RS55850B1 - Stabilni kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida i postupak za proizvodnju - Google Patents

Description

OBLAST PRONALASKA

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na stabilni kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida (tj., 4'-epidoksorabicin hidrohlorid) i odgovarajući postupak za proizvodnju. Naročito, pronalazak je usmeren na kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida koji ima sadržaj vode od 2.7% do 3.5% (tež./tež.), lišen rezidualnih rastvarača i koji ispoljava ujednačenu raspodelu veličine proizvedenih kristalnih čestica.

OSNOVA PRONALASKA

[0002] Antraciklini predstavljaju klasu prirodnih bioaktivnih jedinjenja poreklom od bakterijskog rodaStreptomvces.Za nekoliko antraciklina, uključujući daunorubicin, idarubicin, doksorubicin, epirubicin i karminomicin, klinički je pokazano da su efikasna antineoplastična sredstva koja mogu biti korišćena za lečenje širokog opsega kancera uključujući kancer dojke, kancer pluća i hematološke malignitete kao što su leukemije i limfomi. Pored toga, za članove ove klase jedinjenja je takođe pokazano da su korisni u transplantima koštane srži i u toku transplantacije matičnih ćelija.

[0003] Epirubicin je 4-epimer doksorubicina i polu-sintetički derivat daunorubicina i predstavljen je sledećom formulom:

[0004]Iako tačan mehanizam njegovih citotoksičnih osobina još uvek nije potpuno objašnjen, veruje se da epirubicin formira komplekse sa DNK putem interkalacije njegovih planarnih prstenova između nukleotidnih baznih parova, sa posledičnom inhibicijom nukleinske kiseline (DNK i RNK) i sintezom proteina, putem pokretanja cepanja DNK preko topoizomeraze II. Epirubicin i njegove adicione soli, kao što je epirubicin hidrohlorid, se koriste kao komponenta adjuvantnog tretmana kancera dojke. [0005JRazličiti postupci za proizvodnju epirubicin hidrohlorida su trenutno poznati u tehnici. Međutim, amorfni epirubicin hidrohlorid (npr., pripremljen kao što je opisano u U.S. Patentu 4,861,870) se generalno smatra nepogodnim za farmaceutske primene zbog njegove značajne higroskopije i hemijske nestabilnosti u toku čuvanja, sa akumulacijom aglikon doksorubicinona.

[0006]Određeni kristalni polimorfi epirubicin hidrohlorida, koji su okarakterisani određenim obrascima rendgenske difrakcije, prethodno su postali dostupni i opisani supored ostalogu patentnim dokumentima: WO 2005/004805 Al; WO 2010/039159 Al; WO 2011/118929 A2; i WO 2012/163508 Al. Iako različiti obrasci rendgenske difrakcije pokazuju visok stepen sličnosti, odgovarajući postupci proizvodnje su značajno različiti. Značajno, sintetičke šeme opisane u dva prvo navedena dokumenta kasnije su naznačena kao takve da nisu pouzdane u tome da rezultiraju u kristalnom proizvodu (uporediti sa WO 2012/163508 Al; pasusi [0007] i [0069]), i naročito ne rezultiraju u proizvodu koji ima ujednačenu raspodelu veličine čestica, koju bi trebalo smatrati ključnim aspektom za farmaceutsku primcnljivost.

[0007]Pokazano je da kristalni polimorfi epirubicin hidrohlorida opisani u WO 2005/004805 Al i WO 2010/039159 Al (označeni kao "tip II") kao i WO 2011/118929 A2 (označen kao "oblik A" prema "obliku D") ispoljavaju izvesnu termalnu stabilnost u toku čuvanja do šest meseci.

[0008]Međutim, nekoliko od postupaka proizvodnje korišćenih u gore navedenim patentnim dokumentima obuhvataju upotrebu značajnih količina rastvarača. Dobro je poznato u tehnici da antriciklini formiraju solvate (uporediti sa, npr., Courseille, C. et al. (1979) Acta Cryst. B35, 764-767). Poznato je da takvi solvati pokazuju poboljšanu termalnu stabilnost u poređenju sa odgovarajućim "čistim" jedinjenjem. Gore navedene šeme proizvodnje ne rešavaju problem formiranja solvata. Stoga, nije potpuno očigledno da li termalna stabilnost zabeležena za gore navedene polimorfe epirubicin hidrohlorida može ustvari biti dodeljena (čistom) jedinjenjuper seili na nju utiče formiranje solvata (tj. prisustvo rezidualnih rastvarača u krajnjem proizvodu).

[0009]Dalje, takođe je očigledno da su solvati teži za kontrolisanje njihovih higroskopnih osobina jer solvati imaju povećanu tendenciju da apsorbuju vodu. Prisustvo rezidualnih rastvarača (najmanje u lako detektabilnim količinama) takođe bi trebalo da ima uticaja na bezbednost proizvoda (uporediti sapored ostalihICH [International Conference on Harmonization of Technical Requirements for Registration of Pharmaceuticals for Human Use] Guideline Q3C (R5)). Na primer, proizvodnja kristalnih oblika A, C i D prema WO 2011/118929 A2 obuhvata upotrebu rastvarača klase 2 (kao što su deflnisani pomoću ICH), kao što je acetonitril i N,N-dimetil-formamid, čija bi upotreba u farmaceutskim proizvodima trebalo daje ograničena zbog njima svojstvene toksičnosti.

[0010]Na taj način, još uvek postoji potreba za kristalnim oblikom epirubicin hidrohlorida koji prevazilazi gore navedena ograničenja, naročito u odnosu na ujednačenost proizvoda, dugotrajnu stabilnost proizvoda i bezbednost proizvoda.

[0011]Naročito, ostaje potreba za jedinjenjem koje ima poboljšanu termalnu stabilnost i produženi rok trajanja, dok takođe ispoljava smanjeni hidroskopni kapacitet (tj. stabilnost protiv vode) i praktično je bez rezidualnih rastvarača.

[0012]Prema tome, cilj predmetnog pronalaska je obezbediti takav kristalni oblik epirubicin hidrohlorida kao i odgovarajući postupak za njegovu proizvodnju.

REZIME PRONALASKA

[0013]U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida, koji sadrži: (a) dodavanje najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača u epirubicin hidrohlorid, pri čemu (i) prvi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-butanola, 2-butanola, izobutanola, terc-butanola i njihovih smeša; (ii) drugi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-propanola, izopropanola, etanola i njihovih smeša; i (iii) zapreminski odnos prvog rastvarača prema drugom rastvaraču je u opsegu između 1:1 i 2:1 (zapr./zapr.) (b) podešavanje u rastvoru dobijenom u koraku (a) sadržaja vode do količine u opsegu između 8% i 11 % (tež./tež.); i (c) zagrevanje rastvora dobijenog u koraku (b) do temperature od 70°C do 90°C u cilju omogućavanja kristalizacije; pri čemu proizveden kristalni monohidrat ima sadržaj vode u opsegu između 2.7% i 3.5% (tež./tež.) i on je bez rezidualnih rastvarača.

[0014]Naročito poželjno, prvi rastvarač je 1-butanol i drugi rastvarač je 1-propanol.

