RS55937B1 - Višestruka strujna utičnica - Google Patents

Description

Opis

Predmetni pronalazak odnosi se na višestruku strujnu utičnicu (ili „multistandardnu“ utičnicu, a preciznije na strujnu utičnicu koja dozvoljava alternativne spojeve dva ili više različitih tipova utikača radi povezivanja na električnu mrežu. Ova utičnica može poželjno biti takođe i modularnog tipa, preciznije tipa koji može biti spregnut u specijalnom ramu za montiranje u instalacijama, gde se po potrebi može kombinovati sa drugim komplementarnim modularnim električnim elementima.

U postojećem stanju tehnike postoje utikači za električne instalacije koji poseduju kontaktne igle koje su izvedene paralelno tako da se pružaju iz tela utikača, radi spajanja na polove dolazne strujne linije, i bočne kontakte izvedene na telu utikača i namenjene spajanju sa odgovarajućim kontaktima za uzemljenje. Takav tip utikača je, na primer, poznat pod nazivom „Šuko utikač“.

Još jedan tip utikača poseduje samo kontaktne igle raspoređene paralelno tako da se pružaju iz tela utikača, pri čemu opciono jedna od ovih igala obrazuje spoj sa konektorom električnog uzemljenja. Utikači ovoga tipa se, na primer, nazivaju „Italijanski utikači“ sa tri kontaktne igle raspoređene u liniji, gde je centralna od njih namenjena za uzemljenje, i takozvani „Evropski utikači“ sa samo dve igle bez uzemljenja.

Kako često postoji potreba da se omogući sprezanje alternativnih utikača jednog ili drugog tipa sa istom utičnicom, u postojećem stanju tehnike predlagane su „višestruke“ (ili „multi-standardne“) utičnice koje su u mogućnosti da jednako dobro prihvate utikače jednog od dva tipa.

Jedan od problema koji se susreću pri dizajnu ovih višestrukih utičnica jeste sprečavanje da delovi neophodni za sprezanje sa prvim tipom utikača smetaju delovima neophodnim za sprezanje sa drugim tipom utikača i obratno, gde se oba tipa utikača mogu prihvatiti od strane višestruke utičnice.

Na primer, elastični elementi kontakta za uzemljenje utičnica prvog tipa precizno definišu prostor za prihvatanje prvog tipa utikača. Utikač drugog tipa takođe mora biti prihvaćen u ovom prostoru, bez nastanka neželjenog ometanja od strane ovih elastičnih elemenata ili, što je još gore, bez slučajnog oštećenja i/ili deformisanja navedenih elastičnih elemenata u toku izvođenja operacija spajanja i razdvajanja utikača drugog tipa sa utičnicom. U isto vreme, poželjno je izbeći neželjenu mogućnost nastanka povećanog trenja između ovih elastičnih elemenata i delova utikača drugog tipa, usled čega može doći do njegovog oštećenja.

U slučaju utikača drugog tipa sa pljosnatim telom u ravni igala (kao što je slučaj sa takozvanim „Italijanskim“ ili „Evropskim“ utikačima, na primer), učinjeni su pokušaji da se problem prevaziđe razvojem višestrukih utičnica kod kojih se ravni utikač drugog tipa prihvata unutar ležišta izvedenog za utikač prvog tipa (koji tipično poseduje znatno veće, uglavnom cilindrično telo) sa većim poprečnim rasponom ravnog tela izvedenog poprečno između elastičnih elemenata. Na ovaj način se utikači drugog tipa dovode u položaj u kojem su svojim telom znatno udaljeni od elastičnih elemenata.

Ipak, ovakvo rešenje znatno ograničava dizajnera i ne dozvoljava da se u potpunosti i na zadovoljavajući način dobiju utičnice za različite tipove utikača drugog tipa.

Dodatno, nije moguće na zadovoljavajući način optimizovati prostor koji zauzima utičnica.

Na primer, čak i ukoliko se ograničimo samo na utikače prvog tipa sa suštinski cilindričnim oblikom i utikače drugog tipa poprečno spljoštenog oblika, odgovarajući specifični utikači poseduju prilično različite dimenzije tako da se dve utičnice drugog tipa mogu smestiti u prostoru koji zauzima jedna utičnica prvog tipa.

