RS55404B1 - Uklanjanje sumpor-dioksida i žive iz dimnog gasa u postrojenju za prečišćavanje mokrim postupkom - Google Patents

Description

100011Pronalazak obuhvata jedan postupak za uklanjanje sumpor-đioksida i žive iz dimnog gasa na način opisan u patentnom zahtevu 1.

10002]Da bi se iz dimnih gasova, nastalih pri sagorevanju uglja. koji sadrže štetne supstance. kao što su na primer oksidi azota. sumpor-dioksid i pepeo, ove supstance uklonile neophodno je na kotao jedne električne centrale po pravilu priključili jedan elektrotllter za izdvajanje letećeg pepela, kao i jedn uređaj za odsumporavanje dimnih gasova mokrim postupkom.

[0003|Korišćena goriva pored sagorivivog udela sadrže i udcle nesagorivih supstanci kao što je npr. živa. Zbog toga su u dimnim gasovima prisutni ne samo udeli produkata sagorevanja nastali sagorevanjem sagorivog udela goriva, već takode i elementi u tragovima kao .što je živa. ali sa malim udelom. Postoji potreba da se živa. koju sadrže dimni gasovi Sto je moguće efikasnije i ekonomičnije uklone iz dimnih gasova. Iz stanja tehnike su između ostalih poznata i sleđeća rešenja ovog problema.

10004]U patentu DE 41 23 258 C2 prikazan je jedan postupak za prečišćavanje otpadnih gasova, koji sadrže sumpor-dioksid i druge štetne supstance. Pri tome se koristi mokri postupak pranja dimnih gasova sa tečnošću za pranje koja sadrži kalcijum i pri tome nastali kalcij um-suI fil se uvođenjem vazduha prevodi u kalcijum-sulf'at (gips). Zatim se tečnost za pranje, koja sadrži kalcijum-sulfat odvoji i iz nje se izdvoji nastali gips. Tečnosti za pranje se potom dodaje jedna hemikalija. koja reaguje sa živom i prevodi je u jedno nerastvorivo jedinjenje. To jedinjenje nerastvorivo u vodi, koje se u obliku taloga razlikuje od oblika nastalih kristala gipsa, posle izdvajanja gipsa iz tečnosti za pranje odvodi se sa otpadnim vodama.

[0005]U patentu DE 10 2004 044 291 B4 prikazan je jedan postupak za prečišćavanje dimnog gasa, u kojem se u prvi uređaj za pranje dodaje jedno specifično sredstvo za taloženje žive.

[00061 Upatentu EP 2 033 702 BI prikazan je jedan postupak za prečišćavanje dimnog gasa. u kojem se prvo dodaje jedno ađsorpciono sredstvo da bi se uklonila živa iz dimnog gasa. Potom se ađsorpciono sredstvo regeneriše i kao mulj vodi u REA - uređaj za pripremu za prečišćavanje tečnosti za pranje. Ovaj postupak je prilično efikasan. Međutim, cena opreme, a samim tim i ekonomska cena izvođenja ovoga postupka je relativno visoka. Ova relativno visoka cena opreme je obrazložena time što se korišceno ađsorpciono sredstvo, posle adsorpcije prvobitno sadržane žive u dimnom gasu. ponovi) regeneriše. Drugim recima: živa se ponovo odvaja od adsorpcionog sredstva i regenerisano ađsorpciono sredstvo se na kraju odvaja od žive i zbrinjava.

[0007]U patentima US 2010/0329955 Al, i naknadno objavljenim patentima W() 2012/106007 Al, WO 2010/036436 Al, WO 2006/096993 Al. WO 2010/036668 Al i EP 0 292 083 prikazani su dalji postupci za prečišćavanje dimnog gasa.

[0008]Ovaj pronalazak je imao osnovni zadatak da se ostvari jedan postupak za uklanjanje žive iz dimnih gasova, čija je efikasnost veća. a trošak za opremu i njegova ekonomska cena manja, kao i da su troškovi pogona (poslovanja) poboljšani u odnosu na postupke poznate iz stanja tehnike. 10009jOvaj zadatak se prema ovome pronalasku rešnva lako šio je razvijen postupak za uklanjanje žive iz dimnih gasova, pri kojem se dimni gasovi uvode u jedan uređaj za prečišćavanje mokrim postupkomIskruber) u kojem živa prisutna u dimnim gasov ima, kao i sumpor-dioksid prisutan u dimnim gasovima prelaze u tečnost za pranje u kojoj je prisutno krečno mleko. pri čemu tečnost za pranje pored krećnog mleka sadrži i sporedne produkte nekog drugog procesa, a naročito jednog procesa sagorevanja i/ili jedan manji udeo jedi njen ja ugljenika i/ili sumpora.

