RS55497B1 - Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hrane - Google Patents
Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hraneInfo
- Publication number
- RS55497B1 RS55497B1 RS20130405A RSP20130405A RS55497B1 RS 55497 B1 RS55497 B1 RS 55497B1 RS 20130405 A RS20130405 A RS 20130405A RS P20130405 A RSP20130405 A RS P20130405A RS 55497 B1 RS55497 B1 RS 55497B1
- Authority
- RS
- Serbia
- Prior art keywords
- silage
- silo
- dry ice
- plants
- ensiling
- Prior art date
Links
Classifications
-
- A—HUMAN NECESSITIES
- A23—FOODS OR FOODSTUFFS; TREATMENT THEREOF, NOT COVERED BY OTHER CLASSES
- A23B—PRESERVATION OF FOODS, FOODSTUFFS OR NON-ALCOHOLIC BEVERAGES; CHEMICAL RIPENING OF FRUIT OR VEGETABLES
- A23B7/00—Preservation of fruit or vegetables; Chemical ripening of fruit or vegetables
- A23B7/14—Preserving or ripening with chemicals not covered by group A23B7/08 or A23B7/10
-
- A—HUMAN NECESSITIES
- A01—AGRICULTURE; FORESTRY; ANIMAL HUSBANDRY; HUNTING; TRAPPING; FISHING
- A01F—PROCESSING OF HARVESTED PRODUCE; HAY OR STRAW PRESSES; DEVICES FOR STORING AGRICULTURAL OR HORTICULTURAL PRODUCE
- A01F25/00—Storing agricultural or horticultural produce; Hanging-up harvested fruit
- A01F25/16—Arrangements in forage silos
- A01F25/166—Arrangements in forage silos in trench silos
-
- A—HUMAN NECESSITIES
- A23—FOODS OR FOODSTUFFS; TREATMENT THEREOF, NOT COVERED BY OTHER CLASSES
- A23B—PRESERVATION OF FOODS, FOODSTUFFS OR NON-ALCOHOLIC BEVERAGES; CHEMICAL RIPENING OF FRUIT OR VEGETABLES
- A23B2/00—Preservation of foods or foodstuffs, in general
- A23B2/70—Preservation of foods or foodstuffs, in general by treatment with chemicals
-
- A—HUMAN NECESSITIES
- A23—FOODS OR FOODSTUFFS; TREATMENT THEREOF, NOT COVERED BY OTHER CLASSES
- A23K—FODDER
- A23K30/00—Processes specially adapted for preservation of materials in order to produce animal feeding-stuffs
- A23K30/10—Processes specially adapted for preservation of materials in order to produce animal feeding-stuffs of green fodder
- A23K30/15—Processes specially adapted for preservation of materials in order to produce animal feeding-stuffs of green fodder using chemicals or microorganisms for ensilaging
Landscapes
- Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
- Chemical & Material Sciences (AREA)
- Engineering & Computer Science (AREA)
- Polymers & Plastics (AREA)
- Zoology (AREA)
- Food Science & Technology (AREA)
- Wood Science & Technology (AREA)
- Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
- General Chemical & Material Sciences (AREA)
- Microbiology (AREA)
- Animal Husbandry (AREA)
- Environmental Sciences (AREA)
- Housing For Livestock And Birds (AREA)
- Fodder In General (AREA)
Abstract
Predmetni pronalazak se odnosi na primenu ugljen dioksida, u dva različita agregatna stanja, odnosno primenu ugljen dioksida u čvrstom stanju (suvi led) ili gasovitom stanju u postupku konzervisanja/siliranja stočne hrane.
Description
Oblast tehnike
Predmetni pronalazak se odnosi na postupak siliranja stočne hrane primenom ugljen dioksida, u dva različita agregatna stanja, odnosno primenom ugljen dioksida u čvrstom stanju (suvi led) ili gasovitom stanju.
Prema međunarodnoj klasifikaciji patenata pronalazak ima sledeće oznake: A23K 3/00 i A23K 3/03.
Tehnički problem
Problem koji se rešava predmetnim pronalaskom jeste obezbeđivanje, u što kraćem vremenskom periodu, anaerobnih uslova za rast i razvoj LAB i mlečno-kiselinske fermentacije u silaži uz smanjenje gubitka hranjive materije, kao i prilagođavanje uslovima svakoj farmi pojedinačno u zavisnosti od njenih mogućnosti na jedan potpuno nov i bezbedan način po pitanju zdravlja ljudi i životinja, kao i po pitanju očuvanja spoljašnje sredine.
Stanje tehnike
Postojeća stanja tehnike se ogledaju u korišćenju bioloških ili hemijskih aditiva prilikom siliranja biljaka. Na tržištu su najzastupljeniji biološki aditivi, koji prema specifikaciji proizvođača predstavljaju inokulante različitih sojeva heterofermentativnih i homofermentativnih bakterja mlečne kiseline - LAB. Postoji čitav niz ovakvih proizvoda koji imaju za cilj da pored prisutnih LAB u epifitnoj mikroflori biljke povećaju broj LAB u silo masi i time podstaknu usmeravanje fermentacije silaže ka mlečno-kiselinskoj fermentaciji (Muck R.E.ef a/,2007, J. of Diary Sci., 90:5115-5125). Korišćenje aditiva ima za cilj stvaranje završnih proizvoda fermentacije, prvenstveno mlečne kiseline koja služi kao konzervans silaže, a zatim i sirčetne kiseline koja ima korisnu ulogu u dužini aerobne stabilnosti (Filia I.ef a/.,2007, J. of Diary Sci., 90: 5108-5114).
U cilju efikasnog konzervisanja silirane zelene mase biljaka i smanjenja gubitka hranjive vrednosti tokom aerobne degradacije, vodeće biotehnološke kompanije proizvode mikrobiološke aditive sa izrazito visokom koncentracijom bakterija mlečne kiseline. Na primer, broj bakterija mlečne kiseline se u ovakvim proizvodima kreće 1x10<11>CFU (colony forming units), i za siliranje 10 tona zelene mase potrebno je dodati 10 g ovakvih aditiva. S obzirom da uspešno konzervisanje silaže zavisi pre svega od sposobnosti bakterija mlečne kiseline da proizvedu dovoljno kiselina koje zaustavljaju rast i aktivnost nepoželjnih mikroorganizama pod anaerobnim uslovima (Caief al,1999. J. Dairy Sci. 82:520-526). Mlečna kiselina ima slabe fungicidne osobine, za razliku od sirćetne i propionske kiseline. Te stoga sastav mikrobioloških aditiva je različit, odnosno to mogu da budu inokulanti homofermentativnih ili heterofermentativnih bakterija mlečne kiseline, ili pak njihove kombinacije. Na primer, kada se inokulanti heterotrofnih bakterija mlečne kiseline dodaju zelenoj masi koja se silira, poboljšava se aerobna stabilnost silaže sa proizvodnjom pored mlečne i sirćetne kiseline (Moon N. J., 1983, J. Appl. Bacteriol. 55:453-460), dok sa specifičnim mikrobiološkim inokulantima. kao što jeL. Buchneri,koncentracija sirćetne kiseline se povećava (Huet al,2009, J. Diarv Sci. 92:3907-3914).
