RS55688B1 - Brusno telo - Google Patents

Description

[0001]Ovaj pronalazak odnosi se na brusni alat prema preambuli patentnog zahteva 1. Pored toga, ovaj pronalazak odnosi se na upotrebu takvog brusnog alata.

[0002]Brusno telo i brusni alati ovog tipa poznati su i, na primer, koriste se za obradu metala ili drveta, za izradu proteza ili za negu stopala i manikir. Budući da tokom brušenja privremeno i lokalno može doći do velikog termičkog opterećenja, potrebno je da se iznova prekida brušenje da bi se ohladilo brusno telo i oblasti koje se obrađuju. Osim toga, poznato je da se brusno telo hladi tokom brušenja radi sprečavanja bola kod pacijenta, izazvanog zagrevanjem, ili da bi se sprečilo toplotno oštećenje radnog komada koji se obrađuje.

[0003]Brusni alat prethodno pomenutog tipa opisan je na primer u DE 20 2007 012 818 Ul. Brusni alat poznat iz ovog dokumenta koristi se u oblasti podijatrije i ima brusno telo u obliku kape. Brusno telo sastoji se od metalnog nosećeg sloja, na koji se nanosi brusni sloj. Osim toga, brusnom alatu pripada pogonski uređaj za obrtno kretanje brusne kape, pri čemu su pogonski uređaj i brusna kapa međusobno povezani preko zateznog vratila. Radi hlađenja brusnog tela tokom brušenja, obezbeđeni su otvori za hlađenje u brusnom telu, kroz koje struji rashladni vazduh iznutra na oblast koja se tretira.

[0004]Opaža se da je mana to što hlađenjem, naročito tokom dužih tretiranja, ne može u potpunosti da nestane toplota brušenja, tako da može doći do lokalnih toplotnih oštećenja. Da bi se to izbeglo, podijatar se na primer konsultuje sa pacijentom kada toplota čini tretman neprijatnim za njega. Međutim, postoji rizik od nastanka opekotina tokom tretiranja koji je naročito visok kod dijabetičara čiji je osećaj za temperaturu na stopalima jako slab.

[0005]Iz DE 20 2009 006 069 Ul poznat je disk za glačanje koji je od poliuretanske pene. Mek disk za glačanje ima termohromne agense za bojenje, koji vizuelno pokazuju rukovaocu preko promene boje da je disk za glačanje postao vruć i da može samim tim da ošteti obojenu gornju površinu. Termohromni agensi za bojenje obuhvaćeni su u mikrokapsule, koje se dodaju mekoj peni tokom proizvodnje diska za glačanje. Mikrokapsule dalje sadrže termoplastične smole sa niskom temperaturom topljenja i aktivaciono jedinjenje. Radi mogućeg vizuelnog opažanja tokom glačenja porasta temperature koje šteti obojenoj gornjoj površini, termohromni agensi za bojenje menjaju svoju boju na definisanoj temperaturi promene boje. Termoplastična smola sa niskom temperaturom topljenja ima u oblasti ove temperature promene boje svoj opseg tačke topljenja tako da pomoću topljenja smole termohromni agensi za bojenje mogu da reaguje sa aktivacionim jedinjenjem.

[0006]Ovo predstavlja nedostatak, da termoplastična smola mora prvo da se istopi, pre nego što termohromni agensi za bojenje promene boju. Pored toga, proizvodnja diska za glačanje je skupa, jer termohromni agensi za bojenje treba da budu obuhvaćeni zajedno sa aktivacionim jedinjenjem i termoplastičnom smolom u mikrokapsule, da bi se zatim umešali do meke pene. Osim toga, nedostatak je taj da se mekom penom ne mogu izvesti procesne faze rendisanja ili sečenja na gornjim površinama materijala koji se obrađuju.

[0007]EP 2 578 108 Al opisuje stomatološki alat sa radnom površinom, koja je prekrivena brusnim česticama. Brusne čestice barem su delimično ugrađene u galvanski noseći sloj koji biva formiran na gornjoj površini radne oblasti, pri čemu je najmanje jedan pokrivni sloj izveden na nosećem sloju najmanje delimično okružujući brusne čestice. Pokrivni sloj može biti izrađen od obojenog plastičnog materijala da bi se rukovaocu dala naznaka o stanju habanja.

[0008]Polazeći od ovog stanja tehnike, predmet ovog pronalaska je da obezbedi brusno telo ili brusni alat, kojim se tokom brušenja sprečavaju oštećena izazvana toplotom ili bol na mestima koja se tretiraju. Štaviše, predmet ovog pronalaska jeste da se obezbedi upotreba takvog brusnog tela ili takvog brusnog alata, koji sprečava oštećenja izazvana toplotom i bol na mestima koja se tretiraju kod ljudi.