U slučaju utičnica za modularne instalacije, na primer, utičnica prvog tipa zauzima prostor dva standardna modula dok utičnica drugog tipa zauzima prostor samo jednog standardnog modula.

Ipak, kod višestrukih utičnica ukupna veličina je određena dimenzijama veće utičnice te se stoga pri postavljanju višestruke utičnice (na primer u ugradne zidne kutije i montažne ramove za modularne utičnice) u prostoru koji uobičajeno može prihvatiti dve utičnice manjeg tipa, može smestiti samo jedna višestruka utičnica koja, dalje, u jednom trenutku može prihvatiti samo jedan utikač jednog ili drugog tipa.

U postojećem stanju tehnike bilo je pokušaja dizajniranja višestrukih utičnica koje, sa posebnim rasporedima dva zasebna niza kontaktnih rupa mogu naizmenično u istom prostoru prihvatiti bilo jedan utikač prvog tipa, bilo dva ravna utikača drugog tipa jedan pored drugog.

Kako bi bio načinjen pokušaj da se izbegne ometanje elastičnih kontaktnih elemenata sa utikačima prvog tipa, predloženo je, na primer, dizajniranje ovih višestrukih utičnica na takav način da se dva ravna utikača drugog tipa rasporede jedan pored drugog sa dve strane imaginarne ravni koja prolazi kroz elastične kontaktne elemente potrebne za cilindrični utikač prvog tipa. Takav tip utičnice je na primer opisan u dokumentima DE2915816A1, DE3512899A1 i DE3404482A1.

Ipak, primenom ovakvog rasporeda moguće je obezbediti samo utičnice za utikače drugog tipa sa samo dve kontaktne igle pošto na ovaj način svaka od dve kontaktne rupe za utikač prvog tipa leži između dve kontaktne rupe za svaki od dva utikača drugog tipa, a približnije u položaju u kojem bi se nalazila, na primer, rupa za iglu za uzemljenje utikača drugog tipa (ukoliko postoji).

Prema Italijanskoj prijavi patenta BG2012A000027 takođe je predloženo raspoređivanje dva ravna utikača drugog tipa poprečno u odnosu na imaginarnu ravan koja prolazi kroz elastične kontaktne elemente cilindrične utičnice prvog tipa, tako da se kontaktne rupe za utikač prvog tipa nađu na dovoljnom odstojanju od kontaktnih rupa za utikače drugog tipa, a kako bi se mogli prihvatiti utikači sa više od dve igle (na primer utikači sa centralnom iglom za uzemljenje). Dokument IT BG20120027 navodi preambulu nezavisnog Zahteva 1. Iako ove poslednje utičnice funkcionišu na zadovoljavajući način, one ipak poseduju moguće nedostatke koji su posledica nedovoljnog odstojanja između utikača drugog tipa i elastičnih kontaktnih elemenata za utikače prvog tipa.

Ovo ne samo što može proizvesti neželjeno ometanje između elastičnih elemenata i utikača drugog tipa, već u toku faze dizajna takođe sprečava smanjivanje relativnog rastojanja između elastičnih elemenata u stanju mirovanja, na primer kako bi se povećala kontaktna sila između ovih elastičnih elemenata i kontaktne površine utikača prvog tipa, ili kako bi se kompenzovale moguće dimenzione tolerancije koje su posledica proizvodnje ili trošenja utikača prvog tipa.

Kako su elastični kontaktni elementi uobičajeno obrazovani od metalnih jezičaka blagim zakrivljenjem njihovih slobodnih krajeva prema unutra i usmeravanjem ka pravcu umetanja utikača, može doći do dodatnog problema koji je posledica položaja utikača drugog tipa u blizini elastičnih elemenata, a koji se ogleda u tome da se slobodni kraj elastičnih elemenata može dovesti u položaj ispred prednjeg dela tela utikača drugog tipa prilikom guranja utikača u toku njegovog postavljanja u utičnicu, čime se sprečava njegovo umetanje i/ili dolazi do odvajanja elastičnih elemenata.

