RS55303B1 - Uređaj za razdvajanje poljoprivrednih proizvoda - Google Patents

Description

Predmetni pronalazak se odnosi na poboljšani uređaj za razdvajanje poljoprivrednih ili biljnih proizvoda koji su međusobno spojeni odgovarajućim spojnim elementima kao što su peteljke lista, peteljke ploda, stabljike, itd., kao što su to višnje, mali grozdovi čeri paradajza, itd., koji su prethodno ubrani i obično stižu u evenkama ili su i dalje međusobno spojeni dotičnim peteljkama, naročito u slučaju višanja.

Dobro je poznato da se takvi povrtarski proizvodi uzgajaju u industrijskim razmerama da bi se iznosili na tržište preko velikih maloprodajnih mreža. Da bi se pripremili za pomenutu namenu, takvi proizvodi normalno moraju da prođu kroz odgovarajuću obradu i postupke kao što je pranje, razdvajanje jednih od drugih ako se nalaze u evenkama, grozdovima, itd., merenje, kalibracija, sortiranje na osnovu unapred određenih karakteristika kao što su boja, stepen zrelosti, itd.

Uopšte, ove operacije sortiranja su široko poznate i lako se obavljaju bez naročitih problema kada povrtarski proizvodi dođu do sistema za sortiranje i u njega se ubacuju komad po komad kao što je to slučaj sa jabukama, kruškama, dinjama, itd. S druge strane, ako su ti proizvodi i dalje spojeni u grupu, jedna od prvih operacija koju na njima treba izvršiti je, naravno, da se razdvoje.

Prema tome, kada je potrebno da se prerađuju poljoprivredni proizvodi koji su po svojoj prirodi spojeni u evenke ili grozdove, kao što su, na primer, višnje, boranija, itd., očigledno je da bi se takvi proizvodi upojedinili (pretpostavlja se da je ovaj izraz dobro poznat čitaocu koji je stručnjak u ovoj oblasti), bitno je da se uklone svi elementi biljke kao što su peteljke, stabljike i peteljke lista koji pomenute proizvode biljke drže spojenim u grupu.

Za ovu svrhu postoje razni opšte poznati postupci i sistemi koji se koriste da pomenute grupe proizvoda razdvoje u pojedinačne proizvode, odnosno da ih odvoje jedne od drugih. U daljem tekstu će se razmotriti isključivo oni sistemi koji se koriste da razdvoje gore navedene grozdove sečenjem gore pomenutih peteljki, stabljika, itd., pomoću rotirajućih noževa.

Kasnije u ovom opisu, posebno će se pozivati na višnje ali se podrazumeva da ono što je ilustrovano važi bez ikakve rezerve ili ograničenja za bilo koju drugu vrstu proizvoda koja ima slične osobine da se pojavljuje u obliku evenki, grozdova, itd.

Razni poznati dokumenti i patenti ilustruju razne postupke i sredstva pogodna da obave gore pomenute operacije sečenja peteljki kao što su, na primer: US 5,050,492, US 3,115,169, FR 2 672 776, ES 2241 465, FR 2 892 053. Kod većine takvih patenata sečenje se vrši tako što grozdove koje treba preraditi/seći nose pokretne trake na kojima su ti grozdovi često nagomilani u neuredne gomile.

Međutim, rešenje sa pokretnim trakama, mada jednostavno za primenu, ne garantuje da će se sečenje peteljki obaviti pravilno i to naročito na mestu gde se odstranjuju sa čvora koji ih spaja; ovo se dešava i ako se peteljke koje su u grozdu preklapaju na trakama zbog toga što su na trake istovarene nasumično i bez reda.

Ovo prouzrokuje ozbiljan problem u ovoj oblasti tehnike; u stvari, široko je zapaženo da je, da bi se obezbedila privlačnija i dopadljivija prezentacija proizvoda prosečnom potrošaču, od bitne važnosti da peteljke takvih proizvoda, na primer višanja, budu odsečene na mestu koje je najbliže tački ili čvoru koji spaja peteljke da bi se izbegao veoma neželjeni efekat da neke peteljke budu suviše kratke dok druge ostaju nepotrebno povezane tačkom spoja V-oblika.

Praktično, ovo se događa ako transportna i sredstva za sečenje zanemaruju bitnu činjenicu da dužina peteljki može da se razlikuje, čak značajno, od jedne partije proizvoda do druge.

Šta više, korišćenje istog sistema, bez obzira da li trakastog ili ravnog transportera, za prenošenje grozdova različitih karakteristika do zone sečenja gotovo uvek stvara problem koji je gore opisan.

US patent 7,033,631 B1 izlaže uređaj koji je pogodan da grozdove koje treba razdvojiti prenese do zone sečenja koja ima mnoštvo rotirajućih noževa do koje se pojedinačni grozdovi šalju na mnoštvu kosih rampi trouglastog poprečnog preseka sa nagibom na gore, tako da se grozdovi jedan sa drugim podudaraju na odgovarajući način na koji je onaj deo peteljke koji stiže do tačke ukrštanja sa nožem prirodno najbliži deo tački koja spaja peteljke.

Šta više, visina navedenih rampi može da se podešava tako da odgovara prosečnoj visini peteljki partije proizvoda koji treba da se razdvoje.

Međutim, ovo resenje pokazuje neke ozbiljne nedostatke; u stvari, pomeranje grozdova prema rotirajućim noževima postiže se neprestanim vibriranjem na kosoj nosećoj ravni na kojoj se nalaze grozdovi koje treba šeći a to vibriranje je štetno za proizvode, naročito u slučaju osetljivih proizvoda, zato što se taru o samu ravan.