[0009]Za postizanje ovog zadatka ovaj pronalazak obezbeđuje brusni alat prema patentnom zahtevu 1.

[0010]Prema ovom pronalasku koristi se efekat termohromizma, prema kome određene supstance menjaju svoju boju tokom zagrevanja ili hlađenja. Na ovaj način rukovalac brusnim telom, na primer podijatar ili mehaničar može da odredi koliko je vruća posebno spoljašnja površina brusnog tela. Prema tome, rukovalac može u ranoj fazi da prekine brušenje, radi sprečavanja pregrevanja mesta koje se tretira. Prema tome, brusno telo prema ovom pronalasku naročito je pogodno za tretiranje pacijenata, na primer, u oblasti podijatrije, manikira ili u stomatološkoj oblasti. Pored toga, brusno telo može takođe da se koristi u brušenju materijala, gde se mora sprečiti podvrgavanje pregrevanju usled toplote trenja koja nastaje tokom brušenja.

[0011]Brusni sloj ima višeslojnu strukturu i ima najmanje jedan unutrašnji i jedan spoljašnji vezivni sloj. Drugim rečima brusni sloj ima višeslojnu strukturu sa nekoliko vezivnih slojeva, pri čemu vezivni slojevi imaju vezivno sredstvo. Uopšteno, pored unutrašnjeg i spoljašnjeg vezivnog sloja, u brusnom sloju mogu biti obezbeđeni dalje srednji vezivni slojevi, tako da su takođe moguća više od dva pomenuta vezivna sloja.

[0012]Poželjan način predviđa da brusno telo ima višeslojnu strukturu i da sadrži noseći sloj. Noseći sloj može na primer da bude proizveden od krute dimenziono stabilne brusne podloge izrađene od metala ili drugog materijala stabilnih dimenzija. Alternativno, noseći sloj takođe može biti fleksibilna brusna podloga izrađena od tekstila, naročito od pamuka. Na primer, noseći sloj izrađen od pamuka može biti obezbeđen sa impregnacijom, na koju se može posebno direktno naneti brusni sloj sa najmanje jednim vezivnim sredstvom. Nasuprot tome, brusno telo takođe može biti bez nosećeg sloja. Ovo je naročito slučaj kada se brusno telo formira kao izdužena brusna igla ili brusni kamen u obliku diska.

[0013]Povoljno, termohromni agensi za bojenje obuhvataju neku količinu termohromnih pigmenata boje sa istim karakteristikama ili najmanje mešavinu raznih termohromnih pigmenata boje. Alternativno ili dodatno, termohromni agensi za bojenje obuhvataju termohromnu boju ili najmanje mešavinu raznih termohromnih boja. Termohromna boja razlikuje se od drugih po tome što je rastvorljivo vezana u brusnom sloju, naročito najmanje u vezivnom sredstvu, a nasuprot tome termohromni pigmenti boje uopšteno nisu rastvorljivi i umešavaju se sa brusnim slojem, posebno najmanje sa vezivnim sredstvom.

[0014]Unutrašnji vezivni sloj formiran je kao osnovni sloj sa najmanje jednim vezivnim sredstvom, a spoljašnji vezivni sloj formiran je kao pokrivni sloj sa daljim vezivnim sredstvom. Uopšteno, za osnovni sloj i pokrivni sloj takođe može da se koristi isto vezivno sredstvo. Na primeru dvoslojne strukture brusnog sloja, unutrašnji vezivni sloj, koji se naziva osnovni sloj, nanosi se na noseći sloj. Brusna zrna mogu se naneti na osnovni sloj, pri čemu ona mogu da budu rasuta posebno elektrostatički ili mehanički. Najmanje jedno vezivno sredstvo osnovnog sloja drži brusna zrna u brusnom sloju, da bi se izbeglo lomljenje zrna. Potom se na osnovni sloj nanosi spoljašnji vezivni sloj, koji se naziva pokrivni sloj. Zahvaljujući pokrivnom sloju, zadržavanje brusnih zrna u brusnom sloju je poboljšano. Zbog višeslojne strukture brusnog sloja, rizik od lomljenja zrna je tako značajno smanjen. Konačni pokrivni sloj ne formira ravnu, glatku konačnu gornju površinu brusnog sloja, već zbog brusnog tela koje je delimično istureno iz osnovnog sloja formira nejednaku, brusnu gornju površinu sa puno pukotina. Na početku brušenja, prvo se oblasti pokrivnog sloja oko brusnih zrna uklanjaju na novom brusnom telu, pri čemu su brusna zrna delimično izložena. Kako napreduje upotreba brusnog tela konstantno se uklanjaju veće oblasti pokrivnog sloja, sve dok se potpuno ne ukloni pokrivni sloj. Zbog višeslojne strukture brusnog sloja, brusna zrna održavaju se nakon degradacije pokrivnog sloja barem od strane osnovnog sloja. Kada brusno telo nema noseći sloj, kao što je kod, na primer, izduženog brusnog kamenja ili okruglih brusnih diskova, brusno telo ima samo brusni sloj sa nekoliko vezivnih slojeva, u kom su brusna zrna vezana.

