RS55258B1 - Korišćenje anti-cd20 antitela tipa ii sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (adcc) u kombinaciji sa ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom za lečenje non-hodgkinovih limfoma - Google Patents

Korišćenje anti-cd20 antitela tipa ii sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (adcc) u kombinaciji sa ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom za lečenje non-hodgkinovih limfoma

Info

Publication number
RS55258B1
RS55258B1 RS20160864A RSP20160864A RS55258B1 RS 55258 B1 RS55258 B1 RS 55258B1 RS 20160864 A RS20160864 A RS 20160864A RS P20160864 A RSP20160864 A RS P20160864A RS 55258 B1 RS55258 B1 RS 55258B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
antibody
type
antibodies
treatment
vincristine
Prior art date
Application number
RS20160864A
Other languages
English (en)
Inventor
Charles Dumontet
Thomas Friess
Frank Herting
Christian Klein
Pablo Umana
Original Assignee
Roche Glycart Ag
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=40872445&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS55258(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Roche Glycart Ag filed Critical Roche Glycart Ag
Publication of RS55258B1 publication Critical patent/RS55258B1/sr

Links

Classifications

    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A61K39/39533—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals
    • A61K39/39558—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum against materials from animals against tumor tissues, cells, antigens
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/33—Heterocyclic compounds
    • A61K31/395—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins
    • A61K31/435—Heterocyclic compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. guanethidine or rifamycins having six-membered rings with one nitrogen as the only ring hetero atom
    • A61K31/47—Quinolines; Isoquinolines
    • A61K31/475—Quinolines; Isoquinolines having an indole ring, e.g. yohimbine, reserpine, strychnine, vinblastine
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/56—Compounds containing cyclopenta[a]hydrophenanthrene ring systems; Derivatives thereof, e.g. steroids
    • A61K31/57—Compounds containing cyclopenta[a]hydrophenanthrene ring systems; Derivatives thereof, e.g. steroids substituted in position 17 beta by a chain of two carbon atoms, e.g. pregnane or progesterone
    • A61K31/573—Compounds containing cyclopenta[a]hydrophenanthrene ring systems; Derivatives thereof, e.g. steroids substituted in position 17 beta by a chain of two carbon atoms, e.g. pregnane or progesterone substituted in position 21, e.g. cortisone, dexamethasone, prednisone or aldosterone
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/66—Phosphorus compounds
    • A61K31/664—Amides of phosphorus acids
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/66—Phosphorus compounds
    • A61K31/675—Phosphorus compounds having nitrogen as a ring hetero atom, e.g. pyridoxal phosphate
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K31/00—Medicinal preparations containing organic active ingredients
    • A61K31/70—Carbohydrates; Sugars; Derivatives thereof
    • A61K31/7028—Compounds having saccharide radicals attached to non-saccharide compounds by glycosidic linkages
    • A61K31/7034—Compounds having saccharide radicals attached to non-saccharide compounds by glycosidic linkages attached to a carbocyclic compound, e.g. phloridzin
    • A61K31/704—Compounds having saccharide radicals attached to non-saccharide compounds by glycosidic linkages attached to a carbocyclic compound, e.g. phloridzin attached to a condensed carbocyclic ring system, e.g. sennosides, thiocolchicosides, escin, daunorubicin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2887—Immunoglobulins [IG], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against CD20
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/70—Immunoglobulins specific features characterized by effect upon binding to a cell or to an antigen
    • C07K2317/73—Inducing cell death, e.g. apoptosis, necrosis or inhibition of cell proliferation
    • C07K2317/732—Antibody-dependent cellular cytotoxicity [ADCC]