[0015]U naročitim primerima izvođenja, postupak dalje sadrži: zagrevanje smeše iz koraka (a) do temperature od 40°C do 55°C sve dok se ne postigne potpuno rastvaranje reakcione smeše.

[0016]U dodatnim posebnim primerima izvođenja, krajnja koncentracija epirubicin hidrohlorida u rastvoru iz koraka (b) je u opsegu između 10 g/l i 100 g/l.

[0017]U poželjnim primerima izvođenja, rastvor u koraku (c) je zagrevan do temperature od 75°C do 85°C.

[0018]U specifičnim primerima izvođenja, postupak sadrži zasejavanje rastvora dobijenog u koraku (b) u cilju indukovanja kristalizacije.

[0019]U drugim specifičnim primerima izvođenja, postupak dalje sadrži prečišćavanje kristala dobijenih u koraku (c).

[0020]U poželjnim primerima izvođenja, sadržaj vode proizvedenog kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida je u opsegu između 2.8% i 3.3% (tež./tež.).

[0021]U sledećem aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida koji je proizveden pomoću postupka kao što je opisan ovde u prethodnom tekstu, pri čemu (i) srednji prečnik proizvedenih kristalnih čestica je u opsegu između 20 um i 50 um, i (ii) veličina čestica od najmanje 60%, i naročito od najmanje 80% proizvedenih kristalnih čestica je unutar opsega datog srednjim prečnikom ± 20%.

[0022]U poželjnim primerima izvođenja, veličina čestica od najmanje 60%, i naročito od najmanje 80%) proizvedenih kristalnih čestica je unutar opsega datog srednjim prečnikom ± 10%.

[0023]U posebnim primerima izvođenja, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida je dalje okaraktcrisan bilo jednom ili sa obc grupe koje se sastoje od obrasca rendgenske difrakcije praha koji sadrži pikove naprosečnim difrakc i onim uglovima (20)od5.1°, 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5° i 24.0° (svaki ±0.2°) i termostabilnost koja rezultira u proizvodnji od manje od 0.5%

(tež./tež.) doksorubicinona posle inkubacije na 100°C u trajanju od jednog meseca prema ICH smernicama.

[0024]Sledeći aspekt predmetnog pronalaska se odnosi na kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida kao što je ovde opisan za upotrebu u prevenciji i lečenju kancera.

KRATAK OPIS CRTEŽA

[0025] SLIKE 1-3ilustruju funkcionalnu karakterizaciju primera kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku, koji je pripremljen prema Primera 1.SI. 1prikazuje rezultate reprezentativne DSC analize za određivanje tačke topljenja;SI.2 prikazuje rezultate reprezentativne termogravimetrijske analize za određivanje sadržaja vode; iSI.3 prikazuje rezultate reprezentativne analize rendgenske difrakcije praha.SLIKE 4-6ilustruju funkcionalnu karakterizaciju primera kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku, koji je pripremljen prema Primera 2.SI. 4prikazuje rezultate reprezentativne DSC analize za određivanje tačke topljenja;SI.5 prikazuje rezultate reprezentativne termogravimetrijske analize za određivanje sadržaja vode; iSI. 6prikazuje rezultate reprezentativne analize rendgenske difrakcije praha.SLIKE 7-9ilustruju funkcionalnu karakterizaciju primera kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku, koji je pripremljen prema Primeru 3.SI.7 prikazuje rezultate reprezentativne DSC analize za određivanje tačke topljenja;SI.8 prikazuje rezultate reprezentativne termogravimetrijske analize za određivanje sadržaja vode; iSI. 9prikazuje rezultate reprezentativne analize rendgenske difrakcije praha.SLIKA 10ilustruje reprezentativnu termogravimetrijsku analizu za određivanje sadržaja vode kristalnog trihidrata epirubicin hidrohlorida, koji je pripremljen prema Primeru 3.SLIKE 11-13ilustruju raspodele veličine čestica različitih uzoraka kristalnih epirubicin hidrohlorida, kao stoje određeno pomoću laserske difrakcione analize upotrebom Mastersizer 2000 Particle Siže Analvzer (Malvern Instruments Ltd., Malvern, United Kingdom).SI. 11prikazuje rezultate reprezentativne analize upotrebom kristalnog epirubicin hidrohlorida koji je pripremljen prema primeru 1 patentnog dokumenta WO 2012/163508 Al;SI. 12prikazuje rezultate reprezentativne analize upotrebom kristalnog epirubicin hidrohlorida koji je pripremljen prema primeru 2 iz patentnog dokumenta WO 2012/163508 Al; iSI. 13prikazuje rezultate reprezentativne analize upotrebom kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku.

DETALJAN OPIS PREMA PRONALASKU

[0026]Predmetni pronalazak se odnosi na neočekivani nalaz da obezbeđivanje epirubicin hidrohlorida u obliku kristalnog monohidrata koji ima sadržaj vode u opsega između 2.7% i 3.5%) (tež./tež.) kombinuje poboljšanu termalnu stabilnost i dugotrajan rok trajanja uz obezbeđivanje visoko ujednačenog proizvoda, povoljnih higroskopnih osobina kao i bolje bezbednosti proizvoda (kao posledica odsustva rezidualnih rastvarača). Podešavanje sadržaja vode smeše rastvarača pre kristalizacije do količine u opsegu između 8% i 11% (tež./tež.) u kombinaciji sa slično visokom temperaturom kristalizacije i specifičnom kombinacijom rastvarača, kao što je naznačeno u patentnom zahtevu 1, nađeno je da je svojstvena tehnička karakteristika u dobijanju kristalnog monohidrata.

[0027]Bez namerc da se vežemo za određenu teoriju prisustvo određene količine rezidualne vode u kristalnom polimorfu smatra se da ometa ugradnju molekula rastvarača u kristalnoj strukturi i/ili da ih premešta iz kristalne strukture bez bilo kakvog štetnog efekta na stabilnost kristala protiv toplote ili vode, pri čemu je poslednji navedeni efekat naročito iznenađujući.

[0028]Značajno, kada se priprema epirubicin hidrohlorid u obliku trihidrata povećanjem količine vode prisutne u smeši rastvarača, bolje osobine identifikovane za monohidratni oblik više nisu zabeležene. Naročito, trihidratni oblik je značajno manje stabilan protiv toplote i vode od monohidratnog oblika. Prema tome, bolje osobine su naročito povezane sa monohidratnim oblikom epirubicin hidrohlorida. Predmetni pronalazak će biti opisan u sledećem tekstu u vezi sa određenim primerima izvođenja i u vezi sa određenim crtežima, ali pronalazak bi trebalo razumeti kao neograničavajući za njega, ali samo preko priloženih patentnih zahteva. Opisani crteži su samo šematski i trebalo bih ih smatrati neograničavajućim.

[0029] Kada je termin "sadrži" korišćen u predmetnom opisu i patentnim zahtevima, on ne isključuje druge elemente ili korake. Za svrhu predmetnog pronalaska, termin "sastoji se od" smatra se poželjnim primerom izvođenja termina "sadrži". Ako je ovde u daljem tekstu grupa definisana tako da sadrži najmanje određeni broj primera izvođenja, to bi se takođe trebalo razumeti da otkriva grupu, koja se poželjno sastoji samo od ovih primera izvođenja.

