RS54899B1 - Jedinjenja tetrahidropirolotiazina - Google Patents

Abstract

Jedinjenja Formule:Naznačeno time što je A izabran iz grupe koja se sastoji od:R1 je H ili F;R2 je H, -CH2OH, C1-C3 alkil,R3 je H, F ili CN;R4 je H, F; ili CN; iR5 je H, -CH3 ili -OCH3 grupa;ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.Prijava sadrži još 14 patentnih zahteva.

Description

[0001]Ovaj pronalazak se odnosi na nova jedinjenja tetrahidropirolotiazina, na farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenja, na jedinjenja za Icčenje fizioloških poremećaja i na meduproizvode i procese korisne u sintezi jedinjenja.

[0002]Ovaj pronalazak je namcnjcn tretmanu Alzheimer-ove bolesti i drugih bolesti i poremećaja u kojima je uključen amiloidni p (Ap) peptid, neurotoksični i visoko agregatorni peptidni segment amiloidnog prekursorskog proteina (APP). Alzheimer-ova bolest je razarajući neurodegenerativni poremećaj koji se javlja kod miliona pacijenata širom sveta. U pogledu trenutno raspoloživih sredstava na tržištu koja deluju samo kao privremena, simptomatična olakšanja za pacijenta, postoji značajna nezadovoljena potreba u tretmanu Alzheimer-ove bolesti.

[0003]Alzheimer-ova bolest se karakteriše generisanjem, agregacijom i nagomilavanjem Ap u mozgu. Na modelima miševa je pokazano da bi potpuna ili delimična inhibicija P-sekretaze (enzim koji čepa amiloidni prekursorski protein na P-položaju; BACE) imala značajan efekat na patologije povezane sa plakom i zavisne od plaka, što ukazuje da Čak i mala smanjenja u vrednostima Ap peptida mogu da dovedu do dugotrajnog značajnog smanjenja u opterećenju plakovima i sinaptičkim deficitima, čime se obezbeđuje značajna terapeutska korist, posebno u tretmanu Alzheimer-ove bolesti.

[0004]US 2009/0209755 otkriva spojene derivate aminodihidrotiazina koji poseduju BACE inhibitorno delovanje a takođe su otkriveni kao korisna terapeutska sredstva za neurodegenerativne bolesti izazvane Ap peptidom kao što je demencija Alzheimer-ovog tipa. Pored toga, J. Neuroscience, 31 (46), strane 16507-16516 (2011) otkriva (S)-4-(2,4-difluoro-5-pirimidin-5-il-fenil)-4-metil-5,6-dihidro-4//-[l ,3]tiazin-2-iiamin, oralno raspoloživ BACE inhibitor koji deluje na CNS.

[0005]Poželjni su BACE inhibitori koji su potentni i efikasni sa dovoljnom penetracijom u CNS da obezbede tretmane za poremećaje u kojima posreduje Ap peptid kao što je Alzheime-ova bolest. Ovaj pronalazak obezbeđuje nova jedinjenja koja su potentni i efikasni inhibitori BACE. Pored toga, ovaj pronalazak obezbeđuje određena nova jedinjenja sa penetracijom u CNS i hemijskom stabilnošću.

[0006] U skladu sa tim, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenja Formule I: pri čemu je A izabran iz grupe koja se sastoji od:

R<1>je H ili F;

R2 je H, -CFhOH, C1-C3 alkil.

R3 je H, F, ili CN;

R4jeH, F; ili CN; i

R<5>je H, -CH3, ili -OCH3grupa;

ili njihovu farmaceutski prihvatljivu so.

[0007] Ovaj pronalazak takođe opisuje metod za lečenje Alzheimer-ove bolesti kod pacijenta, uključujući primenu na pacijentu kome je potreban takav tretman, efektivne količine jedinjenja Formule 1 ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0008]Ovaj pronalazak dalje opisuje metod za prevenciju progresije blagih kognitivnih poremećaja kod pacijenta sa Alzheimer-ovom bolešću, uključujući primenu na pacijentu kome je potreban takav tretman, efektivne količine jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0009]Ovaj pronalazak takođe opisuje metod inhibicije BACE kod pacijenta, uključujući primenu na pacijentu kome je potreban takav tretman, efektivne količine jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0010]Ovaj pronalazak takođe opisuje metod za inhibiciju cepanja amiloidnog prekursorskog proteina posredstvom BACE, uključujući primenu na pacijentu kome je potreban takav tretman, efektivne količine jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0011JPronalazak dalje opisuje metod za inhibicju produkcije Ap peptida, uključujući primenu na pacijentu kome je potreban takav tretman, efektivne količine jedinjenja Formule I ili njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0012]Osim toga, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u terapiji, posebno za upotrebu u tretmanu Alzheimer-ove bolesti ili za prevenciju progresije blagih kognitivnih poremećaja zbog Alzheimer-ove bolesti. Čak još vise, ovaj pronalazak obezbeđuje upotrebu jedinjenja Formule I. ili njegove farmaceutski prihvaltjivc soli, za proizvodnju medikamenta za tretman Alzheimer-ove bolesti. Ovaj pronalazak takodc obezbeđuje upotrebu jedinjenja Formule 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za proizvodnju medikamenta za prevenciju progresije blagog kognitivnog poremećaja zbog Alzheimer-ove bolesti. Pronalazak takođe obezbeđuje upotrebu jedinjenja Formule I, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za proizvodnju medikamenta za inhibiciju BACE. Pronalazak dalje obezbeđuje upotrebu jedinjenja Formule 1, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, za proizvodnju medikamenta za inhibiciju produkcije Ap peptida.

[0013]Pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutsku kompoziciju koja uključuje jedinjenje Formule I, ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili podloga. U posebnom aspektu, kompozicija dalje uključuje jedno ili više drugih terapeutskih sredstava. Ovaj pronalazak takođe obuhvata nove međuproizvode i procese za sintezu jedinjenja Formule 1.

[0014]Blagi kognitivni poremećaj se definiše kao potencijalna prodromalna faza demencije povezana sa Alzheimer-ovom bolešću na osnovu kliničke slike i progresije kod pacijenata od manifestacije blagog kognitivnog poremećaja do Alzheimer-ove demencije u toku vremena.

(Morris, i saradnici Arch. Neurol., 58, 397-405 (2001); Pctcrsen, i saradnici, Arch. Ncurol., 56, 303-308 (1999)). Naziv "prevencija progresije blagog kognitivnog poremećaja do Alzheimer-ove bolesti" obuhvata usporavanje, zaustavljanje ili reverziju progresije blagog kognitivnog poremećaja do Alzheimer-ove bolesti kod pacijenta.

[0015]Kako se ovde koristi, naziv "C1-C3 alki!" se odnosi na C1-C3 alkil grupu koja obuhvata metil, etil, propil, izopropil i ciklopropil grupu. Preferirane C1-C3 alkil grupe su etil, izopropil i ciklopropil.

[0016]Kako se ovde koristi, nazivi "lečenje" ili "lečiti" obuhvataju sprečavanje, obuzdavanje, usporavanje, zaustavljanje ili reverziju progresije ili ozbiljnosti postojećih simptoma ili poremećaja.

[0017]Kako se ovde koristi, naziv "pacijent" se odnosi na ljude.

[0018]Naziv "inhibicija produkcije Ap peptida" treba da označi smanjenjein vivonivoa Ap peptida kod sisara.

[0019]Kako se ovde koristi, naziv "efektivna količina" se odnosi na količinu ili dozu jedinjenja iz pronalaska, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, koja nakon primenc pojedinačne ili višestruke doze na pacijentu, obezbeđuje željeni efekat kod pacijenta kod koga postoji dijagnoza ili koji je pod tretmanom.

[0020]Efektivnu količinu može lako da odredi ordinirajući lekar, kao stručnjak sa iskustvom, koristeći poznate tehnike i na osnovu rezultata dobijenih pod analognim okolnostima. U određivanju efektivne količine za pacijenta, ordinirajući lekar treba da uzme u obzir brojne faktore, uključujući, ali bez ograničenja na, vrstu sisara, njegovu veličinu, godine starosti i opšte zdravstveno stanje; postojanje specifičnih bolesti ili poremećaja; stepen prisustva ili ozbiljnosti bolesti ili poremećaja; odgovor pojedinačnog pacijenta; vrstu jedinjenja koje se primenjuje; način primene; karakteristike bioraspoloživosti primenjenog preparata; izabran dozni režim, istovremena upotreba drugih lekova; i druge relevantne okolnosti.

[0021]Jedinjenja Formule I su generalno efektivna u širokom rasponu doza. Na primer, doziranje po danu je normalno u rasponu od približno 0.01 do približno 20 mg/kg telesne težine. U nekim slučajevima nivoi doze ispod najniže granice prethodno datog opsega mogu da budu više nego adekvatne, dok sa druge strane čak i veće doze mogu da se koriste sa prihvatljivim neželjenim dejstvima. pa zbog toga prethodno navedeni opseg doze nije dat kao ograničenje okvira pronalaska na bilo koji način.

[0022]Jedinjenja iz pronalaska su preferirano formulisana kao farmaceutske kompozicije za primenu bilo kojim načinom kojim je jedinjenje bioraspoloživo, uključujući oralno i parenteralno. Najpoželjnije, ove kompozicije su za oralnu primenu. Ovakve farmaceutske kompozicije i procesi za njihovu izradu su dobro poznati u tehnici. (Videti. na primer. Remington: The Science and Practice of Pharmacy (D.B. Troy, Editor, 21 si Edition, Lippincott, Williams & Wilkins. 2006).

[0023]Jedinjenja Formule I su posebno korisna u postupcima tretmana iz pronalaska, ali određene grupe, supstituenti i konfiguracije su preferirani za jedinjenja Formule I. Niže dati odeljci opisuju ovakve preferirane grupe, supstituente i konfiguracije. Razumljivo je da su ove preference primenljive i na postupke lečenja i na nova jedinjenja iz pronalaska.

[0024]Preferirano je da je A izabran iz grupe koja sadrži:

[0025]Najpoželjnije je da je A izabran iz grupe koja se sastoji od:

[0026]Posebno je preferirano da je A:

R<1>je preferirano F R2 je preferirano H ili [0027]Posebno je preferirano da kada je R<1>= F, R2 je H ili

[0028]Čak je posebno preferirano da kada je R' = F, R<2>je I I

[0029]Posebno je preferirano da kada jc R<1>= F a RJ je 11. R<2>je 11 ili

[0030] Dalje je posebno preferirano da kada je R<1>= F a R3 jc 1 i, R<2>je li.

[0031] Preferirano otelotvorenjc uključuje jedinjenja formule I koja imaju poboljšanu CNS penetraciju.

[0032] Preferirana jedinjenja su:

(4aR)7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-iF4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-

d] [1,3]tiazin-2-amin;

5-[(4aR,7aR)-2-amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4a,5,6,74etrahidro 2-karbonitril;

3-[(4aR,7aS)-2-amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]liazin-7a-il]benzonitril; 2-[2-[(4aR, 7aR)-2-amino-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[34-d][l ,3]tiazin-6-il]-5-fluoro-pirimidin-4-il]propan-2-ol hidrohloriđ, izomer 2; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

[0033] Posebno preferirana jedinjenja su: (4aR,7aR)-6-(5-nuoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3Jtiazin-2-amin; 5-|(4aR,7aR)-2-amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4a,5,6,7-tetrahidropirolo[3,4- d][l,3]tiazin-7a(4H)-iljtiofen-2-karbonitril; i njihove farmaceutski prihvatljive soli.

[0034] Posebno najpoželjnije jedinjenje je: (4aR,7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin i i njegove farmaceutski prihvatljive soli.

[0035] Stručnjak sa uobičajenim iskustvom u tehnici će da razume da jedinjenja iz pronalaska mogu da egzistiraju ulaulomernim oblicima, kako je pokazano u Šcmi A. Kada je data bilo koja referenca u ovoj aplikaciji za jedan od specifičnih tautomera jedinjenja iz pronalaska, jasno jc su obuhvaćena oba tautomerna oblika i sve njihove smeše.

[0036]Jedinjenja iz ovog pronalaska, ili njihove soli, mogu da se izrade različitim procedurama koje su poznate u tehnici, od kojih su neke ilustrovane u niže datim Šemama, Izradama i Primerima. Specifične faze sinteze za svaki od opisanih načina mogu da se kombinuju na različite načine, ili da se konjuguju sa fazama iz različitih šema. da se izrade jedinjenja Formule, ili njihove soli. Produkti svake faze u niže datim šemama mogu da se izdvoje uobičajenim postupcima, uključujući ekstrakciju, evaporaciju, precipitaciju, hromatografiju, filtraciju, trituraciju i kristalizaciju.

[0037]Izvesni slereohemijski centri su ostali neodređeni a neki supstituenti su eliminisani u narednim šemama u svrhu jasnoće i nemaju za cilj da ograniče šeme na bilo koji način. Osim toga, stručnjak sa iskustvom u tehnici može da razdvoji ili ponovo rastvori pojedinačne izomere. enantiomerc ili diastereomerc u bilo kojoj odgovarajućoj tački u toku sinteza jedinjenja Formule I postupcima kao Što su tehnike selektivne kristalizacije ili asimetrična hromatografija (Vidcti kao primer, J. Jacqucs, i saradnici, "Enantiomers, Racemates i Resolutions", John Wiley and Sons, Inc., 1981 i H.L. Elicl and S.H. Wilcn," Stereochemistry ofOrganic Compounds", Wiley-Interscience, 1994). Oznake "izomer 1" i "izomer 2" se odnose na jedinjenja koja se eluiraju asimetričnom hromatografi jom kao prvo i drugo, tim redom, a ukoliko se asimetrična hromatografija započne rano u toku sinteze, ista oznaka se primenjuje na međuproizvode i primere koji slede. Pored toga, meduproizvodi opisani u narednim šemama sadrže određeni broj zaštitnih grupa azota. Promenljiva zaštitna grupa može da bude ista ili različita u svakoj situaciji u zavisnosti od određenih uslova reakcije i određenihi transformacija koje se vrše. Uslovi protekcije i deprotekcije su dobro poznati stručnjaku sa iskustvom i opisani su u literaturi (videti kao primer "Greene's Protective Groups in Organic Svnthesis", Fourth Edition, od: Peter G.M. Wuts and Theodora W. Greene, John Wiley and Sons, Inc. 2007).

[0038]Stručnjak sa uobičajenim iskustvom u tehnici će da razume da jedinjenja iz pronalaska sadrže jezgro koje ima najmanje dva asimetrična centra: Mada ovaj pronalazak obuhvata sve pojedinačne enantiomere, kao i smeše enantiomera navedenih jedinjenja, uključujući racemate, jedinjenja sa apsolutnom konfiguracijom na atomima obeleženim 1 i 2, kako je pokazano u Šemi B, su preferirana jedinjenja pronalaska.

[0039] Ovde korišćene skraćenice su definisane u skladu sa Aldrichimica Acta, Vol. 17, No. 1,1984. Druge skraćenice su definisane na sledeći način: "APP" se odnosi na amiloidni prekursorski protein; "BOC" se odnosi na terc-butiloksikarbonil; "CSF" se odnosi na cerebrospinali likvor; "DCC" se odnosi na 1,3-dicikloheksilkarbodiimid; "DCM" se odnosi na dihlormetan; "DIC" se odnosi na diizopropilkarbodiimid; "DMEM" se odnosi na Dulbecco's Modified Eagle's Medium; "DMSO" se odnosi na dimetilsulfoksid; "EDO" se odnosi na l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid; "ee" se odnosi na enantiomerne viškove; "EtOAc" se odnosi na etil acetat; "Ex" se odnosi na primer; "F12" se odnosi na Ham's F12 medijum; "FBS" se odnosi na serum fetusa govečeta; "FRET" se odnosi na transfer energije fluorescentne rezonance: "HEK" se odnosi na bubreg embriona čoveka; "HOAc" se odnosi na sirćetnu kiselinu; "UOAt" se odnosi na l-hidroksi-7-azobenzotriazol; "HOBt" se odnosi na 1-hiđroksilbenzotriazol hidrat; "HPLC se odnosi na visoko efikasnu tečnu hromatografiju; "h sc odnosi na sat ili sate; "IC50" se odnosi na koncentraciju sredstva koja produkuje 50% od mogućeg maksimalnog inhibitornog odgovora za to sredstvo; "IPA" se odnosi na izopropil alkohol ili izopropanol; "MeOH" se odnosi na metil alkohol ili metanol; "min" sc odnosi na minut ili minute; "MTBE" se odnosi na metil terc-butil etar; "PDAPP" se odnosi na platelete koje potiču od amiloidnog prekursorskog proteina; "Prep" se odnosi na izradu; "RFU" se odnosi na relativnu jedinicu fluorescencije "Rt" se odnosi na vreme retencije; "RT" se odnosi na sobnu temperaturu; "SCX" se odnosi na izmenu jakih kaljona; "THF" se odnosi na tetrahidrofuran i "TLC" se odnosi na hromatografiju na tankom sloju.

[0040] U niže datim šemama, ukoliko nije drugačije navedeno, svi supstituenti su kako je prethodno definisano. Reagensi i početni materijali su generalno lako raspoloživi za stručnjaka sa iskustvom u tehnici. Drugi mogu da se izrade standardnim tehnikama u organskoj i heterocikličnoj herniji koje su analogne sa sintezama poznatih strukturno-sličnih jedinjenja i procedurama koje su opisane u Izradama i Primerima koji slede, uključujući bilo koje nove procedure.

[0041)Šema 1 opisuje formiranje Weinreb amiđa (2) koji se koristi za izradu ketona (3) koji nakon toga može da se transformiše u oksim. Oksim može da se koristi za formiranje bicikličnog izoksazola (9). (A) grupa može da se umetne u različitim tačkama u toku sinteze kako je pokazano u Šemi 1. "PG" je zaštitna grupa izrađena za amino grupu, kao što su karbamati i alil grupa. Ove grupe su dobro poznate i korišćene u tehnici.

[0042] Jedinjenje formule (1) se konvertuje u Weinreb-ov amid (Faza 1, jedinjenje 2) sa N,0-dimetilhidroksilamid hidrohloridom koristeći organsku bazu kao što su diizopropiletilamin ili trietilamin i udvajajućc reagense kao što su karbodiimiđi i MOBt ili HOAt, za poboljšanje efikasnosti udvajanja amida. Stručnjak sa iskustvom će da prepozna da postoji veliki broj postupaka i reagenasa za formiranje amida nastalih iz reakcije karboksiine kiseline i amida. Na primer, korisni karbodiimiđi su DCC, DIC, F.DCI.

[0043] Alternativno, karboksilna kiselina može da se konvertuje u kiseli hlorid a Weinreb amid može da se formira pomoću organske baze i N,0-dimctilhidroksilamin hidrohlorida.

[0044]Nakon toga, tretmanom Weinreb amida sa organometalnim reagensom kao što su heterociklicni Grignard-ov reagens ili organolitijum rcagcns, dobija sc jedinjenje 3, Faza 2. Na primer, heterociklicni halid i alkil Grignard ili organolitijum reagens mogu da se koriste da sc formira keton sa vezanom željenom grupom (A), (3, Faza 2). Keton (3) može nakon toga da se koristi za formiranje oksima sa hidroksilamin hidrohloridom i neorganskom bazom kao što su natrijum acetat trihidrat ili natrij um acetat ili organskom bazom kao što je piridin, u polarnom protičnom rastvaraču kao što su etanol ili voda, da se dobije jedinjenje 6, Faza 3. Alternativno, u drugoj fazi reakcije, keton sa beta halogenom može da se alkilujc sa zaštićenim alil aminom a nakon toga tretira sa hidroksilamin hidrohloridom, da se dobije oksim, (6, Faza 4). Oksim, (6) može nakon toga da se konvertuje u biciklični izoksazol (9) u procesu ciklizacije 3+2 različitim postupcima kao što je zagrevanje oksima (6) u nepolarnom rastvaraču kao što su toluen ili ksilen, da se formira jedinjenje 9, Faza 5 ili koristeći vodeni rastvor natrijum hipohlorita ili tilanijum (IV) etoksida u nepolarnom rastvaraču kao što su toluen ili ksilen, uz zagrevanje, da se dobije jedinjenje 9, Faza 5 ili jedinjenje 8, Faza 6. Jedinjenje 8 može nakon toga da sc alkiluje koristeći aromatični ili heteroaromatični organolitijum reagens ili Grignard reagens da se dobije jedinjenje 9. Faza 7.

[0045]Šema 2 ilustrujc in situ formiranje oksima. a nakon toga konverziju da se formira biciklični izoksazol i da se dobije jedinjenje (10). Faza 8. N-[(4-metoksifenilmetil]hidroksilamin hidrohlorid se tretira sa jedinjenjem (3) u organskoj bazi kao Sto je trietilamin u koju se doda titanijum (IV) etoksid i uz zagrevanje se dobija jedinjenje 10. BOC zaštićeni pirolidin bicikliČnog izoksazhola sc deprotcktuje pod kiselim uslovima dobro poznatim u tehnici. Alil zaštićeni pirolidin može da se deprotektuje koristeći kiselinu kao što je N,N-dimelilbarbilurna kiselina sa katalizatorom kao što je tetrakis(trifenilfosfin)paladijum. Karboksibcnzil zaštićeni pirolidin može da se deprotektuje koristeći jodtrimeiltilsilan. Deprotektovani pirolidin može nakon toga da reaguje u reakciji nukleofilne aromatične supstitucije (SNAr) sa supstituisanim ili nesupstituisanim aromatičnim pirimidinom, koristeći organsku bazu kao što su diizopropiletilamin, trietilamin ili N,N,N',N'-tetrametilgvanidin, da se dobije traženi supstituisani zaštićeni biciklični izoksazol (Faze 1 i 2 u Fazi 9). Zaštićena grupa bicikličnog izoksazola, 4-metoksil benzil (PMB), se nakon toga deprotektuje pod kiselim uslovima da se dobije jedinjenje 11, (Faza 3 od Faze 9). Jedinjenje 11 se tretira sa benzoil izotiocijanatom u polarnom aprotičnom rastvaraču kao što je THF, da se dobije tiourca (12, Faza 10). Izoksazol prsten može da se otvori sa cinkom u prahu u HOAc ili Raney Ni pod uslovima hidrogenacije, (13, Faza 11). Hidroksi jedinjenje (13) se nakon toga tretira sa l-hlor-N,N,2-trimetilpropenilaminom ili 1,1'karbonildiimidazolom đa se formira spojeni pirolidin zaštićeni tiazin (14, Faza 12). Tiazin amid može da se deprotektuje sa organskom bazom, kao što su piridin i metilhiđroksilamin hidrohlorid, u polarnom aprotičnom rastvaraču kao što je etanol ili neorganskom bazom kao što je litijum hidroksid u metanolu, da se dobiju jedinjenja Formule I u Fazi 13.

[0046]Šema 3 opisuje zaštićeni biciklični izoksazol (9) koji može da se tretira sa benzotioizocijanalom da se dobije jedinjenje (15, Faza 14), tretira sa cinkom u prahu u HOAc da se dobije jedinjenje (17, Faza 15) a nakon toga se formira tiazin prsten kako je opisano u Šemi 2, Faza 12 da se dobije jedinjenje 18, Faza 18. U Fazi 19, pirolidin (18) može da se deprotektuje i heteroarilira kako je opisano u Šemi 2 (Faze 1 i 2 Faze 9) da se dobije spojeni pirolidin zaštićeni tiazin (Jedinjenje 14, Šema 2). Tiazin amid može nakon toga da se deprotektuje, kako je opisano u Šemi 2 (Faza 13), da se dobiju jedinjenja Formule I. Alternativno, zaštićeni biciklični izoksazol može prvo da se tretira sa Zn u prahu u HOAc ili Rancy Ni pod uslovima hidrogenacije (16, Faza 16), a nakon toga reakcijom sa benzotioizocijanatom da sc dobije jedinjenje 17, Faza 17. Jedinjenja Formule I mogu nakon toga da se izrade u Fazama 18 i 19, kako je prethodno opisano.