Neprekidno vibriranje kose noseće ravni takođe zahteva odgovarajući mehanizam sa motorom na koji se vezuju bregasti elementi a, kao što je dobro poznato, ostvarivanje naizmeničnog kretanja neke krute konstrukcije u odnosu na neku drugu krutu konstrukciju povlači za sobom složeniju konstrukciju svih pogonskih i upravljačkih mehanizama.

Najzad, kao što se može shvatiti iz si. 9 gore pomenutog US 7,033,631 B1 patenta, nagib rampe 46 je u principu konstantan, osim krajnje sekcije 48 čiji je nagib neznatno drugačiji od nagiba početne sekcije i ovi nagibi pomenute rampe 46 su nepromenljivi, odnosno ne mogu da se menjaju da bi odgovarali dužini peteljke; ovo prouzrokuje neefikasno podešavanje operacije sečenja zato što, kako je prikazano na navedenoj si. 9, sa kraćim peteljkama višnje mogu da dosegnu neki položaj na rampi 46 tako da se odvoje od vibracione ravni 38 čime će njihovo pomeranje prema rotirajućim noževima biti očigledno ometano ili čak sprečeno.

Zato bi bilo poželjno, a to je osnovni cilj ovog pronalaska, da se ostvari neka vrsta automatskog sistema za sečenje peteljki grozdova povrtarskih proizvoda koji omogućava da se pomenute peteljke preseku u predelu tačke spajanja a da se ne suoči sa problemima koji su gore opisani.

Ovaj cilj se postiže pomoću uređaja koji je napravljen i radi u skladu sa pratećim patentnim zahtevima.

Karakteristike i prednosti ovog pronalaska biće očigledne iz sledećeg opisa, koji je dat kao primer i bez ograničenja, pozivanjem na priložene crteže gde: • slika 1 iiustruje primer izgleda u perspektivi iz dijagonalnog položaja uređaja prema ovom pronalasku, • slike 2, 3 i 4 ilustruju odgovarajuće šematske i uveličane izglede, slične si. 1, odgovarajućih radnih rasporeda pojedinačnih modula za sečenje ovog uređaja prema ovom pronalasku, • slike 2A, 3A i 4A ilustruju odgovarajuće izglede u bočnoj projekciji jednog dela uređaja prema ovom pronalasku, koji odgovaraju rasporedima sa slika 2, 3 i 4, • si. 5 iiustruje pojednostavljen izgied u perspektivi odozgo jednog dela uređaja prikazanog na sl.1, posmatrano sa tačke ispred ose obrtanja rotirajućih noževa, • si. 6 iiustruje izgled sličan onom sa slike 5 ali sa jednim uveličanim delom i sa tačke posmatranja koja je bliža osi obrtanja rotirajućih noževa, • si. 7 iiustruje izgled dela sa slike 5 posmatrano u perspektivi dijagonalno odozgo ali sa tačke posmatranja koja je iza ose obrtanja rotirajućih noževa,

• si. 7A prikazuje uveličani bočni deo uređaja sa si. 7,

• si. 8 iiustruje izgled u ravni odozgo dela uređaja sa si. 5-7A,

• si. 9 iiustruje prednji izgled u ravni uređaja sa si. 5-7A,

• si. 10 iiustruje centriran izgled u bočnoj ravni detalja aparata sa gornjih si. 5-7A,

• si. 11 iiustruje osnovni šematski dijagram načina rada ovog pronalaska,

• si. 12 iiustruje pojednostavljen geometrijski šematski dijagram osnovnog načina rada ovog pronalaska, kako se vidi u bočnoj ravnoj projekciji.

Pozivom na slike, uređaj za sečenje peteljki grozdova povrtarskih proizvoda, naročito višanja, u osnovi čini: • noseća konstrukcija sa ramom sa dva paralelna horizontalna bočna elementa 1A, 1B koja između sebe definišu u suštini ravnu površinu ,,S", tipično pravougaonu, gde je navedena površina ,,S" čisto geometrijska definicija i ne određuje nikakvo materijalno sredstvo, kao što će postati jasno u daljem opisu, • mnoštvo modula za sečenje 2A, 2B, 2C, 2D, 2E... koji su u suštini identični jedan sa drugim i imaju zajedničku obrtnu osovinu 32A, 32B, 32C, 32D, 32E... i. pošto su navedene obrtne osovine paralelne jedna sa drugom i raspoređene iznad navedene površine ,,SU, stoga su u nizu kako bi mogli da presretnu praktično sve grozdove proizvoda koje nosi sto koji leži ispod njih.

Gore navedeni moduli za sečenje su istovetni te će zato, radi jednostavnosti, u daljem tekstu biti opisan samo jedan od njih, na primer modul 2C (vidi si. 2), s tim što se podrazumeva da se dotično objašnjenje proteže na sve druge module.

Generalno, opis i patentni zahtevi će se ponekad pozivati na pojedinačan element a ponekad na izvestan broj sličnih elemenata; pošto su gore pomenuti moduli za sečenje u suštini slični i pošto svaki modul za sečenje obuhvata mnoštvo rotirajućih noževa i odgovarajućih pratećih elemenata, posebno odnosnih rampi i sredstava podesnih da promene njihov položaj, koji su slični ili identični, isto se podrazumeva da se pozivanje na jedan pojedinačan takav modul ili jedno pojedinačno pomenuto sredstvo ili nož redom i očigledno proteže na sve druge module i druga sredstva ili noževe kako je jasno prikazano na priloženim slikama.

