RS55427B1 - Aktivacija i deaktivacija semi-perzistentnog planiranja za lte voip radio nosioca - Google Patents

Description

STANJE TEHNIKE

Oblast

Predmetni pronalazak se odnosi uopšteno na komunikacione sisteme a preciznije na aktiviranje i deaktiviranje semi-perzistentnog zakazivanja za VolP servis u LTE i HSPA( High Speed Packet Access)mrežama.

Stanje tehnike

Bežični komunikacioni sistemi su u široko rasprostranjenoj upotrebi kako bi se pružila velika količina različitih komunikacionih servisa poput govornog saobraćaja, prenosa podataka, broadcasf-ovanja i drugih. Ovi komunikacioni sistemi mogu biti sistemi sa višestrukim pristupom koji podržavaju istovremeno korišćenje resursa od strane više korisnika. Ovo deljenje resursa se postiže korišćenjem deljenih sistemskih resursa uključujući propusni opseg i snagu predaje. Jedan broj sistema sa višestrukim pristupom je trenutno u upotrebi i obuhvata CDMA( Code Division Multiple Access),TDMA( Time Division Multiple Access),FDMA( Frequency Division Multiple Access)i OFDMA( Orthogonal Frequency Division Multiple Access)mreže. Ovi pristupni sistemi mogu biti korišćeni u saglasnosti sa različitim komunikacionim standardima kao što su oni promovisani od strane 3GPP LTE (3GLong Term Evolution).LTE je telekomunikacioni standard koji je u povoju i sadrži skup poboljšanja UMTS sistema( Universal Mobile Telecommunications System)što je mobilni standard koji je promovisan od strane Projekta Partnerstva za Treću Generaciju (3GPP —Third Generation Partnership Project).Dizajniran je da bolje podrži mobilni širokopojasni pristup Internetu poboljšanjem spektralne efikasnosti, smanjenjem troškova, poboljšanjem servisa, iskorišćavanjem novog frekvencijskog opsega i boljom integracijom sa drugim otvorenim standardima koji koriste OFDMA nadovvnlink- u(DL), SC-FDMA( Single Carrier Frequency Division Multiple Access)nauplink- u(UL) i antensku tehnologiju sa više ulaza i više izlaza (MIMO -Multiple-Input Multiple- Output).

Bežični komunikacioni sistemi sa višestrukim pristupom tipično podržavaju višestruke bežične terminale. Svaki bežični terminal, takođe poznat i kao mobilni uređaj, uređaj na strani korisnika ili korisnička oprema (UE -User Equipment)komunicira sa jednom ili više baznih stanica korišćenjem odlaznih i povratnih linkova( forvvardireverselinkovi). Odlazni linkovi odnose se na komunikacioni link od baznih stanica do mobilnih terminala ili UE koji su takođe poznati i kaodovvnlink.Povratni link odnosi se na komunikacioni link od UE do baznih stanica (BS). Komunikacioni link može biti uspostavljen od strane sistema sa jednostrukim linkom ili MIMO sistema.

Saobraćaj koji je generisan od strane UE i BS delimično je upravljan od strane opslužujućeg mrežnog kontrolera koji služi kao arbitar bežičnog saobraćaja. Mrežni kontroler može proslediti informaciju do korisničkih uređaja, dodeljivati bežične resurse korisničkim uređajima, upravljati interferencijom nauplink- uidownlink- ui koordiniše MIMO prenos između susednih baznih stanica. Opslužujući mrežni kontroler deluje kao centralni planer za upravljanje različitim bežičnim komunikacijama i osigurava konzistentnost i pouzdanost.

Jedan komunikacioni standard, 3GPP definiše mehanizam poznat kao semi-perzistentno planiranje vremena (SPS -Semi- Persistent Scheduling)koji eliminiše potrebu za PDCCH resursom( Physical Dovvnlink Control Channel)za svako odobrenjeuplinkidovvnlinkresursa. Kada postoji veliki broj korisnika VolP protokola, overhed postaje ograničavajući faktor kada je u pitanju efikasan rad sistema. 3GPP specifikacija ne definiše mehanizme okidanja za aktiviranje i deaktiviranje SPS niti naznačava uslove SPS aktivacije i deaktivacije. U ovoj oblasti tehnike postoji potreba za postupkom i uređajem koji bi određivali kada je potrebno aktivirati a kada deaktivirati SPS na oba,uplink- uidovvnlink- uza LTE VolP radio nosioca zasnovano na stanju eNB ROHC dekompresora i kompresora.

Dokument US 2009/274107 A1 opisuje prenos govornih paketa za VolP servis korišćenjem semi-perzistentnog planiranja vremena koje unapred vrši alokaciju radio resursa i pre-formirauplinkprenos korišćenjem prethodno alociranih radio resursa.

IZLAGANJE SUŠTINE PRONALASKA

Prema aspektu predmetnog pronalaska obezbeđuju se postupak, računarski programski proizvod i uređaj. Utvrđuje se operativno stanje kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja. Operativno stanje kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja može biti utvrđeno određivanjem prelaza između različitih operacionih stanja pridruženih kompresoru zaglavlja.

Prema nekim izvođenjima postupak sadrži promenu perzistentnog režima planiranja vremena kao odgovora na promenu operativnog stanja kompresora zaglavlja. Promena perzistentnog režima planiranja vremena može sadržati aktiviranje perzistentnog planiranja termina nauplink- ukada se operativno stanje kompresora zaglavlja promeni iz stanja prvog reda u stanje drugog reda. Promena režima perzistentnog planiranja može sadržati deaktiviranje perzistentnog planiranja nauplink- ukada operativno stanje kompresora zaglavlja napusti stanje drugog reda.

Određujući operativno stanje kompresora zaglavalja ili dekompresora zaglavlja može sadržati određivanje prelaza između različitih operativnih stanja pridruženih dekompresoru zaglavlja. Promena režima perzistentnog planiranja može sadržati aktiviranje perzistentnog planiranja nadownlink- ukada se operativno stanje dekompresora zaglavlja promeni od stanja statičkog konteksta u stanje punog konteksta. Promena režima perzistentnog planiranja može sadržati deaktiviranje režima perzistentnog planiranja nadownlink- ukada operativno stanje dekompresora zaglavlja uđe stanje bez konteksta. Režim perzistentnog planiranja može biti promenjeno u toku perioda razgovora, gde period razgovora odgovara generisanju govornog frejma od strane kodeka. Režim perzistentnog planiranja može biti promenjen kada je od strane kodeka generisan deskriptor tišine.

Promena režima perzistentnog planiranja može sadržati aktiviranje režima perzistentnog planiranja. Aktiviranje režima perzistentnog planiranja može sadržati određivanje fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i određivanje periodičnosti režima perzistentnog planiranja. Promena režima perzistentnog planiranja može sadržati deaktiviranje režima perzistentnog planiranja. Deaktiviranje režima perzistentnog planiranja može sadržati dealokaciju fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada se menja periodičnost alokacije.

Fiksni skup ponavljajućih resursnih blokova može biti promenjeno kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada je promenjena periodičnost alokacije. Prema nekim izvođenjima dealociraju se samo resursni blokoviuplink- a.Prema nekim izvođenjima dealociraju se samo resursni blokovidownlink- a.

Podaci generisani od strane kodeka ili dvo-tonskih multi-funkcionalnih događaja mogu biti komunicirani korišćenjem fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je uspostavljen konferencijski poziv. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je uspostavljen konferencijski poziv deaktiviranjem semi-perzistentnog planiranja nauplink- ukada se govorni frejmovi primaju pre nego što je uspostavljen konferencijski poziv. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je uspostavljen konferencijski poziv uključuje deaktiviranje semi-perzistentnog planiranja nadownlink- ukada se govorni frejmovi predaju pre nego što je uspostavljen konferencijski poziv.

Pronalazak je definisan u nezavisnim Zahtevima 1, 12 i 13.

KRATAK OPIS SLIKA NACRTA

Slika 1 predstavlja dijagram koji ilustruje primer hardverske implementacije uređaja koji primenjuje procesorski sistem.

Slika 2 predstavlja sliku bežičnogpeer- to- peer komunikacionogsistema.

Slika 3 predstavlja dijagram koji ilustruje primer mrežne arhitekture.

Slika 4 predstavlja dijagram koji ilustruje primer pristupne mreže.

Slika 5 predstavlja dijagram koji ilustruje primer strukture frejma namenjenog primeni u pristupnoj mreži.

Slika 6 prikazuje primer formata UL u LTE.

Slika 7 predstavlja dijagram koji ilustruje primer arhitekture radio protokola za korisničku i kontrolnu ravan.

Slika 8 predstavlja dijagram koji ilustruje primer evoluiranog Node B čvora i opreme na strani korisnika u pristupnoj mreži.

Slika 9 predstavlja ilustraciju karakteristika govornog servisa koji koristi AMR govorni kodek.

Slika 10 ilustruje proces ROHC O-režima primenjenog na LTE VolP nauplink- uu toku „govornog perioda" AMR govornog kodeka, a prema izvođenju.

Slika 11 predstavlja dijagram toka postupka algoritma aktivacijeuplinkSPS za LTE VolP.

Slika 12 predstavlja dijagram toka daljeg postupka algoritma aktivacijeuplinkSPS za LTE VolP.

Slika 13 predstavlja dijagram toka postupka algoritma aktivacijedovvnlinkSPS za LTE VolP.

Slika 14 predstavlja dijagram toka daljeg postupka algoritma aktivacijedovvnlinkSPS za LTE VolP.

Slika 15 prikazuje arhitekturu korisničke ravni sa RIM.

Slika 16 prikazuje poziv sa više učesnika prema izvođenju pronalaska.

Slika 17 ilustruje eNB arhitekturu korisničke ravni sa RIM (dva protoka saobraćaja od kojih svaki prenosi jedan tip sadržaja).

Slika 18 ilustruje eNB arhitekturu korisničke ravni sa RIM (jedan protok saobraćaja sa dva tipa sadržaja).

DETALJAN OPIS PRONALASKA

Detaljan opis koji je predstavljen ispod u vezi sa pridruženim slikama nacrta namenjen je da opiše različite konfiguracije a ne da reprezentuje jedine moguće konfiguracije u kojima je moguće primeniti ovde iznete koncepte. Detaljan opis sadrži specifične detalje u cilju pružanja temeljnog razumevanja različitih koncepata. Ipak, stručnjacima iz predmetne oblasti biće očigledno da ovi koncepti mogu biti primenjeni bez ovih specifičnih detalja. U nekim slučajevima dobro poznate strukture i komponente prikazane su u formi blok dijagrama kako bi se izbegao previd takvih koncepata.

U daljem tekstu biće prezentovano nekoliko aspekata komunikacionih sistema uz pozivanje na različite uređaje i postupke. Ovi uređaji i postupci biće opisani u sledećem detaljno opisu i ilustrovani na pridruženim Slikama pomoću različitih blokova, modula, komponenti, kola, koraka, procesa, algoritama, itd. (kolektivno opisanih terminom „elementi"). Ovi elementi mogu biti implementirani primenom elektronskog hardvera, računarskog softvera ili bilo kakvom njihovom kombinacijom. Da li su takvi elementi implementirani kao hardver ili softver zavisi od konkretne primene i ograničenja dizajna nametnutih na ukupnom sistemu.