[0015]Osim toga, najmanje jedan dodatni sloj prevlake, na primer anti-adhezioni sloj, može da bude obezbeđen na pokrivnom sloju, da bi se sprečila adhezija čestica prašine brušenja na spoljašnju površinu brusnog tela. Prema tome, smanjuje se zapušenje brusnog tela tokom brušenja. Tako, anti-adhezioni sloj ne mora samo da bude obezbeđen kao krajnji spoljašnji sloj na brusnom telu, već može biti umetnut u jedan od vezivnih slojeva brusnog tela.

[0016]Prema jednom aspektu ovog pronalaska predviđeno je da je unutrašnji vezivni sloj bez termohromnih agenasa za bojenje. Određenije, termohromni agensi za bojenje obezbeđeni su samo u pokrivnom sloju. Prema tome, rukovalac, tokom primene brusnog tela, može da odredi ne samo temperaturu njegove spoljašnje površine, već određuje, pomoću habanja barem u prethodno određenim temperaturnim opsezima obojenja pokrivnog sloja, stepen habanja brusnog tela. Štaviše, pokrivni sloj sa termohromnim agensima za bojenje takođe se može naneti kasnije na brusno telo, da bi se obezbedilo konvencionalno brusno telo sa termohromnim agensima za bojenje. Štaviše, pokrivni sloj može takođe da ima dalje vezivne slojeve, posebno središnji vezivni slojevi između osnovnog sloja i pokrivnog sloja mogu da obuhvataju termohromne agense za bojenje, da bi moglo da se vidi postepeno habanje pojedinačnih vezivnih slojeva.

[0017]Da bi mogli termohromni agensi za bojenje da se bolje opaze izvan, vezivno sredstvo pokrivnog sloja može biti prozirno vezivno sredstvo. Štaviše, preuzeta boja termohromnih agenasa za bojenje nije deformisana vezivnim sredstvima i slojevi koji su postavljeni ispod pokrivnog sloja bolje se prepoznaju zbog njihove obezbeđene boje. Posebno su dobri rezultati postignuti kada je vezivno sredstvo pokrivnog sloja prozirna duroplastika odnosno prozirno duroplastično vezivno sredstvo. Prema tome, više ili manje prozirne i bezbojne smole mogu da se koriste u pokrivnom sloju ili središnjem vezivnom sloju, a punilima, osim možda dodatih termohromnih agenasa za bojenje i/ili brusnih zrna, u velikoj meri se mogu izostaviti. Poželjno, količina smole u pokrivnom sloju minus brusna zrna nakon očvršćavanja je veće od 70 procenata, naročito veće od 90 procenata, a još poželjnije veće od 95 procenata. Kada se najmanje suštinski proziran, providan ili malo neproziran pokrivni sloj haba, kontinurano se smanjuje pokrivna moć pokrivnog sloja. Prema tome, između termohromnih agenasa za bojenje pokrivnog sloja i sloja, obojenog i postavljenog ispod, dolazi do mešovitih boja, tako da rukovalac brusnim telom može da opazi količinu habanja brusnog sloja sve do potpunog uklanjanja pokrivnog sloja.

[0018]Na poželjan način vezivno sredstvo osnovnog sloja može biti neko organsko ili neorgansko vezivno sredstvo. Na primer, može biti smola, koja se ne topi u opsegu temperatura brušenja, ili može biti keramičko vezivno sredstvo. Kod keramički vezanih brusnih sredstava, neorgansko vezivno sredstvo osnovnog sloja može biti na primer keramika ili staklo između brusnih zrna. Pokrivni sloj se zatim nanosi u drugoj fazi nakon pečenja neorganskog vezivnog sredstva.