Gore pomenute obrtne osovine su raspoređene iznad transportnih sredstava koja pokrivaju gore pomenutu površinu ,,S" i koja su podesna da poljoprivredne proizvode stavljene na njih nose prema gore pomenutim rotirajućim noževima.

Gore pomenuti modul 2C je opremljen sa:

• mnoštvom rotirajućih noževa 11, 12, 13, 14... koji su postavljeni na fiksne položaje njegovom dužinom, • mnoštvom rampi za pozicioniranje 11-1, 12-1, 13-1, 14-1 gde je svaka od pomenutih rampi postavljena u položaj podudaran sa odgovarajućim rotirajućim nožem, • gde pomenute rampe imaju izdužen oblik u pravcu kretanja gore pomenutih transportnih sredstava i uočljivo su pljosnate i orijentisane vertikalno, • čija je odgovarajuća gornja ivica okrenuta na dole prema pomenutim sredstvima transporta sa takvim nagibom da se visina pomenutih ivica povećava u pravcu odgovarajućeg noža koji je postavljen iznad pomenutog sredstva transporta, • tako da se grozdovi proizvoda koji su stavljeni na pomenuta sredstva transporta prenose prema pomenutim rampama čija gornja ivica postavljena pod nekim oštrim uglom, odnosno 11-2. 12-2, 13-2 ... (si. 10), određuje tačku stecišta peteljki svakog grozda koga hvata odgovarajući nož.

Da budemo precizni, svaka rampa je dovedena u pravac sa odgovarajućim nožem i raspoređena u njegovoj donjoj zoni; da bi se rampi omogućilo da nosi grozdove proizvoda prema odgovarajućem nožu, navedena rampa je u svom gornjem delu snabdevena odgovarajućim udubljenjem 11-3, 12-3, 13-3, 14-3 čija je veličina podesna da prihvati odgovarajući nož 11, 12, 13, 14... Na ovaj način, grozdovi proizvoda se prenose prema pomenutim rampama od kojih svaka u nekom trenutku zahvata pojedinačan grozd i podiže dotičnu peteljku koja opkoračuje rampu i tako, nastavljajući svoje kretanje, biva uhvaćena dotičnim nožem i presečena na odgovarajućem mestu na dotičnoj ivici. Osim toga, kao bitan element za funkcionisanje ovog pronalaska, transport i kretanje napred pomenutih transportnih sredstava se ostvaruje kako sledi: Pozivom na sliku 9, gore pomenuta transportna sredstva obuhvataju sto formiran od mnoštva paralelnih žlebova 20, 21, 22, 23, 24, 25... raspoređenih horizontalno i u suštini ortogonalno na gore navedene obrtne osovine. Pomenuti žlebovi su međusobno odvojeni odgovarajućim uzdignutim delovima 20-A, 21-A, 22-A...; neprekidnim pomeranjem transportne trake obično se formira kompozicija pomenutih žlebova i odnosnih uzdignutih delova.

Ona se kreće u pravcu paralelnom sa navedenim žlebovima 20, 21, 22, 23, 24, 25 i odnosnim uzdignutim delovima i tako se kreće ortogonalno u odnosu na pomenute obrtne osovine. Osim toga, svaka rampa leži na odgovarajućem žlebu i dovedena je u pravac sa njim tako da je istureni deo svake od pomenutih rampi u odnosu na odnosni žleb centriran sa njim; konkretno, položaj vrha 11-P, 12-P, 13-P, 14-P... (vidi si. 2) pomenutih rampi postavlja se na optimalnu visinu H1 od gornje površine odnosnog žleba, kao što je prikazano na si. 10.

U stvari, pošto se kod većine poljoprivrednih proizvoda, naročito višanja, koji su spojeni u jedan grozd desi da budu u istom žlebu očigledno je da je operacija sečenja peteljki efikasnija i produktivnija ako su rezni noževi, i stoga odgovarajuće rampe, centrirani i dovedeni u pravac sa odgovarajućim rampama gore navedenih žlebova.

U stvari, zadatak da se obavi sečenje u suštini svih peteljki oslanja se na činjenicu da ne postoji samo jedan modul za sečenje već mnoštvo modula za sečenje 2A, 2B, 2C raspoređenih u niz, jedan ispred sledećeg u pravcu kretanja stola koga formiraju pomenuti žlebovi naizmenično sa uzdignutim delovima.

Rad uređaja koji je ovde opisan je sledeći: razni grozdovi se stavljaju i raspoređuju poznatim sredstvima i na poznati način na gore navedeni sto koga formiraju razni žlebovi 20, 21, 22, 23, 24, 25... i odgovarajući uzdignuti delovi 20-A, 20-B, 20-C, 20-D...

Kretanjem pomenutog transportera prema navedenim rampama i rotirajućim noževima, proizvodi dospevaju do gore navedenih rampi i zbog čeonog otpora kretanju kome su pomenute peteljke izložene bivaju presretnute odgovarajućim rampama i tako prirodno uhvaćene i podignute dejstvom otpora kretanju do mesta gde je odnosni rotirajući nož koji ih seče taćno na gornjoj ivici odnosne rampe.

Tako se postiže prvi cilj pronalaska koji se sastoji u tome da se razni grozdovi prenesu do stanice za sečenje a da ne budu podvrgnuti vibriranju, pretresanju, itd. koje bi ih naravno oštetilo.

