RS55397B1

RS55397B1 - Ariletinil pirimidini

Info

Publication number: RS55397B1
Application number: RS20161001A
Authority: RS
Inventors: Georg Jaeschke; Lothar Lindemann; Heinz Stadler; Eric Vieira
Original assignee: Hoffmann La Roche
Priority date: 2012-08-13
Filing date: 2013-08-06
Publication date: 2017-04-28
Also published as: PL2882742T3; US9199971B2; CA2880257C; AU2013304212B2; CR20150028A; MX2015001599A; CA2880257A1; EA201590252A1; PE20150685A1; TW201410671A; MA37895B1; CO7180198A2; PH12015500261A1; UA113223C2; WO2014026880A1; HK1207378A1; KR20150041132A; HUE030237T2; EP2882742B1; MX358011B

Description

Ovaj pronalazak se odnosi na etinil derivate formule I

u kojoj

R<1>je vodonik ili halogen;

R<2>je Ci.3-alkil ili -(CH2)n-0-CH3;

nje 2 ili 3;

m je 1 ili 2;

ili na farmaceutski prihvatljivu kiselu adicionu so, na racemsku smešu, ili na njegov odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili njegov stereoizomer.

Sada je neočekivano otkriveno da su jedinjenja opšte formule i alosterni modulatori metabotropnog glutamatnog receptora podtipa 5 (mGluR5), koji imaju unapređena biohemijska, fizikohemijska i farmakodinamska svojstva u poređenju sa jedinjenjima prethodne tehnike.

U centralnom nervnom sistemu (CNS) prenos stimulusa se odvija interakcijom neurotransmitera, koje izbacuje neuron, sa neuroreceptorom.

Glutamat je glavni ekscitatorni neurotransmiter u mozgu i ima jedinstvenu ulogu u brojnim funkcijama centralnog nervnog sistema (CNS). Glutamat-zavisni stimulusni receptori su podeljeni u dve glavne grupe. Prva glavna grupa, nazvana jonotropni receptori, formira ligandom kontrolisane jonske kanale. Metabotropni glutamatni receptori (mGluR) pripadaju drugoj glavnoj grupi i, dalje, pripadaju familiji G-proteinom kuplovanih receptora.

Trenutno, poznato je osam različitih članova ovih mGluR i od ovih, neki čak imaju podtipove. Prema njihovoj homologiji sekvence, mehanizmima signalne transdukcije i agonističke selektivnosti, ovih osam receptora mogu da se pod-podele u tri pod-grupe: mGluRI i mGluR5 pripadaju grupi I, mGluR2 i mGluR3 pripadaju grupi II i mGluR4, mGluR6, mGluR7 i mGluR8 pripadaju grupi III.

Ugandi metabotropnih glutamatnih receptora koji pripadaju prvoj grupi mogu da se koriste za lečenje ili prevenciju akutnih i/ili hroničnih neuroloških poremećaja, kao što su: psihoze, epilepsija, šizofrenija, Alzheimerova bolest, kognitivni poremećaji i nedostatak pamćenja, kao i hronični i akutni bol.

S ovim u vezi, druge indikacije koje se mogu lečiti su: ograničene moždane funkcije prouzrokovane bajpas operacijama ili transplantima, slabo snabdevanje mozga krvlju, povrede kičmene moždine, povrede glave, hipoksija prouzrokovana trudnoćom, srčani zastoj i hipoglikemija. Sledeće indikacije koje se mogu lečiti su: ishemija, Huntingtonova horeja, amiotrofična lateralna skleroza (ALS), tuberozna skleroza, demencija prozrokovana AIDS-om, povrede oka, retinopatija, idiopatski parkinsonizam ili parkinsonizam prouzrokovan lekovima, kao i uslovi koji dovode do glutamat-deficijentnih funkcija, kao što su npr., mišićni spazmi, konvulzije, migrene, inkontinencija urina, nikotinska zavisnost, opijatna zavisnost, anksioznost, povraćanje, diskinezija i depresije.

Poremećaji koje u potpunosti ili delimično posreduje mGluRS su, na primer, akutni, traumatski i hronični degenerativni procesi nervnog sistema, kao što su: Alzheimerova bolest, senilna demencija, Parkinsonova bolest, Huntingtonova horea, amiotrofična lateralna skleroza i multipla skleroza, psihijatrijske bolesti, kao što su šizofrenija i anksioznost, depresija, bol i zavisnost od lekova (Expert Opin. Ther. Patents

(2002), 12, (12)j.

Novi smer u razvoju selektivnih modulatora jeste identifikacija jedinjenja koja deluju preko alosternih mehanizama, modulirajući receptor vezivanjem za položaj koji je različit od visoko konzervisanog ortosternog položaja vezivanja. Alosterni modulatori mGluRS su nedavno promovisani kao novi farmaceutski entiteti koji nude ovu atraktivnu alternativu. Alosterni modulatori su opisani, na primer u VVO2008/151184, VVO2006/048771, VVO2006/129199 i VVO2005/044797/. naročito VVO2011/128279,kao i u Molecular Pharmacologv, 40, 333 - 336, 1991; The Journal of Pharmacologv and Experimental Therapeutics, Viol 313, No. 1, 199-206, 2005;

U prethodnim tehnikama su opisani pozitivni alosterni modulatori. To su jedinjenja koja sama direktno ne aktiviraju receptore, ali značajno potenciraju agonistički stimulisane odgovore, povećavaju potenciju i maksimum efikasnosti. Vezivanje ovih jedinjenja povećava afinitet glutamat-položajnih agonista na njegovom ekstracelularnom N-terminalnom položaju vezivanja. Alosterna modulacija je tako atraktivan mehanizam za uvećanje odgovarajuće aktivacije fiziološkog receptora. Retki su selektivni alosterni modulatori za mGluR5 receptor. Konvencionalnim modulatorima mGluR5 receptora obično nedostaje zadovoljavajuća rastvorljivost u vodi i ispoljavaju slabu oralnu bioraspoloživost.