Na primer, element ili bilo koji deo elementa ili bilo koja kombinacija elemenata može biti implementirana sa procesorskim sistemom koji sadrži jedan ili više procesora. Primer procesora obuhvataju mikroprocesore, mikrokontrolere, procesore za obradu digitalnih signala (DSP -Digital Signal Processor),programabilna logička kola (FPGA -Field Programmable Gate Arrays),programabilne logičke uređaje (PLD

- Programmable Logic Devices),automate sa konačnim stanjima, logičke kapije, diskretna hardverska kola i druge pogodne hardvere konfigurisane za vršenje različitih funkcionalnosti opisanih u ovom dokumentu. Jedan ili više procesora u procesorskom sistemu može izvršavati softver. Pod softverom se u širokom smislu mogu podrazumevati instrukcije, skupovi instrukcija, kod, segmenti koda, programski kod, programi, pod-programi, softverski moduli, aplikacije, softverske aplikacije, softverski paketi, rutine, sub-rutine, objekti, izvršni fajlovi, izvršne niti{ threads),procedure, funkcije itd. bez obzira na to da li se nazivaju softverom, firmverom( firmvvare),srednjim slojem( middlevvare),mikro-kodom, hadverskim jezikom ili slično. Medijum koji može biti očitan od strane računara može biti ne-prenosni medij koji može biti očitan od strane računara. Ne-prenosni medijum obuhvata, na primer, magnetni uređaj za čuvanje podataka (na primer hard-disk, flopi-disk, magnetnu traku), optički disk (na primer kompakt-disk (CD) ili DVD disk), pametnu karticu, uređaj sa fleš memorijom (na primer karticu, memorijski ključ, USB disk), memoriju sa slučajnim pristupom (RAM), ROM memoriju, programabilnu ROM memoriju (PROM), izbrisivu programabilnu ROM memoriju (EPROM), električno-izbrisivu programabilnu ROM memoriju (EEPROM), registar, odvojivi disk i bilo koji drugi

pogodi medijum za pohranjivanje softvera i/ili instrukcija kojima se može pristupiti sa računara radi njihovog očitavanja. Medijum može biti rezidentan u procesorskom sistemu, eksterni medijum za procesorski sistem ili distribuiran na više entiteta uključujući procesorski sistem. Na primer, proizvod sa računarskim programom može sadržati medijum u materijalima za pakovanje.

U skladu sa tim u jednom ili više primera izvođenja, ovde opisane funkcije mogu biti implementirane u hardveru, softveru, firmveru ili bilo kakvom njihovom kombinacijom. Ukoliko su implementirane u softveru, funkcije mogu biti pohranjene na ili enkodirane kao jedna ili više instrukcija ili kod na medijumu koji može biti očitan na računam. Medijum koji može biti očitan na računam obuhvata računarske medijume za skladištenje podataka. Medijumi za skladištenje podataka mobu biti bilo kakvi raspoloživi medijumi kojima može pristupiti računar. Na primer, i bez ograničenja, takav medijum može biti RAM, ROM, EEPROM, CD-ROM ili neki drugi optički disk, magnetni disk ili neki drugi magnetni uređaj za skladištenje podataka, ili bilo koji drugi medijum koji se može koristiti za prenos ili pohranjivanje željenog programskog koda u obliku instrukcija ili struktura podataka, i kojem se može pristupiti sa računara. Disk, kao ovde primenjeni termin, obuhvata kompakt diskove (CD), laserske diskove, optičke diskove, DVD diskove, flopi diskove, Blu-ray diskove, diskove koji magnetno ili optički reprodukuju podatke. Kombinacije prethodno navedenog bi takođe trebalo uključiti unutar obima medijuma koji se može očitati na računam. Stručnjaci iz predmetne oblasti će prepoznati najbolji način na koji je moguće implementirati funkcionalnost koja je opisana u ovom dokumentu u zavisnosti od posebne primene i ukupnih ograničenja dizajna nametnutih na celokupnom sistemu.

Slika 1 predstavlja konceptualni dijagram koji ilustruje primer hardverske implementacije uređaja 100 koji sadrži procesorski sistem 114. Procesorski sistem 114 može biti implementiran u arhitekturi koja podrazumeva postojanje magistrale, uopšteno reprezentovane magistralom 102. Magistrala 102 može sadržati bilo koji broj među-povezujućih magistrala i mostova u zavisnosti od specifične primene procesorskog sistema 114 i ukupnih ograničenja dizajna. Magistrala 102 zajedno povezuje različita kola uključujući jedno ili više procesorskih i/ili hardverskih modula, uopšteno naznačenih procesorom 104, i medijum koji može biti očitan na računam, uopšteno naznačen medijumom 106. Magistrala 102 može takođe povezivati različita druga kola kao što su tajmeri, periferije, regulatori napona i kola za upravljanje snagom, koja su sva dobro poznata u ovoj oblasti tehnike te, stoga, neće biti dalje opisivana. Interfejs 108 ka magistrali obezbeđuje interfejs između magistrale 102 i primopredajnika 110. Primopredajnik 110 obezbeđuje sredstvo za komuniciranje sa drugim različitim uređajima preko transmisionog medijuma.

Procesor 104 je odgovoran za upravljanje magistralom 102 i opštu obradu i procesiranje, uključujući i izvršenje softvera pohranjenog na medijumu 106. Softver, kada se izvršava od strane procesora 104 uslovljava procesorski sistem 114 da obavlja različite funkcije opisane u vezi bilo kojeg posebnog uređaja. Medij 106 može takođe biti upotrebljen i za pohranjivanje podataka kojima manipuliše procesor 104 kada izvršava softver.

Slika 2 predstavlja nacrt primerapeer- to- peerkomunikacionog sistema 200.Peer- to- peerkomunikacioni sistem 200 sadrži veći broj bežičnih uređaja 206, 208, 210, 212.Peer- to- peerkomunikacioni sistem 200 se može preklapati sa bežični komunikacionim sistemom kao što je, na primer, bežična WAN mreža (WWAN). Neki od bežičnih uređaja 206, 208, 210, 212 mogu komunicirati zajedno upeer- to- peerkomunikaciji, neki mogu komunicirati sa baznom stanicom 204 a neki mogu raditi obe navedene stvari. Na primer, kao što je prikazano na Slici 2, bežični uređaji 206, 208 su upeer- to- peerkomunikaciji i bežični uređaji 210, 212 su upeer- to- peerkomunikaciji. Bežični uređaj 212 takođe komunicira i sa baznom stanicom 204.

Bežični uređaji se od strane stručnjaka iz predmetne oblasti alternativno mogu nazivati i korisničkom opremom, mobilnom stanicom, korisničkom stanicom, mobilnom jedinicom, pretplatničkom jedinicom, bežičnom jedinicom, bežičnim čvorom, udaljenom jedinicom, mobilnim terminalom, bežičnim terminalom, udaljenim terminalom, slušalicom, korisničkim agentom, mobilnim klijentom, klijentom ili nekim drugim pogodnim terminološkim nazivom. Bazna stanica se alternativno može nazivati pristupnom tačkom, baznom primopredajnom stanicom, radio-baznom stanicom, radio primopredajnikom, primopredajnom funkcijom, osnovnim servisnim skupom (BSS), proširenim servisnim skupom (ESS), Node B čvorom, evoluiranim Node B čvorom ili nekom drugom pogodnom terminologijom.

Primeri postupaka i uređaja razmatranih u ovom dokumentu primenljivi su na bilo koji od različitih bežičnihpeer- to- peersistema kao što su, na primer, bežičnipeer- to- peerkomunikacioni sistem zasnovan na Flash-l_inQ, VViMedia, Bluetooth, ZigBee ili WiFi zasnovan na IEEE 802.11 standardu. Ovde opisane tehnike mogu biti primenjene za različite bežične komunikacione mreže kao što su, između drugih, CDMA( Code Division Multiple Access)mreže, TDMA( Time Division Multiple Access)mreže, FDMA( Frequency Division Multiple Access)mreže, OFDM( Orthogonal FDMA)mreže, SC-FDMA( Single Carrier FDMA)mreže. CDMA mreža može implementirati radio tehnologiju kao što je UTRA( Universal Terrestrial Radio Access),CDMA2000 i druge tehnologije. UTRA sadrži VV-CDMA( VVideband CDMA) iLCR( Low Chip Rate).CDMA2000 pokriva IS-2000, IS-95 i IS-856 standarde. TDMA mreža može implementirati radio tehnologiju kao što je GSM( Global System for Mobile Communications).OFDMA mreža može implementirati radio tehnologiju kao što je E-UTRA( Evolved UTRA),IEEE 802.11, IEEE 802.16, IEEE 802.20, Flash-OFDM<®>i druge. UTRA, E-UTRA i GSM su deo UMTS( Universal Mobile Telecommunication System).LTE( Long Term Evolution) jeizdanje UMTS koje koristi E-UTRA. UTRA, E-UTRA, GSM, UMTS i LTE su opisani u specifikacijama izdatim od strane 3GPP( 3rd Generation Partnership Project).CDMA2000 je opisana u specifikaciji promovisanoj od strane 3GPP2( 3rd Generation Partnership Project 2).Ipak, osoba sa poznavanjem predmetne oblasti bi razumela da su primeri postupaka i uređaja primenljivi uopšteno na veliki broj drugih bežičnihpeer- to- peerkomunikacionih sistema.

Slika 3 predstavlja dijagram koji ilustruje LTE mrežnu arhitekturu 300 koja primenjuje različite uređaje 100 (videti Sliku 1). LTE mrežna arhitektura 300 može biti nazvana i terminom EPS 300( Evolved Packet System).EPS 300 može sadržati jedan ili više korisničkih uređaja 302 (UE), E-UTRAN mrežu 304( Evolved UMTS Terrestrial Radio Access Network),EPCćoremrežu 310( Evolved Packet Ćore),kućni pretplatnički server 320 (HSS -Home Subscriber Server)i operatorove IP servise 322. EPS može biti uzajamno povezan sa drugim pristupnim mrežama, ali radi uprošćenja ti entiteti/interfejsi nisu prikazani. Kao što je prikazano, EPS obezbeđuje servise sa komutacijom paketa, ipak stručnjacima iz predmetne oblasti biće očigledno da se različiti koncepti koji su prezentovani u ovom dokumentu mogu proširiti i na mreže koje obezbeđuju servise sa komutacijom kola.