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Biomedical Technology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na korišćenje anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za proizvodnju leka za tečenje maligne bolesti, posebno CD20 ekspresujućih malignih bolesti, u kombinaciji sa hemoterapeutskim sredstvom, odabranim iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin.
Stanje tehnike
CD20 molekul (takođe se naziva i humani antigen B-limfocit-ograničene diferenijacije ili Bp35) je hidrofobni transmembranski protein sa molekulskom težinom od približno 35 kD, koji se nalazi na pre-B limfocitima i zrelim B limfocitima (Valentine, MA, et al., J. Biol. Chem. 264(19) (1989) 11282-11287; i Einfield, D,A„ et al., EMBO J. 7(3) (1988) 711-717). CD20 se nalazi na površini više od 90% B ćelija iz periferne krvi ili limfoidnih organa, ekspresuje se tokom ranog razvoja pre-B ćelija i zadržava se sve do diferencijacije u plazma ćelije. CD20 je prisutan na normalnim B ćelijama, kao i na malignim B ćelijama. Određenije, CD20 je ekspresovan na više od 90% B-ćelijskih non-Hodgkinovih limfoma (NHL) (Anderson, K.C., et al., Blood 63(6) (1984) 1424-1433)), ali se ne nalazi u stem ćelijama hematopoeze, pro-B ćelijama, normalnim plazma ćelijama ili drugim normalnim tkivima (Tedder, T.F., et al., J, Immunol. 135(2)
(1985) 973-979).
Karboksil-terminalni region CD20 proteina od 85 aminokiselina nalazi se unutar citoplazme. Dužina ovog regiona razlikuje se od iste kod drugih za B ćelije specifičnih površinskih struktura, kao što su teški lanci IgM, IgD i IgG ili antigeni histokompatibilnosti klase 11 a ili p lanci, koji poseduju relativno kratke intracitoplazmatske regione od 3, 3, 28, 15, odnosno 16 aminokiselina (Komaromv, M., et al., NAR 11 (1983) 6775-6785). Od poslednjih 61 karboksil-terminalnih aminokiselina, 21 su kiseli ostaci, dok su samo 2 bazična, čime se ukazuje da ovaj region ima jako ukupno negativno naelektrisanje. Pristupni broj GenBank je NP-690605. Smatra se da bi CD20 mogao biti uključen u regulisanje ranog(ranih) koraka procesa aktivacije i diferencijacije B ćelija (Tedder, T.F., et al., Eur. J. Immunol. 16 (1986) 881-887), a mogao bi funkcionisati i kao kanal kalcijumovog jona (Tedder, T.F., et al,, J. Cell. Biochem. 14D (1990) 195).
Postoje dve različite vrste anti-CD20 antitela koje se razlikuju u značajnoj meri prema načinu vezivanja CD20 i biološkim aktivnostima (Cragg, M.S., et al., Blood 103 (2004) 2738-2743; i Cragg, M.S., et al., Blood, 101 (2003) 1045-1052). Antitela tipa I, kao što je, npr., rituksimab, su snažnog delovanja u komplementom posredovanoj citotoksičnosti, dok antitela tipa II, kao što su tositumomab (B1), 11B8, AT80 ili humanizovana B-Ly1 antitela, efektivno iniciraju smrt ciljne ćelije posredstvom kaspaza-nezavisne apoptoze koja je praćena izlaganjem fosfatidilserina.
Opšte karakteristike anti-CD20 antitela tipa I i tipa II kao osnov podele sažeto su prikazane u Tabeli 1.
Izlaganje suštine pronalaska
Pronalazak obuhvata korišćenje anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za proizvodnju leka za lečenje CD20 ekspresujućeg raka u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, karakterisano time što navedeno anti-CD20 antitelo tipa I! je humanizovano B-Ly1 antitelo, podvrgnuto glikoinženjeringu, pri čemu humanizovano B-Ly1 antitelo poseduje varijabilni region teškog lanca (VH) od SEQ ID No.7 i varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20, i lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II se vrši u kombinaciji
a) sa ciklofosfamidom i vinkristinom, ili
b) ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
Pronalazak obuhvata anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom
citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za lečenje CD20 ekspresujućeg raka u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, karakterisano time što
navedeno anti-CD20 antitelo tipa II je humanizovano B-Ly1 antitelo, podvrgnuto glikoinženjeringu, pri čemu humanizovano B-Ly1 antitelo poseduje varijabilni region teškog lanca (VH) od SEQ ID No.7 i varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20, i lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II se vrši u kombinaciji
a) sa ciklofosfamidom i vinkristinom, ili
b) ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
Detaljni opis pronalaska
Naziv "antitelo" obuhvata razne oblike antitela, koji uključuju, ali bez ograničavanja na njih, cela antitela, humana antitela, humanizovana antitela i antitela podvrgnuta genetskom inženjeringu, poput monoklonskih antitela, himeričnih antitela ili rekombinantnih antitela, kao i fragmente takvih antitela, sve dotle dok su zadržana karakteristična svojstva u skladu sa pronalaskom. Nazivi "monoklonsko antitelo" ili "smeša monoklonskog antitela", kako su ovde korišćeni, odnose se na preparat molekula antitela od jedne aminokiselinske smeše. Sledstveno tome, naziv "humano monoklonsko antitelo" odnosi se na antitela koja ispoljavaju jednu specifičnost vezivanja i poseduju varijabilne i konstantne regione dobijene iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije. U jednom ostvarenju, humana monoklonska antitela se proizvode od strane hibridoma koji uključuje B ćeliju, dobijenu iz transgenske životinje koja nije čovek, npr., transgenskog miša, koji ima genom koji sadrži transgen humanog teškog lanca i transgen humanog lakog lanca, koji je spojen sa obesmrćenom ćelijom.
Poželjno je navedeno anti-CD20 antitelo tipa II monoklonsko antitelo.
Naziv "himerično antitelo" odnosi se na monoklonsko antitelo koje sadrži varijabilni region, t.j., vezujući region, iz jednog izvora ili vrste i barem deo konstantnog regiona koji je dobijen iz različitog izvora ili vrste, koji se uglavnom priprema posredstvom tehnika rekombinantne DNK. Posebno su poželjna himerična antitela koja sadrže mišji varijabilni region i humani konstantni region. Takva mišje/humana antitela su proizvod ekspresovanih imunoglobulinskih gena koji sadrže segmente DNK koji kodiraju varijabilne regione mišjeg imunoglobulina i segmente DNK koji kodiraju konstantne regione humanih imunoglobulina. Ostali oblici "himeričnih antitela", koji su obuhvaćeni ovim pronalaskom, su oni u kojima je klasa ili subklasa modifikovana ili izmenjena u odnosu na onu originalnog antitela. Takva "himerična" antitela se, takođe, označavaju kao "class-switched" antitela. Postupci proizvodnje himeričnih antitela obuhvataju konvencionalne tehnike rekombinantne DNK i tehnike genske transfekcije, koje su danas dobro poznate u struci. Vidi, npr., Morrison, S.L., et al., Proc. Natl. Acad Sci. USA 81 (1984) 6851-6855; US 5,202,238 i US 5,204,244.
Naziv "humanizovano antitelo" odnosi se na antitela u kojima su okvir ili "regioni koji određuju komplementarnost" (CDR) modifikovani tako da sadrže CDR imunoglobulina različite specifičnosti u poređenju sa onom matičnog imunoglobulina. U poželjnom ostvarenju, mišji CDR je nanesen kao graft u region okvira humanog antitela da bi se izradilo "humanizovano antitelo". Vidi, npr., Riechmann, L, et al., Nature 332 (1988) 323-327; i Neuberger, M.S., et al., Nature 314 (1985) 268-270. Posebno poželjni CDR-i odgovaraju onima koji predstavljaju sekvence koje prepoznaju antigene, koji su prethodno navedeni za himerična i bifunkcionalna antitela.
Naziv "humano antitelo", kako je ovde korišćen, utvrđen je kako bi uključio antitela koja poseduju varijabilne i konstantne regione koji su dobijeni iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije. Humana antitela su u ovoj oblasti struke dobro poznata (van Dijk, M.A., i van de VVinkel, J.G., Curr. Opin. Chem Biol 5 (2001) 368-374). Na bazi takve tehnologije mogu biti proizvedena humana antitela protiv velikog broja različitih meta. Primeri humanih antitela su, primera radi, opisani u Kellermann, S. A., et al., Curr Opin Biotechnol. 13 (2002) 593-597.
Naziv "rekombinantno humano antitelo", kako je ovde korišćen, utvrđen je kako bi uključio sva humana antitela, koja se pripremaju, ekspresuju, kreiraju ili izoluju na rekombinantne načine, kao što su antitela izolovana iz ćelije domaćina, kao što je NS0 ili CHO ćelija ili iz životinje (npr., miša) koje su transgenske za gene humanih imunoglobulina ili antitela koja se ekspresuju korišćenjem rekombinantnog ekspresionog vektora transfektovanog u ćeliju domaćina. Takva rekombinantna humana antitela poseduju varijabilne i konstantne regione, koji su dobijeni iz imunoglobulinskih sekvenci humane germinativne linije u rearanžiranom obliku. Rekombinantna humana antitela u skladu sa pronalaskom podvrgnuta su in vivo somatskoj hipermutaciji. Sledstveno tome, aminokiselinske sekvence VH i VL regiona rekombinantnih antitela su sekvence koje, budući da su, dobijene iz i srodne sa VH i VL sekvencama humane germinativne linije, ne moraju u prirodi postojati unutar repertoara humanih antitela germinativne linije in vivo.
Kako je ovde korišćeno, "specifično vezivanje" ili "vezivati se specifično za" odnosi se na antitelo koje se specifično vezuje za CD20 antigen. Poželjno je afinitet vezivanja sa KD-vrednošću od 10"<9>mol/1 ili manjom (npr., 10"<10>mol/1), poželjno sa KD-vrednošću od 10"10mol/1 ili manje (npr., 10"<12>mol/1). Afinitet vezivanja se utvrđuje standardnim testovima vezivanja, kao što je Scatchard plot analiza na CD20 ekspresujućim ćelijama.
Naziv "molekul nukleinske kiseline", kao što je ovde korišćen, utvrđen je kako bi uključio DNK molekule i RNK molekule. Molekul nukleinske kiseline može biti jedno-lančani ili dvo-lančani, ali je poželjna dvo-lančana DNK.
"Konstantni domeni" nisu direktno uključeni u vezivanje antitela za antigen, ali su uključeni u efektorske funkcije (ADCC, vezivanje komplementa i CDC).
"Varijabilni region" (varijabilni region lakog lanca (VL), varijabilni region teškog lanca (VH)), kao što je ovde korišćen, označava svaki od para lakih i teških lanaca koji je direktno uključen u vezivanje antitela za antigen. Domeni humanih varijabilnih lakih i teških lanaca imaju istovetnu opštu strukturu, a svaki domen sadrži četiri regiona okvira (FR), čije sekvence su u velikom obimu konzervisane i povezane pomoću tri "hipervarijabilna regiona" (ili regiona koji određuju komplementarnost, CDR-i). Regioni okvira poprimaju "b-sheet" konformaciju, a CDR-i mogu obrazovati omče koje spajaju "b-sheet" strukturu. CDR-i u svakom lancu drže se u svojoj tro-dimenzionalnoj strukturi uz pomoć regiona okvira i obrazuju zajedno sa CDR-ima iz drugog lanca antigen vezujući položaj. CDR3 regioni teškog i lakog lanca antitela igraju posebno značajnu ulogu u specifičnosti/afinitetu vezivanja antitela u skladu sa pronalaskom, i, sledstveno tome, obezbeđuju dalji cilj pronalaska.
Nazivi "hipervarijabilni region" ili "antigen-vezujući deo antitela", kada se ovde koriste, odnose se na aminokiselinske ostatke antitela, koji su odgovorni za vezivanje antigena. Hipervarijabilni region sadrži aminokiselinske ostatke iz "regiona koji određuju komplementarnost" ili "CDR-a". Regioni "okvira" ili "FR" regioni su oni regioni varijabilnog domena koji se razlikuju od ostataka hipervarijabilnog regiona kako su ovde definisani. Sledstveno tome, laki i teški lanci antitela sadrže od N- do C-kraja, domene FR1, CDR1, FR2, CDR2, FR3, CDR3 i FR4. Posebno je CDR3 region teškog lanca region koji najviše doprinosi vezivanju antigena. CDR i FR regioni se određuju prema standardnoj definiciji Kabata i saradnika u Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izdanje, Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD. (1991)) i/ili prema ostacima iz "hipervarijabilne omče".
Nazivi "CD20" i "CD20 antigen" se ovde koriste kao zamena jedan drugom, i uključuju bilo kakve varijante, izoforme i speciesne homologe humanog CD20, koji su prirodno ekspresovani od strane ćelija ili se ekspresuju na ćelijama transfektovanim sa genom CD20. Vezivanje antitela pronalaska za CD20 antigen posreduje u uništavanju ćelija koje ekspresuju CD20 (npr., tumorska ćelija) posredstvom inaktivacije CD20. Uništavanje ćelija koje ekspresuju CD20 može se odvijati posredstvom jednog ili više od sledećih mehanizama: indukcija ćelijske smrti/apoptoze, ADCC i CDC.
Sinonimi za CD20, koji su u struci poznati, uključuju B-limfocitni antigen CD20, B-limfocitni površinski antigen B1, Leu-16, Bp35, BM5 i LF5.
Naziv "anti-CD20 antitelo" u skladu sa pronalaskom je antitelo koje se specifično vezuje za CD20 antigen. U zavisnosti od vezujućih karakteristika i bioloških aktivnosti anti-CD20 antitela prema CD20 antigenu, dva tipa anti-CD20 antitela (anti-CD20 antitela tipa I i tipa II) se mogu razgraničiti prema Craggu, M.S., i saradnicima u Blood 103 (2004) 2738-2743; i Craggu, M.S., i saradnicima u Blood 101 (2003) 1045-1052, vidi Tabelu 2.
Jedna suštinska karakteristika anti-CD20 antitela tipa l i tipa II jeste njihov način vezivanja. Sledstveno tome, anti-CD20 antitelo tipa I i tipa II može biti klasifikovano prema odnosu kapaciteta vezivanja navedenog anti-CD20 antitela za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86), u poređenju sa rituksimabom.
Anti-CD20 antitela tipa II imaju odnos kapaciteta vezivanja navedenog anti-CD20 antitela za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL 86) u poređenju sa rituksimabom od 0.3 do 0.6, poželjno od 0.35 do 0.55, još poželjnije 0.4 do 0.5. Primeri takvih anti-CD20 antitela tipa II uključuju npr., tositumomab (B1 lgG2a), humanizovano B-Ly1 antitelo lgG1 (himerično humanizovano lgG1 antitelo kao što je izloženo u VVO 2005/044859), 11B8 lgG1 (kao što je prikazano u VVO 2004/035607) i AT80 lgG1. Poželjno je navedeno anti-CD20 antitelo tipa II monoklonsko antitelo koje se vezuje za isti epitop kao i humanizovano B-Ly1 antitelo (kao što je prikazano u VVO 2005/044859).
Anti-CD20 antitela tipa I za razliku od antitela tipa II imaju odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86) navedenog anti-CĐ20 antitela u poređenju sa rituksimabom od 0.8 do 1.2, poželjno od 0.9 do 1.1. Primeri takvih anti-CD20 antitela tipa I uključuju npr., rituksimab, 1F5 lgG2a (ECACC, hibridom; Press, O.W., et al., Blood 69/2 (1987) 584-591), HI47 lgG3 (ECACC, hibridom), 2C6 lgG1 (kao što je izloženo u VVO 2005/103081), 2F2 lgG1 (kao što je izloženo u VVO 2004/035607 i VVO 2005/103081) i 2H7 lgG1 (kako je prikazano u VVO 2004/056312).
"Odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86) anti-CD20 antitela u poređenju sa rituksimabom" utvrđuje se uz pomoć merenja direktne imunofluorescencije (mere se srednji intenziteti fluorescencije (MFi)), koristeći navedeno anti-CD20 antitelo konjugovano sa Cy5 i rituksimab koji je konjugovan sa Cy5 u FACSArray (Becton Dickinson) sa Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86), kao što je opisano u Primeru Br. 2, a izračunava se na sledeći način:
Odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86) =
MFI je srednji intenzitet fluorescencije. "Cy5-obeleživački odnos", kako je ovde korišćen, označava broj Cy5-obeleženih molekula po molekulu antitela.
Uobičajeno navedeno anti-CD20 antitelo tipa II ima odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86) navedenog drugog anti-CD20 antitela u poređenju sa rituksimabom od 0.3 do 0.6, poželjno 0.35 do 0.55, još poželjnije 0.4 do 0.5.
Navedeno anti-CD20 antitelo tipa II u skladu sa pronalaskom ispoljava povećanu ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC).
Pod izrazom "antitelo koje ima povećanu ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC)" ili "antitelo sa povećanom ćelijskom citotoksičnočću zavisnom od antitela (ADCC)" misli se na antitelo, kako je taj naziv ovde definisan, koje poseduje povećanu ADCC, kako je ista utvrđena bilo kojim pogodnim postupkom, koji je poznat licima uobičajene stručnosti u ovoj oblasti. Jedan prihvaćeni in vitro test ADCC je sledeći: 1) test koristi ciljane ćelije, za koje se zna da ekspresuju ciljani antigen, koji prepoznaje
antigen-vezujući region antitela;
2) test koristi mononuklearne ćelije humane periferne krvi (PBMC), koje su izolovane iz krvi
nasumično odabranog zdravog davaoca, kao efektor ćelije;
3) test se izvodi prema sledećem protokolu:
i) PBMC se izoluju korišćenjem standardnih procedura centrifugiranja prema gustini, a suspenduju se u gustini od 5 x 10<6>ćelija/ml u RPMI medijumu za ćelijsku kulturu; ii) ciljane ćelije se uzgajaju prema standardnim postupcima za tkivne kulture, sakupljaju se u fazi eksponencijalnog rasta sa održivošću većom od od 90%, ispiru se u RPMI medijumu za ćelijsku kulturu, obeležavaju se sa 100 mikro-kirija<51>Cr, dva puta ispiru sa medijumom za ćelijsku kulturu i resuspenduju se u medijumu za ćelijsku kulturu u gustini od 10<5>ćelija/ml; iii) 100 mikrolitara prethodne završne suspenzije ciijanih ćelija prenosi se u svaku reakcionu čašicu mikrotitarske ploče sa 96 reakcionih čašica; iv) antitelo se serijski razblažuje od 4000 ng/ml do nivoa od 0.04 ng/ml u medijumu ćelijske kulture, a 50 mikrolitara dobijenih rastvora antitela dodaje se ciljanim ćelijama na mikrotitarskoj ploči sa 96 reakcionih čašica, pri čemu se različite koncentracije antitela analiziraju u triplikatu, čime se pokriva celokupni prethodni raspon koncentracija; v) za kontrole maksimalnog oslobađanja (MR), u 3 dodatne reakcione čašice na ploči koje sadrže obeležene ciljane ćelije dodaje se 50 mikrolitara 2% (VN) vodenog rastvora ne-jonskog deterdženta (Nonidet, Sigma, St. Louis), umesto rastvora antitela (stavka iv prethodno); vi) za kontrole spontanog oslobađanja (SR), u 3 dodatne reakcione čašice na ploči koje sadrže obeležene ciljane ćelije dodaje se 50 mikrolitara RPMI medijuma ćelijske kulture umesto rastvora antitela (stavka iv prethodno); vii) mikrotitarska ploča sa 96 reakcionih čašica se, nakon toga, centrifugira na 50 x g tokom 1 minuta i inkubira se tokom 1 sata na 4°C; viii) 50 mikrolitara suspenzije PBMC (stavka i prethodno) dodaje se u svaku reakcionu čašicu da bi se postigao odnos efektorciljana ćelija od 25:1, a ploče se stavljaju u inkubator u atmosferi sa 5% C02na 37°C tokom 4 sata; ix) iz svake reakcione čašice se sakupi supernatant bez ćelija, a eksperimentalno oslobođena radioaktivnost (ER) se kvantitativno određuje korišćenjem gama brojača; x) procenat specifične lize izračunava se za svaku koncentraciju antitela prema formuli (ER-MR)/(MR-SR) x 100, u kojoj je ER prosečna kvantitativno određena radioaktivnost (vidi stavku ix prethodno) za tu koncentraciju antitela, MR je srednja kvantitativno određena radioaktivnost (vidi stavku ix prethodno) za MR kontrole (vidi stavku v prethodno), a SR je prosečna kvantitativno određena radioaktivnost (vidi stavku ix prethodno) za SR kontrole (vidi stavku vi prethodno); 4) "povećana ADCC" se definiše ili kao povećanje maksimalnog procenta specifične lize,
koje se zapaža u okviru prethodno testiranog raspona koncentracija antitela, i/ili kao smanjenje koncentracije antitela koja je potrebna za postizavanje polovine maksimalnog procenta specifične lize, koje se zapaža u okviru prethodno testiranog raspona koncentracija antitela. ADCC je povećana u odnosu na ADCC koja se meri prethodnim testom, uz posredovanje istim antitelom, proizvedenim od strane iste vrste ćelija domaćina, uz korišćenje istih standardnih postupaka proizvodnje, prečišćavanja, formulisanja i skladištenja, koji su poznati stručnjacima u ovoj oblasti, a nisu proizvedeni od strane domaćinskih ćelija podvrgnutih inženjeringu da bi se prekomerno ekspresovao GnTIII.
Navedena "povećana ADCC" može se postići podvrgavanjem navedenih antitela glikoinženjeringu, što znači povećanje navedenih prirodnih, ćelijski-posredovanih efektorskih funkcija monoklonskih antitela podvrgavanjem inženjeringu njihove oligosaharidne komponente, kao stoje opisano u Umana, P., et al., Nature Biotechnol. 17 (1999) 176-180 i US 6,602,684.
Izraz "citotoksičnost zavisna od komplementa (CDC)" odnosi se na lizu humanih tumorskih ciljanih ćelija posredstvom antitela u skladu sa pronalaskom u prisustvu komplementa. CDC se, poželjno, meri posredstvom tretmana preparata CD20 ekspresujućih ćelija sa anti-CD20 antitelom u skladu sa pronalaskom u prisustvu komplementa. CDC se utvrđuje ukoliko antitelo pri koncentraciji od 100 nM indukuje lizu (ćelijsku smrt) 20% ili više tumorskih ćelija nakon 4 sata. Test se, poželjno, izvodi sa tumorskim ćelijama, koje su obeležene sa<51>Cr ili Eu, uz merenje oslobođenog<51>Cr ili Eu. Kontrole uključuju inkubaciju tumorskih ciljanih ćelija sa komplementom, ali bez antitela.
Uobičajeno anti-CD20 antitela tipa li lgG1 izotipa pokazuju karakteristična CDC svojstva. Anti-CD20 antitela tipa II ispoljavaju smanjenu CDC (u slučaju izotipa lgG1) u poređenju sa antitelom tipa I lgG1 izotipa. Poželjno su anti-CD20 antitela tipa II antitela izotipa lgG1.
"Rituksimab" antitelo (referentno antitelo; primer anti-CD20 antitela tipa I) je monoklonsko antitelo koje sadrži genetskom inženjeringu podvrgnuti himerični humani gama 1 mišji konstantni domen, koje je usmereno prema humanom CD20 antigenu. Ovo himerično
antitelo sadrži humane gama 1 konstantne domene, a identifikovano je pod nazivom "C2B8" u US 5,736,137 (Anderson, K.C., et. al.), objavljenom 17. aprila 1998., i pripisanom IDEC Pharmaceuticals Corporation. Rituksimab je dozvoljen za lečenje pacijenata sa relapsnim ili refraktornim B-ćelijskim non-Hodgkinovim limfomom, koji je niskog stepena ili folikularni, CD20 pozitivan. Studije in vitro mehanizma dejstva pokazale su da rituksimab ispoljava citotoksičnost zavisnu od humanog komplementa (CDC) (Reff, M.E., et. al., Blood 83(2) (1994) 435-445). Pored toga, on ispoljava značajnu aktivnost u testovima kojima se meri ćelijska citotoksičnost zavisna od antitela (ADCC).
Naziv "humanizovano B-Ly1 antitelo" odnosi se na humanizovano B-Ly1 antitelo kako je izloženo u VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875, koje je dobijeno iz mišjeg monoklonskog anti-CD20 antitela B-l_y1 (varijabilni region mišjeg teškog lanca (VH): SEG ID NO: 1; varijabilni region mišjeg lakog lanca (VL): SEQ ID NO: 2- vidi Poppema, S. i Visser, L., Biotest Bulletin 3 (1987) 131-139;) posredstvom himerizacije sa humanim konstantnim domenom iz lgG1, nakon čega je sledila humanizacija (vidi VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875). Ova "humanizovana B-Ly1 antitela" su detaljno prikazana u VVO 2005/ 044859 i VVO 2007/031875.
Poželjno, "humanizovano B-Ly1 antitelo" ima varijabilni region teškog lanca (VH), odabran iz grupe koju čine SEQ ID No.3 do SEQ ID No.20 (B-HH2 do B-HH9 i B-HL8 do B-HL17 iz VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875). Posebno su poželjne Seq. ID No. 3, 4, 7, 9, 11, 13 i 15 (B-HH2, BHH-3, B-HH6, B-HH8, B-HL8, B-HL11 i BHL13 iz VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875). Poželjno, "humanizovano B-Ly1 antitelo" ima varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20 (B-KV1 iz VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875). Pored toga, humanizovano B-Ly1 antitelo je poželjno lgG1 antitelo. Takva humanizovana B-Ly1 antitela u skladu sa pronalaskom su podvrgnuta glikoinženjeringu (GE) u Fc regionu prema procedurama, koje su opisane u VVO 2005/044859, VVO 2004/065540, VVO 2007/031875, Umana, P., et al., Nature Biotechnol. 17 (1999) 176-180 i VVO 99/154342. Takva "humanizovana B-Ly1 antitela podvrgnuta glikoinženjeringu" poseduju izmenjeni obrazac glikozilacije u Fc regionu, pri čemu poželjno imaju redukovani nivo ostataka fukoze. Poželjno, najmanje 40% ili više (u jednom ostvarenju između 40% i 60%, u drugom ostvarenju najmanje 50%, a u jednom drugom ostvarenju najmanje 70% ili više) oligosaharida Fc regiona je ne-fukozilovano. Dalje su oligosaharidi Fc regiona poželjno podeljeni na pola.
Oligosaharidna komponenta može imati značajan uticaj na karakteristike koje su relevantne za efikasnost terapeutskog glikoproteina, uključujući fizičku stabilnost, otpornost na dejstva proteaze, interakcije sa imunim sistemom, farmakokinetička svojstva i specifičnu biološku aktivnost. Takve karakteristike mogu zavisiti ne samo od prisustva ili odsustva, već, isto tako, i od specifičnih struktura oligosaharida. Mogu se izvršite neke generalizacije između oligosaharidne strukture i glikoproteinske funkcije. Na primer, određene oligosaharidne strukture posreduju u brzom klirensu glikoproteina iz cirkulacije posredstvom interakcija sa specifičnim proteinima koji vezuju ugljene hidrate, dok druge mogu biti vezane od strane antitela i postati okidač za neželjene imune reakcije. (Jenkins, N., et al., Nature Biotechnol. 14 (1996) 975-81).
Ćelije sisara su poželjni domaćini za proizvodnju terapeutskih glikoproteina, zbog njihove sposobnosti da glikoziliraju proteine u obliku koji je najkompatibilniji za primenu ljudima.
(Cumming, D.A., et al., Glycobiology 1 (1991) 115-30; Jenkins, N., et al., Nature Biotechnol. 14
(1996) 975-81). Bakterije veoma retko glikoziliraju proteine, i poput ostalih vrsta uobičajenih domaćina, kao što su ćelije kvasaca, filamentoznih gljiva, insekata i biljaka, pružaju glikozilacijske modele, povezane sa brzim klirensom iz krvne cirkulacije, neželjenim imunim interakcijama i, u nekim specifičnim slučajevima, sa smanjenom biološkom aktivnošću. Među ćelijama sisara, ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO) su poslednje dve dekade najčešće korišćene. Pored toga što pružaju pogodne glikozilacijske obrasce, ove ćelije omogućuju konzistentnu proizvodnju genetski stabilnih, visoko-produktivnih klonskih ćelijskih nizova. One mogu biti kultivisane do visokih gustina u prostim bioreaktorima, korišćenjem medijuma bez seruma, i omogućuju razvijanje bezbednih i reproducibilnih bio-procesa. Ostale uobičajeno korišćene životinjske ćelije uključuju ćelije bubrega mladunca hrčka (BHK), NSO- i SP2/0-ćelije mišjeg mijeloma. Odnedavno je isto tako, ispitana proizvodnja iz transgenskih životinja.
(Jenkins, N., et al., Nature Biotechnol. 14 (1996) 975-981).
Sva antitela sadrže strukture ugljenih hidrata na konzervisanim pozicijama u konstantnim regionima teškog lanca, pri čemu svaki izotip poseduje različiti niz N-vezanih struktura ugljenih hidrata, čija varijabilnost utiče na sastav, sekreciju ili funkcionalnu aktivnost proteina. (VVright, A., i Monison, S. L, Trends Biotech. 15 (1997) 26-32). Struktura priključenog N-vezanog ugljenog hidrata varira u znatnoj meri, u zavisnosti od stepena podvrgnutosti procesu, a može uključiti "high" manozu, višestruko razgranate kao i brantenarne kompleksne oligosaharide. (VVright, A., i Morrison, S. L, Trends Biotech. 15 (1997) 26-32). Uobičajeno, procesuiranje oligosaharidnih struktura jezgra, koje su priključene na određeni glikozilacijski položaj, je heterogeno, tako da čak i monoklonska antitela postoje u vidu multiplih glikoformi. Isto tako, pokazalo se da se glavne razlike u glikozilaciji antitela nalaze između ćelijskih linija, a manje razlike se zapažaju za dati ćelijski niz, koji se uzgaja pod različitim uslovima kultivisanja.
(Lifely, M. R., et al., Glycobiology 5(8) (1995) 813-22).
Jedan način za postignuće velikih pojačavanja snage, uz održavanje jednostavnog postupka proizvodnje i uz mogućnost izbegavanja značajnih, nepoželjnih sporednih efekata, jeste da se povećaju prirodne, ćelijski-posredovane efektorske funkcije monoklonskih antitela podvrgavanjem inženjeringu njihove oligosaharidne komponente kao što je opisano u Umana, P., et al., Nature Biotechnol. 17 (1999) 176-180 i US 6,602,684. Antitela tipa lgG1, najčešće korišćena antitela u imunoterapiji raka, su glikoproteini koji poseduju konzervisani N-vezani glikozilacijski položaj na Asn297 u svakom CH2 domenu. Dva kompleksna biantenarna oligosaharida, priključena na položaju Asn297, utisnuta su između CH2 domena, čime se formiraju obimni kontakti sa polipeptidnom konstrukcijom, a njihovo prisustvo je od suštinskog značaja za antitelo da posreduje u efektorskim funkcijama, kao što je ćelijska citotoksičnost zavisna od antitela (ADCC) (Lifely, M. R., et al., Glycobiology 5 (1995) 813-822; Jefferis, R., et al., Immunol. Rev. 163 (1998) 59-76; VVright, A. i Morrison, S. L, Trends Biotechnol. 15 (1997) 26-32).
Ranije se pokazalo da prekomerna ekspresija |3(1,4)-N-acetilglukozaminiltransferaze 111 ("GnTII17y) u ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO), to jest glikoziltransferaze koja katalizira obrazovanje oligosaharida podeljenih na polovine, značajno povećava in vitro ADCC aktivnost anti-neuroblastomnog himeričnog monoklonskog antitela (chCE7), proizvedenog od strane CHO ćelija podvrgnutih inženjeringu. (Vidi Umana, P„ et al., Nature Biotechnol. 17