Zbog toga, ostaje potreba za jedinjenjima koja će prevazići ove nedostatke i koja će efikasno predstavljati selektivne alosterne modulatore mGluRS receptora. Ovaj pronalazak rešava ovaj problem, kao što se vidi u nastavku:Poređenje jedinjenja pronalaska sa sličnim jedinjenjima prethodne tehnike:Strukturno slična jedinjenja prethodne tehnike izložena su u VVO2011128279 (= Ref. 1, Hoffmann-La Roche), a strukturno najsličnija jedinjenja ove patentne prijave (primeri 106, 170 i 174) su prikazana u poređenju. Primer 106 u ref. 1 je izložen kao racemska smeša. Izvodi se hiralno razdvajanje u ovoj smeši kako bi se dobiia dva enantiomera (korišćenjem procedure razdvajanja koja je slična onoj, opisanoj u Primeru 1, korak 5). Izabran je aktivniji (-) enantiomer kao primer za poređenje. Isto važi i za Primer 170 reference 1 i ovde će se koristiti optički čist (-) enantiomer u svrhu poređenja. U cilju upotpunjavanja, Primer 174 je prikazan u svojoj racemskoj formi i odgovara tačno Primeru 174 reference 1.

Poređenje jedinjenja pronalaska sa referentnim jedinjenjem Pr. 106:

Jedinjenja pronalaska sva imaju rastvorljivost veću od 200-puta u poređenju sa referentnim jedinjenjem, uprkos činjenici da je pirimidinsko jezgro manje bazno od piridinskog jezgra u Primeru 106 i, R<4>groupe su više lipofiine od metil grupe u referentnom jedinjenju. Ovo je neočekivani rezultat i pokazuje jasnu prednost jedinjenja ovog pronalaska u smislu rastvorljivosti, što je korisno kada se uzme u obzir apsorpcija, nevezana slobodna frakcija i druga farmakološka svojstva koja se tiču ieka, a kada se uporede sa onima koja imaju strukturno slična jedinjenja prethodne tehnike.

Poređenje jedinjenja pronalaska sa referentnim jedinjenjima Pr, 170 i 174:

Kada se porede sa onima koje imaju primeri 170 i 174 reference 1, vrednosti rastvorljivosti su isto tako poboljšane, iako referentna jedinjenja takođe imaju diazinsko jezgro. Glavna prednost je međutim ta što jedinjenja pronalaska ne pokazuju spontanu adiciju na glutation, indikativnu za reaktivnost tipa Michael-adicije (GSH test). Reakcija hemijski reaktivnih lekova sa proteinima (covalent protein binding - CVB, kovalentno proteinsko vezivanje) je neželjena karakteristika kada je u pitanju bezbednost leka. Proteini mogu formirati kovalentne adukte sa molekulima leka koji ima karakteristike Michael akceptora preko njihovih nukleofilnih amino-kiselinskih bočnih lanaca (npr., cisteina, serina, lizina itd.). Formiranje lek-protein adukta može dovesti do neželjenih reakcija imunog sistema, koji kovalentno vezane proteine prepoznaje kao strane. Ovakvi imuni odgovori mogu dovesti do alergijskih reakcija različitog intenziteta, koje se nazivaju imunom toksičnošću.

"Zlatni standard" CVB (kovalentno vezivanje) test, kojim se detektuje formiranje kovalentnih adukta, inkubacijom test jedinjenja sa mikrozomima jetre, mora se izvesti sa<14>C-obeleženim materijalom. Ovo, međutim, nije prikladno za potrebe rutinskog skrininga. Za rutinski skrining je prikladan spontani glutation test i, jedinjenja koja imaju značajnu aktivnost Michael akceptora u spontanom glutation testu, najverovatnije će ispoljiti aktivnost i u CVB testu. Kako su u ovom slučaju reaktivne vrste upravo matični lek a ne metabolički indukovan reaktivan metabolit, ovo je čak od još veće važnosti. Gorni podaci pokazuju da jedinjenja pronalaska imaju mnogo nižu tendenciju da formiraju spontane kovalentne lek-glutation adukte (NO FLAG) dok odgovarajuća referentna jedinjenja formiraju značajne količine kovalentnih lek-glutation adukta zahvaljujući njihovim karakteristikama Michael aceptora (FLAG). Generalno govoreći, jedinjenja ovog pronalaska zbog toga imaju jasnu prednost kada je u pitanju bezbednost leka, zahvaljujući njihovim mnogo manje izraženim karakteristikama Michael akceptora u poređenju sa strukturno sličnim jedinjenjima prethodne tehnike.

Lista primera:

Test liofilizacione rastvorljivosti (LYSA):

Procedura ovog automatskog testa visoke propusnosti se može podeliti u dva koraka. Prvo, DMSO matični rastvori test jedinjenja se razblažuju u cilju pripreme kalibracione krive u četiri tačke. Površina pika i optimalna talasna dužina za svako test jedinjenje se automatski određuje ultra brzom tečnom hromatografijom. Ekstrakcija površina pikova i retencionih vremena iz dobijenih podataka se automatski izvodi. Računanje se izvodi upotrebom četiri koncentracije i njihovih površina pikova, nagiba i odsečka kalibracione prave. Korelacioni koeficijent dobijene regresione prave treba da bude veći od 0.99. U drugoj fazi, uzorci rastvora se pripremaju u duplikatu iz DMSO matičnih rastvora. DMSO se uklanja korišćenjem aparata za uparavanje. Posle uparavanja DMSO, lek u čvrstom stanju se rastvara u 0.05 M fosfatnom puferu (pH 6.5), meša jedan sat i, posle toga, mućka dva sata. Posle stajanja preko noći {oko 20 sati), rastvori se filtriraju upotrebom mikrotitarske filter ploče. Filtrat i njegova 1/10 razblaženja se zatim automatski analiziraju tečnom hromatografijom velikih performansi (HPLC). Površine pikova i retenciona vremena uzoraka se ekstrahuju na istoj talasnoj dužini koja se koristi za kalibraciju.

Rastvorljivost je izračunata korišćenjem sledeće jednačine:

u kojoj: S je rastvorljivost u ng/ml_; A je površina ispod pika za uzorak; a je nagib, a b je odsečak kalibracione krive. Kako ovaj postupak nije optimalan za vrednosti koje su mnogo niže od 1 jig/ml, vrednost (<1) se dodeljuje jedinjenjima za koja nije detektovan pik supstance pri minimalnom razblaženju, što znači da je prava rastvorljivost daleko ispod 1 (ig/mL.