Kako ne bi dolazilo do ovog ometanja, slobodni kraj svakog od elastičnih elemenata bi trebalo da nije ili proširen i zakrivljen prema spolja kako bi se sprečilo ometanje, pošto bi se u ovom slučaju elastični elementi (koji se potiskuju prema spolja od strane odgovarajućeg utikača kako bi se obezbedila potrebna kontaktna sila) pružali previše od strana utičnice kada se u nju umetne utikač prvog tipa. Ovo bi, na primer, moglo dovesti do toga da krajevi elastičnih elemenata ometaju susedne delove nosećeg okvira utičnice ili sa drugim utičnicama ili uređajima koji se nalaze duž nje.

Opšti cilj predmetnog pronalaska jeste da se obezbedi višestruka utičnica koja može prevazići prethodno navedene probleme vezane za rešenja prema postojećem stanju tehnike, i koja bi bila u mogućnosti da smesti utičnice prvog tipa i drugog tipa uz izbegavanje, na primer, neželjenog ometanja sa i između elastičnih elemenata potrebnih za utikače prvog tipa.

U smislu ovog cilja, ideja koja je nastala prema predmetnom jeste da se obezbedi višestruka električna utičnica koja sadrži oblast sprezanja namenjena naizmeničnom prihvatanju utikača prvog tipa i najmanje jednog utikača drugog tipa, gde oblast sprezanja sadrži prvi niz rupa, gde su navedeni prvi i drugi niz rupa namenjeni za prihvatanje u pravcu ose umetnutih kontaktnih igala respektivnih utikača prvog i drugog tipa radi ostvarivanja električnog kontakta između utičnice i utikača, gde ivice navedene oblasti sprezanja takođe poseduju dva elastična električna kontaktna elementa za uzemljenje koji se pružaju iznad sprežne oblasti električnog kontakta sa odgovarajućim bočnim terminalom uzemljenja prvog tipa utikača, naznačena time što ispod oblasti sprezanja sadrži sredstvo za kretanje koje se pokreće umetanjem utikača drugog tipa u odgovarajući niz rupa i što, kada se sredstvo pokreće, ono pokreće najmanje jedan od navedenih elastičnih elemenata prema spoljašnjosti oblasti sprezanja.

Kako bi se jasnije ilustrovali inovativni principi predmetnog pronalaska i njegove prednosti u odnosu na postojeće stanje tehnike, u daljem tekstu će uz pomoć pridruženih slika nacrta biti opisan primer izvođenja koji implementira ove principe. Na slikama:

- Slika 1 prikazuje pogled u perspektivi na moguće izvođenje višestruke utičnice prema pronalasku;

- Slika 2 prikazuje višestruku utičnicu prema pronalasku smeštenu unutar nosećeg rama zajedno sa konvencionalnom utičnicom;

- Slika 3 predstavlja uvećani bočni pogled u delimičnom preseku na mehanizam aktuatora unutar utičnice prema pronalasku;

- Slika 4 predstavlja pogled u perspektivi na detalje rasklopljenog sklopa utičnice prema pronalasku;

- Slika 5 prikazuje pogled sa bočne strane na detalje sa Slike 4;

- Slika 6 predstavlja pogled u perspektivi na rastavljeni sklop utičnice prema mogućem izvođenju pronalaska;

- Slika 7 šematski prikazuje pogled sa bočne strane na sprežni deo utičnice prema pronalasku sa umetnutim utikačem prvog tipa;

- Slika 8 šematski prikazuje pogled sa bočne strane na sprežni deo utičnice prema pronalasku sa delimično umetnutim utikačem drugog tipa.

Slika 1 prikazuje višestruku utičnicu prema pronalasku, uopšteno naznačenu pozicijom 10.

Utičnica 10 sadrži oblast 11 sprezanja namenjenu izmeničnom prihvatanju utikača prvog tipa (preciznije utikača sa bočno postavljenim kontaktima za uzemljenje) ili najmanje jednog utikača drugog tipa (preciznije utikača bez bočno postavljenih kontakata i sa ili bez kontaktne igle za uzemljenje), kao što će biti pojašnjeno ispod. Poželjno, ali ne i isključivo, prvi tip utikača može biti tipa poznatog kao „Šuko utikač“ i utikač drugog tipa može biti utikač takozvanog „Italijanskog“ ili „Evropskog tipa“, ili neke njihove varijante kao što su utikači J tipa sa izdignuto postavljenom iglom za uzemljenje koji se koriste, na primer, u Švajcarskoj ili Brazilu.