[0030] Tamo gde je korišćen neodređeni ili određeni član u vezi sa imenicom u jednini npr. "a", "an" ili "thc" na engleskom jeziku, to obuhvata množinu te imenice osim ukoliko nije specifično naznačeno drugačije.

[0031] U slučaju da su brojčane vrednosti naznačene u kontekstu predmetnog pronalaska stručnjak iz date oblasti tehnike će razumeti da je tehnički efekat dotične karakteristike osiguran unutar intervala tačnosti, koji tipično obuhvata devijaciju brojčane vrednosti datu od ± 10%, i poželjno od± 5%.

[0032] Pored toga, termini prvi, drugi, treći, (a), (b), (c), i slično u opisu i u patentnim zahtevima, su korišćeni za razlikovanje između sličnih elemenata i ne neophodno za opisivanje sekvencijalnog ili hronološkog redosleda. Potrebno je razumeti da su korišćeni termini naizmenični pod odgovarajućim okolnostima i da su primeri izvođenja prema pronalasku koji su ovde opisani sposobni da funkcionišu u drugim redosledima od onih opisanih ili ilustrovanih ovde.

[0033] Dodatne definicije termina biće date u sledećem tekstu u čijem kontekstu su termini korišćeni. Sledeći termini ili definicije su dati samo da bi pomogli u razumevanju pronalaska. Ove definicije ne bi trebalo tumačiti da imaju obim manji od onog koji razume stručnjak iz date oblasti tehnike.

[0034] U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na postupak za proizvodnju kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida, koji sadrži: (a) dodavanje najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača u epirubicin hidrohlorid, pri čemu (i) prvi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-butanola, 2-butanola, izobutanola, terc-butanola i njihovih smeša; (ii) drugi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-propanola, izopropanola, etanola i njihovih smeša; i (iii) zapreminski odnos prvog rastvarača prema drugom rastvaraču je u opsegu između 1:1 i 2:1 (zapr./zapr.); (b) podešavanje u rastvoru dobijenog u koraku (a) sadržaja vode do količine u opsegu između 8% i 11 % (tež./zapr.); i (c) zagrevanje rastvora dobijenog u koraku (b) do temperature od 70°C do 90°C u cilju da se omogući kristalizacija;

pri čemu proizvedeni kristalni monohidrat ima sadržaj vode u opsegu između 2.7% i 3.5%

(tež./tež.) i lišen je rezidualnih rastvarača.

[0035]Za proizvodnju kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida jedinjenje je mešano sa najmanje prvim rastvaračem i najmanje drugim rastaračem. Početno jedinjenje epirubicin hidrohlorid može biti obezbeđeno kao čvrsta supstanca, u amorfnom ili u bilo kom kristalnom obliku. Alternativno, epirubicin hidrohlorid može biti obezbeđen u obliku rastvora ili suspenzije, kao što je vodeni rastvor. Jedinjenje može biti proizvedeno pomoću hemijske sinteze ili fermentacije ili je komercijalno dostupno od različitih nabavljača.

[0036]Tipično, epirubicin hidrohlorid je obezbeđen kao čvrsta supstanca i zatim rastvoren u vodi, na primer, u koncentraciji u opsegu između 10 g/l do 100 g/l. pH vrednost ovog rastvora može biti u opsegu između 3.0 i 5.0, poželjno između 3.5 i 4.5. U posebnim primerima izvođenja, voda je zatim uklanjana sve dok nije postignuto gel stanje rastvora. Na primer, uklanjanje vode se može postići isparavanjem (npr. upotrebom rotor-isparivača) pod niskim pritiskom i na temperaturi od 30°C do 45°C, poželjno na temperaturi od 35°C do 40°C.

[0037]"Najmanje prvi rastvarač", kao što je ovde definisan, je linearni ili granati C4alkohol, to jest, alkohol koji ima četiri atoma ugljcnika, koji je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-butanola, 2-butanola, izobutanola, terc-butanola i njihovih smeša (kao što su (1-butanol i izobutanol) ili (1-butanol, izobutanol i terc-butanol).

[0038]"Najmanje dragi rastvarač", kao što je ovde definisan, je linearni ili granati Ct do C3alkohol, to jest, alkohol koji ima dva ili tri atoma ugljenika, koji je izabran iz grupe koja se sastoji od etanola, 1-propanola, izopropanola i njihovih smeša (kao što su (etanol i 1-propanol) ili (1-propanol i izopropanol) ili (etanol, 1-propanol i izopropanol)).

[0039]U posebnim primerima izvođenja, najmanje prvi rastvarač može biti 1-butanol i dragi rastvarač etanol. Ili, najmanje prvi rastvarač može biti terc-butanol i najmanje dragi rastvarač smeša 1 -propanola i etanola.

[0040]U posebnim primerima izvođenja, prvi rastvarač je 1-butanol i drugi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-propanola, izopropanola, etanola i njihovih smeša. U dragim primerima izvođenja, prvi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-butanola, 2-butanola, izobutanola, terc-butanola i njihovih smeša, i dragi rastvarač je 1-pronanol.

[0041]U naročito poželjnim primerima izvođenja, prvi rastvarač je 1-butanol i dragi rastvarač je 1-propanol.

[0042]U specifičnim primerima izvođenja, epirubicin hidrohlorid može biti mešan sa najmanje trećim ili najmanje četvrtim rastvaračem, pri čemu su najmanje treći ili najmanje četvrti rastvarač izabrani od linearnih ili granatih Cjdo Cioalkohola, i naročito od linearnih ili granatih Cido C&alkohola.

[0043]Najmanje prvi rastvarač i najmanje dragi rastvarač mogu biti dodati u epirubicin hidrohlorid istovremeno ili sekvencijalno po bilo kom redosledu. Tipično, najmanje prvi rastvarač i najmanje dragi rastvarač su dodati sekvencijalno, počevši sa najmanje prvim rastvaračem.

[0044]U posebnim primerima izvođenja, posle dodavanja najmanje prvog rastvarača, voda koja je prisutna u smeši je uklonjena (što je moguće potpunije) sve dok se nije formirao čvrsti talog.

[0045]Uklanjanje vode može biti postignuto isparavanjem (npr. upotrebom rotor-isparivača) pod niskim pritiskom i na temperaturi od 30°C do 45°C, poželjno na temperaturi od 35°C do 40°C.

[0046]Posle dodavanja najmanje drugog rastvarača (bilo istovremeno ili sekvencijalno) dobijena smeša je tipično inkubirana, izborno na povišenoj temperaturi, sve dok se nije postiglo potpuno rastvaranje, to jest, svi čvrsti taloži koji su prisutni su rastvoreni. U tom cilju, smeša može biti zagrcvana (poželjno pod mešanjem) do temperature od 40°C do 55°C, poželjno do temperature od 45°C do 50°C.

