RS55292B9 - Rezervoar - Google Patents

Description

Pronalazak se odnosi na rezervoar prema vrsti, sa poklopcem i sa unutrašnjim prostorom rezervoara koji ima vertikalnu visinu, kao i sa jednim, u unutrašnjem prostoru rezervoara postavljenim uloškom, prema glavnom pojmu zahteva 1.

Rezervoari se pune različitim materijalima, delimično sa materijalima koji imaju isparljive komponente, materijalima koji imaju dinamičke osobine, koje idu zajedno sa promenama zapremine, kao tiksotropne osobine i tako dalje. Jedan takav materijal za punjenje je na primer emulzija bitumena, znači bitumenska emulzija uglavnom na bazi vode. Punjenje ovakvih sastava medjutim ni u kom slučaju nije trivijalno, kako se to na prvi pogled čini.

Tako se iznad materijala nalazi iz tehničkih razloga punjenja najmanje još jedan slobodni prostor. Ovo dovodi do toga da se prilikom skladištenja materijala koji se puni, kао bitumenska emulzija u rezervoaru, isparljive materije istog koncentrišu u slobodnom prostoru. Ovo ima negativan uticaj na sastav materijala koji se puni, u slučaju na primer bitumenske emulzije ovo dovodi do povećanja njenog viskoziteta sve do stvaranja površinske pokorice, koje otežava obradu po standardu ili više ne zadovoljava visoke zahteve kvaliteta. Iz ovog razloga se površina napunjene bitumenske emulzije u rezervoaru često prekriva folijom. Folija mora pri tome vrlo pažljivo da se ručno uskladi sa unutrašnjom konturom zida rezervoara, što je vremenski zamamno, a veoma često može samo nedovoljno da se realizuje. To dovodi onda na tim mestima do neželjenog stvaranja pokorice, odnosno drugih promena materijala koji se puni, što treba izbeći, da bi se dotočni posao, na primer pokrivanje krova, izvelo prema struci. Kod odredjenih materija koje se pune je onda pri tome dodatno potrebno postavljanje uloška u unutrašnji prostor rezervoara, koji zauzima otvrdjivački satav koji se preradjuje sa materijalom koji se puni, pri čemu se uložak plasira na žljeb koji je ispupčen na unutra i prostire se oko rezervoara. Uložak se pri tome sastoji kao i rezervoar od metala. Punjenje rezervoara navedenim koracima postupka je na kraju veoma vremenski i troškovno zamamno.

Nadalje treba obratiti pažnju na to da se rezervoari mogu brzo i sigurno napuniti materijalima za punjenje sa isparljivim komponentama u nekom postrojenju za punjenje, pri čemu materijal koji se puni treba da ispisti što je moguće manji deo isparljivih komponenti u slobodni prostor u unutrašnjosti rezervoara koji se nalazi iznad materijala koji se puni. Ovo važi i onda, kada materijal koji se puni naročito kao bitumenska emulzija posle pravilnog punjenja rezervoara menja visinu punjenja, na primer pri sleganju odnosno taloženju ili skupljanju materijala koji se puni, na primer zbog dinamičkih osobina istog, kao tiksotropne osobine i tako dalje. U rezervoaru sveže napujuena bitumenska emulzija ima zbog toga veću zapreminu posle nekog vremena stajanja, što znači kad je materijal koji se puni zauzeo svoju konačnu visinu punjenja (pri istoj težini). Takodje i pri ovim okolnostima medjutim treba da se utvrdi da se materijal koji se puni naročito kao bitumenska emulzija, prilikom skladištenja u rezervoaru nije po površini nepoželjno promenila, naročito uz stvaranje pokorice. Naročito pri punjenju rezervoara u nekoj stanici za punjenje je medjutim dosadašnji postupak ručnog ulaganja folije i postavljanje uloška sa očvršćivačem u gornji prostor rezervoara bio vremenski zamaman a time i skup.

US 2007/0215624 А1 opisuje rezervoar sa poklopcem i umetkom, pri čemu umetak ima spoljnu ivicu, koja je uskladjena sa unutrašnjim obimom rezervoara da bi prema njemu zaptivala. Uložak se pomoću rebara postavljenih na unutrašnjoj strani rezervoara može postaviti u rezervoar na različitim visinama.

GB 2306429 A opisuje rezervoar od fleksibilnog materijala sa poklopcem i uložak, pri čemu se uložak sastoji od fleksibilnog materijala i može da se pozicionira na unutrašnji zid rezervoara na različitim visinama.

US 2004/0226955 А1 opisuje uložak za pokrivanje površine materijala koji se puni u rezervoar, pri čemu uložak ima kružnu prirubnicu koja je elastično povezana sa telom uloška, pri čemu obimna ivica prirubnice može da nalegne na unutrašnji zid rezervoara.

DE 10 2006 041351 А1 opisuje zaptivni poklopac sa reverzibilnom membranom koji se u rezervoaru može postavljati po visini.

DE 847678 opisuje sud za zimnicu sa napravom za poklapanje, pri čemu unutrašnji zid rezervoara ima prema unutra isturene naslone koji osiguravaju napravu za poklapanje protiv pomeranja u pravcu visine.

Pronalasku leži u osnovi zadatak da stvori jedan prema vrsti rezervoar sa poklopcem i uloškom koji tako naročito omogućava prihvatanje bitumenskih emulzija ili sličnih materijala koji se pune, koji se posle punjenja sležu i menjaju visinu punjenja (kod iste težine punjenja) i u datom slučaju poseduju osobine površinske osetljivosti, da se i kod različitih visina punjenja rezervoara i pri brzoj preradi materijala koji se puni po mogućstvu u velikoj meri sprečava površinska promena materijala koji se puni, a pri čemu uložak, i pri nekom u ovaj uloženi objekat sa velikom težinom, ostaje stabilan.

Prema pronalasku ovaj zadatak se rešava predmetom prema zahtevu 1. Osiguravanjem područja učvršćivanja uloška prema radijalno unutra usmerenim osiguravajućim sredstvima se sprečava da područje učvršćivanja sa korespondirajućim područjem učvršćivanja unutrašnjeg zida rezervoara dodje izvan zahvata i da umetak na osnovu nekog u ovaj umetnutog objekta odnosno predmeta sa velikom težinom kao komponenta očvršćivača, alat za obradu i tako dalje, bude nestabilan, na primer da se prevrne ili deformiše, tako da predmet može da dospe u materijal za punjenje.

Pogodne varijante proističu iz podzahteva.

Osiguravajuća sredstva podesno zahvataju osiguravajuće na ispupčenje uloška.

Osiguravajuća sredstva su napravljena prvenstveno kao ispupčenje, koje osiguravajuće zahvata u udubljenje uloška, ili se nekim sredstvom za osiguravanje pripremi udubljenje u koje ispupčenje uloška osiguravajuće zahvata.

Pravljenjem rezervoara sa poklopcem, kod koga je u unutrašnjem prostoru rezervoara postavljen uložak, koji razdvaja unutrašnji prostor rezervoara na gornji i donji deo, i (1) koji je u unutrašnjem prostoru rezervoara postavljen da može da se menja po visini, i/ili (2) koji je svojim obodnim područjem uskladjen sa konturom obima unutrašnjeg prostora rezervoara i unutrašnji prostor rezervoara razdvaja zaptivajuće na donji i gornji deo, pri čemu je uložak pričvršćen ili može da bude pričvrščen u unutrašnjem prostoru rezervoara na zid rezervoara na zadatoj visini, može da prvenstveno na konturu obima unutrašnjeg prostora rezervoara uskladjenim uloškom odvoji unutrašnji prostor rezervoara koji se nalazi iznad materijala koji se puni od materijala koji se puni, pri čemu odvajanje prema unutrašnjim zidovima rezervoara može da se odvija zaptivajuće, izdvajanje isparljivih komponenti materijala koji se puni u unutrašnji prostor rezervoara i nepoželjne promene na njegovoj površini kao stvaranje skrame se tako uloškom u najmanju ruku sprečavaju. Od prostiranja posebne folije na površinu materijala koji se puni time može u potpunost da se odustane. Ovo se već postiže time što uložak može da se spusti sve do površine materijala koji se puni, tako da površinu materijala koji se puni neposredno pokriva, tako da isparavanje komponenti ili otvrdnjavanje na vazduhu ili površinska oksidacija biva sprečena. Uskladjivanjem uloška na konturu obima unutrašnjeg prostora rezervoara spoljni obod uloška može u punom obimu zaptivajuće da prione na unutrašnji zid rezervoara i/ili da se čvrsto uklješti odnosno čvrsto postavi na unutrašnji zid rezervoara. Spoljni obod uloška, koji može da bude napravljen i kao zaptivajuće područje, naleže pri tome prvenstveno punim obimom ravnomerno na unutrašnji zid rezervoara, posebno povoljno sa ravnomernom silom pritiska i/ili ravnomernim geomertijskim izvodjenjem u odnosu na profil područja dispozicije. Neravnomernosti u području

zaptivanja ili područja prianjanja spoljne ivice uloška na unutrašnji zid rezervoara, posebno neravnine materijala, kao na primer u talasastog obodnog područja uloška, koje mogu izazvati nezaptivenosti, ovime se pouzdano izbegavaju. Oblik spoljne ivice ili zaptivajućeg područja uloška odgovara pri tome prvenstveno obliku poprečnog preseka unutrašnjeg zida rezervoara u visini rezervoara koja može da bude visina punjenja materijala za punjenje (to se odnosi na to da uložak sa svojim dnom naleže na materijal koji se puni), ili razmaknuta za visinu neke na ulošku predvidjene kecelje. Ovo može da se odnosi na sveže napunjen materijal koji se puni ili prvenstveno slegnuti materijal koji se puni.

Spoljna ivica uloška može da se najmanje u jednoj visini rezervoara kongruentno podudara sa oblikom poprečnog preseka unutrašnjeg zida rezervoara, znači takodje bez deformacija kao kompresija odnosno elongacija ivičnog područja. Spoljna ivica uloška može kongruentno da se podudara sa oblikom poprečnog preseka utrašnjeg zida rezervoara, ako je uložak, najmanje njegovo područje dna, postavljen na visinu materijala koji se puni. Ovo može uvek da važi za zaptivajuće područje uloška i korespondirajuće dispozicije područja rezervoara.