U slučaju referentnog jedinjenja 106, jedinjenje je uravnoteženo tokom 24 h u 0.05 M fosfatnom puferu (pH 6.5) korišćenjem procedure, koja je ista kao ona izvedena sa LYSA testom. Količina prisutnog rastvorka je zatim direktno određena primenom manuelne konvencionalne HPLC analitike.

Test spontane adicije glutationa (GSH):

10 ?.M ispitivane supstance rastvorene u fosfatnom puferu čiji je pH 7.4, inkubira se sa 5 mM GSH (glutationa) u toku 24 časa na sobnoj temperaturi. Uzorci se onda analiziraju korišćenjem masene spektrometrije da bi se odredilo da li su se formirali adukti između glutationa i leka. Uzorci, čija je masa kovalentnog adukta jasno određena (M+307) su označeni kao FLAG (pozitivno). Jedinjenja za koja nisu detektovani adukti, označena su sa NO FLAG (negativno).

Jedinjenja formule I se razlikuju po tome što imaju vredna terapeutska svojstva. Mogu da se koriste za lečenje ili prevenciju poremećaja povezanih sa alostemim modulatorima za mGluR5 receptor.

Najpoželjnije indikacije za jedinjenja koja su pozitivni alosterni modulatori su šizofrenija i kognicija.

Ovaj pronalazak se odnosi na jedinjenja formule I i na njihove farmaceutski prihvatljive soli, na ova jedinjenja kao farmaceutski aktivne supstance, na postupke za njihovu izradu, kao i na njihovo korišćenje u lečenju ili prevenciji poremećaja, koji su povezani sa pozitivnim alosternim modulatorima za mGluR5 receptor, kao što je šizofrenija i kognicija, i na farmaceutske smeše koje sadrže jedinjenja formule I.

Sledeće definicije opštih termina, koji su korišćeni u ovom Opisu, primenjuju se nezavisno od toga da li se nazivi koji su u pitanju pojavljuju sami ili u kombinaciji.

Izraz "halogen" označava hlor, brom, jod ili fluor.

Naziv "farmaceutski prihvatljiva so" ili "farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so" obuhvata soli sa neorganskim i organskim kiselinama, kao što je: hlorovodonična kiselina, azotna kiselina, sumporna kiselina, fosforna kiselina, limunska kiselina, mravlja kiselina, fumarna kiselina, maleinska kiselina, sirćetna kiselina, ćilibarna kiselina, vinska kiselina, metan-sulfonska kiselina, p-toluensulfonska kiselina i slične.

Jedno ostvarenje pronalaska su jedinjenja formule

u kojima

R<1>je vodonik ili fluoro;

R2 je etil, -(CH2)2-OCH3ili -(CH2)3-OCH3;

m je 1 ili 2;

ili farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so, racemska smeša, ili njegov odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili njegov stereoizomer.

Primeri jedinjenja formule I su siedeći: (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(3-fiuoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(4-f)uoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-{215-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(4-fluoro-feniietinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propi!)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on ili (-)-(3aR,6aS)-1-{3-metoksi-propil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on.

Proizvodnja jedinjenja formule I ovog pronalaska može da se izvede sekvencijalnim ili konvergentnim sintetskim putevima. Sinteze jedinjenja pronalaska prikazane su u sledećim Šemama 1 do 2. Stručnjacima u ovoj oblasti poznate su veštine koje su neophodne za izvođenje reakcije i izvođenje prečišćavanja dobijenih proizvoda. Supstituenti i oznake, koji su korišćeni u sledećem opisu postupaka, imaju značenje, koje je ovde ranije dato.

Jedinjenja formule I mogu biti proizvedena postupcima datim u nastavku, postupcima datim u primerima ili putem analognih postupaka. Pogodni reakcioni uslovi za pojedinačne reakcione korake poznati su licu, stručnom u ovoj oblasti. Reakcioni sled nije ograničen na onaj koji je prikazan u šemama, međutim, u zavisnosti od polaznih materijala i njihove odgovarajuće reaktivnosti, redosled reakcionih koraka može biti slobodno izmenjen. Polazni materijali se ili mogu kupiti ili mogu biti izrađeni postupcima koji su analogni postupcima koji su dati u nastavku, postupcima koji su opisani u referencama, koje su navedene u Opisu ili u Primerima, ili uz pomoć, u struci poznatih, postupaka.

Ova jedinjenja formule I i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu biti pripremljeni postupcima, koji su poznati u struci, na primer, varijantama postupka, opisanog u nastavku, pri čemu postupak obuhvata

reakciju jedinjenja formule II

gde je X halogeni atom, odabran od broma ili joda sa pogodnim aril-acetilenom formule

III

kako se obrazuje jedinjenje formule I

u kome su supstituenti kako su gore opisani, ili

ukoliko se želi, prevođenje dobijenih jedinjenja u farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli.

Proizvodnja jedinjenja formule I je u nastavku detaljnije opisana u šemama 1 i 2 i primerima 1-11.

(prevod sa slike: deprotection = uklanjanje zaštite; toluene = toluen; or = ili; Base = baza; Curtius rearrangement = Curtius-ovo premeštanje)

Halo-pirimidinsko jedinjenje formule II se može dobiti paladijumski katalizovanom reakcijom odgovarajućeg dihalogenovanog pirimidina, kao što je 2-bromo-5-jodo-pirimidin i odgovarajuće biciklične ureje formule 5 (šema 1), Reakcijom 2-hloro- ili 2-fluoro-pirimidina, koji ima brom ili jod u položaju 5, sa bicikličnom urejom formule 5, isto tako, može se formirati jedinjenje formule II reakcijom aromatične nukleofilne supstitucije uz bazne uslove, kao što je npr., NaH/THF ili cezijum karbonat/DMF. Jedinjenje formule 5 se može dobiti polazeći ođ odgovarajuće zaštićene cis-2-amino-cikloalkil-1-karboksilne kiseline formule 1, koja se transformiše preko acilazidnog intermedijera u odgovarajući izocijanat 2 (Curtius-ovo premeštanje), koji se zatim ciklizuje kako se formira jedinjenje biciklične ureje 3. Slobodna NH grupa jedinjenja 3 može da se alkiluje prema standardnim procedurama da bi se formiralo jedinjenje 4, kome se onda uklanja zaštita da bi se dobila bicikiična urea 5. Isto tako, moguće je dobiti optički čiste intermedijere polazeći od optički čiste zaštićene kiseline formule 1 ili razdvajanjem racemske smeše u ma kom od koraka tokom sinteze, korišćenjem provedura poznatih stručnim licima.