[0047] U opcionoj fazi, farmaceutski prihvatljiva so jedinjenja Formule 1 može da se formira reakcijom odgovarajuće slobodne baze Formule I sa odgovarajućom farmaceutski prihvatljivom kiselinom u pogodnom rastvaraču, pod standardnim uslovima. Pored toga, formiranje ovakvih soli može da se vrši odmah nakon deprotekcije azotne zaštitne grupe. Formiranje ovakvih soli je dobro poznato i primenjeno u tehnici. Videti, na primer, Gould, P.L., "Salt seleetion for basic drugs," International Journal of Pharmaceutics, 33: 201-217

(1986); Bastin, R.J., i saradnici "Salt Seleetion and Optimization Procedures for Pharmaceutical New Chemical Entities," Organic Proccss Research and Development, 4: 427-435 (2000); i Berge, S.M., i saradnici. "Pharmaceutical Salts," Journal of Pharmaceutical Sciences, 66: 1-19, (1977). Stručnjak sa uobičajenim iskustvom u tehnici će da razume da se jedinjenje Formule I lako konvertuje u i može da se izoluje kao farmaceutski prihvatljiva so, kao što je hidrohloridna so.

Izrade i Primeri

[0048]Naredne izrade i primeri dalje ilustruju pronalazak. Ukoliko nije drugačije naznačeno, jedinjenja ovde ilustrovana su imenovana i numerisana koristeći Symyx® Draw verziju 3.2 (Symyx Solutions, Inc.) ili IUPACNAME ACDLABS.

Izrada 1

2-htor-5-fluoro-4-izopropil-pirimidin

]0049]

|0050]Rastvor 5-lluoro-2-hlorpirimidina (5.00 g, 37.7 mmol) u 1,2-dimetoksietanu (25 mL) se tretira sa 2 M rastvorom izopropil magnezij um hlorida u tetrahidrofuranu (28.3 mL, 56.6 mmol), zadržavajući temperaturu ispod 15 °C. Dobijeni rastvor se meša jedan sat u atmosferi azota a nakon toga ohladi na 0 °C i u kapima tretira sa rastvorom tri etil amina (5.76 mL, 37.7 mmol) u tetrahidrofuranu (5 mL). Doda se rastvor joda (9.58 g, 37.7 mmol) u tetrahidrofuranu (20 mL). Reakcija se ncutrališc sa vodom i dodaju se zasićeni natrijum bikarbonat i zasićeni natrijum bisulfat. Smcša sc ekstrahuje tri puta sa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata a rastvarač se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela u toku 30 minuta, sa gradijentom dihlormetan/heksani (5 do 100%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (2.55 g, 39%). GC/MS (m/e): 174.

[0051]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 1 koristeći etil magnezij um bromid (3.0 M rastvor u dietil etru).

Izrada 3

]-(2-hlor-5-fluoro-pirimidin-4-il)etanon

[0052]

[0053]Rastvor 5-fluoro-2,4-dihlor-pirimidina (20 g. 119.8 mmol) i (I-etoksietenil)trimetilslanana (43.26 g, 119.8 mmol) u dimctilformamidu (200 mL) se prečisti sa azotom na sobnoj temperaturi a nakon toga se doda bis(trifenilfosfin)paladijum(ll) hlorid (1.70 g, 2.40 mmol). Dobijena smeša se zagreva 2 sata na 70 °C u atmosferi azota. Reakcija se ohladi na 50 °C i doda se 5 N vodeni rastvor vodonik hlorida (100 mL). Reakcija se meša još dva sata na 50 °C. Reakcija se ohladi, razblaži sa vodom (200 mL) i slanim rastvorom. Ovaj rastvor se ekstrahuje pet puta sa dietil etrom. Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata i koncentruju pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela u toku 30 minut, sa gradijentom 5% do 50% etil acetat u heksanima, da se dobije naslovljeno jedinjenje (19.2 g, 92%). GC/MS (m/e):(35C1/37C1) 174/176.

Izrada 4

2-(2-hlor-5-fluoro-piriniidin-4-il)propan-2-ol

[0054]

[0055]Izmešani rastvor rastvor l-(2-hlov-5-nuoro-pirimidin-4-il)etanona (10.06 g, 57.6 mmol) u tetrahidrofuranu (100 mL) na -78 °C, u atmosferi azota. reaguje sa 3 M rastvorom metil magnezijum bromida u dietil etru (124 mL, 72.04 mmol) i dobijena smeša se mesa 20 minuta na - 78 °C. Reakcija se neutrališe sa zasićenim vodenim rastvorom amonijum hlorida i smeša se zagreje na sobnu temperaturu. Reaktivna smeša se ekstrahuje tri puta sa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata i koncentruju pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela u toku 30 minut, sa gradijentom 5% do 100% etil acetat u heksanima, da se dobije naslovljeno jedinjenje (7.06 g, 64%). ES/MS (m/e): (<35>C1/<37>C1) 191/193 (M+H).

Izrada 5

2-(2-hlor-5-fluoro-pirimidin-4-il)propan-2-oi

[0056]

[0057JU rastvor metilmagnezijum bromida (3.0 M rastvor u dietil etru, 2.20 mL, 6.60 mmol) u THF (5.0 mL) se u kapima, na 0 °C, u toku 4 minuta dodaje rastvor 2-(2-hlor-5-fluoro-pirimidin-4-il)propan-2-ola (510 mg, 2.68 mmol) u 1,2-dimetoksietanu (4.0 mL). Nakon 5 min, ledeno kupatilo se ukloni. Nakon 40 minuta mešanja na sobnoj temperaturi, doda se nova količina metilmagnezijum bromida (3.0 M rastvor u dietil etru, 1.10 mL, 3.30 mmol) i rastvor se ponovo hladi 30 minuta na 0 °C, nakon čega sc doda trietilamin (400 uL, 2.87 mmol) i rastvor joda (700 mg, 2.74 mmol) u THF (2.7 mL). Rastvor se mesa 20 sati na sobnoj temperaturi, neutrališe saVizasićenim NaIIC03(40 mL) i ekstrahuje sa CHCb (2x20 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijent etil acetal/dihlormetan (0% do 30%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (200 mg, 37%).<I9>F-NMR (CDCb): 5 (ppm) -137.6. 'H-NMR (CDC13): 5 (pptn) 4.39 (s, IH), 2.55 (s, 3H), 1.59 (s, 6H). Izrada 6 2-hIor-5-fluon>4-( 1 -fluoro-1 -metil-elil)pirimidin10058]

[0059]Dietilaminosulfur trifluorid (6.53 g, 40.5 mmol) se u atmosferi azota. u kapima, na -78 °C, doda u rastvor 2-(2-hlor-5-fluoro-pirimidin-4-il)propan-2-ola (4.825 g, 25.31 mmol) u dihlormetanu (70 mL). Reakcija se mesa 30 minuta na -78 °C u atmosferi azota, nakon toga neutrališe sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum bi karbonata i zagreje na sobnu temperaturu. Reaktivna smeša se ekstrahuje tri puta sa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata i koncentruju pod vakuumom. Dobijeni sirovi produkt se prečisti preko silika gela u toku 40 minuta, sa gradijentom 5% do 100% etil acetat u heksanima, da se dobije naslovljeno jedinjenje (4.23 g, 87%). ES/MS (m/e):(35C1/3<7>C1) 193/195 (M+H).

Izrada 7

(2-hlor-5-fluoro-pirimiđin-4-il)metanol

[0060]

[0061]U rastvor 5-fluoro-2-hlorpirimidina (500 u.L, 5.24 mmol) u metanolu (50 mL) se dodaju benzoil peroksid (1.5 g, 6.0 mmol) i trifluorosirćetna kiselina (450 uL, 5.95 mmol). Dobijeni bezbojni bistri rastvor sc degasira propuštanjem mehurića azota u toku 5 minuta a nakon toga se zagreva 18.5 sati na 65 °C. Rastvor se nakon toga ohladi i koncentruje. Dobijeni ostatak se razblaži sa hloroformom (50 mL), ispere sa zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (50 mL) i slojevi se razdvoje. Vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa hloroformom (50 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju do sušenja pod smanjenim vakuumom. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na koloni silika gela. uz cluiranjc sa gradijentom etil acetat/dihlormetan (0% do 30%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (210 mg, 25%). 'H-NMR (CDCh): 5 (ppm) 8.42 (s, IH), 4.85 (s, 2H), 3.57 (br, IH).

Izrada 8

5-Fluor-N-metoksi-N-metiltiofen-24;arboksamid

(0062]

[0063]U izmešani rastvor 5-fluorotiofen-2-karboksilne kiseline (33.95 g, 232.3 mmol) u tetrahidrofuranu (465 mL) se na 0 °C, u atmosferi azota, dodaju N,0-dimetilhidroksilamin hidrohlorid (45.32 g, 464.6 mmol), 1-hidroksibenzotriazol monohidrat (53.36 g, 348.5 mmol), l-(3-dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid (89.1 g, 464.6 mmol) i diizopropiletilamin (162 mL, 929 mmol). Smeša se ostavi 18 sati da se zagreje na sobnu temperaturu. Smeša se razblaži sa vodom (500 mL) i ekstrahuje sa etil acetalom (500 mL). Vodena faza se ponovo ekstrahuje dva puta sa etil acetatom (300 mL). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom. Tečni ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranjc sa gradijentom heksani/etil acetat (3:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (38.28 g, 87%) kao bledo žuta tečnost. ES/MS (m/e): 190 (M+H).

[0064]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za izradu 8 koristeći odgovarajuću tiazol karboksilnu kiselinu.

Izrada 10 1-(5-Fluorotiofen-2-il)ctanon |0065]

[0066]U izmešani rastvor 5-fluoro-N-mctoksi-N-inetiltiofen-2-karboksamida (12.34 g, 65.2 mmol) u tetrahidrofuranu (163 mL) se na 0 °C, u atmosferi azota, doda metil magnezijum bromid (3 M rastvor u tetrahidrofuranu. 32.6 mL, 97.8 mmol) u toku 25 minuta, uz održavanje unutrašnje temperature ispod 10 °C. Kupatilo za hlađenje se ukloni i rastvor se ostavi 1 sat da se zagreje na sobnu temperaturu. Doda se zasićeni rastvor amonijum hlorida (200 mL) i smeša se meša 10 minuta. Smeša sc razblaži sa dietil etrom (200 mL) i faze se razdvoje. Vodena faza se ponovo ekstrahuje sa dietil etrom (2 x 150 mL) a kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, fdtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom (održavajući temperaturu vodenog kupatila ispod 25 °C) da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje (9.70 g, 103%) kao bledatečnost boje ćilibara. 'H NMR (CDCb) 6 2.47 (s, 3H), 6.53 (dd, J = 1.2, 4.3 Hz, 1H), 7.38 (t, J = 4.0 Hz, 1H).

Izrada 11

2-Bromo-1 -(5-fluorotiofen-2-il)etanon

[0067]

[0068]U izmešani bistar rastvor l-(5-fluorotiofen-2-iI)etanona (9.70 g, 67.3 mmol) u dihlormetanu (224 mL) boje ćilibara se na 0 °C, u atmosferi azota, doda diizopropiletilamin (14.7 mL, 84.1 mmol) a nakon toga se u kapima, u toku 10 minuta, dodaje trimetilsilil trifluorometansulfonat (13.8 mL, 74.0 mmol) održavajući unutrašnju temperaturu ispod 5 °C. Dobijeni rastvor se meša 90 minuta na 0 °C. Doda sc N-bromosukcinimid (13.17 g, 74.0 mmol) u jednoj porciji a dobijeni oranž rastvor se mesa 1 sat na 0 °C. Dodaju se razblaženi vodeni rastvor natrijum bikarbonata (200 mL 1:1 vođa/zasićeni vodeni rastvor natrijum bikarbonata) i dihlormetan (50 mL). Faze se razdvoje a vodena faza se ponovo ekstrahuje sa dihlormetanom (150 mL). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije crveni uljasto/amorfni ostatak. Ostatak se razblaži sa heksanom (50 mL) i dihlormetanom (5 mL) i filtrira da sc uklone čvrste čestice. Čvrste čestice se isperu sa rastvorom heksani/dihlormctan (-50 mL, 7:3). Kombinovani filtrati sc koncentruju pod sniženim pritiskom a ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranjc sa smcšom heksani/dihlormetan (dvo-fazni gradijent od 70:30 do 60:40 do 50:50) da se dobije naslovljeno jedinjenje (13.33 g, 89%). 'H NMR (CDCb) 8 4.27 (s, 2H), 6.58 (dd, J = 1.3, 4.4 Hz, 1H), 7.52 (dd, J - 1.5, 4.2 Hz, 1H). Izrada 12

l-(4-Bromo-2-tienil)-2-(dialilamino)etanon

[0069]

[0070]U l-(4-bromotiofen-2-il)etanon (10 g, 48.8 mmol) u metanolu (98 mL) i dihlormetanu (163 mL) se doda tetra-n-butilamonijum tribromiđ (28.8 g, 58.5 mmol). Reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom na 50 °C da se dobije ostatak koji se prečisti hromatografijom na silika gelu, eluira sa dihlormetanom da se dobije sirovi 2-bromo-l-(4-bromo-2-tieniI)ctanon. U rastvor sirovog 2-bromo-l-(4-bromo-2-tienil)etanona u acctonitrilu (200 ml) se dodaju kalijum karbonat (20.2 g, 146 mmol) i dialilamin (9.48 g, 97.5 mmol). Reakcija se meša 2 sata na sobnoj temperaturi. Doda se voda i rastvor se ekstrahuje sa etil acetatom. Organske faze se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje. ES/MS (m/e): (<79>Br/81Br) 300/302 (M+H).

Izrada 13

2-(Dialilamino)-l-(5-fluoro-2-tienil)etanon

[0071]

[0072]U izmešani rastvor 2-bromo-l-(5-fIuorotiofcn-2-iI)etanona (13.28 g, 59.53 mmol) u acetonitrilu (298 mL) se na 0 °C, u atmosferi azota, dodaju kalijum karbonat (10.70g, 77.39 mmol) i dialilamin (9.54 mL, 77.39 mmol). Smeša se ostavi da se polako zagreje na sobnu temperaturu uz mešanje u toku 16 sati, a nakon toga razblaži sa etil acetatom (500 mL) i vodom (200 mL). Faze se razdvoje a vodena faza ekstrahuje dva puta sa etil acetatom (100 mL). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz cluiranje sa smešom heksani/etil acetat (9:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (12.45 g, 87%) kao žuto ulje. ES/MS (m/e): 240 (M+H). [00731Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 13, koristeći odgovarajući etanon bez upotrebe kalijum karbonata.

Izrada 15

2-(Dialilamino)-1 -(4-fluorofenil)etanon

[0074]

[0075]2-hlor-l-(4-fluorofenil)etanon (10 g, 57.4 mmol) se rastvori u acetonitrilu (400 mL). Rastvor sc ohladi na 0 °C i doda se dialilamin (15.6 mL, 126.2 mmol). Nakon 1 sat, smeša se sipa u vodu (500 mL) i ekstrahuje dva puta sa etil acetatom (400mL). Organski ekstrakti se kombinuju, isperu sa slanim rastvorom (IX 200 mL), suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje (15.84 g. 118%). ES/MS (m/e): 234

(M+H).

Izrada 16

2-(Dialilamino)-l-(4-fluorofenil)etanon oksim

[0076]

[00771 2-(Dialilamino)-l-(4-fluorofeniI)etanon (13.38 g, 57.36 mmol) se rastvori u etanolu (250 mL) i doda se natrijum acetat (5.7 g) a nakon toga hidroksilamin hidrohlorid (5.23 g, 74,6 mmol). Reakcija se zagrcva 2.5 sata na 70 °C nakon toga meša 16 sati na sobnoj temperaturi. Smeša se koncentruje a dobijeni ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa smešom etil acetat/heksani (gradijent 0-100%). Izdvojeni materijal se drugi put ponovo prečisti da se dobije naslovljeno jedinjenje (7.76 g, 54.5%). ES/MS (m/e): 249 (M+H).

Izrada 17

2-(ali 1 (terc-butoksikarbonil)amino)sirćctna ki sci i na

[0078]

[0079JU erlenmajer bocu u kojoj se nalaze kalijum karbonat (100 g, 724 mmol), natrijum jodid (110 g, 727 mmol), dimetilformamid (300 mL), trietilamin (200 mL, 1.44 mola) i 2-propen-l-amin (24 g, 426 mmol) se na 0 °C, u kapima doda rastvor etil 2-bromoacetata (60.2 g, 360 mmol) u dimelilformamiđu (40 mL). Reakcija se zagreje na temperaturu sredine i meša u toku noći. Smeša se filtrira, ispere sa dietil etrom (200 mL) i koncentruje. U filtrat se doda slani rastvor (1 L) i slojevi se razdvoje. Vodeni sloj se ekstrahuje sa dietil etrom (3 x 500 mL). Organske faze se kombinuju, suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i rastvarač ukloni pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. U rastvor sirovog ostatka u etanolu (500 ml) i

trietilaminu (40 g, 395 mmol) se na 0 °C u jednoj porciji doda di-t-butildikarbonat (105 g, 467 mmol). Reakcija se zagreje na sobnu temperaturu i meša u toku noći. Reakcija se koncentruje pod sniženim pritiskom, razblaži sa vodom (200 mL) i zasićenim natrijum bikarbonatom (200 mL) i ekstrahuje sa etil acetatom (2 x 200 mL) i dihlormetanom (200 mL). Organske faze se kombinuju, suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da sc dobije sirovi ostatak. Sirovi ostatak se prenese u metanol (200 mL), doda se 2 N rastvor natrijum hidroksida (500 mL) i smeša se meša približno 3 sata na sobnoj temperaturi. Rastvor

se koncentruje pod sniženim pritiskom a dobijeni vodeni rastvor zakiseii do pH 4 sa 12 N rastvorom hlorovodonične kiseline. Dobijeni precipitat se sakupi filtriranjem, ispere sa vođom i suši da se dobije naslovljeno jedinjenje (50 g. 65%). 'H NMR (CDCb) smeša dva rotamera (50:50) 8 1.43, 1.45 (s, 9H), 3.86-3.99 (m, 4H), 5.10-5.20 (m, 211). 5.71-5.83 (m, IH).

Izrada 18

terc-butil N-alil-N-[2-(metoksi(metil)amino)-2-okso-etiljkarbamat

[0080]

[008112-(alil(terc-butoksikarbonil)amino)sirćetna kiselina (49.6 g, 156 mmol), tetrahidrofuran (600 mL) i trietilamin (36.3 g, 359 mmol) se sipaju u erlenmajer bocu i smeša se ohladi na 0 °C. U kapima se doda pivaloil hlorid (31 g. 253 mmol) i reakcija se meša 3 sata na sobnoj temperaturi a nakon toga ohladi na 0 °C. Nakon loga se dodaju N,0-dimetil-hidroksilamin hidrohlorid (28 g, 283 mmol). trietilamin (33 mL, 237 mmol) i tetrahidrofuran (400 mL). Ledeno kupatilo sc ukloni i reakcija se meša 3 sata na sobnoj temperaturi. Smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak sc rastvori u vodi (300 mL) i ekstrahuje sa etil acetatom (2 x 300 mL). Organske faze se kombinuju, suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz cluiranje sa smešom heksan/aceton (1:0) do heksan/aceton (1:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (32 g, 54%).<1>11 NMR(CDCb) smeša dva rotamera (60:40) 5 1.42, 1.44 (s, 911), 3.16, 3.17 (s, 3H), 3.66, 3.69 (s, 3H), 3.88-3.98 (m, 211), 4.01,4.11 (s, 2H): 5.10-5.18 (m, 2H), 5.73-5.85 (m. IH).

Izrada 19

terc-butil N-alil-N-fenacil-karbamat

[0082]

[0083]U rastvor terc-butil N-alil-N-[2-(metoksi(metil)amino)-2-oksoetil]karbamata (4.0 g, 15.5 mmol) u THF (54 mL) ohlađenom na -20 °C se u kapima doda fenil magnezijum bromid (10.3 ml, 3 M rastvor u dietil etru). Reakcija se prati pomoću TLC, pažljivo neutrališe sa zasićenim amonijum hloridom u vodi (20 mL), razblaži sa vodom (100 mL) i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa smešom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (5:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.2 g, 75%). 'H NMR(CDCb) smeša dva rotamera (51:49) 5 1.47,1.35 (s, 9H), 3.9 L 3.99 (d, 2H), 4.52, 4.65 (s. 2H), 5.07-5.16 (m, 2H), 5.72-5.87 (m, III), 7.41-7.50 (m, 2H), 7.52-7.60 (m. IH). 7.88-7.95 (m, 2H).

Izrada 20

terc-butil N-aliI-N-(2-izotiazol-5-il-2-okso-etil)karbamat

[0084]

[0085] U rastvor diizopropilamina (9.01 mL, 64.01 mmol) u tetrahidrofuranu (80 mL) se na -78 °C, u kapima, u atmosferi azota, doda n-butil litijum (30.78 mL, 49.24 mmol, 1.6 M rastvor u heksanu). Dobijeni rastvor se meša 20 minuta na -78 °C a nakon toga se u kapima doda rastvor izotiazola (4.19 g, 49.24 mmol) u tetrahidrofuranu (10 mL). Dobijena bela žitka masa se meša 30 minuta na -78 °C. U žitku masu se nakon toga u toku 15 minuta dodaje rastvor terc-butil N-alil-N-[2-(metoksi(metil)amino)-2-okso-etil]karbamata (6.36 g, 24.62 mmol) u tetrahidrofuranu (50 mL). Reakcija se nakon toga meša 30 minuta na -78 °C, zagreje na temperaturu sredine i meša 30 minuta. Nakon toga se doda zasićeni rastvor amonijum hlorida (200 mL). Dobijeni rastvor se ekstrahuje tri puta sa etil acetatom. Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela u toku 35 minut, uz gradijent 5% do 100% etil acetat u heksanima, da se dobije naslovljeno jedinjenje (6.00 g, 21.25 mmol, 86%). ES/MS (m/c): 283.0 (M+H).

Alternativna izrada 20

[0086]Diizopropilamin (852.89 mL, 6.06 mol) se rastvori u tetrahidrofuranu (6.02 L) i rastvor se ohladi na -40 °C. U kapima se u smešu dodaje butil litijum (2.5 M rastvor u heksanu, 1.86 L, 4.66 mol) u toku 60 minuta. Žuti bistri rastvor se meša 45 minuta na -40 °C u atmosferi azota. U kapima se u toku 30 minuta dodaje rastvor izoliazola (396.78 g. 4.66 mol) u tetrahidrofuranu (1.20 L). Dobijena smeđa žitka masa se meša 45 minuta na -40 °C. Žitka masa sc tretira sa rastvorom terc-butil N-alil-N-[2-[meloksi(melil)amino]- 2-okso-etiijkarbamata (602 g, 2.33 mol) u tetrahidrofuranu (2.41 L) na -40 °C u toku 40 minuta. Reakcija se zagreje na 0 °C u toku 40 minuta i meša na ovoj temperaturi 40 minuta. Reakcija sc neutrališe sa zasićenim rastvorom NH4CI (4.0 L) i smeša se meša u toku noći. Doda se etil acetat (3.0 L) i smeša se razdvoji. Vodena faza se ekstrahuje sa etil acetatom (3 x 1.5 L) a kombinovani organski slojevi se isperu sa vodom (2x3 L), slanim rastvorom, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i rastvarač se ukloni pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi produkt, tamno smeđe ulje. Sirovi materijal se prečisti na silika gelu (3 Kg), uz eluiranje sa 0% do 10% etil acetat u DCM. Produkt se izdvoji kao ulje boje ćilibara (610.1 g, 92.7%). ES/MS (m/e): 283 (M+H).