Drugi zastupljeni proizvodi na tržištu se mogu klasifikovati u hemijske aditive, koji predstavljaju različite kiseline, koje u prvoj meri deluju fungicidno sprečavajući razvoj pelsni i kvasaca. Zbog sporednih negativnih efekata na hranljivu vrednost silaže, kao i zbog agresivnih karakteristika samih kiselina koje pri rukovanju otežavaju primenu, hemijski aditivi su u manjoj meri zastupljeni.
Patenti koji opisuju korišćenje bioloških aditiva u vidu inokulanata bakterija mlečne kiseline, su CN101940272 koji opisuje korišćenje probiotika, JP200805833 opisuje dodavanje jogurta u vidu otpatka prehrambene industrije, CN103060228, CN102994423, CN102851233 se odnose na korišćenje homofermentativnih LAB, i to različitih sojevaLactobacuilus plantarum- a;WO2008073853, VVO2008073848. VVO2008073844, VVO2008073841, VVO2008073839, VVO2008073839, VVO2008073835 se odnose na korišćenje heterofermentativnih LAB, i to različitih sojevaLactobacuilus buchneri;AT507290, VVO2013001862, KR20120126917, US2011142991, NZ591040 se odnose na korišćenje kombinacije homo- i heterofermentativnih LAB.
Patenti koji opisuju korišćenje hemijskih aditiva su DE102007008804 koji opisuje kombinaciju različitih kiselina, JP2008199943 koji opisuje korišćenje amino kiselina, dok patent US2008317934 opisuje primenu propionske kiseline, dok VVO2013056829 i VVO2011050478 opisuju korišćenje enzima. Patenti CN103053808 i CN10305161 se odnose na primenu ekstrakta iz različitih vrsta biljaka, dok kod patenta UA28261 dodaje se slama, a kod patenta GR1007162 koristi se melasa u pripremi silaže.
Klima čini jedan od faktora koji utiče na proces siliranja. Naime, povišenje temperature spoljašnje sredine dovodi do dodatnog zagrevanja silosa, što predstavlja jedan od rizika gde dolazi do transformacije prisutnog šećera i stvaranja toplote, što za posledicu ima povećanje temperature (Kunkle efal,2006, UF/The Inst. of Food and Agric. Sci. (IFAS), SS-AGR-177). Ukoliko temperatura dostigne 50°C tokom aerobne aktivnosti može nastupiti i Maillard-ova reakcija koja smanjuje svarljivost proteina silažne mase (Muckef al,2003, Silage Science and Technologv, Inc., Madison, Wl, USA, pp. 251-304). Takode, izlaganje silo mase vazduhu, produžava aktivnost štetnih mikroorganizama, kao što su kvasci i plesni, i time se odlaže razvoj LAB, što dovodi do opadanja kvaliteta silaže.
WO 2000045645 opisuje siliranje u balama sa visokim sadržajem SM preko 60 % i korišćenjem tečnog injektora za uvođenje C02u bale. Glavni nedostatak primene navedenog stanja tehnike jeste neekonomičnost. Naime, potrebno je odvojiti veća sredstva za kupovinu dodatne opreme i posebne mehanizacije za baliranje biljaka, slikovito zatvorene najlon kese sa silažom bez objekta, dok u predmetnom pronalasku korišćeni su postojeći silo objekti na farmi, bez dodatnih ulaganja. Takođe, u navedenom dokumentu prvo su zelenu masu provenuli do 60% SM pa tek onda balirali što je dovelo do zagrevanja mase pri čemu nisu uspostavljeni odnosi između provenjavanja, sublimiranja suvog leda i potrebne količine suvog leda. To sve dovodi do toga da se u navedenom dokumentu usled straha od naduvavanja bala i eksplozije tečni C02dodavao pre zatvaranja bala, što je suprotno od predmetnog pronalaska. Dalje, u navedenom stanju tehnike korišćeni su komercijalno dostupni aditivi bez navođenja porekla, što predstavlja nedostatak jer se ne mogu zaključiti prednosti određenih. Sve to predstavlja sa ekonomske tačke gledišta jedan veliki nedostatak koji se rešava predmetnim pronalaskom, jer predstavlja laku primenu i farmer ne investira u dodatnu opremu, odnosno u svojoj postojećoj proizvodnji silaže ne treba ništa menjati.
WO 9418847 koristi blokove suvog leda u količini od 0,5-20 kg/t, koji su mase od 1-10 kg dok u predmetnom pronalasku korišćene su pelete prečnika 16 mm i dužine od 8 cm, kako bi bio što manji sloj suvog leda između slojeva biljaka jer se time izbegava stvaranje vazdušnih džepova po sublimaciji. Takođe, količina suvog leda koja se koristi je prosečno 1-3 kg/t biljaka, dok u predmetnom pronalasku koristi se manja količina suvog leda, čija se procentualna količina izračunava prema dimenziji objekta, količini silirane biljke, hranidbenoj vrednosti biljaka, njenih hemijskih parametara i ono što je najvažnije jeste da je primena prilagođena specifičnim uslovima na svakoj farmi i njenim mogućnostima. Tako na primer, ako se uzmu uslovi iz stanja tehnike radi poređenja, vidimo da prema predmetnom pronalasku koristi se 400 kg suvog leda pri siliranju, dok u navedenom dokumentu je korišćeno 1450 kg suvog leda. Alt glavni nedostatak navedenog stanja tehnike jeste korišćenje inokulanata koji maskira samostalni efekat COz. Takođe, dodatak inokulanta (naveden u primeru 1) ne isključuje početnu respiracionu fazu gde je kiseonik i dalje prisutan i zarobljen između delova biljaka i omogućava rad nepoželjnih mikroorganizama koji troše hranjive materije i koriste kiseonik. Dok god sav kiseonik ne potroše nepoželjni mikroorganizmi, oni rade, rastu i razvijaju se u silo masi, degradirajući njen kvalitet, a šta ostane od hranijivih materija posle njih to koristi inokulant, i u ovoj fazi on je neaktivan jer čeka na anaerobne uslove. Takođe, primenom već fabrički definisanih peleta olakšano je rukovanje, a sami tim i distribucija po željenom sloju biljaka koje se siliraju. Na osnovu svega navedenog, vidimo da on ne uči niti predlaže primenu samog CCb u čvrstom ili gasovitom stanju.
US 2952541 se odnosi na uvođenje gasovitog C02putem cevi sa vrha silosa, međutim u poređenju sa predmetnim pronalaskom ovakvo rešenje predstavlja staro rešenje, koje se ne koristi u Srbiji jer je u pitanju silos sa vratima što predstavlja različit objekat u odnosu na predmetni pronalazak, i kod takvog objekta jedino je i moguće ubacivanje C02sa vrha silosa. Takođe kapaciteti takvih silosa su mali jer se na farmama silira 100 t, 500 t i više po silosu. Silosi u predmetnom pronalasku su otvoreni bočno radi punjenja i sa gornje strane radi gaženja traktorima pri nanošenju novih slojeva i sabijanja istih, a gas se uvodi vodoravno da bi se izbacio vazduh ćelom dužinom objekta.