Međutim, kao što je već pomenuto, situacija koja je gore opisana daje optimalne rezultate samo ako je udaljenost gornje ivice rampe od dna susednog žleba u suštini slična visini peteljke ili, preciznije, dužini peteljke, tako da se, imajući u vidu veličinu ploda, čvor peteljke sam postavi tačno, ili gotovo tačno, na visinu gornje ivice rampe.

U stvari, ukoliko se ovaj uslov ne ostvari i ako je, na primer, peteljka duža moglo bi da se desi da rampa ne uhvati i podigne čvor jer se sam čvor prirodno postavlja na samu rampu; u toj situaciji, nož dohvata peteljku i onda je seče na mestu daleko od čvora što bi moglo da bude neosporno beskorisno i nepoželjno.

Još jedna ozbiljna mana ustanovljena kod sličnih mašina koje su prisutne i funkcionišu na tržištu sastoji se u činjenici da, mada su napravljene da imaju mnoštvo modula za sečenje od kojih je svaki u principu prilično sličan modulima za sečenje 2A, 2B, 2C, 2D, 2E... ovog pronalaska, te mašine zahtevaju, međutim, da kada je potrebno podesiti visinu ili nagib rampi da je takođe potrebno da se podesi: • ne samo jedan po jedan mehanizam/sredstvo koji regulišu visinu svakog od navedenih modula za sečenje, naime visina odnosne obrtne osovine na gore pomenutom stolu, • već i da se podese sredstva koja menjaju nagib rampi u odnosu na svaku obrtnu osovinu odnosnog modula za sečenje.

Ova operacija, mada direktna i jasna, ipak izuzetno dugo traje sa gledišta produktivnosti pošto zahteva da se postupak prerade proizvoda prekine i redom ručno interveniše na svakom modulu za sečenje.

Sa ekonomske tačke gledišta, ovakva situacija je neprihvatljiva kako zbog toga što mašina mora da prekine sa radom na čak nekoliko sati, što ne može da se toleriše kada svež, delikatan i cenjen proizvod mora da se obradi za kratko vreme, tako i zbog tereta održavanja i radnog vremena koje mora da se utroši da bi se položaj pojedinačnih modula za sečenje podesio jedan po jedan.

Da bi se ovi ozbiljni nedostaci prevazišli, poboljšanja prema ovom pronalasku uče o implementaciji takvih sredstava koja omogućuju da se po želji podesi visina rampe iznad stola koji je ispod nje (žlebovi i uzdignuti delovi) a da se istovremeno podesi i visina odnosne obrtne osovine tako da odnos između osovine i tako odnosnih noževa i odnosnih rampi bude u suštini konstantan ili gotovo konstantan a uz pomoć postupka ili sredstava koji omogućavaju da se u jednoj operaciji automatski i istovremeno podesi visina svih modula za sečenje tako da svi moduli za sečenje budu podešeni na novi uslov rada.

Očigledno je jasno da gore pomenuta sredstva i odnosni radni postupak omogućavaju dramatično smanjenje vremena koje je ranije bilo potrebno da se podesi mašina; to je toliko očigledno da dalje neće biti isticano.

U ovu svrhu, a pozivajući se na slike, predviđena je jedna pokretna konstrukcija:

• formirana da u suštini ima geometriju sličnu geometriji gore navedene noseće konstrukcije 1A, 1B, a koja se sastoji od dva paralelna horizontalna bočna elementa 5-A, 5-B (vidi slike 1,2 i 3), • koja leži iznad gore navedene noseće konstrukcije; • gde je navedena pokretna konstrukcija povezana sa navedenom nepokretnom konstrukcijom pomoću većeg broja pokretnih konzola, idealno samo četiri konzole 6, 7, 8, 9 (si. 1), • od kojih je svaka vezana (si. 2A) jednim svojim krajem 6A za odgovarajuće mesto na navedenom bočnom elementu 1A a drugim krajem 6B za odgovarajuće mesto na bočnom elementu 5A koji pripada gore pomenutoj pokretnoj konstrukciji, gde su pomenuti krajevi 6A, 6B koji pripadaju istoj konzoli 6 namešteni na različitim vertikalnim pravama r, t,

Tako se, ako se gore navedena konfiguracija replicira, sa identičnim merama, za oba bočna elementa kako navedene pokretne konstrukcije tako i navedene nepokretne konstrukcije, dobija konfiguracija ilustrovana na si. 1.

U praksi, svaki donji bočni element nepokretne konstrukcije vezan je za bočni element mobilne konstrukcije koji je iznad njega pomoću dva slična para zasebnih konzola 6 i 8, 9. Prema tome, dobija se konstrukcija tipa „paralelograma" tako da pomenuta pokretna konstrukcija postaje pogodna da se pomera u odnosu na pomenutu nepokretnu konstrukciju kretanjem koje će u daljem tekstu biti definisano kao „translatorno kretanje koje sledi obrtnu putanju".

U stvari, pokretna konstrukcija se efikasno obrće oko unapred definisanih tačaka na nepokretnoj konstrukciji zato što je obrtno vezana za navedene konzole 6, 7. 8 i 9 ali i zahvaljujući konstrukciji u obliku „romba" koju čine: • dve konzole 6, 7 postavljene u suštini u istoj vertikalnoj ravni između para koji čine nepokretni i pokretni bočni element 1A i 5-1,

• i delovi gore navedenih bočnih elemenata koji se nalaze:

• između obrtnih tačaka 6A, 7A lociranih na bočnom elementu 1 A i slično tome između obrtnih tačaka 6B, 7B (one su prikazane na si. 11) vezano za bočni element 5-A.