[0047]U dodatnim posebnim primerima izvođenja, zapreminski odnos prvog rastvarača prema dragom rastvaraču je u opsegu između 1:1 i 2:1 (zapr./zapr.). U ilustrativnim primerima izvođenja, ovaj zapreminski odnos je 1:1, 1.2:1, 1.4:1, 1.6:1, 1.8:1 ili 2:1 (zapr./zapr.). [0048JZatim, sadržaj vode u rastvoru dobijen posle dodavanja najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača je podešen do količine u opsegu između 8% i 11 % (tež./tež.). Ovo podešavanje može biti postignuto dodavanjem nedostajuće vode ili uklanjanjem viška vode, na primer isparavanjem (uporediti sa prethodnim tekstom). Sadržaj vode može biti određen pomoću različitih postupaka ustanovljenih u tehnici, na primer pomoću Karl-Fischer-ove titracije (Fischer, K. (1935) Angevv. Chem. 48, 394-396), gde može biti izvedena kolorimetrijska ili volumetrijska titracija, ili pomoću termogravimetrijske analize (prikaz, npr., u Coats, A.VV. and Redfern, J.P. (1963) Analvst 88, 906-924).

[0049]U drugim poželjnim primerima izvođenja postupka, sadržaj vode u rastvoru je podešen do količine u opsegu između 8% i 10% (tež./tež.) ili između 9% i 11% (tež./tež.), na primer 8.0%,, 8.2%, 8.4%,, 8.6%,, 8.8%, 9.0%, 9.2%,, 9.4%, 9.6%, 9.8%,, 10.0%, 10.2%, 10.4%, 10.6%, 10.8% ili 11.0% (tež./tež.).

[0050]U posebnim primerima izvođenja, krajnja koncentracija epirubicin hidrohlorida u rastvoru dobijcnom posle podešavanja sadržaja vode je u opsegu između 10 g/l i 100 g/l, na primer 10 g/l, 20 g/l, 50 g/l, 80 g/l ili 100 g/l. Međutim, takođe je moguće koristiti rastvore koji imaju višu koncentraciju epirubicin hidrohlorida, na primer do 120 g/ l, 150 g/l ili 200 g/l.

[0051]pH vrednost rastvora dobijenog nakon podešavanja sadržaja vode može da bude u opsegu između 2.5 i 6.0 ili između 3.0 i 5.5. U poželjnim primerima izvođenja, pH vrednost se podešava na vrednost u opsegu između 3.5 i 4.5, na primer na 4.0.

[0052]Dobijeni rastvor (tj. nakon dodavanja najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača epirubicin hidrohloridu i potpunog rastvaranja) se zatim zagreva do temperature od 70°C do 90°C kako bi se omogućila kristalizacija. Poželjno, rastvor se zagreva do temperature od 75°C do 85°C, ili posebno poželjno do temperature od 78°C do 85°C ili od 78°C do 82°C, na primer 75°C, 76°C, 77°C, 78°C, 79°C, 80°C, 81 °C, 82°C, 83°C, 84°C ili 85°C. Smeša se poželjno zagreva uz mešanje.

[0053]Inkubacija na temperaturi od 70°C do 90°C se nastavlja dok se ne obrazuje čvrsti talog (tj. kristali epirubicin hidrohlorida) na primer, za do 1 časa, za do 2 časa, za do 4 časa ili za do 6 časova. Mešanje može da se nastavi tokom inkubacije.

[0054]U posebnom primeru izvođenja, postupak predmetnog pronalaska obuhvata: (a) dodavanje najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača epirubicin hidrohloridu, gde je prvi rastvarač 1-butanol, a drugi rastvarač 1-propanol, i prvi rastvarač i drugi rastvarač su obezbeđeni u zapreminskom odnosu u opsegu između 1:1 i 2:1 (zapr./zapr.); (b) podešavanje sadržaja vode u rastvoru dobijenom u koraku (a) do količine u opsegu između 8% i 11 % (tež./tež.); i (c) zagrevanje rastvora dobijenog u koraku (b) do temperature od 75°C do 85°C kako bi se omogućila kristalizacija; gde proizvedeni kristalni monohidrat ima sadržaj vode u opsegu između 2.8% i 3.3% (tež./tež.) i lišen je zaostalih rastvarača. Naročito, postupak dalje obuhvata bilo koji ili više sledećih koraka: (i) zagrevanje smeše iz koraka (a) do temperature od 45°C do 50°C do postizanja potpunog rastvaranj a; (ii) podešavanje pH vrednosti u koraku (b) do vrednosti u opsegu između 3.5 i 4.5; i (hi) nastavak inkubacije rastvora u koraku (c) na temperaturi od 75°C do 85°C do obrazovanja čvrstog taloga.

[0055]U posebnim primerima izvođenja, postupak dalje obuhvata zasejavanje rastvora dobijenog nakon podešavanja sadržaja vode da bi se izazvala kristalizacija. To predstavlja dodavanje rastvoru jednog ili više malih kristala epirubicina od kojih rastu veći kristali.

[0056]U drugim posebnim primerima izvođenja, postupak dalje obuhvata prečišćavanje kristala dobijenih tokom kristalizacije. Obično, takvo prečišćavanje uključuje razdvajanje kristala od ostalih komponenti smeše, što se obično postiže filtracijom ili destilacijom. Osim toga, postupak prečišćavanja može da uključuje korak ispiranja odgovarajućim rastvorom za ispiranje kao što je alkohol ili keton.

[0057]U određenim primerima izvođenja postupaka, postupak prečišćavanja po slobodnom izboru obuhvata postupak ekstrakcije fluida upotrebom natkritičnog fluida, što predstavlja supstancu na temperaturi i pritisku iznad njene kritične tačke, gde posebne tečne i gasovite faze ne postoje. Natkritični fluidi koji se ovde koriste uključuju, između ostalih, azotsuboksid, propan, etilen, fluorougljenike i ugljen-dioksid, pri čemu je poslednji navedeni poželjan. Postupak ekstrakcije fluida može da se izvede na temperaturi između 25-55°C (npr, između 40-45°C) i pritisku između 10-60 MPa (npr, između 40-55 MPa) tokom perioda od 2-4 časa (npr, 3 časa) pri protoku u opsegu između 200-2000 ml/min (npr, između 500-1000 ml/min).

[0058]Konačno, kristali mogu da budu osušeni u skladu sa uspostavljenim protokolima, po potrebi pod vakuumom. Na primer, dobijeni kristali mogu da se osuše na vazduhu na temperaturi od 30°C do 4()°C.

[0059]Funkcionalna karakterizacija nastalih kristala je otkrila da oni predstavljaju monohidratni oblik epirubicin hidrohlorida (tj. jedan molekul vode na molekul epirubicin hidrohlorida) koji ima sadržaj vode u opsegu između 2.7% i 3.5%> (tež./tež.). Sadržaj vode može da se odredi kao što je opisano u prethodnom tekstu, na primer titracijom po Karl-Fišeru ili pomoću termogravimetrijske analize.

[0060]U poželjnim primerima izvođenja postupka, sadržaj vode kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida je u opsegu između 2.8% i 3.3% (tež./tež.), na primer 2.8%, 2.9%, 3.0%, 3.1%, 3.2% ili 3.3% (tež./tež.).

[0061]Osim toga, funkcionalna karakterizacija proizvedenog kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida je pokazala da je jedinjenje lišeno zaostalih rastvarača. Izraz "lišen", kako se ovde koristi, odnosi se na količinu zaostalih rastvarača u kristalima koja je manja od 0.5%) (tež./tež.), poželjno manja od 0.3% (tež./tež.) i naročito poželjno manja od 0.25%>

(tež./tež.). Količina zaostalih rastvarača prisutna u kristalima može da se odredi primenom različitih ustanovljenih postupaka, kao što je gasna hromatografija.