E-UTRAN sadrži unapređeni Node B čvor 306 (eNB) i druge eNB čvorove 308. eNB 306 obezbeđuje terminacione tačke za protokole korisničke i kontrolne ravni prema UE 302. eNB 306 može biti povezan sa drugim eNB čvorovima 308 preko X2 interfejsa (kablovski interfejs). Za eNB 306 se od strane stručnjaka iz predmetne oblasti takođe mogu koristiti nazivi poput bazna stanica, bazna primopredajna stanica, radio bazna stanica, radio primopredajnik, funkcija primopredajnika, osnovno servisni skup (BSS), prošireni servisni skup (ESS) ili neka druga pogodna terminologija. eNB 306 obezbeđuje pristupnu tačku ka EPC 310 za UE 302. Primeri UE 302 uključujuću mobilne telefone, pametne telefone, SIP telefone, laptop, PDA uređaje( Personal Digital Assistant),satelitski radio, GPS uređaj, multimedijalni uređaj, video uređaj, digitalni audio plejer (npr. MP3 plejer), kameru, gejming konzolu ili neki drugi uređaj sa sličnom funkcijom. Za korisnički uređaj 302, od strane stručnjaka iz predmetne oblasti, mogu takođe biti korišćeni i termini poput mobilne stanice, pretplatničke stanice, mobilne jedinice, pretplatničke jedinice, bežične jedinice, udaljene jedinice, mobilnog uređaja, bežičnog uređaja, bežičnog komunikacionog uređaja, udaljenog uređaja, mobilne pretplatničke stanice, pristupnog terminala, mobilnog terminala, bežičnog terminala, udaljenog terminala, slušalice, korisničkog agenta, mobilnog klijenta, klijenta ili može biti korišćena neka druga pogodna terminologija.

eNB 306 je povezan pomoću S1 interfejsa sa EPC mrežom 310. EPC mreža 310 sadrži MME( Mobility Management Entity)entitet 212, druge MME entitete 314, opslužujući gejtvej( Serving Gateway)316 i gejtvej ka mreži sa komutacijom paketa (PDN -Packet Data Netvvork Gateway).MME entitet 312 je kontrolni čvor koji obrađuje signalizaciju između UE 302 i EPC 310. Uopšteno MME 312 obezbeđuje upravljanje nosiocem i konekcijom. Svi korisnički IP paketi prenose se kroz opslužujući gejtvej 316 koji je sam povezan sa PDN gejtvejem 318. PDN gejtvej 318 obezbeđuje alokaciju IP adrese za korisničke uređaje kao i druge funkcije. PDN gejtvej 318 je povezan sa IP servisima 322 operatera. IP servisi 322 operatera uključuju Internet, Intranet, IMS( IP Multimedia Subsystem)i PS striming servis( PS

Streaming Service).

Slika 4 predstavlja dijagram koji ilustruje primer pristupne mreže u LTE mrežnoj arhitekturi. U ovom primeru pristupna mreža 400 je podeljena u broj ćelijskih regiona (ćelija) 402. Jedan ili više eNB čvorova 408, 412 klase sa manjom snagom mogu imati ćelijske regione 410, 414 respektivno koji se preklapaju sa jednom ili više ćelija 402. eNB čvorovi 408, 412 manje snage mogu biti femto-ćelije (na primer home eNB čvorovi (HeNB čvorovi)), piko-ćelije ili mikro-ćelije. Klasa eNB čvorova 404 sa većom snagom ili makro-ćelije, pridružena je ćeliji 402 i konfigurisana da obezbedi pristupnu tačku ka EPC mreži 310 za sve korisničke uređaje 406 u ćeliji 402. Ne postoji centralizovani kontroler u ovom primeru pristupne mreže 400, ali centralizovani kontroler može biti korišćen u alternativnim konfiguracijama. eNB čvor 404 je odgovoran za sve radio funkcije koje uključuju kontrolu radio nosioca, kontrolu pristupa, kontrolu mobilnosti, raspoređivanje u vremenu, bezbednost i konektivnost na opslužujući gejtvej 316 (videti Sliku 3).

Modulacija i šema višestrukog pristupa koja je primenjena u pristupnoj mreži 400 može varirati u zavisnosti od konkretnih telekomunikacionih standarda koji se primenjuju. U LTE primenama koriste se OFDM na DL strani i SC-FDMA na UL strani kako bi se podržao i dupleks sa frekvencijskom raspodelom (FDD) i dupleks sa vremenskom raspodelom. Kao što će stručnjaci iz predmetne oblasti primetiti iz detaljnog opisa koji sledi, različiti koncepti koji su ovde prezentovani dobro su prilagođeni primeni u LTE mrežama. Ipak, ovi koncepti mogu spremno biti prošireni i na druge telekomunikacione standarde koji primenjuju druge modulacije i tehnike višestrukog pristupa. Prema primeru ovi koncepti mogu biti prošireni na EV-DO( Evolution Data Optimized)ili UMB( Ultra Mobile Broadband).EV-DO i UMB su standardi za vazdušne interfejse promovisani od strane 3GPP2( 3rd Generation Partnership Project 2)kao deo CDMA2000 familije standarda i primenjuju CDMA kako bi se mobilnim stanicama obezbedio širokopojasni Internet pristup. Ovi koncepti mogu takođe biti prošireni na UTRA( Universal Terrestrial Radio Access)koji primenjuje VV-CDMA( VVideband CDMA)i druge varijante CDMA, kao što su TD-SCDMA; GSM( Global System for Mobile Communications)koji primenjuje TDMA; i E-UTRA( Evolved UTRA),UMB( Ultra Mobile Broadband),IEEE 802.11 (WiFi), IEEE 802.16 (WiMAX), IEEE 802.20 i Flash-OFDM koji primenjuje OFDMA. UTRA, E-UTRA, UMTS, LTE i GSM su opisani u dokumentima koje izdaje 3GPP organizacija. CDMA2000 i UMB su opisani u dokumentima koje izdaje 3GPP2 organizacija. Stvarni bežični komunikacioni standardi i tehnologija višestrukog pristupa koja je primenjena zavisiće od konkretne primene i ukupnih ograničenja dizajna nametnutih sistemu.

eNB čvor 404 može posedovati više antena koje podržavaju MIMO tehnologiju. Primena MIMO tehnologije omogućava eNB čvor 404 da iskoristi prostorni domen kako bi se podržalo prostorno multipleksiranje, formiranje zrakova i raznovrsnosti prenosa.

Prostorno multipleksiranje može biti korišćeno za prenos različitih strimova podataka u isto vreme i na istoj frekvenciji. Strimovi podataka mogu biti prenošeni do jednog korisničkog uređaja 406 kako bi se povećala brzina prenosa podataka, ili do više korisničkih uređaja 406 kako bi se povećao ukupan kapacitet sistema. Ovo se postiže prostornim prekodiranjem svakog strima podataka uz prenošenje svakog prostorno prekodiranog strima kroz različite predajne antene nadovvnlinkstrani. Prostorno prekodirani strimovi podataka pristižu na korisnički uređaj 406 (ili više njih) sa različitim prostornim potpisima koji omogućavaju svakom od korisničkih uređaja UE 406 da rekonstruiše jedan ili viš strimova podataka namenjenih tom korisničkom uređaju 406. Nauplinkstrani svaki od korisničkih uređaja 406 prenosi prostorno prekodiran strim podataka koji omogućava eNB čvoru 404 da identifikuje izvor svakog prostorno prekodiranog strima podataka.

Prostorno multipleksiranje se u opštem slučaju koristi kada je stanje na kanalu dobro. Kada je stanje na kanalu manje pogodno, formiranje zrakova može biti primenjeno kako bi se energija prenosa fokusirala u jednom ili više pravaca. Ovo se može postići prostornim prekodiranjem podataka za prenos pomoću više antena. Kako bi se postiglo dobro pokrivanje na ivicama ćelije, jedan strim prenosa sa formiranim zracima može biti primenjeno zajedno sa kombinacijom raznovrsnog prenosa.

Različite strukture frejmova mogu biti primenjene kako bi se podržala predaja na DL i UL stranama. Primer strukture frejma na DL strani biće sada opisan uz pozivanje na Sliku 5. Ipak, kao što će stručnjaci iz predmetne oblasti primetiti, struktura frejma može biti različita za svaku posebnu primenu u zavisnosti od bilo kog broja faktora. Prema ovom primeru frejm (10 ms) podeljen je u 10 pod-frejmova iste veličine. Svaki pod-frejm sadrži dve susedna vremenska slota.

Resursna mreža može biti iskorišćena za predstavljanje dva vremenska slota, gde svaki od vremenskih slotova sadrži po resursni blok. Resursna mreža je podeljena u više resursnih elemenata. U LTE mreži resursni blok sadrži 12 uzastopnih pod-nosioca u frekvencijskom domenu i, za normalni ciklični prefiks u svakom OFDM simbolu, 7 uzastopnih OFDM simbola u istom vremenskom domenu ili 84 resursnih elemenata. Neki od resursnih elemenata, kao što je naznačeno kao R 502, 504 sadrže referentne signale na DL strani (DL-RS). DL-RS sadrže ćelijski specifični RS (CRS) (takođe se nekad naziva i zajedničkim RS) 502 i UE-specifični RS (UE-RS) 504. UE-RS 504 se prenose samo na resursnim blokovima na kojima je mapiran odgovarajući fizički deljenidovvnlinkkanal (PDSCH). Broj bitova koji je nošen od strane svakog resursnog elementa zavisi od šeme modulacije. Stoga, što je više resursnih blokova koje korisnički uređaj primi i što je viša šema modulacije, veća je brzina prenosa podataka za korisnički uređaj.

Primer strukture 600 frejma na UL strani biće sada prezentovan uz pozivanje na Sliku 6. Slika 6 prikazuje primer formata za UL u LTE mreži. Raspoloživi resursni blokovi na UL strani mogu biti particionisani u sekciju podataka i kontrolnu sekciju. Kontrolna sekcija može biti obrazovana na dve ivice sistemskog propusnog opsega i može imati konfigurabilnu veličinu. Resursni blokovi u kontrolnoj sekciji mogu biti pridruženi korisničkim uređajima za prenos kontrolnih informacija. Sekcija podataka može sadržati sve resursne blokove koji nisu uključeni u kontrolnoj sekciji. Dizajn prikazan na Slici 6 rezultuje da sekcija podataka sadrži susedne pod-nosioce koji mogu omogućiti da se jednom korisničkom uređaju dodele svi susedni pod-nosioci u sekciji podataka.

Korisničkom uređaju mogu biti dodeljeni resursni blokovi 610a, 610b u kontrolnoj sekciji za prenos kontrolnih informacija do eNB čvora. Korisničkom uređaju mogu takođe biti dodeljeni resursni blokovi 620a, 620b u sekciji podataka za prenos podataka do eNB čvora. Korisnički uređaj može emitovati kontrolne informacije u fizičkomuplinkkontrolnom kanalu (PUCCH -Physical Uplink Control Channel)na dodeljenim resursnim blokovima u kontrolnoj sekciji. Korisnički uređaj može emitovati samo podatke ili i podatke i kontrolne informacije u fizičkom deljenomuplinkkanalu (PUSCH -Physical Uplink Shared Channel)na dodeljenim resursnim blokovima u sekciji podataka. UL emisija se može prostirati na oba slota pod-frejma i može skakati po frekvencijama, kao što je prikazano na Slici 6.