Izrada 21

terc-butil N-alil-N-[2-okso-2-(2-tienil)etil]karbamat

[0087]

[0088]U rastvor terc-butil N-alil-N-[2-(mctoksi(metil)amino)-2-oksoetil]karbamata (25 g, 96.8 mmol) u tetrahidrofuranu (339 mL) se u kapima, u toku 20 min, na -78 °C, dodaje 2-tienillilijum (145 ml, 1 M rastvor u tetrahidrofuranu). Reakcija je pažljivo neutrališe sa vodenim rastvorom amonijum hlorida (20 mL), razblaži sa vodom (100 mL) i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (5:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (15.2 g, 56%). ES/MS (m/e): 182 (M+H-100).

Izrada 22

Benzil N-(2,2-dimetoksietil)karbamal

[0089]

[0090]Rastvor aminoacetaldchid dimetil acetala (25 mL, 229 mmol) u toluenu (120 mL) se na 0 °C tretira sa 4.85 M rastvorom natrijum hidroksida (70.8 mL, 343.5 mmol). Smeša se meša 10 minuta na 0 °C i doda se benzil hloroformat (33.8 ml, 229 mmol) održavajući unutrašnju temperaturu ispod 20 °C tokom dodavanja. Smeša se zagreva na sobnu temperaturu u toku 4 sata. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko natrijum sulfata i koncentruje do sušenja da se dobije naslovljeno jedinjenje (54 g, 98%). ES/MS (m/e): 240 (M+H).

Izrada 23

Benzil N-aliI-N-(2,2-dimetoksietil)karbamat

[0091]

[0092]Rastvor benzil N-(2,2-dimeloksietil)karbamata (50 g, 208.9 mmol) u toluenu (180 mL) se tretira sa čvrstim kalijum hidroksidom (51.6 g, 919.69 mmol) u atmosferi azota. Nakon 10 minuta, doda se benziltrietilamonijum hlorid (0.8 g, 3.1 mmol). Nakon još 10 minuta, u kapima se u toku 10 minuta dodaje rastvor alil bromida (33 g, 272.8 mmol) u toluenu (50 mL). Nastala smeša se meša 48 sati na 50 °C. Smeša se ohladi na sobnu temperaturu i neutrališe sa vodom. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom, suši preko magnezijum sulfata i koncentruje do sušenja da se dobije naslovljeno jedinjenje (44 g, 75%). ES/MS (m/e): 280 (M+H).

Izrada 24

Benzil N-alil-N-(2-oksoetil)karbamat

[0093]

[0094]Rastvor benzil N-alil-N-(2,2-đimetoksielil)karbamala (30 g, 107 mmol) u mravljoj kiselini (36.8 mL, 860 mmol) i vodi (4.84 mL) se meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Smeša se koncentruje i razblaži sa smešom heksani/etil acetat (1:2) i vodom. Organski sloj se izdvoji, ispere sa slanim rastvorom dok se ne dostigne pH=6 i suši preko natrijum sulfata. Rastvarač se upari da se dobije naslovljeno jedinjenje (25 g, 99%). ES/MS (m/e): 234 (M+H).

Izrada 25

Benzil N-alil-N-[2-hidroksiiminoetil]karbamat

[0095|

[0096]Rastvor benzil N-alil-N-(2-oksoetil)karbamata (25 g, 107 mmol) u acetonitrilu (150mL) se tretira sa hidroksilamin hidrohloridom (9.68 g, 139 mmol) i rastvorom natrijum acetat trihidrata (16 g, 117.9 mmol) u vodi (75 mL). Smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Acetonitril upari a vodeni rastvor se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski sloj sc izdvoji, suši preko magnezijum sulfata i koncentruje pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje (24 g, 90%). ES/MS (m/e): 249 (M+H).

Izrada 26

Benzil 3,3a,4,6-tetrahidropirolo[ 3,4-c |izoksazol-5-karboksilat

[0097|

[0098]Rastvor benzil N-alil-N-[(2E)-2-hidroksiiminoetiI]karbamata (24 g, 96.6 mmol) u dihlormetanu (338 mL) se u toku 10 minuta, u kapima tretira sa 5% m/m vodenim rastvorom natrijum hipohlorita (106.08 mmol. 143.06 mL). Nastala smeša se meša na sobnoj temperaturi u toku noći. Reakcija se neutrališe sa 40% vodenim rastvorom natrijum bisulfita (7 g). Organski sloj se izdvoji, suši preko magnezijum sulfata i koncentruje pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela uz eluiranje sa 5% etil acetat u heksanima da se dobije naslovljeno jedinjenje (1 8 g, 75%). ES/MS (m/e): 247 (M+H).

Izrada 27

5-alil-6a-fenil-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c|izoksazol

[0099]

[0100|Alfa-bromoacetofenon (77.5 g, 389.36 mmol) se na 0 °C doda u energično izmešani

rastvor acetonitrila (1 L). U ovaj rastvor se u kapima, u toku 10 min dodaje dialilamin (98.40 mL, 798.18 mmol). Smeša se zagreje na sobnu temperaturu i meša 96 h. RastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom i ostatak se rastvori u etanolu (778.71 mL). U rastvor se doda piridin (110.20 mL, 1.36 mmol) a nakon toga hidroksilamin hidrohlorid (67.64 g. 973.39 mmol). Reakcija se zagreva 4 h na 70 °C a nakon toga meša u toku noći na RT. RastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom a ostatak se rastvori u toluenu (1 L). Reakcija sc zagreva na 120 °C i mesa u toku noći. RastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom. Produkt se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa 0-100% etil acetat/heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje kao svetio crveno ulje (71.2g, 79.4%) koje se koristi bez daljeg prečišćavanja. EI/MS (m/e): 231.0 (M+H).

Izrada 28

5-aliL6a-(2-fluorofenil)-3,3a,4,6-tetrahidro-l H-pirolo [3,4-c] izoksazol

[0101]

[0102]U rastvor 2-bromo-l-(2-fluorofenil)etanona (10.0 g, 46.1 mmol) u etanolu (460.8 mL) se u kapima doda dialilamin (9.4 g, 96.8 mmol) u etanolu (460.8 mL). Reakcija se meša 2 h. U reakciju sc nakon toga doda piridin (11.2 mL, 138.2 mmol) a nakon toga se doda hidroksilamin hidrohlorid (4.8 g, 69.1 mmol). Reakcija se refluksuje 4 h a nakon toga koncentruje do sušenja. Ostatak sc rastvori u toluenu (230 4 mL) i refluksuje 8 h. Smeša se ohladi na sobnu temperaturu i ekstrahuje sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata. Vodena faza se nakon toga ekstrahuje sa DCM. Organska faza sc koncentruje i smeša prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksan do 1:1 heksan/etil acetat da sc dobije naslovljeno jedinjenje (6.6 g, 58%). ES/MS (m/c): 248 (M+H).

Izrada 29

Benzil 6a-feni]-3,3a,4,6-tctrahidro-l H-pirolo[3.4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0103]

[0104]Bor trifluorid (30.8 mL, 244 mmol) se na -50 °C doda u rastvor benzil 3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (40 g, 162 mmol) u tetrahidrofuranu (200 mL). Smeša se meša 10 minuta i rastvor se na -50 °C doda u fenil magnezijum bromid (325 mL, 325 mmol, 1 M rastvor u tetrahidrofuranu), zagreje na 0 °C i mesa 4 sata. Reakcija se neutrališe sa zasićenim amonijum hloridom (200 mL) i vodeni sloj se izdvoji. Organski sloj se suši preko magnezijum sulfata a rastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela koristeći gradijent 5 do 50% etil acetat/heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje (31 g, 59%). ES/MS (m/e): 325 (M+H).

Izrada 30

Benzil 6a-(2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-cjizoksazol-5-karboksilat

[0105[

[0106] Na -78 °C u atmosferi azota se rastvor tiofena (1 7 g, 203 mmol) u tetrahidrofuranu (250 mL) u kapima tretira sa rastvorom n-butil litijuma (81 mL, 203 mmol, 1.6 M rastvor u heksanu) i reakcija sc meša 10 minuta na -78 °C. U posebnoj boci se na -78 °C rastvor benzil 3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (25 g, 101 mmol) u tetrahidrofuranu

(500 mL) u atmosferi azota tretira sa kompleksom bor trifluorid etar (19 mL, 152 mmol) i smeša se meša 10 minuta. Rastvor se pomoću pipete doda u prethodno izrađeni rastvor organolitijuma na -78 °C a dobijcna smeša se meša 1 sat na -78 °C. Reakcija se neutrališe sa zasićenim rastvorom amonijum hlorida i zagreje na sobnu temperaturu. Vodeni sloj se izdvoji, organski sloj sc suši preko magnezijum sulfata a rastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela koristeći gradijent 5 do 50% etil acetat /heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje (22 g. 65%). ES/MS (m/e): 331 (M+H).

[0107]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 30 sa odgovarajuće zamenjenim fenilom umesto tiofena.

Izrada 32

Benzil 6a-(2-trimetilsililtiazol-5-il)-3,3a,4,6-tetrahiđro-l H-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0108]

[0109]Rastvor 2-trimetilsililtiazola (383 mg, 2.44 mmol) u tetrahidrofuranu (3 mL) se na - 78 °C u kapima tretira sa rastvorom n-butil litijuma (1.52 mL. 2.44 mmol, 1.6 M rastvor u heksanu) i reakcija se meša 10 minuta na - 78 °C da se dobije gusta žitka masa oranž boje. Žitka masa se tretira sa bor trifluorid etaratom (205 u.L, 1.62 mmol) da se dobije crvena smeša a nakon toga se odmah u ovu smešu doda rastvor benzil (3aR)-3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksi]ata (200 mg, 812 umol) u toluenu (2 mL). Nastala smeša se meša 20 minuta na -78 °C u atmosferi azota. Reakcija se neutrališe sa zasićenim rastvorom amonijum hl ori da i zagreje na sobnu temperaturu. Dodaju se voda i zasićeni rastvor natrijum bikarbonata i smeša se ekstrahuje sa etil acetatom (3x). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata a rastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela uz eluiranje sa gradijentom 5% do 100% etil acetat u heksanima. da se dobije naslovljeno jedinjenje (245 mg, 75%). ES/MS (m/e): 404(M+H).

Izrada 33

terc-butil N-alil-N-[-2-hidroksiimino-2-fenil-etillkarbamat

[0110]

[0111]Smeša terc-butil N-alil-N-fenacil-karbamata (3.2 g, 11.6 mmol), hidroksilamin hidrohlorida (1.2 g, 17.4 mmol) i natrijum acetata (1.4 g, 17.4 mmol) u etanolu (46 mL) se meša 18 sati na -70°C. Reakcija se ohladi, razblaži sa vodom i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao smeša E i Z izomera koja se koristi bez naknadnog prečišćavanja (3.16 g, 94%). ES/MS (m/e): 191 (M+H-100).

Izrada 34

N-[ 2-(5-Fluorotiofen-2-ii)-2-(hidroksiimino)elil]-N-(prop-2-en-1-il)prop-2-en-1-amin

[0112|

[0113]U izmešani rastvor 2-(dialilamino)-l-(5-fluoro-2-tienil)etanona (4.051 g, 16.93 mmol) u etanolu (34 mL) se u atmosferi azota dodaju piridin (4.8 mL, 59.2 mmol) i hidroksilamin hidrohlorid (2.94 g, 42.3 mmol). Smeša se zagreva 4 sata na 70 °C. Smeša se ostavi da se ohladi a nakon toga koncentruju pod sniženim pritiskom. Ostatak se razblaži sa etil acetatom (100 mL) i vodom (50 mL). Faze se razdvoje a vodena faza ekstrahuje sa etil acetatom (50 mL). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (4.25 g. 99%) (približno 1.4:1 smeša oksim izomera pomoću 'II-NMR (CDCb). ES/MS (m/e): 255 (M+H).

[0114]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 34, koristeći 2-bromo-l-tiazol-5-iI-etanon kao početni materijal.

Izrada 36

terc-butil N-alil-N-[2-hidroksiimino-2-izotiazol-5-il-etil]karbamat

[0115]

[0116]U rastvor terc-butil N-alil-N-(2-izoliazol-5-il-2-oksoetil)karbamata (5.93 g, 21.00 mmol) u etanolu (70 mL) se na sobnoj temperaturi dodaju piridin (5.94 mL, 73.50 mmol) i hidroksilamin hidrohlorid (3.65 g, 52.50 mmol). Smeša se zagreva 4 sata pod refluksom. Smeša se ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu i nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom. Dobijeni sirovi produkt se razblaži sa etil acetatom (200 mL) i ispere sa zasićenim rastvoromnatrijum bikarbonata (150 mL). Vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa etil acetatom (2x 100 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i rastvaraČ sc ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti hromatografijom na koloni silika gela koristeći gradijent 0% do 20% etil acetat u dihlormetanu u toku 15 minuta da sc dobije naslovljeno jedinjenje kao smeša E i Z izomera (5.62 g, 18.90 mmol, 90%). ES/MS (m/e): 298 (M+H).

Izrada 37

terc-butil N-alil-N-[2-hidroksiimino-2-(2-ticnil)ctil]karbamat

[0117]

[0118]Smeša terc-butil N-alil-N-[2-okso-2-(2-tienil)etil]karbamata (15.2 g, 54.0 mmol), hidroksilamin hidrohlorida (5.63 g, 81.0 mmol) i natrijum acetata (6.65 g 81.0 mmol) u etanolu (216 mL) se meša 18 sati na 70 °C. Reakcija se ohladi a rastvaraČ ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se razblaži sa vodom (100 mL) i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi sc kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje kao smeša E i Z izomera, koja se koristi bez naknadnog prečišćavanja (16 g, >98%): ES/MS (in/e): 197 (M+H-100).

[0119]Naredno jedinjenje sc u suštini izrađuje po postupku za Izradu 37, koristeći l-(4-bromo-2-tienil)-2-(diaIilamino)etanon kao početni materijal.

Izrada 39

6a-fenil-l,3,3a,4,5,6-heksahidropirolo[3,4-c] izoksazol

[0120]

[0121] 5-aIil-6a-feni1-3,3a,4,6-tctrahidro-lH-pirolo[3?4-c]izoksa2oI (3.89 g, 16.89 mmoi) sc rastvori u hlorformu (168 mL) i rastvor se degasira sa bezvodnim azotom u toku 10 minuta. U rastvor se doda N,N-dimetilbarbiturna kiselina (13.19 g, 84.45 mmol) i rastvor sc degasira sa azotom još 5 min. Doda se tetrakis(trifenilfosfin) paladijum (1.95 g, 1.69 mmol) i reakcija se meša 18 sati. Doda se 1 N rastvor hlorovodonične kiseline (50 mL) i smeša se meša 20 minuta. Rastvor se ekstrahuje sa vodenim rastvorom hlorovodonične kiseline (3x75mL) a kombinovani HC1 rastvor se ispere sa dihlormetanom. pH se podesi na približno 13 sa 5 N rastvorom natrijum hidroksida. Smeša se ekstrahuje sa dihlormetanom (3x75 mL), suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.21 g. 92%). El/MS (m/e): 191.3 (M+H).

[0122] Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju kako je opisano u Izradi 39.

Izrada 42

terc-butil-6a-fenil-3,3a,4,6-tctrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0123]

[0124|Rastvor terc-butil N-alil-N-[-2-hiđroksiimino-2-fcnil-etil]karbamata kao smeša E i Z izomera (3.2 g, 10.9 mmol) u ksilenu (100 mL) se meša 2 sata na 100 °C. 6 sati na 130 °C, 12 sati na 100 °C i 2 sata nal30 °C. Ohlađena reakcija se koncentruje pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu. uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da sc dobije naslovljeno jedinjenje (1.5 g, 48%). ES/MS (m/e): 291 (M+H).

Izrada 42, Alternativni postupak

terc-butil-6a-lenil-3,3a.4,6-tctrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0125]

[0126]Dihlormetan (5.26 mL) se doda u 6a-fenil-l ,3,3a,4,5,6- heksahiđropirolo[3,4-cjizoksazol (100 mg, 525.64 mmol). U smešu sc doda di-t-butildikarbonat (108.98 mg, 499.36 mmol) a nakon toga trietilamin (0.146 mL, 1.05 mmol) i smeša se meša 2 h. RastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom. Produkt se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom 0-100% etil acetat/heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bistro ulje (143 mg, 94%). EI/MS (m/e): 291.0 (M+H).

[0127]Naredna jedinjenje se u suštini izrađuje kako je opisano za izradu 42. alternativni postupak.

Izrada 45

terc-butil 6a-(2-ticnil)-3.3a,4,6-tetrahidro-]H-pirolo[3,4-c]izoksazo]-5-karboksi)at

[0128]

[0129]Rastvor terc-butil N-alil-N-[(2-hidroksiimino-2-(2-tienil)etil]karbamata kao smeša E i Z izomera (16 g, 54.0 mmol) u ksilenu (500 mL) se meša 10 sati na 130 °C. Reakcija se ohladi i koncentruje pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak sc prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (7.26 g, 45%). ES/MS (m/e): 297.2

(M+H).

Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po metodu opisanom za izradu 45, koristeći odgovarajući oksim.

Izrada 47

5-alil-6a-(5-fluoro-2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c] izoksazol

[0130]

[0131]U N42-(5-fluorotioien-2-il)-2-(hidroksiiiTiino)ctir|-N-(prop-2-cn-l-amin (4.23 g. 16.6 mmol) se u atmosferi azota doda toluen (208 mL) i rastvor se zagreva 22.5 sata pod refluksom. Rastvor se ostavi da se ohladi i koncentruje pod sniženim pritiskom do ostatka. Ostatak se prečisti pomoću HPLC (silika gel) uz eluiranje sa gradijentom hcksani/ctil acetat (jednofazni gradijent 80:20 do 70:30) da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.949 g, 46%). ES/MS (m/e): 255 (M+II).

[0132]Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po metodu opisanom za izradu 47. koristeći odgovarajući oksim.

Izrada 51

Benzil l-(benzoilkarbamoil)-6a-(2-trimetiIsililtiazol-5'il)-3,3a,4.6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0133|

[0134]U smešu benzil3aS)-6a-(2-trimetilsililtiazol-5-il)-3,3a.4,6-tetrahidro-lH- pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (0.218 g, 0.54 mmol) u TUF (3.60 mL) se doda benzoil izotiocijanat (0.088 g, 0.54 mmol). Smeša se meša 1 sat na sobnoj temperaturi i doda se još benzoil izotiocijanata (0.044 g, 0.27 mmol). Reakcija se meša 3 sata na sobnoj temperaturi, koncentruje pod sniženim pritiskom i prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom 5% do 100% etil acetat u heksanima da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.204 g, 67%). ES/MS (m/e): 404 (M+H).

Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 51. koristeći odgovarajući benzil karboksilat.

Izrada 53

terc-butil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilat

[0135]

[0136]terc-butil 6a-fenil-3,3a,4,6-tetrahidro-1 H-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat (142 mg, 489.04 mmol) se rastvori u metanolu (10 mL). Rastvor se propusti kroz protočni hidrogenator sa slojem Raney/Ni katalizatora, pod pritiskom od 1 atmosfere H2i na 20 °C, sa brzinom protoka od 1 mL/min. Sloj se ispere sa više od 10 mL MeOH nakon što se propusti celokupan osnovni rastvor. RastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom da sc dobije naslovljeno jedinjenje kao bistro ulje (168 mg, 11 7%) EI/MS (m/e): 293.3 (M+H).

Izrada 54

Benzil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilat

[0137]

[0138]U rastvor benzil 6a-fenil-3,3a,4.6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (31 g, 96 mmol) u sirćetnoj kiselini (310 mL) se doda cink u prahu (43.7 g, 669 mmol) i smeša se meša 30 minuta. Doda se etil acetat (500 ml.) i smeša se filtrira kroz diatomejsku zemlju. RastvaraČ se ukloni pod vakuumom i sirovi produkt sc ponovo rastvori u etil acetatu. U rastvor se doda voda i pH se podesi na 10 sa 2 M rastvorom NaOH. Rastvor se filtrira kroz diatomejsku zemlju, slojevi se razdvoje a organski sloj se suši preko magnezijum sulfata i koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje (31 g, 99%). ES/MS (m/e): 327 (M+H). Izrada 56

terc-butil 3-amino-3-(2-fluorofenil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-l -karboksilat

[0139]

[0140]Smeša terc-butil 6a-(2-fluorofenil)-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (5 g, 16.2 mmol) i cink praha (10.6 g 0.16 mol) se u jednoj porciji tretira sa sirćetnom kiselinom (65 mL) u atmosferi azota na sobnoj temperaturi. Dobijena smeša se mesa 0.5 sati, razblaži sa etil acetatom i filtrira kroz diatomejsku zemlju. Filtrat se u kapima doda u smešu zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata u vodi koji sadrži čvrsti natrijum bikarbonat (84 g, 1 mol) u višku. Smeša se ekstrahuje sa etil acetatom. organska faza se suši preko magnezijum sulfata i rastvaraČ ukloni pod vakuumom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu i eluira sa etil acetatom da se dobije naslovljeno jedinjenje (4.4 a 87%). ES/MS (m/c): 311 (M+H).

Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 55

Izrada 57

Benzil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil)pirolidin-1 -karboksilat

[0141]

[0142]Cink (398.33 g, 6.092 mol) se u porcijama u toku približno 30 minuta dodaje u energično izmešani rastvor sirćetne kiseline (2.56 L) i temperature se održava na 30 °C ili nižoj. U reaktivnu smešu sc polako dodaje rastvor benzil 6a-(2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (366 g, 1.107 mol) u sirćetnoj kiselini (915 mL) održavajući unutrašnju temperaturu na 45 °C. Smeša se meša 1 sat na 45 °C. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, razblaži sa MTBE (3.63 L) i filtrira kroz diatomejsku zemlju. Filtrat se upari a ostatak se suši pod vakuumom do konstantne težine. U ostatak se doda toluen (4 x 742 mL) i smeša se ponovo koncentruje da se ukloni koliko je god moguće sirćetne kiseline da se dobije narandžasti uljani ostatak (476.8 g). Ostatak se razblaži sa vodom, (2.928 L), MTBE (2.928 L) a nakon toga sa HC1 (5 M. 664.63 mL) i meša 10 minuta. Smeša se prenese u separator i vodeni sloj sc izdvoji. Organski sloj se ponovo ekstrahuje sa HC1 (1 M, 3 X 742.36 mL). Vodene faze se kombinuju, ohlade u ledenoj vodi uz mešanje a pll se podesi na 10 sa vodenim rastvorom NaOH. Doda se MTBE (2,969 L) i smeša sc meša. Beli čvrsti pricipitat se ukloni filtriranjem kroz diatomejsku zemlju. Smeša se prenese u separator i organski sloj se izdvoji. Vodeni sloj se isperu sa MTBE (2 x 500mL) a organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata i filtriraju. Filtrati se koncentruju pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao svetio smeđe ulje (240 g, 65%). ES/MS (m/e): 333 (M+H).

