RS54789B1 - Soli i solvati derivata tetrahidroizohinolina - Google Patents

Abstract

Natrijumova so (S) -2- (difenilacetil) -1,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5- (fenilmetoksi) -3- izohinolin karboksilne kiseline i njenih solvata, u amorfnom obliku ili u obliku kristalnog solvata.Prijava sadrži još 17 patentnih zahteva.

Description

Patentne prijave u vezi sa pomenutom prijavom

(0001]Ova prijava se poziva na prioritet američke prijave br. 61/366,367, podnete 21.jula 2010.

Oblast pronalaska

[0002](^-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tctrahidro-6-metĐksi-5-(fenilmctoksi)-3-izohinolin karbonska kiselina u izuzetno čistoj formi je opisana zajedno sa njenim natrij umovi m solima i sol vatima. Takođe su opisane i metode za dobijanje ovog jedi njenja, natrijumovih soli i sol vata kao i farmaceutskih preparata koji ih sadrže.

Suština pronalaska

[0003](5^)-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilinetoksi)-3-izohinolin karbonska kiselina, koja je jedan od enantiomera racemske smeše poznate kao PD 126055, je antagonist receptora angiotenzinskog tipa II (AT>) i opisana je u patentu US 5,246,943 i naučnom radu Klutchkov etal., 1994, Bioorg. & Med. Chem. Lett., 4.57-62

[0004]Antagonisti receptora AT2su nedavno identifikovani kao korisni u tretmanu bola, prvenstveno infiamatornog bola(WO 2207/106938) i neuropatičnog bola(WO 2006/066361) i (S)-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonska kiselina

je bila identifikovana kao kandidat za lek.

[0005]Jedinjenje 1 je dobijeno iz racemske smeše rekristalizacijom a-metilbenzilaminske soli (US 5,246,943). Međutim, ova metoda ne obezbeđuje adekvatne količine jedinjenja 1 sa zahtevanim visokim nivoom hemijske i enantiometrijske Čistoće neophodne za famaceutske svrhe.

[0006]lako je u pitanju racemska smeša, (5")-2-(difenilacetiI)-1,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohino!in karbonska kiselina jc kristalno jedinjenje čije dve kristalne forme su identifikovane od strane autora pronalaska, jedinjenje 1 je amorfno jedinjenje i uprkos naporima, njegova kristalna forma nije identifikovana. Postoje značajni problemi u razvoju jedi nj enj a 1 za farmaceutske svrhe uključujući i: 1. amorfna forma je nezgodna za prečišćavanje do nivoa odgovarajućeg za farmaceutsku primenu bez upotrebe skupih i dugotrajnih hromatografskih metoda<, 2. amorfna forma jendinjenja 1 zadržava rezidualne rastvarače koje je teško uk I niti do nivoa prihvatljivog za farmaceutsku primenu;i 3. amorfna forma jedinjenja 1 ima vrlo nisku rastvorljivot u vodi što ograničava oralnu bioraspoloživost

[0007]Postoji potreba za formom jedinjenja 1 koja je pogodna za farmaceutski razvoj, uključujući i formu koja može biti dobijena u velikim količinama sa prihvatljivom hemijskom čistoćom i enetiomerijskom čistoćom kao i rastvorljivošću u vodi.

[0008]Ovaj pronalazak je pretpostavljen, barem delimično, otkrićem da natrijumova so jedinjenja I može da formira visokokristalisane solvate koji ne samo da omogućavaju proizvodnju u poboljšanoj hemijskoj čistoćiveć i dozvoljavaju da se poboljša i enetiometrijska čistoća rekristalizacijom tokom epimerizacije na hiralnoj 3-poziciji tetrahidroizobinolinskog prstena tokom proizvodnog procesa. Natrijumova so takođe ima dobre karakteristike oralne bioraspoloživosti.

[0009] Kao prvi aspekt ovde je prikazana natrijumova so (5')-2-(difenilacctil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline i njene solvatacijim dobijeni oblici, u amorfnoj formi ili formi kristalnog solvata, prvenstveno etanolata, /.vo-propanolata ili hidrata. U nekim primerima, hiđrat je monohidrat, dihidrat, trihidrat, tetrahidrat, ili totalni ili delimični hidrat između jedan i pet. U nekim primerima hidrat vezuje dva do pet molekula vode.

[0010]Ovde je takođe opisana i (5)-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-mctoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izihinolin karbonska kiselina u izuzetno čistom obliku.

[0011]U određenom primeru, jedinjenje ima enantiomerijsku čistoću od >97% i/ili >96% hemijske Čistoće.

[0012] Drugi aspekt pronalaska obezebeđuje farmaceutski sastav koji sadrži natrijumovu so( S)- 2-(difenilacetil)-l,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmeioksi)-3-isohinolin karbonske kiseline, ili solavata natrij umove soli zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, rastvaračem ili pomoćnim sredstvom, dok je natrijumova so (.S')-2-(difenilaceti)l-l,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmctoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline je u formi kristalnog solvata,

[0013]U nekim primerima, proizvod je u čvrstoj formi, pogotovu za oralnu primenu

[ 0014 JU drugom aspektu pronalaska, može se videti metoda za dobijanje natrij umove soli (i-S"}^-(difenilacetil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline koja se sastoji iz: (i) tretiranja (S)-2-(difenilacetiI)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-{fenilmctoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline natrij um alkoksidom (ii) formiranja kristalnog alkoholnog solvata od dobijene natrijumovc soli (5r)-2-(di fen i laceti I )-1,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline; i (iii) rekristalizacije solvata dobijenog u koraku (ii)

[0015]U jednom primeru, natrij um alkoksid je natrij um etoksid. U ovom primeru kristalni solvalje etanol ili izopropanol solvat, pogotovu izopropanol solvat.

[0016]U nekim primerima solvatirani molekul odnosno kristalni alkohol solvat koji se formira u koraku (ii) se razmenjuje sa drugim solvatiranim molekulom pre, tokom i posle koraka (iii). U određenom primeru kristalni alkoholni solvat đobijen u koraku (ii) je etanol solvat i rekristalizacija u koraku (iii) se postiže u rastvaraču koji čine izopropanol u tolikoj meri đa daje kristalni solvat dobijen u koraku (iii) izopropanolski solvat natrijumovc soli jedinjenja 1. U nekim primerima rekristalizacija u koraku (iii) sc izvodi u nevodenom organskom rastvaraču.

[0017[Metoda se dalje može sastojati iz koraka koji obuhvata izmenu alkohola u solvatu molekulima vode da bi se formirao kristalohidrat natrij umove soli.

[0018[Metoda se dalje može sastojati iz koraka sušenja alkoholnog solvata li hidrata da bi se dobila amorfna natrijumova so 5)-2-(difenilacetil)-l ,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline. U nekim primerima sušenje se izvodi liofilizacijom.

[0019]Metoda dalje obihvata korak zakiseljavanja natrijumove soli da bi se dobila natrijumova so (.S')-2-(difenilaceti)l-l,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenihneioksi)-3-izohinolin karbonske kiseline u potpuno čistom obliku.

[0020]U daljem aspektu osmišljena je metoda pripreme alkoholnog solvata natrijumove soli ( S)- 2-(difenilacetil)-1,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline koja se sastoji iz tri koraka:

(i) acilovanje izohinolinskog atoma azota na molekulu ,S>2-(difeniIacetil-)l ,2,3,4,-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinoIin karbonske kiseline aktiviranim cikličnim amidom formule:

Gde je prsten A petočlani heterociklični molekul sa azotom u prstenu; i (ii) tretiranje proizvoda iz koraka (i) alkoksidnom solju u alkoholnom rastvoru

[0021]U nekim primerima petočlani prsten sa azotom je pirazol, pirol, imidazol, 1.2,3,-triazol ili [,2,4-triazol, posebno pirazol. U nekim primerima afkoksidna soje natrijum alkoksid. U nekim primerima akloholni rastvarač je etanol.

[0022] Kratak Opis Crteža

Slika 1 ilustruje karakteristični spektar rentdenske difrakcije praha kristalne natrijumove soli jedinjenja 2

Slika 2 ilustruje karkteristučni spektar rentgenske difrakcije praha kristalnog etanolnog solvata natrijumove soli (jedinjenje 4)

Slika 3 iliustruje karakteristični spektar rentgenske difrakcije praha kristalnog izopropanolnog solvata natrijumove soli (jedinjenje 5)

Slika 4 ilustruje karakteristični spektar rentgenske difrakcije kristalohidrata natrijumove soli koja sadrži najmanje tri molekula vode (jedinjenje 6)

Slika 5 ilustruje karakteristični spektar rentgenske difrakcije kristalohidrata natrijumove soli koji sadrži oko dva molekula vode (jedinjenje 7)

Slika 6 ilustruje karakteristični<l3>C NMR spektar amorfne natrijumove soli jedinjenja 2

Slika 7 ilustruje karakteristični L1CNMR spektar kristalnog etanolnog solvata natrijumove soli

(jedinjenje 4)

Slika 8 ilustruje karakteristični<n>C NMR spektar kristalnog izopropanolnog solvata natrijumove soli

(jedinjenje 5)

Slika 9 ilustruje karakteristični<U>C NMR spektar kristalohidrata natrijumove soli koja koja sadrži najmanje tri molekula vode (jedinjenje 6)

Slika 10 ilustruje karakteristični nC NMR spektar kristalohidrata natrijumove soli koja sadrži oko dva molekula vode (jedinjenje 7)

Slika 11 prikazuje promenu koncentracije (5)-2-(difenilacetil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline (jedinjenje 1) tokom oralnog konzumiranja jedinjenja 1, 2 (amorfne natrijumove soli). 6 i 7 od strane eksperimentalnih pasa. Slika I 1A prikazuje krive promena koncentracije jedinjenja u plazmi na linearnoj skali a slika 1 1 B promene iste koncentracije na logaritamskoj skali.

Slika 12A pokazuje maksimalnu koncentraciju Cmax slobodne kiseline jedinjenja 1 posle oralnog konzumiranja jedinjenja 1, 2 (amorfnih natrijumovih soli), 6, i 7 od strane pasa. Slika 12 B prikazuje zonu obuhvata kriva koncentracije slobodne kiseline jedinjenja 1 posle oralnog konzumiranja jedinjenja 1, 2 (amorfnih natrijumovih soli), 6, i 7 od strane pasa.

Detaljan Opis Pronalaska

[0023]Natrijumova so (5)-2-(difenilacetil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinoiin karbonske kiseline (dalje označena kao jedinjenje 2) ima formulu:

[0024]Ovo jedinjenje je antagonist AT2receptora sa farmaceutskom primenom u tretmanu bola prvenstveno inflamatornog i neuropatskog tipa. Jedinjenje 1 i njegova racemska smeša su prethodno identifikovani kao antagonisti AT2receptora. Međutim, natrijumova so (jedinjenje 2) je pokazala izvesne prednosti zbog jednostavnije proizvodnje, čistoće i oralne bioraspoloživosti koju slobodna kiselina (jedinjenje 1) kao i ostale njene soli nisu pokazale. [0025)Iako je racemska smeša u kristalnoj formi, pojedinačni enanatiomer koji predstavlja jedinjenje 1 nije izolovan u kristalnoj formi pa je stoga prečišćavanje u farmaceutski prihvatljivom prinosu vrlo komplikovano kao i uklanjanje (/ć)-enantiomera (jedinjenje 3):

[0026]Štaviše, epimerizacija na liiralnoj poziciji 3 jedinjenja 1 može da se izvede u određenim uslovima proizvodnje pa stoga dobijanje i održanje jedinjenja 2 u visokom stepenu enantiomerijske čistoće može biti izazov.

[0027]Autori ovog pronalaska su ustanovili da natrijumova so, jedinjenje 2, može biti izolovana u kristalnoj formi kao solvat, i to prvenstveno kao alkoholni solvat. Ovo se može postići direktno dobijanjem jedinjenja 1 i stoga je prečišćavanje kristalizacijom moguće kao i visoka enantiomerijska Čistoća. Štaviše, ako se epimerizacija hiralnog centra na poziciji 3 izvrši, moguće je kristalizacijom ukloniti neželjeni enantiomer i poboljšati enatiomerijsku čistoću. Solvati se mogu uzajamno razmenjivati i konverzija u hidratne forme farmaceutski prihvatljive čistoće i nivoa rezidualnog rastvarača može biti postignuta. Ove hidratne forme obuhvataju kristalne kao i amorfne forme pri čemu se ove druge dobijaju liofilizacijom.

[0028]U ovom primeru, jedinjenje 2 je u amorfnom obliku. U sličnom primeru amorfni oblik pokazuje<l3>C spektar čvrstog stanja koji sadrži signale na 55.2, 109.8, 128.4 i 151.7 ppm. U drugom takvom primeru amorfna forma pokazuje<b>C spektar čvrstog stanja isto kao na slici 6. U drugom primeru ovaj spektar ima pikove na 26.2, 29.8, 39.0, 41.9, 45.7, 55.2. 60.4, 73.6, 94.4, 109.8, 121.3, 128.4, 139.9, 145.0, 151.7, 172.2, 175.7, i 178.8 ppm.

[0029]U drugom primeru jedinjenje 2 je u kristalnoj formi. U jednom takvom primeru nesolvatisana kristalna forma natrijumove soli pokazuje spektar rentgenske difrakcije praha i sadrži najmanje jedan pik oko 9.6 stepeni 20. U drugom takvom primeru kristalna forma pokazuje isti spektar sa istim pikom ali i sa najmanje još jednim iz grupe između6.0 i 19.6. U još jednom primeru sadrže se svi pomenuti signali ali i najmanje još jedan selektovan iz grupe koju čine 14.0, 17.9, 20.6, 21.8. 23.3, i 23.9 20. U još jednom primeru kristalna forma pokazuje sličan spekta kao jedinjenje I. U još jednom primeru, neslovatisani kristalni oblik ima spektar rengenske difrakcije sa pikovima an5.5, 6.0, 6.9, 8.5, 9.6. 11.0, 13.3, 14.0, 16.1, 16.7, 17.9, 18.4, 19.6, 20.6,21.8,22.3, 23.9, 25.5, 26.3, i 27.6 20.

[0030] U nekim primerima, solvatisana forma iz vodenog ili alkoholnog rastvarača, posebno vode, etanola ili izopropanola.