[0062]U drugom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida proizveden postupkom kao što je opisano ovde u prethodnom tekstu, koji ima sadržaj vode u opsegu između 2.7%> i 3.5%) (tež./tež.), i lišen je zaostalih rastvarača, gde je

(i) srednji prečnik dobijenih čestica kristala u opsegu između 20 um i 50 um; i

(ii) veličina čestica najmanje 60%, i naročito najmanje 80% od dobijenih čestica kristala je u opsegu datom srednjim prečnikom ± 20%).[0063]Drugim rečima, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida proizveden prema predmetnom pronalasku se odlikuje ravnomemom raspodelom veličina kristalnih čestica, što znači da nema značajnog odstupanja veličine velike većine pojedinačnih kristalnih čestica prisutnih u preparatu od srednjeg prečnika čestice (obično izračunatog kao zapreminski-procenjena srednja vrednost). Na primer, raspodela veličine čestica može da se odredi analizom difrakcije laserske svctlosti koja je dobro ustanovljena u stanju tehnike (npr, opisana u Evropskoj Farmakopeji, 7. izdanje (2010), 20931). Reprezentativna analiza upotrebom kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida predmetnog pronalaska je prikazana naSLICI 13.

[0064]Prvo, srednji prečnik čestica kristala dobijenih prema postupku predmetnog pronalaska je u opsegu između 20 Lim i 50 um, na primer 22 um, 25 (im, 28 (im, 30 (im, 35 (im, 40 (im ili 45 um.

[0065]Drugo, veličina čestice najmanje 60%, najmanje 70%, i naročito najmanje 80% ili najmanje 90% dobijenih čestica kristala je unutar opsega datog srednjim prečnikom ±20%. Na primer, ako je srednji prečnik dobijenih čestica kristala 25 um, onda odgovarajući procenat čestica kristala prisutnih u datom preparatu ima prečnik u opsegu između 20 um i 30 um U poželjnim primerima izvođenja, veličina čestice najmanje 60%>, najmanje 70%, i naročito najmanje 80% ili najmanje 90%> dobijenih čestica kristala je unutar opsega datog srednjim prečnikom ±10%. Na primer, ako je srednji prečnik dobijenih čestica kristala 25 um, onda odgovarajući procenat čestica kristala prisutnih u datom preparatu ima prečnik u opsegu između 22.5 um i 27.5 um.

[0066]Poželjno, sadržaj vode dobijenog kristalnog monohidrata je u opsegu između 2.8%> i 3.3% (tež./tež.) (uporediti sa prethodno navedenim u tekstu kao i sa termogravimetrijskim analizama datim kao primer naSLIKAMA 2, 5,i 8).

[0067]U određenim primerima izvođenja, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida odlikuje naročito termostabilnost od manje od 0.5% (tež./tež.) doksorubicinona (tj. aglikonskog proizvoda raspadanja epirubicina) nastalog nakon inkubacije na 100°C tokom mesec dana prema ICH smernicama (uporediti između ostalog sa ICH Smernicama Q1A (R2)), kako je dato u nastavku teksta uTABELI 8-1.

[0068]U sledećim određenim primerima izvođenja, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida je dalje okarakterisan određenim obrascem rendgenske difrakcije praha, kako je potvrđeno primerima u analizama prikazanim naSLIKAMA 3,6, i9,u kojima obrasci difrakcije obuhvataju karakteristične pikove na prosečnim uglovima difrakcije (20) od 5.1°, 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5°, i 24.0° (svaki ±0.2°).

[0069]U specifičnim primerima izvođenja, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida je dalje okarakterisan određenim dijagramom diferencijalne skenirajuće kalorimetrije (DSC), kako je potvrđeno primerima u analizama prikazanim naSLIKAMA 1, 4,i7,koji sadrži najveću vrednost intenziteta u opsegu temperatura od 195°C do 205°C sa prosečnim pikom (tj. tačkom topljenja) između 201°C i 204°C.

[0070]Konačno, sledeći aspekt predmetnog pronalaska se odnosi na kristalni monohidrat epimbicin hidrohlorida, kao što je opisano u prethodnom tekstu, za upotrebu u prevenciji i lečenju kancera. Naročito, kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida se koristi za lečenje kancera dojke.

[0071]Pronalazak je dalje opisan slikama i sledećim primerima, koji služe samo kao ilustracija posebnih primera izvođenja ovog pronalaska.

PRIMERI

MATERIJAL I METODE

[0072]Diferencijalna skenirajuća kalorimetrija (DSC; za određivanje tačke topljenja) je izvedena preciznim ođmeravanjem uzorka u retorte od aluminijum oksida (70 ul, hermetički zatvorene poklopcem od aluminijum oksida) korišćenjem kalibrisane ultra-mikro vage. Merenje: Mettler TCll-TA-Procesor sa DSC 30 modulom ili Mettler DSC 25 sa srebrnom pećnicom i keramičkim senzorskim kristalom i Mettler TC15A-TA-Kontroler (25°C do 250°C, 10°C/min). Gas za pročišćavanje: N2, 80 ml/min, sa kontrolisanim masenim protokom. Kalibracija: Izvedena neposredno pre merenja uzorka sa ultra-čistim Indijumom (In) kao referentnim materijalom (temperaturna skala, skala toplotnog protoka).

[0073]Kulometrijska titracija po Karl-Fišeru (KFT; za određivanje sadržaja vode) je izvedena sa eksternom sušnicom (Metrohm 707 KF; radila je na 140°C sa produvavanjem sa N2). Uzorci su bili precizno izmereni analitičkom vagom (U)"<5>g).

[0074]Termogravimetrijska analiza (TG analiza; za određivanje sadržaja vode) je izvedena preciznim ođmeravanjem uzorka u retorte od aluminijum oksida (100 ul, zatvorene poklopcem od aluminijum oksida sa laserski probušenim otvorom od 50 um) korišćenjem kalibrisane ultra-mikro vage. Merenje: Mettler TGA/DSC1, velika pećnica; kontrolna kutija za gas (gas za pročišćavanje: N2, 80 ml/min, kontrolisani maseni protok).

[0075]HPLC i GC analize su izvedene prema standardnim protokolima.

[0076]Analiza rendgenske difrakcije praha je izvedena korišćenjem STOE-STADI P transmisionog difraktometra sa sledećim podešavanjem: nCu-Kajzračenje( X =1.54056 A), U = 40 kV, I = 35 mA, monohromator primarnog zraka (zakrivljeni Ge(ll l)), detektor osetljiv na linearni položaj, prorezi: 1 mm, d = 8 mm, oblast ugla: 29 = 3 do 90°, širina koraka A29 = 0.02°, 25 s/0.2° korak. Prah je prvobitno sipan između dve Mylar folije i zatim u držač uzorka koji ima masku sa d = 8 mm.

PRIMER 1

[0077]

(1) 500.0 g amorfnog epirubicin hidrohlorida (91.0% (tež./tež.), što je određeno HPLC

analizom), je rastvoreno u 10 1 vode. Voda je uparavana na rotacionom uparivaču pod niskim pritiskom na temperaturi od 40°C dok rastvor nije dostigao stanje gela.