Alternativna Izrada 57

[0143|Rastvor benzil 6a-(2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (22 g, 66.6 mmol) u strćetnoj kiselini (220 mL) se na sobnoj temperaturi u atmosferi azota tretira sa cinkom u prahu (34.8 g 0.53 mol). Dobijena smeša se meša 2 sata a nakon toga razblaži sa etil acetatom i filtrira kroz diatomejsku zemlju. Rastvara se upari a ostatak se rastvori u etil acetatu i vodi i pH se podesi na 10 sa 2 M rastvorom natrijum hidroksida. Organski sloj se izdvoji, suši preko magnezijum sulfata a rastvaraČ ukloni pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje (21 g, 94%). ES/MS (m/e): 333 (M+II).

[0144]Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po alternativnom postupku za Izradu 57.

Izrada 61

Benzil 3-(bcnzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil) pirolidin-1-karboksilat

[0145|

[0146]Rastvor benzil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil)pirolidin-l-karboksiIata (21 g, 63 mmol) u tetrahidrofuranu (210 mL) se na 0 °C tretira sa benzoil izoliocijanatom (8.95 mL, 66.3 mmol. Dobijeni rastvor se meša 2 sata na 0 °C i neutrališe dodavanjem vodenog rastvora natrijum hlorida i metil-t-butil etra. Organski sloj se izdvoji, suši preko magnezijum sulfata a rastvaraČ upari da se dobije naslovljeno jedinjenje (30 g, 95%). ES/MS (m/e): 496 (M+H). Izrada 62

terc-butil 3-(benzoilkarbamoilamino)-3-(2-fluorofcnil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-1 - karboksilat

[0147J

[0148]U tri odvojene reaktivne posude, koja svaka sadrži racematni terc-butil 3-amino-3-(2-fluorofenil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-l-karboksilat (0.142 g, 4.58 mmol) i tetrahidrofuran (18 mL), se doda benzoil izotiocijanal (0.784 g. 4.80 mmol). Rastvori sc mešaju 15 sati na 22 °C. RastvaraČ se ukloni u struji azota, ostatci kombinuju i koncentruu da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje, koje se koristi bez naknadnog prečišćavanja. ES/MS (m/e): 474

(M+H).

Izrada 63

terc-butil 3-(bcnzoilkarbamoilamino)-3-(4'bromo-2-tienil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-l-karboksilat

[01491

[0150]U rastvor terc-butil 3-amino-3-(4-bromo-2-tienil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-l-karboksilata (8.5 g, 22.5 mmol) u tetrahidrofuranu (100 mL) se na 0 °C doda benzoil izotiocijanat (3.24 mL, 24 mmol). Dobijeni rastvor se zagreje na sobnu temperaturu i meša u atmosferi azota 2 sata na sobnoj temperaturi. Rastvor se koncentruje a ostatak sc prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat (gradijent od 100: 0 do 0:100 u toku 30 min) da se dobije naslovljeno jedinjenje. ES/MS (m/e): (<79>Br/<81>Br) 538/540 (M+H).

Izrada 64

Benzil 3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilat

[0151]

[0152]Benzoil izotiocijanat (15 mL, 112 mmol) sc na 0 °C doda u rastvor benzil 3-amino-4-(hidroksimetiI)-3-fenil-pirolidin-14carboksilata (34.7 g, 106 mmol) u tetrahidrofuranu (347 mL). Smeša se zagreje na sobnu temperaturu i meša 1 sat. Doda se slani rastvor (300 mL), vodeni sloj sc izdvoji, organski sloj se suši preko magnezijum sulfata i koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje (51 g, 98%). ES/MS (m/e): 390 (M+H).

Izrada 65

N-[[l-alil-3-(4-bromo-2-tienil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-3-il]karbamoil]benzamid

[0153]

[0154]U rastvor [l-alil-4-amino-4-(4-bromo-2-tienil)pirolidin-3-il]metanola (4g, 12.6 mmol) u tetrahidrofuranu (180 mL) se doda bis(trimetilsilil) trifluoroacetamid (3.2 g. 12.6 mmol) i reakcija se meša 1 h na sobnoj temperaturi. U jednoj porciji se doda benzoil izotiocijanat (2.5 g, 15.1 mmol), meša 1 sat na sobnoj temperaturi a nakon toga neutrališe sa 1 N rastvorom hlorovodonične kiseline (20 mL). Nakon 1 sat mešanja, pH reakcije se podesi na>8 koristeći zasićeni rastvor natrijum bikarbonata i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organske faze se kombinuju, koncentruju pod sniženim pritiskom i trituriraju sa gradijentom heksan/cti! acetat (4:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (5.9 g, >95%). ES/MS (m/e) (<7>9Br/slBr) 480/482

(M+H).

Izrada 66

N-[5-aliL6a-(5-fluoro-2-tienil)-3,3a,4,6-letrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-l-karbotioiljbenzamid

[0155]

[0156]U izmešani rastvor 5-alil-6a-(5-fluoro-2-tienil)-3,3a14,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-cjizoksazola (4.22 g, 16.59 mmol) u tetrahidrofuranu (83 mL) se doda benzoil izotiocijanat (2.7 mL, 19.9 mmol). Dobijeni rastvor se meša 19 sati u atmosferi azota, na sobnoj temperaturi. Rastvor se koncentruje a ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat (dvofazni gradijent od 80:20 do 70:30 do 60:40) da se dobije naslovljeno jedinjenje (6.92 g, 100%). ES/MS (m/e): 418 (M+H).

[0157]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 66, koristeći odgovarajući izoksazol.

Izrada 68

N-[[l-alil-3-(4-fluorofenil)-4-hidroksimetil)pirolidin-3-il]karbamoil]benzamid

[0158]

[0159]U rastvor [l-alil-4-amino-4-(4-fluorofenil)pirolidin-3-il]metanola (4.03 g, 16.11 mmol) u tetrahidrofuranu (107.4 mL) se doda benzoil izotiocijanat (2.63 g, 16.11 mmol) i reakcija se meša 2 sala u atmosferi azota a nakon toga 2.5 dana na -20 °C. Reakcija se koncentruje i prečisti hromatografijom na silika geiu uz eluiranje sa gradijentom 0-100% etil acetat u heksanima da se dobije naslovljeno jedinjenje (2 g, 30%). EI/MS: 414 (M+H).

Izrada 69

N-[[l-aIil-3-(5-fluoro-2-tienil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-3-il]karbamoil]bcnzamid

[0160]

[0161]U N-[5-alil-6a-(5-fluoro-2-tienil)-3.3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-l-karbotioiljbenzamid (6.91 g, 16.5 mmol) se doda sirćetna kiselina (110 mL) a nakon toga cink u prahu (10.8 g). Dobijeni siva smeša se brzo meša 40 minuta na sobnoj temperaturi. Smeša sc filtrira kroz diatomejsku zemlju uz ispiranje sa metanolom (približno 250 mL). Filtrat se koncentruje pod sniženim pritiskom, razblaži sa metanolom (200 mL) i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se rastvori u dihlormetanu (300 mL) i tretira sa 1 M rastvorom kalijum karbonata (200 mL). Dobijena emulzija se filtrira kroz diatomejsku zemlju uz ispiranje sa vodom (približno 40 mL) i dihlormetanom (200 mL). Faze se razdvoje a vodena faza se dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (100 mL). Kombinovani dihlormetan ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje (6.65 g, 96%). ES/MS (m/c): 420 (M+H).

[0162] Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 69, koristeći odgovarajući benzamid.

Izrada 71

terc-butil-1-(bcnzoilkarbamoil)-6a-fenil-3.3a?4.6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0163]

[0164]U smešu terc-butil-6a-fenil-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (1.5 g, 5.2 mmol) u tetrahidrofuranu (34 mL) se doda benzoil izotiocijanat (0.84 g, 5.17 mmol). Reakcija se meša 1 sat na sobnoj temperaturi, koncentruje pod sniženim pritiskom i triturira sa gradijentom heksan/etil acetat (1:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.84g). Sakupljeni rastvor se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1), da se dobije naslovljeno jedinjenje, koje se kombinuje sa trituriranim materijalom (2.12 g, 90%). ES/MS (m/e): 454

(M+H).

Izrada 72

terc-butil l-(benzoilkarbamotioil)-6a-(2-tienil)-3.3a,4,6-tctrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat

[0165J

[0166]U smešulerc-bulil 6a-(2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidro-l I I-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (7.16 g, 24.2 mmol) u THF (161 mL) se doda benzoil izotiocijanat (3.94 g, 24,2 mmol). Reakcija se meša 1 sat na sobnoj temperaturi, koncentruje pod sniženim pritiskom i triturira sa gradijentom heksan/etil acetat (1:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje. ES/MS (m/e): 459 (M+H).

[0167]Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 72 i reakcija se meša 3 dana na sobnoj temperaturi.

Izrada 73a

terc-butil 6a-izotiazol-5-il-l-[(4-meetoksifenil)melil]-3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-cjizoksazol-5-karboksiiat

[0168]

[0169]terc-butil N-alil-N-(2-izotiazol-5-il-2-okso-etil)karbamat (610.1 g, 2.16 mol) se rastvori u toluenu (6.10 L) u atmosferi azota. Doda se N-[(4-metoksifenii)metil]hidroksiIamin (532.68 g, 2.81 mol) a nakon toga diizopropiletilamin (489.86 mL. 2.81 mol). Doda se Ti(0Et)4(640.78 g, 2.81 mol) i žuti reaktivni rastvor se zagreva u toku 2 sata na 100 °C uz mešanje. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu i razblaži sa etil acetatom (3.05 L). Doda se rastvor limunske kiseline 50% m/m u vodi (5.49 L). Čvrsti precipitat sc ponovo rastvori uz mešanje. Dvofazna smeša se razdvoji a vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom (2 X 1 L). Kombinovani organski slojevi se isperu sa vodom (2x2 L), slanim rastvorom, suše preko Na2S04, filtriraju i koncentruju do sušenja. Ostatak se rastvori u etil acetatu (3 L) i ponovo koncentruje pod sniženim pritiskom. Sirovi produkt se triturira u etil acetatu (1.2 L) i izoheksanu (4.8 L) u toku 40 minuta. Suspenzija se filtrira i ispere sa heksanom (4 L). Čvrsti deo se 3 sata suši pod vakuumom i 16 sati u vakuum sušnici na 40 °C da se dobije naslovljeni produkt (741.51 g, 82.2%). ES/MS (m/e): 418 (M+H). Osnovni likvor iz truturacije se koncentruje pod sniženim pritiskom da se dobije smeđa čvrsta supstanca, koje sc rekristališe iz metanola (150 mL) da se dobije druga serija produkta kao beličasta Čvrsta supstanca, (26.02 g, 62.32 mmol, 2.9% prinos).

Izrada 73b

terc-butil 6a-izotiazol-5-il-3,3a,4,6-tetrahidro-lH-pirolo[3,4-c]izoksazoI-5-karboksilat

[0170]

[0171]Izopropil alkohol (5.66 L) se ohladi na 5 °C i u kapima se doda acetil hlorid (941.23 mL, 13.23 mol) (egzotermna reakcija). Smeša sc zagreva na 45 °C i u reakciju se u porcijama doda terc-butil 6a-izotiazol-5-il-l-[(4-metoksifenil)metil]-3,3a,4,6-tctrahidropirolo[3,4-c]izoksazoL5-karboksilat (460.17 g, 1.10 mol). Dobijena bela suspenzija se meša 1 sat na 45 °C. Veći deo rastvarača upari da se dobije vlažna, beličasta čvrsta supstanca koja se rastvori u trifluorosirćetnoj kiselini (2.76 L, 36.52 mol). Dobijeni tamni rastvor se zagreva 1 sat na 70°Ci meša na ovoj temperaturi. Reaktivna smeša se ohladi na sobnu temperaturu i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se azeotropira sa toluenom (2 x 2.5 L) da se dobije svetio smeđa čvrsta supstanca. Ostatak se rastvori u 2 M vodenom rastvoru HC1 (4.6 L) i DCM (4.6 L) i energično meša 30 minuta na 40 °C, dok se potpuno ne rastvori. Smeša se ohladi na sobnu temperaturu i razdvoji. Vodeni sloj sc ispere sa DCM (2 x 500 mL). Kiseli vodeni sloj se ohladi na 5 °C i pH se podesi na 10.5 dodavanjem 50% m/m vodenog rastvora NaOH. Smeša se ohladi na 10 °C i polako se dodaje rastvor BOC2O (252.57 g, 1.16 mol) u tetrahidrofuranu (2.30 L). Smeša se meša 5 minuta i zagreje na 25 °C a nakon toga meša 1 sat duže. Doda se MTBE (2 L) a dobijene faze se razdvoje. Vodeni sloj se ekstrahuje sa MTBE (2 x 1 L) a kombinovani organski slojevi se isperu sa slanim rastvorom (2 L), suše preko MgSC>4, filtriraju i uparc pod sniženim pritiskom da se dobije sirovi produkt kao beličasta čvrsta supstanca (347.2 g). Sirova čvrsta supstanca se rastvori u ključaloj smeši 7:3 v/v izoheksan/etil acetat (2.8 L) a dobijeni bistar rastvor se ostavi da se polako ohladi na sobnu temperaturu i nakonloga se ohladi u ledenom kupatilu. Dobijena bela suspenzija se filtrira i ispere sa hladnom smešom 7:3 izoheksametil acetat. Bela Čvrsta supstanca sc suši pod vakuumom i azotom u toku 2 dana da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta susptanca (291.30 g, 88.9%). ES/MS (m/e): 298 (M+H).

Izrada 73 c

terc-butil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-izotiazol-5-il-pirolidin-1 -karboksilat

[0172]

[0173]terc-butil 6a-izoliazol-5-il-3.3a,4,6-tetrahidro-l H-pirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat (400.Og, 1.35 mol), sirćetna kiselina (4.00 L) i cink (439.78 g, 6.73 mol) se izmešaju zajedno. Reaktivna smeša se zagreva na 40 °C i meša 8 sati na 40 °C a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu. Reaktivna smeša se razblaži sa etil acetatom (4 L), filtrira kroz diatomejsku zemlju, ispere sa etil acetatom i upari pod sniženim pritiskom. Žuti uljani ostatak se rastvori u toluenu (2 L) i koncentruje. Postupak rastvaram'a sa toluenom se ponovi 3 puta. Penušav uljani ostatak se suspendujc u 10% m/m vodenom rastvoru limunske kiseline (3.2 L), doda se MTBE (4 L) i smeša se meša 15 minuta na sobnoj temperaturi. Dvofazna smeša se filtrira kroz diatomejsku zemlju (spora filtracija) da se uklone čvrste supstance slične gelu. Slojevi se razdvoje a vodeni sloj se ispere sa MTBE (4 x 600 mL). U etil acetat (3.0 L) se doda vodeni sloj (pH 4.0) i smeša se neutrališe sa NaOH 50% m/m da se podesi pH= 9.0 - 9.5 i smeša se energično meša. Organski sloj se izdvoji i vodeni sloj se ekstrahuje sa etil acetatom (3 x 1 L). Organski slojevi sc kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i upare pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela Čvrsta supstanca. (262.00 g, 65.1%). ES/MS (m/e): 300 (M+H).

Izrada 73 d

(2R,3R)-2,3-Bis[(4-metilbenzoil)oksi]butandiolska kiselina; terc-bulil(3R,4R)-3-amino-4-(hiđroksimctil)-3-izotiazol-5-iI-pirolidin-l-karboksilat

[0174]

[0175]terc-butil 3-amino-4-(hidroksimetil)-3-izotriiazol-5-il-pirolidin-l-karboksilat (262.00 g, 875.10 mmol) i izopropil alkohol (1.83 L) se izmešaju zajedno i rastvor se zagreva na 70°C.Doda se di-p-toluoil-L-vinska kiselina (338.10 g. 875.10 mmol) i čvrst dodatni Icvak se ispere sa dodatnim izopropil alkoholom (262.00 mL). Po završenom dodavanju se konstatuje daje rastvaranje završeno. Bela čvrsta supstanca kristališe nakon 10-15 minuta. Smeša se meša 30 minuta na 70 °C a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu u toku noći. Žuta suspenzija se filtrira a čvrsta supstanca se ispere sa izopropil alkoholom (524.0 mL). Beli produkt se suši pod vakuumom do konstantne težine, nakon toga 18 sati u vakuum pećnici na 45 °C da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela kristalna čvrsta supstanca (304.47 g, 46.7%). ES/MS (m/e): 300 (M+H amina), ee= 98.6%.

Izrada 73 e

terc-butil (3R,4R)-3-amino-4-(hidroksimetil)-3-izotiazol-5-il-pirolidin-l-karboksilat

[0176] J0177](2R,3R)-2,3-Bis[(4-mctilbenzoil)oksijbutandiolna kiselina; terc-butil (3R,4R)-3-amino-4-(hidroksimetil)-3-izotiazo 1-5-i 1-pirolidin-l-karboksilat (389.5 g, 522.55 mmol), voda (1.56 L), etil acetat (1.56 L) i 2 M vodeni rastvor hlorovodonika (261.28 mL, 522.55 mmol) se istovremeno dodaju i reaktivna smeša se meša (mereno na pl l = 2.0) 15 minuta na sobnoj temperaturi. Smeša se prenese u levak za odvajanje zapremine 5 L, vodeni sloj se izdvoji i ispere sa etil acetatom (2 x 350 mL). pH vodenog sloja se podesi na 10 sa 50% m/m vodenim rastvorom NaOII a nakon toga ekstrahuje sa etil acetatom (4 x 584 mL), svaki put se doda još 2 M vodenog rastvora NaOII u vodeni sloj da sc održi pH 10. Organski slojevi se kombinuju. suše sa natrijum sulfatom, filtriraju, upare pod sniženim pritiskom i suše pod vakuumom da se dobije bela čvrsta supstanca kao naslovljeno jedinjenje (171.2 g. 109.43%o). ES/MS (m/e): 300 (M+H). ee= 97.8%.

Izrada 74

terc-butil (3S,4R)-3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilat

[0178]

[0179]Smeša terc-butil-1 -(bcnzoilkarbamoiI)-6a-fenil-3,3a,4,6-tetrahiđropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (2.3 g, 5.1 mmol), sirćetne kiseline (20 mL) i cinka u prahu (3.3 g, 50 mmol) se energično meša 1 sat na 40 °C. a nakon toga još jedan sat na 45-50 °C. Reakcija se koncentruje pod sniženim pritiskom. U ostatak se dodaju diatomejska zemlja i voda, a nakon toga zasićeni rastvor natrijum bikarbonata. Smeša se filtrira i ispere sa etil acetatom. Filtrat se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju. suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.6 g. 70%). ES/MS (m/e): 456

(M+H).

Izrada 74, Alternativna Izrada

terc-butil 3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilat

[0180]

[0181]Benzoil izotiocijanat (81.37 pL, 603.33 mmol) se na 0 °C doda u rastvor terc-butil 3-amino-4-(hiđroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksiJata (0.168 g, 574.60 mmol) u tetrahidrofuranu (2.3 mL). Smeša se zagreje na sobnu temperaturu i meša u toku noći. Doda se benzoil izotiocijanat (15.50 uL, 114.92 mmol) i smeša se meša 2 h. Dodaju se rastvor natrijum bikarbonata i dihlormetan i vodeni sloj se izdvoji, a vodena smeša se ekstrahuje sa dihlormetanom (3x25 mL). suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje do sušenja. Sirovi produkt se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom 0-100% etil acetat/heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.178 g, 68%). ES/MS (m/e): 454.3 (M-l). Izrada 75

terc-butil 3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil)pirolidin-l-karboksilat

[0182]

[0183]U terc-butil-l-(benzoilkarbamoil)-6a-(2-tienil)-3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilat se doda sirćetna kiselina (104 mL) a nakon toga cink u prahu (17.1 g, 261 mmol) i dobijena suspenzija se energično mesa 7 sati na 40 °C a nakon toga još jedan sat na 45-50 °C. Reakcija se koncentruje pod sniženim pritiskom. U sirovu reaktivnu smešu se dodaju diatomejska zemlja i voda, a nakon toga zasićeni rastvor natrijum bikarbonata. Smeša sc filtrira i ispere sa etil acetatom. Filtrat se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.8 g, 32%). ES/MS (m/e): 460 (M-l). Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 75 a reakcija se meša 1 sat i 5 minuta na sobnoj temperaturi.

Izrada 77

Racematni benzil 2-benzamido-7a-(3-bromofenil)-4,4a75,7-telrahidropirolo[354-d][l .3]tiazin-64carboksilat

[0184]

[0185]U rastvor benzil l-(benzoilkarbamoil)-6a-(3-broniofcnil)-3,3a,4,6-tetrahidropirolo[3,4-c]izoksazol-5-karboksilata (1.9 g, 3.3 mmol) u sirćetnoj kiselini (30 mL) se doda cink u prahu (2.0 g, 30 mmol). Dobijena suspenzija se sonicira 2 sata a nakon toga filtrira kroz podlogu diatomejske zemlje. Podloga diatomejske zemlje se ispere sa etil acetatom. Kombinovani filtrati se koncentruju do sušenja, nakon toga razblaže sa etil acetatom (100 mL) i i speru sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (100 mL). Vodeni sloj se ponovo ekstrahuje sa etil acetatom (50 mL) i hlorformom (50 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju. Ostatak se nakon toga rastvori u dihlormetanu (30 mL) i tretira sa 1-hlor-N,N,2-trimetilpropenilaminom (1.0 mL, 7.6 mmol). Dobijeni rastvor se meša 3.3 sata na temperaturi sredine i koncentruje do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom etil acetat/dihlormetan (0 to 40%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.86 g, 100%). LS/MS (m/e): (<79>Br/81Br) 550/552 (M+II).

Izrada 78

Racematni N-[7a-(2-fluorofenil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-iljbenzamid

[0186]

[0187JRacematni terc-butil 3-(benzoilkarbamoilamino)-3-(2-fluorofenil)-4-(hidroksimetil)pirolidin-l-karboksilat (2.1 g, 4.39 mmol) se rastvori u dihlormetanu (75 mL) i podeli na jednake delove u tri reaktivne posude. Reaktivne posude se ohlade na 0 °C i u svaku posudu se u kapima doda Lhlor-N,N,2-trimetilpropenilamin (2.0 mL, 15 mmol). Reakcije se zagreju na 22 °C i mešaju 4 sata. Sadržaj svake posude se propusti kroz 10 g ploče silika gela, ispere sa metanolom (30 ml) i rastvaraČ ukloni pod sniženim pritiskom. Ostaci se prečiste reverzno faznom HPLC uz eluiranje sa gradijentom 5 do 100% acetonitril u 10 tnM rastvoru amonijum bikarbonata m/5% metanol (pH 10.0) da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.1 g). ES/MS (m/e): 356 (M+H).

Izrada 79

Racematni terc-butil-2-benzamido-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3] tiazin-6-karboksilat

[0188]

[0189]Rastvor terc-butil-3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fenil-pirolidin-l-karboksilata (1.6 g, 3.5 mmol) u dihlormetanu (87 mL) se na 0 °C tretira sa l-hlor-N,N,2-trimetilpropenilaminom (0.94 mg, 7.0 mmol). Smeša sc ostavi da se zagreje na sobnu temperaturu i meša 4 sata u atmosferi azota. Doda se zasićeni rastvor natrijum bikarbonata i rastvor ekstrahuje sa dihlormetanom. Kombinovani organski slojevi sc suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje, koje se koristi bez naknadnog prečišćavanja (1.6 g, 104%). ES/MS (m/e): 438 (M+II).

Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po postupku za Izradu 79.