Oblast sprezanja prvenstveno sadrži površinu koja se radi umetanja postavlja ispred utičnice, što je poznato radi zaštite od struje i mehaničkog sprezanja sa utikačem prvog tipa.

Višestruka utičnica koja je prikazana na Slici 1 je poželjno modularnog tipa, a preciznije formirana je kao modul za sprezanje sa drugim delovima u električnim instalacijama, ali takođe može biti namenjena za zasebnu primenu ili korišćenje kod električnih uređaja, što može biti lako zamišljeno od strane stručnjaka za predmetnu oblast. Na primer, utičnica može obrazovati deo višestruke utičnice, a preciznije uređaj sa većim brojem utičnica raspoređenih jedna pored druge radi korišćenja u pokretnim ili fiksnim instalacijama.

Kada je modularna u formi, utičnica 10 može poželjno sadržati kontejner 12 u obliku kutije sa oblasti 11 sprezanja izvedenom na njegovoj prvoj prednjoj strani, sredstvo 13 za sprezanje namenjeno povezivanju sa nosećim okvirom i koje je izvedeno na stranama kontejnera koje se nalaze bočno u odnosu na navedenu prvu prednju stranu, i električne terminale 14 za povezivanje koji su izvedeni u oblasti zadnje strane kontejnera naspram prednje strane.

Sredstvo 13 za sprezanje može biti bilo kog poznatog tipa (na primer zubi ili ležišta za uzajamno zabravljivanje komplementarnih elastičnih jezičaka) koji se koristi za sklapanje modularnih delova električnih instalacija. Na primer, u zavisnosti od potrebe, modularna forma i sredstvo za sprezanje mogu biti dizajnirani u saglasnosti sa bilo kojim opsegom modularnih električnih komponenti tako da utičnica dizajnirana u skladu sa pronalaskom može sačinjavati deo ovog opsega.

Slika 2 na šematski način i pomoću primera prikazuje utičnicu 10 modularnog dizajna umetnutu unutar specijalnog rama 15 radi montiranje utičnice zajedno sa drugim modularnim komponentama instalacije (na slici je prikazan poznati modul utičnice naznačen pozicijom 16). Na primeru Slika 2 takođe šematski prikazuje pomoću isprekidanih linija konture obima utikača 70 prvog tipa i utikača 74 drugog tipa, koji mogu biti smešteni unutar utičnice što će biti pojašnjeno u daljem tekstu.

Iako se prethodni tekst opisa posebno poziva na modularne utičnice, podrazumeva se da se karakteristične osobine opisanog pronalaska takođe mogu primeniti i na utičnice različitog tipa, što će biti očigledno stručnjacima iz predmetne oblasti. Kod utičnice koja je izvedena prema pronalasku, oblast 10 za sprezanje sadrži prvi skup rupa 17 (na primer dve rupe) i najmanje jedan drugi skup rupa 18 (na primer tri rupe).

Prvi skup 17 rupa je namenjen umetanju kontaktnih igala utikača prvog tipa u pravcu ose, dok je drugi skup rupa namenjen umetanju kontaktnih igala utikača u pravcu ose drugog tipa.

Kao što se jasno može videti sa Slike 1 ivice oblasti 11 sprezanja poseduju dva elastična elementa 19, 20 koji obrazuju električni kontakt za uzemljenje koji se pruža iznad oblasti sprezanja radi ostvarivanja električnog kontakta sa odgovarajućim bočnim terminalima za uzemljenje prvog tipa utikača.

Poželjno, svaki elastični element je obrazovan pomoću elastičnog metalnog jezika sa krajevima koji su blago zakrivljeni prema unutra i koji se elastično savijaju prema spoljašnjem prostoru oblasti sprezanja.

Kao što je izneto, na primer, u standardu koji definiše utičnice Šuko tipa, elastični elementi su raspoređeni na dijametralno suprotnim pozicijama oblasti sprezanja i prvi skup rupa se pruža u pravcu koji je poprečan u odnosu na liniju koja spaja dva elastična elementa. Ova linija spajanja takođe poželjno predstavlja i pravac elastičnog kretanja dva elastična elementa 19, 20.