Kao što je prikazano na Slici 6, skup resursnih blokova može biti iskorišćen za vršenje inicijalnog pristupa sistemu i postizanje UL sinhronizacije u fizičkom kanalu sa slučajnim pristupom (PRACH -Physical Random Access Channel)630. PRACH 630 nosi slučajnu sekvencu i ne može nositi bilo kakvu UL signalizaciju. Svaka preambula slučajnog pristupa zauzima propusni opseg koji odgovara šest uzastopnih resursnih blokova. Početna frekvencija naznačena je od strane mreže. Drugim rečima, emitovanje preambule slučajnog pristupa ograničeno je na određeno vreme i frekvencijske resurse. Ne postoji frekvencijsko preskakanje za PRACH. PRACH pokušaj izvršava se u jednom pod-frejmu (1 ms) i korisnički uređaj može imati samo jedan PRACH pokušaj po frejmu (10 ms).

PUCCH, PUSCH i PRACH u LTE mreži opisani su u 3GPP TS 36.211 dokumentu pod nazivom „Evoluirani univerzalni zemaljski radio pristup (E-UTRA); Fizički kanali i modulacija", koji je javno dostupan.

Arhitektura radio protokola može uzimati različite oblike u zavisnosti od konkretne primene. Sada će biti izložen primer LTE sistema uz pozivanje na Sliku 7. Slika 7 je konceptualni dijagram koji ilustruje primer arhitekture radio protokola za korisničku i kontrolnu ravan.

Posmatrajući, dalje, Sliku 7 arhitektura radio protokola za UE i eNB prikazana je sa tri sloja: Slojem 1, Slojem 2 i Slojem 3. Sloj 1 je najniži čvor i implementira različite funkcije obrade signala na fizičkom nivou. Sloj 1 će ovde biti nazivan fizičkim nivoom 706. Sloja 2 (L2 sloj) 708 nalazi se iznad fizičkog sloja 706 i odgovoran je za link između korisničkog uređaja i eNB čvora kroz fizički sloj 706.

U korisničkoj ravni L2 sloj sadrži pod-sloj 710 za kontrolu pristupa medijumu (MAC -Media Access Control),pod-sloj 712 za kontrolu radio linka (RLC -Radio Link Control)i pod-sloj 714 PDCP protokola, koji su svi terminirani na eNB čvoru na mrežnoj strani, lako nije prikazano, UE može posedovati nekoliko viši slojeva iznad L2 sloja 708 uključujući i mrežni sloj (na primer IP sloj) koji terminira na PDN gejtveju 308 (videti Sliku 3) na mrežnoj strani i aplikativni sloj koji terminira na drugom kraju veze (na primer korisničkom uređaju na daljem kraju, serveru, itd.).

PDCP sloj 714 obezbeđuje multipleksiranje između različitih radio nosioca i logičkih kanala. PDCP pod-sloj 714 takođe obezbeđuje kompresiju zaglavlja za pakete podataka sa viših slojeva kako bi se smanjio overhed pri radio prenosu, bezbednost šifriranjem paketa sa podacima i podršku za hendover za korisničke uređaje između eNB čvorova. RLC pod-sloj 712 obezbeđuje segmentaciju i sklapanje paketa sa podacima sa viših slojeva, retransmisiju izgubljenih paketa sa podacima i preuređivanje paketa sa podacima kako bi se kompenzovao prijem izvan sekvence usled hibridnih automatskih zahteva za ponavljanjem (HARQ). MAC pod-sloj 710 obezbeđuje multipleksiranje između logičkih i transportnih kanala. MAC pod-sloj 710 je takođe odgovoran za alokaciju različitih radio resursa (na primer resursnih blokova) u jednoj ćeliji između korisničkih uređaja. MAC pod-sloj 710 je takođe odgovoran za HARQ operacije.

U kontrolnoj ravni arhitektura radio protokola za UE i eNB je suštinski ista za fizički sloj 706 i L2 sloj 708 uz izuzetak da ne postoji funkcija kompresije zaglavlja za kontrolnu ravan. Kontrolna ravan u Sloju 3 takođe sadrži pod-sloj 716 za kontrolu radio resura (RRC). RRC pod-sloj 716 je odgovoran za dobijanje radio resursa (tj. radio nosioca) i za konfiguraciju nižih slojeva korišćenjem RRC signalizacije između eNB i UE. Slika 8 predstavlja blok dijagram eNB čvora 810 u komunikaciji sa korisničkim uređajem 850 u pristupnoj mreži. Na DL strani, paketi gornjih slojeva odćoremreže prosleđuju se do kontrolera/procesora 875. Kontroler/procesor 875 implementira funkcionalnosti L2 sloja koje su ranije opisane u vezi sa Slikom 7. Na DL strani kontroler/procesor 875 obezbeđuje kompresiju zaglavlja, šifriranje, segmentaciju i preraspoređivanje paketa, multipleksiranje između logičkih i transportnih kanala i alokaciju radio resursa za UE 850 zasnovano na različitim metri kama prioritizacije. Kontroler/procesor 875 je takođe odgovoran za HARQ operacije, retransmisiju izgubljenih paketa i signalizaciju UE 850.

TX proces 816 implementira različite funkcije obrade signala za L1 sloj (tj. fizički sloj). Funkcije obrade signala uključuju kodiranje i preklapanje kako bi se omogućila FEC korekcija grešaka na UE 850 i mapiranje na konstelacije signala zasnovano na različitim šemama modulacije (na primer BPSK( Binary Phase Shift Keying),QPSK( Ouadrature Phase Shift Keying),M-PSK( M- Phase Shift Keying),M-QAM( M-Quadrature Amplitude Modulation)).Kodirani i modulisani simboli se zatim dele u paralelne strimove. Svaki strim se zatim mapira na OFDM pod-nosilac, multipleksira sa referentnim signalom (na primer pilot signalom) u vremenskom i/ili frekvencijskom domenu i zatim kombinuje zajedno koristeći inverznu brzu Furijeovu tranformaciju

(IFFT -Inverse Fast Fourier Transform)kako bi se proizveo fizički kanal koji nosi strim simbola u vremenskom domenu (OFDM). OFDM strim je prostorno prekodiran kako bi se proizvelo više prostornih strimova. Procene kanala od strane elementa 874 za procenu kanala mogu biti iskorišćene za utvrđivanje šema kodiranja i modulacije, kao i za prostornu obradu. Procena kanala može biti izvedena iz referentnog signala i/ili vraćanja stanja na kanalu prenetog od strane UE 850. Svaki predajnik 818TX moduliše RF nosioca respektivnim prostornim strimom radi predaje.

Na strani korisničkog uređaja 850, svaki prijemnik 845RX prima signal pomoću svoje respektivne antene 852. Svaki prijemnik 845RX rekonstruiše informaciju modulisanu na RF nosioca i prosleđuje informacije prijemnom (RX) procesoru 856.

Prijemni procesor 856 implementira različite funkcije za obradu signala na L1 sloj. Prijemni procesor 856 izvršava prostornu obradu informacije kako bi rekonstruisao bilo kakve prostorne strimove namenjene korisničkom uređaju 850. Ukoliko je više prostornih strimova namenjeno uređaju 850, oni mogu biti kombinovani od strane prijemnog procesora 856 u jedinstveni OFDM strim simbola. Prijemni procesor 856 zatim konvertuje OFDM strim simbola iz vremenskog domena u frekvencijski domen koristeći brzu Furijeovu transformaciju (FFT). Signal frekvencijskog domena poseduje zaseban OFDM strim simbola za svaki od pod-nosioca OFDM signala. Simboli na svakom pod-nosiocu i referentni signal se rekonstruišu i demodulišu utvrđivanjem najverovatnijih tačaka konstelacije signala prenetih od strane eNB 810. Ove softverske odluke mogu biti zasnovane na procenama kanala proračunatim od elementa 858 za procenu kanala. Softverske odluke se zatim dekodiraju i kombinuju kako bi se rekonstruisali signali podataka i kontrolni signali koji su originalno poslati od strane eNB 810 na fizičkom kanalu. Podaci i kontrolni signali se zatim prosleđuju do kontrolnog/procesora 859.

Kontroler/procesor 859 implementira L2 sloj opisan prethodno u vezi sa Slikom 7. Na strani UL kontroler/procesor 850 obezbeđuje demultipleksiranje između transportnog i logičkih kanala, sklapanje paketa, dešifriranje, dekompresija zaglavlja, obrada kontrolnog signala kako bi se rekonstruisali paketi viših slojeva izćoremreže. Paketi viši slojeva se zatim prosleđuju do odvoda 862 za podatke koji reprezentuje sve slojeve sa protokolima iznad L2 sloja. Različiti kontrolni signali mogu takođe biti prosleđeni do odvoda 862 za podatke radi obrade na L3 sloju. Kontroler/procesor 859 je takođe odgovoran za detekciju greške korišćenjem protokola potvrde (ACK) i/ili negativne potvrde (NACK) kako bi se podržale HARQ operacije.

Na UL strani izvor 867 podataka koristi se da prosledi pakete sa viših slojeva do kontrolera/procesora 859. Izvor 867 podataka predstavlja sve slojeve protokola koji se nalaze iznad L2 sloja (L2). Slično funkcionalnosti koja je opisana u vezi sa DL prenosom od strane eNB čvora 810, kontroler/procesor 859 implementira L2 sloj za korisničku ravan i kontrolnu ravan primenjujući kompresiju zaglavlja, šifriranje, segmentaciju paketa i njihovo preraspoređivanje i multipleksiranje između logičkih i transportnih kanala zasnovana na alokaciji radio resursa od strane eNB čvora 810. Kontroler/procesor 859 je takođe odgovoran za HARQ operacije, retransmisiju izgubljenih paketa i signalizaciju ka eNB čvoru 810.

Procene kanala izvedene od strane procenitelja 858 kanala na osnovu referentnog signala ili odgovora emitovanog od eNB 810 može biti iskorišćeno od strane predajnog procesora 868 kako bi se odabralo pogodno kodiranje i šema modulacije i kako bi se omogućilo prostorna obrada. Procesni strimovi generisani od strane predajnog procesora 868 prosleđuju se do različitih antena 852 preko različitih predajnika 854TX. Svaki od predajnika 854TX moduliše RF nosilac sa respektivnim prostornim strimom radi predaje.

UL predaja se obrađuje na strani eNB čvora 810 na način sličan onom u vezi sa prijemnom funkcijom korisničkog uređaja 850. Svaki prijemnik 818RX prima signal kroz svoju respektivnu antenu 820. Svaki prijemnik 818RX rekonstruiše informacije modulisane na RF nosioca i prosleđuje informacije do prijemnog procesora 870. Prijemni procesor 870 implementira L1 sloj.

Kontroler/procesor 859 implementira L2 sloj koji je prethodno opisan u vezi sa Slikom 7. Na UL strani kontroler/procesor 859 obezbeđuje demultipleksiranje između transportnih i logičkih kanala, rekonstrukciju paketa, dešifrovanje, dekompresiju zaglavlja, obradu kontrolnog signala kako bi se rekonstruisali paketi viših slojeva od UE 850. Paketi viših slojeva od kontrolera/procesora 875 mogu biti prosleđeni kaćoremreži. Kontroler/procesor 859 je takođe odgovoran za detekciju grešaka korišćenjem ACK i/ili NACK protokola kako bi se podržale HARQ operacije.