(2) 1-butanol u količini od 10 1 je dodat rastvoru i uparavanje je nastavljeno do

obrazovanja čvrstog taloga.

(3) Apsolutni etanol u količini od 5 1 je dodat rastvoru 1-butanola. Smeša je zagrevana

do ponovnog rastvaranja čvrstog taloga. Sadržaj vode u rastvoru 1 -butanol/ etanol je podešavan uparavanjem do 8%) do 10%> (tež./tež.) (što je određeno titracijom po Karl-Fišeru). Zatim je uparavanje zaustavljeno i rastvor je mešan na temperaturi od 75°C do obrazovanja čvrstog taloga.

(4) Kristali epirubicin hidrohlorida su sakupljeni flltracijom, isprani u 500 ml acetona i

osušeni na vazduhu na temperaturi od 30°C do 35°C. Dobijeno je 423 g kristalnog epirubicin hidrohlorida (ukupan prinos: 92.9%>).

[0078]Funkcionalna karakterizacija dobijenog jedinjenja:

Tačka topljenja (DSC analiza): 201.4°C (uporediti sa SL. 1)

Sadržaj vode: 3.11 % (tež./tež.) (KFT)

3.22% (tež./tež.) (TG analiza; upor. sa SL. 2)

Izračunata vrednost za monohidrat: 3.01% (tež./tež.)) Sadržaj epirubicin HC1 (HPLC analiza): 96.4% (tež./tež.)

Sadržaj zaostalih rastvarača (GC analiza): 0.26% (tež./tež.)

Analiza rendgenske difrakcije praha (uporediti sa SL. 3): karakteristični pikovi na difrakcionim uglovima (29) od 5.1°, 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5° i 24.0°.

[0079]Eksperimentalni podaci otkrivaju da dobijeno jedinjenje predstavlja epirubicin hidrohlorid (HPLC) koji ima specifično definisanu kristalnu strukturu (X-zrak), sadržaj vode koji ukazuje na monohidratni oblik (KFT i TG), i koji je lišen zaostalih rastvarača (GC).

PRIMER 2

[0080]

(1) 500.0 g amorfnog epirubicin hidrohlorida (91.0% (tež./tež.), što je određeno HPLC

analizom), je rastvoreno u 10 1 vode. Voda je uparavana na rotacionom uparivaču pod niskim pritiskom na temperaturi od 40°C dok rastvor nije dostigao stanje gela.

(2) 1-butanol u količini od 10 1 je dodat rastvoru i uparavanje je nastavljeno do

obrazovanja čvrstog taloga.

(3) 1-propanol u količini od 5 1 je dodat rastvoru 1-butanola. Smeša je zagrevana do

ponovnog rastvaranja čvrstog taloga. Sadržaj vode u rastvoru n-butanol/1-propanol je podešen uparavanjem do 9% do 10% (tež./tež.) (što je određeno titracijom po Karl-Fišeru). Zatim je uparavanje zaustavljeno i rastvor je mešan na temperaturi od 78°C do obrazovanja čvrstog taloga.

(4) Kristali epirubicin hidrohlorida su sakupljeni tlltracijom, isprani u 500 ml acetona i

osušeni na vazduhu na temperaturi od 30°C do 35°C. Dobijeno je 435 g kristalnog epirubicin hidrohlorida (ukupan prinos: 95.6%>).

[0081JFunkcionalna karakterizacija dobijenog jedinjenja:

Tačka topljenja (DSC analiza): 203.9°C (uporediti sa SL. 4)

Sadržaj vode: 3.11 % (tež./tež.) (KFT)

3.17% (tcž./tcž.) (TG analiza; upor. sa SL. 5) Izračunata vrednost za monohidrat: 3.01% (tež./tež.))

Sadržaj epirubicin HC1 (HPLC analiza): 96.1% (tež./tež.)

Sadržaj zaostalih rastvarača (GC analiza): 0.23% (tež./tež.)

Analiza rendgenske difrakcije praha (uporediti sa SL. 6): karakteristični pikovi na difrakcionim uglovima (26) od 5.1°, 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5° i 24.0°.

[0082]Eksperimentalni podaci otkrivaju da dobijeno jedinjenje predstavlja epirubicin hidrohlorid (HPLC) koji ima specifično deflnisanu kristalnu strukturu (X-zrak), sadržaj vode koji ukazuje na monohidratni oblik (KFT i TG), i koji je lišen zaostalih rastvarača (GC).

PRIMER 3

[0083]

(1) 500.0 g amorfnog epirubicin hidrohlorida (91.0%> (tež./tež.), što je određeno HPLC

analizom), je rastvoreno u 10 1 vode. Voda je uparavana na rotacionom uparivaču pod niskim pritiskom na temperaturi od 40°C dok rastvor nije dostigao stanje gela. (2) 1-butanol u količini od 10 1 je dodat rastvoru i uparavanje je nastavljeno do obrazovanja čvrstog taloga. (3) Smeša etanola i 1-propanola (1:1 (zapr./zapr.)) u količini od 5 1 je dodata rastvoru

1-butanola. Smeša je zagrevana do ponovnog rastvaranja čvrstog taloga. Sadržaj vode u nastalom rastvoru je podešen uparavanjem do 8% do 10% (tež./tež.) (što je određeno titracijom po Karl-Fišeru). Zatim je uparavanje zaustavljeno i rastvor je mešan na temperaturi od 75°C do obrazovanja čvrstog taloga.

(4) Kristali epirubicin hidrohlorida su sakupljeni filtracijom, isprani u 500 ml acetona i

osušeni na vazduhu na temperaturi od 30°C do 35°C. Dobijen je 431 g kristalnog epirubicin hidrohlorida (ukupan prinos: 94.7%>).

[0084]Funkcionalna karakterizacija dobijenog jedinjenja:

Tačka topljenja (DSC analiza): 201.6°C (uporediti sa SL. 7)

Sadržaj vode: 3.11% (tež./tež.) (KFT)

3.16% (tež./tež.) (TG analiza; upor. sa SL. 8) Izračunata vrednost za monohidrat: 3.01 % (tež./tež.))

Sadržaj epirubicin HC1 (HPLC analiza): 97.0% (tcž./tcž.)

Sadržaj zaostalih rastvarača (GC analiza): 0.21% (tež./tež.)

Analiza rendgenske difrakcije praha (uporediti sa SL. 9): karakteristični pikovi na difrakcionim uglovima (29) od 5.1°, 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5° i 24.0°.

[0085]Eksperimentalni podaci otkrivaju da dobijeno jedinjenje predstavlja epirubicin hidrohlorid (HPLC) koji ima specifično definisanu kristalnu strukturu (X-zrak), sadržaj vode koji ukazuje na monohidratni oblik (KFT i TG), i koji je lišen zaostalih rastvarača (GC).

[0086]Funkcionalni podaci dobijeni u Primerima 1-3 pokazuju visok stepen doslednosti što je pokazatelj proizvodnje istog jedinjenja.

PRIMER 4 (UPOREDNI PRIMER)

[0087](1) 500.0 g kristalnog epirubicin hidrohlorida je rastvoreno u 5 1 vode. Voda je uparavana na rotacionom uparivaču pod niskim pritiskom na temperaturi od 40°C dok rastvor nije dostigao stanje gela.