Jedinjenje formule II (X = Br, J) može reagovati sa pogodnim aril-acetilenom formule III kako se formira jedinjenje formule I, pri čemu su supstituenti kao što su prethodno opisani, a m je 1 ili 2.

Jedinjenje formule I, kako je ovde opisano, kao i njegova farmaceutski prihvatljiva so, koristi se za lečenje ili prevenciju psihoze, epilepsije, šizofrenije, Alzheimerove bolesti, kognitivnih poremećaja i gubitka pamćenja, hroničnog i akutnog bola, ograničene moždane funkcije prouzrokovane bajpas operacijama ili transplantima, slabe moždane snabdevenosti krvlju, povreda kičmene moždine, povreda glave, hipoksije prouzrokovane trudnoćom, srčanog zastoja i hipoglikemije, ishemije, Huntingtonove horeje, amiotrofične lateralne skleroze (ALS), demencije uzrokovane AIDS-om, povreda oka, retinopatije, idiopatskog parkinsonizma ili parkinsonizma prouzrokovanog lekovima, mišićnih spazama, konvulzija, migrene, urinarne inkontinencije, poremećaja gastrointestinalnog refluksa, oštećenja jetre ili insuficijencije nezavisno od toga da li je indukovana lekom ili bolešću, sindroma fragilnog-X, tuberulozne skleroze, Downovog sindroma, autizma, nikotinske zavisnosti, opijatne zavisnosti, anksioznosti, povraćanja, diskinezije, poremećaja ishrane, posebno bulimije ili anoreksije nervoze, kao i depresija, posebno za lečenje i prevenciju akutnih i/ili hroničnih neuroloških poremećaja, anksioznosti, lečenje hroničnog i akutnog bola, urinarne inkontinencije i gojaznosti.

Indikacije, koje su poželjne, su šizofrenija i kognitivni poremećaji.

Ovaj pronalazak se dalje odnosi na korišćenje jedinjenja formule I, kako je ovde opisano, kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli, u proizvodnji leka, poželjno za lečenje i prevenciju gore pobrojanih poremećaja.

Biološki testovi i podaci:

Test mobilizacije unutarćelijskog Ca<2+>

Proizveden je monoklonski HEK-293 ćelijski niz, koji je stabilno transfektovan sa cDNK, koja kodira humani mGluSa receptor; za rad sa pozitivnim alosternim modulatorima mGlu5 (PAM-i), odabran je ćelijski niz sa niskim nivoima ekspresije receptora i slabom aktivnošću konstitutivnog receptora, da bi se omogućila diferencijacija agonističke aktivnosti prema PAM aktivnosti. Ćelije su kultivisane prema standardnim protokolima (Freshnev, 2000) u Dulbekovom modifikovanom Eagle medijumu, sa visokim nivoom glukoze, koji je dopunjen sa 1 mM giutamina, 10%

(vol/vol) bovinog telećeg seruma inaktivisanog toplotom, penicilin/streptomicinom, 50 (ag/ml higromicina i 15 p.g/ml blasticidina (svi reagensi i antibiotici za ćelijske kulturu su od Invitrogena, Bazel, Švajcarska).

Otprilike 24 sata pre eksperimenta, zasejano je 5 x 10<4>ćelija po reakcionom mestu na ploče, obložene poli-D-iizinom, sa 96 reakcionih mesta koja imaju crno/providno dno. Ćelije su postavljene sa 2.5 \ ±M Fluo-4AM u puferu za postavljanje (1 x HBSS, 20 mM HEPES) tokom 1 h na 37°C i isprane su pet puta sa puferom za postavljanje. Ćelije su prenesene u sistem Functional Drug Screening Svstem 7000 (Hamamatsu, Pariz, Francuska), dodato je 11 polu-logaritamskih serijskih razblaženja test jedinjenja na 37°C i, ćelije su inkubirane tokom 10-30 minuta sa "on-line" beleženjem fluorescencije. Nakon ovog preinkubacionog koraka, ćelijama je dodat L-glutamatni agonist u koncentraciji koja odgovara EC20(obično oko 80^M) sa "on-line" beleženjem fluorescencije; da bi se dobio prikaz varijacija iz dana u dan u odgovoru ćelija, EC20glutamata je određena neposredno pre svakog eksperimenta, beleženjem krive odgovora za glutamat pri punoj dozi. Odgovori su izmereni kao povećanje pika fluorescencije umanjenog za bazalnu vrednost (t.j., fluorescenciju bez dodavanja L-glutamata), normalizovanog na maksimalni stimulatorni efekat, koji je dobijen sa zasićujućim koncentracijama L-glutamata. Grafici su iscrtani sa % maksimalnog stimulatornog efekta koristeći XLfit program podešavanja krive, koji ponovljeno iscrtava podatke, koristeći Levenburg Marquardt algoritam. Korišćena jednačina kompetativne analize s jednim položajem bila je y = A + ((B-A)/(1+((x/C)D))), pri čemu je y % maksimalnog stimulatornog efekta, A je minimalna vrednost y, Bje maksimalna vrednost y, C je EC50, x je log 10 koncentracije kompetitivnog jedinjenja, a D je nagib krive (Hill koeficijent). Iz ovih kriva su izračunati EC50(koncentracija na kojoj je postignuta polovina maksimalne stimulacije), Hill koeficijent, kao i maksimalni odgovor u % maksimalnog stimulatornog efekta, koji je dobijen sa zasićujućim koncentracijama L-giutamata.