Kružna spoljna ivica ili područje zaptivanja uloška, postavljena je prvenstveno u jednoj ravni, koja kod postavljenog uloška stoji normalno na glavnu osu odnosno na uzdužni pravac rezervoara. Dno ili srednje područje uloška napravljeno je prvenstveno planarno, čija donja strana (okrenuta prema materijalu koji se puni) može da bude glatka i bez nabora. Dno uloška je napravljeno prvenstveno kompaktno i bez prekida, ovo se odnosi prvenstveno i na područje uloška koji je po položaju ugradnje postavljen na visinu i ispod područja zaptivanja uloška prema unutrašnjem zidu rezervoara.

Posebno je podesan uložak koji ima sopstvenu krutost takve vrste, da ostaje stabilnog oblika pod sopstvenom težinom pri delovanju teže. Tako može jedenostavno da se rukuje uloškom, naročito u rezervoaru kada se u punom obimu dovodi do prianjanja sa unutrašnjim zidom rezervoara, i/ili pomera vertikalno u rezervoaru, na primer da bi se postavio na gornju stranu materijala koji se puni. Odredjena vertikalna visina može da bude visina materijala koji se puni, odgovarajući tada visini dna uloška. Time je na jednostavan način moguće pouzdano razdvajanje gornjeg i donjeg prostora unutrašnjosti rezervoara. Ipak uložak može da ima odredjenu fleksibilnost kod primene manuelne snage. Na primer, ivica uloška može da bude napravljena da se elastično deformiše, naročito pod uslovima koji postoje, kada se uložak manuelno uvodi u rezervoar vertikalnim pravcem na dole.

Uložak može dakle na taj mačin da se napravi i da bude prilagodjen konturi obima, unutrašnjeg zida rezervoara da ulaganjem uloška po vertikalnom pravcu, ovaj na nekoj vertikalnoj visini nadje ležište na unutrašnjem zidu rezervoara, pri čemu uložak bez podupiranja (na primer materijalom koji se puni) slobodno viseći može da bude postavljen u unutrašnjem prostoru rezervoara, u datom slučaju uz potpuno zaptivanje po obimu prema unutrašnjem zidu rezervoara i/ili bez deformacije ivičnog područja uloška. Ovo može da se dogodi kod napunjenog ili nenapunjenog rezervoara. Prvenstveno se ovo dešava bez zahvata uloška na gornju ivicu rezervoara, uložak znači može da se učvrst iskjlučivo na unutrašnju stranu rezervoara. Uložak se prvenstveno za izvesni iznos u vertikali može pomeriti na jednu drugu (u rezervoaru dublje ležeću) poziciju, u kojoj uložak takodje (prvenstveno punim obimom) naleže na unutrašnji zid rezervoara. U prvoj i drugoj vertikalnoj poziciji i pri pomeranju izmedju ovih uložak može permanentno da zaptiva prema unutrašnjem zidu rezervoara.

Kod rezervoara prema pronalasku prvenstveno je uložak u svojoj početnoj poziciji, naročito kod naleganja na materijal koji se puni, postavljen ispod poklopca, tako da ovaj ne dolazi u dodir sa ivičnim područjem prema pravilu postavljenog poklopca ili sa poklopcem uopšte. Ovo može da važi kod nekog samostalno postavljenog rezervoara ili kod nekog rezervoara sa na njemu naslaganim drugim rezervoarima. Uopšte uložak može udaljen od gornje ivice rezervoara da naleže zaptivajuće na unutrašnji zid rezervoara i/ili da na ovome bude pričvršćen. Sklop od rezervoara i poklopca može tako da se po izboru primenjuje sa ili bez uloška i bude prema propisu zaptivajuće zatvoren, posebno bez promene zaptivajućeg i /ili područja učvršćivanja poklopca na rezervoar. Visina postavljanje uloška unutar rezervoara može tako i kod različitih zapremina punjenja jednostavno da se uskladi na visinu punjenja materijala koji se puni. Uložak je tako izveden prema zidu rezervoara da može da se pomera po visini, prvenstveno uz kontinualno potpuno zaptivanje po obimu prema ovom, kod primene na različitim visinama.

Posebno povoljno je uložak napravljen na taj način, da ovaj, naležući na unutrašnji zid rezervoara, može vertikalno da se pomera za ≥ 0,3 cm ili ≥ 0,5-0,75 cm, prvenstveno za ≥ 1,1-1,6 cm ili ≥ 2-3 cm na primer ≥ 4-5 cm, u datom slučaju ≤10-15 cm ili ≤ 20 cm. Ovako može i onda, kada se materijal koji se puni slegne posle njegovog punjenja u rezervoar, znači bez vadjenja materijala koji se puni, a visina punjenja se smanji, položaj uloška da se uskladi sa stvarnom visinom punjenja, da bi se smanjio slobodni prostor izmedju materijala koji se puni i uloška. Kod ove promene visine uložak može da bude izveden kontinualno dihtujuće prema zidu rezervoara. Područje unutrašnjeg zida rezervoara, preko čije visine uložak, prvenstveno zaptivajuće prema zidu, može vertikalno da se pomera, prvenstveno je bez radijalnog ispupčenja ili stepenastih nabora i smanjuje se prvenstveno, sa najmanje u suštini konstantnim konusnim uglom, prema dnu rezervoara. Zid rezervoara može da ima ugao (posebno konusni ugao) od ≥ 0,1 -0,2 stepena ili ≥ 0,5-1 stepen ili takodje ≥ 2-3 stepena ili ≥5-10 stepeni prema glavnoj osi rezervoara 8, prvenstveno ugao od ≤ 20-30 stepeni ili ≤ 10-15 stepeni ili ≤ 4-7 stepeni što uopšteno može da važi u okviru pronalaska. Konusni ugao rezervoara može po obimu najmanje u glavnom da bude konstantan. Rezervoar je prvenstveno složiv jedan u drugi sa rezervoarima iste gradje.

Uložak je prvenstveno uskladjen na oblik poprečnog preseka unutrašnjeg zida rezervoara na nekoj visini rezervoara i podudara se sa njegovom obimnom konturom i udaljen je od gornje ivice rezervoara ≤ 20-25 % ili ≤ 10-15 % ili ≤ 5 % ili samo ≤ 2-3,5 % u odnosu na visinu rezervoara. Visina rezervoara, u kome je uložak uskladjen na unutrašnji zid rezervoara, može da bude udaljena od gonje ivice rezervoara ≥ 1 do 2 % ili ≥ 3 do 4 % u datom slučaju i ≥ 5 do 10 %.

Spoljna ivica uloška ima prvenstveno jednu prirubnicu koja se najmanje delimično prostire vertikalnim pravcem, koja može da bude napravljena na primer kao visoko izvučena ivica uloška. Deo područja prirubnice može da bude zaptivajuće područje uloška sa unutrašnjim zidom rezervoara, prvenstveno deo područja prirubnice, koji je vertikalno udaljen od centralnog (srednjeg) područja odnosno dna uloška, a prvenstveno je postavljen iznad dna uloška. Spoljna ivica uloška može time da se uskladi na unutrašnji zid rezervoara i kada je uložak postavljen na različitim visinama na rezervoaru. Izvesna deformacija područja zaptivanja uloška je time moguća bez (suviše jake) deformacije prirubnice i/ili dna uloška, kada je uložak uguran dublje u rezervoar, od pozicije, u kojoj je područje zaptivanja podudarno sa konturom obima unutrašnjeg zida rezervoara.

Područje zaptivanja uloška može da se napravi elastično deformirajuće, na primer u obliku radijalno isturene zaptivne usne koja može biti postavljena na telu ili prirubnici uloška. Zaptivna usna može da ima značajno nižu debljinu materijala od dna uloška, na primer ≤ 25-50 % ili ≤ 10-20 % istog. Zaptivna usna ili u opšte područje dihtovanja može u datom slučaju u isto vreme da bude napravljeno kao naprava za učvršćivanje uloška na unutrašnji zid rezervoara, znači da ima za to dovoljnu krutost, naročito ako je uložak opterećen samo sopstvenom težinom. Područje zaptivanja može da bude izvedeno i kao komprsivno deformirajuće područje, na primer u obliku neke penaste materije. Elemenat koji dihtuje je prvenstveno oformljen na ulošku iz jednog komada, tako da se prilikom vertikalnog pomeranja uloška ne odvaja.

U opštem ivično područje uloška može da se napravi na taj način da ovaj ima manju silu trenja ili silu zaglavljivanja prema zidu rezervoara od kohezione sile uloška prema materijalu koji se puni, kada uložak nalegne na gornju stranu materijala koji se puni. Kod skupljanja materijala koji se puni uložak može sam od sebe da se uvuče sa površinom materijala koji se puni dublje u unutrašnjost rezervoara, tako da dodatno izvodjenje vertikalnog pritiska, na primer manuelno ili pomoću neke naprave za pritiskanje, otpada.

Uopšte, u okviru pronalaska, zaptivajuće područje uloška koje naleže na unutrašnji zid rezervoara može da ima veću fleksibilnost, nego neko radijalno prošireno, prema ovome postavljeno područje uloška (na kome područje zaptivanja može da bude neposredno oformljeno), kao na primer telo ili prirubnica uloška ili područje koje može da stabilizuje prireubnicu i/ili dno uloška, kao na primer stepenasti ispust, podruičje opremljeno rebrom za ukrućenje, područjem sa zadebljanim mestom ili sličnim. Centralno područje uloška, na primer u zoni glavne ose rezervoara, može opet da ima nasuprot zoni ukrućenja veću fleksibilnost.