(2) Rastvor gela epirubicin hidrohlorida je sipan u 9 1 acetona.

(3) Staloženi kristali epirubicin hidrohlorida su sakupljeni filtracijom, isprani u 500 ml acetona i osušeni na vazduhu na temperaturi od 30°C do 35°C. Dobijeno je 512 g staloženih kristala. HPLC analiza je potvrdila prisustvo epirubicin hidrohlorida.

(4) Određivanje sadržaja vode (izračunata vrednost za trihidrat: 9.03% (tež./tež.)

Analiza: 9.81 % (tež./tež.) (KFT)

9.85% (tež./tež.) (TG analiza; upor. saSL. 10)

[0088]Eksperimentalni podaci otkrivaju da dobijem" kristalni epirubicin hidrohlorid ima sadržaj vode koji ukazuje na trihidratni oblik.

PRIMER 5

[0089]Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida pripremljen prema Primeru 1 je izlagan temperaturi od 25°C, 40°C i 100°C, redom, tokom navedenog vremenskog perioda (u mesecima). Ispitivanje je izvedeno kao što je opisano u ICH smernicama (uporediti između ostalog, ICH Smernice Q1A (R2)). Količina nastalog proizvoda degradacije (tj. doksorubicinona) kao i količina netaknutog epirubicin hidrohlorida (obe u %> (tež./tež.)) je određena pomoću HPCL analize ("LT" = manje od). Rezultati su sažeti uTABELI 5-1.

[0090]Rezultati pokazuju izuzetno visoku stabilnost proizvedenog kristalnog monohidrata, ne samo u pogledu ukupnog roka trajanja (stabilnost tokom vremenskog perioda od (najmanje) 5 godina na temperaturi od 25°C) već i u pogledu termostabilnosti (stabilnosti tokom vremenskog perioda od (najmanje) 6 meseci na temperaturi od 40°C).

[0091]Dodatne analize upotrebom kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida pripremljenog prema Primerima 2 i 3, respektivno, otkrile su skoro identične rezultate (nisu prikazani).

[0092] Ista analiza je izvedena sa kristalnim trihidratom epirubicin hidrohlorida pripremljenog prema Primeru 4. Rezultati su rezimirani u TABELI 5-2.

[0093]Podaci pokazuju značajno razlaganje trihidratnog oblika čak u roku od šest meseci čuvanja na temperaturi od 25°C. Akumulacija doksorubicinon aglikona drastično se povećava sa povećanjem temperature. Stoga, bolje osobine kristalnog epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku su karakteristika svojstvena za dobijeni monohidratni oblik.

PRIMER 6

[0094]Kristalni monohidrat epirubicin hidrophlorida pripremljen prema Primeru 1 je izložen temperaturi od 25°C ili 40°C i relativnoj vlažnosti od 40-90%, respektivno, tokom naznačenog vremenskog perioda (u danima). Testiranje je izvedeno kao što je opisano u ICH smernicama. Odgovarajući sadržaji vode uzoraka (u % (tež./tež.)) su mereni pomoću Karl-Fischer-ove titracije i rezultati su rezimirani uTABELI 6-1.

[0095]Eksperimentalni rezultati pokazuju da proizvedeni kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida ne ispoljava bilo kakav značajan higroskopni kapacitet, čak kada je izložen 90% relativne vlažnosti i 40°C u trajanju od 15 dana apsorpcija vode je bila iznenađujuće mala.

[0096]Dodatne analize upotrebom kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida pripremljenog prema Primerima 2 i 3, respektivno, otkrile su skoro identične rezultate (nisu prikazani). Ista analiza je izvedena sa kiistalnim trihidratom epirubicin hidrohlorida pripremljenim prema Primeru 4. Rezultati su rezimirani uTABELI6-2.

[0097]Rezultati pokazuju značajan stepen apsorpcije vode već posle 3 dana izlaganja. Stoga, ponovo, bolje osobine kristalnog epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku su karakteristika svojstvena za dobijeni monohidratni oblik.

PRIMER 7 (KOMPARATIVAN PRIMER)

[0098JTri uzorka kristalnog epirubicin hidrohlorida proizvedena prema različitim postupcima su analizirana u vezi sa njihovim odgovarajućim raspodelama veličine čestica pomoću laserske difrakcione analize.

[0099] Uzorak1 je pripremljen prema Primeru 1 patentnog dokumenta WO 2012/163508 Al.

[0100]Ukratko, 9.0 g amorfnog epirubicin hidrohlorida je suspendovano u smeši od 12 ml vode, 258 ml 2-propanola i 30 ml 1-butanola. Ova suspenzija je zagrevana do 65°C, uz mešanje i ostavljena na ovoj temperaturi četiri časa. Zatim, suspenzija je postepeno hlađena do temperature od 22°C. Posle uklanjanja rastvarača sadržanog u suspenziji putem filtracije, kristali su isprani acetonom i sušeni 24 časa pod vakuumom posle uklanjanja acetona.

[0101]Laserska difrakciona analiza je izvedena u obliku vlažne laserske difrakcije u acetonu: 1750 rpm, 3 x 20 s vreme ciklusa, 60 s pozadinsko vreme, bez ultrazvučne obrade, i 5 min vreme mešanja upotrebom Mastersizer 2000 Particle Siže Analvzer (Malvern Instruments Ltd., Malvern, UK) prema uputstvima proizvođača.

[0102] SI.11 prikazuje rezultate reprezentativne analize kao i primerc mikroskopije vlažne disperzije sa uveličanjem od 40 puta i 100 puta, respektivno.

[0103]Rezultati pokazuju varijaciju veličina čestica u opsegu između 1 um i 80 um sa jednim pikom na oko 5 um i drugim pikom na oko 50 mm. Srednji prečnik na osnovu zapremine čestica (takođe označen kao "D(v/0.5)") može biti izračunat kao 4.62 um. Varijacija veličine čestica je takođe direktno vidljiva pod mikroskopom. Pored toga, izgleda da čestice nisu kristalne.

[0104] Uzorak2 je pripremljen prema Primeru 2 patentnog dokumenta WO 2012/163508 Al.

[0105]Ukratko, 10.0 g amorfnog epirubicin hidrohlorida rastvorenih u smeši 13 ml vode i 13 ml 2-propanola, u cilju pripreme rastvora koji sadrži epirubicin hidrohlorid. Ovaj rastvor je zatim mešan sa 33 ml 1-butanola i 274 ml 2-propanola. Proizvedena smeša je zagrevana do 65°C i ostavljena na ovoj temperaturi četiri časa, pri čemu su formirani kristali epirubicin hidrohlorida. Zatim, dobijena suspenzija je postepeno hlađena do temperature od 22°C. Rastvarač sadržan u suspenziji je uklonjen filtracijom, i kristali koji ostaju kao ostatak na filteru su isprani acetonom. Posle uklanjanja acetona, kristali su sušeni 24 časa pod vakuumom.

[0106]Laserska difrakciona analiza je izvedena kao što je opisano u prethodnom tekstu.

[0107] SI.12 prikazuje rezultate reprezentativne analize kao i primer mikroskopija vlažne disperzije sa uveličanjem od 40 puta i 100 puta, respektivno.

