RS54862B1 - Temeljna oprema za stub, naročito za stub za rasvetu - Google Patents

Abstract

Temeljna oprema (10**) za stub (200), konkretno, za rasvetni stub, gde je najmanje jedan vijčani element (11; 11*) prilagođen da se zavrtanjem ubaci u tlo;oprema je (10**) naznačena time što se sastoji od:najmanje jednog kutijastog tela (12*) mehanički pričvršćenog na napred navedeni vijčani element (11; 11*); napred navedeno kutijasto telo (12*) podeljeno je u najmanje dva odeljka (150A; 150B) najmanje jednim pregradnim zidom (121); najmanje jedan odeljak (150B) prilagođen je da primi donji kraj napred navedenog stuba (200).Prijava sadrži još 9 patentnih zahteva.

Description

OBLAST TEHNIKE

Ovaj pronalazak se odnosi na opremu temelja za rasvetni stub. U stvari, ovaj pronalazak nalazi korisnu ali ne i isključivu primenu naročito u postavljanju stubova za rasvetu na koje će se u opisu koji sledi eksplicitno pozivati a da time ne gubi opštost.

PRETHODNA TEHNIKA

Kao što je poznato, danas se u oblasti tehnike postavljanja stubova za rasvetu obično predviđa korišćenje: - betonskog temelja, prefabrikovanog ili izvedenog na licu mesta, koji ima rupu u koju se ubacuje rasvetni stub, i

instalacionog šahta gde stižu kablovi električnih vodova i u kome su smeštene izlazne priključne table žica za električno napajanje svetiljke koja je montirana na stubu.

Međutim, sadašnje tehnike za postavljanje stubova iziskuju visoke troškove i veliki utrošak vremena i angažovanje kvalifikovane radne snage. Osim toga, postojeće betonske konstrukcije su invazivne konstrukcije koje ne mogu da se koriste u prostorima koji podležu posebnim ograničenjima vezanim za zaštitu životne sredine.

Na primer, dokument EP 0542692 A1 (ISOLINK INC) izlaže opremu temelja za stub gde je najmanje jedan element sa navojem prilagođen da se zavrtanjem postavi u zemlju. Otuda, dokument EP 0542692 A1 (ISOLINK INC) saopštava odlike koje se sadrže u uvodnom delu

Patentnog zahteva 1.

IZAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Prema tome, predmet ovog pronalaska je da obezbedi temeljnu opremu za stubove koja nema gore opisane nedostatke a da je, istovremeno, laka i jevtina za izradu.

Shodno ovom pronalasku se, tako, dobija temeljna oprema za stub kako se traži u zahtevu 1 ili u bilo kom od zahteva direktno ili indirektno zavisnih od zahteva 1.

KRATAK OPIS CRTEŽA NACRTA

Radi boljeg razumevanja ovog pronalaska, neka pretpostavljena izvođenja se sada opisuju (u različitim razmerama) čisto kao primeri koji ne ograničavaju a sa pozivom na prateće slike gde:

slika 1 prikazuje prvu moguću primenu učenja ovog pronalaska na temeljnu opremu,

- slika 2 prikazuje jedan šaht prilagođen da se poveze sa opremom sa slike 1,

- slika 3 prikazuje temeljni sistem koga čini komplet opreme prema slici 1 sa šahtom prikazanim na slici 2,

slike 4 I 5 prikazuju drugu moguću primenu učenja ovog pronalaska na temeljnu

opremu,

slika 6 prikazuje prednji izgled detalja konfiguracije sa slika 4, 5,

slika 7 prikazuje izgled u rastavljenom stanju kutijastog tela koje na inventivan način

može da se koristi u raznim verzijama opreme prikazane na prethodnim slikama, slika 8 prikazuje izgled osnove kutijastog tela sa slike 7,

slika 9 prikazuje neke detalje izgleda u rastavljenom stanju sa slike 7, i

- slika 10 prikazuje moguće izvođenje ovog pronalaska.

NAJBOLJI NAČIN ZA OSTVARIVANJE PRONALASKA

Na slici 1, sa brojem 10 označena je, kao celina, prva moguća primena učenja ovog pronalaska na temeljnu opremu.

Oprema 10, sa vertikalnom osom podužne simetrije (Y), sadrži donji vijčani zub 11 koji na jednom kraju ima vrh 11A prilagođen da zavrtanjem uđe u zemlju.