U slučaju utičnice Šuko tipa i sličnih utičnica, u prvom skupu postoje dve rupe (17a i 17b) koje su izvedene centralno između jezičaka.

Prema poželjnom izvođenju koje je prikazano, rupe u drugom skupu su poravnate u pravcu koji je poprečan u odnosu na kretanje jezičaka. Dodatno, prvenstveno postoje tri ovakve rupe sa bočnim rupama 18a i 18b namenjenim za vezivanje sa izvorom napajanja i centralnom rupom 18c namenjenom za uzemljenje.

Ponovo poželjno, drugi skup rupa sadrži dva skupa rupa 18, gde je svaki od njih raspoređen u blizini jednog od elastičnih elemenata 19 i 20. Svaki skup 18 je namenjen prihvatanju ravnog utikača drugog tipa, što će biti pojašnjeno u daljem tekstu. Oblast sprezanja je poželjno izvedena tako da je suštinski četvrtastog oblika i sa dimenzijama pogodnim za utičnice koje se montiraju, ali umetnute u prednjoj strani utičnice.

Drugi skup rupa (ili svaki drugi skup rupa) prvenstveno obrazuje samu po sebi poznatu utičnicu sa duplim razmakom namenjenu prihvatanju utikača drugog tipa sa različitim rastojanjima između kontaktnih igala. Na primer, u slučaju utikača Italijanskog tipa bočne rupe 18a i 18b mogu biti izvedene tako da prihvate bočne igle za 16A ili 10A utičnice sa odgovarajućim među-osnim rastojanjem od 26 mm i 19 mm i prečnicima igle od 5 mm i 4 mm. Evropski ili Italijanski tip utikača bez uzemljenja takođe može bit umetnut u ove rupe.

Sredstvo 21 za kretanje je smešteno ispod oblasti 11 za sprezanje i izvedeno tako da se pokrene usled umetanja utikača drugog tipa unutar odgovarajućeg skupa rupa i, kada se pokrene, izmesti najmanje jedan od navedenih elastičnih elemenata 19, 20 izvan oblasti sprezanja. Na primer, u slučaju dva skupa rupa, umetanje utikača u jedan od ova dva skupa rupa dovodi do izmeštanja najbližih elastičnih elemenata 19, 20 prema spolja.

Ovim se omogućava da se elastični elementi izmeste uz zone sprezanja sa utikačem drugog tipa čime se sprečava ometanje sa njim.

Slika 3 prikazuje poželjno izvođenje sredstva 21 za kretanje pridruženih elastičnom elementu 19, 20. Prema ovom izvođenju sredstvo 21 sadrži element 22 za aktuaciju koji se može kretati između prvog ne-operativnog položaja (na Slici 3 prikazan punim linijama) i drugog operativnog položaja (prikazan isprekidanim linijama). Kretanje prema operativnom položaju se poželjno može izvršiti nasuprot delovanju elastičnog sredstva 23 (na primer spiralnih opruga) koje je pogodno izvedeno.

Kao što se sa Slike 3 jasno može videti, u operativnom položaju element 22 za aktuaciju potiskuje elastični element 19 i/ili 20 van oblasti sprezanja duž putanje koja je dovoljna kako bi se udaljio iz položaja u kojem postoji neželjeno ili suvišno ometanje sa utikačem drugog tipa koji se umeće u rupe 18.

Poželjno, kretanje elastičnog elementa se dešava usled savijanja navedenog elementa. Ova proces savijanja može biti suštinski isti proces (iako se izvodi u različitoj meri) kao onaj koji se proizvodi usled kontakta sa utikačem prvog tipa uvedenog u utičnicu 10. Ovim se može izbeći prekomerno naprezanje elastičnih elemenata.

Izmeštanje elementa za aktuaciju se prvenstveno izvodi pomoću bregaste površine 24 koja je izvedena na elementu 22 i smeštena naspram najmanje jedne rupe navedenog drugog skupa rupa 18 tako da se usled uvođenja igle 75 utikača drugog tipa u unutrašnjost rupe 18 potiskuje prema drugom položaju.