Međutim, slika 11 jasno iiustruje gore opisanu geometrijsku situaciju pozivom samo na bočne elemente 1 A i 5-A.

Ako se gornja konstrukcija koja sadrži bočne elemente 5-A i 5-B podigne (pomoću poznatih sredstava koja nisu uključena u pronalazak) onda se, kao što je šematski prikazano na si. 11, navedeni gornji bočni elementi 5A i 5B pomeraju translatornim kretanjem zato što su uvek paralelni jedan sa drugim ali i rotacionim kretanjem zato što pokretne konzole ostaju zglobno povezane na odgovarajućim obrtnim tačkama na nepokretnoj donjoj konstrukciji.

Na ovaj način smo objasnili značenje „translatornog kretanja koje sledi obrtnu putanju" koje je gore definisano.

Osim toga, ovo je tipično kretanje bilo koje konstrukcije u obliku paralelopipeda.

Ukratko, s obzirom na konstrukciju koja je ovde ilustrovana, postaje moguće da se pokretna konstrukcija podigne u odnosu na nepokretnu konstrukciju a naročito bočne elemente 5-A, 5-B translatornim kretanjem koje sledi obrtnu putanju.

Štaviše, pomenute rampe su vezane za dva gornja bočna elementa 5-A i 5-B gornje pokretne konstrukcije tako da njeno podizanje automatski proizvodi i delimično podizanje dotičnih rampi a da se time, međutim, ne poveća ili ne smanji vertikalna udaljenost

položaja odnosnih tačaka od žleba koji je ispod, mada se može desiti da se horizontalni položaj tih tačaka izmeni.

Način ovakvog povezivanja je objašnjen u daljem tekstu. Prirodno, neophodno je da podizanje ili spuštanje rampi ne izazove nikakav problem sa odgovarajućim noževima koji ne smeju da se dovedu u dodir sa samim rampama i, u svakom slučaju, moraju da se poštuju međusobno rastojanje i geometrija rampe i dotičnog noža.

Zbog toga ose „X" obrtnih osovina takođe moraju da budu integralne, u istom smislu koji je upravo objašnjen, sa navedenim bočnim elementima.

U tu svrhu, a pozivom na slike 2A, 3A i 4A, gore navedene osovine 32A, 32B, 32C, 32D, 32E... su montirane na dva gornja bočna elementa 5-A i 5-B putem standardnih sredstava za povezivanje koje ovde predstavljaju (slike 6, 7, 7A) dva nosača 40, 41 za osovinu 32C.

Što se tiče rampi koje su u vezi sa ovim modulom za sečenje i gore navedenom osovinom 32C, predviđena su mehanička sredstva za povezivanje koja sadrže, za svaki modul za sečenje, spojnu letvu 50 koja je obrtno vezana, na jednom kraju 51, za fiksno mesto na navedenoj nepokretnoj konstrukciji i to za donji bočni element 1 A i, na drugom kraju 52, za prvi mehanički vezni element 53 pričvršćen za pomoćnu osovinu 55 koja je opet pričvršćena za jedan ili više drugih veznih elemenata 54 (vidi naročito slike 7 i 7A) koji su povezani na dotičnu obrtu osovinu 32-C na način koji će biti objašnjen u daljem tekstu.

Konkretnim pozivanjem na slike 2A,4Ai 7A, navedena pomoćna osovina 55 je osovina koja ne rotira, postavljena paralelno sa odnosnom obrtnom osovinom 32C i na jednom kraju 55A spojena sa prvim mehaničkim veznim elementom 53.

Drugi mehanički vezni element 54 je spojen, na jednom svom kraju 54A, sa navedenom osovinom 55 i, na drugom kraju 54B, sa navedenom obrtnom osovinom 32C na način koji će biti objašnjen u daljem tekstu.

Osim toga, na istu pomoćnu osovinu 55 je pričvršćeno, integralno sa njom, više konzola 56A, 56B, 56C, 56D..., koje sve na jednom od svojih donjih krajeva nose odgovarajuće rampe 11-1, 12-1, 13-1, 14-1....

Trebalo bi odmah razjasniti da su gore pomenuta sredstva koja povezuju navedenu pomoćnu osovinu 55 sa navedenim mehaničkim veznim elementima 53 i 54 i navedenim konzolama 56A, 56B, 56C, 56D, ... takva da osovina 55 ne može da se obrće oko svoje sopstvene ose u odnosu na navedene vezne elemente i rampe tako da se, na kraju krajeva, gore navedene vrste veznih sredstava pomeraju u prolazne rupe koje se nalaze na navedenim veznim elementima 53 i 54 i konzolama 56A, 56B, 56C, 56D... kroz koje poprečno ide pomenuta pomoćna osovina 55 koja, međutim, ne može da se obrće u odnosu na njih.

Najzad, vrsta veze gore navedenog drugog veznog elementa 54 sa pomenutim krajem 54B na obrtnoj osovini 32C je obrtna veza, naravno u smislu da navedena osovina 32C poprečno ide kroz odgovarajuću prolaznu rupu pomenutog kraja 54B pomenutog drugog veznog elementa 54 ali tako da može da rotira oko svoje sopstvene ose te tako navedena prolazna rupa u pomenutom kraju 54B funkcioniše kao sredstvo koje samo održava određeni geometrijski položaj između samog veznog elementa 54 i ose obrtanja obrtne osovine 32C ali očigledno ne i između tog veznog elementa 54 i osovine 32C.