Oprema 10 takođe sadrži gornje kutijasto telo 12 koje je mehanički pričvršćeno na gore navedeni vijčani zub 11. U ovom slučaju, donji vijčani zub 11 vezan je na gornje kutijasto telo 12 putem srednjeg konusnog spojnog dela 13.

Ova tri elementa 11, 12, 13 mogu da se naprave odvojeno jedan od drugog a onda da se zavare da bi formirala jedno telo ili mogu da se naprave u jednom komadu.

U konfiguraciji prikazanoj na slici 1, kutijasto telo 12 uzima izgled šupljeg cilindričnog tela na čijem je zidu pričvršćena navrtka 14 za uzemljenje rasvetnog stuba (nije prikazan); napred navedena navrtka 14 ima rupu sa navojem 15 za svrhe koje će biti bolje razjašnjene u daljem tekstu.

Kao što je prikazano na slici 1, u kutijastom telu 12, na razbim visinama, predviđene su prva rupa 16 za prilaz najmanje jednog električnog kabla (nije prikazan) i druga rupa 17 koja, kako će se kasnije bolje videti, omogućava pričvršćivanje šahta 20 prikazanog na slici 2.

U ovom slučaju, šaht 20 ima oblik pravougaonog paralelopipeda koji ima ravno dno 21 sa koga se perpendikulamo na dno uzdižu četiri pravougaona zida 22, 23, 24, 25.

Konkretno, ravno dno 21 i zid 22 nemaju otvor dok su na svakom zidu 23, 24 predviđeni odgovarajući otvori 23A, 24A. Konkretno, otvori 23A, 24A imaju isti prečnik i postavljeni su na istoj visini u odnosu na ravno dno 21.

Osim toga, na zidu 25 je predviđen otvor 26 čiji je prečnik isti kao onaj prve rupe 16 napravljene na zidu kutijastog tela 12.

Na zidu 25, na podignutom položaju u odnosu na onaj otvore 26, nalazi se i rupa 27 koja, u upotrebi, odgovara napred navedenoj rupi 17 (slika 1).

Kada se oprema 10 i šaht 20 sastave jedan sa drugim, uzimaju izgled prikazan na slici 3 i daju temeljni postroj 100.

Kao što se može zaključiti posmatranjem slike 3, rupa 17 okrenuta je rupi 27 i kroz obe prolazi neko pričvrsno sredstvo poznate vrste a koje nije ilustrovano (na primer zavrtanj sa navrtkom) koje omogućava da se šaht 20 pričvrsti na opremu 10.

Na ovaj način su i otvori 26 i 16 postavljeni jedan prema drugom tako da omoguće prolaz električnih kablova (vidi niže u tekstu) koji se izvode iz elektroenergetskog voda.

Oprema 10 se postavlja posebnom mašinom (nije prikazano) neke poznate vrste koja se pričvršćuje za gornji deo kutijastog tela 12 hvatanjem unutrašnje navrtke 14 za uzemljenje.

Tokom operacije postavljanja, oprema 10 (slika 1) se zavrće u zemlju sve dok ivica kutijastog tela 12 ne stigne do unapred određene konačne kote ili, u najboljem slučaju, kada dođe do nivoa tla.

Rasvetni stub (koji nije prikazan) se onda spušta u kutijasto telo tako da se njegov donji kraj smesti u srednji konusni spojni deo 13.

Zahvaljujući levkastoj površini srednjeg konusnog spojnog dela 13, monter može da centrira rasvetni stub posle čega može da ga fiksira u odnosu na opremu 10 tako što će odgovarajućim materijalom da popuni prazan prostor koji je ostao između unutrašnjeg zida kutijastog tela 12 i cilindrične spoljne površine samog rasvetnog stuba. Naravno, da bi se postiglo da rasvetni stub bude savršeno vertikalan u odnosu na tlo, monter može da koristi libelu ili neku sličnu spravu.

Materijal za ispunu može da bude agregatni materijal kao što je pesak ili šljunak.

Čak i u slučaju kada je oprema 10 ušrafljena u zemlju tako da njena vertikalna osa podužne simetrije (Y) nije potpuno upravna u odnosu na samo tlo, osa rasvetnog stuba će uvek biti pod uglom od 90° u odnosu na tlo zahvaljujući tome što monter koristi libelu.