Pozitivni signali, koji su dobijeni tokom pre-inkubacije sa PAM test jedinjenjima (t.j., pre primene EC20koncentracije L-glutamata) bili su pokazatelj agonističke aktivnosti, odsustvo takvih signala je ukazivalo na nepostojanje agonističkih aktivnosti. Slabljenje signala, koji se zapaža nakon dodavanja EC2okoncentracije L-glutamata bilo je indikator inbhibitorne aktivnosti test jedinjenja.

U tabeli primera u nastavku, prikazani su odgovarajući rezultati za jedinjenja, koja sva imaju EC50< 30 nM.

Jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu biti korišćeni kao lekovi, npr., u obliku farmaceutskih preparata. Farmaceutski preparati se mogu primenjivati oralno, npr., u obliku tableta, obloženih tableta, dražeja, tvrdih i mekih želatinskih kapsula, rastvora, emulzija ili suspenzija. Međutim, primena se, isto tako, može vršiti rektalno, npr., u obliku supozitorija, ili parenteralno, npr., u formi injekcionih rastvora.

Jedinjenja formule (I) i njihove farmaceutski prihvatljive soli mogu biti izrađeni sa farmaceutski inertnim, neorganskim ili organskim nosačima za proizvodnju farmaceutskih preparata. Laktoza, kukuruzni škrob ili njegovi derivati, talk, stearinska kiselina ili njene soli, i slična jedinjenja, mogu biti korišćeni, na primer, kao takvi nosači za tablete, obložene tablete, dražeje i tvrde želatinske kapsule. Pogodni nosači za meke želatinske kapsule su, na primer, biljna ulja, voskovi, masti, polu-čvrsti i tečni polioli i slično; u zavisnosti od prirode aktivne supstance, međutim, nosači nisu uvek neophodni u slučaju mekih želatinskih kapsula. Pogodni nosači za proizvodnju rastvora i sirupa, su, na primer, voda, polioli, saharoza, invertni šećer, glukoza i slično. Adjuvansi, kao što su alkoholi, polioli, glicerol, biljna ulja i slično, mogu da se koriste za vodene injekcione rastvore u vodi rastvorljivih soli jedinjenja formule (I), ali po pravilu to nije neophodno. Pogodni nosači za supozitorije su, na primer, prirodna ili očvrsla ulja, voskovi, masti, polu-tečni ili tečni polioli i slično.

Pored toga, farmaceutski preparati mogu sadržavati konzervanse, sredstva za solubilizaciju, stabilizatore, sredstva za vlaženje, emulgatore, zaslađivače, sredstva za bojenje, sredstva za ukus, soli za izmenu osmotskog pritiska, pufere, maskirajuća sredstva ili antioksidanse. Oni, takođe, mogu sadržavati još neke druge terapeutski vredne supstance.

Kako je ranije razmotreno, lekovi koji sadrže jedinjenje formule (I) ili njegove farmaceutski prihvatljive soli i terapeutski inertan ekscipijent, takođe su cilj ovog pronalaska, kao što je i postupak za proizvodnju takvih lekova, koji obuhvata prevođenje jednog ili više jedinjenja formule I ili njihovih farmaceutski prihvatljivih soli i, ukoliko se to želi, jedne ili više drugih terapeutski korisnih supstanci u galenski dozni oblik, zajedno sa jednim ili više terapeutski inertnih nosača.

Kako je ranije podrobnije razmotreno, korišćenje jedinjenja formule (I) za izradu lekova, koji su korisni u prevenciji i/ili lečenju prethodno navedenih bolesti je, takođe, cilj ovog pronalaska.

Doza može varirati u okviru širokih granica i biće, naravno, podešavana prema individualnim zahtevima u svakom pojedinom slučaju. Uopšteno, efektivna doza za oralnu ili parenteralnu primenu je između 0.01 i 20 mg/kg/dnevno, pri čemu je doza od 0.1-10 mg/ kg/dnevno poželjna za sve opisane indikacije. Dnevna doza za odrasle ljude koji imaju težinu od 70 kg, prema tome, leži između 0.7 i 1400 mg na dan, poželjno između 7 i 700 mg na dan.

Izrada farmaceutskih smeša koje sadrže jedinjenja pronalaska:

Proizvedene sutableteod sledeće smeše, na konvencionalan način:

Primer 1

(^-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-

on

Korak 1: terc- butil estar ( rac)-( 3aSR, 6aRS)- 2- okso- heksahidro- ciklopentaimidazol- 1-

karboksilne kiseline:

Rastvor (rac)-cis-2-(terc-butoksikarbonilamino)ciklopentankarboksilne kiseline (CAS: 136315-70-3) (2.28 g, 9.98 mmol) i N-metilmorfolina (1.1 g, 1.21 ml, 11.0 mmol, 1.1 equiv.) u 28 ml dihloroetana je mešan na sobnoj t. u toku 10 min. Zatim se, kap po kap, doda azid difenilfosforne kiseline (3.02 g, 2.37 ml, 11.0 mmol, 1.1 equiv.) na sobnoj temperaturi i bezbojan rastvor se meša u toku 45 min na sobnoj temperaturi a tokom tog vremena, rastvor dobija svetio žutu boju. Rastvor se zatim zagreje na 75°C i meša preko noći i, ostavlja da se ohladi. Posle obrade sa dihlorometan/vodom, spojene organske faze se upare do suvog. Čvrsta materija narandžaste boje se trituriše sa etil acetatom i filtrira kako se dobija 1.27g čvrste materije bele boje. Matične tečnosti se ukoncentrišu i iskristalisani materijal se ponovo filtrira kako se dobija još 0.55 g proizvoda. Ukupno se dobija 1.82g (81%) naslovljenog jedinjenja u vidu kristalne čvrste materije bele boje, MS: m/e = 227.3 (M+hf).