JPS 5716661 opisuje način ubacivanja gasovitog C02gde se isti uvodi kroz cevi na tri mesta horizontalno, kao i dodatno sa samog vrha silosa, međutim zbog nepraktičnog pražnjenja silosa, što zahteva dodatnu mehanizaciju, i zbog toga što je opasan po zdravlje ljudi ovakav vid objekta za siliranje je napušten kako u Srbiji tako i u svetu, a predmetnim pronalaskom upravo su izbegnute prethodno navedeni problemi. Predmetni pronalazak se odnosi na objekte u upotrebi u Srbiji, horizontalni površinski silo objekti sa širokom upotrebom od mini-farmi do farmi sa velikim proizvodnim kapacitetima.
Kratak opis pronalaska
Predmetni pronalazak koji se odnosi na konzervisanje stočne hrane predstavlja inventivni element u procesu siliranja biljki. On pravi veliku razliku u komercijalnom izgledu primene aditiva i predstavlja bitan pronalazak čija suština se ogleda u jednostavnoj upotrebi, ekonomičnosti i bezbednosti pri primeni. Novost kod predmetnog pronalaska i primene tehnologije siliranja jeste upravo upotreba C02u različitim agregatnim stanjima na takav način da on deluje odmah u silo masi, odnosno nema čekanja završetka faze aerobne respiracije, jer u toku od svega 0-2 sata obezbeđuje anaerobne uslove za rast i razvoj bakterija mlečne kiseline koje se nalaze na površini zelene biljke. Na taj način je početna hranjiva vrednost biljke pre siliranja očuvana tokom konzervisanja. pri čemu predmetni pronalazak posebno smanjuje gubitke suve materije tokom mlečno-kiselinske fermentacije. Izrazito povoljan efekat C02ima na usporavanje pojave plesni i kvasca i na taj način produžava konzervaciju biljaka. Takođe, gubici su minimizirani posebno na gornjim uglovima u silosu, obzirom da je vreme nastajanja početne anaerobne faze ubrzano, a time eliminisan razvoj nepoželjnih mikroorganizama koji dovode do trovanja životinja tokom ishrane nekvalitetnom silažom. Anaerobna stabilnost silaže je vremenski produžena pri otvaranju i do 80 %. Odličnu klasu kvaliteta imaju silaže posle 8 i 18 dana otvaranja silosa, kao i kod rutinskog otvaranja silosa 40-tog dana. Ovo je naročito korisno na farmama gde je, u slučaju nedostataka stočne hrane, poželjno i ranije otvaranje silosa, a koje do sada nije bilo moguće otvoriti zbog potrebnog vremena za odvijanje kvalitetne mlećno-kiseline fermentacije i stabilizacije procesa konzervisanja.
Pri visokim letnjim spoljašnjim temperaturama i čestim uslovima suše, u periodu maj - septembar, kada se silaža (jednom godišnje) priprema, dodavanje C02u čvrstom stanju je veoma korisno, jer dodati suvi led čija temperatura iznosi -79°Chladi i sprečava zagrevanje silaže, a pošto nema kiseonika sprečava se samozapaljivanje silaže.
Kratak opis slika
Slika 1 - grafički prikaz dodavanja suvog leda u tri sloja, svaki sloj u jednoj trećini pri punjenju silosa biljkama
Slika 2 - grafički prikaz dodavanja suvog leda u jednom sloju, na donjoj trećini pri punjenju silosa biljkama
Slika 3 - grafički prikaz dodavanja suvog leda u jednom sloju, na donjoj i gornjoj trećini pri punjenju silosa biljkama
Slika 4 - grafički prikaz dodavanja suvog leda u jednom sloju, na gornjoj trećini pri punjenju silosa biljkama
Slika 5 - grafički prikaz dodavanja suvog leda u perforiranoj cevi, vertikalno postavljenoj, pri završnoj fazi punjenja silosa biljkama
Slika 6 - grafički prikaz dodavanja COzu dve perforirane cevi, vodoravno postavljene, pri završnoj fazi punjenja silosa biljkama
Slika 7 - dijagram brzine postizanja anaerobnih uslova i toka fermentacije pri primeni aditiva i predmetnog postupka u konzervisanju stočne hrane
Detaljan opis pronalaska
Konzervisanje hrane za ishranu domaćih životinja se koristi u poljoprivredi širom sveta. Biljke posle žetve ili kosidbe se transportuju sa polja do farme, ubacuju se u silos, sabijaju kako bi se istisnuo vazduh, a zatim se specijalnim folijama silos prekriva kako bi se obezbedili usiovi za odvijanje fermentacije. Silaža nastaje kao proizvod konzervisanja biljaka spontanom mlečno-kiselinskom fermentacijom. Konzervisanje biljaka se vrši pomoću kiselina koje se dobijaju radom bakterija pri spontanoj mlečno-kiselinskoj fermentaciji. Osnov uspešnog konzervisanja biljaka u formi silaže je anaerobna sredina. Ovaj uslov je potreban zbog aktivnosti bakterija mlečne kiseline, jer proizvode mlečnu kiselinu u toku svog metabolizma. Proizvedena dovoljna količina mlečne kiseline služi kao konzervans silaže, snižava početnu pH vrednost i pomaže u očuvanju hranjive vrednosti stlirane biljke. Ukoliko je u sredini prisutan kiseonik, on pogoduje razvoju štetnih aerobnih mikroorganizama kao što su kvasci i plesni koje dovode do procesa kvarenja i pogoršanja kvaliteta, jer ishrana životinja takvom silažom prouzorokuje trovanja životinja.
Aerobna faza počinje odmah po žetvi i traje dok je kiseonik prisutan u siliranim biljkama. Tokom ove inicijalne faze, koja se još naziva i faza disanja biljaka, biljni šećer u sveže isečenom materijalu se razgrađuje uz stvaranje toplote. Aerobni mikroorganizmi (kvasci, plesni i aerobne bakterije) su prisutni na isečenom biljnom materijalu i takođe koriste šećere u inicijalnoj fazi respiracije. Progresivan i brz razvoj kvasaca i plesni, tokom ove faze, dovodi do zagrevanja silo mase, što ima negativnu posledicu na kraju procesa, kod otvaranja silosa i ishrane životinja, a to je loš kvalitet silaže za ishranu domaćih životinja. Naime, proces respiracije smanjuje kvalitet silaže jer se u ovoj fazi koristi visoko svarljiva energija i smanjuje količina hranjivih materijala potrebnih za rast i razvoj korisnih bakterija mlečne kiseline pri procesu konzervisanja. Zbog toga su farmeri pri otvaranju silosa morali da bacaju pokvarene delove silaže. Zajedničko za ovu fazu je da biljne ćelije troše 02i prosti ugljeni hidrati se razlažu na ugljen-dioksid i vodu. Promene su praćene izdvajanjem toplote pri čemu dolazi do delimičnog zagrevanja silaže, ukoliko je materijal rastresitiji sa više vazduha moguće je i samozapaljivanje i gubitak u suvoj materiji (SM), što ima negativan uticaj na fermentaciju. Temperatura silaže je uvek veća u srednjim i donjim delovima silosa, zbog veće retencije toplote u masi kao i zbog veće mikrobiološke aktivnosti u ovim oblastima. Navedene bakterije proizvode mnogo ugljendioksida, ali malo sirćetne kiseline.