Otvori 23A, 24A I 26, 16 omogućavaju prolaz električnih kablova (nisu prikazani) svetiljke koju nosi rasvetni stub.

Predviđeno je i da se koristi bakarna žica (nije prikazano) koja električno povezuje metalnu površinu stuba sa navrtkom 14.

Detaljnije, možemo reći da slobodan kraj bakarne žice ima element sa navojem (nije prikazan) koji se šrafi u napred navedenu rupu sa navojem 15.

U ovom slučaju, donji vijčani zub 11, pošto je fizički spojen sa kutijastim telom 12, deluje kao stvarni „uzemljivač" ovog sistema.

Zbog toga, šaht 20 koji je pričvršćen za opremu 10 takođe ima korist od „uzemljenja" putem donjeg vijčanog zuba 11.

Krajnje je da je celokupni temeljni postroj 100 taj koji treba da bude uzemljen.

Šaht 20 može pogodno da bude napravljen od pocinkovanog čelika dok se za izradu opreme 10 može koristiti bilo koji čelik koji je otporan na koroziju i koji može lako da se zavaruje u slučaju da oprema 10 proizvodi od nekoliko defova.

U drugom primeru izvođenja koji nije prikazan, kutijasto telo ima više rupa iz kojih, u slučaju da se kao materijal ispune koriste tečne smole koje otvrdnjavaju, izbijaju smole tokom izlivanja i time poboljšavaju hvatanje za tlo koje okružuje samo kutijasto telo.

U eksploataciji, kroz napred navedene rupe može da prolazi korenje koje se hvata za zemlju. Drugim recima, u agregate koji su prisutni u eksploataciji u kutijastom telu može da se stavi seme posebnih biljaka čije će se korenje koje probija iz pomenutih rupa hvatati za okolno tlo i time povećati stabilnost opreme 100 a samim tim i rasvetnog stuba.

Ovo drugo pomenuto rešenje pruža preimućstvo kada se primeni za stubove koji se montiraju u nestabilno tlo kao što su podvodna zemljišta ili obale jezera ili slatkovodnih tokova.

Shodno jednoj drugoj primeni ilustrovanoj na slikama 4-6, na kojoj su odgovarajući elementi označeni istim brojevima (samo sa zvezdicom) kao na slikama 1-4, oprema 10<*>(slika 4) sadrži donji vijčani zub 11<*>koji na jednom kraju ima vrh 11 A* prilagođen da zavrtanjem uđe u zemlju.

Oprema 10<*>takođe sadrži gornje kutijasto telo 12<*>(slike 5, 6) koje je zasebno od gore navedenog samog donjeg vijčanog zuba 11<*>ali koje, kao što ćemo videti, može da se montira na vijčani zub 11<*.>

Za tu svrhu, na vijčanom zubu 11<*>, na slobodnom kraju suprotno od vrha 11 A*, predviđena je prirubnica 11B<*>pod pravim uglom sa vertikalnom osom podužne simetrije (Y<*>).

Par rebara protiv savijanja 11C<*>vezuju donju površinu prirubnice 11B<*>za vijčani zub 11<*>. Gore navedena prirubnica 11B<*>ima niše rupa 11B<*>(u ovom slučaju šest) koje su postavljene duž zamišljenog kruga i ravnomerno razmaknute jedna od druge.

Kutijasto telo 12<*>je detaljnije prikazano na slikama 5, 6.

Ono je, i u ovom slučaju, u suštini cilindrično telo koje, kada je montirano na vijčani zub 11<*>ima istu vertikalnu osu podužne simetrije (Y<*>). Donji kraj cilindričnog tela zatvoren je ravnim dnom 12A<*>koje je takođe pod pravim uglom sa osom (Y<*>). Napred navedeno ravno dno 12A<*>takođe ima više rupa 12B<*>(i u ovom slučaju šest) koje su postavljene duž zamišljenog kruga i ravnomerno razmaknute jedna od druge.

