tehničkog vlakna br. 3 i 4) u standardnim gomilama (nije prikazano) dolazi do razdelnika za gomilu 4 jedinice 1, i nakon odvajanja na češljevima za razdvajanje (nije prikazano) i omekšavanja u bubnju za krekovanje (nije prikazano) razdelnika 4, vlakno ulazi u napojni vod 6 putem konvejera 5 za mešanje gde se formira sloj lanenog vlakna željene debljine, koji putem konvejera 7 za snabdevanje ulazi u levak za formiranje slojeva 8. Iz poslednjeg, vlakno se isporučuje do konvejera 29 za snabdevanje, a putem uređaja za snabdevanje 30 vlakno se isporučuje u više sarži (sa ukupnom težinom jedne šarže od 2 do 8 kg) u šaržni konvejer 31, koji izvode utovar vlakana u sud 9. U zavisnosti od kvaliteta pripremljenog sirovog materijala i osnovne svrhe proizvodne linije u odnosu na vrstu kotonina koji se proizvodi (vlakna lana, jute, itd.) obrađen je sloj vlakana sa predajnikom UHF energije 46 dok se prebacivao u sud 9 pomoću konvejera 31. Obrada se obično izvodi frekvencijom od 3GHz (talasne dužine -10 cm) za serijski sloj debljine od~20 cm. Tip predajnika i odgovarajuće dimenzije talasnih vodica (nije prikazano) odabrane su od jedne ili druge vrste materijala koji treba da se proizvede. Ukoliko je kvalitet inicijalnog vlakna dobar (npr., tehničko vlakno br. 4), materijal neće biti podvrgnut UHF obradi. Voda za kvašenje materijala snabdevena je u sud 9 (na početku rada na proizvodnoj liniji) iz glavne linije 39. Kvašenje materijala izvedeno je u roku od 2-6 minuta u sudu 9 dok je istovremeno mešavina "voda/vlakno" izložena polju hidrodinamičkog talasa u neprekidnom režimu ultrazvučnog izvora 10. Nakon što je završena ova faza obrađivanja lanenog vlakna, voda je odstranjenja (istisnuta) pomoću uređaja za presovanje 18 (bilo kog tipa), a vlakna isporučena (na bilo koji način, na primer izvrtanjem suda 9) u sud 11 za elektropulsnu obradu udarnog talasa. Voda potrošena u sudu 9 isporučuje se kroz glavnu liniju 35 u sabirni rezervoar 34 za čišćenje vode koja curkuliše. U sudu 11 izvedena je pulsna hidrodinamička obrada u režimu udara udarnog talasa izazvanim širenjem parogasnog "mehura" električnog pražnjenja u prostor između elektroda (nije prikazano) električnog sistema za pražnjenje 13. Pulsacije parogasnog mehura izazivaju drugi poremećaj udarnog talasa, povećavajući efikasnost obrade. Električna pulsna energija isporučena je u sistem 13 putem grupe kablova 14 bloka kondezatora 15, čije je punjenje izvedeno blokom za snabdevanje struje visokog napona 16. Energetski nivo udara na mešavinu "voda/vlakno" određenje kontrolnim procesorom 17, na kojem se kontrolišu frekvencija (obično od 1,5 do 3 GHz) pulseva i nivo punjenja (obično u opsegu od 15 do 45 kV). Akumulirana energija bloka kondezatora 15 u ovim udarnim režimima izabrana je da bude između 0,5 i 4 kJ. Efikasnost strujnog generisanja takođe je odabrana u zavisnosti od veličine prostora pražnjenja obično od 0.5 do 5 cm. Za ovu količinu varijacije amplitudno frekvencijskog ( kao i efikasnog) opsega pulsnog udara udarnog talasa, može biti odabran najefikasniji režim obrade (kotonizacije) (sa velikom efikasnošću i niskom potrošnjom energije) za svaku vrstu materijala koji sadrži likina vlakna (kratko laneno vlakno, kopriva, konoplja, juta, itd.), a ove karakteristike mogu odgovarati optimalnom odnosu težine mešavine "voda/vlakno" kako bi se obradila u opsegu od 10:1 do 40:1, respektivno.

Variranjem veličine međuprostora između elektroda i podešenog nivoa voltaže, dobijen je neophodan intezitet niova električnog polja i i odgovarajućeg nivoa voltaže za započinjanje neophodne talasne dužine udara udarnog talasa u milimetarskom opsegu talasne dužine.

Nakon obrade u sudu 11 vlakno je istisnuto uređajem za presovanje 19, a potom je obrađeno vlakno isporučeno na bilo koji način u konvejer 32 za pražnjenje, npr. izvrtanjem suda 11 pomoću konvejera 44, dok je otpadna voda isporučena u sabirni blok sa vodom koja cirkuliše

34 kroz glavnu liniju 35.

Rad drugih blokova 20 jedinice 2 izveden je analogno.