Dalje, prema jednom pogodnom obliku izvodjenja uložak je utvrdjen na jednoj unapred zadatoj visini zida rezervoara u unutrašnjem prostoru rezervoara odnosno može da se utvrdi. Za to može uložak i/ili unutrašnji zid rezervoara da ima najmanje dva ispusta, koji se pružaju u pravcu na dotični drugi sastavni elemenat (što znači uložak ili unutrašnji zid rezervoara) i ovaj zahvataju, tako da se uložak pomoću dva ispusta može držati na nekoj unapred zadatoj visini na rezervoaru odnosno može da se drži. Pri tome mogu na primer tri, četiri ili više ispusta da budu postavljena na ulošku i/ili zidu rezervoara, koji su rasporedjeno postavljeni po obimu uloška i/ili zida rezervoara. Ovi ispusti su na pogodan način postavljeni u ugaonim područjima rezervoara. U datom slučaju mogu da budu predvidjena i smo dva ispusta, koja onda pogodno imaju veće horizontalno protezanjen na primer preko više od pola ili najmanje do oko ukupne širine zida rezervoara, pri čemu ovi ispusti, ležeći medjusobno naspramno mogu da budu postavljeni na ulošku i/ili zidu rezervoara. Izbočine mogu biti napravljene naročito u obliku ispusta ili letvice. Ispusti su povoljno postavljeni na najmanje četiri područja zida rezervoara, koji u parovima mogu da leže jedni nasuprot drugih i/ili područjima uglova odnosno područjima većih zakrivljenja rezervoara. U datom slučaju uložak može da ima opasujući ispust odnosno kolence, koje je poduprto od jednog područja zida rezervoara, ili uložak ima opasujuću ivicu, koja je postavljena na ispust koji leži na unutrašnjem zidu rezervoara, u ovom slučaju opasujuća ivica uloška može da se posmatra kao opasujući ispust, koji takodje ima najmanje dva područja ispusta, da bi učvrstio uložak na nekoj prethodno odredjenoj visini. Time, što se uložak učvršćuje na nekoj definisanoj visini na zidu rezervoara, se sprečava da i pored postavljanja nekog opterećenja u uložak, na primer nekog očvršćivača ili alata za obradu, pod nepovoljnim uslovima transporta, na primer prilikom nošenja

1

rezervoara, pri čemu rezervoar nije horizontalno ispravljen, uložak odnosno u njemu postavljeno opterećenje ne potone u materijal kojim se puni. Ispustima se tako sprečava da se uložak prevrne u rezervoar i da se tako na primer postavljeno opterećenje potopi u materijal kojim se puni. Alternativno ovome može, i ako manje podesno, na unutrašnjem zidu rezervoara da bude predvidjeno više radijalno prema unutra isturenih medjusobno razmaknutih ispusta ili kolena (ili samo jedan radijalno prema unutra isturen obuhvatajući ispust ili koleno), na koji (je) uložak može da nalegne, tako da sam uložak ne mora da bude opremljen. Medjutim ovaj način je manje povoljan zbog tehnike oblikovanja i rukovanja.

Zid rezervoara ima posebno povoljno najmanje dva, tri, četiri ili više prema spolja ispupčena ulegnuća, u koje zahvataju na ulošku postavljeni ispusti i time mogu da drže uložak na nekoj definisanoj visini na zidu rezervoara. Ulegnuća mogu biti napravljena u obliku džepova. Ulegnuća mogu prema spolja radijalno da prošire unutrašnji prostor rezervoara. Kroz džepove na zidu rezervoara je tako kao i ranije moguća bez smetnji homogenizacija materijala koji se puni pogodnim alatom, kao što je mešalica. Nadalje ovim može uložak sigurno da se drži na zidu rezervoara. Ovim se dalje omogućava da se rezervoar u datom slučaju koristi sa različitim ulošcima, na primer u zavisnosti od viskoziteta materijala koji se puni. Tako na primer može na mesto nekog na prethodno zadatoj visini pomoću ispusta na zidu rezervoara učvršćenog uloška, alternativno da bude postavljern u rezervoar uložak koji se ne drži ispustima i na primer može da nalegne na površinu materijala koji se puni, pri čemu ovaj uložak može da bude dublje upotrebljen nego prvo navedeni uložak sa ispustima. Tako mogu nekom odredjenom rezervoaru biti dodeljena najmanje dva različita uloška, pri čemu se jedan od uložaka pomoću ispusta može učvrstiti na nekoj prethodno zadatoj visini na zidu rezervoara, dok je drugi uložak suprotno njemu upotrebljiv na različitim visinama u rezervoaru, kako je on u prethodnom opisan. Podrazumeva se da oba uloška punim obimom zaptivajuće mogu da nalegnu na zid rezervoara.

Kod uloška opremljenog ispustima, ispusti mogu da budu postavljeni iznad, ispod ili u visini nekog obuhvatajućeg zaptivača. Ispusti mogu tako prema jednom obliku izvodjenja da naležu zaptivajuće na unutrašnji zid rezervoara i da budu deo obuhvatajućeg zaptivanja. U datom slučaju uložak može da se proteže i ispod ispusta a da bude punim obimom postavljeno zaptivanje uloška ispod ispusta. U datom slučaju obuhvatni zaptivač uloška može da bude postavljen iznad ispusta uloška, pri čemu zaptivač onda prvestveno takodje zahvata u džepove zida rezervoara da bi i tu ostvario zaptivanje prostora za prihvat materijala koji se puni koji leži ispod.

Učvršćeni uložak pomoću ispusta na unutrašnjem zidu rezervoara na prethodno zadatoj visini može da se postavi odmaknuto od površine materijala koji se puni, pri čemu naročito dno uloška, u datom slučaju preko njegove ukupne površine prostiranja, može da bude odmaknuto od površine materijala koji se puni.

Prirubnicom može dalje da se pripremi prihvatni prostor odvojen od materijala koji se puni, na primer za druge komponente, koje se preradjuju sa materijalom koji se puni, na primer sastav za otvrdnjavanje i/ili neki uredjaj za preradu materijala koji se puni. Područje zaptivanja prirubnice prema unutrašnjem zidu rezervoara može da bude postavljeno u srednjem području ili u gornjem području vertikalnog protezanja prirubnice. Prirubnica može da ima jedno ili više, vertikalno medjusobno odvojenih, potpuno po obimu obuhvatajućih područja zaptivanja prema unutrašnjem zidu rezervoara.

Prirubnica može da ima radijalni ispust, prvenstveno stepenasti ispust, koji stabilizuje prirubnicu. Izvodjenja koja slede što se tiče stepenastog ispusta mogu u dataom slučaju u opšte da važe i u odnosu na ispust ili radijalni ispust. Stepenasti ispust može da bude postavljen radijalno udaljeno od unutrašnjeg zida rezervoara, tako da se ovim sa jedne strane ostvaruje izvesna krutost uloška, sa druge strane omogućen je izvesna fleksibilnost gornje ivice prirubnice. Može da se postavi najmanje jedno područje zaptivanja prirubnice u području ili na visini stepenastog ispusta prirubnice odnosno da se napravi jednim unutrašnjem zidu okrenutim područjem stepenastog ispusta. Stepenasti ispust može da ima jedan, prema unutrašnjosti rezervoara prema dole opadajuć ispust, dakle vertikalno donje područje ispusta unutrašnjeg zida rezervoara bude (jače) radijalno ka unutra odvojeno nego vertkalno više područje prirubnice. Kod dubljeg pomeranja uloška u rezervoar time može da se izvede izvesno polužno dejstvo gornjim područjem prirubnice na donje područje prirubnice i ovo da se tako jače pritisne na unutrašnji zid rezervoara, čime se povećava zaptivenost uloška.

Područje zaptivanja može da bude u području od ± ≤ 1/3 ili ± ≤ 1/4, u datom slučaju u području ± ≤ 1/5 ili ± ≤ 1/8 od ispusta ili stepanastog ispusta vertikalno udaljeno. Područje zaptivanja uloška može da bude odvojeno od dna i/ili gornje ivice uloška, uvek medjusobno nezavisno prvenstveno za veće/jednako od 2-3 puta ili veće/jednako od 5-10 trostruke debljine zida dna uloška, specijalno uvek za ≥ 1/8-1/5 ili ≥ 1/4-1/3 ili ≥ 1/2 vertikalnog prostiranja prirubnice. Vertikalno rastojanje može se uvek odnositi na centralno područje dna uloška, kojim prolazi glavna osa rezervoara.

Gornja ivica uloška i/ili uložak na visini dna uloška mogu nezavisno medjusobno da budu radijalno udaljeni od unutrašnjeg zida rezervoara. Srednje područje uloška može da pravi jedno ili iskjlučivo područje naleganja uloška na unutrašnji zid rezervoara, (u datom slučaju isključivo) područje naleganja može nezavisno jedno od drugog da bude postavljeno u području od ± ≤ 1/3 ili ± ≤ 1/4, u datom slučaju u podmčju od ± ≤ 1/5 ili ± ≤ 1/8 srednje visine prirubnice u datom slučaju u području od ± ≤ 40-45 % visine prirubnice oko srednje visine prirubnice.

Dno uloška prostire se prvenstveno preko ukupne ili najmanje skoro ukupne površine poprečnog preseka unutrašnjeg prostora rezervoara, u datom slučaju može izmedju uloška i unutrašnjeg zida rezervoara na visini dna uloška da zaostane mali radijalni slobodni prostor, medjutim prvenstveno tako, da se izbegava stvaranje pokorice na površini materijala koji se puni ili je u smislu prerade i tehnički još prihvatljiv, na primer u području od ≤ 7 do 10 mm ili ≤ 3 do 5 mm ili ≤ 1 do 2 mm ili ≤ 0,3 do 0,6 mm, u datom slučaju takodje ≤ 0,1 do 0,2 mm.

Prirubnica ili visoko podignuto ivično područje uloška može da ima više u pravcu obima medjusobno razmaknutih ukrućujućih rebara koja se u glavnom mogu

1

protezati u vertikalnom pravcu. Rebra za ukrućivanje dosedaju prvenstveno na stepenasti ispust uloška ili se protežu preko ovoga vertikalnim pravcem napolje. Rebra za ukrućivanje mogu da budu oformljena na gornjoj strani stepenastog ispusta i/ili na unutrašnjoj strani koja se vertikalno priključuje na ovo područje prirubnice. Rebra za ukrućivanje su prvenstveno oformljena na radijalnoj unutrašnjoj strani prirubnice i/ili sa gornje strane na dnu uloška, rebra za ukrućivanje mogu da se protežu sve do dna uloška. Rebra za ukrućivanje mogu biti postavljena razdeljeno rasporedjena ravnomerno ili povoljno neravnomerno po obimu uloška, tako da gustina rebara može da bude na slabo zakrivljenim područjima obima uloška, na primer u srednjem području strana, veća nego u područjima većeg zakrivljenja, na primer u područjima uglova uloška. Time uložak ima prilikom ulaganja u rezervoar sa jedne strane dovoljnu fleksibilnost a sa druge strane takodje i dovoljnu krutost, da bi pri postavljanju na različite visine uvek optimalno zaptivajuće mogao da nalegne na unutrašnji zid rezervoara.