Korak 2: terc- butil estar ( rac)-( 3aSR, 6aRS)- 3- etil- 2- okso- heksahidro- ciklopentaimidazol-1- karboksilne kiseline:

U rastvor terc-butil estra (3aSR,6aRS)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1-karboksilne kiseline( primer 1, korak 1)(1.50 g, 6.63 mmol) u 25ml DMF-a doda se 60% suspenzija natrijum hidrida u mineralnom ulju (207 mg, 8.62 mmol, 1.3 equiv.). Suspenzija se meša 45 minuta na sobnoj temperaturi (razvija se gas), zatim se dodaje jodoetan (1.34 g, 0.696 ml, 8.62 mmol, 1.3 equiv.) i smeša se meša na sobnoj temperaturi preko noći. Posle ukoncentrisavanja pod vakuumom i obrade sa etil acetat/vodom, dobija se 1.60g žutog ulja koje sadrži kapi mineralnog ulja i, koje se direktno koristi u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 3: ( rac)-( 3aRS, 6aSR)- 1 - etil- heksahidro- ciklopentaimidazol- 2- on:

U rastvor terc-butil estra (3aSR,6aRS)-3-metil-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1-karboksilne kiseline( Primer 1, korak 2)(1.60 g, 6.29 mmol) u 15ml dihlorometana se doda trifluorosirćetna kiselina (5.74 g, 3.9ml, 50.3 mmol, 8 equiv.) i, rastvor žute boje se meša 15h na sobnoj temperaturi. Reakciona smeša se ugasi dodavanjem zasićenog rastvora natrijum bikarbonata i, pH vodene faze se podesi na 9. Posle obrade sa dihlorometan/vodom, organske faze se osuše, filtriraju i ukoncentrišu pod vakuumom kako se dobija 0.801g žutog ulja, koje se direktno koristi u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 4: ( rac)-( 3aSR, 6aRS)- 1 -( 5- bromo- pirimidin- 2- il)- 3- etil- heksahidropentaimidazol- 2-

on

U suspenziju 2-bromo-5-jodopirimidina (340 mg, 1.19 mmol), (3aR,6aS)-1-metilheksahidrociklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 1, korak 3)(184 mg, 1.19 mmol, 1.0 equiv.), 622 mg cezijum karbonata (1.9 mmol, 2 equiv.) i 4,5-bis(difenilfosfino)-9,9-dimetilksantena (xantphos) 28 mg, 0.048 mmol, 0.04 equiv.) u 8ml toluena doda se, u atmosferi argona, tris(dibenzilidenaceton)dipaladijum(0) (Pd2(dba)3) (22mg, 0.024 mmol, 0.02 equiv.). Mešavina se meša preko noći na 50°C. Mešavina se direktno stavlja na kolonu sa 20 g silikagela i eluira uz gradijent 20% do 80% etilacetata u heptanu kako se dobija naslovljeno jedinjenje (229 mg, 62%) u vidu čvrste materije svetio smeđe boje, MS: m/e = 311.1, 313.0 (M+H<+>).

Korak 5: ( rac)-( 3aRS, 6aSR)- 1- etil- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 2- on

U epruveti za mikrotalasni reaktor se rastvori 80mg (0.26 mmol) (rac)-1-(5-bromopirimidin-2-il)-3-etilheksahidrociklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 1, korak 4)u 3ml DMF-a. Kroz rastvor se propušta argon. Dodaju se etinilbenzen (57 jal, 53mg, 0.52 mmol, 2 equiv.), bis(trifenilfosfin)paiadijum(ll)hlorid (9 mg, 0.013 mmol, 0.05 equiv.), bakar (I) jodid (1.5 mg, 7.7 jimol, 0.03 equiv.), trifentlfosfin (2.0 mg, 7.7jimol, 0.03 equiv.) i 107j.il trietilamina (78mg, 0.77 mmol, 3 equiv.). Rastvor tamno smeđe boje se meša na 75°C preko noći, adsorbuje na siliku i prečišćava flash hromatografijom (silika gel, 20g, gradijent 0% do 80% EtOAc u heptanu) kako se dobija 72.7mg (85%) naslovljenog jedinjenja u vidu čvrste materije smeđe boje, MS: m/e = 333.3 (M+H<*>).

Korak 6: (-)-( 3aR, 6aS)- 1- etil- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)- heksahidro- ciklopentaimidazol-2- on

Racemska smeša (-)-(3aR,6aS)- i (+)-<3aS,6aR)-1-etil-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-ona (70mg) se razdvoji hiralnom HPLC: (Reprosil Chiral NR - 5 cm x 50 cm, 20nM; 40% etanol/heptan, 35 ml/min, 18 Bar). Detekcija pika se izvodi pomoću UV-detektora kao i detektora optičke rotacije (ORD) pri čemu jedan pik ima negativni signal ((-)-enantiomer), a drugi pik ima pozitivan signal ((+)-enantiomer). (-)-enantiomer (30.5 mg) je dobijen u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje, MS: m/e = 333.3 (M+H<+>).

(+)-enantiomer (26.7 mg) je dobijen u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje, MS: m/e = 333.3 (M+H<+>).

Primer 2

(■)-{3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5, polazeći od (rac)-1-(5-bromopirimidin-2-il)-3-etilheksahidrociklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 1, korak 4)i 1-etinil-3-fluorobenzena kako se dobilo 72.4 mg (80%) racemskog materijala ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1 -etil-3-(5-(3-fluoro-feniletinilpirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu čvrste materije svetio smeđe boje; MS: m/e = 351.3 (M+H<+>), koji se zatim razdvaja hiralnom HPLC, upotrebom sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primeru 1, korak 6, da bi se dobio enantiomerno čist enantiomer (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu svetio žute polu-čvrste materije; MS: m/e = 351.3 (M+H<+>) i njegov enantiomer (+)-(3aS,6aR)- 1-etil-3-(5-(3-fluorofeniletinii-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu svetio žute čvrste materije; MS: m/e = 351.3

(M+H<+>).

Primer 3

(-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5, polazeći od (rac)-1-(5-bromopirimidin-2-il)-3-etilheksahidrociklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 1, korak 4)i 1-etinil-4-fluorobenzena kako se dobio racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-etil-3-{5-{4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 351.3 (M+H<+>). Razdvajanje upotrebom hiralne HPLC i upotrebom sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primerima 1 i 2 daje enantiomerno čiste enantiomere (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 351.3 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR)-1-etil-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 351.3 (M+H<*>).