Na ovaj način navedeni vezni element 54 može da se obrće - samo marginalno, međutim, kao što se biti objašnjeno kasnije - oko svoje dotične osovine 32C.

Imajući u vidu konfiguraciju elemenata i mehanizama koji su uključeni i upoređujući tri slike 2A, 3A i 4A koje prikazuju gornji bočni element 5-A u dva krajnja položaja minimalnog rastojanja i maksimalnog rastojanja i u među položaju, proizlazi da ako se gornji bočni elementi 5-A i 5-B podižu da se automatski podižu dotične obrtne osovine 32-A, 32-B, 32-C a one takođe povlače na gore drugi vezni element 54 koji pak povlači na gore odnosnu pomoćnu osovinu 55 koja pak povlači na gore dotične konzole 56A, 56B, 56C... koje konačno takođe povlače na gore odgovarajuće rampe.

Međutim, zbog toga što gore navedena osovina 55 nije slobodna već je na svom kraju 55A povezana sa prvim veznim elementom 53 koji je vezan na pomenutu spojnu letvu 50 koja je pak povezana sa donjim bočnim elementom sa obrtnom tačkom 51, sledi da se navedeni mehanički vezni elementi, te time i pomenuta rampa, ne samo podižu već i obrću.

Bez ulaženja u prilično složeno ali ne i bitno razmatranje geometrije, dovoljno je napomenuti da navedene rampe, navedeni mehanički vezni elementi, navedene pokretne konzole, mesta gde se nalaze na dotičnim konstrukcijama, navedene spojene konzole moraju da budu dimenzionisani, pozicionirani i međusobno spojeni tako da podizanje gore navedene pokretne konstrukcije, koja je ilustrovana gornjim bočnim elementima 5-A i 5-B

- u odnosu na gore navedenu nepokretnu konstrukciju - izazove translatorno-obrtno

kretanje koje prirodno povlači sa sobom ekvivalentno pomeranje u osama odnosnih obrtnih osovina zato što su povezane sa navedenom gornjom pokretnom konstrukcijom - koja obuhvata pomenute bočne elemente 5-A i 5-B - pomoću nosača 40, 41.

Translatorno-obrtno kretanje navedenih obrtnih osovina 32-C prouzrokuje podizanje odgovarajućih drugih veznih elemenata 54 koji vuku pomenutu pomoćnu osovinu 55 kao i konzole 56-A, 56B, 56-C... tako da vrhovi dotičnih rampi - koje su povezane sa navedenim konzolama - ostaju suštinski na istoj visini razdvajanja H1 na dotičnom žlebu dok se za razliku od toga nagib pomenutih rampi menja pomenutim translatornim kretanjem koje sledi putanju obrtanja (vidi si. 11).

Stručnjak u ovoj oblasti tehnike savršeno je sposoban da pretpostavi i definiše potrebne dimenzije; samo radi veće jasnoće, si. 12 daje krajnje pojednostavljen šematski izgled elemenata koji su u ovo uključeni a koji su opisani u dva stanja i to kada je minimalno i kada je maksimalno rastojanje između bočnih elemenata dve konstrukcije, jedne nepokretne i jedne pokretne.

U navedenom šematskom prikazu prikazani su i to konkretno:

• gornji bočni element 5-A u dva gore pomenuta položaja,

• osa ,,X" obrtne osovine u dva odgovarajuća položaja,

• mehaničke veze 53, 54 u dva odgovarajuća položaja gde je položaj gore definisanog maksimalnog rastojanja određenog sa: 53, 53A, odnosno 54, 54A.

• spojna letva 50 u dva odgovarajuća položaja 50 i 50A,

• i najzad, odnosna rampa koja je će ovde, radi lakšeg snalaženja, biti definisana u dva odgovarajuća položaja 71 i 72.

Pošto je poželjno da vrh 11-P rampe 71-72 zadržava konstantnu i definitivnu visinu H1 u odnosu na žleb ispod njega, dovoljno je da dimenzija elemenata uključenih u ovo bude takva da se taj uslov ostvari.

Poboljšani uređaj koji je ovde opisan funkcioniše na sledeći način: kada visina rampi treba da se promeni, gornja pokretna konstrukcija se podiže sa nepokretne konstrukcije pomoću poznatih konvencionalnih sredstava. Delovanjem pomenutog podizanja gore navedena pokretna konstrukcija se pomera na gore ali pomeranjem kao „paralelogram" kako je gore objašnjeno.

Pomenuto pomeranje gornje konstrukcije povlači sa sobom, preko pomenutih nosača 40, 41, i odgovarajuću obrtnu osovinu 32C koja pak povlači sa sobom mehaničke vezne elemente 54, 53 i pomoćnu osovinu 55 koja je povezana između njih.

Pošto je prvi vezni element 53 preko osovinice 52 povezan na spojnu letvu 50 koja je pak na drugom kraju 51 obrtno vezana za donju nepokretnu konstrukciju, proističe da dejstvo opisanih mehaničkih veza u kombinaciji sa podizanjem gornje konstrukcije {bočni elementi 5-A i 5-B) izaziva podizanje vretena 50.

Uporedni pregled položaja elemenata koji su gore opisani, kako se može videti na slikama 2A, 3A, 4A, gde slike 2A i 4A prikazuju dva krajnja položaja u koja može da dođe gornja pokretna konstrukcija, pokazuje da podizanje gornje pokretne konstrukcije prouzrokuje podizanje spojne letve 50, a pošto je ona vezana za osovinicu 51, pomenuto podizanje dotičnog kraja 52 izaziva obrtanje same letve 50 u smeru kazaljki na satu te tako, preko pomenutih veza 53, 54 i osovine 55, i takođe obrtanje konzole 46-A, 46-B, 46-C... i odnosne rampe 11-1.