Aerobne bakterije iščezavaju u toku prva dva dana po siliranju ukoliko je postignuta anaerobna sredina, dok se gram-negativne koliformne bakterije mogu razmnožavati sve do kraja prve nedelje po siliranju u zavisnosti od povećanja pH vrednosti. Zbog toga, dok se ne potroši kiseonik iz silaže, traje produženi metabolizam (prvenstveno respiracija i proteoliza) biljnih ćelija praćena sa aktivnostima biljnih enzima.
Imajući u vidu hemijske promene iseckane biljne mase u silosu izazvane fermentima biljnog tkiva i MO, postoji 6 faza hemijskih promena u procesu siliranja. Faze hemijskih promena tokom siliranja biljaka su: 1) disanje biljnog materijala, 2) stvaranje sirćetne kiseline, 3) stvaranje mlečne kiseline, 4) smirivanje procesa fermentacije, 5) ukoliko postupak siliranja nije pravilno sproveden - stvaranje buterne kiseline i 6) aerobna stabilnosti.
Prva faza respiracije počinje odmah jer je prisutan kiseonik koji omogućava rast i razvoj različitih MO koji su prisutni na biljci a predstavljaju konkurente LAB jer troše za svoj metabolizam hranljive materije koje želimo da očuvamo tokom konzervisanja. U ovoj fazi se odvijaju najburnije promene uz prisutni kiseonik (koga sasvim ne možemo istisnuti tradicionlanom tehnologijom), tako da su omogućeni oksidacioni procesi. Potrošnja vazduha koji je bio zarobljen u silo masi tokom inicijalne respiracione, aerobne faze predstavlja okidač koji aktivira nastajanje faze anaerobne fermentacije i to prvo faze proizvodnje sirćetne kiseline a odmah zatim i mlečne kiseline odnosno faza mlečno kiselinske fermentacije. Prvenstveno radom enterobakterija koje su tolerantne na povećanje toplote (tokom aerobne faze), nastaje nekoliko različitih produkata. Ove bakterije fermentacijom ugljenih hidrata rastvorijivih u vodi (WSC) i heksoza (glukoze i fruktoze), proizvode: isparljive masne kiseline (IMK) kratkog ugljenikovog lanca - sirćetnu, mlečnu i propionsku, etanol i COj. Heterotrofne bakterije druge faze su nedovoljni fermentori jer proizvode vrlo malo konzervišućih kiselina u zamenu za gubitke hranljivih materija. Odnos završnih proizvoda fermentacije u ovoj fazi stvaranja sirćetne kiseline, zavisi od zrelosti biljke, vlage i epifitne populacije bakterija. Enterobakterije su održive u životu pri pH 5-7, a njihovim radom nastaju IMK koje smanjuju vrednost pH silaže ispod 6. Zbog toga, heterofermentativne bakterije su inhibisane kiselinama koje proizvode. Enterobakterije stvaraju sredinu za LAB. koje su održive pri pH ispod 5. Pad pH vrednosti signalizira kraj početne rane anaerobne faze, koja obično traje 24-72 sati.
Faza mlečno-kiselinske fermentacije (MKF) je najznačajnija i najpotrebnija za dobijanje silaže vrhunskog kvaliteta i očuvanja hranljive vrednosti silirane biljke. U procesu siliranja glavni i potrebni proizvod mikrobiološke aktivnosti je mlečna kiselina koja predstavlja konzervans u silaži. Mlečna kiselina dominira u silažama najboljeg kvaliteta (više od 60% od ukupnih IMK), a prisutna je na nivou 3-6% suve materije (SM), kod silaža dobrog kvaliteta. Dominantnost LAB (obično sojaLb. plantarum)u odnosu na druge enterobakterije i bakterije koje proizvode sirćetnu kiselinu, stvara bržu fermentaciju, konzerviše više hranljivih sastojaka i WSC, peptida i amino kiselina. Kod prirodne fermentacije sa epifitnim MO i bez aditiva pri siliranju, trajanje ove faze je od 8 dana do 3 nedelje. Ovoliki vremenski raspon zavisi od pufernog kapaciteta biljke, vlage i zrelosti useva koji se silira.
LAB se mogu podeliti na 4 glavne grupe:lactobacillus, streptococci, pediococciileuconostoc.RastLactobacillus- ana supstratu je često poboljšan u anaerobnoj sredini koja sadrži 5-10% C02. Mogu podnositi temperaturni opseg za njihov rast između 2-53°C i uglavnom optimum je 30~40°C, osetljivije su na visoke temerature od nižih u sredini u kojoj rastu. Pri izolaciji sojeva LAB, koristi se tečni glicerol na temperaturi od -80°C i temperatura suvog leda od -79°C ne utiče na njihovu potenciju. Optimalna pH vrednost za njihov rast se kreće u rasponu od 6,2-5,5 do manjih vrednosti.
Vrste LAB bitne za silažu su :
A.HomofermentativniLactobacilli:Lb. casei, Lb. coryniformis, Lb. curvatus, Lb.
plantarum
8.HeterofermentativniLactobacilli:Lb. brevis, Lb. buchneri, Lb. fermentum. Lb.
viridescens
Homofermentativne LAB fermentacijom jednog mola heksoza (glukoze ili fruktoze) daju dva mola mlečne kiseline, dok pri fermentaciji pentoza nastaje jedan mol mlečne kiseline, i jedan mol sirćetne kiseline. Heterofermentativne LAB su manje efikasne u pogledu konverzije ugljenih hidrata, te fermentacijom 1 mola glukoze nastaju pored mlečne kiseline, sirćetna kiselina (ima ulogu u aerobnoj stabilnosti) ili etil-aikohol i ugljen-dioksid.
Faza smirivanja nastaje kada je mlečna kiselina dostigla svoj maksimum u siliranoj biljnoj masi i time je prouzrokovala sniženje pH vrednosti ispod 4,2. Dalje razviće i biohemijska aktivnost bakterija mlečne kiseline je usporeno, a skoro potpuno se zaustavlja rad anaerobnih bakterija. Aerobni mikroorganizmi se ne mogu razvijati usled nedostatka kiseonika koji je jednim delom potrošen disanjem biljnog tkiva, a drugim delom razvićem aerobnih i fakultativno anaerobnih mikroorganizama, još u prvoj i drugoj fazi siliranja. Prve dve faze traju kratko, jedan do dva dana, ukoliko je primenjena pravilna tehnika siliranja. Treća i četvrta faza traju duže 15-20 dana da bi se proces vrenja završio za oko tri nedelje. Apsolutno smirivanje procesa nastaje sa oko šest nedelja i tada se silaža može koristiti u ishrani domaćih životinja. Stabilna faza traje tokom skladištenja. Ova faza nije statična zbog različitih procesa koji se mogu odvijati u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine kao što je prodiranje vazduha ili od broja i vrste MO prisutnih na epifitnoj mikroflori biljaka pre siliranja. Količina fermentisanog supstrata ostaje i zadržava se na istom nivou i tipu fermentacionih kiselina prisutnih u silaži.