[0031 ] U jednom primeru, solvat natrijumove soli je etanolni solvat, etanolat (jedinjenje 4)

[0032]U jednom primeru ovo jedinjenje može biti izolovano u kristalnoj formi. U jednom od primera etanolni solvat pokazuje spektar rentgenske difrakciju praha (XRPD) koji sadrži signal na oko 14.3 20. U sledećem primeru etanolni solvat natrijumove kristalne soli pokazuje XRPD signale na oko 14.7 29. Sledeći primer obuhvata etanolni solvat natrijumove soli u kristalnoj formi pokazuje signale na XRPD i to barem dva u grupi koja sadrži signale na oko 14.3, 14.7, 26.9 i 29.7 29. U sledećem primeru kristalni oblik pokazuje spektar XRPD koji potpuno isti kao slika 2. U sledećem primeru kristalna forma jedinjenja pokazuje XRPD spektar na: 5.5, 6.7, 8.0, 8.7, 9.3, 1 l.l, 13.4, 14.3, 14.7, 15.8, 16.1, 16.6, 17.4, 17.8, 18.8, 20.3, 20.9, 21.4, 22.2, 22.8, 24.2, 25.4, 26.9, 27.6, 28.7, 29.7, 30.3, 31.3, 32.1, 33.5, 35.7 i 41.0 20.

[0033] U jednom primeru etanolni solvat natrijumove kristalne soli pokazuje L1C NMR spektar čvrstog stanja koji sadrži pikove na oko 18.4, 139.7 t oko 141.4 ppm. U sledećem primeru etanolni solvat natrujimove kristalne soli ernituje<l3>C NMR spektar čvrstog stanja sa pikovima potpuno istim kao na slici 7. U sledećem primeru l?C NMR čvrstog stanja ima pikove na oko 18.4, 25.9, 28.6, 38.1. 41.9, 47.0, 52.0, 54.1,55.6, 57.5,74.1,81.1, 110.8, 118.5, 126.4, 128.1, 137.6, 139.7, 141.4, 143.9, 151.3, 171.6 i 180.2 ppm.

[0034]U sledećem primeru solvat natrijumove soli je izopropanolni solvat (izopropanolat) (jedinjenje 5).

[0035]Ovo jedinjenje može biti izolovano u kristalnoj formi. U jednom takvom primeru izopropanolni solvat natrijumove soli u kristalnoj formi pokazuje XRPD spektar sa signalima od kojih je barem jedan selcktovan iz grupe koju čine sledeći signali od otprilike 26.0, 26.6, 27.2, 28.3 i 29,3 20. U sledećem primeru kristalna forma pokazuje XRPD spektar koji se sastoji iz najmanje dva pika selektovana iz grupe koju čine: 25.0, 26.0, 26.6, 27.2. 28.3 i 29.3 20. U sledećem primeru kristalna forma pokazuje XRPD spektar koji se sastoji od najmanje jednog signala selektovanog iz grupe koju čini najmanje jedan pik na 26.0, 26.6, 27.2, 28.3 20, kao i namanje jedan pik selektovan iz grupe signala: 10.8, 14.0, 21.1, 21.9 i 22.5 20. U sledećem primeru kristalna forma pokazuje XRPD spektar koji je potpuno isti kao na slici 3. U sledećem primeru izopropanolni solvat u kristalnoj formi ima spektar difrakcije X-zraka sa pikovima na 5.4, 6.6, 7.9, 8.6, 9.2, 10.8, 13.4, 14.0, 15.9, 16.4, 17.3, 17.6, 18.6, 20.2, 20.5, 21.1, 21.9, 22.5, 23.0, 24.0, 25.0, 25.5. 26.0, 26.6, 27.2, 28.3, i 29.3 20.

[0036]U jednom primeru, izopropanolni solvat natrijumove soli u kristalnoj formi pokazuje pikove u<L1>C spektru čvrstog stanja na oko 63.1, i 140.7 ppm. U drugom primeru izopropanolni solvat natrijumove soli u kristalnoj formi pokazuje UC NMR spektar čvrstog stanja isto ka na slici 8. U sledećem primeru,<L1>C NMR spektar ima pikove na oko 25.1, 28.0, 41.4, 46.8,48.2, 53.8, 55.8, 56.8, 58.1,63.1,74.0, 111.0, 118.7, 126.5, 128.0, 137.7, 140.7, 143.7, 151.4, 171.2, 173.2, i 180.0 ppm.

[0037]U sledećem primeru solvat natrijumove soli je trihidrat (jedinjenje 6) koji sadrži tri molekula vode za svaki molekul jedinjenja 2

[0038]Neke studije ukazuju da jedinjenje 6 može imati četiri ili više molekula (frakcione hidrate) po svakom molekulu jedinjenja 2. Bez obzira na tačnu količinu vode, hidrat jedinjenja 6 može biti izolovan u kristalnom obliku. U jednom takvom primeru, hidrat natrijumove soli u kristalnoj formi koji ima između 3 i 5 molekula vode, pokazuje XRPD spektar koji sadrži pik na oko 15.2. U drugom primeru kristalna forma pokazuje XRPD spektar koji sadrži isti pik i najmanje dva pika selektovana iz grupe koju čine pikovi na oko 4.8, 7.3, 12.0, 12.6, 23.5 i 24.5 29. U sledećem primeru kristalna forma pokazuje XRPD spektar potpuno isti kao na slici 4. U sledećem primeru ova hidratna kristalna forma pokazuje spektar rentdgenske difrakcije sa pikovima na: 4.8, 5.5, 7.3, 8.3, 9.9, 12.0, 12.6, 15.2, 16.7, 17.2, 17.9, 19.0, 21.5, 23.5 i 24.5 20.

[0039JU jednom primeru hidrat kristalne forme natrijumove soli koji ima od 3 do manje od 5 molekula vode pokazuje '"'C spektar čvrstog stanja koji sadrži pikove na oko 53.7, oko 122.9 i oko 128.1 ppm. U sledećem takvom primeru hidrat kristalne forme natrijumove soli koji ima od oko 3 do maje od 5 molekula vode pokazuje °C spektar čvrstog stanja koji je potpuno isti kao na slici 9. U sledećem primeru<U>Cspektar čvrstog stanja ima pikove na oko 23.7, 26.2, 28.4, 38.1, 45.5, 47.6, 53.7, 55.8, 59.3,74.0, 108.6, 110.5, 120.5, 122.9, 128.1, 130.4, 137.7, 139.8, 143.9, 145.3, 150.9, 152.0, 171.6, 173.3 i 177.3 ppm.

[0040]U sledećem primeru solvat natrijumove soli je dihidratni solvat (jedinjenja 7} koji sadrži 2 molekula vode za svaki molekul jedinjenja 2.

[0041]Neke studije ukazuju na to da jedinjenje 7 moži imati nešto manje od dva ali više od jednog molekula vode {frakcioni hidrat) za svaki moleku jedinjenja 2. Bez obzira na tačnu kol ičinu vode hidrat jedinjenja 7 može biti izolovan u kristalnoj formi. U jednom takvom primeru hidrat natrujmove soli kristalne form koji ima 1-2 molekula vode pokazuje spektar XRPD koji sadrži najmanje jedan pik naoko 19.3 26. U sledećem primeru kristalni oblik natrijumove soli pokazje XRPD spektar na 19.3 i 18.2 29. U sledećem primeru kristalni oblik pokazuje spektar koki je suštinski isti kao na slici 5. U sledećem primeru ova kristalnohidratna forma ima spektar rentgenske difrakcije sa pikovima na 4.8, 5.5, 7.3, 8.2, 12.1, 12.8, 15.8, 16.9, 18.2, 19.3, 25.6 29.

[0042]U jednom primeru hidrat kristalnog oblika nalrujumove soli koji ima 1-2 molekula vode pokazuje<Ll>C spektar čvrstog stanja koji se sastoji iz pikova na oko 55.7, oko 128.2. i oko 151.3 ppm.

U sledećem takvom primeru hidrat kristalne forme natrujumove soli koji sadrži 1-2 molekula vode pokazuje<n>C spektar čvrstog stanja suštinski isti kao na slici 10. U sledećem primeru l3C spektar čvrstog stanja ima pikove na oko 25.8, 28.2, 46.6, 55.7, 73.7, 75.1, 109.3, 119.7. 128.2, 137.8, 139.6, 144.7, 151.3, 172.1 i 178.2 ppm.

[0043]Kao što je ovde već korišćeno, termin „enantiomerijska čistoća" se odnosi na procenat( S)-enantiomera prisutan u poređenju sa neželjenim (ff)-enantiomerom. Na primer, čistoća od 90% ima 90% (^-enantiomera i 10% (/?)-enantiomera i čistoća od 100% ima samo (.S>enantiomer i ne sadrži (/?)-enantiomer. U određenom primeru čistoća (,9)-enantiomera je visoka, odnosno iznad 80% posebno iznad 85%, 87.5%, 90%, 92.5%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% i uključuje i 100%. Enantiomerna čistoća može takođe biti izražena kao enaliomerni višak (ee) koji sc obično izražava kao procenat izračunat preko sledeće jednačiine Gde su R i S, respektivno, udcli enentiomera tako daje R+S=l. U određenom primeru ec (S)-enantiomera je visok tj. iznad 80%, naročito iznad 85%, 87.5%, 90%, 92.5%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% i uključuje i 100%.

[0044] Termin „hemijske čistoće" u smislu u kom se ovde koristi odnosi se na procenat nečistoća prisutnih u proizvodu. Nečistoće mogu biti u obliku npr. prisustva neželjenih rastvarača, proizvoda degradacije ili oksidacije. U određenim primerima hemijka čistoća je visoka tj. iznad 80% proizvoda je {5)-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiselina naročito iznad 85%, 87.5%, 90%, 92.5%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% i uključuje i 100%.

[0045] Termin „suštinski čist oblik" odnosi se na proizvod koji ima više od 96% hemijske čistoće, naročito više od 97%. 98% ili 99% ili još naročito 100% hemijske čistoće ili više od 97% ee. naročito više od 98% ili 99% ee i čak 100% hemijske čistoće.

[0046] Značenje termina „oko" u smislu u kom se koristi ovde zavisi od konteksta u kome je korišćen. Kada se koristi u pogledu položaja pika na XRPD spektru, temin obuhvata pikove unutar ± 0.1 od nazačenog položaja. Na primer, kao stoje ovde korišćeno, XRPD pik na „oko 10.0 20", znači da se označeni pik pojavljuje od 9.9-10.1 20. Kada se odnosi na poziciju signala u<b>C NMR spektru čvrstog stanja, termin „oko" uključuje signale uokviru ±0.2 ppm od naznačene pozicije. Na primer, kao što je korišćeno ovde, signal u ovom spektru na: „oko 100.0 ppm" znači da se prijavljeni signal pojavljuje od 99.8-100.2 ppm.

[0047] Sintetska metoda za dobijanje jedinjenja 1 je stručno poznata. Sinteza racemskih smesa koje sadrže jedinjenje 1 i njegov (/?)-enantiomer, jedinjenje 3, praćene naknadnim razdvajanjem enantiomera, je korišćenjem građenja hiralnih soli opisana u US 5,246,943 i Klutchko et.al. Bioorg & Med.Chem. Lett., 1994, 4:57-62. Hiralna so korišćena za razdvajanje bio je l-(-)-a-metilbenzilamin

[0048] Natrijumova so, jedinjenje 2, može biti dobijena tretiranjem jedinjenja 1 vodenim rastvorom natrijum-hidroksida. Međutim ovim metodom jedinjenje 2 se dobija kao uljasti ostatak ili guma umesto kristalno čiste soli. Kristalni oblici natrijumove soli se ne dobijaju osim ako se ne izabere sistem rastvarača tako da omogućava građenje kristalno čvrste supstanec u obliku različitih solvata. Npr. etanolni solvat jedinjenja 4 može biti dobijen korišćenjem nekristalne forme jedinjenjqa 2 dobijene pomoću vodenog rastvora natrijum hidroksidai i obradom iste etanolom ili, poželjnije, obradom jedinjenja 1 natrijum etoksidom u etanolu. Slično tome, izopropanolni solvat jednjenja 5 može se pripremiti korišćenjem nekristalnog oblika jedinjenja 2 dobijenog uz pomoć vodenog rastvora natrijum hidroksida i obradom istog izopropanolom. Jedinjenje 5 može biti takođe dobijeno tretiranjem jedinjenja 1 natrijum-izopropoksidom u sistemima rastvarača koji sardže izopropanol.

[0049] Jedinjenje 2 ili njegovi solvati takođe mogu bili dobijeni rekristalizacijom alkoholnog solvata jedinjenja 2 u organskom rastvraču ili vodeno-organskom rastvaraču (organski rastvarač sa dodatom vodom u određenom procentu). Kristalni solvati su dobijeni rekristalizacijom u etil-acctatu (ElOAc)/10% vode, metil-etil keton (MEK), 1-propanol, EtOAc, terc-buti!-metil etar (TBME) i ugljovodoničnim rastvarači makao Stoje heptan. Rekristalizacija iz acetonilrila daje nesolvatisani kristalni oblik natrijumove soli.

[0050] Hidrati, jedinjenja 6 i 7, mogu biti dobijeni izlaganjem kristalnog etanolata iii izopropanolata vlazi, naročito atmosferskoj. Pri visokoj vlažnosti kao što je 70% relativne vlažnosti, hidrat jedinjenja 6 je formiran, pri umerenoj vlažnosti kao što je 40%. hidrat jednjenja 7 se formira. Nakon sušenja ili liofilizacije amorfnih oblika, amorfna natrujumova so (jedinjenje 2) je dobijena.

[0051] Amorfni oblik jedinjenja 2 može se takođe dobiti liofilizacijom alkoholnog solvata jeđninjenja 2 u vodi.

[0052] Kao druga mogućnost, jedninjenje 2, natrijumova so, može se izolovati kao kristalni solvat na kraju sinteze. Poznate su metode zadobijanje u prirodi nezastupljenih hiralnih a-aminokiselina (na primer, Burk et.al .Am.Chem.Soc, 1993, 115, 10125-10138) i takve metode mogu seprimeniti u sintezi hiralnog orto-fenil-metil-oksi-meta-metoksi-fenilalanina. Mora se obratiti pažnja da se koriste uslovi koji su dovoljno blagi da omoguće zadržavenc pridružene O-benzil grupe.

[0053] Jednom pripremljen, hiralni fenilalaninski derivat može bit transformisan u 1,2,3,4-tetra hidroizohinolin korišćenjem Pictet-Spengler-ove reakcije kao što jc prikazano u šemi 1 i opisano u US 5,246,943.