100101Eksperimentima je pokazano, da se. primera radi. korišćenjem krečnog mleka koje sadrži jedan mali udeo ugljenika i neke druge aktivne komponente, kao npr. jedinjenja sumpora sa udelom manjim od 1 mas.%. ostvaruje sznačajno povećanje brzine izdvajanja žive iz dimnih gasova.

[0011]Alternativno tome. korišćeno je krečno mleko koje se đobija kao sporedni produkt u jednom drugom hemijskom procesu proizvodnje, a naročito krečno mleko koje nastaje u postrojenja za proizvodnju acetilena i sadrži jednu manju količinu ( I mas.%) ugljenika i neke druge aktivne komponente kao npr. jedinjenja sumpora. Na ovaj način je pokazano da jedan sporedan produkt, koji bi morao da se uz značajne troškove zbrinjava, može vrlo korisno ponovo da se upotrebi.

[00121Bez detaljnog ratmatranja pojedinačnih heinijskih reakcija koje se odigravaju u uređaju za prečišćavanje, u tečnosti za pranje prema ovome pronalasku, dobijenim eksperimentalnim rezultatima je dokazano da na ovaj način moditlkovano krečno mleko značajno poboljšava brzinu razdvajanja.

[0013]Umesto jednog malog udela ugljenika u krečno mlekou mogu da se u maloj količini dodaju sporedni produkti jednog drugog procesa, a naročito jednog prosesa sagorevanja. Ako se sporedni produkti jednog procesa sagorevanja dodaju u krečno mleko, tada su ovi produkti sagorevanja pepeli. koji su se pri izvedenim eksperimentima na isti način pokazali kao pogodni.

[0014[ Ujednom daljem poželjnom izvođenju postupka prema ovom pronalsku predviđeno je da se odvaja suspenzija sakupljena na dnu uređaja za pranje i da se u prvom separatom izdvoji veliki deo čvrstih supstanci, naročito gipsa i prvobitno u krečnom mleku sadržanih sporednih produkata i/ili u krečnom mleku prvobitno sadržani ugljenik. i da se veliki udeo vode koja se nalazi u suspenziji ponovo uvede u uređaj za pranje. Tako je moguće da se sporedni produkti koji su odgovorni za poboljšano izdvajanje žive, odnosno mali udeli ugljenika, izdvoje iz suspenzije odvojeno od gipsa. S obzirom na vrlo mali udeo sporednih produkata, odnosno pepela i uglja. koji pri tome ostaje u gipsu, kvalitet proizvedenog gipsa nije ugrožen.

|0015]Pošto je vođenje ovoga postupka vrlo jednostavno i ne zahteva obavezno dodatne uređaje, korišćenjem rastvora za pranje prema ovom pronalasku se može značajno povećali brzina izdvajanja žive, bez značajnijeg dodatnog povećanja troškova. Konstruktivne promene uređaja za prečišćavanje dimnih gasova mokrim postupkom su nepotrebne ili su potrebne ali samo u manjem obimu.

[0016]U cilju dostizanja jednog daljeg poboljšanja brzine izdvajanja žive iz dimnih gasova, može se predvideti da se u tečnost za pranje dodaje jedno taložno sredstvo, kao npr. TMT15. ili jedno drugo pogodno taložno sredstvo, a kao opcija i jedno pmoćno flokulaciono sredstvo. Pomoću ovih taložnih sredstava će se u tečnosti za pranje istaložiti prisutni joni žive. Pri tome nastaju teško rastvorna jedinjenja žive. koja potom u/ dejstvo pomoćnih llokulaeionih sredstava koagulišu u veće čestice i na kraju mogu da se izdvajaju iz tečnosti za pranje. Na ovaj način je smanjena mogućnost da se živa ugradi u kaleijum-sulfat (gips), lako se na jednostavan način, jedan otpadni mulj koji sadrži živu može razdvojiti od gipsa, tako da gips kao produkt doprinosi povećanju vređnosti procesa.