Poželjno, element za aktuaciju može obrazovati ili biti pridružen sa sigurnosnim uređajem za drugi skup rupa. Ovaj sigurnosni uređaj je smešten između uvodnih otvora i električnih kontakata rupa kako bi se sprečilo slučajno uvođenje stranog tela (na primer zašiljenog metalnog predmeta ili prsta deteta) u unutrašnjost rupa i dovođenja u kontakt sa unutrašnjim električnim vezama.

Sigurnosni uređaj se poželjno može kretati između položaja za zatvaranje i položaja za otvaranje rupa (u najmanje jednoj od rupa nalazi se opasni električni napon) i kretanje u otvoreni položaj se poželjno može proizvesti istovremenim uvođenjem najmanje dve kontaktne igle utikača. Ova akcija se može na jednostavan način pridružiti kretanju elementa 22 za aktuaciju koji deluje silom na elastične kontaktne elemente 19 ili 20 potiskujući ih.

Na primer, Slika 4 prikazuje poželjno izvođenje utičnice prema pronalasku kod kojeg sigurnosni uređaj sadrži polugu 25 koja je postavljena tako da zatvara najmanje dve rupe (one koje su uobičajeno pod naponom) navedenog drugog skupa rupa i koja se može kliznim kretanjem prebacivati između položaja za zatvaranje i otvaranje rupa.

Radi kretanja poluga poželjno sadrži najmanje dve bregaste površine 26, 27 koje su raspoređene naspram najmanje dve rupe kako bi usled istovremenog uvođenja dve igle utikača drugog tipa u navedene najmanje dve rupe potiskivanjem klizale prema otvorenom položaju. Kako bi se sprečilo da akcija potiskivanja usled uvođenja samo jedne igle dovede do kretanja otvaranja, poluga može sadržati sklop klackalice koji sprečava kretanje ukoliko sila potiskivanja kroz dve rupe nije suštinski ista i simetrična.

Na primer, kao što se može videti sa Slike 5, poluga može imati tačku obrtanja u svom središtu i po zub 28 na svakom svojem donjem kraju koji deluje ispod i blokira kretanje klizanja ukoliko se odgovarajući kraj poluge nalazi niže od drugog kraja (posmatrano u pravcu umetanja igala utikača). Na ovaj način samo simetričan potisak kojim dve kontaktne igle utikača deluju na dve bregaste površine 26 i 27 poluge drži polugu balansiranom i dozvoljava klizno kretanje otvaranja.

Na primeru izvođenja prikazanom na Slici 3, postoje tri bregaste površine (jedna za svaku kontaktnu iglu utikača sa tri igle) i sve tri potiskuju polugu u njen otvoreni položaj.

Opciono, centralna površina može biti izostavljena kada je u pitanju rupa za iglu za uzemljenje, obzirom da se ovde ne zahteva električna zaštita od slučajnog kontakta, tako da se može zameniti prolaznom rupom koja je uvek otvorena.

Kao što se jasno može videti sa Slike 4, element 22 za aktuaciju namenjen izmeštanju elastičnog elementa se poželjno pruža poprečno u odnosu na pravac svog kretanja kako bi takođe obrazovao i polugu 25.

Na ovaj način se kretanje radi bezbednog otvaranja rupa može poklopiti sa izmeštanjem kontaktnih elemenata 19 i 20 prema spolja, tako da bregasta površina 24 može sadržati ili biti dizajnirana zajedno sa bregastim površinama 26 i 27. Uvođenje utikača drugog tipa stoga proizvodi otpuštanje sigurnosnog sistema i izmeštanje kontakata 19 i/ili 20 za uzemljenje.

Kao što se jasno može videti, ponovo sa Slike 4, u slučaju utičnice sa dva skupa rupa namenjenih za dva utikača drugog tipa, svaki skup može posedovati njemu pridruženu polugu namenjenu izmeštanju najbližeg kontaktnog elementa za uzemljenje kao posledica, na primer, dizajna utičnice koja formira sliku u ogledalu u odnosu na ravan koja prolazi kroz središne rupe namenjene spajanju sa prvim tipom utikača.