Ukoliko biljke pri siliranju imaju veći sadržaj vlage od preporučenog prilikom siliranja postoji opasnost od nastajanja naknadne fermentacije. Klostridijalne silaže (prisutanCl. Botulinum)imaju veći sadržaj buterne kiseline koja je konzervans jer inhibiše aktivnost kvasaca i plesni. Ukoliko se proces konzervisanja silaže ne izvrši potpuno i pH vrednost iznosi iznad 4,6 - 4,7, može doći do daljih mikrobioloških transformacija i razlaganja. Tipična "klostridijalna silaža" ima visoki sadržaj buterne kiseline (više od 5 gr/kg SM), visok pH (preko 5) i visoki sadržaj amonijaka i amina. Metod siliranja koji brzo i dovoljno spušta pH silaže ima ulogu u prevenciji razvoja klostridija jer slično enterobakterijama, njihov rad je inhibisan pri niskim pH vrednostima. Takođe, klostridije su najviše osetljive na nisku vrednost vodene aktivnosti (aw) za razliku od l_AB.
Faza aerobne degradacije kvaliteta silaže počinje odmah kada se silos otvori radi hranjenja životinja i silaža izloži vazduhu. Tokom hranjenja životinja ova faza je neizbežna i odvija se kod svih silaža bez obzira na njen kvalitet. Sastoji se iz dve etape. Prva predstavlja početak pogoršanja usled degradacije zaštitnih organskih kiselina. Povećanjem pH vrednosti počinje druga etapa kvarenja u kojoj se povećava temperatura i brzina razvoja mikroorganizama. Aerobna degradacija kvaliteta se javlja u svim silažama koje su otvorene i izložene vazduhu. Vazduh (kiseonik) je glavni uzročnik kvarenja silaže, zato što omogućava odvijanje neželjenih hemijskih i mikrobioloških aktivnosti, koje dovode do kvarenja silaže. Vazduh zarobljen tokom siliranja, kao i prodiranje vazduha u silos i izlaganje silaže vazduhu tokom pražnjenja prilikom hranjenja su odgovorni Činioci koji dovode do aerobnog pogoršanja silaže. Do 50% gubitaka suve materije (SM) nastaje zbog aerobne degradacije na površini silaže u skladištenju silo objekta. Određeni pokazatelji aerobne degradacije silaže mogu biti vidljivi tokom posete farmama. Na primer, boja silaže, miris (buđav miris ili ne), vidljive gljivice (moguće i kvasci), osećaj visoke temperature, vlažna silaža kao rezultat aerobne nestabilnosti su neki od parametara koji se mogu lako uočiti na farmama.
Minimizirarije izlaganju vazduha silaže je glavni eksponencijalni faktor za dobar kvalitet silaže. Stoga, svaka praksa koja pomaže da se isključi kiseonik iz silaže je važan faktor radi izbegavanja i inhibicije rasta i razvoja kvasaca i gljiva.
Zbog svega navedenog na osnovu predmetnog pronalaska došlo se do rešenja kojim se dolazi do promene početne faze respiracije njenim skraćenjem, tako što se ubrzava nastanak anerobne faze koja pogoduje bržem razvoju bakterija mlečne kiseline i time se smanjuju gubici. Ovakva tehnologija siliranja rezuituje u očuvanju hranjiva materije time što nisu potrošene u inicijalnoj respiracionoj aerobnoj fazi za rast i razvoj nepoželjnih mikroorganizama koji dovode do kvarenja i degradacije kvaliteta.
Suština predmetnog pronalaska, kojim se obezbeđuju anaerobni uslovi, jeste dodavanje ugljen dioksida (C02) u čvrstom (suvi led) ili u gasovitom stanju pri siliranju stočne hrane, tj. prilikom ubacivanja stočne hrane u silos, sabijanje iste i prekrivanja silosa. Dodavanjem CO?u vidu suvog leda, koji odmah sublimira iz čvrstog u gasovito stanje, ili direktnim ubacivanjem C02u vidu gasa, dovodi do istiskivanja vazduha, odnosno kiseonika, iz silaže, jer je C02u vidu gasa gušći 1.67 puta od vazduha, i pada na dno silosa, stvarajući time anaerobnu sredinu koja je pogodna za rast i razvoj bakterija mlečne kiseline. Na ovaj način, odn. direktnim ubacivanjem C02deluje se odmah u silo masi, jer nema čekanja završetka faze aerobne respiracije, već se u toku od svega 0-2 sata obezbeđuju anaerobni uslovi. Time se za 50 puta brže obezbeđuju anaerobni uslovi u silosu, u odnosu na tradicionalnu tehnologiju siliranja gde u siliranoj masi biljaka anaerobna faza nastaje prosečno u dobrim uslovima tek za 100 časova, i ovom činjenicom se naglašava razlika i prednost u vremenu aktivnosti za rast i razvoj LAB i obezbeđenje poželjne mlečno kiselinske fermentacije.
C02sa ekološkog aspekta je posebno bitan, jer predstavlja bezopasan materijal, i kao i svi njegovi oblici nastali rastvaranjem, su prirodni sastojci i kao takvi ne menjaju kvalitet stočne hrane. C02predstavlja gas bez boje, mirisa i ukusa, ne gori i ne potpomaže gorenju, prisutan je u atmosferi. Nije toksičan i ne provodi električnu energiju. Nastaje kao proizvod sagorevanja ugljenvodonika i pojavljuje se u tri agregatna stanja, gasovito, tečno i čvrsto. Čvrsto stanje C02je u formi suvog leda, sa temperaturom mržnjenja od -79°C. C02se dobija preradom zemnog gasa ili industrijskog otpadnog gasa, tako da je njegova cena na tržištu vrlo niska. Suvi led se industrijski proizvodi izdvajanjem, prečišćavanjem i komprimovanjem C02iz otpadnih gasova, ili iz zemnog gasa. Na taj način se smanjuje emisija C02u atmosferu i smanjuje efekat staklene bašte. Transport C02u formi suvog leda vrši se u specijalno izrađenim i izolovanim kontejnerima za čuvanje, koji su standardizovani i imaju široku primenu u drugim industrijama, u kojima dolazi do minimalnog gubitka mase suvog leda koji iznosi dnevno samo 1-2 % u zavisnost od zapremine i količine suvog leda u kontejneru. Oprema je laka za rukovanje i sastoji se od zaštitne rukavice i metalne posude za uzimanje suvog leda iz kontejnera. Odnosno, dodatna ulaganja na farmi nisu potrebna u smislu nabavke opreme ili uređaja za aplikaciju COz.
Prema predmetnom pronalasku ispitan je uticaj C03u čvrstom ili gasovitom stanju na kvalitet silaže na hibridima kukuruzu PR32D12 (H1) i PR33T56 (H2) koji su pripremljeni odvojeno u odvojenim silosima uz dodatak C02u čvrstom stanju (suvi led), 100 gr po silosu, uz različiti tip tretmana, sa direktnim ili indirektnim kontaktom silirane mase sa CO;.. Posle 8, 18 i 40 dana silaže silosi su otvoreni i izvršena je analiza hemijskih parametara na kvalitet, odn. određen je sadržaj suve materije (SM), sirovog pepela (SPe). sirovih proteina (SP), sirovih masti (EE), sadržaj vlakana nerastvorljivih u neutralnom deterdžentu (aNDF) i vlakana nerastvorljivih u kiselom deterdžentu (ADF), i određen je sadržaja mlečne, sirćetne i buterne kiseline. U svim eksperimentalnim silažama (osim kontrolne i tretiranja sa gasom) dodato je 100 gr suvog leda. Korišćen je suvi led u obliku peleta, prečnika 16 mm, koji su iseckani na 0.5 - 3 mm, i dodati pre siliranja. Silaža je skladištena na temp. od 26 ± 2 °C, kako bi se izbegao uticaj spoljašnje temperature.