[0019]Prema aspektu ovog pronalaska, u osnovnom sloju obezbeđeni su ne-termohromni agensi za bojenje. Međutim, ovo ne isključuje to da u osnovnom sloju mogu da budu takođe obezbeđeni i termohromni agensi za bojenje. Na primer, ne-termohromni agensi za bojenje mogu da budu crvene boje. Prema tome, mogu da se postignu razne promene boje, pri čemu je ovde moguća promena boje objašnjenja primerom: Termohromni agensi za bojenje su, na primer, samo obezbeđeni u pokrivnom sloju i sadrže mešavinu termohromnih agenasa za bojenje, koji obuhvataju dve različite grupe termohromnih pigmenata boje. Prva grupa ima plave termohromne pigmente boje, koji postaju prozirni na temperaturi promene boje od 40 stepeni Celzijusa, a druga grupa ima žute termohromne pigmente boje, koji postaju prozirni na temperaturi promene boje od 60 stepeni Celzijusa. Osnovni sloj je u ovom slučaju obojen crvenim ne-termohromnim agensima za bojenje. Prema tome, na sobnoj temperaturi postiže se mešovita boja, koja pretvara brusni sloj u zeleno. Ako temperatura brusnog sloja poraste iznad 40 stepeni Celzijusa, brusni sloj postaje žut, a iznad 60 stepeni Celzijusa je crven. Kada se relativna količina plavih termohromnih pigmenata boje poveća u odnosu na žute termohromne pigmenate boje, gradijent boje može biti kako sledi: Na sobnoj temperaturi brusni sloj je plav do plavo/zeleni. Oko 40 stepeni Celzijusa boja brusnog sloja postaje zelena do zeleno/žuta, a iznad 60 stepeni Celzijusa postaje crvena. Pored toga što se pomoću obojenog osnovnog sloja može odrediti temperatura brusnog sloja, može se i bolje opaziti habanje pokrivnog sloja. Tokom upotrebe brusnog tela pokrivni sloj se lokalno uklanja, sve dok se ne potroši. Brusna zrna se habaju vremenom i/ili se zatupe, tako da korišćeno brusno telo zahvaljujući velikoj brusnoj gornjoj površini proizvodi više toplote trenja nego novo brusno telo. Kada se potroši pokrivni sloj ili kada se potpuno iskoristi, raste rizik od lomljenja brusnih zrna od osnovnog sloja. Prema tome, zbog sopstvene boje osnovnog sloja, stepen habanja brusnog sloja obezbeđenog sa termohromnim agensima za bojenje, naročito pokrivnog sloja postaje vidljiv spolja.

[0020]Štaviše, može se naneti ne-termohromna boja na gornju površinu nosećeg sloja okrenutu ka brusnoj gornjoj površini. Time se obezbeđuje drugi način za određivanje stepena habanja brusnog tela, koje se veoma dobro vidi u prozirnom osnovnom sloju.

[0021]U poželjnom načinu, delimična količina brusnih zrna izvedena je prozirno. Poželjno, sva brusna zrna mogu biti prozirna. Pogodna su prozirna brusna zrna, naročito brusna zrna od monokristalnog korunda. Zbog prozirne strukture brusnih zrna, lakše je odrediti termohromne agense za bojenje i eventualno obezbeđene ne-termohromne agense za bojenje, a njihova boja se ne menja sa bojom brusnih zrna.

[0022]Dodatno ili alternativno prozirnim brusnim zrnima, najmanje delimična količina brusnih zrna može biti obojena. Posebno, sva brusna zrna mogu biti obojena. U zavisnosti od zadatka brušenja, mogu biti pogodna različita brusna zrna, tako da se, ne samo ili umesto prozirnog monokristalnog korunda, mogu koristiti na primer crveni spojeni korund, zeleni silicijum karbid ili bela brusna zrna, na primer keramička zrna, sol-gel korund odnosno beli spojeni korund. Kada se koriste obojena brusna zrna, boja osnovnog sloja može se prilagoditi mešanjem vezivnog sredstva osnovnog sloja sa ne-termohromnim agensima za bojenje sa bojom brusnih zrna.

[0023]Da bi se postigli naročito dobri rezultati brušenja brusnim telom, veličina brusnih zrna može biti između 30 i 1400 mikrometara. Zbog velikih veličina zrna prostor za opiljke između brusnih zrna je dovoljno veliki, tako da se ne zapuši brusno telo, na primer, tokom uklanjanja žuljeva sa stopala ljudi. Ako je međutim prostor za opiljke suviše mali, zapremina za opiljke odnosno kapacitet za sečenje brusnog tela smanjuje se, a opasnost se povećava, tako da se brzim porastom temperature spoljašnje površine brusnog tela oštećuje brusno telo i pacijent odnosno tretirana komponenta.