U eksploataciji, ravno dno 12A<*>kutijastog tela 12<*>oslonjeno je na prirubnicu 11B<*>vijčanog zuba 11<*>i pričvršćeno za zub pomoću šest vijaka (koji imaju isto toliko navrtki) (nije prikazano) od kojih svaki prolazi kroz par rupa 12B<*>, 11D<*>okrenutih jedna prema drugoj. Na ovaj način je kutijasto telo 12<*>pričvršćeno za odgovarajući vijčani zub 11<*>sa ciljem da oformi opremu 10<*.>

U kutijastom telu 12<*>predviđeni su u suštini isti oni elementi predviđeni za konfiguraciju prikazanu na slikama 1-3.

Konkretno, tu će biti:

- navrtka 14<*>za uzemljenje rasvetnog stuba (nije prikazano); napred navedena navrtka 14<*>ima rupu sa navojem 15<*>,

prva rupa 16<*>za prolaz najmanje jednog električnog kabla (nije prikazano), i druga rupa 7<*>da se eventualno pričvrsti šaht onog tipa viđen za prvi primer izvođenja na slikama 1-3.

U ovom konkretnom izvođenju, u kutijastom telu 12<*>nalaze se četiri rebra za centriranje 12C<*>rasvetnog stuba (nije prikazano). Ova četiri rebra 12C<*>se levkasto postepeno sužavaju prema ravnom dnu 12A<*>.

Drugim recima, u ovoj drugoj primeni, srednji konusni spojni deo 13 viđen u prvoj primeni prikazanoj na slikama 1-3 zamenjen sa sva četiri rebra za centriranje 12C<*>.

Treba navesti da do sastavljanja kutijastog tela 12<*>sa odgovarajućim vijčanim zubom 11<*>obično dolazi pre operacije zavrtanja cele opreme 10<*>u zemlju.

Što se tiče fiksiranja rasvetnog stuba za opremu 10* i uzemljenja sistema, sve aspekte treba smatrati istim u odnosu na prvi primer izvođenja ilustrovan pomoću slika 1-3.

Još jedna konfiguracija kutijastog tela 12<**>ilustrovana je na slici 7.

To je uvek cilindrično glavno telo 120, u suštini cilindrično, sa ravnim dnom 12A<**>koje ima više rupa 160 za odvod atmosferske vode (slika 8).

Cilindrično glavno telo 120 ima, u dopunu, najmanje jedan pregradni zid 121 koji je u ovom slučaju postavljen u dijametralan položaj tako da cilindričan prostor u samom cilindričnom glavnom telu 120 razdvoji u dva jednaka odeljka 150A i 150B.

U izvedbi sa slike 7, visina pregradnog zida 121 jednaka je visini cilindričnog glavnog tela 120 ali je jasno da ponekad, za posebne namene, napred pomenuta visina može da bude manja od one samog cilindričnog glavnog tela 120.

Onima stručnim u ovoj tehnici takođe je jasno da napred pomenuti pregradni zid 121, zavisno od konstruktivnih zahteva opreme, može da se postavi u bilo koji položaj tako da dva odeljka 150A, 150B nemaju istu širinu.

Usput budi rečeno, napred navedeno kutijasto telo 12<**>može da se proizvede u jednom komadu sa vijčanim zubom (kao u prvoj izvedbi prikazanoj na slici 1) ili može da se zavari na njega (isto, prva izvedba sa slike 1), ili može da se montira na vijčani zub korišćenjem istog sistema usvojenog za drugu izvedbu ilustrovanu na slikama 4-5.

Posmatranjem konfiguracije kutijastog tela 12<**>iz drugog aspekta, može se reći da su šaht i kutijasto telo u strogom smislu sada integrisani u jedno cilindrično glavno telo 120 u čijoj se unutrašnjosti može raspoznati prvi odeljak 150A koji se koristi kao šaht i drugi odeljak 150B osmišljen da se u njega smesti donji kraj rasvetnog stuba. Drugim recima, u izvedbi sa slike 7, drugi odeljak 150B vrši funkcije kutijastog tela u strogom smislu kako je definisano u prethodnim izvedbama ilustrovanim na slikama 1-5.