Izrada 82

terc-butil (4aR,7aR)-2-bcnzamido-7a-izotiazol-5-il-4,4a.5,7-letrahidropiroIo|3.4-d][l,3 ]tiazin-6-karboksilat

[0190]

[0191]Racematni terc-butil -2-benzamido-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3}4-d][l,3]tiazin-6-karboksilat se razdvoji na svoje konstitutivne enantiomere asimetričnom SFC (kolona: Chiralpak IC 50 x 150 mm; eluent: 40% metanol:60% C02; protok: 300 mL/min na UV 240 nm). Analiza izomera druge eluacije (Kolona: Chiralpack IC 4x150 mm; eluent: 40% metanol:60% CO2; protok: 5.000 mL/min na UV240 nm) potvrđuje enantiomerno obogaćeni (>98.8% cc) enantiomer sa R, = 3.60 minuta, (652.5 mg, 34%).

Izrada 82a

terc-butil (4aR,7aR)-2-benzamiđo-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilat

[0192]

[0193] terc-butiJ (3R,4R)-3-amino-4-(hidroksimetil)-3-izotiazol-5-il-pirolidin-l -karboksilat (148.10 g, 494.67 mmol) i tetrahidrofuran (1.48 L) se zajedno mešaju i rastvor se ohladi na 0 °C. U toku 5 minuta se dodaje benzoil izotiocijanat (82.3420 g, 504.56 mmol) i reaktivna smeša se meša 30 minuta na 0 °C, a nakon toga zagreva 1 sat na sobnoj temperaturi. Doda se lj'-karbonildiimidazol (92.24 g, 568.87 mmol) i reaktivna smeša se mesa 2 h na sobnoj temperaturi. Smeša se zagreva na 65 °C i meša još 12 sati. Reaktivna smeša se koncentruje pod sniženim pritiskom a uljani ostatak se podeli između vođe (1.5 L) i etil acetata (1.5 L). pH se podesi sa 50% m/m vodenim rastvorom limunske kiseline do 4.0 i organski sloj se izdvoji. Vodeni sloj se ekstrahuje sa MTBE (2 x 500 mL), organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i upare pod sniženim pritiskom. Sirovi produkt se suspenduje u MTBE (740.50 mL) na 60 °C a nakon toga 45 minuta na sobnoj temperaturi. Čvrsta supstanca se sakupi, ispere sa MTBE (4 X 150 mL) i suši pod vakuumom u toku noći da se dobije naslovljeno jedinjenje kao beličasta čvrsta supstanca (162.68 g, 74.0%). ES/MS (m/e): 445 (M+H), ee = 99.5%.

Izrada 83

terc-butil (4aR,7aS)-2-(bcnzoilamino)-7a-fenil-4a,5,7,7a-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6(4H)-karboksilat

[0194]

[0195]Racematni terc-butil-2-benzamido-7a-fenil-4,4a, 5,7-tetrahidropirolo|3,4-d][l ,3]tiazin-6-karboksiIat (1.6g,453.66 mmol) se rastvori u smeši ctanol/hlorform (30 ml/14 ml) i razdvoji na svoje konstitutivne enantiomere asimetričnom SFC (superkritična tečna hromatografija) (Chiralpak AD 8 x 40.5 cm (20 pm); eluent: 100% etanol u CO2; protok: 350 mL/min na UV 280 nm; 0.4 g/ubrizgavanje). Prvi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (593 mg, 37%o). Asimetrična analiza ovog izomera: (Chiralpak AD-H 4.6 X 150 mm; eluent: 100% etanol sa 0.2% izopropil amin) u CO2; protok 1 mL/min na UV 225 nm) Rt= 3.03 do (>98% ee). ES/MS (m/e): 438 (M+H).

Alternativna Izrada 83

[0196]Racematni tcrC'butil-2-benzamido-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3] tiazin-6-karboksilat (5.23 g, 11.9 mmol) se asimetrično prečisti pomoću SFC: (Kolona: Chiralpak IC 2.1 x 25 cm; eluent: 40% metanol CO2; protok: 300 55 mL/min na UV 284 nm). Drugi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (1.7, 34%, >98% ee). Asimetrična analiza izolovanog izomera 2: Chiralpak IC 0.46 x 10 cm, 5um; eluent: 40%> metanol u CO2; protok: 5 mL/min na UV 215 nm. Ri= 1.48 minuta. [a]i)2° - -88 (C = 1.0, metanol), ES/MS (m/e): 438.3 (M+H).

Izrada 84

terc-butil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-6-karboksilat

[0197]

[0198]U rastvor racemic terc-butil 3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil)pirolidin-l-karboksilata (3.8 g, 8.23 mmol) u dihlormetanu (206 mL) ohlađenom na 0 °C sc u kapima doda l-hlor-N,N,2-trimetilpropenilamin (2.18 mL, 16.46 mmol). Reakcija se zagreje na sobnu temperaturu i meša 2 sata. U reaktivnu smešu se doda zasićeni rastvor natrijum bikarbonata i dihlormetan. Smeša se ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.30 g, 90%>). ES/MS (m/e): 444 (M+H). Racematni terc-butil-3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fcniLpirolidin-l-karboksilat (3.2 g, 7.4 mmol) se rastvori u smeši metanol/hlorform (36 ml/25 ml) i razdvoji na svoje konstitutivne enantiomere asimetričnom SFC (Chiralpak OJ-H 50 X250mm; eluent: 25% metanol u 75% CO2; protok 300 g/min na UV240 nm; temperatura kolone -40 °C; 0.64 g/ubrizgavanje). Analiza izdvojenog enantiomera (Chiralpak OJ-H 4.6 X 150 mm; eluent: 25% metanol u 75% CO2; protok 5 mL/min na UV 240 nm, temperatura kolone -35<G>C) daje naslovljeno jedinjenje sa Rt = 1.5 min, izomer 1, (1.27 g. 39%, >99% ee).

Izrada 85

Racematni N-[6-alil-7a-(5-fluoro-2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iljbenzamid

[0199]

[0200]U izmešani rastvor racematnog N-[ [l-alil-3-(5-fluoro-2-tienil)-4-(bidroksimetil)pirolidin-3-il]karbamotioil]benzamida (320 mg, 0.763 mmol) u dihlormetanu (7.6 mL) se na 0 °C, u atmosferi azota, doda l-hlor-N,N,2-trimetilpropenilamin (0.2 mL, 1.53 mmol). Rastvor se meša uz postepeno zagrevanje na 10 °C u toku 2 sala. Ledeno kupatilo sc ukloni i reakcija se zagreje na sobnu temperaturu u toku naredna 2 sata. Rastvor se razblaži sa dihlormetanom (približno 40 mL) i ispere sa razblaženim natrijum bikarbonatom (40 mL izrađen od vode (20 mL) i zasićenog natrijum bikarbonata (20 mL)). Vodena faza se ponovo ekstrahuje sa dihlormetanom (40 mL). Kombinovani organski ekstrakti sc suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat, dvofazni gradijent od 60:40 do 50:50, da se dobije naslovljeno jedinjenje (186 mg, 61%). ES/MS (m/c): 402 (M+H). Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po postupku za Izradu 85, koristeći odgovarajući benzamid.

Izrada 88

N-[(4aR. 7aR)-6-alil-7a-(4-bromo-2-tienil)-4,4a,5.7-tetrahidropiroIor3,4-d][l,3jtiazin-2-iljbenzamiđ, izomer 2

[0201]

[0202] Racematni N-[6-alil-7a-(4-bromo-2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo| 3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid (2.24 g, 4.84 mmol) sc prečisti asimetričnom HPLC: (Chiralpak AD 8 x 40.5 cm; eluenl: 100% etanol sa 0.2% dimetilctil amin); protok: 400 mL/min na UV 270 nm). Uslovi analize: Chiralpak AD-1I 0.46 x 15 cm; eluent: 100% etanol (0.2% izopropil amin); protok: 0.6 mL/min na UV 320 nm; Rt = 3.03 minuta. Drugi eluirani izomer se izdvoji da sc dobije naslovljeno jedinjenje (1.08 g, 48%, >99% ee). ES/MS (m/e) (<79>Br/<8>,Br) 462/464

(M+H).

Izrada 89

N-[(4aR,7aR)-7a-(5-Fluorotiofen-2-il)-6-(prop-2-en-l-ii)-4,4a,5,6,7,7a4ieksahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid

[0203]

[0204]Racematni N-[6-aIil-7a-(5-fluoro-2-ticnil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-d][l ,3]tiazin-2-il]bcnzamid (4.71 g, 11.73 mmol) se rastvori u smeši 1:1 MeOI I/CI ICb (20 mg/mL) i razdvoji na svoje konstitutivne enantiomere asimetričnom HPLC (Kolona: Chiralcel OD 8 x 32 cm (20 uM); mobilna faza: 60:40 IPA/heptan; brzina protoka 385 mL/min na UV 290 nm; 0.320 g/ubrizgavanje). Analiza izomera druge eluacije (Kolona: Chiralcel OD-H 4.6 XI50 mm; mobilna faza: 60:40 IPA/heptan; brzina protoka 0.6 mL/min na UV 290 nm) pokazuje naslovljeno jedinjenje, R( = 8.2 minuta (2.01 g, 43%, 96.1%> ee). ES/MS (m/e): 402.0 (M+H).

Izrada 90

Racematni N-(6-alil-7a-tiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-d][l,3Jtiazin-2-il)benzamid

[0205]

[0206]U rastvor N-[[l -alil-4-(hidroksimctil)-3-tiazol-5-il-pirolidin-3-il]karbamoil]benzamida (60 mg, 150 umola) u tetrahidrofuranu (1 mL) se na 0 °C dodaju trifenilfosfin (80 mg, 30 jimola) i di-t-butil azodikarboksilat (88 mg, 30 umola). Smeša se meša 30 minuta na 0 °C, zagreje na sobnu temperaturu i meša 1 sat. Smeša se koncentruje i prečisti preko silika gela uz eluiranje sa gradijentom metanol/dihlormetan (0-5%) da se dobije naslovljeni produkt (26 mg, 70 umola, 45%). ES/MS (m/e): 385 (M+H).

Izrada 91

Racematni benzil 2-benzamido-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d] [ 1,3]tiazin-6-karboksilat

[0207]

[0208] 1-hlor-N,N,2-trimetilpropenilamin (17.9 mL, 135 mmol) se na 0 °C doda u rastvor racematnog benzil 3-(benzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-fenilpirolidin-l-karboksilata (51 g, 104 mmol) u dihlormetanu (459 mL) i meša 2 sata na sobnoj temperaturi. Doda se zasićeni rastvor natrijum hidrogcn karbonata (300 mL) i slojevi se razdvoje. Organski sloj se suši preko magnezijum sulfata, a rastvor se koncentruje. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela eluira sa gradijentom dihlormetan do 5% etil acetat/đihlormetan da se dobije naslovljeno jedinjenje (31 g, 63%). ES/MS (m/e): 372 (M+H).

Izrada 92

Racematni Benzil 2-benzamido-7a-(2-ticnil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolof3,4-d][1,3Jtiazin-6-karboksilat

[0209]

[0210|U rastvor racematnog benzil 3-(bcnzoilkarbamoilamino)-4-(hidroksimetil)-3-(2-tienil)pirolidin-l-karboksilata (30 g, 60.5 mmol) u metilen hloridu (300 mL) se na 0 °C doda rastvor l-hlor-N,N,2-trimetilpropenilamin (9.61 mL, 72.6 mmol) u metilen hloridu (20 mL). Dobijeni rastvor se mesa 30 minuta na 0 °C a nakon toga zagreje na sobnu temperaturu. Rastvor se neutrališe sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata, organski sloj sc izdvoji, suši preko natrijum sulfata i koncentruje. Sirova smeša se prečisti preko silika gela uz eluiranje sa gradijentom 5% do 50% etil acetat u heksanima da se dobije naslovljeno jedinjenje (24 g, 83%). ES/MS (m/e): 478 (M+H). [02111 Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 92, koristeći odgovarajući benzamid.

Izrada 94

Racematni benzil 2-bcnzamido-7a-tiazol-5-il-4,4a,5,7-telrahidropirolo[3,4-d][l,3] tiazin-6-karboksilat

[0212]

[0213]U rastvor racematnog benzil 2-benzamido-7a-(2-trimctilsililtiazol-5-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-đ]j l,3]tiazin-6-karboksilata (117 mg, 212 u.mola) u tetrahidrofuranu (4 mL) se doda 1 N rastvor tetrabutil amonijum fluorida (1N rastvor u tetrahidrofuranu) (425 uL, 425 umol) i smeša sc meša jedan sat u atmosferi azota. Rastvor se razblaži sa vodom, ekstrahuje sa etil acetatom (3x), suši preko natrijum sulfata i koncentruje. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela i eiuira sa gradijentom etil acetatom/heksani (5% do 100%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (89 mg. 88%). ES/MS (m/e): 479 (M+H).

Izrada 95

Benzil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-tiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-6-karboksilat, izomer 1

[0214]

[0215]Racematni benzil 2-benzamido-7a-tiazol-5-iI-4,4a,5,7-tetrahiđrapirolo|3,4-dj[l,3]tiazin-6-karboksilat (1.173 g, 2.45 mmol) se prečisti asimetričnom HPLC: (Kolona: Chiralpak AS 8 x 33 cm; eluent: 100% metanol; protok: 400 mL/min na UV 240 nm), da se dobije naslovljeni produkt kao prvi eluirajući izomer sa Ri= 3.43 minuta. (422 mg, 36%,

>99% ee). Kolona za analizu: Chiralpak AS-H 4.6 x 150 mm; eluent: 99.8% metanol sa 0.2% izopropilamin; protok: 1.0 mL/min na UV 225 nm). ES/MS (m/e): 479(M+H).

Izrada 96

Benzil (4aR,7aS)-2-benzamido-7a-lenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d]fl,3]tiazin-6-karboksilat

[0216]

[0217]Racematni benzil 2-benzamido-7a-fcnil-4,4a,5.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-6-karboksilat (30 g, 63 mmol) se asimetrično prečisti pomoću SFC: (Kolona: Chiralpak IC 2.1 x 25 cm; eluent: 40% metanol/acetonitril (8/2) sa 0.2% dimetiletil amin u CO2; protok: 70 mL/min na UV 284 nm). Drugi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (1 l.lg, 37%, >98% ee). Asimetrična analiza izdvojenog izomera 2: Chiralpak IC 0.46 x 10 cm, 5 pm; eluent: 40% metanol/ acetonitril (8/2) sa 0.2% dimetil etil amin u CO2: protok: 5 mL/min na UV215 nm.

R, = 3.2 minuta. [a]D<20>=-88 (C = 1.0, metanol), ES/MS (m/e) 372 (M+H)

Izrada 97

Benzil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-(2-tienil)-4.4a,5,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilat

[0218]

[0219]Racematni benzil 2-benzamiđo-7a-(2-lienil)-4,4a.5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3Jtiazin-6-karboksilat (34g, 63 mmol) se asimetrično prečisti pomoću SFC {Kolona: Chiralpak IC (5 u). 2X250 mm; eluent: 40% metanol/acetonitril (8/2) sa 0.2% dietilmetil amin) u CO2; protok: 65 mL/min na UV 260 nm). Drugi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (14 g, 42%, >98% ee): [a]D<20>= -30 (C = 1.0, metanol). ES/MS (m/c) 478 (M+H).

Izrada 98

Benzil (4aR,7aR)-2-(benzoilamino)-7a-(5-bromotiofen-2-il)-4a,5,7,7a-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6(4H)-karboksilat

[0220]

[02211U bistri izmešani bezbojni rastvor benzil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidro-pirolo[3.4-d][l,3]tiazin-6-karboksilata (1.67 g, 3.50 mmol) u dimetilformamidu (35 mL) se na sobnoj temperaturi, u atmosferi azota doda N-bromosukcinimid (747 mg, 4.20 mmol). Dobijeni bledo žuti rastvor se meša 50 minuta na sobnoj temperaturi. Rastvor se razblaži sa etil acetatom (150 mL) i ispere sa vodom (3 x 50 mL) i slanim rastvorom (50 mL). Organska faza se izdvoji, suše preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak sc prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat, gradijent od 80:20 do 0:100. da sc dobije naslovljeno jedinjenje (1.79 g, 92%) kao bela čvrsta supstanca: ES/MS (m/z): 557.8 (M+H).

Izrada 99

Benzil (4aR,7aR)-2-(benzoilamino)-7a-(5-cijanotiofen-2-il)-4a.5,7,7a-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-6(4H)-karboksilat

[0222]

|0223]Benzil (4aR, 7aR)-2-(benzoilamino)-7a-(5-bromotiofen-2-ii)-4a,5,7.7a-tctrahidropirolo|3,4-đ][l,3]tiazin-6(4H)-karboksilat (3.88 g, 6.97 mmol), anhidrovani kalijum heksacijanoferat (II) (2.57 g, 6.97 mmol) (kako su naveli Schareina, T.; i saradnici Synlhesis, 2008, 20, 3351-3355), bakar (I) jodid (398 mg, 2.09 mmol), 1-butilimidazol (2.8 mL, 20.9 mmol) i toluen (23 mL) sc dodaju u staklenu epruvetu visokog pritiska zapremine 60 mL opremljenu sa mešalicom. Preko smeše se propusti struja azota u toku nekoliko minuta i nakon toga se epruveta pod pritiskom zatvori. Izmešana smeša se zagreva 18 sati na 145 °C. Dobijena tamna smeša se ohladi na sobnu temperaturu. Smeša se razblaži sa etil acetatom (100 mL) i vodom (15 mL) i filtrira pod vakuumom kroz podlogu od diatomejske zemlje uz ispiranje sa etil acetatom (100 mL) i vodom (15 mL). Slojevi filtrata se razdvoje i organski sloj se dodatno ispere sa vodom (2 x30 mL) i slanim rastvorom (30 mL). Organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat, gradijent od 80:20 do 0:100, da se dobije naslovljeno jedinjenje (2.59 g, 74%) kao bela pena: ES/MS (m/z): 503.2 (M+H).

Izrada 100

N-[(4aR,7aS)-7a-fenil-4a,5.6,7-tetrahidro-4ILpirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid hidrohlorid

[0224]

[0225]terc-butil (4aR, 7aS)-2-(benzoilamino)-7a-fenil-4a,5,7,7a-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6(4H)-karboksilat (590 mg, 1.35 mmol) i vodonik hlorid (4 M rastvor u 1,4-dioksanu. 5 mL) se mešaju 5 sati na temperaturi sredine. Reakcija se koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje, koje se koristi bez naknadnog prečišćavanja (0.505 g, 94%). ES/MS (m/e): 338 (M+H).

Izrada 101

N-[(4aR,7aR)-7a-(2-tieniI)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo|3,4-d|il,3]tiazin-2-il]benzamid hidrohlorid

[0226]

[0227]U rastvor terc-butil(4aR, 7aR)-2-benzamido-7a-(2-lienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilat a(1.3 g, 2.93 mmol) u 1,4 dioksanu (60 mL) se u kapima doda 4 N rastvor vodonik hlorida u 3,4 dioksanu (14.6 mL, 58.6 mmol). Reakcija se meša 4 sata. Rastvor se koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.1 g, 99%). ES/MS (m/e): 344 (M+H).

Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 101.

Izrada 103

N-|(4aR, 7aR)-7a-izotiazol-5-il-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamiđ

[0228]

[0229]Na sobnoj temperaturi se u rastvor terc-butil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilata, izomer 2 (1.26 g, 2.83 mmol) u dihlormetanu (25 mL) u kapima doda trifluorosirćetna kiselina (4.29 mL, 56.68 mmol). Dobijeni rastvor se meša 18 sati na temperaturi sredine. RastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Smeša se razblaži sa etil acetatom a nakon toga zasićenim natrijum bikarbonatom. Slojevi se razdvoje a vodena faza se ponovo ekstrahuje sa etil acetatom (3x). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata a rastvaraČ se ukloni pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje (850 mg, 2.46 mmol, 87%). ES/MS (m/e): 345 (M+H).

Izrada 103a

N-f(4aR,7aR)-7a-izotiazol-5-il-4a.5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid hidrohlorid

[0230]

[0231]6 M rastvor vodonik hlorida u 2-propanolu (1.65 L, 9.9 mol) se na 22 °C doda u terc-butil (4aR,7aR)-2-benzamido-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]liazin-6-karboksilat (200 g, 449.9 mol) u 2-propanolu (1.6 L) i meša 18 sati. Smeša se koncentruje da se dobije bela čvrsta supstanca. Čvrsta supstanca se razblaži sa MTBE (1 L), meša 1 sat na 22 °C, filtrira i suši pod vakuumom do konstantne težine da se dobije naslovljeno jedinjenje (170 g, 98%). ES/MS(m/e):345.0 (M+H).

Izrada 104

N-[(4aR,7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d3[l,3]tiazin-2-iljbenzamid, izomer 2

[0232]

[0233]Kroz izmešani bledo žuti rastvor N-[(4aR,7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-6-(prop-2-en-lil)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida, izomer 2 (1.44 g, 3.59 mmol) u hlorformu (36 mL) se 15 minuta propušta struja azota. Doda se N,N-dimetilbarbiturna kiselina (3.36 g, 21.5 mmol) i degasirnje se nastavi još 5 minuta. Doda se tetrakis(trifenilfosfln)paladijum (622 mg, 538 umol) i smeša se meša 75 minuta u atmosferi azota na temperaturi sredine. Smeša se razblaži sa dihlormetanom (-30 mL) i ekstrahuje sa 1 M rastvorom hlorovodonične kiseline (2 X 75 mL). pH kombi no vanih vodenih kiselih ekstrakta se podesi na bazni pH sa 5 M rastvorom natrijum hidroksida (32 mL). Vodeni rastvor se ekstrahuje sa dihlormetanom (3 x 75 mL) i ovi kombinovani ekstrakti dihlormetana se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije naslovljeno jedinjenje (1.22 g, 94%) kao bledo žuta čvrsta supstanca. ES/MS (m/e): 362.0

(M+H).

Izrada 105

Racematni N-[7a-(5-Fluoro-2-tienil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iljbenzamid

[0234]

[0235]Kroz izmešani rastvor racematnog N-[6-alil-7a-(5-fluoro-2-tienil)-4,4a,5,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (163 mg, 0.406 mmol) u hlorformu (4.1 mL) se 20 minuta propušta struja azota. Doda se N,N-dimetilbarbituma kiselina (380 mg, 2.44 mmol) i degasiranjc sc nastavi još 5 minuta. Doda se tetrakis(trifenilfosfin)paladijum (70 mg, 0.061 mmol) i smeša se meša u atmosferi azota 45 minuta na sobnoj temperaturi. Smeša se razblaži sa dihlormetanom (približno 15 mL) i ekstrahuje dva puta sa 1 M rastvorom hlorovodonične kiseline (10 mL). pH kombinovanih vodenih kiselih ekstrakta se podesi sa 5 M rastvorom natrijum hidroksida (5 mL). Vodeni rastvor se ekstrahuje tri puta sa dihlormetanom (20 mL) i kombinovani ekstrakti dihlormetana se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (135 mg, 92%). ES/MS (m/e): 361

(M+H).

Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po postupku za Izradu 105, koristeći odgovarajući alil međuproizvod.

Izrada 110

N-[(4aR, 7aS)-7a-fenil-4a,5,6j4etrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid,

[0236]

[0237]Jodtrimetilsilan (10 mL, 70 mmol) se doda u rastvor benzil (4aR,7aS)-2-benzamido-7a-fcnil-4,4a,5,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilata (11 g, 23 mmol) u acetonitrilu (165 mL), meša 2 sata na sobnoj temperaturi i koncentruje. Smeša se razblaži sa vodom (100 mL) i etil acetatom (150 mL) i pH se podesi na 4 sa 1 M rastvorom hlorovodonične kiseline. Vodeni sloj se sakupi. pH ovog vodenog sloja se nakon toga podesi na 10 sa 2 M rastvorom natrijum hidroksida. Dobijeni rastvor se nakon toga ekstrahuje sa etil acetatom (100 mL), suši preko magnezijum sulfata i koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje (31 g, 63%). ES/MS (m/e): 338 (M+H).