(1999) 176-180; i VVO 99/154342). chCE7 antitelo pripada velikoj klasi nekonjugovanih monoklonskih antitela, koja imaju visoki afinitet i specifičnost u odnosu na tumor, ali imaju malu snagu da bi bila klinički upotrebljiva kada se proizvode u standardnim industrijskim ćelijskim linijama bez GnTIII enzima (Umana, P., et al., Nature Biotechnol. 17 (1999) 176-180). Ta studija je bila prva koja je pokazala da bi velika povećanja aktivnosti ADCC mogla biti postignuta podvrgavanjem inženjeringu ćelija koje proizvode antitela za ekspresiju GnTIII, što, takođe, dovodi do povećanja udela podeljenih oligosaharida povezanih sa konstantnim regionom (Fc), uključujući podeljene ne-fukozilovane oligosaharide, iznad nivoa koji se nalaze u antitelu koje postoji u prirodi.
Naziv "ekspresija CD20" antigena je utvrđen kako bi označavao značajni nivo ekspresije CD20 antigena u ćeliji, poželjno na ćelijskoj površini T- ili B-ćelije, poželjnije B-ćelije, koja potiče iz tumora, odnosno raka, poželjno ne-solidnog tumora. Pacijenti koji imaju "CD20 ekspresujući rak" mogu biti utvrđeni standardnim u struci poznatim, testovima. Npr., ekspresija CD20 antigena se meri korišćenjemg imunohistohemijske (IHC) detekcije, FACS-a ili putem detekcije na bazi PCR-a odgovarajuće mRNK.
Naziv "CD20 ekspresujući rak", kako je ovde korišćen, odnosi se na sve maligne bolesti, u kojima maligne ćelije pokazuju ekspresiju CD20 antigena. Takva CD20 ekspresujuća maligna bolest mogu biti, na primer, limfomi, limfocitne leukemije, rak pluća, ne-sitno ćelijski rak pluća (NSCL), rak pluća na nivou bronhioloalveolarnih ćelija, rak kosti, rak gušterače, rak kože, rak glave ili vrata, kutani ili intraokularni melanom, rak materice, rak jajnika, rak rektuma, rak analne regije, rak želuca, gastrični kancer, rak debelog creva, rak dojke, uterini kancer, karcinom falopijevih tuba, karcinom endometrijuma, karcinom cerviksa, karcinom vagine, karcinom vulve, Hodgkinova bolest, rak jednjaka, rak tankog creva, rak endokrinog sistema, rak štitne žlezde, rak paratiroidne žlezde, rak nadbubrežne žlezde, sarkom mekog tkiva, rak uretre, rak penisa, rak prostate, rak mokraćne bešike, rak bubrega ili uretera, karcinom renalnih ćelija, karcinom renalnog pelvisa, mezoteliom, hepatocelularni rak, rak žučnih kanala, neoplazme centralnog nervnog sistema (CNS), tumori kičmenog stuba, gliom moždanog debla, glioblastom multiforme, astrocitomi, švanomi, ependimomi, meduloblastomi, meningiomi, karcinomi skvamoznih ćelija, adenom hipofize, uključujući refraktorne verzije svake od prethodnih malignih bolesti, ili kombinacije jedne ili više prethodnih malignih bolesti.
Poželjno se CD20 ekspresujuća maligna bolest, kako je ovde korišćena, odnosi na limfome (poželjno B-ćelijske non-Hodgkinove limfome (NHL)) i limfocitne leukemije. Takvi limfomi i limfocitne leukemije uključuju, npr., a) folikularne limfome, b) male "non-cleaved" ćelijske limfome / Burkitov limfom (uključujući endemski Burkitov limfom, sporadični Burkitov limfom i non-Burkitov limfom) c) limfome marginalne zone (uključujući B-ćelijski limfom ekstranodularne marginalne zone (limfomi limfnog tkiva povezani sa mukozom, MALT), B-ćelijske limfome nodularne marginalne zone i splenalni limfom marginalne zone), d) "mantle cell" limfom (MCL), e) limfom velikih ćelija (uključujući B-ćelijski limfom velikih difuznih ćelija (DLCL), limfom difuznih mešanih ćelija, imunoblastni limfom, primarni medijastinumski B-ćelijski limfom, angiocentrični limfom-pulmonalni B-ćelijski limfom) f) leukemiju vlasastih ćelija, g) limfocitni limfom, VValdenstromovu makroglobulinemiju, h) akutnu limfocitnu leukemiju (ALL), hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL)/ limfom malih limfocita (SLL), B-ćelijsku prolimfocitnu leukemiju, i) neoplazme plazma ćelija, mijelom plazma ćelija, multipli mijelom, plazmocitom j) Hodgkinovu bolest.
Još poželjnije, CD20 ekspresujući rak su B-ćelijski non-Hodgkinovi limfomi (NHL). Posebno je CD20 ekspresujuća maligna bolest: "mantle cell" limfom (MCL), akutna limfocitna leukemija (ALL), hronična limfocitna leukemija (CLL), B-ćelijski limfom difuznih velikih ćelija, (DLCL), Burkitov limfom, leukemija vlasastih ćelija, folikularni limfom, multipli mijelom, limfom marginalne zone, post-transplantacioni limfoproliferativni poremećaj (PTLD), limfom udružen sa HlV-om, VValdenstromova makroglobulinemija ili primarni CNS limfom.
Naziv "postupak lečenja" ili njegov ekvivalent, kada se primenjuje, na primer, na malignu bolest, odnosi se na proceduru ili sled postupaka, osmišljenih za redukovanje ili eliminaciju broja malignih ćelija kod pacijenata, ili za ublažavanje simptoma raka. "Postupak lečenja" raka ili drugog proliterativnog poremećaja ne mora neophodno da znači da će ćelije raka ili drugog poremećaja biti, faktički, eliminisane, da će broj ćelija ili poremećaj biti, stvarno, smanjeni, ili da će simptomi raka ili drugog poremećaja biti, faktički, ublaženi. Često će postupak lečenja raka biti izvršen čak i kada je verovatnoća uspešnog ishoda mala, ali se smatra, da sa datom istorijom bolesti i procenjenim očekivanim preživljavanjem pacijenta, ipak potiče sveukupno povoljan tok.
U jednom ostvarenju, lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) vrši se u kombinaciji sa ciklofosfamidom i vinkristinom.
Takođe je izloženo lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC), koje se vrši u kombinaciji sa doksorubicinom.
Isto tako je prikazano lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) koje se vrši u kombinaciji sa ciklofosfamidom.
U drugom ostvarenju, lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) vrši se u kombinaciji sa ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
Izrazi "zajednička primena", "zajedničko primenjivanje" ili " u kombinaciji", kako su ovde korišćeni, imaju isto značenje koje se odnosi na primenu navedenog anti-CD20 antitela tipa II i navedenih hemoterapeutskih sredstava u vidu jedne pojedinačne formulacije ili u vidu dve zasebne formulacije. Zajednička primena može biti simultana ili naizmenična u bilo kom redosledu, pri čemu je poželjno vreme primene period tokom koga oba (ili svi) aktivna agensa istovremeno ispoljavaju svoje biološke aktivnosti. Navedeno anti-CD20 antitelo tipa II i navedena hemoterapeutska sredstva zajednički se primenjuju ili simultano ili naizmenično (npr., intravenski (i.v.) posredstvom kontinuirane infuzije (jedna za antitelo i, eventualno jedna za hemoterapeutska sredstva; ili se hemoterapeutska sredstva primenjuju oralnim putem). Kada se oba terapeutska sredstva zajednički primenjuju naizmeničnim načinom, doza se primenjuje ili istog dana u dve zasebne primene, ili se jedno sredstvo primenjuje 1. dana, a drugo se uporedo primenjuje od 2. do 7. dana, poželjno 2. do 4. dana. Tako, izraz "naizmenično" označava primenu u okviru 7 dana nakon doze prvog antitela, poželjno u okviru 4 dana nakon doze prvog antitela; a izraz "simultano" označava primenu u isto vreme. Izrazi "zajednička primena" u odnosu na doze održavanja anti-CD20 antitela tipa II i hemoterapeutskih sredstava znače da doze održavanja mogu biti zajednički primenjene istodobno, ukoliko je ciklus tretmana pogodan za oba leka, npr., svake nedelje. Ili se hemoterapeutska sredstva npr., primenjuju npr., svakog prvog do trećeg dana, a anti-CD20 antitelo tipa II se primenjuje svake nedelje. Ili se doze održavanja zajednički primenjuju na naizmeničan način, ili u okviru jednog ili u okviru nekoliko dana.
Očigledno je da se antitela primenju pacijentu u "terapeutski efektivnoj količini " (ili jednostavno "efektivnoj količini"), koja predstavlja količinu odgovarajućeg jedinjenja ili kombinacije, koja će izazvati biološki ili medicinski odgovor tkiva, sistema, životinjskog ili ljudskog, koja je tražena od strane istraživača, veterinara, doktora medicine ili drugog kliničara.
Količina zajedno primenjenog navedenog anti-CD20 antitela tipa II i navedenih hemoterapeutskih sredstava i vremenski rasporedi zajedničke primene zavisiće od tipa (vrsta, rod, starost, težina, itd.), stanja pacijenta koji se podvrgava tretmanu i ozbiljnosti bolesti ili stanja koji se leče. Navedeno anti-CD20 antitelo tipa II i navedena hemoterapeutska sredstva pogodno se zajednički primenjuju pacijentu u jednom tretmanu ili tokom serija tretmana. U zavisnosti od tipa i ozbiljnosti bolesti.doza od oko 1 ng /kg do 50 mg/kg (npr., 0.1-20 mg/kg) navedenog anti-CD20 antitela tipa II i 1 jig/kg do 50 mg/kg (npr., 0.1-20 mg/kg) navedenih hemoterapeutskih sredstava jeste početna kandidat dozaža za zajedničku primenu oba leka pacijentu. Ukoliko je primena intravenska, početno infuziono vreme navedenog anti-CD20 antitela tipa II ili navedenih hemoterapeutskih sredstava može biti duže od sledećih infuzionih vremena, na primer, približno 90 minuta za početnu infuziju, i približno 30 minuta za sledeće infuzije (ukoliko se početna infuzija dobro toleriše).
Poželjna dozaža navedenog anti-CD20 antitela tipa II biće u rasponu od približno 0.05 mg/kg do oko 30 mg/kg. Sledstveno tome, pacijentu mogu biti primenjene jedna ili više doza od oko 0.5 mg/kg, 2.0 mg/kg, 4.0 mg/kg, 10 mg/kg ili 30 mg/kg (ili bilo koja njihova kombinacija). Poželjna dozaža navedenih hemoterapeutskih sredstava biće u rasponu od 0.01 mg/kg do oko 30 mg/kg, npr., 0.1 mg/kg do 10.0 mg/kg za bortezomib. U zavisnosti od tipa (vrsta, pol, starost, težina, itd.) i stanja pacijenta i tipa anti-CD20 antitela i hemoterapeutskih sredstava, raspored doziranja i primene navedenog anti-CD20 antitela može se razlikovati od doziranja hemoterapeutskih sredstava. Npr., navedeno anti-CD20 antitelo može se primenjivati npr., svake jedne do tri nedelje, a navedena hemoterapeutska sredstva mogu biti primenjena svaki dan ili svakih 2 do 10 dana. Takođe se može primeniti početna viša doza primene, koju su sledile jedna ili više nižih doza.
U poželjnom ostvarenju, lek je od koristi za prevenciju ili smanjivanje metastaziranja ili dalje diseminacije bolesti kod pacijenta koji boluje od CD20 ekspresujućeg raka. Lek je koristan za produžavanje trajanja preživljavanja takvog pacijenta, čime se produžava napredovanje slobodnog preživljavanja takvog pacijenta, uz produžavanje trajanja odgovora, što dovodi do statistički izrazitog i klinički značajnog poboljšanja kod pacijenta koji se leči, kako se utvrđuje posredstvom trajanja preživljavanja, progresije slobodnog preživljavanja, brzine odgovora ili trajanja odgovora. U poželjnom ostvarenju, lek je od koristi za povećanje obima odgovora u grupi pacijenata.
Korišćenje je moguće u kombinovanom tretmanu CD20 ekspresujućeg raka sa anti-CD20 antitelom tipa II i hemoterapeutskim sredstvima. Takvi molekuli su u kombinaciji pogodno prisutni u količinama koje se delotvorne za nameravane potrebe. Sledstveno tome, u jednom ostvarenju, u lečenju sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, primenjuje se jedan dodatni kortikosteroid, poželjno prednizon.
U jednom ostvarenju, kombinovani tretman sa anti-CD20 antitelom tipa II i hemoterapeutskim sredstvima primenjuje se bez takvih dodatnih kortikosteroida.
Korišćenje prethodno opisanog kortikosteroida u hemoterapeutskim režimima uopšteno je dobro okarakterisano u oblastima terapije raka, a njihova primena ovde potpada pod istovetna razmatranja za praćenje tolerancije i efektivnosti i za kontrolu dozaža i puteva primene, uz neka podešavanja. Na primer, tekuće dozaže hemoterapeutskih sredstava i kortikosteroida mogu varirati u zavisnosti od odgovora kultivisanih ćelija pacijenta, koji se utvrđuje korišćenjem postupaka histokulture. Uopšteno, dozaža će biti smanjena u poređenju sa količinom koja se koristi u odsustvu drugih dodatnih sredstava.
Uobičajene dozaže efektivnih hemoterapeutskih sredstava i/ili kortikosteroida mogu biti u rasponima koji su preporučeni od strane proizvođača, a tamo gde je to indikovano prema in vitro odgovorima ili odgovorima na životinjskim modelima, mogu biti smanjene za jedan red veličine koncentracije ili količine. Sledstveno tome, tekuća dozaža će zavisiti od procene lekara, stanja pacijenta i efikasnosti terapeutskog postupka, na osnovu in vitro odgovora primarnih kultivisanih malignih ćelija ili uzorka histokultivisanog tkiva, ili odgovora koji se zapažaju na odgovarajućim životinjskim modelima.
U kontekstu ovog pronalaska, može se primeniti efektivna količina jonizujućeg zračenja i/ili se mogu koristiti radiofarmaceutska sredstva pored anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i hemoterapeutskog sredstva u kombinovanom tretmanu CD20 ekspresujućeg raka. Izvor zračenja može biti ili spoljašnji ili unutrašnji u odnosu na pacijenta koji se podvrgava lečenju. Kada je izvor spoljasnji u odnosu na pacijenta, terapija je poznata kao spoljašnja "beam" zračna terapija (EBRT). Kada je izvor zračenja unutrašnji u odnosu na pacijenta, tretman se naziva brahiterapija (BT). Radioaktivni atomi za korišćenje u kontekstu ovog pronalaska mogu biti odabrani iz grupe, koja uključuje, ali bez ograničavanja na njih, radijum, cezijum-137, iridijum-192, americijum-241, zlato-198, kobalt-57, bakar-67, tehnecijum-99, jod-123, jod-131 i indijum-111. Takođe je moguće obeležavanje antitela takvim radioaktivnim izotopima. Poželjno se kombinovano lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i hemoterapeutskim sredstvom koristi bez takvog jonizujućeg zračenja.