Međutim, pošto je kretanje navedene rampe 11-1 složeno kretanje koje proizlazi iz kombinacije „paralelogramskog" kretanja gornje pokretne konstrukcije i obrtnog kretanja mehaničkih veza 53, 54 kao i pomoćne osovine 55 oko osovine 32-C koja je pak vezana za gornju pokretnu konstrukciju, krajnji efekat na rampi 11-1 je njeno obrtanje u smeru kazaljki na satu koje, uz odgovarajuće dimenzionisanje elemenata koji su u ovo uključeni, može da proizvede povećanje, pozivanjem na sliku 12, nagiba rampe sa jednog položaja 71 u drugi položaj 72.

Takođe će biti očigledno da slike 3A, 4A, 5A, mada ilustruju samo tri modula za sečenje koji obuhvataju tri obrtne osovine 32A, 32B i 32C, važe i za sve druge module za sečenje, koji nisu prikazani na tim slikama, pošto se svi ti moduli povezuju na način identičan onima navedene gornje konstrukcije osim, naravno, u pogledu njihovog položaja u odnosu na nju.

Prema tome, svi gore navedeni elementi koji su uključeni u ovo mogu da obezbede da, uz jednostavne primene geometrijskih tipova, navedena rampa a time i konkretno njena gornja ivica budu iskošene kako bi bile na većoj visini i tako omogućile obradu grozdova koji imaju različitu dužinu peteljki a da to ne izazove negativne posledice po: • uzajamno pozicioniranje između rampe i dotične obrtne osovine te tako i dotičnog rotirajućeg noža, • niti po visinu vrha same rampe na dotičnom uzdignutom delu na kome opkoračeno stoje grozdovi proizvoda koji su tu dovedeni da ih uhvati, podigne i konačno preseče odgovarajući nož.

Na ovaj način se lako i efikasno postiže cilj ovog pronalaska; pošto su svi moduli za sečenje povezani sa i oslanjaju se na dva bočna elementa 5-A i 5-B, moguće je da se sa sredstvima i na način koji je gore ilustrovan u jednoj a jednostavnoj operaciji podese svi moduli za sečenje od kojih je svaki povezan sa odgovarajućim noževima kao i sa odgovarajućim rampama. U stvari, biće dovoljno da se jednom jedinom operacijom podigne ili spusti položaj pokretne konstrukcije, te tako prema ovom pronalasku i dva bočna elementa 5-A i 5-B koja su njen deo, da bi se ostvario osnovni cilj ovog pronalaska koji je mogućnost podešavanja, u jednoj jedinoj operaciji, ne samo nagiba svih rampi svih modula za sečenje koje nosi gore navedena pokretna konstrukcija već i svih obrtnih osovina i odgovarajućih noževa.

Licu stručnom u ovoj oblasti tehnike biće očigledno da su sredstva i načini podizanja/spuštanja i odgovarajućeg upravljanja navedenom pokretnom konstrukcijom postupci koji su potpuno u okviru stručnosti takvog lica te zato dalje neće biti podrobno navođeni.

Najzad, pozivom na slike 7A i 10, ustanovljeno je da je podesno i korisno da svaka od gore navedenih rampi 11-1, 12-1, 13-1... ima na odgovarajućoj gornjoj ivici 11-2, 12-2, 13-2... jedan odgovarajući žleb 11-3, 12-3, 13-3... pogodan da primi donju ivicu odgovarajućeg noža 11, 12, 13....

U stvari, ova karakteristika omogućava da između samog noža i odgovarajuće gornje ivice dotične rampe bude prisutan odgovarajući oštar ugao u koji se automatski ubacuje i potiskuje peteljka koja treba da se iseče, tako da pomenuta peteljka ne može da pobegne time što bi skliznula ispod noža, i to tako (vidi si. 10) da ugao sečenja ,,t" između poluprečnika ,,R" koji spaja osu ,,X" obrtne osovine i tačku virtualnog dodira ,,C" između reznog oboda noža 11 i profila dotične gornje ivice 11-2 odgovarajuće rampe 11-1 bude dovoljno veliki i u svakom slučaju veći od 90°.

Claims (5)