Izrada 111

N-[(4aR, 7aR)-7a<5-cijanotiofen-2-iI)-4,4a,5/i,7a-]ieksahidropiro]o[3,4-d]fL3]tiazin-2-iljbenzamid

[0238]

[0239] U izmešani bistar i bezbojni rastvor benzil (4aR,7aR)-2-(benzoilamino)-7a-(5-cijanoliofen-2-il)-4a,5,7.7a-tetrahidropirolo[3,4--d][l,3]tiazin-6(4H)-karboksilata (405 mg, 0.806 mmol) u acelonilrilu (16 mL) se u atmosferi azota, na sobnoj temperaturi, doda jodtrimetilsilan (345 pL, 2.42 pmol). Dobijeni bledo žuti rastvor se meša 70 minuta na sobnoj temperaturi. Doda se metanol (391 uL, 9.67 mmol) i bledo žuta smeša se meša 5 minuta a nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se delimično prečisti hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/metanol, gradijent od 99:1 do 90:10, da se dobije naslovljeno jedinjenje (349 mg, 118%) kao bledo žuta čvrsta supstanca (pretpostavlja se kvantitativan povraćaj i prenese delimično prečišćeni materijal u sledeću fazu). MS/ES (m/z) 369.0 (M+H).

Izrada 112

N-[(4aR.7aR)-7a-(2-tienil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]liazin-2-ilJbenzamid

[0240]

[0241] Rastvor benzil (4aR.7aR)-2-benzamido-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tctrahidropiroio[3,4-d][l,3]tiazin-6-karboksilata (14g, 29.3 mmol) u acetonitrilu (210 mL) se na sobnoj temperaturi tretira sa jodtrimetilsilanom (7.53 mL, 52.7 mmol). Rastvor se meša 1 sat a rastvaraČ upari. Ostatak se neutrališe sa 1 M rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom a dobijena smeša se filtrira kroz diatomejsku zemlju. Vodeni sloj se izdvoji, neutrališe sa 50% m/m vodenim rastvorom natrijum hidroksida i ekstrahuje sa etil acetatom. Organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (7.9g, 78%). ES/MS (m/e): 344 (M+H). Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje kako je opisano za Izradu 112, koristeći odgovarajući karboksibenzil zaštićeni međuproizvod.

Izrada 114

Racematni N-[7a-(3-BromofeniI)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropiroIo [3.4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid

[0242]

[0243]U rastvor racematnog benzil 2-benzamido-7a-(3-bromofenil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-đ][l,3]tiazin-6-karboksilata (1.6 g, 2.9 mmol) u acetonitrilu (60 mL) se doda jodtrimetilsilan (1.3 mL, 9.1 mmol). Dobijeni rastvor se meša 3 sata na temperaturi sredine i koncentruje do sušenja. Ostatak se prečisti hromatografijom sa izmenom jona (prvi eluat sa MeOH/CH2CI2(1/4, 50 mL), a nakon toga sa 7 N rastvorom NH3u MeOH/ CH2CI2(1/4, 50mL)) da se nakon uparavanja rastvora dobije 1.7 g meduproizvoda, N-[7a-(3-bromofenil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida. Međuproizvod se nakon toga rastvori u 1,4-dioksanu (30 mL) i po redu se dodaju diizopropiletilamin (2.0 mL.

11 mmol) i 5-fluoro-2-hlorpirimidin (850 uL, 8.90 mmol). Dobijeni rastvor se zagreva 1 sat na 110 °C nakon čega se doda još diizopropiletilamina (1.0 mL, 5.7 mmol) i zagrevanje nastavi još 17 sati, kada se ohladi na sobnu temperaturu i koncentruje do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom etil acetal/dihlormetan (0% do 30%) da sc dobije naslovljeno jedinjenje (1.1 g, 73%). ES/MS (m/z): (^Br/^Br) 512/514 (M+H).

Izrada 115

N-[(4aRJaS)-6-(5-I-1uoropirimidin^^ 2-il]benzamid

[0244]

[0245]Rastvor N-[(4aR7aS)-7a-fenil-4a,5,6,7-tetrahidro-4II-pirolo[3,4-d][13]tiazin-2-iljbenzamida (250 mg, 0.629 mmol), 5-fluoro-2-hlorpirimidina (167 mg, 1.26 mmol), 1,4-dioksana (10 mL) i trietilamina (318 mg, 3.14 mmol) se meša 4 sata na 110 °C. Reakcija se ohladi, razblaži sa vodom i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi sc kombinuju, suše, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da sc dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.217 g, 80%). ES/MS (m/c): 434

(M+H).

Izrada 116

N-[(4aR,7aS)-6-(5-Fluoro-4-izopropil-pirimidin-2-il)-7a-fenil-4,4a.5,7-letrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid

[0246]

[0247JRastvor N-[(4aR,7aS)-7a-fenil-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iljbenzamid hidrohlorida (285 mg, 7.62 jimol), diizopropiletilamina (798 pL, 4.57 mmol) i 2-hlor-5-fluoro-4-izopropil-pirimidina (0.798 g, 4.57 mmol) u 1,4-dioksanu (15 mL) se zagreva osam sati na 100 °C u atmosferi azota. Reaktivna smeša se ohladi i razblaži sa vodom i zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata. Smeša se ekstrahuje sa etil acetatom

(3x). Kombinovani organski slojevi se suše preko natrijum sulfata a rastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela uz eluiranje sa gradijentom 5% do 100% etil acetat u heksanima, da se dobije naslovljeno jedinjenje (112 mg, 31%). ES/MS (m/e): 476 (M+H).

Izrada 117

N-[(4aR,7aS)-6-(5-Fluoropirimidin-2-iI)-7a-fcnil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-dj[l,3]tiazin-2-il]benzamid

[0248]

[0249]N,N,N\N'-tetrametilgvanidin (3.4 mL, 27 mmol) se doda u rastvor N-[(4aR,7aS)-7a-fenil-4a.5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamida (7.5 g, 22 mmol) i 5-fluoro-2-hlorpirimidina (3.5 g, 27 mmol) u dimetilsulfoksidu (75 mL). Reakcija se meša 2 sata na 100 °C, ohladi na sobnu temperaturu i doda se voda (225 mL). Precipitirani produkt se izdvoji filtriranjem i suši u vakuum pećnici na 45 °C da se dobije naslovljeno jedinjenje (9.5 g, 99%). ES/MS (m/e): 434 (M+H).

Izrada 118

N-[7a-(2-Fluorofcnil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-dj[l,3]tiazin-2-iljbenzamid

[0250]

[0251]N,N,N',N'-tetrametilgvaniđin (0.44 mL, 3.5 mmol) se doda u rastvor racematnog N-[7a-(2-fluorofenil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4II-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iI]benzamida (1.0 g, 2.9 mmol) i 5-fluoro-2-hlorpirimidina (0.46 g, 3.5 mmol) u dimetilsulfoksidu (10 mL). Reakcija se meša 2 sata na 100 °C i ohladi na sobnu temperaturu. U sirovu reakciju se dodaju etil acetat (7.5 ml) i voda (2.5 ml), smeša se propusti kroz diatomejsku zemlju (10 g) a rastvaraČ se ukloni pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom 40% do 60% etil acetat u heksanima da se dobije naslovljeno jedinjenje (560 mg, 43%). ES/MS (m/e): 452 (M+H).

Izrada 119

N-[(4aR, 7aR)-7a-(5-Fluorotiofen-2-il)-6-(pirimidin-2-il)-4,4a,5,6,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid, izomer 2

[0252]

[0253] U izmešanu smešu N-[(4aR,7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]bcnzamida, izomer 2 (411 mg, 1.14 mmol) u 1,4-dioksanu (23 mL) se dodaju diizopropiletilamin (595 uL, 3.41 mmol) i 2-hlorpirimidin (1.30 g, 11.4 mmol). Smeša se zagreva 2.5 sata pod refluksom. Rastvor se ostavi da se ohladi, razblaži sa etil acetatom (120 mL) i ispere sa razblaženim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (100 mL, izrađen od 50 mL zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata i 50 mL vode), vodom (50 mL) i slanim rastvorom (50 mL). Organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat, od 60:40 do 0:100, da se dobije naslovljeno jedinjenje (465 mg, 93%) kao bela pena. ES/MS(m/e):440.2 (M+H).

Izrada 120

N-[(4aR,7aR)- 6-(5-Fluoropirimidin-2-il)7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4,4a,5,6.7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid

[0254]

[0255[U izmešanu smešu N-[(4aR.7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4.4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il|benzamida(415 mg, 1.15 mmol) u 1,4-dioksanu (23 mL) se dodaju diizopropiletilamin (601 uL. 3.44 mmol) i 2-hlor-5-fluoropirimidin (1.10 mL, 11.5 mmol). Rastvor se zagreva 3 sata pod refluksom. Bledo žuti rastvor se ostavi da se

ohladi, razbiaži sa etil acetatom (120 mL) i ispere sa razblaženim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (100 mL, izrađen od 50 mL zasićenog vodenog rastvpra natrijum bikarbonata i 50 mL vode), vodom (50 mL) i slanim rastvorom (50 mL). Organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat, od 60:40 do 30:70. da se dobije naslovljeno jedinjenje (435 mg. 83%) kao bela pena. ES/MS (m/e): 458.0 (M+II).

Izrada 121

N-[7a-(5-Fluoro-2-tienil)-6-pirimidin-2-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid

[0256]

[0257]U izmešanu smešu N-[7a-(5-fluoro-2-tienil)-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-illbenzamida (127 mg, 0.351 mmol) u 1.4-dioksanu (7.0 mL) se dodaju diizopropiletilamin (0.184 mL, 1.05 mmol) i 2-hlorpirimidin (402 mg, 3.51 mmol). Rastvor se zagreva 2 sata pod refluksom, nakon toga se ohladi, razblaži sa etil acetatom (60 mL) i ispere sa razblaženim natrijum bikarbonatom (30 mL, izrađen od zasićenog rastvora natrijum bikarbonata (15 mL) i vode (15 mL), vodom (30 mL) i slanim rastvorom (30 mL). Organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje. Ostatak sc prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/melanol (od 99:1 do 96:4) da sc nakon koncentracije dobije ostatak koji se dalje prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom heksani/etil acetat (od 60:40 do 30:70) da se dobije naslovljeno jedinjenje (107 mg, 69%). ES/MS (m/e): 440 (M+H).

Izrada 122

N-{(4aR,7aR)~7a-(5-cijanotiofen-2-il)-6-[5-fluoro-4-(2-hidroksipropan-2-il)pirimidin-2-il]-4,4a,5,6,7,7a-heksahidro-piroIo[3,4-dl| l,3]tiazin-2-il}benzamid

[0258J

[0259]U izmešani bistar i bezbojni rastvor N-[(4aR,7aR)-7a-(5-cijanotiofen-2-il)-4,4a,5,6.7,7a-heksahidro-piroIo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iljbenzamida (0.806 mmol) u 1,4-dioksanu (16 mL) se dodaju diizopropiletilamin (422 uL, 2.42 mmol) i 2-(2-hlor-5-lluoropirimidin-4-il)propan-2-ol (1.54 g, 8.06 mmol). Rastvor se zagreva 14 sati pod refluksom. Bledo žuti rastvor sc ostavi da se ohladi, razblaži sa etil acetatom (80 mL) i heksanima (20 mL) i ispere sa razblaženim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (30 mL. izrađen od zasićenog vodenog rastvora natrijum bikarbonata (15 mL) i vode (15 mL), vodom (2 x 20 mL) i slanim rastvorom (20 mL). Organska faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksani/dietil etar, od 80:20 do 0:100, da se dobije naslovljeno jedinjenje (374 mg. 89% nakon dve faze) kao bledo žuto staklo. MS/KS (m/z) 523.2 (M+H).

Izrada 123

N-[(4aR,7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid

[0260]

[0261]Rastvor N-[(4aR, 7aR)-7a-(2-tienil)-4a.5.6.7-tetrahidro-4H-pirolo[3.4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamiđa (7,7 g, 22.4) i N,N,N',N'-tetramctilgvanidina (3.39 mL, 26.9 mmol) u dimetil sulfoksidu (61 mL) se tretira sa 5-fluoro-2-hIorpirimidinom (2.25 mL, 23.54 mmol) i dobijeni rastvor se zagreva 4 sata na 50 °C. Rastvor se ohladi na sobnu temperaturu i doda u vodu (500 mL). Sirovi produkt se prečisti preko silika gela koristeći gradijent 5 do 50% etil acetat/heksani da se dobije naslovljeno jedinjenje (7 g, 71%). ES/MS (m/e): 440 (M+H).

Alternativna Izrada 123

|0262]

[0263]Rastvor N-[(4aR,7aR)-7a-(2-tienil)-4a.5,6,7-tetrahidro-4II-pirolo[3,4-dj[l,3]liazin-2-iljbenzamid hidrohlorida (600 mg, 1.58 mmol), 5-fluoro-2-hlorpirimidina (418 mg, 3.16 mmol), 1,4-dioksana (30 mL) i trictilamina (799 mg. 7.90 mmol) se meša 4 sata na 110 °C. Reakcija se ohladi, razblaži sa vodom i ekstrahuje sa dihlormetanom. Organski slojevi se kombinuju, suše, filtriraju i koncentruju da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.65 g, 98%). ES/MS (m/e): 440

(M+H).

[0264]Naredna jedinjenja sc u suštini izrađuju Alternativnim metodom za Izradu 123, koristeći 2-10 ekvivalenata odgovarajuće supstituisanih-2-hlorpirimidina sa trietilaminom ili điizopropiletilaminom kao bazom. Zagrevanje varira od 3-24 sata.(

Izrada 147

N-[(4aR, 7aR)-6-(pirimidin-2-il-7a-(2-tienofen-2-il)-4,4a.5,6,7,7a-heksahidropirolof3,4-d] [ 1,3]tiazin-2-il]benzamid

[0265]

[0266]Žitka masa N-[(4aR, 7aR)-7a-(4-bromo-2-lienil)-6-pirimidin-2-i]-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (775 mg, 1.55 mmol), 10% Pd/C (1.65 g, 1.6 mmol), amonijum formata (0.977 g, 15.5 mmol) i etanola (31 ml) se meša 1 sat na 40 °C u posudi sa zatvaračem na zavrtanj. U reakciju se doda diatomejska zemlja, zasićeni rastvor natrijum bikarbonata (1 mL) i etil acetat. Dvofazna žitka masa se filtrira kroz diatomejsku zemlju i podloga se ispere sa etil acetatom. Filtrat se ekstrahuje sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju. suše, filtriraju i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.57 g, 87%). ES/MS (m/e): 422 (M+H).

Izrada 148

Racematni N-[6-pirimidin-2-il-7a-(2-lienil)-4,4a,5.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iljbenzamid

[0267]

[0268]Žitka masa racematnog N-7a-(4-bromo-2-lienil)-6-pirimidin-2-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (40 mg, 0.0799 mmol), 10% Pd/C (85.06 mg, 0.0799 mmol), amonijum acetata (61.61 mg, 0.799 mmol) i etanola (2 ml) se mesa na sobnoj temperaturi u toku noći u zatvorenoj posudi. Reakcija se razblaži sa etanolom, filtrira kroz diatomejsku zemlju i ispere sa 2 N rastvorom amonijaka u metanolu (80 mL). Rastvor se koncentruje, razblaži sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahuje sa etil acetatom (3x). Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (20 mg. 59%). ES/MS (m/e): 422 (M+H).

Izrada 149

Racematni N-[7a-(3-cijanofenil)-6-(5-nuoropirimidin-2-il)-4,4a.5,7-tetrahidropirolo [3,4-d] [ 1,3]tiazin-2-il]benzamid

[0269J

[0270]U rastvor racematnog N-[7a-(3-bromofenil)-6-(5-fiuoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (310 mg, 605 jimol) i cink cijanida (170 mg, 1.42 mmol) u dimetilformamidu (6.0 mL) se doda tetrakis (trifenilfosfin) paladijum (200 mg, 171 umol). Dobijena smeša se zagreva 16.5 sati na 100 °C u atmosferi N2a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu, filtrira kroz diatomejsku zemlju i ispere sa etil acetatom (30 mL). Kombinovani filtrat se ispere sa polu-zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (50 mL), ekstrahuje sa etil acetatom (30 mL) i hlorformom (30 mL). Kombinovani organski slojevi se suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom etil acetat/dihlormetan (0 do 30%) da se dobije naslovljeno jedinjenje (187 mg, 67%). EI/MS (m/e): 459.0 (M+H).

[0271J Naredno jedinjenje se u suštini izrađuje po postupku za Izradu 149.

Izrada 151

N-[(4aR, 7aR)-6-[5-fluoro-4-(l-hidroksi-l -metil-etil)-6-metil-pirimidin-2-il]-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-letrahidro-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid

[0272]

[0273]2-(2-hlor-5-lfuoro-6-meliI-pirimidin-4-il)propan-2-ol (104 mg, 0.51 mmol) se rastvori u 1,4-dioksanu (3 mL). Doda se N-^aRJaR^a-izotiazol-S-iMa^ć^-tetrahidro^H-pirolop^-dlfl ,3]tiazin-2-il]benzamid (125 mg, 0.36 mmol) a nakon toga diizopropiletilamin (158 uL, 0.91 mmol). Reakcija se zagreva 1 h zračenjem mikrotalasima u zatvorenoj mikrotalasnoj posudi na 110 °C. Reakcija se koncentruje da sc dobije sirovi produkt. Sirovi produkt se prečisti pomoću HPLC koristeći VVaters XBridge 5 pm C18 OBD 30 x 75 mm kolonu i eluira sa gradijentom od: 36% B izokraliČno u toku 3 min a nakon toga sa 36-51% B u toku 5 min gde je rastvaraČ A 10 raM amonijum bikarbonata u vodi sa 5% McOII a rastvaraČ Bje acetonitril. Željene frakcije se kombinuju i razblaže sa zasićenim rastvorom NaHCC»3 (aq, 100 mL). Smeša se ekstrahuje sa 4 : 1 CHCh : izopropanol (3 x 100 mL). Organski slojevi se kombinuju, isperu sa slanim rastvorom (1 x 50 mL), suše preko MgS04, filtriraju i koncentruju da se dobije naslovljeno jedinjenje (33 mg, 0.064mmol): EZ/MS(m/z): 513 (M+H).

Izrada 152

N-[(4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-iI-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-

d] [ 1,3]tiazin-2-il]benzamid

[0274]

[0275]5-Fluoro-2-hlorpirimidin (58 mL, 608.3 mol) i diizopropiletilamin (227 mL 1.30 mol, 227.3 mL) se na 22 °C dodaju u rastvor N-[(4aR,7aR)-7a-izotiazol-5-il-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]liazin-6-ium-2-iIjbenzamid hlorida (174.2 g, 434.5 mol), u N-metilpirolidonu (1.4 L) i mešaju. Reakcija se zagreva 4 sata na 100 °C a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu. Sirova smeša se doda u vodu (14 L) a nakon toga meša 1 sat. Bela Čvrsta supstanca se sakupi filtriranjem i suši pod vakuumom do konstantne težine. Sirovi produkt se prečisti hromatografijom na silika gelu, eluira sa gradijentom etil acetat: metilen hlorid (3/1) da se dobije naslovljeno jedinjenje (139 g. 72%). ES/MS (m/c): 441.0 (M+H).

Primer A

(4aR, 7aS)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][1.3]tiazin-2-amin

[0276]

[0277]Piridin (20 mL, 197 mmol) se doda u smešu N-[(4aR,7aS)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-fcnil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iIjbenzamida (9.5 g, 22 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorida (15 g, 175 mmol) u etanolu (85 mL) i smeša se meša 2 sata na 60 °C. Smeša sc ohladi na temperaturu sredine i koncentruje. Smeša sc razblaži sa vodom (100 mL) i etil acetatom (100 mL) a pH se podesi na 2 koristeći 1 M rastvor hlorovodonične kiseline. Vodeni sloj se izdvoji i pH se podesi na 10 koristeći 2 M rastvor natrijum hidroksida. Dobijeni vodeni rastvor se ekstrahuje sa etil acetatom (2x100 mL). Organski slojevi se kombinuju, suše preko magnezijum sulfata, filtriraju i koncentruju. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela koristeći kao gradijent 5% rastvor dihlormetan/2 M rastvor amonijaka u metanolu. Asimetrična analiza produkta; kolona: Chiralpak AD 0.46 x 15 cm, 5 u.m; eluent: 100% (metanol sa 0.2% dimetiletilamin); protok: 0.75 mL/min na UV 254 nm; Rt= 6.9 minuta. (4.6 g, 64%, >98% ee). ES/MS (m/e): 330 (M+H).

Primer B

(4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-ticnil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo [3,4-d][l,3Jtiazin-2-amin

[0278]

[0279]U staklenu posudu pod pritiskom, rastvor N-[(4aR,7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (6 g, 13.6 mmol) u etanolu (240 mL) se tretira sa piridinom (11 mL). Doda se O-metilhidroksilamin hidrohlorid

(11.4g, 136.5 mmol) i smeša se zagreva 4 sata na 50 °C. Rastvor se koncentruje i razblaži sa 1 M rastvorom hlorovodonične kiseline i etil acetatom. Vodeni sloj se izdvoji i neutrališe sa 50% m/m vodenim rastvorom natrijum hidroksida da se pH podesi na 9. Beli precipitat se filtrira i suši pod vakuumom. Sirovi produkt se kristališe u vrućem metil-t-butil etru sve dok se ne završi formiranje rastvora, a nakon toga se rastvor ohladi na sobnu temperaturu. Čvrsti precipitat se filtrira i suši pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje (3.5g. 76%). ES/MS (m/e): 336 (M+H).

Naredna jedinjenja se u suštini izrađuju po postupku iz Primera B.

Difrakcija X-zraka praška, Primer B

[0280]XRD uzorci čvrstih kristala se dobijaju na Bruker D4 Endeavor difraktometru X-zraka praška, opremljenim sa izvorom CuKa source(2= 1.54060 A) i Vantcc detektorom, koji radi na 35 kV i 50 mA. Uzorak se skenira između 4 i 40° u 20, sa veličinom faze od 0.009° u 20 i brzinom skeniranja od 0.5 sekundi/fazi i sa 0.6 mm divergencije, 5.28 fiksiranim sprečavanjem rasejanog zračenja i detektorom sa prorezima od 9.5 mm. Suvi prah se slavlja na kvarcni nosač uzorka a glatka površina sc dobij a pomoću staklene ljuspice. Rezultati difrakcijc kristalnog oblika se uzimaju na sobnoj temperaturi i relativnoj vlažnosti. U kristalografiji je dobro poznato da, za bilo koji dati kristalni oblik, relativni intenziteti pikova difrakcije mogu da variraju zbog preferirane orijentacije koja jc rezultat faktora kao što su morfologija i osobine kristala. Kada su prisutni efekti preferirirane orijentacije, intenziteti pika su izmenjeni, ali su karakteristične pozicije pika polimorfa nepromenjene, videti, na primer, The United States Pharmacopeia #23, National Formularv #18. strane 1843-1844,1995. Osim toga, u kristalografskoj tehnici je takođe dobro poznato da za bilo koji dati kristalni oblik pozicija nagiba pika može blago da varira. Na primer, pozicija pika može da se menja zbog promena u temperaturi ili vlažnosti, na kojima se uzorak analizira, usled pomeranja uzorka ili usled prisustva ili odsustva unutrašnjeg standarda. U ovom slučaju, promene pozicije pika od ± 0.2 u 29 će uzeti u obzir ove potencijalne promene bez sprečavanja jasne identifikacije određenog kristalnog oblika. Potvrda kristalnog oblika može da se izvrši na osnovu bilo koje jedinstvene kombinacije različitih pikova (u jedinicama od ° 20), obično više prominentnih pikova. Rezultati difrakcije kristalnog oblika, dobijeni na sobnoj temperaturi i relativnoj vlažnosti, su podešeni na osnovu National Bureau of Standards (NBS) 675 standardnih pikova na 8.853 i 26.774 stepeni 2-teta.