Uložak je na podesan način opremljen rukohvatom, na primer u obliku izvadka za hvatanje, za izvlačenje uloška iz rezervoara. Ovaj rukohvat može da bude postavljen na dno ili srednjem području uloška ili na prirubnici. Prirubnica ima prvenstveno iznad obuhvatajućeg područja zaptivanja prema unutrašnjem zidu rezervoara rukohvat koji može da bude izveden kao drška za hvatanje ili udubljenje za hvatanje, tako da uložak ispod područja zaptivanja može da se napravi kompaktno. Ovom drškom prirubnica može jednostavno i bez alata da se izvadi iz rezervoara, čak i kada uložak zbog jakih kohezionih sila prianja na materijalu koji se puni. Sa druge strane ovim može da se područje zaptivanja i područje dna uloška optimalno uskladi na unutrašnji zid rezervoara i matrijal koji se puni. Drška je postavljena prvenstveno vertikalno odvojeno od dna uloška, tako da je i na visinu rukohvata prirubnica povučena od dna na gore.

Posebno povoljno je postavljena drška kod u rezervoaru prema pravilu postavjenom ulošku, u ugaono područje rezervoara. Ovo ugaono područje rezervoara može da bude opremljeno orginalnim zatvaračem i/ili nekom pomoći za otvaranje za podizanje poklopca ili postavljeno prema ovom u susedstvu.

Originalni zatvarač i/ili pomoć za otvaranje mogu da budu predvidjeni u datom slučaju u nekom prema ručki susednom području rezervoara. Ovim je dato naročito jednostavno rukovanje rezervoara, pošto su prilikom otvaranja poklopca uz rukovanje orginalnim zatvaračem i/ili uz pomoć za otvaranje hvataljka ili drška neposredno okrenuti korisniku pa tako jednostavno mogu da se koriste.

Rezervoar i/ili uložak mogu da budu sastavljeni od plastičnog materijala. Uložak može u svom srednjem području i/ili svom ivičnom području, posebno i u području u vertikalnom pravcu prostiriće prirubnice da ima debljinu materijala od ≥ 0-1 do 0,15 mm ili ≥ 0,2 do 0,3 mm, prvenstveno medjutim ≥ 0,4 do 0,5 mm, posebno povoljno ≥ 0,7 do 1 mm. Debljina zida uloška može da iznosi ≤ 2,5 do 3 mm ili ≤1,8 do 2 mm, na primer i ≤ 1 do 1,5 mm. Time može uložak da se napravi sa dovoljno visokom stabilnošću oblika, što je od bitnog značaja za ostvarivanje područja zaptivanja prema unutrašnjem zidu rezervoara, posebno i onda, kada se uložak postavlja na različite vertikalne visine, a ipak da bude dovoljno fleksibilan.

Uložak može da ima iznad dna prihvatni prostor, koji sa spoljne strane može da bude obuhvaćen prirubnicom, i u kome mogu da budu smešteni pribor i/ili pomoćna sredstva za obradu/preradu materijala koji se puni, kao na primer neki alat i/ili hemijski otvrdjivač za materijal koji se puni. Uložak može nezavisno od ovoga da bude napravljen na taj način da je, prilikom prihvata pribora/pomoćnog sredstva ili nekog drugog opterećenja, stabilnog oblika, na primer da slobodno viseći u unutrašnjem prostoru rezervoara ne tone dublje u rezervoar (na primer kod rezervoara bez punjenja ili vertikalno odmaknut od materijala koji se puni, pri čemu uložak nije u svojoj najdubljoj poziciji ulaganja). Ovo može da bude slučaj kad slobodno visi pri opterećenju od ≥ 10-20 g ili ≥ 50-100 g ili ≥250-500 g slučaj, na primer ≤ 500-1000 g ili ≤ 150-250 g ili ≤ 50-100 g ili takodje ≤ 10-20 g.

Uložak može da bude napravljen na taj način da ovaj ili postavljeno opterećenje pri nalegnutom ulošku na površinu matrijala koji se puni ne tone u materijal koji se puni. Za to uložak može na ima dovoljnu sopstvenu krutost i/ili ivica uloška može da bude podesno napravljena, na primer dovoljno široko izvučena i/ili da dovoljno tesno sa strane prianja na unutrašnji zid rezervoara. Ovo može da bude slučaj

1

prilikom težinskog opterećenja od ≥ 100-200 g ili ≥ 500-1000 g ili prvenstveno ≥1500-2000 g ili ≥ 2500-3000 g, težinsko opterećenje može na primer da bude ≤ 15- 25 kg ili ≤ 8-10 kg ili ≤ 4-6 kg, u datom slučaju ≤ 2-3 kg.

Rezervoar prema pronalasku može da ima dalje jednu okružujuću kecelju koja je oformljena u području gornje ivice rezervoara. Kecelja može da ima područje koje se u glavnom prostire horizontalno i/ili područje koje se u glavnom prostire vertikalno. Kecelja može da bude oformljena u području gornje ivice rezervoara ili na gornjoj ivici rezervoara. Kao posebno povoljno pokazalo se kada kecelja ima žljeb koji prihvata ivicu poklopca nekog prema propisu učvršćenog poklopca, prvenstveno po punom obimu, u datom slučaju do područja opremljenog nekim orginalnim zatvaračem ili delimično po obimu, u datom slučaju sa po obimu raspodeljeno postavljenim područjima. Ivica poklopca tako može da bude fiksirana radijalno ka unutra i/ili radijalno ka spolja na bočnim ivicama žljeba ili da u najmanju ruku keceljom ograničava deformacija ivice poklopca. Ivica poklopca može radijalno unutrašnjom stranom i/ili radijalno spoljnom stranom da naleže na bočne strane žljeba. Kecelja može radijalno prema unutra i/ili radijalno prema spolja od žljeba da ima jedno u glavnom na ovo priključeno obuhvatajuće područje, koje može da bude oformljeno na gornjem ivičnom području žljeba. Ivica poklopca može da dosedne na dno žljeba ili da od ovoga bude neznatno udaljena. Time je omogućeno da kecelja ima uporedivo veliko radijalno prostiranje i tako stabilizuje rezervoar posebno prilikom postupka mešanja radi homogenizovanja materijala koji se puni. Rezervoar može prilikom postupka mešanja pravljenjem kecelje prema pronalaku manuelno ili mašinski da se fiksira odnosno učvrsti. Rezervoari se pri tome zbog ovoga mogu slagati i pri velikoj težini rezervoara uz očuvanje visoke zaptivenosti izmedju poklopca i rezervoara.

Poklopac ima prvenstveno dršku za manuelno podizanje poklopca, koje u najmanju ruku uglavnom odstoji horizontalno od poklopca, pri čemu rezervoar ima naročito pogodno kecelju opremljenu žljebom u koji poklopac zahvata. Time poklopac može lako manuelno da se otvori i pri većoj širini kecelje. Ručka može da bude postavljena iznad kecelje i u datom slučaju sa gornje strane da naleže na kecelju ili

1

od ove da bude neznatzno vertikalno udaljena na primer za ≤ 3-5 ili ≤ 1-2 debljine matrijala ručke. Radijalno spolja prema ručki može da bude postavljen orginalni zatvarač rezervoara koji pokriva ručku prema spolja i koji se prvenstveno vertikalno proteže preko ove.

Prvenstveno je kecelja rezervoara koja ga u najmanju ruku delimično obuhvata, oformljena u području ili na gornjoj ivici rezervoara opremljena kačenjem za dršku za nošenje, i/ili sa područjem udubljenja za hvatanje rukom, koje omogućava manuelni zahvat u kecelju. Tako rezervoar može čvrsto da se drži, na primer prilikom postupka mešanja radi homogenizacije materijala koji se puni, ili da se nosi. Područje za zahvatanje rukom je tako time integrisano u obuhvatajuću porirubnicu rezervoara. Manuelnim zahvatom u područje za hvatanje rukom rezervoar može da se manuelno podigne, što olakšava preradu materijala koji se puni. Posebno povoljno postavljeno je kačenje za dršku za nošenje na području zahvatanja rukom, na primer u srednjem području istog. Područje zahvatanja rukom prvenstveno je napravljeno na taj način da najmanje jedan članak prsta osobe koja opslužuje potpuno zahvata u područje zahvatanja rukom. Područje zahvatanja rukom pri tome može da ima širinu u radijalnom pravcu od ≥ 8-10 mm ili ≥ 15-20 mm. Područje zahvatanja rukom napravljeno je prvenstveno pojačano, tako da je i područje kačenja drške za nošenje pojačano.

Pronalaskom je takodje obuhvaćen rezervoar, kako je u okviru pronalaska opisano, koji je napunjen u najmanju ruku delimično ili do tehnički maksimalne visine punjenja matrijalom koji se puni, koji posebno može da sadrži isparljive komponente. Uložak je prvenstveno postavljen na površinu materijala koji se puni ili od ove neznatno udaljen. Neznatno odstojanje može da postoji kada je uložak ≤7,5-10 % ili ≤ 3-5% ili ≤ 1-2 % prvenstveno ≤ 0,5-0,75 % ili ≤ 0,15-0,3 % visine rezervoara udaljen od površine materijala koji se puni. Vertikalna udaljenost uloška od površine matrijala koji se puni može na primer da iznosi ≤ 10-15 cm ili ≤5-7 cm, prvenstveno ≤ 2 do 3 cm ili ≤ 0,5 do 1 cm, naročito i ≤ 0,15-0,3 mm. Ovim se smanjuje zapremina rezervoara koja se nalazi iznad materijala koji se puni i sa

1

ovim stoji u izmeni gasa, tako da se minimizuju nepoželjne promene materijala koji se puni isparavanjem isparljivih komponenti.