[00171 Očigledno je da se taložno sredstvo može dodavati na svakom proizvoljnom mestu kružnog toka tečnosti za pranje. Pri tome je naročito povol jno da se taložno sredstvo dodaje što je moguće bliže nivou formiranja kapljica tečnosti za pranje. Razlog za to je što sulllt može da doprinese jednoj redukcijji od oksidisane do elementarne žive. O visini absorbera se može računati sa najvišom koncentracijom sulfita posle ravni formiranja kapljica. Da hi se smanjila sullitom indukovana redukcija i samim tim oslobađanje elementarne žive pre mogućeg taloženja, potrebno je taložno sredstvo dodavati što je moguće bliže nivou formiranja kapi tečnosti za pranje.

(0018| Jedno dalje poželjno izvođenje predviđa da se jednom delu tečnosti za pranje, koja je izdvojena iz REA uređaja za pranje i u jenom dvostepenom procesu odvojena od gipsa, dodaje taložno sredstvo i kao opcija i flokulaciono sredstvo. Na taj način se ostvaruje dalje smanjenje udela žive u tečnosti za pranje i zbog toga se poboljšava brzina izdvajanja žive. Sa druge strane može se tečnost za pranje primera radi koristiti za čišćenje separatora kapi i tako ostvarili ušteda u potrošnji sveže vode.

[0019) Podrazumeva se da potrošnja krečnog mleka i/ili sporednih produkata, odnosno ugljenika u pogonu za vreme izvođenja postupka mora kotinualno ili u pogodnim intervalima da se nadoknadi da bi se ostvario stabilan rad postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova mokrim postupkom.

[0020) U praktičnim eksperimentima pokazalo se da je dovoljno da je udeo ugljenika. odnosno udeo sporednih produkata u tečnosti za pranje manji od 5 mas. %, poželjno manji od 3 mas. % i posebno poželjno manji od 1 mas. %. Pri tome je uvek neophodno izvršiti procenu staje bolje, da li da se sa jedne strane ostvari veća brzina izdvajanja /.ive ili da se sa druge strane radi pri što je moguće manjem onečišćenju pri tome nastalog gipsa. E ovome slučaju paušalne preporuke se mogu dati samo kao okvirne gornje granice. I<1>pojedinačnim slučajevima vređnosti za optimalno doziranje treba eksperimentalno odrediti.

[0021 [ Dalje karakteristike, mogućnosti primene i prednosti pronalaska proizilaze iz opisa primera izvođenja pronalaska koji slede i prikazani su na slikama nacrta. Pri tome. sve opisane ili prikazane karakteristike samostalno ili u različitim kombinacijama čine predmet ovog pronalaska, nezavisno od njihovog sažetka u patentnim zahtevima ili njihovog povezivanja, kao i nezavisno od njihove formulacije, odnosno prikazivanja u opisima, odnosno na crtežima.

Slika I prikazuje okruženje pronalaska.

slika 2 predstavlja šematski prikaz postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova mokrim

postupkom.

slika 3 predstavlja šematski prikaz postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova mokrim

postupkom sa integrisanim postrojenjem za prečišćavanje tečnosti za pranje.

[0022] Za funkcionalno ekvivalentne elemente i veličine na svim slikama takode i pri različitim oblicima izvođenja pronalaska korišćene su iste pozivne oznake. 100231 Slika 1 predstavlja šematski prikaz tokova materijala u jednoj električnoj centrali u kojoj se izvodi dodatni tretman dimnih gasova. Na slici ! kotao je označen oznakom 10. I, kotao 10 se unosi gorivo 12. kao na primer ugalj i sagoreva. Pri sagorevanju nastaje između ostalog i kotlovski pepeo 14 (ili takozvani mokri pepeo) i leteći pepeo koji sadrže dimni gasovi 16. Ako su u gorivu 12 prisutni tragovi žive oni pri sagorevanju prelaze u dimne gasove.