Kristalni oblik. Primer B

[0281](4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo [3,4-đ][l,3]tiazin-2-amin (76 mg) se doda u posudu zapremine 20 mL i rastvori u acetonu (88%, 1.9 mL). Kao antirastvarači se dodaju alikvoti vode (1 mL) koji sadrže čestice kristalne slobodne baze. Nakon dodavanja 2 mL antirastvarača, rastvor je mutno beo a nakon dodavanja 4 mL antirastvarča, uzorak je gusta žitka masa sjajno belih čvrstih čestica. Bela čvrsta supstanca se izdvoji vakuum filtracijom i suši u struji vazduha i vakuumom na filteru u toku 10 minuta. Dobijcna pogača bele čvrste supstance (73 mg, 96%) se odredi difrakcijom X-zraka praška.

[0282]Za izrađeni uzorak kristalnog oblika Primera B, određenog difrakcijom X-zraka praškastog uzorka koristeći CuKa radi jaciju je utvrđeno da ima pikove difrakcije (2-teta vrednosti) kako je opisano u niže daloj Tabela 26 a posebno da ima pikove na 17.64 u kombinaciji sa jednim ili više pikova izabranih iz grupe koja sadrži 20.37, 21.89 i 5.84; sa tolerancijom za uglove difrakcije od 0.2 stepena.

Pikovi difrakcije X-zraka praška kristalnog oblika Primera B

[0283J

Primer E 5-[{4aR, 7aR)-2-Amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4a,5;6,7-tetrahidropirolo[374-d][L3]tiazin-7a(4H)-il]tiofen-2-karbonitril|0284)

[02851 UN-[(4aRJaR)-7a-(5-cijanoliofen-2-il)-6-(5-fluoropirimidin-2-iI)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropiroIo[3,4-đ][l,3]tiazin-2-il]benzamidu (442 mg, 0.951 mmol) u etanolu (19 mL) se dodaju piridin (752.6 mg, 9.5 mmol) i O-metilhidroksilamin HC1 (794.6 mg, 9.5 mmol). Smeša se zagreva 12 sati na 55 °C u atmosferi azota. Smeša se koncentruje, rastvori u dihlormetanu i ponovo koncentruje. Ostatak se rastvori u etil acetatu i vodi i ispere sa zasićenim vodenim rastvorom NaHC03. Faze se razdvoje a vodena faza ekstrahuje sa etil acetatom (30 mL). Organske faze se kombinuju, suše preko Na2S04, filtriraju i koncentruju. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom 70:30 do 0:100 heksan/etil acetat. Izdvojeni produkt se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje u toku 20 minuta sa gradijentom 70:30 dihlormetan/etil acetat a nakon toga sa gradijentom do 0:100 da se dobije naslovljeni produkt (294 mg, 86%). ES/MS (m/e): 361 (M+H).

Primer F

[(4aR,7aR)-7a-(5-Fluorotiofen-2-il)-6-(pirimidin-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin

[0286]

[0287] U N-[(4aR,7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-6-(pinmidin-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]liazin-2-il]benzamid (456 mg, 1.04 mmol) se dodaju metanol (10.4 mL) i litijum hidroksid (218 mg, 5.19 mmol). Rastvor se zagreva 2.5 sata pod refluksom u atmosferi azota. Dobijeni rastvor se ostavi da se ohladi u toku nekoliko minuta a nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se ekstrahuje sa dihlormetanom (30 mL) i vodom (30 mL). Faze se razdvoje a vodena faza dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (1 X 30 mL). Kombinovani dihlormetan ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/metanol, od 99:1 do 90:10, da se dobije naslovljeno jedinjenje (330 mg, 95%) kao amorfna bela čvrsta supstanca. ES/MS (m/e): 335.8 (M+H).

Primer G

[(4aR57aR)-6-(5-F1uoropirimidin-2-i]>7a-(5-fluorotiofcn-2-il)-4,4a.5,6,7,7a-heksahidrapirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amin

[0288]

[0289] U N-[(4aR,7aR)- 6-(5-fluoropirimidin-2-il)7a-(5-nuorotiofen-2-i])-4,4a;5,6J,7a-heksahidropirolo[3,4-đ][l,3]tiazin-2-i!]bcnzamid (39] mg, 855 pmol) se dodaju metanol (8.5 ml.) i litijum hidroksid (179 mg, 4.27 mmol). Rastvor se zagreva 2.5 sata pod refluksom u atmosferi azota. Dobijeni rastvor se ostavi da se ohladi u toku nekoliko minuta a nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se ekstrahuje sa dihlormetanom (30 mL) i vodom (30 mL). Faze se razdvoje a vodena faza dalje ekstrahuje sa dihlormetanom (1 x 30 mL). Kombinovani dihlormetan ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/metanol, od 99:1 do 90:10, da se dobije naslovljeno jedinjenje (263 mg, 87%) kao amorfna bela pena. ES/MS (m/e): 354.0 (M+H).

Primer H

Racematni 7a-(2-Fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-dJ[l,3jtiazin-2-amin

[0290]

[0291] Racematni N-[7a-(2-fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid (560 mg, 1.24 mmol), metanol (12 ml) i litijum hidroksid (208 mg, 4.95 mmol) se zagrevaju 18 sati na 50 °C u atmosferi azota. Metanol se ukloni u struji azota do skoro potpunog sušenja. U reakciju se dodaju etil acetat (7.5 ml) i voda (2.5 ml). Smeša se propusti kroz 10 g diatomejske zemlje a rastvaraČ ukloni pod sniženim pritiskom. Filtrat se propusti kroz kolonu za ekstrakciju čvrste faze XL-C od 8 g

(SPE), bazni metanolni ispirak se sakupi a rastvaraČ ukloni pod sniženim pritiskom da se dobije sirovo naslovljeno jedinjenje (370 mg. 86%). ES/MS (m/e): 348 (M+H).

Primer I

(4aR,7aS)-7a-(2-Fluororenil)-6-(5-nuoro<p>irimidin-2-il)-4.4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-d][l,3]tiazin-2-amin, izomer 2

[0292]

|0293]Racematni 7a-(2-fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin (361 mg, 1.04 mmol) se prečisti asimetričnom HPLC (Kolona: Chiralpak AD-H (5u), 3 x 25 cm; eluent: 100% metanol (0.2% izopropilamin); protok 30 mL/min na UV 225 nm. Drugi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (114 mg, 32%, 99% ee). Rt = 4.887 minuta; kolona: Chiralpak AD-H 0.46 x 15 cm; eluent: 100% metanol (0.2% izopropilamin) u CO2; protok: 1 mL/min na UV 225 nm.

Primer J

6(4aR,7aR)-6-(5-FIuoropirimidin-2-il)-7a-tiazol-5-il-4,4a.5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin, izomer 1

[0294]

[0295]Racematni 6-(5-FIuoropirimidin-2-il)-7a-tiazol-5-il-4.4a, 5,7 7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amin (122 mg, 285 umol) se asimetrično prečisti pomoću SFC (Kolona: Chiralpak AD-H 2.1 x 15 cm; eluent: 40% metanol (0.2% izopropilamin) u CO2; protok: 70 mL/min na UV 225 nm). Prvi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (40 mg, 33%, 99% ee). R, = 1.51 minuta; kolona: Chiralpak AD-H 0.46 x 15 cm; eluent: 40% metanol (0.2% izopropilamin) u CO2; protok: 5 mL/min na UV 225 nm.

Primer K

5-[(4aR,7aR)-2-Amino-6-[5-nuoro-4-(2-hidroksipropan-2-il)pirimidin-2-ilJ-4a,5.6.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-7a(4H)-i]]tiofen-2-karbonitril

[0296]

[0297]U izmešani rastvor N-{(4aR,7aR)-7a-(5-cijanotiofen-2-il)-6-|5-fluoro-4-(2-hidroksipropan-2-il)pirimidin-2-il]-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il}benzamida (364 mg, 0.697 mmol) u etanolu (14 mL) se dodaju piridin (563 pL, 6.96 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (582 mg, 6.96 mmol). Rastvor se zagreva 21 sat na 55 °C u atmosferi azota. Dobijeni rastvor se ostavi da se ohladi u toku nekoliko minuta a nakon toga koncentruje pod sniženim pritiskom. Doda se dihlormetan (30 mL) i rastvor se ponovo koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se razblaži sa etil acetatom (50 mL), vodom (25 mL) i zasićenim vodenim rastvorom natrijum bikarbonata (10 mL). Faze se razdvoje i etil acetat faza se suši preko natrijum sulfata, filtrira i koncentruje pod sniženim pritiskom. Ostatak se prečisti hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/etil acetat 70:30 u toku 20 minuta i nakon toga gradijentom do 0:100 da se dobije naslovljeno jedinjenje (261 mg, 90%) kao bela pena. MS/ES (m/z) 419.0 (M+H).

Primer L

(4aR,7aR)-6-(5-FIuoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d] [1,3]tiazin-2-amin

[0298]

[0299]N-[(4aR, 7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][ 1.3Jtiazin-2-iljbenzamid (5 g, 11.5 mmol) se na 22 °C doda u litijum hidroksid (530 mg, 12.6 mmol) u metanolu (50 mL). Reaktivna smeša se refluksuje 3 sata a nakon toga ohladi na 22 °C. Doda se vodonik hlorid, 2 M rastvor u vodi (20.3 mL) a nakon toga rastvaraČ upari. Rastvor se ispere sa MTBL (50 mL). Vodeni rastvor sc tretira sa drvenim ugljeni (500 mg) i meša 30 minuta na 22 °C. Smeša se filtrira preko diatomejske zemlje i pH filtrata sc podesi na pl 1=9 sa natrijum hidroksidom (2M vodeni rastvor). Bela čvrsta supstanca precipitira i sakupi se. Čvrsta supstanca se suši pod vakuumom do konstantne težine da se dobije naslovljeno jedinjenje (1 g, 30%). HS/MS (m/e): 337 (M+H).

Primer 1

(4aR,7aS)-6-(5-FIuoropirimidin-2-il)-7a-fenil-4.4a,5.7-tetrahidropirolo [3.4-d][l,3]tiazin-2-amin hidrohlorid

[0300]

[0301J Rastvor N-[(4aR, 7aS)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3Jtiazin-2-ilJbenzamiđa (215 mg, 0.496 mmol), O-mctilhidroksilamin hidrohlorida (207 mg, 2.48 mmol) i piridina (392 mg, 4.96 mmol) u etanolu (5 ml) se meša 4 sata na 55 °C. Smeša se neutrališe sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata u vodi i ekstrahuje sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju, suše, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:0) do heksan/etil acetat (0:1) da se dobije ostatak kao slobodna baza naslovljenog jedinjenja. Ostatak se rastvori u 1 N rastvoru hlorovodonične kiseline (4 ml) i rastvaraČ se ukloni u struji azota. Dobijena čvrsta supstanca se dalje prečisti rastvaranjem u smeši 1/1 acetonitril/metanol (4 ml) i precipitira sa etil etrom (2-3 ml). Čvrsta supstanca se sakupi i suši pod sniženim pritiskom na 50 °C da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.10 g, 55%>). ES/MS (m/e): 330

(M+H).

Naredni Primeri se u suštini izrađuju po postupku iz Primera 1, osim kada imamo slobodnu bazu, tada nema tretmana sa vodonik hloridom.

Primer 1, Alternativni postupak

(4aRJaS)-6-(5-Fluoropirimiđin-2-il)-7a-M amin hidrohlorid

[0302]

[0303]Rastvor vodonik hlorida (1 M rastvor u dietil etru) (17 mL;17 mmol) se doda u rastvor (4aR,7aS)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-fenil-4,4a,5,7-tetraliidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amina (4.6 g, 14 mmol) u etil acetatu (46 mL) i meša jedan sat. RastvaraČ se ukloni pod vakuumom da se dobije naslovljeno jedinjenje (5 g, 98%). ES/MS (m/e): 330 (M+H). Naredni Primer se u suštini izrađuje po postupku za Primer 1, alternativni postupak izuzev što se u reakci ji kao rastvaraČ koristi dihlormetan.

Primer 13

Racematni 7a-(5-Fluoro-2-tienil)-6-pirimidin-2-il-474a,5,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin

[0304]

[0305]U izmešani rastvor N-[7a-(5-fluoro-2-tienil)-6-pirimidin-2-il-4,4a,5,7-tetrahiđropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamida (100 mg, 0.228 mmol) u etanolu (4.6 mL) se dodaju piridin (0.184 mL, 2.28 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (190 mg, 2.28 mmol). Dobijena smeša se zagreva 15 sati na 58 °C. Rastvor se ostavi da se ohladi na sobnu temperaturu, razblaži sa etil acetatom (25 mL) i ispere sa razblaženim rastvorom natrijum bikarbonata ((20 mL) izrađenog od vode (10 mL) i zasićenog rastvora natrijum bikarbonata (10 mL)). Vodena faza se ekstrahuje sa etil acetatom (25 mL). Kombinovani organski ekstrakti se suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu uz eluiranje sa gradijentom dihlormetan/7 M rastvor amonijaka u metanolu, od 99:1 do 95:5, da se dobije naslovljeno jedinjenje (65 mg, 0.194 mmol, 85%) kao bela čvrsta supstanca. ES/MS (m/e): 336 (M+H).

Primer 14

(4aR,7aS)-6-(5-Fluoro-4-meloksi-6-metil-pirimidin-2-il)-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d] [1,3]tiazin-2-amin hidrohlorid

[0306]

[0307]U rastvor N-[(4aR, 7aS)-6-(5-fluoro-4-metoksi-6-metil-pirimidin-2-ii)-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidro-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]bcnzamida (68 mg, 0.14 mmol) u etanolu (5.0 mL) se dodaju piridin (0.115 mL, 1.42 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (118 mg, 1.42 mmol). Smeša se zagreva 16 sati na 55 °C, ohladi na temperaturu sredine i koncentruje do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom 0 do 100% heksan/etil acetat: 10% izopropil amin da se dobije oblik slobodne baze naslovljenog jedinjenja kao bezbojno ulje. Ovaj ostatak se rastvori u dihlormetanu (3 mL), doda se 4 N rastvor HC1 u dioksanu (2 mL) i meša 5 minuta. Rastvor se nakon toga koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao beličasta čvrsta supstanca (50 mg, 86%). ES/MS (m/e) 374.0 (M+H).

Primer 15

5-[(4aR,7aR)-2-Amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-7a-il]tiofen-3-karbonitril, izomer 1

[0308]

[0309] Racematni N-[7a-(4-cijano-2-tienil)-6-(5-nuoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-dJ[l,3jtiazin-2-il]benzamid (l.Olg, 2.17 mmol), piridin (2.64 mL, 32.6 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (1.82 g, 21.7 mmol) u etanolu (250 mL) se mešaju 24 sata na 60 °C. Smeša se ohladi na temperaturu sredine i koncentruje. Smeša se razblaži sa vodom i ekstrahuje sa DCM a nakon toga sa smešom 3:1 hlorform: izopropil alkohol. Organski slojevi se kombinuju. suše preko natrijum sulfata, filtriraju i koncentruju. Sirovi produkt se prečisti preko silika gela koristeći gradijent heksametii acetat (1:0 do 0:1, u toku 30 min). Produkt se asimetrično razdvoji pomoću SFC (Kolona: Chiralpak AS-H 2.1 x 15 cm;

5 u; eluent: 30% metil alkohol sa 0.2% izopropilamina) u CO2; protok: 70 mL/minut at 225 nm). Prvi eluirani izomer je naslovljeno jedinjenje (99% ee). Kolona za analizu: Chiralpak AS-H 4.6 X 150 mm; eluent: 30% metil alkohol sa 0.2% izopropilamin) u CO2; protok: 5.0 mL/min na UV 225 nm, RT = 1.08 minuta). ES/MS (m/e): 361 (M+H)._

Primer 16

(4aR, 7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tieniI)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amin hidrohlorid

[0310]

[0311]Rastvor N-[(4aR, 7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil>4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamida (645 mg, 1.47 mmol), O-mctilhiđroksilamin hidrohlorida (613 mg, 7.34 mmol) i piridina (1.16 g. 14.7 mmol) u etanolu (10 mL) se meša 4 sata na 55 °C. Smeša se neutrališe sa zasićeniom rastvorom natrijum bikarbonata u vodi i ekstrahuje sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju, suše, filtriraju i koncentruju pod sniženim pritiskom da se dobije ostatak. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom heksan/etil acetat (1:1) do heksan/etil acetat (0:1). Ostatak sc dalje prečisti deljenjem između etil acetata i 1 N rastvora hlorovodonične kiseline. Kisela vodena faza se sakupi i pH sc podesi na >8 sa 5 N rastvorom natrijum hidroksida. Bazna vodena faza se ekstrahuje sa dihlormetanom, suši i koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao slobodna baza. Slobodna baza sc rastvori u dihlormetanu. U rastvor se doda zasićeni rastvor vodonik hlorida u dihlormetanu, a nakon toga dietil etar (10 mL). Dobijena bela čvrsta supstanca se sakupi filtriranjem da se dobije naslovljeno jedinjenje (0.40 g, 74%). ES/MS (m/e): 336 (M+H).

Naredni Primeri se u suštini izrađuju po postuku iz Priniera 16.

Kristalni Primer 16

[0312](4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo [3,4-d][l,3]tiazin-2-amin (177 mg) se prenese u posudu. Čvrsta supstanca se izmeša sa acetonom (3 mL) uz mešanje pri 1000 opni da se dobije bistar bezbojni rastvor. U kapima se doda HC1 (1 M rastvor u EtOAc, 600 pL) i formira se beli precipitat u obliku žitke mase. Bela Čvrsta supstanca se izdvoji vakuum iiltracijom i suši 10 minuta u struji vazduha i vakuumu na filtcru da se dobije bela Čvrsta supstanca (186 mg, 94.8%).

[0313]Za izrađeni uzorak Primera 16 je difrakcijom X-zraka praškastog uzorka koristeći CuKa radijaciju utvrđeno da ima pikove difrakcije (2-heta vrednosti) kako je opisano u niže datoj Tabela 30 a posebno da ima pikove na 21.00 u kombinaciji sa jednim ili više pikova izabranih iz grupe koja se sastoji od 18.11,22.76 i 19.96; sa tolerancijom za uglove difrakcije od 0.2 stepena.

Pikovi difrakcije X-zraka praška iz Primera 16

[0314]

Primer 16. Alternativni postupak (4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5J-tetrahidropirolo[3,4-d] [1,3]triiazin-2-amin hidrohlorid[0315J

[0316]Rastvor (4aR, 7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-(2-tienil)-4,4a,5.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amina (3.8 g, 11.33 mmol) u rastvoru metil-t-butil etra (50 mL) i etil acetata (10 mL) se tretira sa vodonik hloridom (IM rastvor u dietil etru) (13.6 mL, 13.6 mmol). Smeša se meša 10 minuta, koncentruje i produkt se suši pod vakuumom da sc dobije naslovljeno jedinjenje (4.1g. 97%). ES/MS (m/e): 336 (M+H). Asimetrična analiza: (Kolona: Chiralpak AS (5u), Cl 8 4.6 X 100 mm; eluent: 25% metanol sa 0.2% dimetiletilamin) u CO2; protok 2.5 mL/min na UV 220 nm) da se potvrdi naslovljeno jedinjenje, (>99% ee, Rt= 1.44 min).

Primer 20

(4aR, 7aS)-7a-(4-Fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,6-tctrahidropiroto[3,4-d][l,3]tiazin-2-amin hidrohlorid

[0317]

[0318]Racematni 7a-(4-fluorofeni3)-6-(5-fluoropirimidin-2-iI)-4,4a,5.7-tetrahidi'opirolo[3,4-đ][l,3]tiazin-2-amin (437 mg, 1.26 mmol) se asimetrično prečisti pomoću SFC (Kolona: Chiralpak AD-H (5u), 2.1 x 15 cm; eluent: 40% izopropil alkohol (0.2% izopropilamin) u CO2; protok 70 mL/min na UV 225 nm). Drugi eluirani izomer se rastvori u 15 mL dihlormetana i propusti se kroz rastvor vodonik hlorid gas u mehurićima u toku približno 15 sekundi i rastvor koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (194 mg, 40%, >99% ee). ES/MS (m/e) 348 (M+H).

Primer 21

3-[(4aR.7aS)-2-Amino-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][L3]tiazin-7a-iI]benzonitril hidrohlorid

[0319]

[0320]U rastvor racematnog N-[7a-(3-bromofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamida (1 80 mg, 393 prnol) u etanolu (8.0 mL) se po redu dodaju piridin (0.5 mL, 6.2 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (350 mg, 4.19 mmol). Smeša se zagreva 16 sati na 60 °C, ohladi na temperaturu sredine i koncentruje do sušenja. Ostatak se prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom 0 do 10% dihIormctan/2 M rastvor amonijaka u metanolu, da se dobije naslovljeno jedinjenje u obliku slobodne baze kao bezbojno ulje. Racematni materijal sc izdvoji asimetričnom SFC (Kolona: Chiralpak AS-H, 5 uj; eluent: 35% izopropil alkohol sa 0.2% izopropilamin) u CO2; protok: 70 mL/minut na 225 nm). Prvi eluirani izomer je slobodna baza naslovljenog jedinjenja, (Rt- 0.92 minuta). EI/MS (m/e): 355 (M+H). Ovaj izomer se rastvori u dihlormetanu (1 mL) i kroz ovaj rastvor se u mehurićima propušta gas vodonik hlorid u toku približno 10 sekundi. Rastvor se nakon toga koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (55 mg, 36%, >99% ee).

Primer 22

N-[(4aR,7aS)-6-[5-Fluoro-4-( 1 -hidroksL1 -metil-etil)-6-metil-pirimidin-2-ilJ-7a-fenil-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-il]benzamid hidrohlorid

{0321]

|0322] U rastvor N-[(4aR,7aS)-7a-fenil-4a,5,6,7-tetrahidro-4H-pirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-il]benzamid hidrohlorida (95 mg, 0.25 mmol) i 2-(2-hlor-5-fluoro-pirimidin-4-i1)propan-2-ola (195 mg, 0.57 mmol) u 1,4-dioksanu (5.0 mL) se doda diizopropiletilamin (150 uL. 0.86 mmol). Dobijeni rastvor se zagreva 23 sata na 100 °C, ohladi na sobnu temperaturu i koncentruje. Ostatak se rastvori u metanolu (5.0 mL), nakon Čega se doda litijum hidroksid (100 mg, 4.11 mmol). Dobijeni rastvor se zagreva 16 sati na 55 °C a nakon toga ohladi na sobnu temperaturu i koncentruje. Ostatak se prečisti sa SCX kolonom od 5 g, cluira prvo sa smešom MeOH/DCM (1/4,50 mL), a nakon toga eluira sa rastvorom amonijaka u MeOH (7.0 N)/DCM (1/4, 50 mL). Bazni filtrat se koncentruje i dalje prečisti gasnom hromatografijom na silika gelu, uz eluiranje sa gradijentom amonijak u MeOH (2.0 M) u dihlormetanu (0% do 10%) da se dobije naslovljeno jedinjenje u obliku slobodne baze kao bezbojno ulje. EI/MS (m/e): 402.00 (M+H).I9F-N<M>R (CDCb): 5 (ppm) -154.62. TI-NMR (CDC13): 5 (ppm) 7.38 (m55H),4.11 (d, IH), 4.01 (d, IH), 3.83 (m, 2H), 3.05 (dd, IH), 2.92 (dd, IH), 2.81 (m, 111), 2.37 (s, 3H), 1.53 (s, 6H). Prečišćeni materijal se rastvori u dihlormetanu (2 mL), nakon Čega se doda HC1 (LOM rastvor u dietil etru, 60 yih, 0.06 mmol) a nakon toga koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (22 mg, 20%).