[0024]U poželjnom načinu, termohromni agensi za bojenje obuhvataju povratne i/ili nepovratne termohromne agense za bojenje. Na primer u hladnom stanju, odnosno na sobnoj temperaturi, termohromni agens za bojenje je tamne boje, pri čemu se promenom njegove boje signalizira rukovaocu da je došlo do porasta temperature. Inicijalno tamni termohromni agensi za bojenje mogu, na primer, da ukažu na porast temperature promenom boje u crvenu. Prema tome, rukovalac može lako da odredi temperaturu spoljašnje površine brusnog tela. Ako se, na primer, koriste povratni agensi za bojenje, promena boje ne ukuzuje samo rukovaocu na zagrevanje brusnog tela, već i na njegovo hlađenje, jer brusno telo vraća svoju prvobitnu boju u ohlađenom stanju. Ako se dodatno ili alternativno koriste nepovratni agensi za bojenje, rukovaocu može trajno biti ukazano na to da je brusno telo radilo na primer iznad maksimalno dozvoljene temperature spoljašnje površine, tako daje obezbeđena nepovratna promena boje na maksimalno dozvoljenoj temperaturi spoljašnje površine. Ovime se konstantno pokazuje da je brusno telo pregrejano i da više nije pogodno za dalju upotrebu. Dokle god brusno telo radi ispod prethodno određene maksimalne temperature, brusno telo se onda u ohlađenom stanju vraća u svoju prvobitnu boju. Konačno, čak se mogu obezbediti samo nepovratni agensi za bojenje, da, na primer vrate boju kada se postigne prethodno određena temperatura spoljašnje površine. Ovako može trajno da bude pokazano da se brusno telo koristilo već jednom. Ovo obezbeđuje da se koriste samo nova brusna tela sa besprekornim brusnim slojem. Ovo se najlakše obezbeđuje, kada je temperatura promene boje malo iznad sobne temperature.

[0025]Pogodno, termohromni pigmenti boje formirani su tako da se njihova boja menja najmanje jednom na temperaturi spoljašnje površine između 20° Celzijusa i 90° Celzijusa. U zavisnosti od potrebne primene brušenja, termohromni pigmenti boje takođe mogu da budu formirani tako da se njihova boja već jednom menja na temperaturi spoljašnje površine između 30° Celzijusa i 70° Celzijusa. Uopšteno govoreći pri izboru pigmenata boje, treba inicijalno da se odredi za kakvu primenu brušenja je namenjeno brusno telo. Polazeći od termosenzitivnog opsega od interesa pacijenata ili radnog komada odabiraju se onda termohromni pigmenti boje, čija se boja menja najmanje jednom u temperaturnom opsegu ili kada se dostigne maksimalno dozvoljena temperatura brušenja. Kako se brusno telo zagreva od spolja ka unutra, tokom brušenja takođe pri istoj primeni brušenja mogu da se koriste termohromni pigmenti boje odnosno termohromne boje različitih temperatura promene boje. U zavisnosti od toga gde su obezbeđeni termohromni agensi za bojenje, dakle najmanje jedna temperatura promene boje daljih spolja raspoređenih termohromnih agenasa za bojenje mora biti odgovarajuće niža u odnosu na onu daljih unutra raspoređenih agenasa za bojenje.

[0026]U poželjnom načinu, termohromni agensi za bojenje tako se formiraju da se njihova boja menja najmanje jednom na temperaturi spoljašnje površine između 40° Celzijusa i 60° Celzijusa. Ovaj opseg naročito je dobar za podijatriju.

[0027]Naročito poželjno je da termohromni agensi za bojenje imaju više definisanih temperatura promene boje. Koristeći fino skalirane promene boja, rukovalac može tačno da odredi temperaturu spoljašnje površine brusnog tela. Mešanjem raznih termohromnih pigmenata boje i/ili termohromnih boja mogu se postići raznovrsni povratni i/ili nepovratni gradijenti boje sa različitim temperaturama promene boje.

[0028]Dalje, termohromni agensi za bojenje mogu da se formiraju tako da se najmanje jedna promena boje termohromnih agenasa za bojenje izvodi kontinuirano ili skokovito. Povoljno, termohromni agensi za bojenje formiraju se tako da se najmanje jedna promena boje termohromnih agenasa za bojenje odvija kontinuirano. Na ovaj način, rukovalac može dobro videti porast temperature brusnog tela i može preduzeti odgovarajuće protivmere za hlađenje brusnog tela, na primer uklanjanje brusnog tela sa gornje površine koja se tretira. Alternativno, najmanje jedna promena boje termohromnih agenasa za bojenje može da se odvija skokovito. Mešanjem različitih termohromnih agenasa za bojenje mogu se obezbediti kontinuirane i skokovite promene boja. Pored toga, takođe se mogu obezbediti termohromni agensi za bojenje, koji na prvoj temperaturi promene boje kontinuirano menjaju svoju boju, a na drugoj temperaturi promene boje menjaju svoju boju skokovito.