[0054]Acilovanje izohinolinskog atoma azota može biti ostvareno pomoću reakcije izohinilina sa 2,2-difenil-etanskom kiselinom koja je bila aktivirana za reakciju formiranja amidne veze na primer, u obliku hlorid 2,2-difenil-etanske kiseline, anhidrid ili aktivnog cikličnog amida. Ova reakcija mora biti pažljivo kontrolisana pošto prinosi mogu biti umanjeni formiranjem dimernih, esterifikovanih ili epimerizovanih sporednih proizvoda. Sporedne reakcije mogu biti izbegnute ili umanjene korišćenjem anhidrovanih uslova i zaštitom karbokslilne grupe tokom acilovanje na izohinolinskom azotu sa hloridom kiseline. Na primer, tokom formiranja amidne veze korišćenjem hlorida 2, 2-difenil etanske kiseline, lako hidrolizablina zaštitna grupa kao što je 3-metil-silil grupa, koja je hidrolizovana tokom obrade reakcije vodom, može biti korišćena da se spreči ili redukuje sporedna reakcija sa karbionskom kiselinom. Pogodne zaštitne grupe su poznate u struci i mogu se pronaći u Green and Wuts, Protective Groups in Organic Synthesis, 3rd edition, 1999, John Wiley & Sons.

[0055J Upotreba cikličnog aktiviranog amida 2, 2-difcnil-etanske kiseline umanjuje potrebu za ovom privremenom zaštitom izohinolinske karbonske kiseline postoje tipični aktivirani amid selektivniji za reakciju sa izohinolinskim azotom. Ciklični aktivirani amid može se dobiti reakcijom hlorida 2, 2-difenil-etanske kiseline sa petočlanim heterocikličnim jedinjenjem koje sadrži azot. Primeri pogodnih heterocikliČnih jedinjenja uključuju pirazol, pirol, imidazol, 1,2,3-triazol i 1,2,4-triazol. Primer u kome se koristi pirazol je pokazan u šemi 2

[0056| Poznavanje različitih solvata i fizičkih oblika jedinjenja 2 je uključe u sveukupan sintetički proces pripremanjem etanolnih solvata natrijumove soli ( jedinjenje 4), na primer dodavanjem natrijum etoksida u etanolu u organski ekstrakt nakon vodene obrade reakcije acilovanja i izolovanjem kristalnog intermedijera direktno iz reakcione smese kao stoje prikazano u šemi 2.

[0057]Stoga, kao dalji aspekt pronalaska, ovde je predstavljen metod dobijanja alkoholnog solvata natrijumove soli (iS>2-(difenilacetil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-{fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline koji se sastoji iz sledećih koraka:

(i) acilovanje izohinolinskig atoma azota (,S0-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(feniimetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline sa aktiviranim cikličnim amiđom sledeće fomule:

gde je prsten a petočlani heterociklični prsten sa azotom; i

(ii) obradom proizvodaiz koraka (i) sa alkoksidnom soli u alkoholnom rastvaraču

[0058] U nekim primerima petočlano heteroeklično jedinjenje koje sadrži azot je pirazol, pirol, imidazol, 1,2,3-triazol ili 1,2,4-triazol. U jednom primeru petočlano heterociklično jedinjenje sa azotom je pirazol. U nekim primerima alkoksidna soje natrijum etoksid. U nekim primerima alkoholni rastvarač je etanol. U nekim primerima korišcena je kombinacija natrijum etoksida i etanola.

[0059] U nekim primerima proizvod koraka (i) je obrađen bazom kao što je aminska baza pre koraka (ii).

[0060] Jedinjenje 4 može dalje biti prečišćeno rekristalizacijom u sistemima rastvarača koji sadrže etanol da bi se dobilo kristalno jedinjenje 4. Slično tome, ako je pripremano jedinjenje 5, ono može biti prečišćeno rekristalizacijom iz izopropanolnih sistema rastvarača. Alkoholni solvati mogu biti konvertovani iz jednog u drugi kristalizacijom u sistemu rastvarača koji sadrže različite alkohole. Na primer, jedinjenje 5 može se dobiti rekristalizacijom iz izopropanola ili smese izopropanola i drugog polarnog rastvarača kao Stoje etil-acctat da bi se mogao dobiti izopropanolni solvat (jedinjenje 5).

[0061] Jedinjenja 4 ili 5 mogu se čuvati, prevoditi u druge kristalne oblike hidrala jedinjenja 2 ili rastvoriti u vodi i liofilizovati da bi se dobilo amorfno jedinjenje 2.

[0062] Natrijumova so, jedinjenje 2, može se pripremiti u kristalnom ili amorfmnom obliku pogodnom za upotrebu u farmaceutskim preparatima tretiranjem slobodne kiseline (jedinjenje I), bilo tokom sinteze ili nakon izolovanja, pomoću natrijum alkoksida, formiranjem kristalnog solvata.

[0063] Kao što je već pominjano, „aikoksid" se odnosi na jon formiran uklanjanjem atoma vodonika iz hidroksidne grupe alkohola. Pogodni alkoksiđi koji mogu biti korišćeni u ovom pronalasku obuhvataju metoksi, etoksi, propoksi, izopropoksi i butoksi.

[0064] Kristalni solvat jedinjenja 2 može biti formiran tretiranjem sa natrijum alkoksidom korišćenjem pogodnog rastvarača. Na primer, etanolni solvat jedinjenja 2 može biti dobijen tretiranjem sa natrijum etoksidom u etanolu. Izopropanolni solvat može biti dobijen tretiranjem natrijum-izopropoksidom u izopropanolu.

[0065] Jednom kada je kristalni solvat izolovan, rekristališe se iz pogodnog rastvarača. Rekristalizacija izolovanig solvata može biti izvedena ili solvat može biti razmenjen za drugi solvat pre ili tokom rekristalizacije. Na primer, etanolni solvat može biti izolovan i tada moiekul etanola razmenjen sa molekulom izopropanola da bi se dobio izopropanolni solvar koji je rekristalisan.

[0066] Rekristalisani alkoholni solvat može tada biti preveden u hidratne oblike kroz izlaganje atmosferskoj vlazi i/ili sušen ili liofilizovan da bi se dobilo amorfno jedinjenje 2 visoke hemijske i enantiomerne čistoće. U nekim primerima kristalni alkoholni solvat je rastvoren u vodi i liofilizovan da bi se dobilo amorfno jedinjenje 2 visoke hemijske i enatiomemc čistoće ili suštinski čistog stanja.

[0067] Natrijumova so (jedinjenje 2) može se acidifikovati da bi se dobila slobodna kiselina (jedinjenje 1) u suštinski čistom stanju.

[0068] Iako je moguće koristiti jedinjenja iz pronalaska u čistoj formi, mnogo je pogodnije da se u farmaceutskim preparatima koriste zajedno sa najmanje jednim farmacutski prihvatljivim nosačem, puniocem ili pomoćnim sredstvom

[0069] Nosači, punioci ili pomoćna sredstva moraju biti prihvatljiva u smislu da su kompatibilna sa drugim sastojcima preparata i nisu štetna za konzumente istih.

[0070] Farmaceutske formulacije uključuju one koje su pogodne za oralnu, rektalnu, nazalnu, topikalnu (bukalno i sublingvalno), vaginalnu ili parenteralnu (uključujući intramuskularnu. subkutanu i intravenoznu) upotrebu ili u obliku pogodnom za primenu pomoću inhalacije ili insuflacije. Jedinjenja prikazanau pronalasku, naročito jedinjenje 2, zajedno sa uobičajenim adjuvansom, nosačem, pomoćnim sredstvom ili puniocem mogu stoga biti smeštena u oblik farmaceutskog preparata ili jedinične doze istog i u takvom obliku biti primenjene kao čvrste, kao što su tablete iii punjene kapsule ili tečnosti, kao što su rastvori, suspenzije emulzije, eliksiri, ili kapsule napunjene istim, sve za oralnu upotrebu, u obliku supozitorija za rektalnu primenu; ili u obliku sterilnih injektabilnih rastvora za parenteralnu (uključujući subkutanu) upotrebu. Ovakvi farmaceutski preparati i njihove jedniČne doze mogu sadržati konvencionalne sastojke u konvencionalnim odnosima, i takvi oblici jediničnih doza mogu sadržavati bilo koju pogodnu efektivnu količinu aktivnog sastojka koji odgovara željenoj dnevnoj dozi opsega u kom će se primenjivati. Formulacije koje sadrže deset (10) miligrama ili (25) miligrama aktivne komponente ili šire, 0.1-dvc stotine (200) miligrama po tableti ili kapsuli su stoga pogodne reprezentativne forme jedinične doze. Jedinjenja iz ovog pronalaska, naročito jedinjenje 2, mogu bili upotrebljena u velikom broju oralnih i parenteralnih formiranih doza. U određenom pronalasku, amorfno jedinjenje 2 je prevedeno u oblik čvrstog farmaceutskog preparata.

[0071) Za pripremanje farmaceutskih preparata iz jedinjenja u ovom pronalasku, farmaceutski prihvatljivi nosači mogu biti ili čvrsti ili tečni. Za tečne preparate natrijumova so i njeni solvati su korišćeni da se dobije jedinjenje 2 sa nivoom čistoće koji je pogodan za korišćenje u farmaceutskim preparatima. Preparati u čvrstooj formi obuhvataju: prahove, tablete, pilule, razne vrste kapsula, supozitorije i disperzibilne granule. Čvrsti nosač može biti jedna ili vše supstanci koje mogu takođe delovati kao punioci, sredstva za poboljšanje ukusa, sredstva za rastvaranje, lubrikanti, agensi za dispergovanje, vezivna sredstva, prezervansi, sredstva za dezintegrisanje tableta u organizmu ili materjal za enkapsulaciju.

[0072] U prahovima nosač je fino usitnjena čvrsta supstanca koja je u smesi sa fino usitnjenom aktivnom komponentom.

[0073] U tabletama aktivna komponenta jc pomešana sa nosačem koji ima potreban vezivni kapacitet u pogodnom odnosu i komprimovan u željeni oblik i veličinu.

[0074] U određenom primeru, prahovi i tablete sadrže od 5 ili 10 do oko 70% aktivnog jedin jenja. Pogodni nosači su magnezijum karbonat, magnezijum stearat, stearinska kiselina, talk, šećer, laktoza, pektin, dekstrin, škrob, želatin, tragakant guma, metil celuloza, natrijum karboksi metil ceuloza, mikrokirstalna celuloza, koloidni silicij um dioksid, lako topivi vosak, kakao buter i slično. Termin „preparat" je obuhvaćena formulacija aktivnog jedinjenja sa materjalom za enkapsuliranje kao nosačem koji obezbeđuje kapsulu u kojoj aktivna komponenta sa ili bez nosača biva okružena nosačem koji je stoga u sprezi sa njom. Slično tome kapsule i lozenge su obuhvaćene ovim terminom. Tablete, prahovi, kapsule, pilule i lozenge mogu biti korišćene kao čvrst oblik pogodan za oralnu upotrebu.

|0075] Za dobijanje supozitorija, lako topivi vosak, kao takav i kao smesa glicerida, masnih kiselina ili kakao butera, je prvo rastopljen i aktivna komponenta je dispergovana homogeno u njemu pomoću mešanja. Rastopljena homogena smesa je zatim izlivena u kalupe poželjnih dimenzija, ostavljena da se hladi i oćvisne.

[0076] Formulacije pogodne za vaginalnu administraciju mogu postojati u obliku dijafragmi, tampona, krema, gelova, pasti, pena i sprejeva koji sadrže uz aktivnu komponentu takve nosače koji su poznati kao odgovarajući. 10077]Preparati u tečnom obliku obuhvataju rastvore, suspenzije, i emulzije, na primer, voda-propilen glikolski rastvori. Na primer, preparati za parenteralnu injekciju tečnosti mogu bili formulisani kao rastvori u vodenom rastvoru polielilen glikola.

[0078] Aktivni agens može biti formulisan za parenteralnu administraciju (tj. pomoću injekcija, na primer u obliku jediničnih doza ili kontinualne infuzije) može biti predstavljen u obliku jednične doze u ampulama, Špricevima, infuzijama male zapremine ili u kontejnerima za veći broj doza za dodatnim prezervansom. Preparati mogu imati oblik kao što je suspenzija, rastvor ili emulzija u uljastom ili vodenom nosaču i mogu sadržati formulaciona sredstva kao što su su suspendujući, stabilišući i/ili dispergujući agensi, Kao alternativa, aktivni sastojak može bti u praškastoj formi dobijen aseptičnim postupkom iz sterilne čvrste supslance ili liofilizacijom iz rastvora za formiranje sa pogodnim nosačem, tj. sterilnom vodom bez pirogenih supstanci, pre upotrebe.

[0079] Vodeni rastvori pogodni za oralnu upotrebu mogu biti pripremljeni rastvaranjem aktivnog jedinjenja u vodi i dodavanjem pogodnih boja, aroma, stabilišućih ili zgušnjavajućih agenasa, po želji.

[0080] Vodene suspenzije pogodne za oralnu upotrebu mogu biti napravljene dispergovanjem fino usitnjene aktivne komponente u vodi sa viskoznim materjalom, kao su prirodne ili sintetičke gume,

smole, metil celuloza, natrijum karboksimetil celuloza ili drugi poznati suspendujući agensi. U nekim primerima gde je rastvorljivost u vodi ili oralna biodostupnost niska, npr. sa jedinjenjem 1, jedinjenje može biti upotrebljeno u formulaciji koja sadrži lipid kao što je kukuruzno ulje ili kao gel i dostavljena u kapsuli.

[0081] Takođe su obuhvaćeni i preparati učvrstom stanju namenjeni za prevođenje u preparate tečnog oblika pre oralne primenc. Takvi tečni oblici obuhvataju rastvore, suspenzije i emulzije. Ovi preparati mogu sadržati kao dodatak aktivnoj komponenti boje, arome, stabilizatore, pufere, veštačke i prirodne zaslađivače, disperziona sredstva, zgušnjivače, solubilizujuće agense i slično.

[0082] Za površinsku upotrebu na epidermis jedinjenja u skladu sa pronalaskom mogu biti formulisana kao masti, kreme ili losioni ili kao transdermalni tlasteri. Masti i kreme mogu biti formulisanc sa npr. vodenom ili uljnom bazom uz dodatak pogodnog zgušnjavajućeg i/ili gelirajućeg agensa, Losioni mogu biti formulisani sa vodenom ili uljnom bazom i oni će uopšteno takođe sadržavati jedan ili više emuzifikujućih agenasa, stabilizujućih agenasa, dispergujućih agenasa, agenasa za suspendovanje, zgušnjavanje ili bojenje.

[0083] Formulacije pogodne za topikalnu primenu u ustima uključuju lozenge koje sadrže aktivni agens u aromatizovanoj osnovi, obično sa saharozotn, akacijom ili tragakant gumom; pastile sadrže aktivni sastojak u inertnoj osnovi kao što je želatin i glicerin ili saharoza ili guma akacija: vodica za ispiranje usta koja sadrži aktivni sastojak u pogodnom tečnom nosaču.