Procesorski sistem 104 koji je opisan u vezi sa Slikom 1 može sadržati eNB čvor 810. Posebno, procesorski sistem 104 može sadržati predajni procesor 816, prijemni procesor 870 i kontroler 875.

Određena izvođenja predmetnog pronalaska obezbeđuju postupke i uređaj za aktiviranje i deaktiviranjeuplinkidovvnlinkSPS za LTE VolP servis. Određena izvođenja integrišu eNB ROHC( Robust Header Compression)funkcionalnost sa eNB MAC planerom korišćenjem RIM interfejsnog modula( ROHC Interface Module).\ JEROHC funkcionalnost nije ugrožena u tipičnom slučaju.UplinkSPS funkcija se može aktivirati kada ROHC kompresor u eNB koji radi u stanju prvog reda (FO -First Order)uđe u stanje drugog reda (SO -Second Order).Downlink SPS funkcija može biti aktivirana tokom perioda razgovora kao funkcija eNB kompresora. eNB ROHC dekompresor i kompresor mogu raditi na takav način da usvajaju stanja koja su odabrana kako bi se proizvela maksimalna kompresija zaglavlja što rezultuje najmanjom mogućom veličinom paketa. U suprotnom idovvnlinkiuplinkfunkcionalnosti SPS mogu biti deaktivirane. Ovaj pristup ne utiče značajno na ROHC funkcionalnost.Uplink i dovvnlinkSPS mogu biti aktivirane takođe i u toku „perioda tišine" 904 kao funkcije stanja eNB ROHC dekompresora i kompresora. Prema nekim izvođenjima aktivacija u toku perioda tišine ne mora biti efikasna kao neki drugi postupci aktivacije koji su opisani ovde.

LTE sistem koji uključuje primere koji su ovde opisani jeste sistem sa paketnom komutacijom. Kao rezultat, govorni servis koji koristi LTE mrežu može takođe sadržati i servis sa komutacijom paketa, kao što je servis zasnovan na Internet protokolu (IP) nasuprot servisu sa komutacijom kola, kao što je GSM ili UMTS servis. Govorni servis može biti obezbeđen u LTE mreži primenom VolP protokola( Voice over IP protocol)u sadejstvu sa IMS( IP Multimedia System)ili nekim drugim govornim servisom. VolP servis u LTE mreži može zahtevati primenu ROHC i SPS kako bi obezbedio visok kapacitet govornog servisa uz njegov visok kvalitet (QoS).

Prema nekim izvođenjima ROHC kompresuje veličinu RTP/UDP/IP zaglavlja (IPv4 ili IPv6) na minimum od 3 bajta. Ovo može biti od posebne važnosti kada se servis koristi od velikog broja LTE VolP korisnika i kada je kapacitet ograničen broje raspoloživih kontrolnih kanala. SPS može eliminisati potrebu za fizičkimdovvnlinkkontrolnim kanalom (PDCCH) kao resursom za svako odobrenjeuplinkidovvnlinkresursa čime se obezbeđuje važna prednost usled toga što overhed koji je potreban kako bi se podržao svako odobrenjeuplinkidovvnlinkresursa postaje ograničavajući faktor kada mnogi korisnici žele da koriste VolP servis. SPS dozvoljava eNB da izvrši alokaciju UE resursa na period vremena. Ovi resursi mogu biti alocirani na kontrolnom kanalu.

Prema nekim izvođenjima kada eNB ROHC moduli donesu odluku da zahtevaju aktiviranje ili deaktiviranje bilouplinkilidovvnlinkSPS za LTE VolP radio nosioca, zahtev se prenosi do eNB MAC planera korišćenjem RIM modula. U odgovoru eNB MAC planer može aktivirati ili deaktivirati SPS.

Adaptivni govorni kodek sa više brzina (AMR) može biti zasnovan na algebarskom kodu pobuđenom linearnim algoritmom predikcije (ACEPL -Algebraic Code Excited Linear Prediction)može sadržati govorni kodek sa više brzina, šemu kontrolera brzine izvora (SCR -Source Controller Rate)koji sadrži generator govorne aktivnosti (VAD -Voice Activity Generator),sistem generisanja ugodnog šuma i mehanizam sakrivanja greške radi rešavanju efekata grešaka pri prenosu i izgubljenih frejmova. Slika 9 prikazuje određene karakteristike govornog servisa korišćenjem AMR govornog kodeka u kojem AMR govorni kodek generiše govorni frejm 908 svakih 20 milisekundi u toku „govornog perioda" i frejm 910 sa deskriptorom tišine (SID -Silence Descriptor)svaki 160 milisekundi u toku „perioda tišine" 904.

Radi primena koje zahtevaju rad u realnom vremenu, kao što je VolP, overhed usled RTP, UDP i IP hedera je 40 bajtova u IPv4 i 60 bajtova u IPv6. Veličina korisnog sadržaja AMR govornog kodeka koji je efikasan po pitanju propusnog opsega jeste 32 bajta za 12,2 kbps, dok je za SID 910 7 bajtova. Pri 12,2 kbps korisni sadržaj AMR govornog kodeka odgovara približno 125% overheda zaglavlja za IPv4 i 187% za IPv6. Ovaj SID 910 korisni sadržaj odgovara približno 571% overheda zaglavlja za IPv4 i 857% overheda zaglavlja za IPv6. Ovaj veliki overhed je previše za LTE VolP i može dovesti do ozbiljne degradacije efikasnosti spektra. U skladu sa tim, određena izvođenja primenjuju kompresiju zaglavlja.

ROHC opisuje skup mehanizama za kompresiju zaglavlja za kompresiju IP-baziranih zaglavlja protokola. ROHC frejmvork naznačava zajedničke karakteristike kompresora i dekompresora poput režima, stanja i tipa paketa. Specifična stanja mogu sadržati stanje kompresora, stanje dekompresora, režim i tip paketa.

U stanju kompresora specificirani su stanje inicijalizacije i osvežavanja (IR), stanje prvog reda (FO) i stanje drugog reda (SO).

U stanju dekompresora specificirani su stanje bez konteksta (NC), stanje statičkog konteksta (SC) i stanje punog konteksta (FC).

U stanju režima specificirani su uni-direkcioni režim (U-režim), bi-direkcioni optimistički režim (O-režim) i bi-direkcioni pouzdani režim (R-režim). U O-režimu i IR-režimu dekompresor šalje NACK kada nije u mogućnosti da dekompresuje paket. U R-režimu dekompresor šalje ACK kada uspešno dekompresuje paket.

Što se tiče tipa paketa kompresora, može se vršiti slanje različitih tipova paketa prema stanju kompresora. U IR-režimu kompresor šalje IR paket koji sadrži polja zaglavlja u nekompresovanom formatu i može biti dekompresovan nezavisno. U odgovoru dekompresor može poslati povratni paket koji može sadržati i potvrdu (ACK) i zahtev za prelaz u drugi režim kao što je na primer prelaz iz U-režima u O-režim. Ovaj prelaz može zavisiti od stanja dekompresora. U FO stanju šalje se IR-DYN paket koji sadrži samo dinamički deo konteksta. U SO stanju šalju se paketi sa u potpunosti kompresovanim zaglavljem.

Slika 10 prikazuje primer rada u O-režimu primenjeno na LTE VolP na straniuplinkau toku „govornog perioda" 902 AMR govornog kodeka. Preuzimanje nadovvnlinkstrani može raditi na sličan način izuzev da određeni smerovi (naznačeni strelicama) mogu biti suprotno okrenuti i da kompresor može biti izveden na strani eNB dok dekompresor može biti izveden na strani korisničke opreme (UE). Na Slici 10 AMR govorni kodek je konfigurisan za efikasnu operaciju na propusnom opsegu pri brzini od 12,2 kbps i sa RTP korisnim sadržajem koji sadrži jedan govorni frejm 908. Radi povećanja jasnoće i uprošćenja, PDCCHuplinkidovvnlinkodobravaju i SPS aktivacije i deaktivacije nisu prikazane. Slika 10 ne doprinosi overhedu usled PDCP, RLC i MAC slojeva.

Na Slici 10 u koraku 1 režim kompresora inicijalizovan je na U-režim i kompresor se nalazi na IR stanju. Režim dekompresora je inicijalizovan na U-režim i dekompresor se nalazi u NC stanju. IR stanje kompresora koristi se za inicijalizaciju dekompresora statičkim i dinamičkim kontekstom. Kako bi se ovo postiglo, kompresor prenosi IR paket do dekompresora u koraku 2. Kada je IR paket uspešno primljen, dekompresor prenosi ACK i zatim prelazi u SC stanje.

Kompresor može ostati u U-režimu i IR stanju sve dok ne dobije odgovor od dekompresora. Ovaj odgovor je ACK koji naznačava da je IR paket ispravno dekompresovan. Odgovor takođe sadrži zahtev ka kompresoru da pređe u Q-režim u koraku 3.

U koraku 3 kompresor prelazi u O-režim i FO stanje i započinje sa prenosom inicijalizacije i dinamike osvežavanja (IR-DYN) paketa ka dekompresoru. Ovo se tipično izvodi u koraku 4. Dekompresor komunicira samo promene na dinamičkom delu konteksta, kao što se vidi u koracima 5 i 8 sa Slike 10. U koraku 6 ROHC odgovor je poslat i u koraku 7 šalje se novi VolP paket. Dekompresor može potvrditi i IR-DYN pakete i zatim prelazak u FC stanje. Kompresor ostaje u FO stanju sve dok kompresor ne bude siguran da dekompresor poznaje dinamički kontekst. Kada kompresor uđe u SO stanje on može da započne prenos UO-0 paketa ka dekompresoru. UO-0 paketi mogu sadržati u potpunosti kompresovana zaglavlja (kao što je ilustrovano u koracima 9 do 14). U ovom trenutku eNB može aktivirati SPS kako bi se izbegla ograničenja kontrolnog kanala.

U koraku 15 sa Slike 10, dekompresor ne uspeva da uspešno dekodira UO-0 paket koji je poslat od strane kompresora. U koraku 16 šalje se novi VolP paket. U koraku 17 dekompresor uspešno dekodira sledeći UO-0 paket poslat od strane kompresora. Ovo dovodi do toga da dekompresor gubi i statički i dinamički kontekst i ulazi u NC stanje. Kada je u NC stanju, dekompresor emituje STATIC-NACK ka kompresoru, kao što se može videti u koracima 18 i 19. U ovom trenutku eNB deaktivira SPS. Nakon prijema STATIC-NAC od dekompresora, kompresor prelazi u IR stanje i šalje IR paket ka dekompresoru 20. U ovom trenutku čitav tok poziva se ponavlja sve dok kompresor ponovo ne uđe u SO stanje.