Primer 4

(-)-(3aR3aS)-1-etil-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od (rac)-1-(5-bromopirimidin-2-il)-3-etilheksahidrociklopenta[d]imidazol-2{1H)-ona( Primer 1, korak 4)i 1-etinil-2,5-difluorobenzena kako se dobio racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-etil-3-{5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu svetio smeđe čvrste materije; MS: m/e = 369.2 (M+H<+>). Razdvajanje upotrebom hiralne HPLC i sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primeru 1, daje enantiomerno čiste enantiomere (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu žutog ulja; MS: m/e = 369.2 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR)-1-etil-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu žutog ulja; MS: m/e = 369.2 (M+H<*>).

Primer 5

(-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-fen«letinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Korak 1: terc- butil estar ( racH3aSR, 6aRS)- 3-( 2- metoksi- etil)- 2- okso- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 1 - karboksilne kiseline:

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 2, polazeći od terc-butil estra (rac)-(3aSR,6aRS)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1-karboksilne kiseline( Primer 1, korak 1)i korišćenjem 1-bromo-2-metoksietana umesto jodoetana, kako se dobija željeni proizvod u vidu svetio žutog ulja koje je direktno korišćeno u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 2: ( racH3aRS. 6aSR)- 1- f2- metoksi- etil)- heksahidro- ciklopentaimidazol- 2- on:

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 3, polazeći od terc-butil estra (rac)-(3aSR,6aRS)-3-(2-metoksi-etil)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1-karboksilne kiseline( Primer 10, korak 1)kako se dobija željeni proizvod u vidu svetio žutog ulja koje je direktno korišćeno u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 3: ( rac)- f3aSR. 6aRSV1-( 5- bromo- pirimidin- 2- in- 3-( 2- metoksi- etil)- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 2- on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 4, reakcijom terc-butil estra (rac)-(3aSR,6aRS)-3-(2-metoksi-etil)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1 -karboksilne kiseline( Primer 10, korak 2)i 2-bromo-5-jodopirimidina kako se dobija željeni proizvod u vidu svetlo-smeđe čvrste materije, MS: m/e = 341.0, 343.1 (M+H<+>).

Korak 4: ( rac)-( 3aRS, 6aSR)- 1-( 2- metoksi- etil)- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 2- on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od {rac)-f3aSR,6aRS)-1-(5-bromo-pirimidin-2-il)-3-(2-metoksi-etil)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-ona( Primer 10, korak 3)i etinilbenzena kako se dobija racemski (rac)-(3aRS,6aSR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu svetio žutog ulja; MS: m/e = 363.3 (M+H<+>).

Korak 5: (-)-( 3aR, 6aS)- 1 -( 2- metoksi- etil)- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 2- on

Razdvajanje korišćenjem hiralne HPLC i uslova razdvajanja koji su slični onima opisanim u Primeru 1, daje enantiomerno čiste enantiomere (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 363.3 (M+H+) i (+)-(3aS,6aR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 363.3 (M+H").

Primer 6

(-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od (rac)-(3aSR,6aRS)-1-(5-bromo-pirimidin-2-il)-3-(2-metoksi-etil)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-ona( Primer 5, korak 3)i 1-etinil-3-fluorobenzena kako se dobio racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(3-fluorofeniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu svetio smeđeg ulja; MS: m/e = 381.3 (M+H<*>), koji se zatim razdvaja hiralnom HPLC, primenom sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primeru 1 da bi se dobili enantiomerno čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidrociklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 381.3 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR1-(2-metoksietil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 381.3 (M+H<+>).

Primer7

(-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od (rac)-1-{5-bromopirimidin-2-il)-3-(2-metoksi-etil)-heksahidro-ciklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 5, korak 3)i 1-etinil-4-fluorobenzena kako se dobio racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-(2-metoksi-etil)-3-{5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 381.3 (M+H<+>). Razdvajanjem hiralnom HPLC i primenom sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primeru 1, dobijaju se enantiomerno čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 381.3 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(4-fIuorofeniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 381.3 (M+H+).

Primer 8

(-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od (rac)-1-(5-bromopirimidin-2-il)-3-(2-metoksi-etil)-heksahidro-ciklopenta[d]imidazol-2(1H)-ona( Primer 5, korak 3)i 1-etinil-2,5-difluorobenzena kako se dobio racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difiuorofenil-etinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu svetio smeđe čvrste materije; MS: m/e = 399.2 (M+H<+>). Razdvajanjem hiralnom HPLC i primenom sličnih uslova razdvajanja onima koji su opisani u Primeru 1, dobijaju se enantiomerno čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-{2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu čvrste materije zatvoreno-bele boje; MS: m/e = 399.2 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu svetio žutog ulja koje očvršćava stajanjem; MS: m/e = 399.2 (M+H<+>).

Primer 9

(-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-

ciklopentaimidazol-2-on

Korak 1: terc- butil estar ( rac)-( 3aSR, 6aRS)- 3-( 3- metoksi- propil)- 2- okso- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 1 - karboksilne kiseline:

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 2 polazeći od terc-butil estra {rac)-(3aSR,6aRS)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1 -karboksilne kiseline( Primer 1, korak 1)i korišćenjem 1-bromo-3-metoksipropana umesto jodoetana kako se dobija željeni proizvod u vidu svetio žutog ulja, koje je direktno korišćeno u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 2: ( rac)-( 3aRS, 6aSR)- 1 -( 3- metoksi- propil)- heksahidro- ciklopentaimidazol- 2- on:

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 3 polazeći od terc-butil estra (rac)-(3aSR,6aRS)-3-(3-metoksi-propil)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1-karboksilne kiseline( Primer 9, korak 2)kako se dobija željeni proizvod u vidu svetio smeđeg ulja, koje je direktno korišćeno u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 3: ( rac)-( 3aRS, 6aSR)- 1-( 3- metoksi- propil)- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)-heksahidro- ciklopentaimidazol- 2- on

U 10 mL-skoj epruveti od pireksa, rastvore se 2-bromo-5-(feniietinil)pirimidin (CAS: 1338493-52-9) (80 mg, 309 prnol, ekv: 1.00) i (rac)-(3aRS,6aSR)- 1-(3-metoksi-propil)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (68.0 mg, 309 umol, 1.0 ekv.) u 2 ml toluena. Dodaju se cezijum karbonat (201 mg, 618 |_imol, 2.0 ekv ), Xanthphos (7.15 mg, 12.4lamol, 0.04 ekv.) i Pd2(dba)3(5.65 mg, 6.18 jamol, 0.02 ekv.) i mešavina crveno-smeđe boje se meša na 90°C tokom 3h. Reakciona smeša se filtrira, adsorbuje na silici i, prečisti flash hromatografijom (silika gel, 20g sa 1g silika-NH2, gradijent 30% do 100% EtOAc u heptanu pri 301 nm). Dobija se 65.6 mg naslovljenog jedinjenja u vidu žutog ulja; MS: m/e = 377.6 (M+l-f).