[0084] Rastvori ili suspenzije se primenjuju direktno u nosnu šupljinu na konvencionalne načine npr. pomoću kapalice, pipete ili spreja. Formulacije mogu biti dostavljene kao pojedinačnom ili višedoznom obliku. U poslednjem slučaju kapalica ili pipeta ovo može biti postignuto tako što će pacijent koristiti odgovarajuću unapred određenu zapreminu rastvora ili suspenzije. U slučaju korišćenja spreja ovo može biti postignuto na primer pomoću merne atomizirajuće sprej pumpe. Da bi se poboljšalo dostavljanje u nazalnu šupljinu i zadržavanje jedi nj ej nj a u njoj u skladu sa pronalaskom jedninjenje može biti enkapsulirano sa ciklodekstrinima ili formulisano sa njihovim agensima za koje se očekuje da poboljšaju dostavljanje i zadržavanje u nazalnoj mukozi.

[0085] Raspodela po respiratornom traktu takođe može biti postignuta pomoću odgovarajućeg propulzionog agensa kao što je hlorofluorokarbon (CFC) ili dihlorodifluorometan, trihlofluorometan ili dihlorotetrafluoroetan, ugljendioksid ili drugi pogodan gas. Aerosol može sadržavati i neki surafktant kao lecitin. Doza leka može biti kontrolisana preko snabedevanja mernog ventila.

[0086[ Alternativno aktivni sastojak može biti obezbeđen u obliku suvog praška, na primer kao praškastoj smesa jedinjenja u odgovarajućoj praškastoj bazi kao što je laktoza, škrob, derivata škroba poput hidroksipropil-metil celuloze i polivinilpirolidona (PVP).

[0087] Pogodno je da praškasti nosač u nosnoj šupljini formira gel. Praškasti preparat može biti prezentovan kao jedinična doza na primer u kapsulama ili kertridžima od npr. želatina ili blister pakovanjima iz kojih prah može biti korišćen pomoću inhalatora.

[0088J U formulacijama predviđenim za upotrebu u respiratornom traktu uključujući intrazalne preparate, jedinjenje će generalno imati manju veličinu čestica, npr. reda veličine od 1-10 mikrona ili manje. Ovakva veličina čestica može se dobiti na način pretođno poznat struci, na primer mikronizacijom.

[0089] Kada je to poželjno, formulacije adaptirane da daju produženo otpuštanje aktivnog sastojka mogu biti upotrebljene.

[0090] U određenoim primeru farmaceutski preparati su u obliku jediničnih doza. U ovakvokm obliku preparat je podeljen u pojedinačne doze koje sadrže odgovarajuće količine aktivne komponente. Oblik jedinične doze može biti pakovani preparat, pakovanje koje sadrži određene količine preparata, kao što su pakovane tablete, kapsule i prahovi u bočicama ili ampulama. Takođe oblik jedinične doze mogu biti kapsula, tableta ili kaseta, ili lozenga ili ona može predstavljati odgovarajući broj bilo koje od pomenutih u pakovanom obliku.

[0091] U određenim primerima farmaceutski preparati su oblici čvrstih oralnih doza kao što su tablete ili kapsule. [0092)Pronalazak će sada biti opisan sa osvrtom na sledcće primere koji ilustruju neke određene aspekte ovog pronalaska. Međutim, mora sc razumeti da posebnost opisa pronalaska koji sledi nije da poništi sveobuvatnost prethodnog opisa pronalaska.

PR1MERI

Primer 1. Klasično razdvajanje raeemata

[0093] Racemska smesa jedinjena 1 i jedinjenja 3 dobijena je korišćenjem metoda opisanom u US 5246943 i podvgnuta razdvajanju korišćenjem građenja ruralnih soli. Dvadeset hiralnih baza je korišćeno da bi se iz racemskog matarjala razdvojili enantiomeri kao hiralne soli, pri čemu materjal sadrži jedinjenje 1 i jedinjenje 3. Procedura razdvajanja treba da obezbedi so enetiomernog jedinjenja 1 u kristalnom čvrstom obliku iz koga slobodan kiseli oblik jedinjenja 1 može biti dobijen.

[0094JSve hiralne baze su pripremljene do 0.5 M koncentracije u etanolti. One koje se ne bi rastvorile u etanolti su dodavane kao čvrste korišćenjem odgovarajućih masa tako je da 1.05 molarni ekvivalent baze bio dodavan u svaki uzorak slobodne kiseline. Rastvori su zagrevani na 50 °C uz mešanje i hlađeni do 5°C u periodu od 21 sata. Rezultati su prikazani u tabeli I. Uzorci 7 i 9 rekristalisali su tokom hlađenja. Oni koji nisu rekristalisali su tretirani ultrazvukom tokom deset minuta i zatim smešteni u šejker na 25 °C tokom noći. Uzorci 4, 6, 12 i 19 su dodavani kao čvrste supstance i nisu se rastvorili u potpunosti na 50 °C tako da su ostavljeni da maturiraju na 25°C.

[0095]Šest uzoraka koji su dali čvstu supstancu analizirani su pomoću I1PLC hromatografijc na hiralnoj koloni da bi se procenilo ikakvo hiralno razdvajanje jedinjenja prilikom građenja soli i rezltati su prikazani u tabeli 2.

[0096]Materjal sakupljen iz uzorka 19 iz obrade sa ti om i kam inom pokazuje najveće razdvajanje enantiomera. Izolovana čvrsta supstanca pokazuje veći udeo jedinjenja 1 u odnosu na jedinjenje 3, dajući enantiomersni višak od 8.0 %. Matični lug stoga prevashodno sadrži enatiomer jedinjenje 3 dajući enantiomerni višak od 40%. Analiza procenta svakog enetiomera u čvrstoj supstanci i matičnom lugu jc urađena i prikazana u tabeli 3.

[0097]Sakupljen Čvrst materjal je takođe analiziran pomoću XRPD. Svaki od sakupljenih materjala dao je novi difraktogram koji se nije poklapao niti sa oblikom slobodnih kiselina ili sa hiralnom bazom koršišćenom da bi se nagradila so.

[0098]Tiomikaminska soje razmućena na 25 °C preko noći upotrebom 70 mg soli u 3 ml etanola, koji je zatim filtrovan i čvrsta faza je analiziran pomoću metode HPLC na hiralnoj koloni dajući porast u enetiomernom višku u korist jedenjenja 1. Ovo je ponovljeno upotrebom 10 mg sakupljenog čvrstog materjala u 600 u I etanola dajući porast u enanatiomernom višku od 77.8 % za jedinjenje 1. Protonski 'H NMR spektar posle prvog razmućivanja pokazuje da tiomikamin ostaje nepromenjen nakon ovog postupka dajući tiomikaminsku so u odnosu 1:1. Rezultati su prikazani u tabeli 4.

Primer 2: Dalje liiralno razdvajanje racemata

[0099]Racemsko jedinjenje je rastvoreno u odgovarajućem rastvaraču kao što je prikazano u tabeli 5. upotrebom 50 mg slobodne kiseline u 500 ul rastvarača. Hiralne baze koje se nisu u potpunosti rastvorile đodavane su kao čvrste supstance u rastvor slobodne kiseline tako da su svi rastvori sadržavali 1.05 molarni ekvivalent hiralne baze. Rasvori su zagrevani do 50 °C uz mešanje i zatim hlađeni do 10 "C tokom dvadeset sali.

[0100]Rastvori koji prilikom hlađenja nisu dali čvrst materjal smešteni su u ultrazvučno kupatilo tokom 5 minuta i potom ostavljeni da stoje na sobnoj temperaturi tokom noći. Nakon ovoga samo rastvori sa L-argininom nisu dali čvrst materjal iz izopropanola (1PA) ili ctil-acetata (RtOAc).

[0101]Taloži su filtrovani na vakuumu i analizirani metodom HPLC na hiralnoj koloni kao i sakupljen matični lug. Razultati pokazuju da svega par baza može biti korišćeno za razdvajanje enatiomera. Samo jedna, tiomikamin, razdvojila je enantiomere dajući višak enantiomera 1. željenog enanatiomera, u čvrstom rnaterjalu. Stoga ove baze mogu biti tipotrebljene za razdvajanje enantiomera, međutim za tiomikamin je pokazano da je jedina baza koja razdvaja enantiomere efikasno i u etanolu i etil-acetatu i daje željeni enantiomer.

Metodologija za primere 3 dol5

Rendgenska analiza praha ( XRPD)

Siemens D5000

[0102] XRPD spektri su dobijeni na Bruker AXS ili Siemens D5000 difraktometru.

|0103] Spektri rendgenske analize praha su dobijeni na Siemens D5000 difraktometru korišćenjem CuK. (bakar-kalijum) a-radijacije (40kV, 40mA), 6-0 goniometra, automatske divergcnce i prijemnih proreza, grafitnog sekundarnog monohromatora i scintilacionog brojača. Performanse uređaja su proverene korišćenjem sertifikovanog Corundum stanadarda (N1ST 1976).

Ambijentalni uslovi

[0104| Uzorci analizirani pri ambijentalnim uslovima su pripremljeni između dve ravne ploče korišćenjem praha u obliku u kom je dobijen. Približno 35 mg uzorka je pažl jivo napakovano u šupljinu isečenu u poliranom silikonskom vaferu koji ima nultu pozadinsku (510) radijaciju. Uzorak je rotiran u svojoj ravni tokom analize. Detalji sakupljanja podataka su.

Ugaoni opseg: 2 do 42<0>20

Veličina koraka: 0.05 °6

Vreme sakupljanja signala: 4 s/ koraku

Bruker AXS C2 GADDS

[0105) Spektri rendgenske analize praha su sakupljeni na Bruker AXS C2 difraktometru korišćenjem CuKa radijacije (40 kv, 40Ma), automatizovane XYZ platforme, laserskog video mikroskopa za automatsko pozicioniranje uzorka i HiStar đvodimenzionalnog detektora. Rendgenska optika sastoji se od jednog Gobel višeslojnog ogledala spregnutog sa šupljinom konusnog kolimatora veličine 0.3mm.

[0106] Divergencija snopa, tj efektivna veličina rendgenskog snopa na uzorak bila je oko 4 mm. Kontinualni 0-6 mod skeniranja je korišćen uz rastojanje uzorak-detektor od 20 cm, što daje efektivni 20 opseg od 3.2° do 29.7°. Uzorak bi tipično bio izložen rendgenskom snopu tokom 120 sekundi.

Ambijentalni uslovi

[0107] Uzorci analizirani pod ambijentalnim uslovima su pripremljeni kao pločasti uzorci korišćenjem praha u obliku u kom je dobijen bez usitnjavanja. Približno 1-2 mg uzorka je blago pritisnuto na staklenu ploču da bi se dobila ravna površina.

Kontrolisani neambijcntalni uslovi

Uzorci snimani pod kontrolisanim uslovima su postavljeni na siliikonsku oblogu sa toplotno-provodnom komponentom. Uzorak je zatim zagrevan do odgovarajuće temperature brzinom od približno 20 °C/minuti i nakon toga držan izotermalno oko jednog minuta pre nego stoje započeto sakupljanje podataka.

Rendgenska difrakcija monokristala ( SCXRD)

[0109]Podaci su sakupljeni na Bruker AXS 1K SMRT CCD difraktometru opremljenom sa Oxford Cryosystems Cryostream rashladnim uređajem. Struktrure su određene korišćenjem SHELXS ili SHELXD programa i podaci obrađivani SHELXL programom kao delom programskog paketa Bruker AXS SHELXL. Ukoliko nije drugačije naznačeno, atomi vodonika vezani za ugljenik smešteni su geometrijski i dozvoljena je obrada podataka sa inkrementalnim izotropnim parametrom pomeranja. Atomi vodonika su locirani u diferencijalnoj Furijeovoj sintezi, i dozvoljena je slobodna obrada sa izotropnim parametrom pomeranja.

' H NMR

[0110]NMR spektri su dobijeni na Bruker spektrometru na 400MHz opremljeni sa autosemeplerom. Uzorci su rastvoreni u c/^-DMSO, ukoliko nije drugačije naznačeno.

<13>C NMR spektar čvrstog stanja

[0111] NMRspektri su snimljeni na Bruker Avance DR-200 spektrofotometru. Uzorci su rotirani na 5kHz u 4 mm-skoj Bruker SB magic-angle rotirajućoj sondi za<l1>C NMR na 50.3 MHz. Uzorci su bili spakovani u 4 mm Z„0 NMR rotore i zapušeni sa Ke 11 -F zatvaračima. Snaga protonskog transmitera je povećana do vrednosti koja odgovara pulsu od 90° sa širinom od 2.8 us za protonsko dekupiovanje tokom sakupljanja podataka °C NMR spektra. Spektri su usrednjeni tokom 1 h. Hemijska pomeranja su poređena u odnosu na eksterni standard korišćenjem karboni]nog signala glicina (176 ppm).

Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija ( DSC)

[0112]DSC podaci su dobijeni na TA Instrumets Q 1000 opremljenim sa autosemplerom sa 50 mesta. Uređaj je kalibrisan na energiju i tempeaturno kalibrisan korišćenjem sertifikovanog indijuma.

[0113]Tipično 0.5-3 mg svakog uzorka u konusnoj aluminij timskoj posudi zagrevan je brzinom od 10 °C/min od 25 °C-250 °C. Struja azota sa protokom od 30 ml/ min je održavana iznad uzorka.

Termo- gravimetrijska analiza ( TGA)

[0114]TGA podaci su dobijeni na TA Instruments Q500 TGA, opremljen sa autosmeplerom sa 16 mesta. Insrtument je tempereturno kalibrisan upotrebom sertifikovanog Alumel-a.

[0115]Prethodno tarirani platinski čun i aiuminijumski DSC sud su tipično napunjeni sa 5-30 mg svakog uzorka i grejani brzinom od 10° C/min od sobne temperature do 350 °C. Struja azota protoka 60 ml/ min je održavana iznad uzorka.

Gravimetrijska sorpcija pare ( GVS)

[01I6|Sorpcione izoterme su dobijene upotrebom Hiđen IGASorp anlizatora sorpcije vlage, kontrlisanog pomoću CFRSorp softvera. Temperatura uzorka je održavana na 25 °C pomoću Huber recirkulišućeg vodenog kupatila. Vlažnost je kontrolisana mešanjem struja suvog i vlažnog azota sa ukupnim protokom od 250 ml/ min. Relativna vlažnost je merena pomoću kalibrisane Vaisala RH sonde (dinamički opseg 0-95% RH (relativne vlažnosti)), smeštene blizu uzorka. Promcna težine (relaksacija mase uzorka) kao funkcija %RH je konstantno praćena pomoću mikrovage (preciznost ±0.001 mg).