Materijal koji se puni može naročito da bude bitumenska emulzija ili neka emulzija ili disperzija nekog drugog sredstva za zaptivanje, naročito za područje gradjevinarstva, ili na primer neka veštačka smola. Materijal za punjenje može da bude pastozan ili viskozan, prvenstveno pod uticajem teže na 20°C još tečan, ali ne na ovo ograničen a na primer takodje i prah. Materijal za punjenje može da bude njutnovska ili naročito nenjutnovska tečnost odnosno sastav. Materijal za punjenje nije na ovo ograničen, može da bude takodje i gradjevinski malter (na primer malter za zid) kao na primer obojeni malter, veštačka smola (na primer epoksidna smola) neki drugi gradjevinski materijal odnosno materijal za oblaganje kao na primer ravnajući sloj (posebno tečni ravnajući sloj), ali na primer i neka životna namirnica. U ulošku može u opšte da se nadje neka zajedno sa materijalom za punjenje (najćešće glavna komponenta) druga komponenta koja može da se upotrebi, na primer sredstvo za toniranje, neka druga komponenta životne namirnice ili slično, koja se kratko pre korišćenja materijala koji se puni meša sa ovim ili u kombinaciji sa ovim može da bude korišćena (dvokomponentni sistem).

Materijal koji se puni može da ima dinamički viskozitet od ≥ 200-500 mPas ili i ≥1000-2000 mPas ili ≥ 5000 mPas, naročito i ≥ 10.000-25.000 mPas ili ≥ 50.000 mPas,specijalno ≥ 1·10<5>-5·10<5>mPas, u datom slučaju ≥ 10<6>-10<7>mPas. Materijal koji se puni može ukupno da bude još tečljiv naročito na temperaturama od 20°C ili 40°C ili 60°C. Viskozitet materijala koji se puni može da iznosi ≤ 10<9>-10<10>mPas ili u datom slučaju i do 10<12>-10<14>mPas ili preko toga, naročito ≤ 10<6>-10<8>mPas ili ≤ 10<4>-10<5>mPas.

Naročito povoljno je izveden rezervoar kao u suštnini pravougaoni rezervoar, uključuijući kvadratni rezervoar, sa radijusom ugla prvenstveno od ≥ 50 mm i/ili ≤ 600 mm. Posebno ugaoni radijuis može da iznosi ≥ 60-70 mm prvenstveno ≥ 80 mm. Ugaoni radijus može prvenstveno da iznosi ≤ 150-20015 mm, naročito

1

povoljno ≤125-150 mm, u datom slučaju i ≤ 300-400 mm. U datom slučaju ugaoni radijus može da bude i ≤ 600-800 mm. Sveukupno je time predstavljen rezervoar, kod koga i visokoviskozni matrijali koji se pune, kao naprimer bitumen (na primer bitumenska emulzija) mogu da se pomoću mešalice naročito efikasno homogenizuju. Pri tome se ispostavilo, da na osnovu veoma visokog viskoziteta i u datom slučaju tiksotropnih osobina materijala koji se pune kod navedenih radijusa uglova uspeva naročito dobra homogenizacija, na primer prilikom umešavanja otvrdjivača. To se svodi na to, da se kod gore opisanih radijusa uglova, takodje i kod vrlo visokoviskoznih materijala još odvija podesan tok materijala takodje i u području radijusa uglova, koje dovoljno homogenizuje i tamo se nalazeće delove zapremine, pri čemu su na osnovu visokog viskoziteta materijala koji se puni povećanju brzine mešanja postavljene granice. Sa druge strane rezervoar ove vrste ima oblik koji se jasno razlikuje od okruglog obima, tako da se sveukupno dato mesto za stajanje rezervoara, na primer na nekoj paleti, može veoma.dobro iskoristiti.

Bočne strane rezervoara prema pronalasku, naročito sa gore navedenim ugaonim radijusima, mogu da budu napravljene ispupčene prema spolja posebno srednje područje bočnih zidova može da ima područje po obimu kružnog oblika. Kružni lukovi bočnih zidova, posebno u srednjem području bočnih zidova, mogu uvek da prelaze u kružne lukove ugaonih područja. Srednja područja bočnih zidova se presecaju glavnom ravni rezervoara, koja može da predstavlja ravni u ogledalu tela rezervoara. Ugaona područja i bočni zidovi se prvenstveno opisuju svaki jednim kružnim lukom, koji prvenstveno svi lagano prelaze jedan u drugi. Susedni bočni zidovi mogu da imaju svaki isti ili različiti radijus zakrivljenja. Ukupni obim rezervoara može tako da se definiše sa samo 2 ili 3 različita radijusa zakrivljenja.

Odnos radijusa zakrivljenja srednjeg područja bočnih zidova prema ugaonim radijusima iznosi prvenstveno ≥ 2-3, prvenstveno ≥ 5-7 ili posebno povoljno ≥ 10- 12 ili ≥15-20 ili i ≥ 30-50 ili ≥ 50-100. Odnos može da bude ≤ 200-500, ≤ 75-100 ili ≤ 30-50, u dastom skučaju i ≤ 20-25 ili ≤ 10-15, pri čemu je ugaoni radijus manji od bočnog radijusa rezervoara.

1

Odnos dužine i širine rezervoara može da iznosi ≤ 1:1,75 ili ≤ 1:1,5, u datom slučaju ≤ 1:1,35 ili ≤ 1:1,25, u datom slučaju ≤ 1:1,20, ≤ 1:1,15 ili ≤ 1:1,1. Rezervoar može u glavnom da bude kvadratni rezervoar. Iznenadjujuće se ispostavilo da sa manjim odnosom, na primer ≤1:1,35 ili ≤ 1:1,15 rzultuje ravnomerniji tok materijala prilikom postupka mešanja, koji takodje bolje obuhvata ugaona područja a time takodje smanjuje potrebno vreme homogenizacije.

Rezervoar može da ima zapreminu rezervoara od ≥ 10 do 15 1 ili na primer i ≥ 20 do 25 1, u datom slučaju zapremina rezervoara može da iznosi i ≥ 0,5-1 1 ili ≥ 2-5 1, bez da na ovo bude ograničen. Zapremina rezervoara može da iznosi ≤ 50 do 751.

Postupak za punjenje nekog rezervoara može da se odvija na taj način, što se posle punjenja rezervoara materijalom kojim se puni, prvenstveno do, prema odredbi, visine punjenja materijala koji se puni, u rezervoar ulaže uložak prema pronalasku i nalegne na površinu materijala koji se puni, tako da ovaj dolazi u kontakt sa površinom materijala koji se puni. Zatim rezervoar može da se orginalno zatvori poklopcem. Uložak se prvenstveno nalegne na površinu materijala koji se puni na taj način da je dno uloška površinom, naročito punom površinom, u kontaktu sa materijalom koji se puni, uvek u odnosu na površinu dna uloška. U datom slučaju ivično može na dnu uloška da zaostane razmak izmedju dna uloška i unutrašnjeg zida rezervoara, na primer u obliku jednog izmedju uloška i zida rezervoara okolo obuhvatajućeg, prema dole otvorenog žljeba. Uložak je prvenstveno tako napravljen, da ovaj- u datom slučaju pod opterećenjem nekim na uložak postavljenim dodatnim opterećenjem ili bez dodatnog opterećenja- pri skupljanju ili sleganju materijala koji se puni zbog kohezije na površini materijala koji se puni, sleganjem materijala koji se puni biva (dublje) uvučen unutra, prvenstveno pod konstantnim zaptivanjem uloška prema gornjem prostoru rezervoara. Postupak prema pronalasku se prvenstveno tako izvodi, što se posle ulaganja uloška u rezervoar sa materijalom kojim se puni uložak opterećuje teretom, i to na taj način, da dno uloška dodje u kontakt sa površinom materijala koji se puni, prvenstveno

2

površinski ili potpuno površinski u odnosu na dno uloška. Opterećenje teretom sledi prvenstveno pre nego što uložak sa svojim dnom dodje u kontakt sa površinom materijala koji se puni, na primer time, što se uložak i opterećenje (na primer dodatak) neposredno jedan za drugim plasiraju u rezervoar. Opterećenje može tako da se odmeri da uložak pod opterećenjem utone dublje u rezervoar, sve do kontakta sa površinom materijala koji se puni, čime punjenje može da se odvija sa naročito malim potrebnim vremenom. Dublje utonuće uloška može da se odnosi na to, da uložak vremenom nakon opterećenja teretom dalje tone u rezervoar i/ili na to da uložak opterećen teretom dublje tone u rezervoar nego bez opterećenja teretom. U datom slučaju opterećivanje dodatnim teretom može da se desi tek nakon dosedanja uloška na površinu materijala koji se puni. Dodatni teret (na primer pomoćno sredstvo i/ili deo pribora) može da ostane u rezervoaru posle zatvaranja uloškom kada se rezervoar orginalno zatvara. Sud može takodje da bude već orginalno zatvoren, pre nego što je uložak (prvenstveno opterećen teretom) potonuo na površinu materijala koji se puni, prvenstveno zbog kontrole punjenja posle. Dublje potapanje može u datom slučaju da se pomogne vertikalnim izvodjenjem pritisla pomoću neke eksterne naprave za pritisak, prvenstveno neka pomoć ove vrste se ne dešava ili nije nužno potrebna. Opterećenje može da se takodje postavi na uložak pošto je uložak doveden u kontakt sa površinom materijala koji se puni. Uložak i opterećenje su tako dimenzionisani da pri skupljanju ili sleganju materijala koji se puni dno uloška ostaje u kontaktu sa površinom materijala koji se puni a uložak se dublje uvlači u rezervoar. Opterećenje može da bude neki pribor i/ili pomoćna materija, posebno hemijski sastav kao neki hemijski otvrdjivač za preradu materijala koji se puni. Opterećenje može da bude dimenzionisano kako je gore opisano. Ako se uložak optereti teretom, onda rezervoar može da se orginalno zatvori poklopcem, pre nego što uložak dodje u kontakt sa površinom materijala koji se puni. Uopšteno u okviru pronalaska, područje zaptivanja ili zaptivne usne mogu da budu tako fleksibilno odnosno elastično-deformirajuće napravljene, da se pri spuštanju uloška na površinu materijala koji se puni, zatvoreni vazduh u donjem prostoru rezervoara, uz deformaciju područja zaptivanja, može da izadje u gornji deo prostora rezervoara.

Uopšteno, ulaganjem uloška prema pronalasku može da se odustane od postavljanja posebne folije ili drugih medjuslojeva izmedju površine materijala koji se puni i uloška. Rezevoar može da bude napravljen bez nekog prema unutra isturenog žljeba koji može da ima skroz okolo ili više po obimu odvojenih delova i na koje uložak doseda u unutrašnjosti rezervoara. Unutrašnji zid rezervoara, u najmanju ruku preko visine, preko koje uložak može vertikalno da se pomera je zbog toga prvenstveno izveden ravno i bez izbočina.