Dinamičko planiranje može biti specificirano kao podrazumevani mehanizam planiranja nauplinkidovvnlinkstranama LTE. Uz dinamičko planiranje, eNB planer može imati maksimalnu fleksibilnost da zakaže HARQ emitovanje nauplinkidovvnlink stranamaza više UE koristeći prilagođavanje linka. Kako bi se optimizovalo prilagođavanje linka, eNB: (1) meri UE SRS radi korišćenja u algoritmima planiranja nauplinkstrani, i (2) prima i obrađuje CQI izveštaje od korisničkog uređaja radi primene u algoritmima planiranja nadovvnlink strani.

Nedostatak korišćenja dinamičkog planiranja je taj da se PDCCH resursi konzumiraju za svako odobrenjeuplinkidovvnlinkresursa i da je kao rezultat na strani eNB planiranja potreban neki oblik upravljanja PDCCH resursom kako bi se osiguralo da sve korisničke jedinice mogu biti ispravno obuhvaćene planiranje u saglasnosti sa njihovim specifičnim QoS zahtevima( Quality of Service).

U LTE mreži govorni frejmovi 908 tipično imaju konstantnu periodičnost u toku „govornog perioda" 902 i takođe imaju malu i fiksnu veličinu paketa. Kada postoji veliki broj LTE VolP korisnika, broj PDCCH resursa koji se zahteva za dinamičko planiranje može predstavljati problem. SPS je mehanizam koji se koristi za prevazilaženja ovog problema.

Za LTE VolP servis SPS zahteva dodeljivanje fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova za inicijalnu HARQ transmisiju svakog govornog frejma 908 u toku „govornog perioda". Dinamičko planiranje može biti korišćeno za HARQ retransmisije govornih frejmova 908. U toku „perioda tišine" 904 dinamičko planiranje može biti primenjeno i za inicijalnu HARQ transmisiju i retransmisiju SID frejmova 910.

Pri aktiviranju SPS i nauplinkidovvnlinkstrani samo inicijalna HARQ transmisija prvog govornog frejma 908 u toku „govornog perioda" 902 zahteva PDCCH resurs kako bi se alocirao fiksni skup ponavljajućih resursnih blokova (jedan PDCCH resurs se zahteva za odobrenjeuplinkresursa i jedna PDCCH resurs se zahteva podovvnlinkHARQ procesu koji je konfigurisan za SPS radi odobrenjadovvnlinkresursa).

Deaktivacija SPS i nauplinkidovvnlinkstrani može zahtevati jedan PDCCH resurs za deaktivaciju nauplinkstrani i jedan PDCCH resurs za SPS deaktivaciju nadovvnlink straniza deaktivaciju SPS nadovvnlink strani.

Periodičnost može biti konfigurisana korišćenjem signaliziranja viših nivoa, kao što je RRC( Radio Resource Control)protokol.

Prema izvođenju pronalaska, SPS se aktivira i nauplinkidovvnlink straniu toku „govornog perioda" 902 jednom nakon što je eNB ROHC dekompresor ušao u FC stanje i eNB ROHC kompresor ušao u SO stanje, ili drugim rečima, kada je postignuta maksimalna kompresija zaglavlja što rezultira najmanjom mogućom veličinom paketa.

Slike 11 i 12 ilustruju tok procesa prema izvođenju algoritma SPS aktivacije nauplinkstrani za LTE VolP. Dekompresor na strani eNB se inicijalizuje u U-režim i NC stanje. SPS stanje nauplink stranise inicijalizuje u stanje „deaktivirano".

Dekompresor sluša soket za LTE VolP radio nosioca RLC-UM SAP( Service Access Point).Ukoliko dekompresor u toku faze slušanja primi IR paket koji sadrži bilo AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910, dekompresor može odgovoriti slanjem FEEDBACK-2 paketa koji sadrži ACK i zahtev za prelaz u O-režim ukoliko je IR paket uspešno dekodiran. Ovo može dovesti do toga da dekompresor započne prelazak u O-režim i uđe u SC stanje. Ipak, ukoliko IR paket nije uspešno dekodiran, kompresor može preneti FEEDBACK-2 paket koji sadrži STATIC-NAK i ostati u U-režimu i NC stanju.

Kada dekompresor započne prelaz u O-režim i uđe SC stanje, tipično sluša soket radi ,,N" dolaznih IR-DYN paketa koji sadrže bilo AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910. Kada dekompresor uspešno dekodira ,,N" IR-DYN paketa i siguran je da poznaje dinamički kontekst, on može preneti ,,N" FEEDBACK-2 pakete koji sadrže ACK potvrde za ,,N" uspešno dekodiranih IR-DYN paketa kako oni pristižu i prelaske u O-režim i FC stanje.

U ovom trenutku dekompresor sluša soket za UO-0 pakete koji sadrže AMR govorne frejmoce 908 ili UO-1-TS pakete koji sadrže bilo AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910. Dekompresor može primiti UO-1-TS paket koji sadrži AMR govorni frejm 908 pošto, ukoliko je ovo prvi AMR govorni frejm 908 u „govornom periodu" 902, onda kompresor, koji je u SO stanju, mora tipično emitovati UO_1-TS paket. Prema ovom scenariju AMR govorni kodek postavlja markirajući bit M=1 za prvi govorni frejm 908 u „govornom periodu" 902 i UO-1-TS paket sadrži markirajući bit za M polje dok ga UO-0 paket ne sadrži. Dekompresor može primiti UO-1-TS paket koji sadrži SID frejm 910 pošto je periodičnost SID frejmova 910 160 milisekundi umesto 20 milisekundi i UO-1-TS paket osvežava RTP vremenski kontekst pri čemu se to ne dešava za UO-0 paket.

Dok je dekompresor u O-režimu i FC stanju, on može slati samo odgovore u obliku NACK ili STATIC-NAK kada ne uspe da izvrši dekodiranje UO-0 ili UO-1-TS paketa. U tipičnom slučaju ACK se ne prenosi. Ukoliko se vrši prenos ACK dekompresor može slati primitivu do MAC pod-sloja kako bi se deaktivirao SPS nauplink straniukoliko je SPS nauplink stranitrenutno aktivan.

Ukoliko dekompresor primi i uspešno dekodira UO-0 ili UO-1-TS paket koji sadrži AMR govorni frejm 908, dekompresor može poslati primitivu do MAC pod-sloja kako bi se aktivirao ili reaktivirao SPS nauplinkstrani ukoliko SPS nauplinkstrani trenutno nije aktiviran. Ukoliko dekompresor primi i uspešno dekodira UO-1-TS paket koji sadrži SID frejm 910, on može poslati primitivu do MAC pod-sloja kako bi se deaktivirao SPS nauplink strani,ukoliko je SPS nauplink stranitrenutno aktivan.

Dekompresor može utvrditi da li UO-1-TS paket sadrži AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910 ispitivanjem dužine paketa primljenog PDCP PDU. Potrebno je primetiti da dužina paketa u tipičnom slučaju mora uticati na zaključak obzirom da je dužina poljaPayload Lengthu IPv6 zaglavlju, a koje ukazuje na dužinu korisnog sadržaja tj. dužinu nošenih podataka nakon IPv6 zaglavlja nije sadržana ni u statičkom ni u dinamičkom kontekstu.

Posmatrajući Slike 11 i 12, kada je dekompresor u O-režimu i FC stanju i primi bilo UO-0 ili UO-1-TS paket koji sadrži AMR govorni frejm 908, SPS nauplinkstrani može biti u „deaktiviranom" stanju kada je AMR govorni kodek na strani korisničkog uređaja u „govornom periodu" 902 a dekompresor na eNB strani je upravo završio prenos ,,N" FEEDBACK-2 paketa koji sadrže ACK potvrde za ,,N" uspešno dekodiranih IR-DYN paketa. U ovom trenutku kompresor na strani korisničkog uređaja je upravo prešao iz „perioda tišine" 904 u „govorni period" 902 i kompresor na strani korisničkog uređaja je trenutno u O-režimu i SO stanju. SPS nauplinkstrani takođe može biti u „deaktiviranom" stanju kada je AMR govorni kodek na strani korisničkog uređaja upravo prešao iz „perioda tišine" 904 u „govorni period" 902 i kada je kompresor na strani korisničkog uređaja trenutno u O-režimu i SO stanju.

Prema oba prethodna scenarija, UE mora da prenese BSR( Buffer Status Report)izveštaj do eNB čvora kako bi primio dozvolu zauplinkresurs. Kao rezultat toga, prvi UO-0 ili UO-1-TS paket koji sadrži AMR govorni frejm 908 u toku „govornog perioda" 902 može imati potrebu za dinamičkim planiranjem što zahteva PDDCH resurs.

Prema nekim izvođenjima može biti moguće rezervisati specifičnu grupu SPS logičkih kanala (na primer 0) tako dase samo LTE VolP radio nosilac korisničkog uređaja mapira na rezervisanu grupu SPS logičkih kanala za BSR izveštavanje, u zavisnosti od implementacije eNB MAC planiranja. Ovo ostavlja tri preostale grupe SPS logičkih kanala na koje se mogu mapirati preostali radio nosioci za signalizaciju SRB( Signaling Radio Bearers) iradio nosioci za podatke DRB( Data Radio Bearers)korisničkih uređaja. Nakon prijema kratkog BSR i skraćenog BSR MAC kontrolnog elementa od korisničkog uređaja (to jest BSR koji sadrži samo jedno LCG ID polje i jedan odgovarajuće polje za veličinu bafera), pametni eNB MAC planer može utvrditi da je kompresor bio u SO stanju na osnovu polja za veličinu bafera u BSR. Ovo može biti urađeno pre dinamičkog planiranja UO-0 ili UO-1-TS paketa na osnovu veličine polja za veličinu bafera u BSR. eNB MAC planer može zatim aktivirati SPS korišćenjem PDCCH resursa. Kao posledica toga eNB MAC planer može poslati primitivu do dekompresora kako bi mu naznačio da je aktivirano SPS stanje nauplinkstrani.

Do slične situacije dolazi u toku rada SPS nadovvnlinkstrani kada ROHC dekompresor u korisničkom uređaju, koji je u FC stanju, želi da pošalje FEEDBACK-2 paket koji sadrži NACK ili STATIC NACK. Kako bi uradio ovo, UE najpre mora da pošalje BSR do eNB kako bi dobio odobrenje zauplinkresurs čak iako je SPS nauplinkstrani u aktivnom stanju. Ovo se mora uraditi u tipičnom slučaju zbog veličine fiksnog resursa korišćenog u tokuuplinkSPS operacije, a koji nosi AMR govorni frejm 908, jer ona nije dovoljno velika da može prihvatiti i AMR govorni frejm 908 i FEEDBACK-2 paket.

Slike 13 i 14 ilustruju proces SPS aktivacije nadovvnlinkstrani za LTE VolP. U procesu kompresor na strani eNB se inicijalizuje u U-režim i IR stanje dok se SPS stanje nadovvnlinkstrani inicijalizuje u „deaktivirano". Prvo se izabira PDCP bafer a zatim kompresor prenosi IR paket koji sadrži ili AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910. Ukoliko dekompresor ne uspe da uspešno dekodira IR paket, on može odgovoriti sa FEEDBACK-2 paketom koji sadrži STATIC-NACK nakon čega kompresor šalje drugi IR paket koji sadrži ili AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910. Ovaj proces se može nastaviti sve dok dekompresor uspešno ne dekodira IR paket i odgovori sa FEEDBACK-2 paketom koji sadrži ACK i zahtev za prelazak u O-režim.