[0029]Povoljno, termohromni agensi za bojenje formiraju se tako da postanu prozirni pri najmanje jednoj temperaturi promene boje. Na ovaj način donji slojevi postaju vidljivi kada se dostigne ova temperatura promene boje, tako da, na primer, obojeni unutrašnji vezivni sloj ili obojena prevlaka na nosećem sloju postaje vidljiva spolja. Na poželjan način, termohromni agensi za bojenje u pokrivnom sloju formirani su tako da postaju neprozirni najmanje na temperaturi spoljašnje površine manjoj od 20° Celzijusa, a najmanje na definisanoj temperaturi spoljašnje površine većoj od 20° Celzijusa postaju prozirni. Povoljno, unutrašnji vezivni sloj postavljen ispod pokrivnog sloja ili noseći sloj boji se u boju upozorenja. Prema tome, na primer, termohromni agensi za bojenje sa porastom temperature daju prethodno određen gradijent boje i na definisanoj temperaturi spoljašnje površine većoj od 20° Celzijusa postaju prozirni. Tako, na primer, prvobitno tamno obojeni sloj može da postane proziran zagrevanjem spoljašnje površine brusnog tela, a obojeni sloj postavljen ispod pokrivnog sloja može da sija kroz njega. Radi bolje vidljivosti može da se oboji u boju upozorenja, na primer u crvenu, žutu ili u upadljivu neonsku boju. Dalje, boja može biti izabrana da odgovara boji opiljaka kada se koristi kako treba. Tako, brusno telo ima istu boju kada je potpuno prekriveno opiljcima kao i na povišenoj temperaturi. Rukovalac tada shvata da mora da prekine rad. Dokle god je brusno telo zapušeno opiljcima, boja se više ne menja i rukovalac može da vidi da ne može dalje da koristi brusno telo, ili se boja ponovo menja što ukazuje da je brusno telo ponovo normalne temperature. Pokrivni sloj takođe može biti formiran tako da je proziran na najmanje jednoj temperaturi spoljašnje površine manjoj od 20° Celzijusa, a da je neproziran na najmanje jednoj definisanoj temperaturi spoljašnje površine većoj od 20° Celzijusa. Stoga, boja koja inicijalno isijava kroz pokrivni sloj može biti prekrivena pokrivnim slojem, da bi se na taj način pokazao porast temperature.

[0030]Osim toga, termohromni agensi za bojenje mogu biti formirani tako da dolazi do promene boje na prvoj temperaturi promene boje, a do dalje promena boje dolazi na drugoj temperature promene boje. Pogodno, promena boje na prvoj temperaturi promene boje je povratna, a promena boje na drugoj temperaturi promene boje je nepovratna. Na poželjan način, druga temperatura promene boje viša je od prve temperature promene boje. Prema tome, prva promena boje može, na primer, da bude povratna u opsegu temperatura koje su bezbedne za materijal koji se tretira ili za pacijenta, tako da brusno telo hlađenjem vraća ponovo svoju prvobitnu boju. Međutim, ako se brusno telo zagreje iznad definisane temperature, koja je na primer štetna za materijal koji se tretira ili za pacijenta, što dovodi do opekotina ili do toga da brusno telo ne može više da se koristi, druga temperatura promene boje može biti nepovratna. Slično, druga temperatura promene boje može se podesiti malo iznad sobne temperature, tako da rukovalac može odmah da zna da je brusno telo već bilo korišćeno. U tom slučaju, prva temperatura promene boje je u rangu sobne temperature, tako da se boja brusnog tela ne promeni nepovratno već pre njegove upotrebe.

[0031]Na poželjan način, obezbeđeno je da se brusno telo izradi kao obrtno simetrična brusna glava i da se poveže sa pogonskim vratilom za obrtno kretanje. Na primer, brusno telo može se proizvesti kao brusna kapa sa nosećim slojem od fleksibilnog materijala, na primer pamuka. Slično, brusno telo može takođe da bude izrađeno kao brusni disk.

[0032]Štaviše, dalji predmet ovog pronalaska je upotreba prethodno opisanog brusnog alata za tretiranje mesta na ljudskom telu. Na poželjan način, brusno telo odnosno brusni alat koristi se za negu stopala, takođe u okviru podijatrije.

[0033]Poželjno ostvarenje opisano je nadalje na osnovu slika. Ovde su prikazane:

Fig. 1 prikazuje uzdužni presek nekog ostvarenja brusnog alata prema ovom pronalasku; i

Fig. 2 prikazuje izgled podužnog preseka dela brusnog tela prema ovom pronalasku.

[0034]Na Fig. 1 prikazano je ostvarenje brusnog alata prema ovom pronalasku za negu stopala, kojim se posebno mogu izbrusiti mesta zadebljale kože stopala.

[0035]Brusni alat obuhvata obrtno simetričnu brusnu glavu 1, koja ima jezgro 2 izliveno od smole. Jezgro je poluloptastog oblika i ima na ravnom kraju 3 središnji otvor 4. U ovom otvoru 4 pritisnuto je izduženo vratilo 5, koje je poželjno izrađeno od metala. Dalje je obezbeđen pogonski uređaj, nije prikazan, radi obrtnog kretanja brusne glave 1 oko njene podužne ose L. Na jezgro je ćelom površinom zalepljena brusna kapa 6, pri čemu se ona proteže preko jezgra 2 na njegovom ravnom kraju 3 u podužnom pravcu.