Kao što je prikazano opet na slici 7, na zidu prvog odeljka 150A poprečno se nalaze dva otvora 23A<**>i 24A<**>koja imaju istu funkciju viđenu za otvore 23A, 24A prve izvedbe. Konkretno, otvori 23A<**>. 24A<**>imaju isti prečnik i postavljeni su na istoj visini u odnosu na osnovu i simetrični su u odnosu na pregradni zid 121. Kao i u tom slučaju, napred navedeni otvori 23A omogućavaju ubacivanje elektro energetskih kablova koji dolaze iz voda {nije prikazano). Prvi odeljak 150A je takođe prilagođen da sadrži električne priključne table. Za tu svrhu, zidovi prvog odeljka 150A su pogodno pokriveni slojem (nije prikazano) hidroizolacionog materijala koji, koliko je to moguće, sprečava ulazak vlage i/ili kišne vode u sam prvi odeljak 150A. Sve to sa ciljem da se zaštite kablovi i priključne table u prvom odeljku 150A.

Ponovo pozivanjem na sliku 7, može se zapaziti da je na pregradnom zidu 121 napravljen otvor 26<**>u obliku proreza koji se koristi za prolaz električnih žica za električno napajanje svetiljke (nije prikazano) koja se nalazi na električnom stubu. Drugim recima, otvor 26<**>obavlja istu funkciju kao otvori 26 i 16, okrenuti jedan prema drugom, koji su razmotreni u izvedbi ilustrovanoj na slikama 1-3.

U ovom slučaju, navrtka za uzemljenje 14<**>pričvršćena je na zid pregradnog zida 121 koji gleda prema drugom odeljku 150B. Na napred pomenutu navrtku 14 može da se pričvrsti, kao obično, bakarna žica (nije prikazano) koja je električno spojena sa metalnom površinom rasvetnog stuba.

Preimućstvo je što drugi odeljak 150B može da ima dve pregrade 130<**>, 131<**>, međusobno paralelne i pod pravim uglom sa pregradnim zidom 121.

Čak i ove dve pregrade 130<**>, 131<**>mogu da imaju različite visine ali najviše visinu koja je jednaka visini cilindričnog glavnog tela 120.

Dve pregrade 130**, 131, centralni deo 121A pregradnog zida 121 i deo 120A cilindričnog glavnog tela 120 definišu sedište 155 gde će monter, prilikom realizacije, da ubaci donji kraj rasvetnog stuba. Posle toga, monter sipa pesak ili šljunak u prostor sedišta 155 koji nije zauzeo stub. Za vertikalno podešavanje stuba, monter pogodno može da koristi sisteme koji su gore pomenuti.

Jedna od prednosti usvajanja sistema prikazanog na slikama 7-9 je u činjenici da se centralna vertikalna osa simetrije (Y<**>) ne poklapa sa centralnom vertikalnom osom simetrije (Z<**>) stuba 200.

Drugim rečima, u izvedbi prikazanoj na slikama 7-9, u eksploataciji, osa stuba je pomerena u odnosu na osu kutijastog tela 12<**>da bi se omogućilo da se stub 200 približi unapred utvrđenoj liniji, na primer ogradi ili ivici trotoara (nije prikazano).

Gornja ivica 120B glavnog tela 120 ima više isturenih jezičaka 170 na koje se, u realizaciji, postavlja poklopac 175 koji ima usek 175A.

Osim toga, usek 175A je tako oblikovan da primi kapu 176 koja ima centralni otvor 176A čiji je prečnik u suštini jednak prečniku stuba 200.

Kao što je detaljnije prikazano na slici 9, spoljna kontura kape 176 oblikovana je tako da prvom deonicom 176B prati konturu useka 175A a drugom deonicom 176C spoljnu konturu poklopca 175.

Kao što je prikazano na slici 8, svaki otvor 23A<**>, odnosno 24A<**>može da dopunjava odgovarajući par krila 171 koja su savijena i konvergiraju i služe kao vodice za odgovarajući električni kabl (nije prikazano) umetnut u jedan od dva otvora 23A<**>, 24A<**>.

Kutijasto telo 12<**>može da se napravi u jednom komadu (ili zavari) sa vijčanim elementom 11 (slika 1) ili može da se montira na sam vijčani element 11<*>(slika 4) nekim rastavljivim načinom spajanja.

Moguća izvedba ovog pronalaska prikazana je na slici 10 gde je kutijasto telo 12<**>kombinovano sa donjim vijčanim zubom 11 onog tipa koji je prikazan na slikama 1, 3 da bi se oformila temeljna oprema 10<**.>

U daljem primeru izvođenja temeljne opreme koje nije ilustrovano, kutijasto telo 12<**>se, umesto toga, spojeno sa donjim vijčanim zubom 11<*>onog tipa koji je prikazan na slici 4.