[0024] Dimni gas 16 najprc prolazi kroz jedan elektrolllter 18. U elektron" Itru 18 se izdvajaju Čvrste čestice, koje su kao leteći pepeo 20 unete u elektrolllter sa dimnim gasom 16. Dodavanjem sorbcionog sredstva u obliku praha u dimni gas 16. pre ulaza u elektrolllter 18. može se vezali gasovila živa (Hg). Nastali sorbal se zajedno sa suvim pepelom izdvaja u elektro filtru.

|0025] Zatim se dimni gas 16 pere u jednom postrojenju 22 za odsumporavanje dimnog gasa i R1A). Postrojenje za odsumporavanje dimnog gasa 22 se po pravilu naziva postrojenje 22 za prečišćavanje dimnog gasa mokrim postupkom (viđeti sliku 1). U postrojenju 22 za prečišćavanje dimnog gasa mokrim postupkom se dimni gas 16 pere sa jednom tečno.šću 23 za pranje (videti sliku 2). koja predstavlja suspenziju praha kreča ili kalcijum-karhonata u vodi. Pri tome nastaje prevashodno kaleijum-sulfat (gips) 24 i otpadna voda koja sadrži mulj 26. Prečišćavani dimni gas 16 napušta toplanu kao čist gas 28. npr. kroz dimnjak 30.

[0026] Slika 2 prikazuje jedno postrojenje 22 za prečišćavanje dimnog gasa mokrim postupkom izvedeno u obliku tornja 32 za rasprašivanje. Dimni gas 16 ulazi u toranj 32 za rasprašivanje iznad donjeg dela 34 tornja u kojem se skuplja tečnost 23 za pranje. Jedna pumpa 36 izvlači tečnost 23 za pranje iz prostora 34 i kroz cevovod 38 je diže do jednog ili više nivoa 40 rasprašivanja.

]0027| Na nivou 40 rasprašivanja, tečnost 23 za pranje se rasprašuje u fine kapi. Kapi se kreću na dole u suprotnom pravcu od kretanja dimnih gasova 16 u pravcu donjeg dela 34 tornja. Pri tome se gasovite supstance. koje se nalaze u dimnom gasu 16. kat) što su primera radi sumpor-dioksid ili joni žive. odnosno jedinjenja halogenida žive. rastvaraju u kapima tečnosti 23 za pranje i padaju zajedno sa kapima u donji deo 34 tornja u kojem se skuplja i korištena tečnost za pranje.

|0028| Prečišćavani dimni gas 16 u daljem toku prolazi kroz separator preostalih sitnih kapi 42 i napušta toranj 32 za rasprašivanje kroz izlaz 44 na gornjem kraju tornja 32 za rasprašivanje. Separator kapi 42 zadržava najfinije kapi. koje bi inače dimni gasovi 16 mogli da iznesu sa sobom.

[0029] Sumpor-dioksid (SO?) izdvojen iz dimnih gasova reaguje sa krečnim mlekom koje se nalazi u tečnosti 23 za pranje i pri tome nastaje kaleijum-sulfit (CaCOj). U skupljenu tečnost za pranje u donjem delu 34 tornja uduvava se vazduh 45. tako da tamo kiseonik iz vazduha ( 02) reaguje sa kalcijum-suliltom (CaS(>,). koji je izdvojen iz dimnih gasova i pri tome ga oksidiše do kalcijum-sulfata 24 (CaSO.)).

J0030] Živa zajedno sa kapima pada u donji deo 34 tornja u kome se skuplja korišćena tečnost za pranje. Pri tome. već u kapima, a pre svega u tečnosti za pranje dolazi do kompleksiranja žive. Pored toga moguća je i adsorpcija na čvrstim materijalima. Za kompleksiranje žive zamisli vi su različiti u literaturi već opisani mehani/mi. Ali je takode moguće da se oksidisana i u suspenziji rastvorena živa redu kuje do elementarne žive.

[00311Pošto elementarna živa nasuprot živi u jonskom obliku nije vodorastvorna. nju nije moguće prevesti u talog u postrojenju 22 za pranje gasova, već ona opet prelazi u gasnu lazu. Zbog toga se redukcija jona žive u elementarnu živu sprečava tako što se u tečnost za pranje sa rastvorenom živom dodaje jedno taložno sredstvo, npr. poznata nalrijumova so trimerkapto-S-triazina (TMT15").

[0032|Primeri mesta na kojima se taložno sredstvo može uneti u proces su na slici 2 naznačeni sa oznakom 46. Taložno sredstvo se može primera radi direktno dodati u donjem delu 34 tornja. Takode je zamislivo. da se taložno sredstvo dodaje u cevovođ 38. kojim se sredstvo za pranje Iransportuje na mesto rasprašivanja. Mesto unošenja 46 pri lome može da bude ispred usisne strane ili potisne strane pumpe 36. Poželjno je da se taložno sredstvo dodaje što je moguće bliže izlasku suspenzi je iz cevi na visini nivoa 40 rasprašivanja.