Na farmi, pri siliranju biljaka peleti su korišćeni u izvornom obliku, prečnika 16 mm i dužine 8 cm, jer je nepotrebno dodatno sitnjenje. Na farmi svi silosi su bili izloženi svim temperaturnim promenama spoljašnje sredine, i otvarani su 8, 18, 40 i 100 dana po punjenju i pokrivanju.
Rešenje indirektnog dodavanja suvog leda korišćenjem anaerobnih silosa sa duplim zidom, 1.5 I unutrašnjeg silosa koji je stavljen u 3 I spoljašnji silos, ostavljajući prostor za dodavanje suvog leda. Unutrašnji silos je izbušen sa rupama čiji prečnik je 5 mm na bočnoj strani. Prilikom praćenja promena tokom fermentacije 8, 18 i 40 dana H1 je siliran u 18 plastičnih anaerobnih silosa sa dvostukim zidom, A i B tretman. U tretmanu A, dodato je dodatnih 30 g suvog leda, posle 24 h, a zatim je postupak zatvaranja ponovljen. Kontrolna silaža je postavljena u unutrašnji silos bez rupa. Posle zatvaranja, silosi su postavljeni odvojeno u plastične kese sa aluminijumskim slojem. Ovakvo rešenje nije pogodno za praktičnu primenu na farmi jer zahteva posebnu adaptaciju silosa i dodatno ulaganje, tako da nije primenjeno na farmi. Takođe, rešenje dodatnog dodavanja suvog suvog leda posle 24h nije praktično za primenu na farmi a postignuti rezultati nisu ukazali na statistički značajnu razliku u odnosu na dodavanje suvog leda samo pre pokrivanja silosa, tako da ovo rešenje nije primenjeno na farmi.
Primer 1
Jedno rešenje predmetnog pronalaska predstavlja direktno dodavanje suvog leda kod silirane stočne hrane, u ovom slučaju kukuruzni hibrid H1 koji je siliran odvojeno u 12 (4 tretmana u tri primerka, 12 po hibridu) anaerobna silosa od 1.5 I. Tretman za H1 je: kontrolni (bez suvog leda), slojevito dodavanje suvog leda (33.33 g u svakom sloju punjenja) i to sa otvaranjem silosa 8 i 18 dana (SI. 1), kako kontrolnih tako i silosa sa suvim ledom. Rezultati navedenog rešenja su prikazani u TABELI 1, gde vidimo da je kod tretmana sa suvim ledom sadržaj sirovih proteina veći, što ima veliki značaj pri ishrani životinja jer odražavaju njenu veću hranjivu vrednost od kontrolnih tretmana bez suvog leda.
Primer 2
Kod drugog izvođenja rešenja predmetnog pronalaska ispitan je uticaj direktnog dodavanja suvog leda kod silirane stočne hrane, u ovom slučaju kukuruzni hibrid H2 koji je siliran odvojeno u 12 (četiri tretmana u tri primerka, 12 po svakom hibridu) anaerobna silosa od 1.51. Tretman za H2 je: kontrolni (bez suvog leda), slojevito dodavanje suvog leda (33.33 g u svakom sloju) (SI. 1), suvi led na dnu (100 g) (SI. 2) i dodavanje suvog leda u donjoj trećini i gornjoj trećini (50 g u svakom sloju punjenja) (SI. 3). Rezultati navedenog rešenja su prikazani u TABELI 2.
Primer 3
Još jedno rešenje predmetnog pronalaska se odnosi na ispitivanje razlika između primene COz, u čvrstom i gasovitom stanju, gde je izvršena analiza insertovanja gasa CO2u silažu. Korišćeno je 9 anaerobih silosa od 1.5 I, (tri tretmana u tri primerka, 9 po hibridu). Kod tretmana sa gasom, posle punjenja silosa sa H2, insertovan je gas CO;putem perforirane cevi koja je postavljena vodoravno (SI. 6). Kod tretmana sa C02u čvrstom stanju (suvi led) korišćeno je indirektno i direktno dodavanje, pri čemu kod tretmana sa indirektnim dodavanjem suvog leda korišćena je perforirana cev koja je postavljena vertikalno u silos pre zatvaranja posle punjenja i u koju je dodat suvi led (SI. 5), a kod direktnog dodavanja suvi led je dodat direktno (100 g) u poslednjoj trećini na vrhu, pre zatvaranja silosa (SI. 4). Rezultati navedenog rešenja su prikazani u TABELI 3.
Na osnovu svega navedenog, odn. činjenice da predmetni pronalazak skraćuje vreme aerobne faze zbog sublimacije C02u čvrstom stanju (suvi led) i istiskuje vazduh, Čime se omogućava nastajanje anaerobne fermentacije, možemo prema prikazanom dijagramu (SI. 7) da vidimo da aerobna faza traje 0-2 sata, manje od jednog dana, a onda počinje fermentaciona faza koju prate anaerobni uslovi (naznačen početak strelicom), gde kriva LAB eksponencijalno raste, dok kriva pH vrednosti eksponencijalno opada u toku prvog dana, što označava brzo delovanje C02i njegovu efikasnost u nastupanju fermentacione faze tokom prvog dana.
Ispitivani parametri procene hranljive vrednosti ukazuju na očuvanje hranljive vrednosti biljke tokom fermentacije. Sadržaj sirovog pepela nije povećan u odnosu na inicijalni sadržaj kod sirove biljke pre siliranja, što ukazuje da su gubici izostali, a ovo sve prati i sadržaj suve materije, sa oscilacijama od 0.5%. Sadržaj sirovih proteina i masti je povećan u odnosu na sadržaj kod sveže biljke, u ovom slučaju kukuruza, pre siliranja u oscilaciji od 0.5-1% prema različitom načinu aplikacije C02u čvrstom ili gasovitom stanju. Takođe i rezultati ispitivanja sadržaja vlakana ukazuju da je došlo do degradacije i cepanja ćelijskog zida biljaka kod tretiranih silaža kukuruza, jer je sadržaj lignina kod tretiranih silaža smanjen za prosečno 40% u odnosu na svežu biljku pre siliranja što direktno odražava povećanje njene hranjive vrednosti, obdzirom daje lignin nesvarijivi deo biljke.
Na osnovu svega navedenog dolazi se do zaključka da primenom predmetnog pronalaska povećava se očuvanje i iskoristivost hranljive materije i svarljive energije siliranih biljaka, a samim tim predmetni pronalazak se može koristiti i kod silaža kod kojih je potrebno otvaranje silosa posle svega 8 dana od siliranja, kao što je to slučaj u nedostatku stočne hrane na farmi, jer do sada silosi su se rutinski otvarali tek posle 21 dana, što predstavlja ujedno i veliki praktični značaj u upotrebi pronalaska. Takođe, silaže tretirane sa suvim ledom ili gasom imaju izrazito dužu aerobnu stabilnost koja ih štiti od degradacije kvaliteta po otvaranju silosa i izlaganju vazduha, što predstavlja veliku prednost predmetnog pronalaska.