Zračna terapija je standardni tretman za kontrolisanje neresektabilnih ili inoperabilnih tumora i/ili metastaza tumora. Poboljšani rezultati se zapažaju kada se zračna terapija kombinuje sa hemoterapijom. Zračna terapija se bazira na principu da će zračenje u visokim dozama koje se oslobađa na ciljano područje dovesti do uništavanja reproduktivnih ćelija i u tumorskim i u normalnim tkivima. Režim doziranja zračenja se uopšteno definiše uz pomoć apsorbovane doze zračenja (Gy), vremena i frakcionisanja, a morao bi biti pažljivo definisan od strane onkologa. Količina zračenja koje pacijent prima zavisiće od raznih faktora razmatranja, ali su dva najvažnija - položaj tumora u odnosu na druge kritične strukture ili organe organizma, i stepen do koga se tumor proširio. Uobičajeni tok lečenja za pacijenta koji se podvrgava zračnoj terapiji biće raspored tretmana tokom perioda od 1 do 6 nedelja, sa ukupnom dozom između 10 i 80 Gy, koja se primenjuje pacijentu u jednoj dnevnoj frakciji od približno 1.8 do 2.0 Gy, 5 dana nedeljno. U poželjnom ostvarenju ovog pronalaska, postoji sinergija kada se tumori kod humanih pacijenata leče kombinovanim tretmanom ovog pronalaska i zračenjem. Drugim rečima, inhibicija tumorskog rasta posredstvom sredstava koje uključuje kombinacija ovog pronalaska povećava se kada se udruži sa zračenjem, opciono sa dodatnim hemoterapeutskim ili antikancerskim sredstvima. Parametri adjuvansnih zračnih terapija su, na primer, sadržani u VVO 99/60023.
Anti-CD20 antitela tipa II se primenjuju pacijentu u skladu sa poznatim postupcima, posredstvom intravenske primene u vidu bolusa ili posredstvom kontinuirane infuzije tokom određenog vremenskog trajanja, putem intramuskularnih, intraperitonealnih, intracerobrospinalnih, subkutanih, intra-artikularnih, intrasinovijalnih ili intratekalnih puteva. Poželjna je intravenska ili subkutana primena antitela.
Hemoterapeutska sredstva se primenjuju pacijentu u skladu sa poznatim postupcima, npr., posredstvom intravenske primene u vidu bolusa ili posredstvom kontinuirane infuzije tokom određenog vremenskog trajanja, putem intramuskularnih, intraperitonealnih, intracerobrospinalnih, subkutanih, intra-artikularnih, intrasinovijalnih, intratekalnih ili peroralnih puteva. Poželjna je intravenska, subkutana ili oralna primena hemoterapeutskih sredstava.
Ovo izlaganje dalje uključuje kit koji sadrži anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i jedno ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, za kombinovano lečenje pacijenta koji boluju od CD20 ekspresujućeg raka. U poželjnom ostvarenju, kontejneri u kojima se nalazi kit mogu, dalje, sadržavati, farmaceutski prihvatljivi nosač. Kit može, pored toga, da sadrži sterilni razblaživač, koji se poželjno drži u zasebnom dodatnom kontejneru. Kit može dalje da uključuje umetak u pakovanju koji sadrži odštampana uputstva koja se odnose na korišćenje kombinovanog tretmana kao postupka za tretman CD20 ekspresujuće maligne bolesti, poželjno B-ćelijskog non-Hodgkinovog limfoma (NHL).
Izraz "umetak u pakovanju" odnosi se na uputstva koja su uobičajeno uključena u komercijalna pakovanja terapeutskih proizvoda, koji mogu da sadrže podatke u vezi sa indikacijama, korišćenjem, dozažom, primenom, kontraindikacijama i/ili upozorenjima koji se odnose na takve terapeutske proizvode.
U poželjnom ostvarenju, kontejner kao proizvodni artikal može dalje da sadrži farmaceutski prihvatljiv nosač. Proizvodni artikal može, pored toga, da uključi sterilni razblaživač, koji se poželjno drži u zasebnom dodatnom kontejneru.
Kao što je ovde korišćen, "farmaceutski prihvatljivi nosač" je utvrđen kako bi obuhvatio bilo koji i svaki materijal koji je kompatibilan sa farmaceutskom primenom, koji uključuje rastvarače, disperzivne medijume, sredstva za oblaganje, antibakterijska i protugljivična sredstva, izotonična sredstva i sredstva za odlaganje apsorpcije, i druge materijale i jedinjenja koji su kompatibilni sa farmaceutskom primenom. Sve dotle dok bilo koji uobičajeni medijumi ili sredstva nisu inkompatibilni sa aktivnim jedinjenjem, razmatreno je njihovo korišćenje u smešama pronalaska. U smeše mogu, isto tako, biti uključena suplementarna aktivna jedinjenja.
Farmaceutske smeše:
Farmaceutske smeše mogu biti dobijene stavljanjem u postupak izrade anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i/ili hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, u skladu sa ovim pronalaskom, sa farmaceutski prihvatljivim, neorganskim ili organskim nosačima. Laktoza, kukuruzni škrob ili njegovi derivati, talk, stearinske kiseline ili njihove soli i slična sredstva, mogu biti korišćeni, primera radi, kao takvi nosači za tablete, obložene tablete, dražeje i tvrde želatinske kapsule. Pogodni nosači za mekane želatinske kapsule su, na primer, biljna ulja, voskovi, masti, polu-čvrsti i tečni polioli i slična sredstva. U zavisnosti od prirode aktivne supstance, nije, međutim, uvek neophodno korišćenje nosača u slučaju mekanih želatinskih kapsula. Pogodni nosači za proizvodnju rastvora i sirupa su, na primer, voda, polioli, glicerol, biljno ulje i slično. Pogodni nosači za supozitorije su, na primer, prirodna ili očvrsla ulja, voskovi, masti, polu-tečni ili tečni polioli i slična sredstva.
Farmaceutske smeše mogu, pored toga, da sadrže konzervanse, sredstva za rastapanje, stabilizatore, vlažeća sredstva, emulgatore, zaslađivače, sredstva za bojanje, sredstva za ukus, soli za izmenu osmotskog pritiska, pufere, sredstva za maskiranje ili antioksidanse. One, takođe, mogu da sadrže i neke druge terapeutski vredne supstance.
Jedno ostvarenje pronalaska je farmaceutska smeša koja sadrži i anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i jedno ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, posebno za korišćenje u slučajevima CD20 ekspresujućeg raka.
Navedena farmaceutska smeša može, dalje, sadržavati jedan ili više farmaceutski prihvatljivih nosača.
Ovaj pronalazak, dalje, obezbeđuje farmaceutsku smešu, posebno za korišćenje u slučajevima raka, koja sadrži (i) efektivnu prvu količinu anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i (ii) efektivnu drugu količinu jednog ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin. Takva smeša opciono sadrži farmaceutski prihvatljive nosače i / ili ekscipijense.
Farmaceutske smeše anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC), koja se koriste sama, u skladu sa tekućim pronalaskom, pripremaju se za skladištenje mešanjem antitela koje poseduje željeni stepen čistoće sa opcionim farmaceutski prihvatljivim nosačima, ekscipijensima ili stabilizatorima (Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980)), u formi liofilizovanih formulacija ili vodenih rastvora. Prihvatljivi nosači, ekscipijensi ili stabilizatori su ne-toksični u odnosu na primaoce u korišćenim dozažama i koncentracijama, a uključuju pufere, kao što su fosfat, citrat i druge organske kiseline; antioksidanse, koji uključuju askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što su oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabeni, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol i m-krezol); polipeptide niske molekulske težine (manji od oko 10 ostataka); proteine, kao što su serumski albumin, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što su glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatizirajuća sredstva, kao što je EDTA; šećere, kao što su saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; jone suprotnog naelektrisanja za obrazovanje soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr., komplekse Zn i proteina); i/ili ne-jonske surfaktante, kao stoje TVVEEN™, PLURONICS™ ili polietilen glikol (PEG).
Farmaceutske smeše hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, zavise od njihovih farmaceutskih karakteristika; npr., za mala hemijska jedinjenja, kao što je npr., bortezomib, jedna formulacija bi mogla biti, npr., sledeća:
a) Formulacija tablete ( vlažna granulacija) :
Postupak proizvodnje:
1. Mešajte stavke 1, 2, 3 i 4 i granulirajte ih sa prečišćenom vodom.
2. Granule sušite na 50°C.
3. Granule propustite kroz pogodnu opremu za mlevenje.
4. Dodajte stavku 5 i mešajte tokom tri minuta; izvršite kompresiju na pogodnoj presi. b) Formulacija kapsule:
Postupak proizvodnje:
1. Mešajte stavke 1, 2, 3 i 4 u pogodnom mikseru tokom 30 minuta.
2. Dodajte stavke 4 i 5 i mešajte tokom 3 minuta.
3. Punite ih u pogodnu kapsulu.
U jednom daljem ostvarenju pronalaska farmaceutske smeše u skladu sa pronalaskom su poželjno dve zasebne formulacije za navedeno anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i za hemoterapeutska sredstva, odabrana iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin. Aktivni sastojci mogu, takođe, biti, sadržani u mikrokapsulama izrađenim, na primer, uz pomoć tehnika koacervacije ili posredstvom polimerizacije između različitih vrsta, na primer, hidroksimetilcelulozne ili želatinske mikrokapsule, odnosno poli- (metilmetacilat) mikrokapsule, u koloidnim sistemima oslobađanja leka (na primer, liposomi, albuminske mikrokuglice, mikroemulzije, nano-čestice i nanokapsule) ili u makroemulzijama. Takve tehnike su prikazane u Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980).
Mogu se pripremiti preparati produženog oslobađanja. Pogodni primeri preparata produženog oslobađanja uključuju semipermeabilne matrikse od čvrstih hidrofobnih polimera, koji sadrže antitelo, pri čemu su matriksi u formi oblikovanih predmeta, npr., filmova ili mikrokapsula. Primeri matriksa produženog oslobađanja uključuju poliestre, hidrogelove (na primer, poli(2-hidroksietil-metakrilat), ili poli(vinilalkohol)), polilaktide (US 3,773,919), kopolimere L-glutaminske kiseline i gama-etil-L-glutamata, ne-razgradljivi etilen-vinil acetat, razgradljive kopolimere mlečna kiselina-glikolna kiselina, kao što je LUPRON DEPOT™ (injekcione mikrokuglice, sastavljene od kopolimera mlečna kiselina-glikolna kiselina i leuprolid acetata), i poli-D-(-)-3-hidroksibuternu kiselinu.
Formulacije koje bi se koristile u in vivo primeni moraju biti sterilne. Sterilnost se jednostavno postiže filtracijom preko sterilnih filtracionih membrana.
Ovaj opis dalje izlaže postupak za lečenje raka, koji obuhvata primenu pacijentu kome je takav tretman potreban (i) efektivne prve količine anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i (ii) efektivne druge količine jednog ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin.
Tekući opis dalje prikazuje postupak za lečenje raka, koji obuhvata primenu pacijentu kome je takav tretman potreban (i) efektivne prve količine anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i (ii) efektivne druge količine jednog ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin.
Kao što je ovde korišćen, naziv "pacijent" poželjno se odnosi na Čoveka kome je potreban tretman sa anti-CD20 antitelom tipa II (npr., pacijent koji boluje od CD20 ekspresujućeg raka) za bilo kakvu svrhu, a još poželjnije na čoveka kome je takav tretman potreban za lečenje raka, ili pre-kanceroznog stanja ili lezije. Međutim, naziv "pacijent" može, isto tako, da se odnosi na životinje, a ne ljude, poželjno, između ostalih, na sisare, kao što su psi, mačke, konji, krave, svinje, ovce i, na primate koji nisu ljudi.
Pronalazak, dalje, uključuje anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za lečenje CD20 ekspresujućeg raka u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, karakterisano time što
navedeno anti-CD20 antitelo tipa II je glikoinženjeringu podvrgnuto, humanizovano B-Ly1 antitelo, pri čemu humanizovano B-Ly1 antitelo ima varijabilni region teškog lanca (VH) od SEQ ID No.7 i varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20, i lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II vrši se u kombinaciji
a) sa ciklofosfamidom i vinkristinom, ili
b) ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
Opis dalje izlaže anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću
zavisnom od antitela (ADCC) za lečenje pacijenta koji boluje od CD20 ekspresujućeg raka u
kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin.
Pronalazak, dalje, obuhvata anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i jedno ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, za korišćenje u lečenju CD20 ekspresujućeg raka. Opis, pored toga, pruža prikaz anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) i jednog ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe, koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin, za korišćenje u lečenju pacijenta koji boluje od CD20 ekspresujućeg raka.
Poželjno je navedeno anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu. Poželjno je CD20 ekspresujući rak B-ćelijski non-Hodgkinov limfom (NHL).
Sledeći primeri, spisak sekvenci i slike obezbeđeni su kao ispomoć u razumevanju ovog pronalaska, čiji je istinski cilj naveden u priključenim patentnim zahtevima.
Opis spiska sekvenci:
SEQ ID NO: 1aminokiselinska sekvenca varijabilnog regiona teškog lanca (VH) mišjeg monoklonskog anti-CD20 antitela B-Ly1.
SEQ ID NO:2 aminokiselinska sekvenca varijabilnog regiona lakog lanca (VL) mišjeg monoklonskog anti-CD20 antitela B-Ly1.
SEQ ID NO:3-19aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona teškog lanca(VH) humanizovanih B-Ly1 antitela (B-HH2 do B-HH9, B-HL8 i B-HL10 do B-HL17)
SEQ ID NO: 20aminokiselinske sekvence varijabilnog regiona lakog lanca (VL) humanizovanog B-Ly1 antitela B-KV1
Opis slika:
Slika 1a) Sinergistička antitumorska aktivnost kombinovanog tretmana anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnoću zavisnom od antitela (ADCC) (B-HH6-B-KV1 GE) sa ciklofosfamidom i vinkristinom
i
b) poređenje s kombinovanim tretmanom anti-CD20 antitelom tipa I (rituksimab) sa ciklofosfamidom i vinkristinom VVSU-DLCL2 humanog B-ćelijskog non-Hodgkin-limfoma (NHL).
Medijane vrednosti tumorske zapremine [mm<3>] +/- IQR ucrtane su na y-osu; broj dana nakon injiciranja tumorskih ćelija ucrtan je na x-osu. Legenda: A) vehikuium( kružići),B) ciklopfosfoamid (25 mg/kg) i vinkristin (0.25 mg/kg) jednom nedeljno(krstićij,C) rituksimab (30 mg/kg) jednom nedeljno( trouglovi),D) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) jednom nedeljno( kvadratići),E) rituksimab (30 mg/kg) sa ciklofosfoamidom (25 mg/kg) i vinkristinom (0.25 mg/kg), jednom nedeljno( rombovi)i F) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) sa ciklofosfoamidom (25 mg/kg) i
vinkristinom (0.25 mg/kg), jednom nedeljno( znaci plus).
Slika 2Srednji intenzitet fluorescencije (MFI, levo y-osa) anti-CD20 antitela tipa I (Cy5-rituksimab = beli štapić) i anti-CD20 antitela tipa II (Cy5 - humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu B-HH6-B-KV1 GE = crni štapić) na Raji ćelijama (ATCC-No. CCL-86); Odnos kapaciteta vezivanja za CD20 anti-CD20 antitela tipa I (rituksimab) i anti-CD20 antitela tipa II (B-HH6-B-KV1 GE) u poređenju sa