Primer 23

(4aR,7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropiroIo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin hidrohlorid

[0323]

[0324]Litijum hidroksid (91.45 mg, 2.18 mmol) sc doda u rastvor N-[(4aR,7aR)-6-(5-0uoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-d][l ,3]liazin-2-il]bcnzamida, izomer 2 (190 mg, 0.44 mmol) u metanolu (8 mL) i 3 sata zagreva pod refluksom. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu, razblaži sa vodom i ekstrahuje sa etil acetatom. Vodeni sloj se ponovo ekstrahuje dva puta sa etil acetatom. Organski slojevi se kombinuju, suše preko natrijum sulfata i rastvaraČ se ukloni pod vakuumom. Sirovi produkt se prečisti hromatografijom na koloni silika gela uz eluiranje sa gradijentom 0% do 3% 7 N rastvorom amonijaka-metanol u dihlormetanu, da se dobije naslovljeno jedinjenje kao slobodna baza (118 mg, 82%). Slobodna baza sc rastvori u maloj zapremini dihlormetana i tretira sa 1 N rastvorom vodonik hlorida u dietil etru (390 uL. 390 jimol) u toku 5 minuta. Rastvarači se uklone pod vakuumom da se dobije naslovljeni produkt kao hidrohloridna so (130 mg, 0.34 mmol, 79%). ES/MS (m/e): 337 (M+H), [a]D<20=>-23.1 (C=1.0, EtOH). Naredni Primeri se u suštini izrađuju kako je opisano za Primer 23.

Primer 30

[(4aR, 7aR)-7a-(5-Fluorotiofen-2-il)-6-(pirimidin-2-i])-4,4a,5,6.7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazol-2-amin hidrohlorid

[0325]

[0326]U izmešani bistar bezbojni rastvor [(4aR,7aR)-7a-(5-fluorotiofen-2-iI)-6-(pirimidin-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3Jtiazin-2-amina (318 mg, 948 umol) u dietil etru (10 mL) i dihlormetanu (10 mL) se doda 1 M rastvor HC1 u dietil etru (1.05 mL, 1.05 mmol). Dobijena bela smeša se meša nekoliko minuta, nakon toga se Čvrsta supstanca sakupi i ispere sa dietil etrom (15 mL) da se dobije naslovljeno jedinjenje (325 mg, 92%) kao bela čvrsta

supstanca. ES/MS (m/e): 336.0 (M+II).

Naredni Primer se u suštini izrađuje po postupku za Primer 30

Primer 32 [(4aR, 7aR)-6-(5-Fluoropirimidin-2-il)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4,4a,5,6,7.7a-hcksahidropiro!o[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin hidrohlorid[03271

[0328]U izmešani bistar bezbojni rastvor [(4aR,7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-(5-fluorotiofen-2-il)-4,4a,5,6,7,7a-heksahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-amina (255 mg, 722 jimol) i dietil etra (10 mL) se doda 1 M rastvor HC1 u dietil etru (794 uL, 794 prnol). Dobijena bela smeša se meša nekoliko minuta a dobijena čvrsta supstanca se sakupi i ispere sa dietil etrom (10 mL) da se dobije naslovljeno jedinjenje (274 mg, 97%) kao bela čvrsta supstanca. ES/MS (m/e): 354.0 (M+H).

Primer 33

5-[(4aR,7aR)-2-Amino-6-[5-fluoro-4-(2-hidroksipropan-2-il)pirimidin-2-il]-4a,5,6,7-tctrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-7a(4H)-il]tiofen-2-karbonitril hidrohlorid

[0329]

[0330]U izmešani rastvor 5-[(4aR,7aR)-2-amino-6-[5-nuoro-4-(2-hidroksipropan-2-il)pirimidin-2-iI]-4a,5,6,7-tetrahidropirolo[3,4-dJ[l ,3Jtiazin-7a(4H)-il]tiofen-2-karbonitrila (256 mg, 612 pmol) u dietil etru (20 mL) sc doda 1 M rastvor HC1 u dietil etru (673 pL, 0.673 mmol). Dobijena bela smeša se meša nekoliko minuta a nakon toga se Čvrsta supstanca sakupi vakuum filtracijom i ispere sa dietil etrom da sc dobije naslovljeno jedinjenje (201 mg, 72%) kao bela čvrsta supstanca. MS/ES (m/z) 419.2 (M+H).

Primer 34

(4aR,7aS)-7a-(2-Fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l ,3]tiazin-2-amin hidrohlorid, izomer 2

[0331]

[0332J(4aR, 7aS)-7a-(2-Fluorofenil)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3.4-đ][l,3]tiazin-2-amin, izomer 2 (100 mg, 0.29 mmol) se rastvori u I N rastvoru HC1 (2 mL). RastvaraČ se ukloni u struji azota i suši pod vakuumom na 50 °C da se dobije naslovljeno jedinjenje (81 mg, 73%). ES/MS (m/e) 384 (M+H).

Primer 35

2-[2-[(4aR,7aR)-2-Amino-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5.7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-6-ilj-5-fluoro-6-metil-pirimidin-4-il]propan-2-ol hidrohlorid

[0333]

[0334]N-[(4aR, 7aR)-6-[5-Fluoro-4-(-hidroksi-l -meti]-etil)-6-meli!-pirimidin-2-il]-7a-izotiazol-5-iI-4,4a,5,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-2-iI]benzaiTiid (33 mg, 0.064 mmol) se rastvori u etanolu (2 mL). U ovaj rastvor se dodaju piridin (0.052 mL, 0.6 mmol) i O-metilhidroksilamin hidrohlorid (55 mg, 0.6 mmol). Reakcija se zagreva 4 sata na 70 °C. Reakcija se ohladi na sobnu temperaturu i meša u toku noći (~16 sati). Smeša sc koncentruje da se dobije sirovi produkt koji se prečisti hromatografijom na silika gelu koristeći kao gradijent 0-10% (7 N rastvor NH3 u MeOH)/DCM da se dobije čista slobodna baza. Slobodna baza se rastvori u DCM (2 mL) i tretira sa 4 M rastvorom HC1 u dioksanu (0.3 mL. 1.2 mmol). Smeša se koncentruje da se dobije naslovljeno jedinjenje kao bela čvrsta supstanca (18 mg, 0.04 mmol). ES/MS (m/z): 409(M+H). [ajD2O = -6.0<0>(C=1.0, MeOH).

Procedure analizain vitro:

[0335]Zain vitroenzimatične i celularnc analize, test jedinjenja se pripremaju u DMSO tako da se izradi 10 mM osnovni rastvor. Osnovni rastvor sc serijski razblaži u DMSO da se dobije kriva razblaženja od deset tačaka sa finalnim koncentracijama jedinjenja u rasponu od 10 mM do 1 nM u ploči sa 96 otvora okruglog dna, pre izvođenjain vitroenizmatičke analize i

analize cele ćelije.

In vitroanaliza inbhibicije proteaze:

BACE1 FRET analiza

[0336]Serijska razblaženja test jedinjenja se pripreme kako je prethodno opisano. Jedinjenja se dalje razblaže 20x u KH2PO4puferu. DesetU.L od svakog razblaženja se doda u svaki otvor u redovima A do II odgovarajuće crne ploče za vezivanje proteina malim molekula u kojima se nalazi reaktivna smeša (25 uL od 50 mM KH2PO4, pH 4.6, lmM TRITON® X-100, 1 mg/mL albumina seruma govečeta i 15 uM FRET supstrata) (Videti Yang, i saradnici, J. Neurochemistrv, 91 (6) 1249-59 (2004)). Sadržaj se dobro izmeša na šejkeru ploča u toku 10 minuta. Petnaest pLod dve stotine pM humane BACE1 (l-460):Fc (Vidcti Vasser. i saradnici, Science. 286, 735-741 (1999)) u KM2PO4 puferu se doda u ploču u kojoj se nalaze supstrat i test jedinjenja kako bi sc započela reakcija. Za RFU smešu u vreme 0 se beleži ekscitacija na talasnoj dužini od 355 nm i emisija na talasnoj dužini od 460 nm. nakon kratkog mešanja na šejkeru ploče. Reaktivna ploča se pokrije sa aluminijumskom folijom i čuva na tamnom mestu u pećnici sa velikom vlažnošću vazduha, na sobnoj temperaturi, u toku 16 do 24h. RFU na završetku inkubacije se beleži pri istoj ekscitaciji i emisiji koje su korišćene u vreme 0. Razlika između RFU u vreme 0 i po završenoj inkubaciji predstavlja aktivnost BACE1 pod tretmanom jedinjenja. RFU razlike se nanose u odnosu na koncentraciju inhibitora i kriva se postavi sa logaritamskom jednačinom četiri-parametra da se dobiju EC50i IC50vrednosti. (Videti Sinha, i saradnici. Nature, 402, 537-540 (2000)).

[0337]Jedinjenja iz Primera 1-35 iz ovog pronalaska su u osnovi testirana kako je prethodno opisano i imaju IC50 vrednost za BACE1 manju od približno 1 pM. Naredna jedinjenja iz primera su u osnovi testirana kako je prethodno opisano i pokazuju sledeću aktivnost za BACE1:

[0338]Ovi rezultati pokazuju da jedinjenja iz Tabele 33 potencijalno inhibiraju aktivnost prečišćenog rekombinantnog BACE1 enzimain vitro.

Ekspresija humanog BACE1

[0339]Humani BACE1 (pristupni broj: AF190725) je kloniran od cDNK cclog mozga pomoću PCR na sobnoj temperaturi. Nukleotidne sekvence koje odgovaraju sekvencama #1 do 460 amino kiseline su ubačene u cDNK koja enkodira humani IgGi (Fc) polipeptid (Vassar i saradnici 1999). Fuzioni protein BACE1 (1-460) i humanog Fc. označen kao huBACEl :Fc, je konstruisan u pJB02 vektoru. Humani BACE1 (l-460):Fc (huBACEl :Fc) se prolazno pojavljuje u HEK293 ćelijama. 250 pg cDNK svake konstrukcije se meša sa Fugene 6 i doda u 1 litar HEK293 ćelija. Četiri dana nakon prenosa, korišćeni medijum se sakupi za prečišćavanje.

[0340]Prečišćavanje huBACEl:Fc.

[0341]huBACEl:Fc se prečisti protein A hromatografijom. F.nzim se čuva na - 80 °C u malim alikvotama.

Analiza cele ćelije za merenje inhibicije aktivnosti Bcta-sckretaze

Analiza HEK293Swe cele ćelije

[0342]Uobičajena analiza cele ćelije za merenje inhibicije aktivnosti beta-sekretaze koristi ćelijsku liniju bubrega humanog embriona HEK293p (ATCC pristupni broj CRL-1573) u kojoj se postojano pojavljuje humana APP751 cDNK koja sadrži prirodno nastalu dvostruku mutaciju Lys65 lMet652 do Asn651Leu652, obično nazvanu švedska mutacija (označena kao HEK293/APP751sw) i pokazano je da prckomerno produkuje Abeta (Citron, i saradnici. Nature, 360, 672-674 (1992)).In vitroanalize redukcije Abeta su opisane u literaturi (Videti Dovey, i saradnici, Journal of Neurochemistrv, 76. 173-181 (2001); Seubert, i saradnici. Nature, 361, 260 (1993); i Johnson-VVood, i saradnici, Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 94, 1550-1555 (1997)).

[0343]Ćelije (HEK293/APP751sw pri 3.5x10<4>ćelije/otvor, koje sadrže 200 uL medijuma za kulturu, DMEM koji sadrži 10% FBS) se inkubiraju 4 do 24 h na 37 °C u prisustvu/bez prisustva inhibitora (razblaženi u DMSO) pri traženoj koncentraciji. Po završenoj inkubaciji, izrađeni medijum se analizira na prisustvo aktivnosti beta-sekretaze, na primer, analizom Abeta peptida. Ukupni Abeta peptidi (Abeta l-x) se mere sendvič ELISA testom, koristeći monoklonalno 266 kao vezujućc antitelo a biotinilirani 3D6 kao registrujuće antitelo. Alternativno, Abeta 1-40 i Abeta 1-42 peptidi sc mere sendvič ELISA testom, koristeći monoklonalno 2G3 kao vezujuće antitelo za Abeta 1-40 i monoklonalno 21F 12 kao vezujuće antitelo za Abeta 1-42.1 za Abeta 1-40 i za Abeta 1-42 u ELISA testu se koristi biotinilirano 3D6 kao registru]uće antitelo. Koncentracija Abeta oslobođenog u izrađenom medijumu nakon tretmana sa jedinjenjem odgovara aktivnosti BACE1 pod tim uslovima. Izradi se kriva inhibicije od 10 tačaka i kriva se postavi sa logaritamskom jednačinom četiri-parametra da se dobiju ECso i IC50vrednosti za efekat snižavanja Abeta. Naredna jedinjenja iz primera su u osnovi testirana kako jc prethodno opisano i pokazuju sledeću aktivnost za efekat snižavanja Abeta:

[0344]Ove vrednosti pokazuju da jedinjenja iz Tabele 34 inhibiraju nativni endogeni humani BACE1 u ćelijamain vitro.

Analiza primarnog neuronalnog PDAPP

[0345]Potvrdna analiza cele ćelije se takođe izvodi u primarnim neuronalnim kulturama generisanih od PDAPP transgeničnih embrioničnih miševa. Primarni kortikalni neuroni su pripremljeni od PDAPP embriona embriotičnog dana 16 i uzgajani u pločama sa 96 otvora (1 5 x 10<4>čelije/otvor u DMEM/F12 (1:1) plus 10% FBS). Nakon 2 danain vitro,medijum za kulturu se zameni sa DMEM/F12 (1:1) bez seruma, koji sadrži B27 suplement i 2 uM (konačno) Ara-C (Sigma, Cl 768). Na dan 5in vitrorneuroni se inkubiraju 24 h na 37 °C u prisustvu/bez prisustva inhibitora (razblaženi u DMSO) u traženoj koncentraciji. Po završenoj inkubaciji, izrađeni medijum se analizira na prisustvo aktivnosti beta-sekretaze, na primer, analizom Abeta peptida. Ukupni Abeta peptidi (Abeta l-x) se mere sendvič ELISA testom, koristeći monoklonalno 266 kao vezujuće antitelo a biotinilirani 3D6 kao registrujuće antitelo. Alternativno, Abeta 1-40 i Abeta 1-42 peptidi se mere sendvič ELISA testom, koristeći monoklonalno 2G3 kao vezujuće antitelo za Abeta 1-40 i monoklonalno 21F 12 kao vezujuće antitelo za Abeta 1-42.1 za Abeta 1-40 i za Abeta 1-42 u ELISA testu se koristi biotinilirano 3D6 kao registrujuće antitelo. Koncentracija Abeta oslobođenog u izrađenom mcdijumu nakon tretmana sa jedinjenjcm odgovara aktivnosti BACE! pod tim uslovima. Izradi se kriva inhibicije od 10 tačaka i kriva se postavi sa logaritamskom jednačinom četiri-parametra da se dobiju EC50i IC50vrednosti za efekat snižavanja Abeta. Naredna jedinjenja iz primera su u osnovi testirana kako jc prethodno opisano i pokazuju sledeću aktivnost za efekat snižavanja Abeta:

[0346]Ove vrednosti pokazuju da jedinjenja iz Tabele 35 inhibiraju nalivni endogeni BACE1 u ćelijama pacovain vitro.

In vivoinhibicija beta sekretaze

[0347J Više različitih modela životinja, uključujući miševe, zamorce, pse i majmune, mogu da se koriste za provcru inhibicije aktivnosti beta-sekretazein vivonakon tretmana jeđinjenjem. Životinje koje su korišćene u ovom pronalasku mogu da budu izvornog oblika, transgeniČne ili genetički modifikovane životinje. Na primer, PDAPP model miša, pripremljen kako su opisali Games i saradnici, Nature 373,523-527 (1995) i druge ne-transgenične ili genetički modifikovane životinje su korisne za analizuin vivoinhibicije Abeta i produkciju sAPPbeta u prisustvu inhibilornih jedinjenja. Generalno, 2 do 12 meseci starim PDAPP miševima, genetički modifikovanim miševima ili ne-transgeničnim životinjama se daje jedinjenje formulisano u vehikulumima, kao što su kukuruzno ulje, ciklodekstran, fosfalni puferi,

PHARMASOLVE®, ili drugi pogodni vchikulumi. Jedan do dvadeset četiri sata nakon primene jedinjenja, životinje se žrtvuju i mozak kao i ccrcbrospinalna teČnost i plazma se uzmu za analizu Abeta, C99 i sAPP fragmenata. (Videti Dovey, i saradnici, Journal of Neurochemistrv. 76, 173-181 (2001); i Johnson-Wood, i saradnici. Proc. Nali. Acad. Sci. USA, 94, 1550-1555 (1997)).

[0348] Za standardne in vivo farmakološke studije, životinjama se doziraju različite koncentracije jedinjenja i porede sa kontrolnom grupom tretiranom samo sa vehikulumom doziranim u isto vreme. Za neke studije, tkivo mozga, plazma ili cerebrospinalna tečnost se uzima od određenih životinja, počevši od vremena 0, za utvrđivanje početne vrednosti. Jedinjenje ili odgovarajući vehikulum se primenjuju na druge grupe i životinje se žrtvuju u različita vremena nakon doziranja. Tkivo mozga, plazma ili ccrcbrospinalna tečnost se uzima od određenih životinja i analizira na prisustvo produkata cepanja APP, uključujući Abeta peptide, sAPPbeta i druge APP fragmente, na primer. specifičnim sendvič ELISA testom. Na kraju test perioda, životinje se žrtvuju a tkiva mozga, plazma ili cerebrospinalna tečnost se analiziraju na prisustvo Abeta peptida, C99 i sAPPbeta, na odgovarajući način. Tkiva mozga APP transgeničnih životinja mogu takode da se analiziraju na količinu beta-amiloidnih plakova nakon tretmana jedinjenjem. 'Abeta l-x peptid", kako se ovde koristi, se odnosi na zbir Abeta vrsta koje počinju sa ostatkom 1 i završavaju sa C-terminusom većim od ostatka 28. Ovim se detektuje većina Abeta vrsta i često se naziva "ukupni Abeta".

[0349] Kod životinja (PDAPP ili drugi APP transgenični ili ne-transgenični miševi) koje su primile inhibitomo jedinjenje može da se pokaže redukcija Abeta ili sAPPbeta u tkivu mozga, plazmi ili cerebrospinalnoj tečnosti i smanjenje beta amiloidnih plakova u tkivu mozga, u poređenju sa kontrolnom grupom tretiranom vehikulumom ili kontrolom u vreme 0. Na primer, 3 sata nakon primene oralne doze 10 mg/kg jedinjenja iz Primera 1 na mlade ženke PDAPP mioševa, vrednosti Abeta l-x peptida, C99 i sAPPb su redukovani približno 51 %, 58% i 37% u hipokampusu mozga i približno 62%. 63% i 34% u korteksu mozga, tim redom, u poređenju sa miševima tretiranim vehikulumom. Konzistenlno sa promenama u parenhimu mozga, vrednosti CSF Abeta l-x su redukovani približno 80% 3 sata nakon oralne primene doze od 10 mg/kg jedinjenja iz Primera 1. Redukcija CSF sAPPbeta za 22% 3 sata nakon oralne primene doze od 10 mg/kg jedinjenja iz Primera 1 je konzistentna sa mehanizmom inhibicije BACEin vivo.

[0350] Za Primer 23, 3 sata nakon primene oralne doze od 30 mg/kg jedinjenja iz Primera 23, vrednosti Abeta l-x peptida su redukovani približno 45% u hipokampusu mozga i približno 52% u korteksu mozga, u poređenju sa miševima tretiranih vehikulumom.

[0351] Za Primer 31, tri sati nakon primene oralne doze od 10 ili 30 mg/kg jedinjenja iz Primera 31, vrednosti Abeta 1 -x peptida su redukovani približno 18% i 51% u hipokampusu mozga a približno 23% i 63% u korteksu mozga, tim redom, u poređenju sa miševima tretiranih vehikulumom. Data aktivnost za Primere 23 i 31 na BACE enzimin vitropokazuje da su ovi efekti snižavanja Abeta konzistentni sa inhibicijom BACEin vivo.

[0352] Ove studije pokazuju da jedinjenja iz ovog pronalaska inhibiraju BACE i da su stoga korisna u redukciji vrednosti Abeta. Kao takva, jedinjenja iz ovog pronalaska su efikasni inhibitori BACE.

Claims (15)

1. Jedinjenja Formule: Naznačenolime Šio je A izabran iz grupe koja se sastoji od: R1 je II ili F; R2 jc II, -CH2OH,C1-C3 alkil. R3 je TK F ili CN; R4 je H, F; ili CN; i R5jeH,-CFF3 ili -OCH3grupa; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so.

2.Jedinjenje ili so u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačeno time što je A izabran iz grupe koja sc sastoji od:

3. Jedinjenje ili so u skladu ili sa patentnim zahtcvom 1 ili sa patentnim zahtevom 2. naznačeno time stoje A izabran iz grupe koja sc sastoji od:

4. Jedinjenje ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 3. naznačeno time što jc A:

5.Jedinjenje ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 4, naznačeno time što je R1 = F.

6.Jedinjenje ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 5, naznačeno time što je R2 = H.

7.Jedinjenje ili so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 6, naznačeno time stojeR<2>

8. Jedinjenje ili so u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačeno time što je to (4aR,7aR)-6-(5-fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a?5,7-tetrahidropirolo|3,4-d][l,3]tiazin-2-amin:

9.Jedinjenje u skladu sa patentnim zahtevom 1, naznačeno time sto je to (4aR,7aR)-6-{5-fluoropirimidin-2-il)-7a-izotiazol-5-il-4,4a,5,7-letrahidropirolo[3,4-dJ[1.3Jtiazin-2-amin:

10. Jedinjenje u skladu sa patentnim zahtevom I, naznačeno time što je to 5-[(4aR,7aR)-2-amino-6-(5-lfuoropirimidin-2-il)-4a,5,6,7-tetrhidropirolo[3,4-d][1.3jtiazin-7a(4II)-il]tiofen-2-karbonitril:

11. Jedinjenjeu skladu sa patentnim zahtevom 1. naznačeno time Što je to 5-[(4aR,7aR)-2-amino-6-(5-lfuoropirimidin-2-il)-4a,5,6,7-tetrahidropirolo[3,4-d][l,3]tiazin-7a(4H)-il]tiofen-2-karbonitril HCI:

12.Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 11, naznačeno time Što je za upotrebu u terapiji.

13.Jedinjenje ili njegova farmaceutski prihvatljiva so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva 1 do 11, naznačeno time što jc za upotrebu u tretmanu Alzheimer-ove bolesti.

14.Farmaceutska kompozicija koja uključuje jedinjenje ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so u skladu sa bilo kojim od patentnih zahteva l do 11, naznačena time što jc u kombinaciji sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili podloga.

15. Farmaceutska kompozicija u skladu sa patentnim zahtevom 16, naznačena time što dalje uključuje jedno ili više drugih terapeutskih sredstava.