Na farmi su primenjena navedena rešenja, sa znatno manjim procentualnim učešćem suvog leda ili gasovitog C02pri aplikaciji, jer sama količina biljke koja se silira u farmskim uslovima vrši dodatni pritisak na istiskivanje vazduha. Tačna procena primenjene količine C02u čvrstom stanju (suvog leda) ili gasovitom stanju zavisi od različitih faktora na farmi i određuje se direktno na farmi. Količina C02koja se koristi pri konzervisanju se kreće od 0,001% kod većih silosa sa većom količinom biljaka ili od 0.04% kod manjih silosa, proporcionalno od količine zarobljenog vazduha unutar sabijene silaže pa na dalje. Sama procena korištenja količine C02u čvrstom ili gasovitom stanju i za određeni usev na određenoj farmi zavisi od siedećih faktora: - težine biljaka koje se siliraju; - dimenzije silosa;
sadržaja suve materije biljaka; - odnosa visine silosa i maksimalne visine silaže;
stope ispostavljanja silaže u silosu;
brzine pokrivanja silaže; - vremena trajanja od prvog do poslednjeg punjenja silosa;
težine traktora koji se koristi pri sabijanju silaže; - vremena sabijanja silaže;
- vremenskih uslova (kiše ili suše).
Odnosno, predmetni pronalazak je prilagođen specifičnim uslovima kao i usiovima spoljašnje temperature. Tako u slučaju vremenski dužeg punjenja silosa, kada je silos udaljen od polja ili kada zbog loših vremenskih uslova siliranja traje više od jednog dana, za primenu je prikladnije korišćenje C02u gasovitom stanju, kao što je SI. 6, ili dodavanje suvog leda u donjoj trećini prema SI. 2.
Rešenja korišćenja C02u gasovitom stanju (SI. 6) ili dodavanje suvog leda u donjoj trećini (SI. 2), se primenjuju kada je potrebno prekinuti punjenje silosa sa biljnom masom na određeni vremenski period, (loše vreme, kvar mehanizacije i dr.). Slojevi biljne mase koji su već sabijeni u silosu, tokom vremenske pauze su dodatno izloženi vazduhu koji prodire u dubinu. Zbog toga, ova rešenja se preporučuju direktno pre nastavka punjenja, jer se aplikacijom C02direktno izbacuje nova količina vazduha koja je tokom pauze naknadno prodrla u biljnu masu i koja bi ukoliko se ne izbaci dovela do kvarenja silaže. Ovakva rešenja predstavljaju praktično rešenje problema u praksi na farmama, gde postoje vremenske pauze tokom punjenja silosa.
Međutim, u slučaju većeg sadržaja suve materije u biljci od 40% (idealno je 35% suve materije), preporučuje se dodavanje C02u čvrstom stanju u tri sloja (SI. 1) ili u dva sloja (SI.
3), zbog većeg sadržaja lignina. Ukoliko je došlo do lošijeg sabijanja biljaka onda se koristi ubacivanje veće količine C02u čvrstom stanju (suvi led) od 0.04% zapremine zarobljenog vazduha u jednom sloju na donjoj trećini, kroz vertikalnu cev (SI. 5) ili na gornjoj trećini pri punjenju silosa biljkama (SI. 3). Pored svega navedenog, način primene predmetnog pronalaska zavisiće i od načina i brzine pokrivanja silosa, ili od zahteva za brzim otvaranjem silosa posle 8 dana, što do sada nije bilo moguće u praktičnim uslovima na farmi. U praktičnim idealnim uslovima, kada je hemijski sastav biljaka odgovarajući preporučuje se rešenje dodavanja suvog leda samo u gornjoj trećini (SI. 4).
Claims (6)
1 Postupak siliranja stočne hrane u horizontalnom silosu primenom ugljen dioksida, naznačen time. što je ugljen dioksid u čvrstom stanju u obliku peleta prečnika 16 mm i dužine 8 cm koji sublimira i istiskuje vazduh, koji se dodaje u slojevima i to: - u donjoj trećini visine silosa; - u gornjoj trećini visine silosa i - u donjoj i gornjoj trećini visine silosa
2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time. Što se količina ugljen dioksida kreće od 0,001% do 0.04% proporcionalno količini zarobljenog vazduha
3. Postupak prema zahtevu 1-2. naznačen time, što se anaerobni uslovi nakon ubacivanja ugljen dioksida obezbeđuju u roku od 0 do 2 sata.
4. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 3, naznačen time, što je aerobna stabilnost produžena do 80% po otvaranju,
5. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 4. naznačen time, što dolari do usporavanja razvoja nepoželjnih mikroorganizama i do bržeg razvoja bakterija mlečne kiseline
6. Postupak prema jednom od zahteva 1 do 5, naznačen time, što je količina lignina smanjena za 40% u odnosu na svežu biljku pre siliranja.
Priority Applications (2)
| Application Number | Priority Date | Filing Date | Title |
|---|---|---|---|
| RS20130405A RS55497B1 (sr) | 2013-09-23 | 2013-09-23 | Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hrane |
| PCT/RS2014/000008 WO2015041556A1 (en) | 2013-09-23 | 2014-09-17 | The method and the use of additives in feed preservation |
Applications Claiming Priority (1)
| Application Number | Priority Date | Filing Date | Title |
|---|---|---|---|
| RS20130405A RS55497B1 (sr) | 2013-09-23 | 2013-09-23 | Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hrane |
Publications (2)
| Publication Number | Publication Date |
|---|---|
| RS20130405A1 RS20130405A1 (sr) | 2015-04-30 |
| RS55497B1 true RS55497B1 (sr) | 2017-04-28 |
Family
ID=51842736
Family Applications (1)
| Application Number | Title | Priority Date | Filing Date |
|---|---|---|---|
| RS20130405A RS55497B1 (sr) | 2013-09-23 | 2013-09-23 | Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hrane |
Country Status (2)
| Country | Link |
|---|---|
| RS (1) | RS55497B1 (sr) |
| WO (1) | WO2015041556A1 (sr) |
Families Citing this family (3)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| US11723385B2 (en) * | 2018-11-01 | 2023-08-15 | The Gombos Company, LLC | Composition of livestock feed and method of manufacturing the same |
| DE102020204475A1 (de) * | 2020-04-07 | 2021-10-07 | Deere & Company | Verfahren und Anordnung zur Herstellung von Silage |
| RS65548B1 (sr) | 2020-08-31 | 2024-06-28 | Ivetic Aleksandra | Stabilizatori silaže |
Family Cites Families (28)
| Publication number | Priority date | Publication date | Assignee | Title |
|---|---|---|---|---|
| US2952541A (en) * | 1958-09-29 | 1960-09-13 | Fayhee Paul Edwin | Crop preserving structures and methods |
| JPS5716661A (en) * | 1980-06-30 | 1982-01-28 | Hoxan Corp | Method for keeping silage quality using carbon dioxide gas |