rituksimabom (na skali desno y-osa).
Slika 3a) Sinergistička antitumorska aktivnost kombinovanog tretmana anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom citoroksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) (B-HH6-B-KV1 GE) sa doksorubicinom i
b) poređenje sa kombinovanim tretmanom anti-CD20 antitelom tipa I (rituksimab) sa doksorubucinom na RL humanom folikularnom non Hodgkin limfomu (NHL). Medijane
vrednosti tumorske zapremine [mm<3>] +/- IQR ucrtane su na y-osu; broj dana nakon injiciranja tumorskih ćelija ucrtan je na x-osu. Legenda: A) vehikuium( plus znaci),B) doksorubicin (3 mg/kg) jednom nedeljno(krstići),C) rituksimab (30 mg/kg) jednom nedeljno( trouglovi),D) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) jednom nedeljno( kvadratići),E) rituksimab (30 mg/kg) sa doksorubicinom (3 mg/kg), jednom nedeljno( rombovi)i F) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) sa
doksorubicinom (3 mg/kg), jednom nedeljno( kružići).
Slika 4a) Sinergistička antitumorska aktivnost kombinovanog tretmana anti-CD20 antitelom tipa II sa povećanom ćelijskom toksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) (B-HH6-B-KV1 GE) sa ciklofosfamidom i
b) poređenje sa kombinovanim tretmanom anti-CD20 antitelom tipa I (rituksimab) sa ciklofosfamidom na RL humanom folikularnom non Hodgkin limfomu (NHL). Medijane vrednosti tumorske zapremine [mm<3>] +/- IQR ucrtane su na y-osu; broj dana nakon injiciranja tumorskih ćelija ucrtan je na x-osu. Legenda: A) vehikuium( kružići),B) ciklofosfoamid (50 mg/kg) jednom nedeljno(krstići),C) rituksimab (30 mg/kg) jednom nedeljno( trouglovi),D) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) jednom nedeljno( kvadratići),E) rituksimab (30 mg/kg) sa ciklofosfoamidom (50 mg/kg), jednom nedeljno( rombovi)i F) humanizovano B-ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu (B-HH6-B-KV1 GE) (30 mg/kg) sa ciklofosfoamidom (50 mg/kg), jednom nedeljno( znaci plus).
Eksperimentalne procedure
Primer 1
Antitumorska aktivnost kombinovanog tretmana anti-CD20 antitelom tipa II sa
povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) (B-HH6-B-KV1 GE)
sa ciklofosfamidom i vinkristinom.
Testagensi:
Anti-CD20 antitelo tipa II B-HH6-B-KV1 GE (= humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu B-HH6-B-KV1, vidi VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875) obezbeđeno je kao matični rastvor (c=9.4 mg/ml) posredstvom GIvcArt, Schlieren, Švajcarska. Pufer za antitelo sadržavao je histiđin, trehaiozu i polisorbat 20. Pre injiciranja rastvor antitela iz matičnog rastvora pogodno je razblažen u PBS.
Rituksimab je obezbeđen od strane Hoffmann La Roche, Bazel.
Ciklofosfamid i vinkristin su nabavljeni u vidu kliničke formulacije posredstvom Baxter Oncology GmbH, Halle, Nemačka, odnosno medac, Gesellschaft fur klinische Spezialpraparate mbH, Hamburg, Nemačka. Razblaženje je na odgovarajući način izvršeno iz rekonstituisanog matičnog rastvora.
Ćelijske linije i uslovi kultivacije:
Ćelije VVSU-DLCL2 humanog non-Hodgkin-limfoma (NHL) obezbeđene su Ijubaznošću Hoffmann-La Roche, Inc., Nutley, NJ, SAD. Tumorski ćelijski niz je rutinski kultivisan u RPMI medijumu (PAA, Laboratories, Austrija), koji je dopunjen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (PAA Laboratories, Austrija) i 2 mM L-glutamina, na 37°C u atmosferi zasićenoj vodom sa 5% C02. Za transplantaciju su korišćene 4 pasaže. Ćelije su injicirane zajedno sa Matrigel-om.
Životinje:
Ženke SCID bež miševa starosti 7-8 nedelja pri prijemu (nabavljene posredstvom Charles River, Sulzfeld, Nemačka) držane su pod specifičnim uslovima bez prisustva patogena sa dnevnim ciklusima od 12 h svetla /12 h mraka, u skladu sa odobrenim vodičima (GV-Solas; Felasa; TierschG). Eksprimentalni studijski protokol je prikazan i odobren od strane lokalne uprave. Nakon prijema, životinje su držane u karantinskom delu smeštaja za životinje tokom nedelju dana, zbog navikavanja na novo okruženje i zbog posmatranja. Vršeno je kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja životinja na regularnoj bazi. Životinje su imale slobodan prisup dijetalnoj hrani (Provimi Kliba 3337) i vodi (zakiseljena do pH 2.5-3).
Praćenje:
Životinjama je svakodnevno vršena provera prisustva kliničkih simptoma i detekcija štetnih efekata. Za praćenja tokom eksperimenta, dva puta nedeljno su beležene telesne težine životinja, a zapremina tumora je merena šestarom nakon klasifikovanja po stadijumima.
Tretman životinja:
Tretman životinja je započeo na način randomizovane studije, 9 dana nakon transplantacije ćelija. Humanizovano anti-CD20 antitelo tipa II, podvrgnuto glikoinženjeringu, B-HH6-B-KV1 GE ili rituksimab primenjeni su kao pojedinačna sredstva i.v. q7d, 9., 15., 23., 30., 37., 44., 51. i 58. dana studije u naznačenoj dozi od 30 mg/kg. Istim danima je primenjivan odgovarajući vehikuium. Ciklofosfamid i vinkristin su davani i.v. jednom nedeljno, 9., 15., 23., 30., 37., 44., 51. i 58. dana u dozi od 25 mg/kg, odnosno 0.25 mg/kg. U grupama na kombinovanoj terapiji, oba antitela su primenjivana 24 sata nakon hemoterapeutskih sredstava 10., 16., 24., 31., 38., 45., 52. i 59. dana.
Studija inhibicije tumorskog rasta in vivo:
35 dana nakon ćelijske transplantacije, nalazi se značajna inhibicija tumorskog rasta od 73%, 85%, 66%, 94% ili 90% kod životinja na kojima je primenjena terapija rituksimabom, anti-CD20 antitelom B-HH6-B-KV1 GE, hemoterapija, kombinacija hemoterapije i anti-CD20 antitela, odnosno kombinacija hemoterapije i rituksimaba, u poređenju sa kontrolnom grupom. Na kraju eksperimenta, zapažena je značajno bolja inhibicija tumorskog rasta u grupi koja je primala kombinovani tretman hemoterapija/anti-CD20 antitelo B-HH6-B-KV1 GE, u poređenju sa grupom na kombinovanom tretmanu hemoterapija/rituksimab.
Efekat različitih tretmana sve do kraja studije 64. dana nakon transplantacije ćelije demonstriran je preko vrednosti odlaganja rasta tumora (T-C, pri čemu je T medijana vremena u danima, koje je potrebno da tumori tretman grupa postignu prethodno-utvrđenu veličinu od 1500 mm<3>, a C je medijana vremena u danima potrebnog da tumori kontrolne grupe postignu istu veličinu). Rezultati su prikazani u sledećoj tabeli:
Primer 2
Određivanje odnosa kapaciteta vezivanja anti-CD20 antitela tipa II za CD20 na Raji
ćelijama (ATCC-No. CCL-86) u poređenju sa rituksimabom
Raji ćelije (ATCC-No. CCL-86) su održavane u kulturi u RPMI-1640 medijumu (PanBiotech GmbH, Cat.-No. PO4-18500), koji sadrži 10% FCS (Gibco, Cat.-No. 10500-064). Anti-CD20 antitelo tipa II B-HH6-B-KV1 GE (humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu) i rituksimab su obeleženi korišćenjem Cy5 mono NHS estra (Amersham GE Healthcare, Catalogue No. PA15101), prema uputstvima proizvođača. Rituksimab konjugovan sa Cy5 imao je obim obeležavanja od 2.0 molekula Cy5 po antitelu. B-HH6-B-KV1 antitelo konjugovano sa Cy5 imalo je obim obeležavanja od 2.2 molekula Cy5 po antitelu. Da bi se utvrdili i uporedili kapaciteti i načini vezivanja za oba antitela, izrađene su krive vezivanja (preko titracije rituksimaba konjugovanog sa Cy5 i B-HH6-B-KV1 GE konjugovanog sa Cy5), posredstvom direktne imunofluorescencije, koristeći Raji ćelijski niz Burkittovog limfoma (ATCC-No. CCL-86). Srednji intenziteti fluorescencije (MFI) su analizirani kao EC50 (50% maksimalnog intenziteta) za rituksimab konjugovan sa Cy5, odnosno B-HH6-B-KV1 GE antitelo konjugovano sa Cy5. 5<*>10<5>ćelija po uzorku obojeno je tokom 30 minuta na 4°C. Nakon toga, ćelije su isprane u medijumu za kultivaciju. Korišćeno je bojenje propidijum jodidom (PJ) da bi se isključile mrtve ćelije. Merenja su vršena korišćenjem FACSArray (Becton Dickinson), propidijum jodid (PJ) je izmeren sa Far Red A, a Cy5 sa Red-A. Slika 2 prikazuje srednji intenzitet fluorescencije (MFI) za vezivanje pri EC50 (50% maksimalnog intenziteta) za Cy5-obeleženo B-HH6-B-KV1 GE antitelo (crni štapić) i Cy5-obeleženi rituksimab (beli štapić).
Nakon toga je odnos kapaciteta vezivanja za CD20 na Raji ćelijama (ATCC-No.
CCL-86) izračunat prema sledećoj formuli:
Sledstveno tome, B-HH6-B-KV1 GE kao uobičajeno anti-CD20 antitelo tipa II pokazuje smanjenje kapaciteta vezivanja u poređenju sa rituksimabom.
Primer 3
Antitumorska aktivnost kombinovanog tretmana anti-CD20 antitelom tipa II sa
povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) (B-HH6-B-KV1 GE)
sadoksirubicinom.
Test agensi:
Anti-CD20 antitelo tipa II B-HH6-B-KV1 GE (= humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu B-HH6-B-KV1, vidi VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875) obezbeđeno je kao matični rastvor (c=9.4 mg/ml) posredstvom GIvcArt, Schlieren, Švajcarska. Puferza antitelo sadržavao je histidin, trehaiozu i polisorbat 20. Pre injiciranja rastvor antitela iz matičnog rastvora na odgovarajući načinje razblažen u PBS.
Rituksimab je obezbeđen posredstvom Hoffmann La Roche, Bazel.
Doksorubicin je nabavljen kao klinička formulacija od Hexal, Holzkirchen, Nemačka. Iz rekonstituisanog matičnog rastvora je izvršeno razblaženje.
Ćelijske linije i uslovi kultivacije:
Ćelije RL humanog non-Hodgkin-limfoma (NHL) obezbeđene su Ijubaznošću Dr. Charles Dumontet, INSERM 590, Lyon, Francuska. Tumorski ćelijski niz je rutinski kultivisan u RPMI medijumu (PAA, Laboratories, Austrija), koji je dopunjen sa 10% fetalnog goveđeg seruma (PAA Laboratories, Austrija) i 2 mM L-glutamina, na 37°C u atmosferi zasićenoj vodom sa 5% C02. Za transplantaciju su korišćene 2 pasaže.
Životinje:
Ženke SCID bež miševa starosti 7-8 nedelja pri prijemu (nabavljene posredstvom Charles River, Sulzfeld, Nemačka) držane su pod specifičnim uslovima bez prisustva patogena sa dnevnim ciklusima od 12 h svetla /12 h mraka, u skladu sa odobrenim vodičima (GV-Solas; Felasa; TierschG). Eksprimentalni studijski protokol je prikazan i odobren od strane lokalne uprave. Nakon prijema, životinje su držane u karantinskom delu smeštaja za životinje tokom nedelju dana, zbog navikavanja na novo okruženje i zbog posmatranja. Vršeno je kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja životinja na regularnoj bazi. Životinje su imale slobodan prisup dijetalnoj hrani (Provimi Kliba 3337) i vodi (zakiseljena do pH 2.5-3).
Praćenje:
Životinjama je svakodnevno vršena provera prisustva kliničkih simptoma i detekcija štetnih efekata. Za praćenja tokom eksperimenta, dva puta nedeljno su beležene telesne težine životinja, a zapremina tumora je merena šestarom nakon klasifikovanja po stadijumima.
Tretman životinja:
Tretman životinja je započeo na način randomizovane studije, 14 dana nakon transplantacije ćelija. Humanizovano anti-CD20 antitelo tipa II, podvrgnuto glikoinženjeringu B-HH6-B-KV1 GE ili rituksimab primenjeni su kao pojedinačna sredstva i.v. q7d 14., 21., 28., 36. i 42. dana u naznačenoj dozaži od 30 mg/kg ili 60 mg/kg. Odgovarajući vehikuium je primenjivan istim danima kao i doksorubicin, koji se daje i.v. jednom nedeljno u dozi od 3 mg/kg. U grupama sa kombinovanom terapijom, doksorubicin je primenjivan i.v. jednom nedeljno, 15., 22., 29., 37. i 43. dana u dozi od 3 mg/kg, a rituksimab je primenjivan i.v. jednom nedeljno istim danima u dozi od 30 mg/kg u grupi sa kombinovanom terapijom.
Primer 4
Antitumorska aktivnost kombinovanogtretmanaanti-CD20antitelomtipaII (B-HH6-B-KV1 GE)iciklofosfamidom na RL ćelijskom nizu.
Test agensi:
Anti-CD20 antitelo tipa II B-HH6-B-KV1 GE (= humanizovano B-Ly1 antitelo podvrgnuto glikoinženjeringu B-HH6-B-KV1, vidi VVO 2005/044859 i VVO 2007/031875) obezbeđeno je kao matični rastvor (c=9.4 mg/ml) posredstvom GIvcArt, Schlieren, Švajcarska. Puferza antitelo sadržavao je histidin, trehalozu i polisorbat 20. Pre injiciranja rastvor antitela iz matičnog rastvora na odgovarajući način je razblažen u PBS.
Anti-CD20 antitelo tipa I rituksimab je obezbeđeno kao matični rastvor (c=10 mg/ml) od Hoffmann La Roche, Bazel, Švajcarska. Pufer je sadržavao polisorbat 80, natrijum hlorid i natrijum citrat.
Ciklofosfamid je nabavljen u vidu kliničke formulacije posredstvom Baxter Oncology GmbH, Halle, Nemačka, odnosno, medac, Gesellschaft fur klinische Spezialpraparate mbH, Hamburg, Nemačka. Iz rekonstituisanog matičnog rastvora je izvršeno razblaženje.
Ćelijske linijeiuslovi kultivacije:
Ćelijski niz RL humanog folikularnog non-Hodgkin-limfoma je rutinski kultivisan u RPMI medijumu 1640, koji je dopunjen sa 10% fetalnog goveđeg seruma i antibioticima. RL ćelije su rasle u suspenziji i obrazovale su grozdove. Ćelije u eksponencijalnoj fazi rasta supkutano su injicirane SCID miševima.
Životinje:
Korišćene životinje su bile 6-nedelja stare Ženke SCID miševa, nabavljene od Charles River (L'Arbresle, Francuska) sa IPSOS statusom. Životinje su stavljene u smeštaj najmanje nedelju dana pre injiciranja RL ćelija. U kavezima je smešteno 5 životinja.
Praćenje:
Životinjama je svakodnevno vršena provera prisustva kliničkih simptoma i detekcija štetnih efekata. Za praćenja tokom eksperimenta, dva puta nedeljno su beležene telesne težine životinja, a zapremina tumora je merena šestarom nakon klasifikovanja po stadijumima. Studijski kriterijumi za isključivanje životinja opisani su i odobreni od strane lokalnog Komiteta za eksperimentalne životinje.
Tretman životinja:
Tretman je započeo 31. dana nakon transplantacije ćelija na način randomizovane studije. Humanizovano anti-CD20 antitelo tipa II B-HH6-B-KV1 GE, vehikuium ili rituksimab su davani životinjama i.v. jednom nedeljno u dozaži od 30 mg/kg, (31., 38., 45. i 52. dana). Ciklofosfamid je injiciran istim danima u dozi od 50 mg/kg. Razblaženja antitela su sveže pripremljena iz matičnog rastvora pre korišćenja.
Studija inhibicije tumorskog rasta in vivo:
66. dana nakon transplantacije ćelija, nalazi se značajna inhibicija tumorskog rasta od 54%, 85% ili 91% kod životinja koje su primale kombinacije rituksimaba i ciklofosfamida, anti-CD20 antitela B-HH6-B-KV1 GE i rituksimaba ili anti-CD20 antitela B-HH6-B-KV1 GE i ciklofosfamida. Sledstveno tome, kombinovani tretman anti-CD20 antitelom B-HH6-B-KV1 GE i ciklofosfamidom pružao je najbolju antitumorsku aktivnost u poređenju sa tretmanom sa samim ciklofosfamidom.