[0117] Obično 10-20 mg uzorka sc smesti u odmerenu mrežastu korpicu od nerđajućeg čelika na sobnoj temperaturi. Uzorak je ubačen i izbačen iz uređaja na 40%R!i i 25°C (tipični sobni uslovi)

[0118] Izoterma sorpcije vlage je predstavljena kao što je navedeno ispod (2 skeniranja koja daju jedan kompletan ciklus). Standardna izoterma je određivana na 25 °C i 10% RH intervala u opsegu 0-

[0119]Softver koristi metodu najmanjih kvadrata prilikom minimizacije zajedno sa modelom relaksacije mase da bi se predvidela asimptotska vrednost. Izmerena vrednost relaksacije mase mora biti u u okviru 5% od one predviđene softverom pre nego što je sledeća vrednost % RH izabrana. Minimalno vreme ekvilibracije uzorka je postavljeno na 1 sat a maksimalno na 4 sata.

[0120]Nakon završetka određivanja izoterme uzorak je preuzet i ponovo analiziran pomoću XRPD.

Određivanje vode kulometrijom po Karl Fischer- u ( KF)

[0121]Sadržaj vode svakog uzorka meren je na uređaju Mettler Toledo DU39 Clulometter upotrebom Hvdranal Coulomat AG reagensa uz produvavanje argonom. Odmereni čvrsti uzorci su ubačeni u sud na platinskom TGA čunu koji je bio povezan sa septom da bi se izbegao ulazak vode. Približno 10 mg uzorka je korišćeno po titraciji i sva određivanja su rađena u duplikatu.

Tečna hromatografija visokih performansi ( HPLCj

Određivanje čistoće

[0122]Analiza čistoće je izvedena na sistemu Agilent HP 1100 serije opremljenim diodnim detektorom uz upotrebu softvera ChemStation v9. Parametri metode su prikazani u tabelama 7 i 8.

Jonska hromatografija

[0123]Podaci su sakupljeni na uređaju Metrohm 861 Advances Compact IC uz upotrebu IC Net softvera v2.3. Uzorci su pripremljeni kao 1000 ppm osnovni rastvori u vodi. Tamo gdeje rastvorljivost uzorka bila niska korišćenje pogodan rastvarač kao stoje DMSO. Uzorci su pre testiranja razblaženi na 50ppm sa odgovarajućim rastvaračem. Kvantifikacija je postignuta poređenjem sa standardnim rastvorima poznatih koncentracija analiziranih jona. Uslovi su prikazani na tabelama 9a i 9b.

Primer3: Izbor soli

[0124] Jedinjenje 1 je rastvoreno u izopropanolu (IPA) ili tetrafliidrofuranu (THF) kao stoje izloženo u tabeli 10 i dodat mu je 1.05 molarni ekvivalent farmaceutski prihvatljive baze. Baze su bile pripremljene kao jednomolarni rastvori izuzev u slučajevima kada se baza ne može rastvoriti, kada je dodavana u čvrstom stanju. Svi rastvori su imali dodat 1.05 molarni ekvivalent baze.

[0125] Rastvori su mešani na 50 °C tokom dva sata i zatim ohlađeni na 5 °C tokom tri i po sata uz kontinualno mešanje. Uzorci su zatim čuvani na 5°C tokom tri dana. Oni koji su još uvek bili u rastvoru su tretirani ultrazvukom tokom 10 minuta i polom, ako nisu dali čvrstu fazu, ostavljeni da rastvarao sporo isparava. Sve sakupljene čvrste faze su analizirane pomoću XRPD. Rezultati su prikazani u tabeli 10.

[0126]Samo tri uzorka su dala čvrst kristalni materjal. Lizinska so iz IPA i TI1K i trimetaminska so iz IPA. XPRD analiza je pokazala da sve tri supstance imaju različite rendgenograme. Analiza hemijske čistoće lizinske i trometaninske soli HPLC metodom pokazuje poboljšanje čistoće u odnosu na polazni materjal od 96.7% na 98.o% za lizinsku so i 97.8%) za trimetaminsku so.

[0127]Pokazano je daje kristalna lizinska so delikvescentna na 40°C7 75% RH i 25°t7 94% RH. Trimetaminska so postaje delikvescentna na 25°C/ 94% RH. Stoga nijedna od navedenih aminskuh soli nije pogodna za razvoj farmaceutskih preparata.

Primer 4: Dalji izbor soli

[0128]Pokušaji da se napravi so kalijuma ili natrij uma su ponavljani sa različitim rastvaračima. Rastvoreno je 20 mg jedinjenjal u 20 ul odgovarajućeg rastvarača u koji je dodat 1.05 molarni ekvivalent kalijum hidroksida ili natrijum hidroksida kao jednomolarni vodeni rastvor. Rastvori su zagrevani na 50 °C dva sata i ohlađeni do 5°C tokom 21 sata uz konstantno mešanje. Ukoliko nema čvrste faze formirane nakon hlađenja rastvori su tretirani ultrazvukom a potom ako još uvek nema čvrste faze rastvaraču je omogućeno da ispari da bi se pokušala kristalizacija soli.

Čvrstu fazu nije dao nijedan rastvarač, već su samo dobijene gumaste mase.

[0129] Gumasta masa je upotrebljena za razmućivanje u novoj grupi rastvarača u pokušaju da se dobije kristalni materjal. Gumastoj masi je dodato 100 ul rastvarača i ostavljen je da sazreva preko noći u režimu između 50 °C tokom četiri sata. potom još četiri sata na sobnoj temperaturi. Čvrst materjal je filtriran i analiziran pomoću XRPD. Rezultati su prikazani u tabeli 12.

[0130] Čvrsti materjal iz IPA i etanola XRDP anali/om su dali nove rendgenograme. XRDP signali i njihovi intenziteti su prikazani u tabelama 13 i 14.

[0131]Analiza pomoću jonske hromatografije pokazala je da čvsta supstanca poseduje jedan mol natrijuma. 'H "NMR spektar je potvrdio prisustvo rastvarača a HPLC hromatografija na hiralnoj koloni pokazala je da se nikakva značajna degradacija nije dogodila i daje to još uvek čist enantiomer jedinjenja 1. Prilikom analize XRPD variranjem temperaturnih uslova kristalna struktura se raspada posle zagrevanja iznad 1 35 °C. Svi pokušaji da se napravi natrijumova so u IPA i etanol u sporim hlađenjem, zasejavanjem, isparavanjem rastvarača i sazrevanjem su bili ncuspešni. Podvrgnuti uslovima od 40 °C/75% RH tokom jedne nedelje solvati natrijumove soli dali su novi XRPD rendgenogram za koji je identifikovano da potiče od trihidrata pomoću 10% gubitka mase na TGA, što

jc ekvivalentno kao tri mola vode i uklanjanju rastvarača, bilo etanola ili izopropanola.

Primer 5: Ispitivanje natrijumovih soli

[0132] U pokušaju da se nagradi etanolni solvat natrijumove soli direktno, jedinjenje 4, bez kristalizacije gumaste mase, soje pripremljena korišćenjem natrijum etoksida u etanol u umesto korišćenja natrijum hidroksida u vodi. Mislilo se daje prisustvo vode u polaznoj proceduri moglu sprečiti kristalizaciju.

(0133] Rastvoreno je 25 mg jedinjenja 1 u 50 ul etanola na sobnoj temperaturi. Natrijum etoksid {21% u etanolu), 1.0 ekvivalent, 18.4 ul. Čvrst materjal brzo kristališe pri stajatij na sobnoj temperaturi. Uzorak je filtriran pod vakuumom i sušen na 25 °c pod vakuumom jedan dan. XPD i TGA analize pokazale su daje dobijeni materjal mono-etanol solvat (jedinjenje 4). Ovaj materjal uskladišten preko noći na 40 °C/RH gradi hidrat (jedinjenje 6) za dalje analize.

[0134] Hidrat, jedinjenje 6, identifikovan je ponovo pomoću XRPD. XRPD signali i njihovi inteziteti su prikazani na tabeli 1 5.

|0135]Kada je analiziran metodom XRPD uz variranje temperatura, materjal je po zagrevanju iznad 70 "C izgubio kristalnu strukturu.

[0136]GVS analiza (Group Vector Space) za utvrđivanje tačaka topljenja i ključanja jedinjenja 6 pokazala je daje materjal izgubio nešto težine (2%), kada je čuvan na 40% RH (Relative Humiditv, relativna vlažnost). Težina je postepeno rasla do +6% ukupne težine kada su uslovi menjani do 90% RH, pa je ponovo smanjena kada je RH doveden do 0%, i dostigla -12% težine. Vraćanjem na 40% RH. materjal jedostigao -6% težine. Ovaj ciklus postepenog povećanja težine do +6 % na 90% RH, žalim pad do -125 na 0% RH i završetak sa -6% na 40% RH je ponovljen. Na grafiku nije bilo platoa na kome je težina stabilna na određenom opsegu relativne vlažnosti. GVS kriva pokazuje da voda verovatno može da prodre i napusti kristalnu rešetku u zavisnosti od relativne vlažnosti u atmosfer, dajući procenat sadržaja vode koju materjal sadrži. Ako je vlažnost viša, na 75% RH, jedinjenje 6 se formira a međutim ako je vlažnost niža, oko 40%, nastaje jedinjenje 7. Određivanje dihidrala na 40% RH je potvrđeno i TGA termogramom koji pokazuje gubitak od 6.6% težine, što odgovara gubitku dva mola vode. XRPD spektar posle GVS analize odgovara spektru materjala pre GVS analize, tako da razmena vode između kristala i atmosfere ne menja kristalnu strukturu.

[0137 Uzorak jedi nj enja6 uzet sa 40°C/75% Rl I je sušen na 40 °C, bez vakuuma, u trajanju od četiri dana. Ovaj materjal je pokazao isti XRPD spektar posle sušenja a<00>. Ovo je potvrđeno i GVS analizom kada je materjal Čuvan na 40 °C ali još uvek pod ambijentalnim uslovima relativne vlažnosti od 40 %. Četiri mola vode odgovara 12.3% težine, tri mola 9.25% a dva mola 6.2%. XRPD pikovi i njihovi inteziteti za jedinjenje 7 su prikazani u tabeli 16.

[0138]Sledeća DSC-TGA analiza jedinjenja 6 pokazala je gubitak težine od 13% sto ukazuje da jedinjenje 4 vezuje 4 molekula vode ili 4+frakcionc molekule vode. Sledeća DSC-TGA analiza jedinjenja 7 pokazala je 5.5% gubitka težinešto sugeriše da je jedinjenje 7 verovano frakcioni hidrat sa manje od 2 molekula vode. U ovim studijama podaci su dobijeni pomoću uređaja SDT Q600 Instrument polazeći od sobne temperature uz porast od po 10 °C po minuti sve do 300 °C.

Primer 6:Hidrati Natrijumove Soli

[0139]Hidrati natrijumove soli su pripremljeni samo izlaganjem visokoj vlažnosti, pa je serija eksperimenata izvedena da bi se solvati natrij u ino ved soli preveli u hidrate kristalizacijom hidrata iz rastvora.

[0140]IPA i etanolni solvati ovih soli su razmućeni u vodi, dodavanjem 25 mg soli na 100 ul vode,

razmućeni na 25 °C i dali rekristalizacijom materjal koji je novim XRPD spektrom pokazao 99.15% hemijske čistoće HPLC analizom. TGA analiza pokazala je 25% gubitka težine koji je počeo čime je započelo zagrevanje. Jonska hromatografija pokazala je novi kristalnu formu kao hemi-natrijutnovu so. Ovaj materjal je manje pogodan od prethodno prroučavanih hidrata, pa je dodatno pokušano formiranje prethodnih hidrata razmućivanjem. XRPD pikovi i njihovi inteziteti za hidrate hemi-natrijumove soli su prikazani na tabeli 17.

[0141]Etanolni solvat natrijumove soli je upotrebljen da bi se razmućivanjem saetanolom ili IPA u varirajućim proporcijama formirao hidrat.

[0142]Precipitati formirani razmućivanjem u 75% vodenim rastvorima dali su iste XRPD spektre kao i materjal koji je razmućen u 100% vode, dajući hemi-natrijumovu so. Jedan uzorak koji je pokazao novi XRPD kristala je razmućen sa 10% vodom u etanolu. Ovaj uzorak je poslat na analizu monokristala koja je dokazala daje u pitanju hemi-natrijmova so mono-etanolata.

(0143]Još jedan pokušaj da se dobije hidratisana natrijumova soje izveden iz etanolnog solvata sa natrijumovom soli. 25 mg etanolnog solvata natrijumove soli, jedinjenja 4, je odmereno u sudiće u

koje je dodat odgovarajući rastvarao sa sadržajem vode od 1%. Rastvarač je dodat u količini od 10 (.ti da bi se osiguralo da materjal pravi razmućenu masu pre nego što jc smešten u komoru za sazrevanje, u ciklusima od četiri sata na 50°Ci četiri sata na sobnoj temperaturi. Uzorci su pasejani sa prethodno formiranom hidratisanom natrijumovom soli. Ako se u komori za sazrevanje nije formirala čvsrsta

forma uzorci su ostavljeni na 5 °C da bi se potpomogla kristalizacija. Ako ni posle tri dana u ovim uslovima nije dobijeno čvrsto stanje, anti-rastvarač, heptan je u kapima dodavan i uzorci vraćeni u komoru za sazrevanje. Rezultati su prikazani u tabeli 18.

[0144]Sakupljeni materjal je filtrovan i analiziran pomoću XRPD metode. Uzorak iz metiletilketona (MBK)je dao difraktogram koji nije viđen ranije i ukazuje daje u pitanju MEK soltat. Uzorak i etilacetata. THF i acetona je dao difraktogram koji odgovara polaznom etanolnom solvatu. Materjal sakupljen iz dioksana dao je novi spektar, koji nije viđen ranije aukazuje na dioksanski solvat. Preostala dva uzorka dala su samo gumastu masu.

Primer 7: Polimorfizam Mono-Natrijum solvata (jedinjenje 2)

[0145]Oko 30 mg mono-etandlata natrijumove soli (jedinjenje 4) je dodato u svaki od 15 sudića. 200 u I odgovarajućeg rastvarača je dodato uz praćenje rastvorljivosti na sobnoj temperaturi. Ako je materjal potpuno rastvoren ostavljen je na 5 °C. Svi sudići su onda ostavljeni na 5°C u trajanju od 16 sati. Rastvori koji su dali čvrst matarjal su analirizirani metodm XRPD a oni koji su ostavili rastvor su pušteni da lagano isparavaju na sobnim uslovima. Rezultati su prikazani u tabeli 19.