Pronalazak će u sledećem da bude opisan primerima i objašnjen na osnovu primera izvodjenja. To pokazuje:

Slika 1 predstavljanje poprečnog preseka rezervoara sa uloškom na prvoj visini (slika la) i na drugoj visini (slika lb),

Slika 2 predstavljanje nacrta preseka u perspektivi sa postavljenim poklopcem i naslaganim rezervoarima,

Slika 3 predstavljanje rezervoara u perspektivi sa uloškom,

Slika 4 predstavljanje nacrta preseka rezervoara sa poklopcem odozdo,

Slika 5 pogled na detalj u perspektivi,

Slika 6 šema slaganja rezervoara,

Slika 7 pogled iz perspektive na detalj sa orginalnim zatvaračem,

Slika 8-10 rezervoar i uložak jednog daljeg oblika izvodjenja sa rezervoarom predstavljenim u perspektivi (slika 8), rezervoar sa uloženim uloškom predstavljen u preseku (slika 9) i predstavljanje uloška u perspektivi (slika 10),

Slika 11,12 rezervoar prema pronalasku sa izmenjenim uloškom (slika 11) i

pogled na detalj unutrašnjeg zida rezervoara (slika 12).

Primer izvodjenja predstavlja rezervoar 1 sa poklopcem 2 i unutrašnjim prostorom 3, pri čemu rezervoar ima vertikalnu visinu h. Rezervoar je prikladan, za prihvatanje materijala koji se pune lb sa isparljivim komponentama ili ove sadrže, kao na primer bitumenske emulzije. Da bi se sprečilo isparavanje isparljivih komponenti a time uslovljeno i stvaranje skrame ili filma na površini materijala koji se puni, predvidjen je prema pronalasku uložak 10, koji se spušta u unutrašnji prostor 3 rezervoara na različite visine hl, h2 (hl ≠ h2), i koji može da se pozicionira na različita rastojanja od dna rezervoara, pri čemu dno uloška može da nalegne na površinu materijala koji se puni, tako da je unutrašnji prostor rezervoara razdvojen na gornji i donji deo За, 3b pri čemu u donjem delu može da se nalazi materijal koji se puni. Visina se odnosi na jedinstvenu referentnu tačku uloška, na primer dno uloška ili gornja ivica uloška. Ovim može takodje i pri skupljanju materijala koji se puni, koji na primer posle punjenja može da se slegne, da se izjednačava, tako da je uložak pouzdano postavljiv na površinu materijala koji se puni, odnosno posle sleganja ili neke druge promene visine punjenja (prvenstveno bez vadjenja materijala koji se puni), može naležuće pozicionirati vertikalnim pomeranjem na površinu materijala koji se puni, tako da se delotvorno sprečava stvaranje filma materijala koji se puni, na primer zbog gubitka isparljivih komponenti. Uložak je prvenstveno napravljen na tej način, da je ovo takodje omogućeno i kod rezervoara, koji je prema svom dnu konusan i smanjuje se, na primer nekim uglom od 2 stepena prema glavnoj osi rezervoara la i može da se slaže u isto gradjene rezervoare. Uložak može potpuno zaptivajuće po obimu da naleže na unutrašnji zid rezervoara 5.

Uložak može da ima u svojoj središnjoj zoni dno 11, koje sa donje strane može da bude uglavnom planarno i kontinualno napravljeno. Time uložak može na jednostavan način punom površinom da nalegne na površinu materijala koji se puni. Manje neravnine uloška kao na primer u obliku brazdi koje mogu da služe kao ukrućenje zone dna, mogu takodje na budu prisutne. Prvenstveno je dno uloška

2

bez neravnina sa donje strane kao ukrućujućih rebara i tome slično, i sa donje strane je ravno. Donja strana uloška može da bude glatka. Uložak 10 može da ima prirubnicu 12 koja se prostire prvenstveno najmanje delimično ili potpuno iznad dna 11. Uopšte uložak ima uokolo zonu naleganja 13 prema unutrašnjem zidu rezervoara 5, koja prvenstveno može da bude izvedena kao obuhvatajuća zona zaptivanja 13a prema unutrašnjem zidu rezervoara na primer u obliku zaptivne usne (vidi sliku 2). Nalegajuća i/ili zaptivajuća zona može biti postavljena na visini dna uloška i/ili na gornjem području prirubnice, na primer na gornjoj ivici 14 prirubnice, i/ili u srednjoj zoni 15 prirubnice i/ili u opšte na nekom stepenastom ispustu prirubnice, koji je tu otprilike postavljen na polovini visine istog. Uopšteno uložak može da ima dve ili više, vertikalno medju sobom udaljene zone naleganja i/ili zone zaptivanja prema unutrašnjem zidu rezervoara. Ove mogu da nalegnu najmanje na odredjenim visinama postavljanja uloška u rezervoar, istovremeno punim obimom na unutrašnji zid rezervoara, ili može da dodje pri različitim dubinama uvlačenja uloška u unutrašnji prostor rezervoara do različitih zona naleganja/zona zaptivanja sa unutrašnjim zidom rezervoara.

Uložak je napravljen tako da se u najmanje jednom delu visine A h unutrašnjosti rezervoara može pomerati (vidi sliku 1) i to prvenstveno na taj ančin da na različitim vetrikalnim visinama hl, h2 postavljeni uložak stalno naleže na unutrašnji zid rezervoara, prvenstveno punim obimom, u posebnom prema ovome u punom obimu zaptivajuće. Time uložak može da bude vertikalno udaljen od gornje ivice rezervoara 6, naročito njegova zona učvršćivanja i/ili zona naleganja. Uložak može da bude napravljen na taj način, da je ovaj postavljanjem u rezervoar pod sopstvenom težinom učvršćen na unutrašnjem zidu 5 rezervoara, prvenstveno isključivo na unuterašnjem zidu rezervoara, pri čemu zona zaptivanja služi kao zona učvršćivanja. Uložak je napravljen, prvenstveno uz kontinualno naleganje i/ili zaptivanje prema unutrašnjem zidu rezervoara, pomerljivo po visini prema zidu rezervoara, na primer u području od 0,5 - 5 cm.

Uložak poseduje sopstvenu krutost takve vrste, da je pod dejstvom teže stabilnog oblika i/ili takvu da u prostor rezervoara postavljeni uložak, prvenstveno bez pomoći drugih pomoćnih sredstava ili materijalom koji se puni, naležući na rezervoar ne menja svoju treba-poziciju.

Okružujuća spoljna ivica 16 uloška, koja je ovde primerice napravljena preko zone zaptivanja 13a, uskladjena je sa oblikom poprečnog preseka unutrašnjeg zida rezervoara i sa njim je znači podudarna. Zona naleganja/zona zaptivanja uloška, na primer zaptivajuća usna ili zona prirubnice, može da bude prema graničnim područjima isturena radijalno prema spolja. Radi toga na primer zona zaptivanja može da bude oformljena sa spoljne strane na prirubnici. Zona zaptivanja može da bude deformišuća prilikom ulaganja u rezervoar, na primer može da bude izvedena na principu kišobrana (znači na primer uz nastajanje konusnog sužavanja) skupljajuće ili kompresivno, na primer primenom neke penaste plastične materije. Prvenstveno se zaptivajuće zone sa jedne strane i dno i/ili prirubnica uloška sa druge strane sastoje od istog materijala. Tako spoljna ivica uloška može uz kontinuirano zaptivanje da se uskladi na unutrašnji zid rezervoara, čak i kada je uložak postavljen na različite visine u rezervoaru a dno uloška može da se napravi uporedivo stabilno. Zona zaptivanja 13a uloška je ovde postavljena prvenstveno udaljeno od gornje ivice 12 prirubnice. Spoljna ivica 1 la dna uloška neznatno je odmaknuta u radijalnom pravcu za pukotinu 11b, pri čemu uložak pod sopstvenom težinom može biti učvršćen na unutrašnji zid rezervoara.

Ivična zona uloška može da ima jedan kružno obuhvatni stepenasti ispust 19 ili uopšte radijalni ispust (slika 2), sa jednom zonom prirubnice 19a, 19b koja se prostire aksijalno iznad i aksijalno ispod istog, koje (medjusobno nezavisno) svaka prema glavnoj osi rezervoara la mogu da zatvaraju manji ugao nego zid rezervoara, na primer paralelno da prolaze prema osi la. Takodje i prilikom ulaganja u rezervoar do naleganja na unutrašnji zid rezervoara dolazi samo zona zaptivanja. Tu je stepenasti ispust postavljen na prirubnicu 12, na primer u srednjem području 15 istog.

U rezervoar postavljeni uložak 10 pravi na svom ivičnom područjujedan prema dole, prema prostoru za prihvatanje materijala koji se puni, otvoreni žljeb 17, koji je postavljen izmedju prirubnice 12 i unutrašnjeg zida rezervoara 5. Žljeb je prema gornjem prostoru rezervoara 3а prvenstveno zatvoren. Ako se uložak pritisne

2

prema prvenstveno pastoznom ili tečnom, naročito gustom materijalu koji se puni, to može dno uloška punom površinom da nalegne na površinu materijala koji se puni, i kada je u prostoru izmedju materijala koji se puni i uloška zatvorena izvesna zapremina vazduha. Materijal koji se puni može pri tome da delimično upadne u žljeb 17, posebno onda kada je uložak opterećen nekim teretom, na primer nekom komponentom koja se preradjuje sa materijalom koji se puni kao što je hemijski otvrdjivač ili neki alat. Vertikalno protezanje žljeba je prvenstveno tako odmereno da se pod opterećenjem uloška nekim dodatnim teretom materijal koji se puni postavlja ispod dna, odnosno gornje ivice žljeba ili bez pritiska na ovaj naleže. Žljeb 17 može prema gore da bude zatvoren zaptivajućom zonom 13a ili zaptivajućom usnom. Ovo može uopšte da važi u okviru pronalaska.