Korak 5: (-)-( 3aR, 6aS)- 1 -( 3- metoksi- propil)- 3-( 5- feniletinil- pirimidin- 2- il)- heksahidro-

ciklopentaimidazol- 2- on

Razdvajanjem upotrebom hiralne HPLC i uslova razdvajanja sličnih onima opisanim u Primeru 1, dobijaju se enantiomerno čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-feniletinil-pihmidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 377.6 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR)-1-(3-metoksipropil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu amorfne žute čvrste materije; MS: m/e = 377.6 (M+H<+>).

Primer 10

(-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on

Korak 1: ( rac)-( 3aSR, 6aRS)- 1-( 5- bromo- pirimidin- 2- il)- 3-( 3- metoksi- propil)- heksahidro-ciklopentaimidazol- 2- on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 4, reakcijom terc-butil estra (rac)-(3aSR,6aRS)-3-(3-metoksi-propil)-2-okso-heksahidro-ciklopentaimidazol-1 -karboksilne kiseline( Primer 9, korak 2)i 2-bromo-5-jodopirimidina, gde se nakon obrade i prečišćavanja flash hromatografijom (silika gel, gradijent 35% do 90% EtOAc u heptanu) dobija željeni proizvod u vidu žutog ulja, koje je direktno korišćeno u sledećem koraku bez prethodne karakterizacije.

Korak 2: (-)-( 3aR, 6aS)- 1-( 3- metoksi- propil)- 3-( 5-( 3- fluoro- feniletinil- pirimidin- 2- il)-heksahidro- ciklopentaimidazol- 2- on: Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5, polazeći od (rac)-(3aSR,6aRS)-1-(5-bromo-pirimidin-2-il)-3-(3-metoksi-propil)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-ona i 1-etinil-3-fluorobenzena kako se dobija racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-{3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinilpirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu smeđeg ulja; MS: m/e = 395.6 (M+H<+>), koji se zatim razdvaja hiralnom HPLC, primenom sličnih uslova razdvajanja kakvi su opisani za Primer 1, da bi se dobili enantiomerno Čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu ulja narandžaste boje; MS: m/e = 395.6 (M+H<*>) i {+)-(3aS,6aR1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinilpirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu ulja narandžaste boje; MS: m/e = 395.6 (M+H<+>).

Primer 11

(■)-(3aR,6aS)-1-{3-rnetoksi-propil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on

Naslovljeno jedinjenje je proizvedeno prema opštem postupku iz Primera 1, korak 5 polazeći od (rac)-(3aSR,6aRS)-1-(5-bromo-pirimidin-2-il)-3-(3-metoksi-propil)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-ona i 1-etinil-4-fluorobenzena kako se dobija racemski materijal ((+/-)-(3aRS,6aSR)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinilpirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on) u vidu ulja smeđe boje; MS: m/e = 395.6 (M+hf), koji se zatim razdvaja hiralnom HPLC, primenom sličnih uslova razdvajanja kakvi su opisani za Primer 1, da bi se dobili enantiomerno čisti enantiomeri (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu ulja narandžaste boje; MS: m/e = 395.6 (M+H<+>) i (+)-(3aS,6aR1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinilpirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on u vidu ulja narandžaste boje; MS: m/e = 395.6 (M+H<+>).

Claims

1.Etin i I derivati formule I u kojoj R<1>je vodonik ili halogen; R2jed.3-alkil ili -(CH2)n-0-CH3; nje 2 ili 3; m je 1 ili 2; ili farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so, racemska smeša, ili njihov odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili stereoizomer.

2. Etinil derivati formule I, prema zahtevu 1 gde R<1>je vodonik ili fluoro; R<2>je etil, -(CH2)2-OCH3ili -(CH2)3-OCH3; m je 1 ili 2; ili farmaceutski prihvatljiva kisela adiciona so, racemska smeša, ili njihov odgovarajući enantiomer i/ili optički izomer i/ili stereoizomer.

3. Etinil derivati formule I, prema ma kom od zahteva 1 ili 2, gde su jedinjenja: (-)-(3aR, 6aS)-1-etil-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-H3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on {-)-(3aR,6aS)-1-etil-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-ii)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on {-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(2-metoksi-etil)-3-(5-(2,5-difluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(3-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on ili (-)-(3aR,6aS)-1-(3-metoksi-propil)-3-(5-(4-fluoro-feniletinil-pirimidin-2-il)-heksahidro-ciklopentaimidazol-2-on.

4. Postupak proizvodnje jedinjenja formule I kakvo je opisano u ma kom od zahteva 1 do 3, koji obuhvata varijante reagovanja jedinjenja formule II u kojoj je X atom halogena, odabran od broma ili joda, sa pogodnim aril-acetilenom formule ili da bi se dobilo jedinjenje formule I u kom su supstituenti kao što su opisani prethodno, ili ukoliko se želi, prevođenje dobijenih jedinjenja u farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli.

5. Jedinjenje prema ma kom od zahteva 1 do 3, za upotrebu kao terapeutski aktivna supstanca.

6. Farmaceutska smeša koja sadrži najmanje jedno od jedinjenja prema ma kom od zahteva 1 do 3, kao i njihovu farmaceutski prihvatljivu so.

7. Jedinjenje prema ma kom od zahteva 1 do 3, kada je primenjivo kao smeša enantiomera, dijastereomera, ili u enantiomerno čistom obliku; kao i njegove farmaceutski prihvatljive soli, za korišćenje kao leka.

8. Jedinjenje prema ma kom od zahteva 1 do 3, za upotrebu u lečenju ili prevenciji šizofrenije, bolesti kognicije, sindroma fragilnog X ili autizma.