[0146]Sedam uzoraka, uzorci 7, 10. 1, 1 2, 13, 14 i 15, dali su čvrsto stanje, i analizirani pomoću XRPD. XRDP difraktogram i ovih sedam uzoraka dali su tri nova spektra u acetonitrilu, MEK i 100% EtOAc koji je pokazao poklapanje sa uzorkom iz lercbutil-metil ketona (TBME). Uzorci iz heptana i 1-propanola dali su isti spekta kao etanolni solvat a uzorak iz 10% vode u EtOAc dao je isti spektar kao heminatrijumova so.. Uzorci 10, 11, 13 i 14 su sušeni na 25 "C pod vakuumom u trajanju od jednog sata, potom analizirani 'H NMR, koji je pokazao daje uzorak 10 zadržao minimalnu količinu rastvarača što ukazujena to daje u pitanju kristalna nesolvatisana forma natrijumove soli. Ovaj uzorak je ispitivan dalje metodama GVS, TGA, DSC i sva četir uzorka su čuvana na 40 °C/ 755 RH, i posle analizirani na XRPD. XRPD pikovi i njihovi intenziteti za nesolvatisan oblik soli (jedinjenje 2) su prikazani na tabeli 20

[0147]Materjal iz acetonitrila (MeCN) pokazao je gubitak težine od 3.5% na TGA, i težina je opadala postepeno do negde oko 120 °C kada je gubitak postao brži a u isto vreme endoterma dobijena iz DSC je predstavila topljenje kristalne forme. GVS je pokazala porast težine od oko 17 % od 40% RH do 90% RH.koja zaim opada na težinu od -2% na 0% RH. opadajući ukupno za 19% težine. Dobutak u težini od 6% na 40% RH odgovara porastu težine koji je zabeležen za hidrat ne vraćajući se na masu polaznog materjala. Ponovljeni ciklus odgovara ciklusu hidrata i XRPD difraktogram materjala nakon GSV analize pokazuje da sadrži hidratisani oblik soli. Ovo je takođe zabeleženo pomoću XRPD difraktograma za preostala tri uzorka nakon što su čuvani na 40/75% RH.

Primer 8: Kalijumova So Jedinjenja 1

[0148]Procedura za građenje natrijumove soli koršćenjem natrijum etoksida je ponovljena uz

koriŠćenje kalijum etoksida. Amorfni kiseli oblik jedinjenja I težine 25 mg rastvoren je u 50 ul etanola. Kalijum etoksid (24% u etanolu) zapremine 22 ul, 1 molarni ekvivalent, dodat je u rastvor i smešten u šejker na 25 °C tokom tri dana. Pošto nije bilo precipitiranja čvrstog materjaia, suđić je smešten u ultrazvučno kupatilo tokom pet minuta, zatim uskladištena na 5 °C u pokušaju da se indukuje kristalizacija kalijumove soli: Ovo je ponovljeno koriŠćenjemn+ nekoliko različitih rastvarača da se rastvori slobodna kiselina. Rezultati su prikazani u tabeli 21.

[0149]Nijedan od korišćenih rastvaraa nije tokom eskperimenta dao precipitat. U daljim pokušajima da se dobiju kristali kalij umove soli rastvaraču jedozvoljeno da lagano isparava što je dalo samo gumast materjal iz svih uzoraka. Gumasti materjal je pnovo rastvoren u 200 ul istog rastvarača a zatim je heptan, anti rastvarač, dodavan u kapima da bi se dobilo nešto precipitata koji je zatim čuvan u komori za sazrevanje, u ciklusu između 50 °C tokom četiri sata i sobnne tempereture tokom četiri sata. Svi uzorci su filtrirani da bi se dobio gumasti materjal ili ulje, osim kod uzorka iz toluena koji je , kada je analiziran pomoću XRPD, dao amorfnu krivu ali sa malim pikovima u okviru nje. Uzorku iz toluena je dodato još' 50 p.L toluena i vraćen je ti komoru za sazrevanje u periodu od dodatna četiri dana. Nakon tog vremena uzorak je ponovo analiziran pomoću XRPD i pokazao je blago poboljšanje u pikovima na difraktogramu ali je materjal još uvek uglavnom bio amorfnog oblika.

[0150] Da bi se ispitao uzorak iz toluena građenje soli je ponovljeno na većoj skali. Oblik slobodne kiseline jedinjenja 1 (prečišćen preko natrijumove soli), mase 50 mg, rastvoren je u 400 ul toluena kojem je dodato 44 ul kalijum etoksida (24% mase u elanolu). 1 Icptan je dodavan u kapima u rastvor dok nije primećen neki precipitat i sudić je smešen u komoru za sazrevanje sa ciklusom između 50 °C tokom četiri sata i sobne temperature tokom četiri sata. Sakupljeni materjal je filtriran ali je formirao gumasti materjal pri stajanju

Primer9:Kalcijumoveve i magnezijumove soli jedinjenja 1

[00152]Monoetanolat natrijumove soli jedinjenja 2 je korišćen u pokušaju da se zameni natrijumov jon sa kalcijumovim ili magnezijumovim jonom. Rastvoreno je 50 mg natrijumove soli u smesi IPA/voda. Kalcij um hlorid (5.47 mg) i magnezijum hlorid (4.70 mg ) su rastvoreni uli ml i 9 ml matanola, respektivno. Kalcijum hloridni rastvor i magnezijum hloridni rastvor su svaki pojedinačno dodavani u rastvor od 50 mg natrijumove soli i mešane tokom tri sata a zatim uskladišeni na 5 °C preko noći.

[0152]Rastvor je smešen u rotacioni uparivač da bi se uklonio rastvarač dajući čvrst ostatak. Voda je dodata da se ukloni bilo kakav natrijum hlorid koji bi mogao biti prisutan i materjal je filtrovan.

[0153]Uzorak sa magnezijumom je dao gumasti materjal ali je uzorak sa kalcijumom dao amorfni čvrsti materjal na osnovu XRPD analize. Ovo je analizirano pomoću 'l i NMR i jonske hromatografije. Protonski NMR pokazao je iste signale kao prethodno zabeležene za slobodnu kiselinu. Rezultati jonske hromatografije pokazuju daje materjal sadržao samo 0.07 ekvivalenata kalcijumovih jona u uzorku a koji bi trebalo da bude 0.5 kada bi se kalcijumova so formirala. Amorfni materjal je verovatno bio amorfni oblik slobodne kiseline jedinjenja 1 uz minimalnu količinu kalcijum hlorda koji zaostaje u uzorku kao primesa.

Primer 10: Prevođenje Natrijumove soli u oblik slobodne kiseline

[0154]Amorfno jedinjenje 2 (5.00 grama, 8.59 mmol) rastvoren je u elil-acetatu (50 ml) i ispiran sa 1 M HCI (30 ml), sušen sa MgSO,| i uparen da bi dao žutu penu. Ova pena je sušenaod visokim vakuumom na 50 °C tokom dva sata dajući 4.373 grama žute pene (100 %): Integraljenje signala na 5 1.25, 2.39 i 2.87 u 'H NMR spektru upućuje daje 2.6% w/w etil-acetata ostalo zarobljeno u peni. HPLC analiza pokazuje čistoću od 97.1%. HPLC na hiralnoj koloni indicira na uzorak sadrži vise od 98% enetiomemog viška.

[0155]m/z (ES") 506.2 [MH+, 100%], 507.2 [13C-M11+, 40%];HRMS C32H28N05, 1967, nađeno 506, 1964 IH NMR (CDClj, 500MHz)5 2.39 (IH*, dd, J16.3, 6.0), 2.87 (IH, dd.J, 16.3, 6.2), 3.32 (IH,dd J16.2, 4.8), 3.39(1 H*dd, J16.2, 2.4), 3.81 (3H, s), 4.42 (1 H, d,./ 14.9), 4.49 (1 H<*>, d,J17.2), 4.58 (IH, d,./14.9),4.82 (2H*,m), 4.89 (1H, d, J10.9), 4.95 (2H*, m), 5.01 (IH, IH<*>, m), 5.15 (IH, 1 H*, m), 5.31 (IH, s), 6.54 (1H. D,J8.4). 6.70 (IH,d, J8.4), 6.78 (IH*, d .7 8.5), 6.84(IH*, d, J8.5), 7.10-7.41 (1511, 15H<*>,m). "<C>MR (CDCI3), 125 MHz), 24.9, 25.8<*>, 43.3*, 45.6, 52.4, 54.4*, 55.5, 55.6*, 55.9, 60.4*, 74.8*, 74.9, 111.2, 111.7, *, 121.4, 122,2<*>, 125.3, 125.6, 125.7, 127.0, 127.1, 127.2, 127.4, 128.0, 128.2, 128.3, 128.4, 128.5, 128.6, 128.8, 129.0, 129.1, 129.2, 129,4, 137.4, 137.6+, 138.3+, 138.8, 138.9, 139.2*, 129.2*, 145.0, 151.8, 171.9*. 172,5, 175.5. [a]D + 5.1 (dem, C068); IR (cm-1, KBrdisc), 3439, 3029, 1737, 1621, 1496, 1454, 1275, 1215, 1093, 1050, 895, 803, 747, 700, 632 * označava minorne rotamere.

Primer 11; Rekristalizacija Slobodne Kiseline

[0156]Slobodna kiselina (jedinjenje 1) dobijena u primeru 10 je dodata u deset sudića, po 25 mg u

svaki, i u svaki je dodato 15ul odgovarajućeg rastvarača i sve je ostavljeno u komori za sazrevanje na ckilus od četiri sata na 50°C i četiri sata na sobnoj temperaturi tokom tri dana. Zatim su oni uzorci koji nisu rekristalizovani tretirani u ultrazvučnom kupatilu, pa ako i dalje nisu dali čvrstu formu, ostavljeni na 5 °C. Rezultati su prikazani u tabeli 22.

[0157]Nijedan od rastvora nije rekristalisao do čvrstog materjala, pa su rastvarači ostavljeni da polako ispare, ali i ovo je dalo samo gumaste materjale, pa je 200 ul™ istog rastvarača dodato u svaki sudić i zagrevano na 50 °C i zagrevano da bi se guma rastvorila. Heptan je dodat u rastvore dok neki precipitat nije primećen, onda su uzorci ostavljeni u komori za sazrevanje. Svi uzorci dali su ili gumu ili uljastu materiju, osim jednog, koji je dao amorfni čvrsti sotatak analiziran pomoću XRPD.

Primer 12: Pokušaj Rekristalizacije Slobodne Kiseline iz Natrijumove Soli

[0158] Procedura za dobijenje amorfne forme jedinjenja 1 iz a-benzilaminske soli je opisana u US

Patent No. 5,246, 943 (1992) koji uključuje dodavanje vodenog rastvora kalijum bisulfata u metanolski rastvor a-metilbenizilaminsske soli jedinjenja 2. Tehnika za pripremu forme slobodne kiseline jedinjenja 1 precipitacijom sa rastvorom kalijum bisufata je korišćena da bi sepokušala karakterizacija fizičke forme dobijene kiseline kada je ova tehnika primenjena na natrijumovu so.fjedinjenje 2). 50 mg natrijumove soli je rastvoreno u minimalnoj zapremini metanolaai kalijum bisulfat, u metanol (u višku 1% kalijum bisulfata), je u kapima dodavanja bi se dobio precipitat slobodne kiseline. Sudić je ostavljen u komori za sazrevanje, uz prometni temperature od 50 °C do sobne u ciklusima od po Četriri sata, tokom tri dana. Uzorak je filtrovan i XRPD difraktogram pokazao daje dobijeni materjal amorfne strukture ali viđeni su neki pikovi koji potiču od ostataka neorganske materije.

Primer 13. Stabilnost Etanolnog Solvata na Promenljivoj Vlažnosti

[0159]Uzorak etanolnog solvata je ostavljen na 40 °C/75% RH preko noći da bi se formirao trihidrat natrijumove soli. Ova konverzija je praćena metodom XRPD pre nego Što je upotrebljena hidratisana forma. Dobijeno je 600 mg proizvoda.

[0160] Materjal je podeljen na šest delova od po 90 mg i ostavljen na šest različitih uslova temerature i vlažnosti. Vlažnost je održavana držanjem materjala u kontejneru iznad zasićenog rastvora kaiijum-acetata, kalijum krbonata ili natrijum nitrira čuvaih na ili 40 °C ili 25 °C. Na ovaj način postignuto je šest uslova temperature i vlažnosti kao Stoje navedeno u tabeli 23. Materjal je analiziran metodom XRPD, HPLC i kulorinietrijom po Karl Fišeru posle jednog, sedam i četrnaet dana.

[0161]Materjal je preveden u hidrat čuvanjem na 40 °C/75RH, tako da su uzorci čuvani na nižoj vlažnosti od oko60% ostali u istom obliku bez promena na XRPD difraktogramu i zadržavanja visokog sadržajavode. Materjal koji ječuvan na niskoj vlažnosti, od oko 20% RH, pokazao je pad sadržaja vode tokom noći pokazavši male promee u jednom od pikova na XPD difraktogramu.. Jedan pik na 12 2-teta iz dvostrukog je postao jedostruki pik. Ova razluka u XRPD difraktogramu je bila očigledna kod materjala koji je izgubio vodu. Materjal koji je čuvan na 40% RH je vodi izgubio samo kad je zagrevan na 40 °C tokom nedelju dana. Na 25 °C. međutim, sadržaj vode i XRPD difraktogram su ostali isti tokom dve nedelje. Čistoća materjala se održala tokom eksperimenta i nije narušena čuvanjem materjala na niskoj ili visokoj vlažnosti.

Primer 14: Stabilnost i Rastvorljivost Jedinjenja 2

[0162]Rastvorljivost jedinjenja 2 u rastvaraču izabranom iz vode, metanola, acetonitrila (ACN) i izopropanola u 50 tnM fosfatnom puferu pH 1.2, 7, 50 mM citratnom puferu pH 3, 4, 5 i 6 i 50 m boratnom puferu na pH 9 je ispitivana.

[0163]Jedinjenje 2 je dodato u 10 ml rastvarača ili pufera sve dok rastvor nije bio vidljivo zasićen i ostao zamućen i posle mešanja na vortex-u- Svaki uzorak je unesen u reciprčni šejker na sobnoj temperaturi i mućkan tokom 24 sata da bi potom bio profiltrovan kroz kroz najlon promera 45 um da bi se uklonio višak suspendovanog jedinjenja.

[0164] Uzorci su potom rastvoreni u skladu sa tabelom 24 i analizirani pomoću HPLC. Rezultati su upređeni sa standardnom krivom poznatih koncentracija ACN. Rezultati su prikazani na tabeli 25.