[0033] Slika 3 pokazuje jedno dalje izvođenje pronalaska u obliku jednog REA- postrojenja za pripremu tečnosti za pranje (RWA). Prikazano je postrojenje 22 za prečišćavanje dimnih gasova mokrim postupkom. Iz donjeg dela 34 tornja se pomoću jedne recilkulacione pumpe 48 uzima tečnost 23 za pranje i kroz cevovođ 49 transportuje do separatora 52 i 61. Posle drugog separatora 61 postoji mogućnost da se tečnost za pranje preko cevovoda 54 direktno ponovo vraća u uređaj za pranje gasova, ili preko cevovoda 56 uvede u REA - postrojenje za pripremu tečnosti za pranje, ti cevovodu 56 gledano u pravcu strujanja se nalazi jedno mesto 58 za doziranje sredstva za taloženje, a zatim jedno drugo mesto 60 za doziranje pomoćnog flokulacionog sredstva 60.

[0034JNačin funkcionisanja jednog REA - postrojenja za pripremu vode sa dvostepenim izdvajanjem gipsa iz tečnosti 23 za pranje, koje obuhvata recirkulacionu pumpu 48, separator 52 i 61 (poželjno izveden kao hidrociklon), kao i treći separator 62 (poželjno izveden kao ugušćivač), prvo mesto 58 doziranja, drugo mesto 60 doziranja, kao i dva ventila za zatvaranje armature, se odigrava kao što sledi: Rotaciona pumpa 48 iransportuje tečnost 23 za pranje, sakupljenu posle pranja u donjem delu 34 uređaja za pranje do prvog separatora 52. U prvom separatom 52 se izdvaja iz vode za pranje najveći deo prisutnih čvrstih materijala. U drugom separatom 61 nastavlja se izdvajanje čvrstih materijala, tako da voda za pranje u gornjem toku

separatora 61 sadrži još vrlo mali udeo čvrstih materijala, koji se skoro potpuno sastoji od čestica nečistoća. Tečnosti 23 za pranje, koja izlazi iz prvog 51 i drugog 62 separatora. se najpre na prvom mestu 58 za doziranje dozira taložno sredstvo i zatim na drugom mestu 60 za doziranje se dodaje pomoćno sredstvo za flokulaciju. Pomoću taložnog sredstva se istaiož.i živa koja se nalazi u suspenziji. Na kraju se reakcijom taloženja nastala teško rastvorila jedinjenja žive. zajedno sa u tečnosti 23 za pranje još prisutnim čvrstim materijalima, pomoću sredstva za flokulaciju koaguliraju u jedan mulj koji sadrži živu.

[0035]Mulj koji sadrži živu se u sledećem trećem separatom 62 odvoji od tečnosti 23 za pranje i tako isključi iz daljeg procesa. Prečišćena tečnost 23 za pranje se koristi za pranje separatora kapi 42 i tako vraća u proces za dalje korišćenje.

(0036]Na taj način se postiže, da se živa izdvojena iz dimnog gasa 16 ne poveže s kaleijum-sulfatom (gipsom) 24. već se zajedno sa maljem ti otpadnoj v odi 26 isključi iz daljeg procesa. Pored toga se smanjenjem nivoa žive u tečnosti za pranje povećava željena brzina reakcije živelako da se ona prioritetno odigrava, a samim tim se povećava i brzina njenog izdvajanja.

[0037] Jedan dalji primer izvođenja predviđa da se umesto nastajanja kompleksa jona žive (!k>/') sa molekulima kalcijum-sulfata (CaSOV) u donjem delu 34 postrojenja za pranje, u vodu za pranje dodaju odgovarajući aditivi koji će povezati jone žive u vodu za pranje i tada je zajedno sa nastalim muljem otpadnih voda 26 ukloniti iz daljeg procesa.

[0038] Zamislivi aditivi u ovome slučaju su na bazi ugljenika. sumpora i kalcijuma. Mogu se koristiti komercijalni proizvodi kao npr. aktivni ugalj ili sporedni produkti nastali u električnim centralama, kao npr. pepeo, ili u drugim industrijskim procesima.