Krutost uloška i širenje zone dna (odgovarajuće površini naleganja dna uloška na površinu materijala koji se puni) je prvenstveno tako odmereno, da i pri delovanju na uložak tereta od ≥ 100-200 g ili ≥ 500-1000 g, prvenstveno ≥ 2-3 kg ili prvenstveno ≤ 12-15 kg ili ≤ 7-10 kg uložak ne prodire dalje u materijal koji se puni na taj način, da materijal koji se puni prolazeći uložak sa strane upada u gornji prostor 3а.

Spoljna ivica, posbno prirubnica 12, specijalno stepenasti ispust 19, može da bude stabilizovan sa više ukrućujućih rebara 18 postavljenih rasporedjeno u pravcu obima (slika 2). Ovime se sa jedne strane povećava sopstvena krutost uloška, u datom slučaju takodje i u zoni naleganja/zaptivanja 13a. Uložak je napravljen da može da se slaže, tako da složeni ulošci delimično ulaze jedan u drugi. Ukrućujuća rebra su tu neravnomerno rasporedjeno postavljena po obimu, na ugaonim zonama uloška ovde nisu postavljena rebra 18 ili u manjoj gustini nego u srednjim bočnim zonama.

Da bi se uložak mogao lakše vaditi iz rezervoara, uložak je, prvenstveno prirubnica 10 istog, opremljena drškom 30, na primer u obliku ispusta za hvatanje ili takodje vezice. Ovo se ispostavilo kao naročito povoljno, pošto se na materijal koji se puni

2

postavljeni uložak zbog kohezionih sila otežano izvlači. Drška 30 može da bude postavljena iznad zone zaptivanja uloška ili je medjutim zona ispusta za hvatanje sa svoje strane zaptivena prema unutrašnjem zidu rezervoara, na primer jednom radijalno prema unutrašnjem zidu rezervoara isturenom zonom zaptivanja. Drška ili ispust za hvatanje je jednim delom prirubnice odvojen u vis od dna uloška.

Uložak može da bude na taj način pozicioniran na rezervoaru, tako da je ručka 30 postavljena na nekom ugaonom području 31 rezervoara, koji je opremljen orginalnim zatvaračem 32 i/ili nekom pomoći za najmanje delimično podizanje poklopca i/ili na nekom prema orginalnom zatvaraču i/ili pomoći za otvaranje susednom ugaonom području 31 rezervoara (vidi sliku 3). Ovim je moguće jednostavno rukovanje rezervoarom, pošto posle podizanja poklopca drška leži korisniku neposredno na dohvat ruke.

Rezervoar prvenstveno opšteuzevši nije izveden okruglo i/ili eliptično, ovde u, suštini kao kvadratni rezervoar, pri čemu bočni zidovi 32 u svom srednjem području 33 mogu da budu ispupčeni prema spolja. Ugaona područja 31 rezervoara su svaki opremljeni jednim ugaonim radijusom, koji lagano može da prelazi u bočni zid. Ugaoni radijus ima ovde prečnik od 100 do l20 mm. Radijus srednjeg područja zida 33 je cirka 12 puta veći nego ugaoni radijus. Tako mogu i visoko viskozni materijali koji se pune da budu homogenizovani mešalicom. Uopšte u okviru pronalaska ugaoni radijus odnosno radijus bočnog zida (srednje područje) može da se odredi na gornjoj ivici rezervoara ili na prvobitnoj konturi rezervoara na dnu rezervoara (na unutrašnjem zidu rezervoara). Na slikama su prelazi izmedju ugaonog područja i područja bočnih zidova svaki simbolizovani vertikalnim linijama.

Rezervoar ima dalje kecelju 40 koja ga obuhvata koja je oformljena u području gornje ivice 6 rezervoara (slika 2, 5). Kecelja ima žljeb 41 u koji zahvata ivica poklopca 2a i tako je radijalno na unutra i spolja osigurana u položaju. Kecelja 40 je dalje opremljena kačenjem 43 za noseću traku, na primer u obliku otvora za hvatanje krajeva noseće trake koji leže nasuprot jedan drugom. Alternativno ili dodatno kecelja ima zonu zahvatanja za ruku 45 za manuelni zahvat u kecelju, koja

2

је potpuno integrisana u kecelju. Time je olakšano nošenje rezervoara (naročito sa obe ruke, takodje i da bi se sprečilo nepoželjno kretanje nekog tečnog materijala koji se puni) i/ili u datom slučaju manuelno držanje rezervoara pri postupku mešanja. Kačenje traka za nošenje je ovde predvidjeno na području za hvatanje rukom 45. Područje za hvatanje rukom može u datom slučaju da bude napravljeno na nekom drugom području obima kecelje. Područje za hvatanje rukom je napravljeno stabilizovano a time istovremeno i kačenje nosećih traka. Donja zona 46 kecelje i područje zahvatanja napravljena je radijalno prema spolja u obliku luka, da bi se tako napravila površina područja ručnog zahvatanja. Područje zahvatanja rukom je oformljeno sa ispustima 47 sa obe strane spoljnog zida rezervoara.

Poklopac 2 rezervoara ima dršku 50 za manuelno podizanje poklopca (slika 7), koja u suštini može da odstoji horizontalno od poklopca. Drška 50 odnosno vezica može da naleže na gornju srtanu 40a kecelje 40. Postavljn pre drške može da bude predvidjen orginalni zatvarač 32, na primer u obliku trake koja se otkida, kao udubljenje za zahvatanje ispod drške poklopca. Time može i kod šire kecelje poklopac da se lako podigne.

Na unutrašnjoj strani kecelje 40 može da bude oformljeno mnoštvo ukrućujućih ispusta 42, koji mogu da se protežu sa obe strane žljeba. Ova ukrućujući ispusti mogu da imaju u zoni zahvatanja rukom manju visinu, nego u preostalim zonama obima rezervoara (ispusti 42a). Ovi ispusti mogu da stoje prema dole ispred kecelje, tako da donja ivica 42a ispusta pri rezervoarima složenim jedan udrugi naleže na gornju ivicu rezervoara ili na gornje područje rezervoara i sprečava dalje utonuće naslaganih rezervoara (slika 6). Ovim se olakšava manuelni zahvat u područje zahvatanja rukom nekog sloga rezervoara.

Poklopac 2 ima srednju zonu odnosno dno 2b, pri čemu je uložak postavljen ispod dna poklopca, u datom slučaju medjutim može ivično područje uloška koje stoji iznad da bude postavljeno izmedju unutrašnje prirubnice 2c poklopca (slika 2) i

2

unutrašnjeg zida rezervoara i/ili uložak može odvojeno od zida rezervoara da naleže na poklopac, na primer donjom stranom na ovaj. Uložak odnosno najmanje njegovo područje učvršćivanja na rezervoar može biti postavljeno u potpunosti ispod područja učvršćivanja poklopca na rezervoar.

Ako je rezervoar napunjen nekim materijalom za punjenje lb najmanje delimično ili tehnikom punjenja potpuno, onda uložak 10 može potpuno da nalegne na površinu materijala koji se puni ili da od ovoga bude neznatno udaljen. Materijal koji se puni može da ima dinamički viskozitet od cirka 10<5>-10<6>mPas. Naročito je materijal koji se puni bitumenska emulzija. Posle punjenja materijala koji se puni, uložak može da se postavi u rezervoar, na primer do naleganja na površinu materijala koji se puni. Posle postavljanja uloška u rezervoar, u uložak može da se pozicionira dodatni deo ili pomoćno sredstvo kao hemijski otvrdjivač, i to kada uložak nalegne na površinu materijala koji se puni (ili je u datom slučaju uložak od ove još odmaknut). Opterećivanjem uloška dodatnim opterećenjem uložak se spušta i dovodi do naleganja na površinu materijala koji se puni. Dno uloška može prvenstveno da nalegne na materijal koji se puni punom površinom. Pri skupljanju materijala koji se puni uložak koji je dovoljno stabilnog oblika (prvenstveno uz zadržavanje svog oblika, ne uzimajući u obzir deformacije u zoni zaptivanja) drži se u poklapanju sa površinom materijala koji se puni.

Slike 8 do 10 pokazuju jedan dalji oblik izvodjenja rezervoara sa uloškom. Razlike od rezervoara sa uloškom prema primeru izvodjenja prema slikama 1 do 7 opisuju se u sledećem, u ostalom se na ove poziva punim sadržajem na dalja izvodjenja prema predmetu pronalaska, uključujući primer izvodjenja prema slikama 1 do 7, koji takodje i ovde mogu da važe.

Rezervoar 80 ima prema ovom primeru izvodjenja najmanje dva ili tri, prvenstveno četiri udubljenja 81 u obliku džepa, koja mogu da budu napravljena kao ispupčenja zida rezervoara 82, u datom slučaju džepovi 81 mogu da budu naprevljeni kao zone tanje debljine zida. Uložak 84 opremljen je radijalno prema

2

spolja izbačenim ispustima 85, koji mogu da zahvate u ulegnuća 81 da bi mogle da učvrste uložakna nekoj zadatoj visini unutrašnjeg prostora rezervoara. Ispusti 85 uloška naležu onda na zone dna 86 udubljenja. Udubljenja 81 se prostiru tako daleko u pravcu gornje ivica rezervoara 80a, u datom slučaju do ove, tako da uložak može biti uveden samo vertikalnim spuštanjem u rezervoar, sve dok uložak 84 ne bude učvršćen odgovarajuće obliku na zid rezervoara na nekoj zadatoj visini, na primer dok ispusti 85 ne nalegnu na zone dna 86 udubljenja. Džepovi odnosno ulegnuća 81 postavljeni su ovde u ugaone zone 87 odnosno zone većih zakrivljenja obima zida rezervoara. Ispusti 85 zahvataju u udubljenja na taj način, da ga ovi, osiguravajući uložak od obrtanja, sigurno ućvršćuju u unutrašnjem prostoru rezervoara. Ispusti uloška (i/ili zida rezervoara) su na taj način stabilno napravljeni, da uložak može da prihvati neko opterećenje, na primer posudu sa komponentom za otvrdnjavanje za materijal koji se puni, kao na primer neki bitumenski sastav. Udubljenja 81 mogu da se smanjuju prema dnu rezervoara, tako da horizontalno upravljeni uložak samocentrirajuće može biti uveden kroz otvor rezervoara vertikalno na dole u rezervoar. U datom slučaju uložak može biti učvršćen na unutrašnji zid rezervoara 82a izvesnim užljebljenjem, najčešće medjutim to nije potrebno. Udubljenja 81 imaju vertikalnu dubinu takve vrste a ispusti su na ulošku tako pozicionirani da je dno 88 uloška (prvenstveno samo veoma malo) odmaknuto od površine materijala koji se puni ili skoro na ovaj može da nalegne. Sveukupno uložak može ovim takodje i pri rabijatnim uslovima transporta i opterećenja nekim teretom biti pouzdano i sigurno od prevrtanja pričvršćen na unutrašnji zid rezervoara 82a.