Ponovo posmatrajući Sliku 4, sa nje se može videti kako se na poželjan način sigurnosni uređaj 29 takođe može izvesti za prvi skup rupa, gde se on može pokretati između položaja za zatvaranje i položaja za otvaranje rupa iz navedenog prvog skupa nakon istovremenog uvođenja najmanje dve kontaktne igle utikača prvog tipa u navedene rupe.

Prvenstveno, ovaj uređaj 29 sadrži propeler 30 koji rotira oko centralne ose paralelne u odnosu na osu kontaktnih igala, prateći istovremeni potisak od strane dve igle utikača prvog tipa koji deluje u pravcu sprezanja sa utičnicom. Rotacija se pogodno izvršava pomoću dve naspramno usmerene bregaste površine 31, 32 koje proizvode rotacioni potisak nakon umetanja dve igle u rupe 17. Kretanje klackalice oko središta propelera 30 može biti osmišljeno na način sličan onom opisanom u vezi sa polugom 25, tako da blokira rotaciju elementa 30 (na primer pomoću zuba, koji nisu prikazani, izvedenih ispod propelera) u slučaju ne-simetričnog potiskivanja dve bregaste površine 30 i 31.

Slika 6 prikazuje pogled na rastavljeni sklop napredne modularne strukture utičnice prema pronalasku.

U ovoj strukturi utičnica 10 sadrži zadnje plastično kućište 50 koje je zatvoreno prednjim plastičnim poklopcem 51 tako da obrazuje kontejner 12 u obliku kutije. Spajanje zadnjeg kućišta i poklopca se može pogodno ostvariti pomoću poznatih elastičnih sredstava za brzo spajanje.

Poklopac 51 sačinjava prednju stranu koja sadrži umetnutu oblast 11 za sprezanje i uvodne otvore kontaktnih rupa.

Sklopovi 52, 53 i 54 električnih kontakata koji su izrađeni od pogodnog elastičnog materijala sa pogodnim električnim karakteristikama, smešteni su unutar kućišta 50 (kao što je na Slici 6 prikazano isprekidanim linijama) tako da svojim električnim terminalima 55, 56 i 57 izlaze sa spoljašnje strane kućišta (koji zajedno obrazuju poznate terminale 14 prikazane na Slici 1 raspoređene, na primer, sa bokova i zadnje strane modula utičnice).

Poželjno, kao što se može jasno videti sa Slike 6, svaki sklop kontakta je obrazovan od jedne oblikovane metalne pločice, paralelno postavljene sa druge dve pločice, čime se obrazuju svi električni kontakti istog znaka za kontaktne igle koje mogu biti prihvaćene unutar višestruke utičnice.

Posebno, centralni sklop 52 svojim krajevima savijenim prema gore obrazuje kontaktne elemente 19 i 20 u obliku jezičaka i središnje kontakte 58 i 59 koji su namenjeni da elastično prihvate igle za uzemljenje dva utikača drugog tipa koji mogu biti prihvaćeni unutar višestruke utičnice prikazane u primeru.

Sklopovi 53 i 54 mogu takođe biti pogodno dizajnirani kao identični jedan drugom i rotirani za 180 stepeni sa obe strane središnjeg sklopa 52 za uzemljenje.

Kao što se može jasno videti, ponovo sa Slike 6, dizajn kontakata se olakšava usled činjenice da su rupe u oblasti za sprezanje namenjene prihvatu tri utikača raspoređene paralelno i poravnato jedna sa drugom, pri čemu je centralna rupa za drugi tip utičnice namenjena za uspostavljanje konekcije električnog uzemljenja i pozicionirana u blizini jednog od elastičnih kontakata za uzemljenje.

Ponovo poželjno, kao što se može videti sa Slike 4, element za aktuaciju i sigurnosni uređaji mogu biti smešteni unutar pridružene noseće kutije prvenstveno obrazovane pomoću osnove 61 i zatvarajućeg poklopca 62 sa pogodno izvedenim rupama kroz koje mogu proći igle utikača. Sigurnosni uređaji time obrazuju delove za zatvaranje/otvaranje prolaznih rupa 76 noseće kutije.