[0039] Aditivi se mogu ili direktno dozirati u tečnost za pranje, koja se sakuplja u donjem delu 34 tornja za rasprašivanje. ili prvo dodati u jednu fiksiranu posudu sa tečnosti 23 za pranje i po potrebi dozirati u sakupljenu tečnost za pranje u donjem delu 34 tornja za rasprašivanje.

[0040]Jedan dalji način izvođenja predviđa da se jedno taložno sredstvo za živu. npr. natrijumova so trimerkapto-S- triazina (TMT 15*) dodaje u tečnost 23 za pranje na mestu 46 za doziranje. Posle toga se u tečnosti 23 za pranje prisutni produkti taloženja, koji su prema iskustvu prevashodno povezani na prisutne čestice nečistoća, uvode u RWA postrojenje. Na ovaj način je postignuto da čestice nečistoća koje sadrže živu, čije razdvajanje od gipsa u separatom 52 nje bilo potpuno, nisu vezane na kalcijum-sulfatu, već se zajedno sa muljem otpadnih voda 26 bivaju isključeni iz procesa. Doziranje taložnog sredstva 58 u cevovođ 56 se izvodi po potrebi u zavisnosti od udela žive u tečnosti 54 za pranje.

Claims (9)

1. Postupak za uklanjanje sumpor-dioksiđa i žive iz dimnog gasa (16). pri čemu se dimni gas (16) pere u jednom postrojenju (2) za prečišćavanje mokrim postupkom, tečnošću (23) za pranje koja sadrži kalcijum i pri tome se nastali kalcijum-sullll (CaSCh) dovođenjem kiseonika koji se nalazi u vazduhu (45) prevodi u kaleijum-sulfat (24) i zatim se izdvoji tečnost (23) za pranje koja sadrži kaleijum-sulfat i iz izdvojene tečnosti (23) za pranje se odvoji kaleijum-sulfat. pri čemu tečnost (23) za pranje sadrži ugljenik i/ili jedinjenja sumpora, naznačen time,Štose tečnost (23) za pranje potiskuje u REA postrojenje za pripremu tečnosti za pranje sa dvostepenim razdvajanjem gipsa iz tečnosti (23) za pranje, koje obuhvata jednu recirkulacionu pumpu (48). jedan separator (52) i jedan drugi separator (61): što se tečnost (23) za pranje, koja ističe iz drugog separatora (61) vodi kroz cevovođ (56) na jedno mesto za doziranje (58) na kojem se dozira taložno sredstvo za živu i zatim na jedno drugo mesto za doziranje (60) na kojem se dodaje sredstvo za flokulaciju, nakon čega se cevovodom (56) vodi do trećeg separatora (62): i lime što se na kraju reakcijama taloženja nastao mulj koji sadrži živu u trećem separatom (62) izdvaja iz tečnosti (23) za pranje i tako isključuje iz procesa.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1. naznačen time, Sto se ugljenik prisutan u tečnosti (23) za pranje dobija iz krečnog mleka iz postrojenja za proizvodnju acetilena.

3. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačen time, Što se jedinjenja sumpora prisutna u tečnosti (23) za pranje dobijaju iz krečnog mleka iz postrojenja za proizvodnju acetilena.

4. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačentime,što ugljenik prisutan u tečnosti (23) za pranje predstavlja pepeo nastao u jednom procesu sagorevanja.

5. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačen time, Što se ugljenik, zajedno sa nastalim kalcijum-sulfatom (24) izdvaja iz tečnosti (23) za pranje.

6. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačen time, što se u tečnost (23) za pranje u zavisnosti od potrošnje dodaje krečno mleko.

7. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačen time, što u tečnost (23) za pranje u zavisnosti od potrošnje dodaje ugljenik.

8. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva, naznačen time, što se u ccvovodu (38) uređaja za prečišćavanje (22) u tečnost (23) za pranje dodaje jedno taložno sredstvo za živu, poželjno natrij umova so trimerkapto-S- triazina (TMT15®).

9. Postupak prema jednom od prethodnih patentnih zahteva. naznačen time, što je udeo ugljenika u tečnosti (23) za pranje manji od 5 mas. %. poželjno manji od 3 mas.% i naročito poželjno manji od 1 mas.%.