Kako je na slici 10 predstavljeno, ispusti 85 mogu biti postavljeni na visinu opasujućih zaptivnih usana 89 uloška, tako da donje strane ispusta naležu zaptivajuće na unutrašnji zid rezervoara 82a i time zaptivaju unutrašnji prostor rezervoara koji se nalazi ispod uloška prema, iznad istog, postavljenom području unutrašnjeg prostora rezervoara. U datom slučaju ispusti mogu da budu postavljeni i iznad okružujućeg zaptivača ili zaptivne usne 89 uloška, pri čemu u okviru pronalaska "okružujući" uvek treba razumeti u smislu "potpuno po obimu okružujući".

Ispustima 85 se sigurno sprečava prevrtanje uloška prema rezervoaru takodje i prilikom postavljanja nekog opterećenja na uložak, takodje i kada se rezervoar ne transportuje horizontalno ispravljen, na primer manuelnim nošenjem istog.

Rezervoaru 80 može da bude dodeljen dalji uložak 10 prema primeru izvodjenja slika 1-7, koji alternativno ulošku 80 može da bude postavljen u rezervoar. Uložak 10 se tada može tako daleko uvesti urezervoar 80, da zona zaptivanja 13a uloška 10 dodje do zaptivajućeg naleganja ispod udubljenja u odbliku džepa na unutrašnjem zidu rezervoara 82a, na primer na visini zone naleganja 82b unutrašnjeg zida u zaptivajućem ležištu.

Slike 11, 12 pokazuju rezervoar prema pronalasku sa uloškom u izmeni rezervoara prema slici 8-10, oni se uopšte u okviru pronalaska mogu povoljno realizovati znači i kod primera izvodjenja slika 1-7. Prema ovome su na unutrašnjem zidu rezervoara ili u datom slučaju dodatno ili alternativno na unutrašnjoj strani poklopca predvidjena osiguravajuća sredstva 81a, koja sa zonom učvršćivanja 85 uloška, deluju zajedno osiguravajući položaj ove zone pričvršćivanja radijalno prema unutra.

Ovim osiguranjem zone prićvršćivanja uloška radijalno prema unutra se sprečava da zona učvršćivanja ne izadje iz zahvata korespondirajuće zone pričvršćivanja unutrašnjeg zida rezervoara i da uložak postane nestabilan na osnovu nekog u ovaj postavljenog objekta odnosno predmeta velike težine, kao komponente otvrdjivača, alata za preradu i tako dalje, na primer da se prevrne ili bude defoemisan, tako da teret može da dospe u materijal koji se puni. Osiguravajuća sredstva mogu naročito osiguravajuće da zahvate ispust uloška, posebno jedan ili prvenstveno dva ili više ispusta 85, posebno povoljno sve ispuste 85 uloška, koje zahvataju u udubljenja u obliki džepova unutrašnjeg zida rezervoara. Osiguravajuća sredstva mogu naročito da zahvate, saglasno obliku, zonu pričvršćivanja uloška, da bi ovaj radijalno ka unutra osigurala u njegovom položaju. Osiguravajuća sredstva mogu da budu napravljena uvek kao ispust, posebno kao aksijalno prema gore istureni ispust, koja

1

zahvataju osiguravajuće u kanal uloška, ili obrnuto se sredstvom za osiguravanje pripremi kanal u koji neki ispust, kao na primer osiguravajući zatvarač uloška, osiguravajuće zahvata. Osiguravajuća sredstva mogu da budu postavljena naročito, kada je uložak na dnu udubljenja u obliku džepa. Postavljanje osiguravajućih sredstava pokazalo se posebno povoljno prilikom transporta rezervoara, kada je uložak opterećen nekom (velikom) težinom, i/ili pri visokim temperaturama okoline, kada rezervoar ostvaruje izvesno termičko širenje, da bi se uložak osiguravao u horizontalnom postavljenju u svom položaju u rezervoaru. Na udubljenja u obliku džepa odnosno u produžetku prema njima mogu dalje na spoljnoj strani rezervoara da budu postavljeni ispusti za slaganje 86, koji sa jedne strane olakšavaju slaganje rezervoara jedan u drugi, a se druge strane stabilizuju udubljenja u obliku džepa i osiguravajuća sredstva 81a.

2

Claims (15)

Patentni zahtevi

1. Rezervoar sa poklopcem i unutrašnjim prostorom rezervoara, koji ima vertikalnu visinu, pri čemu je u unutrašnjem prostoru rezervoara postavljen uložak (10), koji je svojom ivičnom zonom (10a) uskladjen sa konturom obima unutrašnjeg prostora i unutrašnji prostor rezervoara zaptivajuće razdvaja na gornji i donji deo i koji (i) može da se pomera za izvesni iznos po vertikali na drugu, na poziciju koja se nalazi dublje u rezervoaru, na kojoj uložak takodje naleže na unutrašnji zid rezervoara punim obimom a i u prvoj i drugoj vertikalnoj poziciji i pri pomeranju izmedju ovih permanentno zaptiva prema unutrašnjem zidu rezervoara, i/ili (ii) da se uložak učvrsti ili može učvrstiti na nekoj zadatoj visini u unutrašnjem prostoru rezervoara na zid rezervoara, naznačen time, što su na unutrašnjem zidu rezervoara ili na unutrašnjoj strani poklopca predvidjena osiguravajuća sredstva (81a), koja deluju zajedno sa zonom pričvršćivanja (85) uloška, osiguravajući položaj njegovom zonom priričvršćivanja radijalno ka unutra.

2. Rezervoar prema zahtevu 1, naznačen time, što osiguravajuća sredstva osiguravajuće zahvataju na neki ispust uloška.

3. Rezervoar prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što su osiguravajuća sredstva napravljena kao ispust, koja osiguravajuće zahvataju u kanal uloška, ili se osiguravajućim sredstvom pripremi kanal u koji ispust uloška osiguravajuće zahvata.

Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što uložak (10) ima zonu pričvršćivanja (13a) za utvrdjivanje istog na unuterašnji zid rezervoara, koji naleže udaljen od gornje ivice rezervoara na unutrašnji zid rezervoara ili naleže zaptivajuće.

5. Rezervoar prema jednim od zahteva 1 do 4, naznačen time, što uložak ima okružujuću prirubnicu, koja se pruža makar malo u vertikalnom pravcu, pri čemu prirubnica ima spoljnu ivicu koja može da nalegne na unutrašnji zid rezervoara, koja je uskladjena sa oblikomi poprečnog preseka unutrašnjeg zida rezervoara i/ili zaptiva prema ovome.

6. Rezervoar prema zahtevu 5, naznačen time, što uložak postavljen u rezervoaru ima napravljen na svom ivičnom području jedan prema dole, prema prostoru za prihvat materijala koji se puni, otvoreni kanal ili žljeb koji su postavljeni izmedju prirubnice i unutrašnjeg zida rezervoara.

7. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 6, naznačen time, što uložak (10) i/ili zid rezervoara (5) imaju najmanje dva ispusta (85), koji se prostiru prema dotičnom sastavnom delu uloška i zida rezervoara i u ove zahvataju, tako da je uložak (10) pomoću ispusta (85) zadržan na zadatoj visini na rezervoaru i što su ispusti postavljeni raspodeljeno po obimu uloška i/ili zida rezervoara.

8. Rezervoar prema zahtevu 7, naznačen time, što zid rezervoara (5) ima najmanje dva ulegnuća (81) u obliku džepa koja se prostiru prema spolja, u koje zahvataju na ulošku postavljeni ispusti (85) i učvršćuju uložak u visini na zidu rezervoara.

9. Rezervoar prema zahtevu 7 ili 8, naznačen time, što su ispusti (85) postavljeni na uložak ispod ili na visinu zaptivača koji obuhvata uložak.

10. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 9, naznačen time, što je uložak opremljen drškom i što je (i) drška napravljena u obliku ispusta za hvatanje ili ulegnuća za hvatanje prirubnice, za izvlačenje uloška iz rezervoara, i/ili

4

što je (ii) ručka postavljena u ugaono područje rezervoara opremljeno orginalnim zatvaračem i/ili nekom pomoći za otvaranje, ili na nekom prema ovom susednom ugaonom području rezervoara.

11. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 10, naznačen time, što uložak ima kružnu fleksibilnu ivičnu zonu (13) koja može zaptivajuće da nalegne na unutrašnji zid rezervoara i radijalno ka unutra na ovu, priključeno ukrućeno područje, posebno prirubnicu.

12. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 11, naznačen time, što je rezervoar izveden kao u glavnom pravougaoni rezervoar sa radijusom ugla od ≥ 40 mm i/ili ≤ 600 mm.

13. Rezervoar prema jednom od zehteva 1 do 12, naznačen time, što rezervoar ima jednu sa spoljne strane okružujuću kecelju (40), koja je oformljena u području gornje ivice rezervoara, i što ivica poklopca zahvata u kanal (41) predvidjen na kecelji (40).

14. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 13, naznačen time, što (i) poklopac ima dršku za manuelno podizanje poklopca, koja u glavnom odstoji horizontalno od poklopca i naleže na spolja okružujuću kecelju (40), koja je oformljena u zoni gornje ivice rezervoara i što je postavljen orginalni zatvarač spolja prema ručki koji ručku najmanje delimično pokriva, i/ili što rezervoar ima najmanje delimično okružujuću kecelju (40) koja je oformljena u zoni gornje ivice rezervoara i što je kecelja opremljena zonom zahvatanja rukom (45) za manuelno zahvatanje u kecelju koja omogućava manuelno nošenje rezervoara.

35

15. Rezervoar prema jednom od zahteva 1 do 14, naznačen time, što je rezervoar najmanje delimično napunjen bitumenom ili veštačkom smolom.