Claims (6)

1. Korišćenje anti-CD20 antitela tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za proizvodnju leka za lečenje CD20 ekspresujućeg raka u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin,naznačeno time štonavedeno anti-CD20 antitelo tipa II je humanizovano B-Ly1 antitelo, podvrgnuto glikoinženjeringu, pri čemu humanizovano B-Ly1 antitelo poseduje varijabilni region teškog lanca (VH) od SEQ ID No.7 i varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20, i lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II se vrši u kombinaciji a) sa ciklofosfamidom i vinkristinom, ili b) ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
2. Korišćenje prema zahtevu 1,naznačeno time štoje CD20 ekspresujući rak B-ćelijski non-Hodgkinov limfom (NHL).
3. Korišćenje prema bilo kom od zahteva 1 do 2,naznačeno time štose primenjuje jedan dodatni kortikosteroid.
4. Anti-CD20 antitelo tipa II sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (ADCC) za korišćenje u lečenju pacijenta koji boluje od CD20 ekspresujućeg raka u kombinaciji sa jednim ili više hemoterapeutskih sredstava, odabranih iz grupe koju sačinjavaju: ciklofosfamid, vinkristin i doksorubicin,naznačeno time štonavedeno anti-CD20 antitelo tipa II je humanizovano B-Ly1 antitelo, podvrgnuto glikoinženjeringu, pri čemu humanizovano B-Ly1 antitelo poseduje varijabilni region teškog lanca (VH) od SEQ ID No.7 i varijabilni region lakog lanca (VL) od SEQ ID No. 20, i lečenje sa anti-CD20 antitelom tipa II se vrši u kombinaciji a) sa ciklofosfamidom i vinkristinom, ili b) ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom.
5. Anti-CD20 antitelo tipa II prema zahtevu 4, naznačeno timeštoje CD20 ekspresujući rak B-ćelijski non-Hodgkinov limfom (NHL).
6. Anti-CD20 antitelo tipa II prema bilo kom od zahteva 4 do 5,naznačeno time štose primenjuje jedan dodatni kortikosteroid.
RS20160864A 2008-03-25 2009-03-23 Korišćenje anti-cd20 antitela tipa ii sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (adcc) u kombinaciji sa ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom za lečenje non-hodgkinovih limfoma RS55258B1 (sr)