[0165]Iz navedenih analiza koje su urađene na t=0 i uzorci su onda podclcjni na dva dcla gdc je jedan uzorak čuvan na 5<n>C nedelju dana a drugi deo na 25 °C760 RH nedelju dana,

[0166] Posle jedne nedelje uzorci su ostavljeni da se ekvilibrišu prema sobnoj temperaturi i ako je potrebno (HiO i uzorci od pH 7-9 su sačuvani na 5 °C) su reflitrovani da bi se uklonio precipitat.

[0167] Uzorci su reanalizirani pomoću HPLC metode. Rezultati su prikazani na tabelama 26 i 27.

[0168]Dvadeset kapsula sa hidroksipropil-metilcclulozom (HPMC, lakođe poznata kao Hipromeloza) i želatinom su napunjene sa 25 ± 1 mg amorfnog jedinjenja 2 da bi se odredilo da li niži sadržaj vode li HPMC kapsulama može da oteža vezivanje vode od strane jedinjenja. Uzorci jedinjenja 2 u obe kapsule su ostavljeni na 25 °C/60%RH i 40<0>C/75%RH tokom nedelju dana. Uzorci su potom nalizirani na sadržaj vode, potencu i % čistoće (% zone) na t=0 i t=l nedelja.

Priprema uzoraka jedinjenja 2 u HPMC i želatinu

[0170] 20 transparentnih HPMC kapsula veličine 00 i 20 transparentnili kapsula

za želatin su ručno napunjne sa API.

J0171]Svaka kapsula je napunjena sa 25 ± 1 mg API.

[0172]Dve vrste kapsula su razdvojena u dve 30 CC HDP flaše sa poklopcima i smeštene na 25 °C/60%RH i 40 °C/RH u trajanju od nedelju dana.

Analiza uzorka na 0 °C

[0173]Za t=0, jedinjenje 2 je analizirano na sardžaj vode, potencu i % čistoće (% zona)

Sadržaj vode

[0174]Dva uzorka jedinjenja 2 su uzeta za analizu sadržaja vode na t=0. Prvi uzorak je uzet pošto su HPMC kapsule napunjene i drugi uzorak je uzet pošto su kapsule želatina napunjene. Ova procedura uzorkovanja jeurađena da bi se izbegao unos vode koji se dešava kada se kapsule pune.

[017S|50.3 mg jedinjenja 2 je odmereno u sudić sa naborom postoje HPMC kapsula napunjena.

[0176]Sudići su odmah naborani i pripremljeni za analizu po Karl Fišeru

[0177]50.4 mg jedinjenja 2 je odmereno u sudić za naborom posle punjenja želatinskih kapsula

[0178]Sudić je odmah naboran i pripremljen za analizu po Karl Fišeru

Potenca i % čistoće {% zona)

[0179]76.17 mg jedinjenja 2 je odmereno direktno u 100-ml-ski volumetrijski sud.

[0180]Sud je dopunjen do svoje zapremine sa ACN i okrenut radi mešanja.

[0181]1 ml alikvota je prebačen direktno u HPLc sud radi analize.

[0182]Uzorci su sčauvani na 40 °C/75%RI I i 20°C/60%RH tokom nedelju dana i onda analizirana! pomoću HPLC na % čistoće i %potence. Raezultati su prikazani u tabeli 28.

[0183]PoređenjeHPMC i želatinskih kapsula je uvedeno da bi se odredila niža početna koncetracija vode u HPMC kapsulama i sprečila apsorpcija vode od starnc jedinjenja 2. Ovaj eksperiment je takođe izveden da bi se proučio porast sadržaja vode koji vodi d pada potence i % čistoće jedinjenja. Rezultati su pokazali da HPMC kapsule usporavaju vezivanje vode, u odnosu na želatin, zaoko 3.74 % kada se čuvaju na 40 °C/75%RH. Potenca i % čistoće (% zona) jedinjenja 2 su nepromenjeni po svim parametrima posle nedelju dana.

Primer 16: Raspodela čestica po veličini, protoku praha, specifičnoj gustini (nasipnoj gustini),

gustim pod pritiskom (komprimovanojgustini)i pogodnosti za mlevenje (Jedinjenje 2)

[0184]Raspodela čestica jedinjenja 2 je određena analizom na situ. Uzorak jedinjenja 2 je propušten kroz seriju sita, uključujući i ona veličine 53, 106, 250, 500, 710, i 100'pm' Svaki sito je mereno pre i poisle propuštanja uzorka da bi se odredio broj čestiva određene veličine za neko jedinjene.

[0185]Protok praha je meren na Flox Dex aparaturi

[0186JSpecifična gustina je određena punjenjem tari ranog cilindra od 100 ml jedinjenjem 2. Zapremina i težina jedinjenja 2 su izmerene i upotrebljene za merenje specifične gustine. Ustina pod pritiskom je određena korišćenjem istog cilindra sa jedinjenjem 2 i unošenja u Autotap set na 100 ciklusa. Nova zapremina praha je zabeležena i iskorišćena da bi se izračunata gustina pod pritiskom.

[0187]24.73 mg jedinjenja 2 je odmereno direktno u tarirani volumetrijski sud od 25 ml. Sud

je dopunjen do pune zapremine sa ACN i okrenut radi mešanja. Uzorak je uzet da bi se odredio % čistoće leka pre mlevenja. Mlevenje je izvedeno uzimanjem 17.92 g jedinjenja 2 i propuštanja kroz konusni mlin sa promerom 1 143 um. 14.33 gjcdinjenja 2 je reciklirano i reanalizirano na distribuciju čestica po veličini, specifičnoj gustini i gustini pod pritiskom. 24.93 mg samlevenog jedinjenja 2 je odmereno direktno u tariran volumetrijski sud od 25 ml. Sud je dopunjen do zapremnine sa ACN i okenut radi mešnaja. Ovaj uzorak je uzet da bi se odredio % čistoće jedinjenja 2 posle mlevenja. Rezultati su prikazani na tabelama 29, 30, 31 i 32

% čistoće jedinjenja 2 nije promenjen mlevenjem

[0188]Pošto je jedinjenje 2 samleveno pomešano je sa 2.55 w/w koloidnim silikon dioksidom Cab-o-Sil®, u T2 turbula blenderu na 2 minuta. Dobijeni prah je sakupljen i njegove osobine protoka su analizirane na FlowDex aparaturi.

[01189]Protok praha jedinjenja 2 je određen na FlowDex. Početni uslovi su predstavljali nesamleveno jedinjenje 2. Ovaj prah nije mogao da prođe kroz najveću šupljinu promera 34 mm. Zatim je jedinjenje 2 samleveno i pomešano sa 2.55w7w koloidnim silikon dioksidom. Protok salevenog i pomešanog praha je zabeležio prolaz kroz promer 34 mm ali ne i kroz 32 mm.

[0190]Zbog niske gustine i velike raspodele čestica po veličini jedinjenja 2, ono je samleveno. Proces mlevenja je snizio prosečnu veličinu čestica jedinjenja 2 od oko 775 um do oko 560Lim bez degradacije leka. Mlevenje jedinjenja je međutim dovelo doaeracije i porasta specifične gustine.

Primer17:Uporednitestotpuštanja leka

[0191]Otpuštanje tri forme čvrste natrijumove soli je analizirano, mononatrijum trihidrata (jedinjenje 6), đihidrata mononatrijumove soli (jedinjenje 7) i amorfnog jedinjenja 2.

Priprema kapsula sa kristalnim dihidratom ( jedinenje 7)

[0192]Kristalni materjal je napravljen izlaganjem amorfnog jedinjenja 2 sobnoj temperaturi 75% RH u trajanju od 24 sata. Ovi uslovi su postignuti korišćenjem zasićenog rastvora natrijum hlorida vezanog za adsorbens u komori. Kada se kristalni materjal nagradi on se sakuolja i čuva na 2-8 °C dok traje ispitivanje otpuštanja. Dva uzorka za testiranje su pripremljena odmeravanjem 25 mg ± 1 mg u želatinozne kapsule veličine 00.

Pri prema Kristalnog Đihidrata ( jedinjenje 7

[0193] Dihidrat kristalnog jedinjenja7 je dobijen unošenjem uzorka izopropanolnog solvata jedinjenja nna sobnu temperaturu ivlažnost tokom 2 nedelje. Izopropanolni solvat jedinjenja 2 se lako konvertuje u dihidrat. Kada je jedinjenje 7 spremno, sakuplja se i čuva na 2-8 °C dok se ne izvede test otpuštanja. Dva uzorka za otpuštanje su pripremljena odmeravanjem 25 ± 1 mg u želatinozne kapsule veličine 00.

Priprema kapsula jedinjenja 2

[0194]Dva uzorka za test otpuštanja su pripremljena odmeravanjem 25 mg ± 1 mg amorfnog jedinjenja 2 u želatinozne kapsule veličine 00.

[0195]Materjal za ispitivanje kao i parametri su predstavljeni u tabeli 33. Na svakih oko 6 ml sadržaj je uklanjan iz suda i filtrovan kroz najlonski filter 045[.im promera. Prvih 5 ml rastvora je bačeno a poslednji 1 ml je sakupljen u UPLC sud za analizu. [0196|Glavne vrednosti otpuštanja leka za svako mereno vreme su određene i predstavljene na tabeli 34 |0197]Kao što je očekivano kristalne forme jedinjenja 2 imaju najmanju brzinu otpuštanja dok amorfno jedinjenje 2 može da se otpušta srazmemo brže.

Primer 18: Preparat

[0198]Komponente predstavljene u tbeli 35 su pomešane da bi se dobila homogena smesa koja je smeštena u želatinoznu ili HM PC kapsulu. [0199JStabilnost izabarnili preparata u toku jednog meseca na 40 "C/755 Rh prikazana je na tabeli 36

Primer 19: Priprema Jedinjenja 2 iz Slobodne kiseline Jedinjenja 1

[0200|Jedinjenje 1 (3).35g, 61.8 mmol, 95.82% čistoće) je rastvoreno u dihlormetanu (DCM)(150 ml) i tretirano rastvorom natrijum etoksida (20.05. ml, 21% w/w). Meša je uparena dosuva i onda rastvorena u etilacetatu (110 ml). Ovom rastvoru je dodat izopropanol (315 ml) u kapima uz mešanjc

koje je izazvalo brzu kristalizaciju. Dvadeset minuta posle kompletnog dodavanja izopropanola kristali su profiltrovani i isprani izopropanolom (80 ml) i osušeni na sinteru za oko 3 sata st je dalo 28.71 g kremastog praha. Ovaj materjal je rastvoren u 290 ml destilovane vode uz zagrevanje (40 °C) i mešan na sobnoj temperaturi 1 sat sa rezultujućom kristalizacijom. Smesa je filirovana i ostatak osušen pod vakuumom dajući 21.35g (65) čvrste supstance. HPLC analiza je pokazala više od 98% ee i 99.3% čistoće

[0201] m/z ( ES-)506.2 [MH+, 100%], 507.2 [13 CI-MH+, 40%]; HRMS C12H2SN05 zahetevano 506n nađeno 506. 1967;'H NMR (CDCh,300 MHz ) 5 2.08 (1 H*,dd, J 16.6, 6.4), 2.83 (111, ddJ, 15.9.6.4), 3.03 (!11, dd J 15.9, 6.4), 3.36 (111*, m), 3.55 (311*, s), 4.29-4.47 (3h, 2H*, m), 4.68 (IH*, d, j 11.0, 4.83 (2H, m), 4.83 (IH*, m), 4.91 (1H+, d,j 17.0, 5.28 (IH, s), 5.31 (IH, s), 6.21 (111, d, J 8.3), 6.48 (IH<*>, d, J 8.3), 6.94 -7.32 (15H, m),<B>C NMR (CDCb, 500 MHz) 5 25.5 (CH2), 26.0 (<*>CH2), 42.8 (*CH2), 45.8(CH2), 55., 55.8, 56.1,56.7, 74.2 (*CH2), 74.9 (CH2), 110.2(CH), 1 I0.7(*CH), 121.1 (CH), 122.0 (*CH), 126.4, 126.7, 126.8, 127.0, 127.8, 127.9, 128.3, 128.5, 128.6, 128.7, 128.8, 129.0, 129.5, 129.8, 137.5 (q), !39.3(<*>q), I39.9(<*>q), 140.7 (*q), 144.4 (q), 144.7 (*q), I50.7(<*>q), 151.6 (q), 172.2 (q), 172.7 (q), 177.7 q;), [a]D2<50>-39.1 (CH2CI2, c068); IR (cnr'' KBr disc) 3425 (O-H), 1626 (C=0), 1601 (C=0).*označava minorni rotamer

Primer 20. Acilovanje izohinolina i kristalizacija

Acilovanje

[02021

[0203]Suspenzija dihlormetana (DCM), izohinolina, (1,0eq) i piridina (6.0eq) je hlađena na -12 °C ±2 °C u inertnoj atmosferi azota . Hlorotrmetilsilan ( 4.0eq) je dodavan postepeno u suspemnziju dok se unutrašnja temperatura održavala na -10 °C i niže. Posle potpunog dodavanja skor homogeni rastvor je dobijen. Reakciona smesa je ostavljena najmanje 20 minuta na unutrašnjoj temperaturi podešenoj na - 12 ± 2 °C. DCM rastvor difenilacetil hlorida (0.9eq)jeonda dodat postepeno reakcionoj srnesi dok seunutrašnja temepratura održavala na manje od -10 °C.

[0204]Reakcija je gašena pomoću 2M HCI i smesa zagrevana do +20 ± 5°C. MeŠanje je zaustavljeno i bifazna smesa ostavljena da stoji najmanje 15 minuta. Niža, organska faza jc odvojena. Natrijum etoksidni rastvor (21% u etanolu. 1.0eq) je dodavan organskoj fazi i rezultujući rastvor uparen da bi dao natrijumovu so etanolnog solvata, jedinjenje 4.

Korak kristalizacije

[0205|

[0206]Sirovi etanolni solvat natrijumove soli jedinjenje 4 jc rastvoren u etil-acctatu (EA) i onda koncentrovan. Ostatak je rastvoren u etil-acetatu i mešan na +20 ± 55 °C. Izopropanol je dodat postepeno kontrolisano u rastvor koji se meša. Ovo je dovelo do kristalizacije izopropanolnog solvata, jedinjenje 5.Posle dodavanja smešaje mesana još jedan sat. Kristali su filtrovani i isprani izopropanolom. Kristali su sušeni pod vakuumom dok nivo izopropanola nije pao ispod 10%. Kristali su dodati radi ubrzanja rastvaranja. Rezultujući rastvor je mešan dav sata i formirao se debeo sloj taloga. Rezultujuća masa je zatim liofilizovana dajući jedinjenje 2 kao beli puder.