Nakon što kompresor pređe u O-režim i FO stanje, on može preneti ,,N" IR-DYN paketa. Kompresor može ostati u FO stanju sve dok je predajnik siguran da dekompresor poznaje dinamički kontekst. Prema jednom primeru, kompresor može primiti dva FEEDBACK-2 paketa koja sadrže ACK nakon što dekompresor uspešno dekodira oba od prenetih IR-DYN paketa. U ovoj tački procesa kompresor može preći u SO stanje.

Ukoliko je sledeći paket koji zahteva prenos AMR govorni frejm 908, onda kompresor može poslati primitivu do MAC pod-sloja kako bi aktivirao ili reaktivirao SPS nadovvnlink strani,ukoliko SPS nadovvnlink straninije trenutno aktivan. Ukoliko ovo nije prvi AMR govorni frejm 908 u „govornom periodu" 902, kompresor može emitovati UO-0 paket. Ukoliko je ovo prvi AMR govorni frejm 908 u „govornom periodu" 902, kompresor u tipičnom slučaju prvo mora emitovati UO-1-TS paket.

Ukoliko je sledeći paket za prenos SID frejm 910, onda kompresor može poslati primitivu do MAC pod-sloja kako bi izvršio deaktivaciju SPS nadovvnlinkstrani, ukoliko je SPS nadovvnlinkstrani trenutno aktivan. Kompresor zatim može preneti UO-1-TS paket koji osvežava kontekst RTP vremena obzirom da je periodičnost SID frejmova 910 160 milisekundi umesto 20 milisekundi.

Kompresor može utvrditi da li je paket u PDCP baferu AMR govorni frejm 908 ili SID frejm 910 ispitivanjem poljaPayload Length Fieldu IPv6 zaglavlju. Ovo polje prenosi dužinu podataka nošenih nakon IPv6 zaglavlja.

Kada je kompresor u O-režimu i SO stanju, dekompresor šalje odgovor samo u obliku NACK ili STATIC NACK. ACK poruke se u tipičnom slučaju ne šalju. Ukoliko kompresor primi FEDBACK-2 paket koji sadrži ili NACK ili STATIC NACK, kompresor šalje primitivu do MAC pod-sloja radi deaktiviranja SPS nadovvnlinkstrani ukoliko je SPS nadovvnlink stranitrenutno aktivan.

Slika 15 ilustruje arhitekturu uprošćene eNB korisničke ravni koja ističe ROHC interfejsni modul 1502 (RIM - ROHCInterface Module).RIM 1502 može biti korišćen da implementira SPS aktivaciju i deaktivaciju i nauplink inadovvnlink strani.

Jedan LTE VolP radio nosilac je ilustrovan na Slici 15. RTCP može biti isključen dodeljivanjem propusnog opsega od 0 kbps tokom uspostavljanja sesije ili modifikacije preko SIP i SDP. Kao posledica toga, LTE VolP radio nosilac podržava samo jedan tok saobraća koji sadrži jedan tip sadržaja i samo jedan ROHC kontekst (na primer CID=0) u eNB ROHC modulu.

Radio nosilac reprezentuje deo vazdušnog interfejsa čitavog posvećenog EPS nosioca. Na Slici 15 posvećeni EPS nosilac poseduje QCI=1, što je klasa kvaliteta govornog servisa (QoS).

RIM 1502 za komunikaciju sa MAC planerom 1504 koristi tri primitive za zahtev i tri primitive za odgovor, kao što je prikazano u Tabeli 1. Ovi interfejsi mogu biti primenjeni za aktivaciju i deaktivaciju SPS operacije i nauplinki nadovvnlink strani.

Tabela 2 ilustruje RIM interfejse sa eNB MAC planerom korišćenjem tri primitive za zahteve i tri primitive za odgovore kako bi se aktivirao, izmenio i deaktivirao SPS nadovvnlink strani.

Primitive zahteva koje menjaju SPS nauplinkidovvnlinkstrani potrebne su ukoliko se SPS može aktivirati u toku „perioda tišine" 904 a ne samo u toku „govornog perioda", što bi zahtevalo izmenu u MAC TBS od 328 bita (i 2 PRB) na 120 bita (i 1 PRB). Primitive zahteva mogu takođe biti korišćene ako operator želi da aktivira SPS nauplinkstrani idovvnlinkstrani u toku „govornog perioda" 902 kada je eNB dekompresor (koji radi u U ili O-režimu) u NC ili SC stanju i kada je kompresor (koji takođe radi u U ili O-režimu) u IR ili FO stanju. Ovo stanje se dešava pre postizanja maksimalne kompresije zaglavlja i zahteva promenu u MAC TBS od 328 bita (i 2 PRB) na 776 bita (i 5 PRB).

Tabela 3 prikazuje eNB MAC planer i njegove interfejse sa RIM modulom. Ovi interfejsi su u obliku dve označavajuće primitive koje se koriste za osvežavanje stanja SPS nauplinkstrani idownlinkstrani.

Tabela 4 prikazuje RIM interfejse sa eNB RLC-UM entitetom koji koriste tri primitive kojima se eNB RLC-UM entitetu prosleđuje instrukcija da ne vrši segmentiranje niti konkateniranje PDCP PDU (koji može biti identifikovan na osnovu veličine PDCP PDU) za koji je SPS nadovvnlinkstrani trenutno aktiviran. Kako bi se obezbedila fleksibilnost upravljanja instancama kod kojih je veličina PDCP PDU u RTCP paketu ista kao i veličina PDCP PDU u RTP paketu, eNB RLC-UM entitet može imati potrebu da primeni heuristike koje dozvoljavaju donošenje odluke da li PDCP PDU može biti segmentiran ili konkateniran i kao i da li je potrebno slati rezultujući RLC-UM PDU do eNB MAC planera radi dinamičkog planiranja ili SPS.

Određena izvođenja obezbeđuju aktiviranje SPS u toku perioda tišine. Trenutno, prema 3GPP specifikacijama, SPS na bilouplinkbilodovvnlinkstrani može biti aktiviran kada je eNB ROHC dekompresor u FC stanju a kompresor u SO stanju; ipak, ovaj pristup nije u potpunosti optimalan. Do toga dolazi jer je period SID frejmova 910 160 milisekundi a AMR govornih frejmova 20 milisekundi. Dok veličina alokacije SPS resursa ostavlja prostora za preispitivanje korišćenjem „SPS" PDCCH signalizacije, periodičnost SPS ne može biti promenjena. Promena periodičnosti SPS zahteva izvršenje procedure RRC rekonfiguracije konekcije korišćenjem RRC signalizacije, što se ne smatra poželjnim i u opštem slučaju se izbegava kad god je to moguće.

Neka izvođenja omogućavaju da se izvrši promena RRC protokola kako bi se konfigurisala periodičnost nauplinkidovvnlinkstranama za UE. VrednostsemiPersistSchedlntervalULmože biti postavljena na 20 milisekundi asemiPersistSchedlntervalDLtakođe na 20 milisekundi. Izvođenje zahteva dodavanje dva nova parametra:semiPersistSchedlntervalUL- SIDkoji se postavlja na 160 milisekundi isemiPersistSchedlntervallDL- SIDkoji se takođe postavlja na 160 milisekundi.

Dodatno, jedno-bitno polje, nazvano ,,P", može biti dodato u „SPS" PDCCH sa namenom aktiviranja SPS i nauplinki nadovvnlinkstrani. Ukoliko je P=0, periodičnost se utvrđuje pomoću parametrasemiPersistSchedlntervalULza aktiviranje SPS nauplinkstrani isemiPersistScheduIntervalIDLza aktiviranje SPS nadovvnlinkstrani. Ukoliko je P=1, periodičnost se utvrđuje pomoću parametrasemiPersistSchedlntervalUL- SPSza aktiviranje SPS nauplinkstrani isemiPersistSchedlntervalDL- SPSza aktiviranje SPS nadovvnlink strani.

Neka izvođenja omogućavaju aktiviranje i deaktiviranje SPS u eNB ROHC modulu u kontekstu poziva sa više učesnika ili konferencijskih poziva. Poziv sa više učesnika može biti iniciran kada se UE 1 i UE 2 nalaze u dvo-smernom pozivu. RTCP za obe strane je uključen ukoliko se poziv dešava na LTE mreži. U LTE mreži RTCP može biti isključen samo za govorne sesije. Kao rezultat, LTE VolP posvećeni ESB nosilac za svaki korisnički uređaj u tipičnom slučaju podržava samo jedan tok saobraćaja, RTP, koji sadrži samo jedan tip sadržaja kao što je opisano na Slici 15.

Korisnički uređaj UE 1 može utvrditi da je potrebno inicirati poziv sa više učesnika. Pre nego što se dodatni učesnik može dodati u poziv, UE 1 stavlja UE 2 na čekanje. U ovom trenutku u LTE sistemu RTCP mora biti uključen kako bi obezbedio informaciju daje link „živ".

Sledeći korak u pozivima sa više učesnika zahteva da UE 1 inicira sesiju prema UE 3 i dobija dozvolu od UE 3 za učešće u pozivu sa više učesnika. U ovom trenutku, LTE VolP posvećeni EPS nosilac za UE 1 mora u tipičnom slučaju podržati dva toka saobraćaja, RTCP tok prema i od UE 2 i RTP tok prema i od UE 3, gde svaki tok saobraćaja sadrži jedan tip sadržaja, kao što je ilustrovano na Slici 16 i 17. Podrazumevajući da se ROHC profil za kompresiju UDP/IP zaglavlja koristi za RTCP, sada postoje tri ROHC konteksta, CID = 0, 1 i 2 u eNB ROHC modulu i UE 1602 ROHC modulu.

UE 1602 zatim uspostavlja konferencijsku vezu ili poziv sa više učesnika korišćenjem MRFC i MRFC 1608 prebacuje originalnu sesiju sa UE 1604 i UE 1606 na MRFC i MRFP 1608. U ovom trenutku LTE VolP posvećeni EPS nosilac za UE 1602, UE 1604 i UE 1606 ponovo podržava samo jedan tok saobraćaja, RTP tok koji sadrži jedan tip sadržaja, obzirom da su medijski strimovi izmešani preko MRFP.

Tokom rada, postupci aktivacije i deaktivacije SPS u eNB ROHC modulu može rukovati sa više tokova saobraćaja prema scenariju opisanom ispod.

Ukoliko je SPS trenutno aktiviran, odnosno ukoliko je eNB ROHC dekompresor u FC stanju za CID = 0 i AMR govorni frejmovi 908 koji se primaju pre postavljanja na čekanje, radi uspostavljanja poziva sa više učesnika, onda SPS nauplinkstrani može biti deaktiviran kako se eNB ROHC dekompresor nalazi u NC stanju za CID = 2.