Oni stručni u ovoj oblasti lako prepoznaju da iako je kutijasto telo uvek predstavljeno i opisano kao cilindrično ono može da uzme bilo koji oblik, naročito oblik pravougaonog paralelopipeda.

Osnovne prednosti temeljne opreme za stubove koja je predmet ovog pronalaska mogu da se sažeto izlože kako sledi: vijčanom zubu je potrebno kraće vreme za ugradnju i ulaganje kvalitativno manjeg napornog rada pošto faze celog ciklusa montaže, od prevoza do ugradnje, ne predviđaju manipulaciju teretima težim od 20 kg a ubacivanje u tlo se potpuno obavlja mašinom, rad montera je većim delom ograničen na kontrolisanje tačnosti ugradnje čime se eliminišu svi rizici vezani za građevinske radove koji se izvode uz pomoć velikih mašina, - oprema nije invazivna već je jednostavna i tiha i njena upotreba je dozvoljena čak i u prostorima koji podležu ekološkim, umetničkim ili nekim drugim vidovima ograničenja pošto se iz tla može lako ukloniti odvrtanjem, i - oprema je pogodna da se koristi u bilo kojoj vrsti tla te tako i u teškim sredinama kao što su padine, meko zemljište pored saobraćajnica, nasipi, podvodna zemljišta, plaže, obale, itd.

Claims (10)

1. Temeljna oprema (10<**>) za stub (200), konkretno, za rasvetni stub, gde je najmanje jedan vijčani element (11; 11*) prilagođen da se zavrtanjem ubaci u tlo; oprema je (10<**>)naznačena time štosesastoji od:najmanje jednog kutijastog tela (12<*>) mehanički pričvršćenog na napred navedeni vijčani element (11; 11<*>); napred navedeno kutijasto telo (12<*>) podeljeno je u najmanje dva odeljka (150A; 150B) najmanje jednim pregradnim zidom (121); najmanje jedan odeljak (150B) prilagođen je da primi donji kraj napred navedenog stuba (200).

2. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 1,naznačena timešto su napred navedeni vijčani element (11; 11<*>) i napred navedeno kutijasto telo (12<*>) ostvareni u jednom komadu.

3. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 1, naznačena time što su napred navedeni vijčani element (11; 11<*>) i napred navedeno kutijasto telo (12<*>) pričvršćeni jedno sa drugim korišćenjem rastavljivih sredstava za pričvršćivanje.

4. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 3, naznačena time što napred navedena rastavljiva sredstva za pričvršćivanje sadrže dva niza rupa, više zavrtanja i više navrtki.

5. Oprema (10<**>), kao što se traži u bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što se na napred navedenom pregradnom zidu (121) nalazi otvor (26<**>) prilagođen da poveže napred navedena najmanje dva odeljka (150A; 150B).

6. Oprema (10<**>), kao što se traži u bilo kom od prethodnih zahteva, naznačena time što napred navedeni drugi odeljak (150B) ima dve pregrade (130<**>, 131<**>) međusobno paralelne i pod pravim uglom sa napred navedenim pregradnim zidom (121).

7. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 6,naznačena timešto napred navedene dve pregrade (130**, 131**), centralni deo (121 A) napred navedenog pregradnog zida (121) i deo (120A) napred pomenutog cilindričnog glavnog tela (120) definišu sedište (155) prilagođeno da primi donji kraj napred navedenog stuba (200).

8. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 7,naznačena timešto bilo koji zid od napred navedenog sedišta (155) ima najmanje jedan element za uzemljenje (14<**>) napred navedenog stuba (200).

9. Oprema (10<**>), kao što se traži u bilo kom od prethodnih zahteva,naznačena timešto sadrži poklopac (175) koji ima odgovarajući usek (175A); napred navedeni usek (175A) oblikovan je tako da primi kapu (176) koja ima centralni otvor (176A) čiji je prečnik u suštini jednak prečniku napred navedenom stuba (200).

10. Oprema (10<**>), kao što se traži u zahtevu 9,naznačena timešto je spoljna kontura napred navedene kape (176) oblikovana tako da prvom deonicom (176B) prati konturu napred navedenog useka (175A) a drugom deonicom (176C) spoljnu konturu napred navedenog poklopca (175).