Applications Claiming Priority (4)

Application Number Priority Date Filing Date Title
EP08005554 2008-03-25
EP08007172 2008-04-11
EP09723808.3A EP2268310B1 (en) 2008-03-25 2009-03-23 Use of a type ii anti-cd20 antibody with increased antibody dependent cellular cytotoxicity (adcc) in combination with cyclophosphamide, vincristine and doxorubicine for treating non-hodgkin' s lymphomas
PCT/EP2009/002111 WO2009118142A1 (en) 2008-03-25 2009-03-23 Use of a type ii anti-cd20 antibody with increased antibody dependent cellular cytotoxicity (adcc) in combination with cyclophosphamide, vincristine and doxorubicine for treating non-hodgkin' s lymphomas

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS55258B1 true RS55258B1 (sr) 2017-02-28

Family

ID=40872445

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RS20160864A RS55258B1 (sr) 2008-03-25 2009-03-23 Korišćenje anti-cd20 antitela tipa ii sa povećanom ćelijskom citotoksičnošću zavisnom od antitela (adcc) u kombinaciji sa ciklofosfamidom, vinkristinom i doksorubicinom za lečenje non-hodgkinovih limfoma

Country Status (31)

Country Link
US (6) US20090246197A1 (sr)
EP (1) EP2268310B1 (sr)
JP (3) JP5547709B2 (sr)
KR (1) KR101280716B1 (sr)
CN (2) CN107198772A (sr)
AR (1) AR072947A1 (sr)
AU (1) AU2009228616B2 (sr)
BR (1) BRPI0909227B8 (sr)
CA (1) CA2716884C (sr)
CL (1) CL2009000713A1 (sr)
CR (1) CR11687A (sr)
CY (1) CY1117984T1 (sr)
DK (1) DK2268310T3 (sr)
ES (1) ES2592312T3 (sr)
HR (1) HRP20161301T1 (sr)
HU (1) HUE028828T2 (sr)
IL (1) IL208018A (sr)
LT (1) LT2268310T (sr)
MA (1) MA32140B1 (sr)
MX (1) MX2010009647A (sr)
MY (1) MY163544A (sr)
NZ (1) NZ587284A (sr)
PE (1) PE20091821A1 (sr)
PL (1) PL2268310T3 (sr)
PT (1) PT2268310T (sr)
RS (1) RS55258B1 (sr)
RU (1) RU2589704C2 (sr)
SI (1) SI2268310T1 (sr)
TW (1) TWI500624B (sr)
WO (1) WO2009118142A1 (sr)
ZA (1) ZA201006190B (sr)

Families Citing this family (33)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
JP2961563B2 (ja) 1991-01-29 1999-10-12 株式会社トーキン パルス発生用磁気ワイヤの製造方法
US9296820B2 (en) 2003-11-05 2016-03-29 Roche Glycart Ag Polynucleotides encoding anti-CD20 antigen binding molecules with increased Fc receptor binding affinity and effector function
RU2589704C2 (ru) * 2008-03-25 2016-07-10 Роше Гликарт Аг Применение антитела к cd20 типа ii, обладающего повышенной антитело-обусловленной клеточнозависимой цитотоксичностью (adcc), в сочетании с циклофосфамидом, винкристином и доксорубицином для лечения неходжкинских лимфом
AR073295A1 (es) 2008-09-16 2010-10-28 Genentech Inc Metodos para tratar la esclerosis multiple progresiva. articulo de fabricacion.
AR078161A1 (es) 2009-09-11 2011-10-19 Hoffmann La Roche Formulaciones farmaceuticas muy concentradas de un anticuerpo anti cd20. uso de la formulacion. metodo de tratamiento.
CA3007787C (en) 2010-06-03 2020-03-10 Pharmacyclics Llc The use of inhibitors of bruton's tyrosine kinase (btk)
WO2012080389A1 (en) * 2010-12-16 2012-06-21 Roche Glycart Ag Combination therapy of an afucosylated cd20 antibody with a mdm2 inhibitor
MX391121B (es) * 2011-10-19 2025-03-19 Pharmacyclics Llc Uso de inhibidores de la tirosina cinasa de bruton (btk).
US20130302274A1 (en) * 2011-11-25 2013-11-14 Roche Glycart Ag Combination therapy
CN104704129A (zh) 2012-07-24 2015-06-10 药品循环公司 与对布鲁顿酪氨酸激酶(btk)抑制剂的抗性相关的突变
AU2014364593A1 (en) * 2013-12-17 2016-07-07 Genentech, Inc. Methods of treating cancer using PD-1 axis binding antagonists and an anti-CD20 antibody
US9603927B2 (en) 2014-02-28 2017-03-28 Janssen Biotech, Inc. Combination therapies with anti-CD38 antibodies
US9732154B2 (en) 2014-02-28 2017-08-15 Janssen Biotech, Inc. Anti-CD38 antibodies for treatment of acute lymphoblastic leukemia
PH12017500442B1 (en) 2014-09-09 2023-05-24 Janssen Biotech Inc Combination therapies with anti-cd38 antibodies
CN107406506A (zh) 2014-12-04 2017-11-28 詹森生物科技公司 用于治疗急性髓系白血病的抗cd38抗体
JP6961490B2 (ja) 2015-04-08 2021-11-05 ノバルティス アーゲー Ｃｄ２０療法、ｃｄ２２療法、およびｃｄ１９キメラ抗原受容体（ｃａｒ）発現細胞との併用療法
EA201792546A1 (ru) 2015-05-20 2018-04-30 Янссен Байотек, Инк. Антитела к cd38 для лечения амилоидоза легких цепей и прочих cd38-положительных гематологических злокачественных опухолей
IL256242B2 (en) 2015-06-22 2024-09-01 Janssen Biotech Inc Combination therapies for heme malignancies with anti-cd38 antibodies and survivin inhibitors
US20170044265A1 (en) 2015-06-24 2017-02-16 Janssen Biotech, Inc. Immune Modulation and Treatment of Solid Tumors with Antibodies that Specifically Bind CD38
US10781261B2 (en) 2015-11-03 2020-09-22 Janssen Biotech, Inc. Subcutaneous formulations of anti-CD38 antibodies and their uses
CA3004152C (en) 2015-11-03 2024-04-16 Janssen Biotech, Inc. Subcutaneous formulations of anti-cd38 antibodies and their uses
CN108603037B (zh) * 2015-12-10 2020-11-17 希望之城 细胞穿透花青偶联抗体
US20190233533A1 (en) 2016-06-28 2019-08-01 Umc Utrecht Holding B.V. Treatment Of IgE-Mediated Diseases With Antibodies That Specifically Bind CD38
BR112019006781A2 (pt) 2016-10-07 2019-07-30 Novartis Ag receptores de antígeno quiméricos para o tratamento de câncer
WO2018106945A1 (en) 2016-12-07 2018-06-14 Progenity Inc. Gastrointestinal tract detection methods, devices and systems
WO2018183929A1 (en) 2017-03-30 2018-10-04 Progenity Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with an immune modulatory agent released using an ingestible device
MA50514A (fr) 2017-10-31 2020-09-09 Janssen Biotech Inc Méthodes de traitement du myélome multiple à haut risque
WO2019246312A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease of the gastrointestinal tract with an immunomodulator
WO2019246317A1 (en) 2018-06-20 2019-12-26 Progenity, Inc. Treatment of a disease or condition in a tissue originating from the endoderm
EP3883635A1 (en) 2018-11-19 2021-09-29 Progenity, Inc. Methods and devices for treating a disease with biotherapeutics
AR122307A1 (es) 2019-10-04 2022-08-31 Chugai Pharmaceutical Co Ltd Agente de supresión de la proliferación celular de cáncer cd20 positivo tolerante a obinutuzumab, y composición farmacéutica, medicamento, fabricación, procedimiento de supresión de la proliferación celular, procedimiento de tratamiento, anticuerpo anti-cd20 de tipo ii, compuesto, sus combinaciones, y agente potenciador y agente inductor, relacionados con estos
CN115666704B (zh) 2019-12-13 2025-09-26 比特比德科有限责任公司 用于将治疗剂递送至胃肠道的可摄取装置
TW202337494A (zh) 2021-11-16 2023-10-01 美商建南德克公司 用莫蘇妥珠單抗治療全身性紅斑狼瘡（ｓｌｅ）之方法及組成物

Family Cites Families (12)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
US3773919A (en) 1969-10-23 1973-11-20 Du Pont Polylactide-drug mixtures
US5736137A (en) * 1992-11-13 1998-04-07 Idec Pharmaceuticals Corporation Therapeutic application of chimeric and radiolabeled antibodies to human B lymphocyte restricted differentiation antigen for treatment of B cell lymphoma
DK1071700T3 (da) * 1998-04-20 2010-06-07 Glycart Biotechnology Ag Glykosylerings-modifikation af antistoffer til forbedring af antistofafhængig cellulær cytotoksicitet
RU2306952C2 (ru) * 2001-01-31 2007-09-27 Байоджен Айдек Инк. Лечение в-клеточных злокачественных опухолей с использованием комбинации применений, связанных с антителами, уменьшающими количество b-клеток, и с иммуномодулирующими антителами
BRPI0315295C1 (pt) * 2002-10-17 2021-05-25 Genmab As anticorpo monoclonal humano isolado, célula hospedeira procariótica, composição farmacêutica, molécula biespecífica, usos de um anticorpo, métodos in vitro de detectar a presença de antígeno de cd20 ou uma célula que expressa cd20 em uma amostra, kit, e, vetor de expressão
TWI335821B (en) * 2002-12-16 2011-01-11 Genentech Inc Immunoglobulin variants and uses thereof
US9296820B2 (en) * 2003-11-05 2016-03-29 Roche Glycart Ag Polynucleotides encoding anti-CD20 antigen binding molecules with increased Fc receptor binding affinity and effector function
DOP2006000029A (es) * 2005-02-07 2006-08-15 Genentech Inc Antibody variants and uses thereof. (variantes de un anticuerpo y usos de las mismas)
JP2008541758A (ja) * 2005-06-02 2008-11-27 アストラゼネカ エービー Ｃｄ２０に対する抗体およびその使用
AU2006290433B2 (en) * 2005-08-26 2012-06-07 Roche Glycart Ag Modified antigen binding molecules with altered cell signaling activity
AU2008295140A1 (en) * 2007-09-05 2009-03-12 F. Hoffmann-La Roche Ag Combination therapy with type I and type II anti-CD20 antibodies
RU2589704C2 (ru) * 2008-03-25 2016-07-10 Роше Гликарт Аг Применение антитела к cd20 типа ii, обладающего повышенной антитело-обусловленной клеточнозависимой цитотоксичностью (adcc), в сочетании с циклофосфамидом, винкристином и доксорубицином для лечения неходжкинских лимфом

Also Published As

Publication number Publication date
LT2268310T (lt) 2016-09-26
US20110177067A1 (en) 2011-07-21
HUE028828T2 (en) 2017-01-30
US20100310581A1 (en) 2010-12-09
ZA201006190B (en) 2018-11-28
JP6154039B2 (ja) 2017-06-28
KR101280716B1 (ko) 2013-07-01
CA2716884C (en) 2017-10-03
US20140065134A1 (en) 2014-03-06
CN107198772A (zh) 2017-09-26
PE20091821A1 (es) 2009-11-25
CR11687A (es) 2011-01-10
BRPI0909227B8 (pt) 2021-05-25
NZ587284A (en) 2012-05-25
JP2016121183A (ja) 2016-07-07
SI2268310T1 (sl) 2016-11-30
JP5547709B2 (ja) 2014-07-16
BRPI0909227B1 (pt) 2020-11-24
EP2268310A1 (en) 2011-01-05
DK2268310T3 (en) 2016-08-15
MY163544A (en) 2017-09-29
WO2009118142A1 (en) 2009-10-01
RU2010143454A (ru) 2012-05-10
KR20100121525A (ko) 2010-11-17
RU2589704C2 (ru) 2016-07-10
JP5912142B2 (ja) 2016-04-27
IL208018A (en) 2017-12-31
TWI500624B (zh) 2015-09-21
JP2011515428A (ja) 2011-05-19
PL2268310T3 (pl) 2017-08-31
CA2716884A1 (en) 2009-10-01
TW200951141A (en) 2009-12-16
HRP20161301T1 (hr) 2016-11-18
EP2268310B1 (en) 2016-07-20
AR072947A1 (es) 2010-10-06
BRPI0909227A2 (pt) 2015-12-01
MX2010009647A (es) 2010-09-28
MA32140B1 (fr) 2011-03-01
CL2009000713A1 (es) 2010-04-09
US20090246197A1 (en) 2009-10-01
IL208018A0 (en) 2010-12-30
AU2009228616A1 (en) 2009-10-01
ES2592312T3 (es) 2016-11-29
CN101983071A (zh) 2011-03-02
US20160000911A1 (en) 2016-01-07
AU2009228616B2 (en) 2014-07-24
CY1117984T1 (el) 2017-05-17
JP2014101370A (ja) 2014-06-05
US20120301459A1 (en) 2012-11-29
PT2268310T (pt) 2016-08-23

Similar Documents

Publication Publication Date Title
DK2268310T3 (en) APPLICATION OF A TYPE II ANTI-CD20 ANTIBODY WITH ENHANCED ANTIBODY-DEPENDENT CELLULAR CYTOTOXICITY (ADCC) IN COMBINATION WITH CYCLOPHOSPHAMIDE, VINCRISTIN AND DOXORUBICINE TO TREAT NON-HODGINE
CA2697482C (en) Combination therapy with type i and type ii anti-cd20 antibodies
DK2464382T3 (en) COMBINATION THERAPY OF AN AFUCOSYLATED CD20 ANTIBODY AND BENDAMUSTIN
CA2702962C (en) Combination therapy of a type ii anti-cd20 antibody with a proteasome inhibitor
JP2013501741A (ja) アフコシル化ｃｄ２０抗体とフルダラビン及び／又はミトキサントロンの併用療法
EP2605793A1 (en) Combination therapy of an afucosylated cd20 antibody with an anti-vegf antibody
HK1149503A (en) Use of a type ii anti-cd20 antibody with increased antibody dependent cellular cytotoxicity (adcc) in combination with cyclophosphamide, vincristine and doxorubicine for treating non-hodgkin&#39; s lymphomas