Ukoliko je SPS nadovvnlinkstrani trenutno aktivan, odnosno ukoliko je eNB ROHC kompresor u SO stanju za CID = 0 i ukoliko se AMR govorni frejmovi 908premose pre postavljanja na čekanje radi uspostavljanja poziva sa više učesnika, ondadovvnlinkSPS može biti deaktiviran obzirom da je eNB ROHC dekompresor u IR stanju za CID = 2.

Neka izvođenja obezbeđuju SPS u saglasnosti sa DTMF( Dual Tone Multi Frequency)signalizacijom. Za UE koji radi u LTE mreži, od UE i IMS se može tražiti da podrže DTMF signalizaciju. Samo govorna sesija, odnosno sesija sa isključenim RTCP, može biti konfigurisana u saglasnosti sa DTMF događajima u toku uspostavljanja sesije ili modifikacijom korišćenjem SIP i SDP. U tipičnom slučaju samo UE šalje DTMF događaje, ali zbog prirode modela SDP ponude i odgovora, mora se obezbediti da UE prima DTMF događaje.

Slika 18 ilustruje simultanu podršku samo govorne sesije i DTMF događaja. Takva simultana podrška zahteva da LTE VolP posvećeni EPS nosilac mora podržavati jedan tok saobraćaja koji sadrži dva tipa sadržaja i jedan ROHC kontekst (na primer CID = 0) u eNB ROHC modulu.

Algoritam SPS aktivacije i deaktivacije u eNB ROHC modulu upravlja scenariom DTMF događaja prema jednom izvođenju. Izvođenje može obezbediti da seuplinkRTP paketi koji sadrže specifičan tip sadržaja nazvan „DTMF događaji" tretiraju na isti način kao iuplinkRTP paketi koji sadrže tip sadržaja nazvan „AMR govorni kodek", gde sadržaj predstavljaju SID frejmovi 910. U ovoj situaciji SPS nauplinkstrani se deaktivira.

DovvnlinkRTP paketi koji sadrže tip sadržaja nazvan „DTMF događaji" mogu biti tretirani na isti način kao idovvnlinkRTP paketi koji sadrže sadržaj tipa „AMR govorni kodek" tamo gde je sadržaj SID frejm 910. U ovoj situaciji SPS nadovvnlinkstrani se deaktivira.

DTMF funkcionalnost može takođe upravljati situacijama u kojim je veličina PDCP PDU RTP paketa koji sadrži AMR govorni frejm 904 ili SID frejm 910 ista kao i veličina PDCP PDU RTP paketa koji sadrži DTMF događaj. Primenjena metodologija može biti ista kao i ona razmatrana iznad u vezi ROHC interfejsnih modula.

Određena izvođenja obezbeđuju postupak i uređaj za bežičnu komunikaciju. Prema nekim izvođenjima postupak sadrži određivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja. Utvrđivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja može podrazumevati utvrđivanje prelaska između različitih operativnih stanja pridruženih kompresiji zaglavlja. Utvrđivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja može podrazumevati određivanje prelaska između različitih operativnih stanja pridruženih dekompresoru zaglavlja.

Prema nekim izvođenjima, postupak podrazumeva promenu perzistentnog režima planiranja kao odgovora na promenu operativnog stanja kompresora zaglavlja. Promena perzistentnog režima planiranja može sadržati aktiviranje perzistentnog planiranja nauplinkstrani kada se operativno stanje kompresora zaglavlja promeni iz stanja prvog reda u stanje drugog reda. Promena režima perzistentnog planiranja može podrazumevati aktiviranju perzistentnog planiranja nadovvnlinkstrani kada se operativno stanje dekompresora zaglavlja promeni iz stanja statičkog konteksta u stanje punog konteksta. Promena režima perzistentnog planiranja može podrazumevati deaktivaciju režima perzistentnog planiranja nadovvnlinkstrani kada operativno stanje dekompresora zaglavlja uđe u stanje bez konteksta.

Prema nekim izvođenjima režim perzistentnog planiranja se menja u toku govornog perioda, gde govorni period odgovara periodu generisanja govornih frejmova od strane kodeka. Prema nekim izvođenjima promena režima perzistentnog planiranja dešava se kada kodek generiše deskriptor tišine. Prema nekim izvođenjima, promena režima perzistentnog planiranja podrazumeva aktiviranje režima perzistentnog planiranja. Aktiviranje režima perzistentnog planiranja može podrazumevati određivanje fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i određivanje periodičnosti režima perzistentnog planiranja.

Prema nekim izvođenjima, promena režima perzistentnog planiranja može podrazumevati deaktiviranje režima perzistentnog planiranja. Deaktiviranje režima perzistentnog planiranja može podrazumevati dealokaciju fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada se promeni periodičnost alokacije.

Prema nekim izvođenjima, fiksni skup ponavljajućih resursnih blokova može biti izmenjen kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada se promeni periodičnost alokacije. Prema nekim izvođenjima, samo se resursni blokovi nauplinkstrani dealociraju, ili se samo resursni blokovi nadovvnlink stranidealociraju.

Prema nekim izvođenjima podaci koji su generisani od strane kodeka ili dvo-tonskih više-funkcijskih događaja, komuniciraju se korišćenjem fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je konferencijski poziv uspostavljen. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je konferencijski poziv uspostavljen deaktiviranjem semi-perzistentnog planiranja nauplinkstrani kada su govorni frejmovi primljeni pre nego što je konferencijski poziv uspostavljen. Semi-perzistentno planiranje može biti deaktivirano nakon što je konferencijski poziv uspostavljen deaktiviranjem semi-perzistentnog planiranja nakon što je uspostavljen konferencijski poziv što uključuje deaktiviranje semi-perzistentnog planiranja nadovvnlinkstrani kada su govorni frejmovi emitovani pre nego što je konferencijski poziv uspostavljen.

Podrazumeva se da je specifični redosled ili hijerarhija koraka koja je opisana u procesu data kao ilustracija primera pristupa. Zasnovano na izborima učinjenim prilikom dizajniranja, podrazumeva se da se specifični redosled ili hijerarhija koraka u procesu mogu promeniti. Pridruženi Zahtevi koji se odnose na postupak prezentuju elemente različitih koraka u primeru redosleda i ne smatraju se ograničavajućim po pitanju specifičnog redosleda ili prezentovane hijerarhije.

Prethodni opis dat je kako bi se omogućilo stručnjacima iz predmetne oblasti da primene ovde opisane različite aspekte. Osobama sa poznavanjem predmetne oblasti odmah će biti očigledne različite modifikacije ovih aspekata, a generički principi koji su ovde opisani mogu biti primenjeni i na druge aspekte. Stoga, nije namenjeno da Zahtevi budu ograničeni samo na ovde prikazane aspekte, već da budu sagledani u celosti čitavog obima konzistentnog sa jezikom, gde referenca na element u jednini nije namenjena da bude tumačena kao „jedan i samo jedan" izuzev ukoliko je to eksplicitno navedeno, već da bude tumačena kao „jedan ili više". Ukoliko eksplicitno nije navedeno suprotno, termin „neki" odnosi se na jedan ili više. Svi strukturni i funkcionalni ekvivalenti elemenata različitih aspekata opisanih u ovom dokumentu koji su poznati ili naknadno postanu poznati stručnjacima iz predmetne oblasti, jasno su uključeni ovde po referenci i namenjeni da budu obuhvaćeni Zahtevima. Dodatno, ništa što je ovde opisano nije namenjeno da bude posvećeno javnosti izuzev ili ukoliko je takav opis eksplicitno naveden u Zahtevima. Ni jedan element Zahteva ne treba tumačiti sa dodatkom plus funkcije izuzev ako element nije izraženo naveden korišćenjem fraze „sredstvo za".

Claims (13)

1. Postupak za bežične komunikacije koji sadrži: određivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja; i promene režima vremenskog planiranja;naznačeno timešto se promena režima planiranja vrši kao odgovor na promenu operativnog stanja navedenog kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja; što određivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja podrazumeva određivanje prelaza između različitih operativnih stanja pridruženih kompresoru zaglavlja; i promena režima planiranja podrazumeva aktiviranje semi-perzistentnog planiranja nauplinkstrani kada se operativno stanje kompresora zaglavlja promeni iz stanja prvog reda u stanje drugog reda, i deaktiviranja semi-perzistentnog planiranja nauplinkstrani kada operativno stanje kompresora napusti stanje drugog reda.

2. Postupak prema Zahtevu 1, gde određivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja uključuje određivanje prelaza između različitih operativnih stanja pridruženih dekompresoru zaglavlja, i gde promena režima planiranja podrazumeva aktiviranje semi-perzistentnog planiranja nadovvnlinkstrani kada se operativno stanje dekompresora zaglavlja promeni iz stanja statičkog konteksta u stanje punog konteksta.

3. Postupak prema Zahtevu 1, gde određivanje operativnog stanja kompresora zaglavlja ili dekompresora zaglavlja podrazumeva određivanje prelaza između različitih operativnih stanja pridruženih dekompresoru stanja, i gde promena režima planiranja podrazumeva deaktiviranje semi-perzistentnog režima planiranja nadovvnlinkstrani kada operativno stanje dekompresora zaglavlja uđe u stanje bez konteksta.

4. Postupak prema Zahtevu 1, gde se režim planiranja menja u toku govornog perioda (902), gde govorni period (902) odgovara generisanju govornih frejmova (908) od strane kodeka.

5. Postupak prema Zahtevu 1, gde se režim planiranja menja kada je deskriptor (910) tišine generisan od strane kodeka.

6. Postupak prema Zahtevu 1, gde promena režima planiranja podrazumeva aktiviranje semi-perzistentnog režima planiranja, gde aktivacija semi-perzistentnog režima planiranja podrazumeva: određivanja fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova; i određivanja periodičnosti semi-perzistentnog režima planiranja.

7. Postupak prema Zahtevu 6, gde promena režima planiranja podrazumeva deaktiviranje semi-perzistentnog režima planiranja, gde deaktiviranje semi-perzistentnog režima planiranja podrazumeva dealokaciju fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada se periodičnost alokacije menja.

8. Postupak prema Zahtevu 7, koji dalje podrazumeva modifikaciju fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova kada je veličina paketa veća ili manja od fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova i kada se periodičnost alokacije menja.

9. Postupak prema Zahtevu 7, gde se dealociraju samo resursni blokovi nauplinkstrani ili gde se dealociraju samo resursni blokovi nadovvnlink strani.

10. Postupak prema Zahtevu 6, koji dalje sadrži komuniciranje podataka generisanih od strane kodeka ili dvo-tonskih multi-funkcionalnih događaja korišćenjem fiksnog skupa ponavljajućih resursnih blokova.

11. Postupak prema Zahtevu 1, koji dalje sadrži deaktivaciju semi-perzistentnog planiranja nakon što je uspostavljen konferencijski poziv.

12. Uređaj za bežičnu komunikaciju,naznačen time,što poseduje sredstva za izvođenje postupka navedenog bilo kojim prethodnim Zahtevom.

13. Računarski programski proizvod,naznačen:medijumom (106) koji može biti očitan na računam a koji sadrži kod koji izvršava postupak prema navedenom iz bilo kojeg prethodnog Zahteva.