[0036]Na Fig. 2 prikazan je izgled podužnog preseka dela brusne kape 6 prema ovom pronalasku. Može se videti da je brusna kapa 6 višeslojne strukture i ima noseći sloj 7 i brusni sloj 8. Noseći sloj 7 je izrađen od fleksibilne pamučne tkanine i zalepljen je na jezgro 2, nije prikazano na Fig. 2. Na spoljašnju stranu 9 nosećeg sloja 7, okrenutu od jezgra 2, nanosi se brusni sloj 8.

[0037]Brusni sloj 8 je višeslojne strukture i ima unutrašnji i spoljašnji vezivni sloj, koji se nazivaju osnovni sloj 10 i pokrivni sloj 11. Osnovni sloj 10 se nanosi na spoljašnju stranu 9 nosećeg sloja 7. On ima keramičko vezivno sredstvo 12, koje je obojeno crvenom ne-termohromnom bojom. U keramičko vezivno sredstvo 12 osnovnog sloja 10 ugrađena su brusna zrna 13. Brusna zrna 13 su prozirni monokristalni korundi, koji su poželjno elektrostatički rasuti u osnovnom sloju 10. Veličina tih zrna je oko 425 mikrometara. Može se videti da osnovni sloj 10 i delimično isturena brusna zrna 13 formiraju nejednaku, sa puno pukotina, gornju površinu 14. Na ovoj gornjoj površini 14 punoj pukotina, nanosi se pokrivni sloj 11, koji prekriva osnovni sloj 10 i brusna zrna 13 relativno tankim slojem i dodatno vezuje brusna zrna 13. Pokrivni sloj 11 ima prozirno vezivno sredstvo 15 od duroplastike, koje je termički ojačano. Odgovarajuće gornjoj površini 14 punoj pukotina, pokrivni sloj 11 takođe ima nejednaku spoljašnju površinu 16. Između pojedinačnih brusnih zrna 13 definisani su prostori 17 za opiljke, koji služe za primanje odvojenih opiljaka žuljeva tokom brušenja.

[0038]Za određivanje temperature spoljašnje površine brusne kape 6, termohromni agensi za bojenje ugrađeni su u transparento vezivno sredstvo 15 pokrivnog sloja 11. Termohromni agensi za bojenje imaju mešavinu povratnih pigmenata boje, koja obuhvata dve ravnomerno raspoređene grupe. Prva grupa ima plave termohromne pigmente boje, koji su prozirni na temperaturi promene boje od 40 stepeni Celzijusa, a druga grupa ima žute termohromne pigmente boje, koji su prozirni na temperaturi promene boje od 60 stepeni Celzijusa. Prema tome, pokrivni sloj 11, obezbeđen sa termohromnim pigmentima boje, na sobnoj temperaturi boji se u zeleno.

[0039]U radu, podijatar otklanja brusnu glavu 1 od sterilnog pakovanja i priteže je pomoću vratila 5 u steznu glavu pogonskog uređaja. Tokom brušenje podijatar pritiska brusnu glavu 1, na primer na mesto zadebljale kože stopala pacijenta.

[0040]Zbog trenja između brusnog sloja 8 i stopala pacijenta stvara se toplota trenja, koja dovodi do porasta temperature spoljašnje površine brusne kape 6. Pokrivni sloj 11, koji je u hladnom stanju na sobnoj temperaturi još uvek zelen, postaje žut od temperature spoljašnje površine brusne kape 6 od 40 stepeni Celzijusa. Dakle, podijatar prepoznaje da je temperatura spoljašnje površine brusne kape 6 temperature iznad 40 stepeni Celzijusa, koja je prijatna pacijentu, ali ispod 60 stepeni Celzijusa.

[0041]Kada podijatar ne otkloni brusno telo 1, temperatura spoljašnje površine brusne kape 6 raste dalje sa dužim vremenom brušenja. Ako temperatura spoljašnje površine prekorači 60 stepeni Celzijusa, pokrivni sloj 11 postaje proziran, a crveni osnovni sloj 10 postaje vidljiv. Time se signalizira podijatrju da je temperatura spoljašnje površine dostigla temperaturu koja je neprijatna za pacijenta i da brušenje mora da se prekine radi hlađenja brusne kape 6.

[0042]Čim podijatar otkloni brusno telo 1 od stopala, brusna kapa 6 može da se hladi. Onda su takođe izloženi prostori 17 za opiljke brusnog sloja 8, u njih su se opiljci žuljeva uklonjenih brusnim slojem 8 preneli tokom brušenja. Opiljci tako ispadaju iz prostora 14 za opiljke odnosno mogu da budu izduvani iz njih.