1.Uređaj za razdvajanje biljnih proizvoda, naročito višanja, koji čini: - nepokretna i noseća konstrukcija sa ramom i dve paralelne horizontalne šipke (1A, 1B) koje između sebe definišu u suštini ravnu i pretpostavljeno pravougaonu površinu („S"), -mnoštvo modula za sečenje (2A, 2B, 2C, 2D,...) raspoređenih u nizu preko gore navedene pravougaone površine („S"), svaki predviđen sa odgovarajućom obrtnom osovinom (32A, 32B, 32C,...) koja ima mnoštvo rotirajućih noževa (11, 12, 13, 14... koji su postavljeni na fiksne položaje njenom dužinom, gde su navedene obrtne osovine paralelne i montirane iznad sredstva transporta sposobnog da proizvode koji su stavljeni na njega nosi prema gore pomenutim rotirajućim noževima, - mnoštvo rampi za pozicioniranje (11-1, 12-1, 13-1, 14-1) montiranih podudarno sa odgovarajućim rotirajućim nožem, - gde pomenute rampe imaju izdužen oblik u pravcu kretanja gore pomenutog transportnog sredstva i uočljivo su pljosnate i vertikalno orijentisane, - čija je odgovarajuća gornja ivica okrenuta na dole prema pomenutom sredstvu transporta sa takvim nagibom da se visina pomenutih ivica povećava pomeranjem navedenog sredstva transporta prema napred, - tako da se grozdovi proizvoda stavljeni na gore navedeno transportno sredstvo prenose prema navedenim rampama (11-1, 12-1, 13-1, 14-1...) čija odgovarajuća gornja ivica (11-2, 12-2, 13-2, 14-2...) određuje tačku ukrštanja između odgovarajućeg noža i stabljike svakog grozda koji se pomera ispod dotičnog noža, u kom: - postoji pokretni ram, koji sadrži dve suštinski paralelne šipke (5-A, 5-B), - formiran sa sličnom geometrijom koju ima gore navedena noseća konstrukcija (1 A, 1 B), - koji leži iznad te konstrukcije, - gde je navedeni pokretni ram vezan za navedenu nepokretnu konstrukciju pomoću većeg broja pokretnih konzola (6, 7 — 8, 9) - od kojih je svaka vezana, na jednom kraju, (6A) za neko mesto na navedenoj nepokretnoj konstrukciji a na svom suprotnom kraju (6B) za odgovarajuće mesto na navedenom pokretnom ramu, gde su navedeni krajevi (6A, 6B) koji pripadaju istoj konzoli (6) namešteni na različitim vertikalnim pravama r, t, - tako da navedeni pokretni ram može da se pomera u odnosu na navedenu nepokretnu konstrukciju translatornim kretanjem duž obrtne putanje, kao kretanje paralelograma, i gde je osa (X) gore navedenih obrtnih osovina (32A, 32B, 32C.) čvrsto utvrđena navedenim pokretnim ramom kroz odgovarajuća sredstva povezivanja i oslanjanja (40,

41), i gde navedeni pokretni ram može istovremeno da udalji/približi položaj gore navedenih obrtnih osovina (32A, 32B, 32C.) i odgovarajućih rampi u odnosu na nepokretnu konstrukciju namećući im translatorno kretanje duž obrtne putanje. naznačen time što gore navedena sredstva transporta sadrže ravan element koga čini mnoštvo paralelnih žlebova (21, 22, 23, 24...) koju su u biti ortogonalni na navedene obrtne osovine (32A, 32B, 32C...), gde su navedeni žlebovi međusobno razdvojeni odnosnim reljefnim delovima (21-A, 22-A, 23-A...), gde se navedeni ravan element kreće u pravcu paralelnom sa navedenim žiebovima (20, 21, 22, 23,...) te tako ortogonalno u odnosu na navedene obrtne osovine (32A, 32B, 32C...), i navedene rampe postavljaju podudarno sa odnosnim gore navedenim žiebovima, i istureni deo svake od navedenih rampi u odnosu na jedan od navedenih žlebova postavlja u liniju sa tim žlebom.

2. Uređaj prema zahtevu 1,naznačen time Što su- sredstva za mehaničko spajanje prisutna koja uključuju, za svaki modul za sečenje (2A, 2B, 2C, 2D....), zglobnu letvu (50) koja je obrtno vezana, na jednom kraju (51), za fiksno mesto na navedenoj nosećoj konstrukciji (1A, 1B), i na drugom kraju (52), za prvi mehanički vezni element (53) koji je povezan na pomoćnu osovinu (55) na koju je povezan drugi vezni element (54) čiji jedan kraj (54B) ima prolaznu rupu u kojoj odgovarajuća obrta osovina (32C) može da rotira, - itime što jerampa koja je udružena sa odgovarajućom obrtnom osovinom povezana, pretpostavljeno putem odgovarajuće konzole (56A), sa dotičnom pomoćnom osovinom (55).

3. Uređaj prema zahtevu 2,naznačen timeštosugore navedene rampe, navedene mehaničke veze, navedene zglobne letve, navedena pomoćna osovina, navedena sredstva oslanjanja tako dimenzionisani, postavljeni i međusobno raspoređeni da udaljavanje/približavanje gore navedenog pokretnog rama u odnosu na navedenu nepokretnu konstrukciju izaziva translatorno-obrtno pomeranje koje povlači slično pomeranje osa obrtnih osovina, što određuje da rampe vezane za istu obrtnu osovinu (32C) mogu da promene mesto u ravni suštinski ortogonalnoj na dotičnu obrtnu osovinu i to pomeranjem koje sadrži pramenu nagiba rampe na odgovarajućem žlebu.

4. Uređaj prema zahtevu 3,naznačen time štorampe vezane za istu obrtnu osovinu (32C) mogu da se kreću takvim pomeranjem da vrhovi (11-P, 12-P, 13-P...) dotičnih rampi, okrenuti u smeru suprotnom kretanju gore navedenog ravnog elementa (20, 20-A, 21, 21-A, 22, 22-A....) zadržavaju u osnovi istu visinu (H1) udaljenosti od odgovarajućeg žleba.

5. Uređaj prema bilo kom od prethodnih zahteva,naznačen time štosvaka od gore navedenih rampi (11-1, 12-1, 13-1...) ima na odgovarajućoj gornjoj ivici (11-2, 12-2, 13-2...) jedno odgovarajuće podužno udubljenje (11-3, 12-3, 13-3...) pogodno da primi donju ivicu odgovarajućeg rotacionog noža (11, 12, 13...).