Za grananje tokova vlakana u prostoru između konvejera 31 i 32, poslednji je postavljen niže u vertiklanom smislu u odnosu na konvejer 31. Vlakno je isporučeno u sud 21 jedinice 3 pomoću konvejera 31 za pražnjenje. Sud 21 formiranje sa opadajućim poprečnim presekom u pravcu ka sušilici 24 za orijentaciju (povećavanjem brzine toka) smera postavljanja vlakana na radnu površinu (nije prikazano) sušilice 24, i, shodno tome, smanjivanjem verovatnoće pojave klastera vlakana koja se kotonizuju. Kako bi se poboljšao proces orijentisanja vlakana u jednom pravcu (duž toka) vlakno je dodatno obrađeno ultrazvučnim udarom iz izvora 22 u sudu 21, dok su vlakna očišćena od ostataka erozije proizvoda elemenata sistema elektroda 13. U toku prva dva sata rada proizvodne linije može se desiti da se ne obavi ultrazvučno obrađivanje (zbog beznačajnih količina produkata erozije elemenata sistema elektroda 13), kao i u uslovima optimalnog toka obrade orijentacije vlakana. Voda u sudu 21 dovedena iz sabirnog bloka 34. Upotrebljena voda u sudu 21 vraća se u sabirni blok 34 putem glavne linije 38 (kroz sušilicu 24) kao i putem dodatne glavne linije 45 koja upotpunjuje funkciju stvaranja primoranog pravca toka u sudu 21 preko sušilice 24. Vlakno iz suda 21 isporučuje se u sušilicu 24 pomoću konvejera 23 za snabdevanje, a odatle u levak za formiranje slojeva 8 (čija je konstrukcija analogna levku za formiranje slojeva 8 jedinice 1) putem konvejera 7 za snabdevanje ( čija je konstrukcija analogna konvejera 7 jedinice 1). Iz levka 8 vlakno je isporučeno putem konvejera 25 za snabdevanje do mašine za formiranje traka 26, a zatim putem konvejera 27 do mehanizma za namotavanje 28, gde se namotavaju trake kotonina (nije prikazano) koje su formirane. Ovi namotaji su inicijalno pakovanje prouzvodnog ispustnog toka lana ili mešane niti, čiji je asortiman i kvalitet određen kvalitetom kotonina, uglavnom zaviseći od dužine, linearne gustine osnovnih vlakana, i stepena odvajanja u vlaknastim snopovima.

Industrijska primena

Upotreba postupka za obradu materijala koji sadrže likina vlakna prema ovom pronalasku na osnovu celine elektrofizičkih postupaka udara na materijale koji sadrže likina vlakna činije mogućom u cilju dobijanja visoko kvalitetnog kotonina sa linearnom gustinom ne većom od 0,3 Tex sa optimalnim nivoom energetske potrošnje procesa obrade. Kotonin dobijen ovim postupkom može se koristiti ne samo za visoko kvalitetan lan ili mešanu nit već i kao ekološki čist zvučno izolacioni materijal u automobilima.

Claims (8)

1. Postupak za obradu materijala koji sadrže likina vlakna koji uključuje omekšavanje materijala, njegovo smeštanje u vodenu sredinu, hidrodinamičku obradu materijala i vađenje poslednjeg iz vodene sredine, naznačen time što se hidrodinamička obrada materijala izvodi sukcesivno u dva režima: prvi, u neprekidnom režimu udarom hidrodinamičkog talasnog polja, a zatim u pulsnom režimu udarno talasnim udarom, gde je amplituda pritiska pozitivne talasne faze u neprekidnom režimu manja od amplitude pritiska pozitivne faze talasa u pulsnom režimu.

2. Postupak prema zahtevu 1, gde je trajanje pozitivne faze talasa u neprekidnom režimu duže nego trajanje pozitivne faze talasa u pulsnom režimu.

3. Postupak prema zahtevu 1 ili 2, gde se hidrodinamička obrada u neprekidnom režimu izvodi u centimetarskom opsegu talasne dužine, dok se u pulsnom režimu izvodi u milimetarskom opsegu talasne dužine.

4. Postupak prema zahtevu 1, gde se hidrodinamička obrada u neprekidnom režimu izvodi upotrebom ultrazvučnog izvora, dok se u pulsnom režimu izvodi upotrebom izvora elektropulsnog pražnjenja u tečnost.

5. Postupak prema zahtevu 1, gde se hidrodinamička obrada u neprekidnom i pulsnom režimu izvodi u različitim vodenim sredinama.

6. Postupak prema zahtevu 1 ili 4, gde se nakon hidrodinamičke obrade u pulsnom režimu upotrebom izvora elektropulsnog pražnjenja u tečnost, izvodi dodatna obrada u neprekidnom režimu upotrebom ultrazvučnog izvora.

7. Postupak prema zahtevu 1, gde je materijal dodatno obrađen UHF zračenjem između omekšavanja materijala i njegovog smeštanja u vodenu sredinu.

8. Postupak prema zahtevu 1,naznačen t i m e što je obrada UHF zračenjem izvedena u neprekidnom režimu u frekvencijskom opsegu između 3 i 30 GHz.