Primer 21:

Formiranje aktivnog pirazolskog estra

[0207]

[0208]Čaša od nerđajućeg čelika ili stakla u omotaču je postavljena u inertnu atmosferu. U sud su dodavani pirazol (l.leq, N-metilmorfolin (NNM) (1.3eq) i etil-acetat. Rtilacetatni rastvor d i fen i 1 acetil hlorida (1.0 eq) je dodavan postepeno. Hlađenje reakcionog suda je izvedeno tako da se zadržala unutrašnja temperatura ispod +30 °c. Kompletna smesa je mešana oko 2o minuta. Reakciona smesa je isprana vodom, IM sumpornom kiselinom (2x), zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (2x)„ vodom i rastvorom natrijum hlorida u vodi. Ellacetatna faza je koncetrovana i ostatak je uklonjen heptanom.

[0209]Ostatak je zagrevan na 70 °C u heptanu da bi se sav čvrsti ostatak rastvorio. Rezultujući rasvor je ohlađen i održan na 15+5 °C u toku 1 sata uz konkomitantnu kristalizaciju. Kristali su tlltrovani i osušeni oko 16 sati. Prinos. 80-90% iz difenil-acelil hlorida

Acilovanje izohinolina

[02101

[0211]Posuda od stakla ili nerđejućeg čelika je stavljena u inertnu atmosferu. U sud je ubečen DMf, etrametilgvanidin (1.03eq9i i izohinolin(l .0eq). smesa je mepšana oko 1 sat da bi došlo dodelimičnog rastvaranja. U reakcionu smesuje dodat pirazol aktivni estar(1.2eq) reakciona smesa je mešana minimalno oko 16 sati. IPC (HOLC)je izvedena da bi se potvrdio višak reakcije (oko 5.00% izohinolina . Dimetiletlendiamin (0.3eq) je dodat reakcionoj smesi i mešanje nastavljeno još 2 sata. IPC HLC je izvedena na pirazol aktivnom estru

[0212]Reakciona smesa je rastvorena u toluenu i isprana sa 1M sumpornom kiselinom (2x) i vodom (2x). Organska faza je evaporisanjem rastvarača smanjena. Natrijum etoksid (1.0eq) je dodat reakcionoj smesi. Preostali rastvarač je uparen. Ostatak je uparen iz etil-acetata.

[0213]Sirovi proizvod je mešan u etil-acetatu i smesa premeštena u mešalicu. Izopropanol je dodat u etilacetatni rastvor kontrlisano da bi došlo do kristalizacije. Smesa je mešana oko 1 sat. Kristali su osušeni pod vakuumom minimalno 16 sati dajući jedinjenje 5.

[0214]Voda je dodavana u stakleni ili sud od nerđajućeg čelika. Unutrašnja temperatura je podešena na 40 ± 2 °C. Kristali jedinjenja 5 su polako dodavani vodi da bi došlo d rastvaranja. Topao rastvor je premesten u liofilizator i tako tretiran. Primarno sušenje je dirigovano natemepraturi od -5 °C oko 3 dana. Sekundarna faza sušenja je vođena na temepraturi od +25 °C oko najmanje 24 sata. IPC (KF) je izvedena da potvrdi prihvatljiv sadržaj vode (manje od 15%). Jedinjenje 2 je uklonjeno iz liofilizatora i premešetneo u kentejner. Prinos: 80-90 iz izohinolina

Primer 22

Bioraspoloživost Jedinjenja 2

[0215]Jedinjenje 2uHPMC kapsulama je oralno davano u varirajućim količinama od 10 mg, 25 mg, 50 mg, 100 mg i 200 mg zdravim muškim dobrovoljcima (18-55 godina starosti)

[0216]Uzorci krvi su uzimani u regularnim intervalima uz praćenje nivoa jedinjenja 1 u plazmi. Podaci dobijeni su iskorišćeni da se izračunaju farmakologijski parametri i to je pokazano u tabeli 37.

Primer 23

Farmakokinetike analize jedinjenja 2 ( amorfnog), 6. 7 i 1 kod mužjaka psa bigla ko jediničnaoralna

doza

[0217]Studija jc osmišljena da bi sc poredio PK profoil za četiri forme jedinjenja I koje su kao jedinična doza davane. Randomizovani raspored životinja je sumiran na tabeli ispod. Ukratko, studija je uključila 4 mužjaka; svaki je dobio 10 mgkg doze svakog jednjenja. Jedinjenje 2, 6, 7 i slobodniu karbonsku kiselinu jedinjenja 1. Između doziranaj postijao je period ispiranja. Uzorci krvi su sakupljeni od svake životinje na dan 1, 4, 8 i 11. Plazma je analizirana na jedinjenje 1 validiranom HPLC-MS/MS metodom |0218]Deskriptivni PK parametri su doređeni stanadardnim modelom nezavisnih metoda (Gibaldi i parrier, 1982) baziranim na individualnim podacima concetracije u plazmi u funkciji vremena. Koncentracije u plazmi s Zaokružene na 3 zančajne cifre. Uzorci plazem sa koncetracijama ispod onih koje esej može da kvantifikuje (BQL manje od 2.00 ng/mol) su ozačene kao nulte.Za PK kalkulaciju, BQL je podešen na nulu iz vremena prc doziranja do vremena prve kvanifikabilne koncetracije pa je kasnije ozanačena kao nedostajuća. Nominalno vreme je uzeto zakakulaciju Cmax je maksimalna koncentracija u plazmi posle doziranja

Tmax je verem dostizanja Cmax

Tl/2 je vreme poluživota izračunato kao ln(2)/f| gde je f[ nivo konstante za log-linearnu porciju terminalne faze. Minimum od tri vrednosti postdistributivne faze u grafiku zavisnosti koncentarcije u plazmi od vremena je potreban za izračunavanje.

AUC (0-T) je zona ispod krive zavisnosti konecetracije u plazmi do vremena nultog do poslednje merene koncentracije u plazmi određene upotrebom lineran trapezoidnog pravila AUC (0-inf) je zona ispod krive koncetracije u plazmi u zavisnosti od vremena od nultog vremena do beskonačnosti. Računa se sabiranjem AUC (0-T) i ekstrapolacijom zone od t do beskonačno.

[0219]Pk analize su urađene u aparatu bez pregrada model 200 WinNonlin Professional 6.1

(Pharsight Corp, Mountain View, CA)

[0220]Individalne, srednje i SD vrednosi za jedinjenje 1 i njegvu koncetraciju u plazmi i PK parametre koji prate jedinjenje 2, 6, 7, i slobodno kiselinski oblik jedinjenja I su predstavljeni u tabelama 38, 39, 40 i 41 respektivno. Jedinjnje 1 i njegovi srednji parametriu su sumirani u tabeli 42.. Srednja koncetracija jedinjenja 1 u plazmi u zavisnosti od vremena prikazana je na slici 11 i srednja Cmax i UC(O-inf) je predstavljena na slici 12. (0221]Prateći jediničnu oralnu dozu jedinjenja 1 na lOmg/kg, Tmax vrednosti su bile 0.750, 1.00, i 2.00 sata za jedinjenje 2, 6, 7 i slobodnu formu karbonske kiseline jedinjenja 1, respektivno. (tabela 42). Odgovarajuća srednja Cmax je bila 1590±534, 1320±I050, 1260±428i 294±238 ngmol , respektivno (tabela 42). Srednje AUC (0-inf) vrednosti su 1840±516,1930 ±1240, 2440±542 i 680±4I2 ng/,mol respektivno. AUC za jedinjenje 6 imalo je veću varujabilnosl nego jedinjenja 2 i 7 (% CV od 60.6 do 81,1 %, tabela 42.) Hidrat jedinjenja 7 je imao navišu srednjua AUC dok je slobodn formu karbonske kiseline jedinjenja 1 rezltiralaje najnižim srednjim AUC Srednji harmonijski ti 72 vrednost je bila 2.49 ± 0.391, 2.82± 1.18, 4.36 ±3.16 i 2.11± 0,115 sati za jedinjenje 2, 6, 7 i slobodnu kislelinsku formu jedinjenja 1 (tabela 42 i si ika 11)

[0222]Najduži tmax je primećen kod slobodnekiselinske forme jedinjenja 1 i srednja vrednost za 2 sata je poređena sa 0.75 do 1 sat za jedinjenje 2, 6 i 7. Najviša srednja Cmax vrednost je zabeležena za jednjenje 2 (1590±534 ng7ml) a najviša srednja vrednost za jedinjenje 6 (2440±542 ng h/ml)

Claims (18)

1. Natrijumova so (S) -2- (difenilacetil) -1.2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5- (fenilmetoksi) - 3- izohinolin karboksilnc kiseline i njenih solvata, u amorfnom obliku ili u obliku kristalnog solvata.

2. Natrijumova so, prema patentnom zahtevu 1, naznačena time da je solvat etanolni solvat, izo-propanolni solvat ili hidrat koji ima 2 do 5 molekule vode.

3. Natrijumova so, prema patentnom zahtevu 2, naznačena time daje solvat etanolni solvat ili izo-propanolni solvat.

4. Natrijumova so, prema patentnom zahtevu 2, naznačena time daje solvat hidrat koji sadrži 2 molekula vode.

5. Natrijumova so, prema patentnom zahtevu 2, naznačena time da je solvat hidrat koji sadrži 3 do 5 molekula vode.

6. Hidrat natrijumove soli, prema patentnom zahtevu 4. naznačen time da kristalni solvat pokazuje rendgenogram rendgenske difrakcije praha koji sadrži signal/pik na 19. 3 stepeni 29 ± 0.1 stepeni 29 i opciono dalje sadrži signal/pik na 18.2 stepeni 29 ± 0.1 stepeni 29, i opciono naznačen time kristalni solvat pokazuje nC NMR spektar čvrstog stanja koji sadrži signale na 55.7, 128.2 i 151.3 ppm i 0,2 ppm.

7. Hidrat natrijumove soli, prema patentnom zahtevu 5, naznačen time da kristalni solvat pokazuje rendgenogram difrakcije x-zraka na prahu koji sadrži signal/pik na 15.2 stepena 29 ± 0.1 stepeni 20 i opciono dalje sadrži najmanje dva signala/pika iz sledeće grupe koju čine 4.8, 7.3, 12.0, 12.6, 23.5, i 24.5 stepeni 20 ±0.1 stepeni 20 i opciono pri čemu pomenuti kristalni solvat pokazuje 1'C NMR spektar čvrstog stanja koji sadrži signale na 53,7, 122.9 i 128,1 ppm ± 0,2 ppm.

8. Etanolni solvat prema patentnom zahtevu 3, naznačen time da kristalni solvat pokazuje rendgenogram rendgenske difrakcije praha koji sadrži pik na 14.3 stepeni 20 ± 0.1 stepena 29 ili pokazuje rendgenogram difrakcije iks-zraka na prahu koji sadrži signal/pik na 14.7 stepeni 20 ± 0.1 stepeni 20 ili pokazuje rendgenogram koji sadrži najmanje dva signala/pika iz grupe koja sadrži 14.3, 14.7, 26.9, i 29.7 stepeni 20 ± 0.1 stepen 20, i opciono gde navedeni kristalni solvat pokazuje [* C NMR spektar čvrstog stanja koji sadrži signale na 18.4, 139.7 i 141.4 ±0,2 ppm.

9. Izo-propanolni solvat prema patentnom zahtevu 3, naznačen time da pokazuje rendgenogram difrakcije x-zraka praha koji sadrži najmanje jedan pik izabran iz grupe koja se sastoji od 20.6, 26.6, 27.2, 28.3 i 29.3 stepena 20 ± 0.1 stepen 29 i opciono dalje sadrži najmanje dva pika izabrana iz grupe koju čine 25.0, 26.0, 26,6, 27.2, 28.3 i 29.3 stepena 20 ± 0.1 stepen 20 ili dalje sadrži najmanje jedan signal izabran iz grupe koju čine signali 10.8, 14.0, 21.1, 21.9, i 22.5 stepeni 20 ± 0.1 stepen 20, i opciono gde pomenuti kristalni solvat pokazuje spektar °C NMR čvrstog stanja koji sadrži signale na 63.1 i 140.7 ppm ± 0,2 ppm.

10. Farmaceutski preparat koji sadrži natrijumovu so (S)-2-(difenilacetil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilne kiseline ili solvat natrijumove soli zajedno sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, sredstvom za razblaživanje ili ekscipijentom, naznačen time daje natrijumova so (S)-2-(difenilacetil)-l,2,3,4-tctrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilne kiseline u amorfnom obliku ili u obliku kristalnog solvata.

11.Farmaceutski preparat prema patentnom zahtevu 10, naznačen time, što je formullsan za oralnu primenu.

12. Postupak za dobijanje natrijumove soli (S)-2-(difenilacetil)-l,2.3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilne kiseline ili solvata sastoji se iz: (i) tretiranja (S)-2-(difenilacelil)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karbonske kiseline sa natrijum-alkoksidom; (ii) građenja kristalnog alkoholnog solvata proizvedene natrijumove soli nagrađene postupkom (i); i (iii) rekristalizacije solvata.

13. Postupak prema patentnom zahtevu 12 naznačen time daje navedeni kristalni solvat etanolni solvat, izopropanolni solvat, ili hidrat koji sadrži 2 do 5 molekule vode.

14. Postupak prema patentnom zahtevu 12 naznačen time da se molekui alkohola kristalnog alkoholnog solvata formiran u koraku (ii) se mcnja sa drugim molekulom solvata pre, tokom ili nakon koraka (iii), naročito naznačen time da je formirani solvat hidrat.

15. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 12 ili 14 naznačen time daje solvat koji se prekristališe u koraku (iii) izo-propanolni solvat.

16. Postupak prema bilo kojem od patentnih zahteva 12 do 15, koji sadrži dalji korak sušenja solvata.

17. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 12 do 15 koji dalje sadrži postupak acidifikacije natrijumove soli da bi se formirala (S)-2-(difcnilacelil)-1,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilna kiselina u suštinski čislom obliku, naznačen time da suštinski čist oblik ukazuje na proizvod koji ima više od 96% hemijske čistoće i / ili više od 97% ee.

18. Postupak za dobijanje solvata natrijumove soli (S)-2-(difcnilacctil)-l,2,3,4-tetrahidro-6-metoksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilne kiseline koji sadrži sledeće korake: (i) acilovanje izohinolinskog atoma azota (S)-l ,2,3,4-tetrahidro-6-meloksi-5-(fenilmetoksi)-3-izohinolin karboksilne kiseline sa aktiviranim cikličnim ainidom formule: naznačen time prsten A predstavlja 5-člani heterocikl koji sadrži azot; i (ii) tretiranje proizvoda iz faze (i) sa alkoksidnom soli u alkoholnom rastvaraču.