[0108]Rezultati ponovo pokazuju značajnu varijaciju veličina čestica u opsegu između 1 um i 80 um bez istaknutog jednog maksimalnog pika. D(v/0.5) vrednost može biti izračunata daje 9.04Lira. Neujednačena raspodela veličina čestica je takođe direktno vidljiva pod mikroskopom. Pored toga, takođe izgleda da čestice nisu kristalne.

[0109] Uzorak3 je pripremljen prema predmetnom pronalasku, kao što je opisano u Primeru 3 u prethodnom tekstu.

[0110]Laserska difrakciona analiza je izvedena kao što je opisano u prethodnom tekstu.

[0111] SI. 13prikazuje rezultate reprezenattivne analize kao i primer mikroskopija vlažne disperzije sa uveličanjem od 40 puta i 100 puta, respektivno.

[0112]Rezultati jasno ilustruju visoko ujednačenu raspodelu veličina čestica sa jednim maksimalnim pikom na vrednosti D(v/0.5). Vrednost D(v/0.5) može biti izračunata tako da bude 25.25 um. Velika većina kristalnih čestica prisutnih u preparatu ima veličinu unutar opsega datog preko srednjeg prečnika ± 10%. Pod mikroskopom, čestice stvarno izgledaju da su kristalne.

[0113]Ovi rezultati pokazuju da postupak prema predmetnom pronalasku daje proizvodnju kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida koji ima visoko ujednačenu raspodelu veličine čestica.

PRIMER 8 (KOMPARATIVAN PRIMER)

[0114]Tri uzorka kristalnog epirubicin hidrohlorida koji je proizveden prema različitim postupcima su analizirana u odnosu na njihovu termostabilnost pod uslovima stresa (tj. u toku čuvanja na 100°C u trajanj u od jednog meseca).

[0115] UzorakS je preipremljen prema predmetnom pronalasku, kao što je opisano u Primeru 3 u prethodnom tekstu.Uzorak Mlje pripremljen prema Primeru 1 iz WO 2012/163508 Al , kao što je opisano u Primeru 7 u prethodnom tekstu. Konačno,uzorak M2je pripremljen prema Primeru 2 iz WO 2012/163508 Al, kao što je opisano u Primeru 7 u prethodnom tekstu.

[0116]LIzorci su izloženi temperaturi od 100°C tokom naznačenog vremenskog perioda (u nedeljama). Testiranje je izvedeno kao što je opisano u ICH smernicama Q1A (R2) (uporediti sa prethodnim tekstom). Količina proizvoda razlaganja (tj. doksorubicinona) proizvedenog kao i različitih nečistoća (tj., doksorubicina i četiri različite nečistoće još uvek nepoznatog identiteta; svi dati u % (tež./tež.); "n.d." = nije određeno) je određena pomoću HPCL analize ("LT" = manje od). Rezultati su rezimirani uTABELI 8-1.

[0117]Analogno rezultatima termostabilnosti datim u prethodnom tekstu, dodatni rezultati dobijeni pod uslovima stresa pokazuju manje izraženo razlaganje epirubicin hidrohlorida pripremljenog prema predmetnom pronalasku ("S") u poređenju sa uzorcima pripremljenim prema patentnom dokumentu WO 2012/163508 Al ("Ml" i "M2"). Primamljivo je spekulisati da se smanjena stabilnost poslednjih uzoraka može pripisati većoj specifičnoj površini kao posledica veće molekularne dostupnosti amorfnih materijala u poređenju sa kristalnim stanjima (uporediti takođe sa Primerom 7). Pored toga, epirubicin hidrohlorid pripremljen prema predmetnom pronalasku ("S") takođe ima značajno smanjenu količinu nečistoća prisutnu u uzorku (podaci prikazani u boldu), na taj način obezbeđujući dodatni dokaz za bolje osobine epirubicin hidrohlorida prema predmetnom pronalasku, na primer, u vezi sa bezbednošću proizvoda.

Claims (13)

1. Postupak za proizvodnju kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida, koji sadrži: (a) dodavanje najmanje prvog rastvarača i najmanje drugog rastvarača u epirubicin hidrohlorid, pri čemu (i) prvi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-butanola, 2-butanola, izobutanola, terc-butanola i njihovih smeša; (ii) drugi rastvarač je izabran iz grupe koja se sastoji od 1-propanola, izopropanola, etanola i njihovih smeša; i (iii) zapreminski odnos prvog rastvarača prema drugom rastvaraču je u opsegu između 1:1 i 2:1 (zapr./zapr.); (b) podešavanje u rastvoru dobijenog u koraku (a) sadržaja vode do količine u opsegu između 8% i 11 % (tež./zapr.); i (c) zagrevanje rastvora dobijenog u koraku (b) do temperature od 70°C do 90°C u cilju da se omogući kristalizacija; pri čemu proizvedeni kristalni monohidrat ima sadržaj vode u opsegu između 2.7% i 3.5% (tež./tež.) i lišen je rezidualnih rastvarača.

2. Postupak prema patentnom zahtevu 1, naznačen time što prvi rastvarač je 1-butanol i drugi rastvarač je 1-propanol.

3. Postupak prema patentnom zahtevu 1 ili 2, koji dalje sadrži: zagrevanje smeše iz koraka (a) do temperature od 40°C do 55°C sve dok nije postinguto potpuno rastvaranja reakcione smeše.

4. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačen time što krajnja koncentracija epirubicin hidrohlorida u rastvoru iz koraka (b) je u opsegu između 10 g/l i 100 g/l-

5. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačen time što je rastvor u koraku (c) zagrevan do temperature od 75°C do 85°C.

6. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 5, koji dalje sadrži: zasejavanje rastvora dobijenog u koraku (b) u cilju indukovanja kristalizacije.

7. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 6, koji dalje sadrži: prečišćavanje kristala dobijenih u koraku (c).

8. Postupak prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 7, naznačen time što je sadržaj vode kristalnog monohidrata epirubicin hidrohlorida u opsegu između 2.8% i 3.3%) (tež./tež.).

9. Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida, koji je proizveden pomoću postupka prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 8, pri čemu (i) srednji prečnik proizvedenih kristalnih čestica jc u opsegu između 20 um i 50 um; i (ii) veličina čestica od najmanje 60%, i naročito od najmanje 80% proizvedenih kristalnih čestica je unutar opsega datog srednjim prečnikom ± 20%.

10. Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida prema patentnom zahtevu 9, naznačen time što veličina čestica od najmanje 60%, i naročito od najmanje 80% proizvedenih kristalnih čestica je unutar opsega datog srednjim prečnikom ± 10%.

11. Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida prema patentnom zahtevu 9 ili 10, dalje naznačen termostabilnošću koja ima za rezultat proozvodnju od manje od 0.5% (tež./tež.) doksorubicinona posle inkubacije na 100°C jedan mesec prema ICH smernicama.

12. Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 11, dalje naznačen obrascem rendgenske difrakcije praha koji sadrži pikove na prosečnim difracionim uglovima (20) od 5.1 :. 9.1°, 13.6°, 22.1°, 22.5° i 24.0° (svaki ± 0.2°).

13. Kristalni monohidrat epirubicin hidrohlorida prema bilo kom od patentnih zahteva 9 do 12 za upotrebu u prevenciji i lečenju kancera.