| DE4305638C1 (de) * | 1993-02-24 | 1994-09-08 | Bernd Dr Pieper | Verfahren zur Einsäuerung von Futter |
| NO990525D0 (no) | 1999-02-04 | 1999-02-04 | Aga As | Ensilering |
| DE102005063109A1 (de) | 2005-12-30 | 2007-07-05 | Basf Ag | Herstellung von sauren Propionaten |
| JP5224018B2 (ja) | 2006-05-29 | 2013-07-03 | 志戸本 宗徳 | サイレージ及びその調製方法 |
| US20080138461A1 (en) | 2006-12-11 | 2008-06-12 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN1297 and its use to improve aerobic stability of silage |
| US20080138462A1 (en) | 2006-12-11 | 2008-06-12 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN5665 and its use to improve aerobic stability of silage |
| US20080138463A1 (en) | 2006-12-11 | 2008-06-12 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN5689 and its use to improve aerobic stability of silage |
| US20090028993A1 (en) | 2006-12-11 | 2009-01-29 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN1326 and its use to improve aerobic stability of silage |
| US20090028992A1 (en) | 2006-12-11 | 2009-01-29 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN1286 and its use to improve aerobic stability of silage |
| US20090028991A1 (en) | 2006-12-11 | 2009-01-29 | Pioneer Hi-Bred International, Inc. | Lactobacillus buchneri strain LN1284 and its use to improve aerobic stability of silage |
| JP2008199943A (ja) | 2007-02-20 | 2008-09-04 | Mie Univ | サイレージ添加剤及びこれを用いてなるサイレージの製造方法 |
| DE102007008804A1 (de) | 2007-02-22 | 2008-09-25 | Bernd Dr. Pieper | Verfahren zur Konservierung und zur Sicherung des Futterwertes von schwer silierbarem Grünfutter |
| UA28261U (en) | 2007-10-12 | 2007-11-26 | Method for ensilaging feeds | |
| AT507290B1 (de) | 2008-07-21 | 2011-01-15 | Erber Ag | Verfahren zur behandlung von futtersilage für wiederkäuer sowie futtersilagezusatz |
| AU2009281683B2 (en) | 2008-07-21 | 2014-07-24 | Erber Aktiengesellschaft | Method for treating food silage for ruminants and food silage additive |
| GR1007162B (el) | 2009-09-21 | 2011-01-21 | Νικολαος Ηλιας Καραθοδωρος | Μελασωτηρας πρασινου χορτου προς ενσιρωση |
| WO2011050478A1 (en) | 2009-10-30 | 2011-05-05 | Lallemand, Usa, Inc. | Enzyme system for silage preservation |
| CN101940272A (zh) | 2010-09-16 | 2011-01-12 | 四川省杨森乳业有限责任公司 | 一种青贮饲料的制备方法 |
| KR101380516B1 (ko) | 2011-05-13 | 2014-04-01 | 한국생명공학연구원 | 바실러스 섭틸리스 ｉｎ-55, 락토바실러스 플란타룸 ｂｔ-77 및 이를 이용한 사일리지 제조방법 |
| EP2727994B1 (en) | 2011-06-29 | 2017-05-10 | Snow Brand Seed Co., Ltd. | Novel lactic acid bacterium and method for preparing silage or fermented feed using same |
| EP2584042A1 (en) | 2011-10-17 | 2013-04-24 | Nomad Bioscience GmbH | Production, storage and use of cell wall-degrading enzymes |
| CN102851233B (zh) | 2012-06-12 | 2014-05-28 | 华南农业大学 | 一株耐低温乳酸菌Lactobacillus plantarum CCZZ1及其应用 |
| CN102994423A (zh) | 2012-11-12 | 2013-03-27 | 北京和美科健生物技术有限责任公司 | 一株降低青贮饲料中黄曲霉毒素b1的乳酸菌及其应用 |
| CN103060228B (zh) | 2012-12-12 | 2014-06-25 | 广州立达尔生物科技股份有限公司 | 一株植物乳杆菌及青贮用微生态制剂 |
| CN103005161A (zh) | 2012-12-26 | 2013-04-03 | 中国农业大学 | 黄芪多糖在制备青贮饲料中的应用 |
| CN103053808B (zh) | 2013-01-25 | 2014-01-08 | 中国农业大学 | 青贮饲料添加剂及其制备方法与应用 |
-
2013
- 2013-09-23 RS RS20130405A patent/RS55497B1/sr unknown
-
2014
- 2014-09-17 WO PCT/RS2014/000008 patent/WO2015041556A1/en not_active Ceased
Also Published As
| Publication number | Publication date |
|---|---|
| RS20130405A1 (sr) | 2015-04-30 |
| WO2015041556A1 (en) | 2015-03-26 |
Similar Documents
| Publication | Publication Date | Title |
|---|---|---|
| Pakarinen et al. | Storing energy crops for methane production: Effects of solids content and biological additive | |
| Muck | Silage microbiology and its control through additives | |
| Lynch et al. | The effect of exogenous fibrolytic enzymes and a ferulic acid esterase-producing inoculant on the fibre degradability, chemical composition and conservation characteristics of alfalfa silage | |
| Ávila et al. | Effects of an indigenous and a commercial Lactobacillus buchneri strain on quality of sugar cane silage | |
| CN103392948B (zh) | 一种汽爆玉米秸秆的微生物发酵方法 | |
| Bayatkouhsar et al. | Effects of microbial inoculant on composition, aerobic stability, in situ ruminal degradability and in vitro gas production of corn silage. | |
| Weinberg | Preservation of forage crops by solid-state lactic acid fermentation-ensiling | |
| Fellner et al. | Effects of a bacterial inoculant and propionic acid on preservation of high-moisture ear corn, and on rumen fermentation, digestion and growth performance of beef cattle | |
| Baah et al. | Effects of homolactic bacterial inoculant alone or combined with an anionic surfactant on fermentation, aerobic stability and in situ ruminal degradability of barley silage | |
| Marciňáková et al. | A new probiotic and bacteriocin-producing strain of Enterococcus faecium EF9296 and its use in grass ensiling | |
| Diepersloot et al. | Effect of wilting and microbial inoculation on the fermentation profile, nutrient composition, and aerobic stability of Bermuda grass silage | |
| RS55497B1 (sr) | Postupak i primena aditiva pri konzervisanju hrane | |
| Larsen et al. | Ensiling of sugar kelp biomass for biorefining | |
| WO2013045931A1 (en) | Methods of ensiling algae, ensiled algae and uses of ensiled algae | |
| CN107354115A (zh) | 用于青贮饲料发酵的植物乳杆菌 | |
| Weinberg | The ensiling fermentation of forage crops | |
| CN105076900A (zh) | 一种木薯淀粉渣的发酵方法 | |
| Kung | Managing the aerobic stability of silages. | |
| CA2967206C (en) | Hay preservative and methods for preservation of hay | |
| Moon et al. | Addition of Lactobacillus sp. to aid the fermentation of alfalfa, corn, sorghum, and wheat forages | |
| CN106615665A (zh) | 一种青贮饲料的制备方法 | |
| Santos et al. | in Tropical Grass Silages | |
| Arbabi et al. | The effect of delayed ensiling and application of a propionic acid-based additives on the nutrition value of corn silage | |
| Franco et al. | Management factors affecting preservation quality of grass silage: laboratory evaluation and on-farm case study | |
| Čabarkapa et al. | The effect of a bacterial inoculant on aerobic microflora in whole crop maize silage. |