[0043]Štaviše, termohromni pigmenti boje u pokrivnom sloju 11 nisu samo pogodni da ukažu na temperaturu spoljašnje površine brusnog sloj 8, već i za određivanje habanja brusnog sloja 8. Na početku prvog brušenja, brusni sloj 8 lagano se uklanja. Podijatar može da odredi njegovo habanje najpre u oblasti transparentih brusnih zrna 13, kroz koju postaju vidljivi pokrivni sloj 11 obojen termohromnim pigmentima boje i crveni osnovni sloj 10 postavljen ispod. Sa povećanjem habanja brusnog sloja 8, postaju vidljivije sve veće oblasti crveno obojenog osnovnog sloja 10, jer se dalje pokrivni sloj 11 najmanje lokalno uklanja oko brusnih zrna 13, a daljom primenom potpuno se troši. Na ovaj način podijatru se ukazuje na to da se pokrivni sloj 11, zajedno sa osnovnim slojem 10 koji daje brusnim zrnima 13 dodatnu potporu, postepeno troši. Da bi se sprečilo lomljenje brusnih zrna 13, više ne bi trebalo da se koristi brusna kapa 6, kada je osnovni sloj 10 uglavnom izložen.

[0044]Umešavanjem raznih termohromnih agenasa za bojenje u pojedinačne vezivne slojeve 10,11, mogu se postići različiti gradijenti boje. Štaviše, mogu se obezbediti nepovratni termohromni agensi za bojenje, da bi stalno ukazivali podijatru daje prekoračena definisana temperatura spoljašnje površine brusne kape 6, da je ona iskorišćena i da ne treba više da se koristi iz higijenskih razloga.

Pozivne oznake

[0045]

1 Brusna glava

2 Jezgro

3 Kraj

4 Otvor

5 Vratilo

6 Brusna kapa

7 Noseći sloj

8 Brusni sloj

9 Spoljašnja strana

10 Osnovni sloj

11 Pokrivni sloj

12 Vezivno sredstvo osnovnog sloja

13 Brusna zrna

14 Gornja površina

15 Vezivno sredstvo pokrivnog sloja

16 Spoljašnja površina

17 Prostori za opiljke L Podužna osa

Claims (15)

1. Brusni alat (1) sa brusnim telom (6) i sredstvom (5) za povezivanje brusnog alata (1) sa pogonskim uređajem za obrtno kretanje brusnog tela (6), pri čemu brusno telo (6) ima brusni sloj (8) koji je izrađen kao višeslojni, sa najmanje jednim unutrašnjim vezivnim slojem (10), jednim spoljašnjim vezivnim slojem (11) i brusnim zrnima (13), gde je unutrašnji vezivni sloj (10) izveden kao osnovni sloj sa najmanje jednim vezivnim sredstvom (12), i gde je spoljašnji vezivni sloj (11) izveden kao pokrivni sloj sa daljim vezivnim sredstvom (15),naznačen time, štosu u spoljašnjem vezivnom sloju (11) obezbeđeni termohromni agensi za bojenje.

2. Brusni alat (1) prema zahtevu 1, naznačen time, štobrusno telo (6) ima višeslojnu strukturu i ima noseći sloj (7).

3. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je unutrašnji vezivni sloj (10) bez termohromnih agenasa za bojenje.

4. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je vezivno sredstvo (15) pokrivnog sloja (11) prozirno vezivno sredstvo.

5.Brusni alat (1) prema zahtevu 4, naznačen time, što je vezivno sredstvo (15) pokrivnog sloja (11) prozirna duroplastika.

6. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, štosu u osnovnom sloju (10) obezbeđeni ne-termohromni agensi za bojenje.

7. Brusni alat (1) prema bilo kom od zahteva 2 do 6, naznačen time, štose ne-termohromna boja nanosi na ka brusnom sloju (8) okrenutu gornju površinu (9) nosećeg sloja (7).

8. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što jenajmanje deo količine brusnih zrna (13) proziran.

9. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je najmanje deo količine brusnih zrna (13) obojen.

10. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, štobrusna zrna (13) imaju veličinu zrna između 30 i 1400 mikrometara.

11. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, štotermohromni agensi za bojenje imaju najmanje jednu temperaturu promene boje, tako da se njihova boja menja najmanje jedanput između 40 stepeni Celzijusa i 60 stepeni Celzijusa.

12. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, štotermohromni agensi za bojenje imaju nekoliko definisanih temperatura promene boje.

13. Brusni alat (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, naznačen time, štose termohromni agensi za bojenje tako formiraju da je promena boje na nekoj prvoj temperaturi promene boje, a sledeća promena boje je na nekoj drugoj temperaturi promene boje, pri čemu je promena boje na prvoj temperaturi promene boje povratna, a promena boje na drugoj temperaturi promene boje je nepovratna, pri čemu je druga temperatura promene boje viša od prve temperature promene boje.

14. Upotreba brusnog alata (1) prema bilo kom od prethodnih zahteva, za tretiranje mesta na ljudskom telu.

15. Upotreba brusnog alata (1) prema zahtevu 14, naznačena time, štose brusni alat (1) koristi za negu stopala.