Na taj se način formira robusna i efikasna sigurnosna jedinica ili sistem 60, koja sprečava uvođenje stranih tela u utičnicu i istovremeno dovodi do izmeštanja kontaktnih elemenata za uzemljenje.

Čitava jedinica 60, izuzev opciono potisnih opruga 23, može biti izrađena od pogodne izolacione plastike.

Kao što se takođe može videti sa Slike 6 u vezi sa modularnom utičnicom prikazanom pomoću primera, sigurnosni sistem 60 može biti smešten tako da je postavljen između električnih kontakata pridruženih rupama i otvorima 63 u oblasti sprezanja koji su namenjeni da prihvate igle utikača koje se uvode u utičnicu radi uspostavljanja električnih kontakata sa rupama.

Elementi 22 za aktuaciju poželjno izlaze kroz prozore 64 i 65 otvorene bočno na telu sigurnosne jedinice 60 radi prihvatanja i vođenja nagore donjeg dela elastičnih elemenata 19 i 20 (koji se pružaju od površine oblasti 11 sprezanja kroz prozore 66, 67) kako bi se uz pomoć pogodnog dejstva u vidu poluge izvršilo njihovo kretanje prema spolja kao posledica uvođenja igala drugog tipa utikača u odgovarajuće rupe 18.

Slika 7 šematski ilustruje umetanje utikača prvog tipa (naznačeno uopšteno pozicijom 70 i isprekidanim linijama) u utičnicu prema pronalasku (koja je radi uprošćenja prikazana samo delimično).

Kao što se može videti sa Slike 7, kontakti 19, 20 za uzemljenje klize duž bočnih električnih kontakata 71 i 72 koji su prisutni na utikaču 70, dok se dve centralne igle 73 umeću unutar električnih kontakata (nisu prikazani na slici) respektivnih rupa 17. U cilju uprošćenja, utikač je prikazan isprekidanom linijom i sigurnosni element 30 je prikazan u položaju mirovanja.

Slika 8 umesto toga predstavlja pogled koji je sličan onom sa Slike 7, ali na šematski način ilustruje uvođenje dva utikača drugog tipa (uopšteno naznačena pozicijom 74) u utičnicu prema pronalasku.

U ovom slučaju (kao što je prikazano za utikač 74 sa desne strane, koji je delimično umetnut), kontakti 19 i 20 uzemljenja se skreću prema spolja, dok se središne igle utikača umeću u električne kontakte respektivnih rupa 18.

Kao što se može primetiti sa Slike 8, čak i ukoliko se savijanje, kojim se elementi 19, 20 u potpunosti dovode izvan zone ometanja između elemenata 19, 20 i utikača 74, može smatrati poželjnim, ono ipak nije neophodno tako da se može smatrati dovoljnim postizanje zakretanja prema spolja u meri koja umanjuje trenje i kojim se samo izbegava da slobodni krajevi kontaktnih elemenata 19 i 20 dospeju ispred prednje strane tela utikača.

Skretanje koje se proizvodi sredstvom 21 za kretanje može takođe biti praćeno klizećim delovanjem tela utikača na zakrivljene krajnje delove kontaktnih elemenata koji su poželjno zakrivljeni prema spolja tako da obrazuju kliznu površinu sa efektom brega radi njihovog savijanja prema spolja prilikom prolaska utikača.

U ovoj tački je jasno kako su ostvareni predefinisani ciljevi pronalaska. Utičnica naznačena prema principima predmetnog pronalaska može prihvatiti utikače prvog ili drugog tipa, uz optimizaciju prostora i izbegavanje prevelikog ometanja između elastičnih kontakata za uzemljenje utikača prvog tipa sa utikačem (ili utikačima) drugog tipa. Utičnica prema pronalasku se može na jednostavan način prilagoditi i koristiti u instalacijama radi distribucije mrežnog izvora napona

Dodatno, elastično potiskivanje kontakata elastičnih elemenata za uzemljenje koji se pružaju iznad zone sprezanja mogu takođe biti povećani (na primer smanjivanjem njihovog uzajamnog rastojanja) kako bi se poboljšao električni kontakt sa utikačima prvog tipa, bez problema sa suvišnim trenjem, trošenjem ili oštećivanjem utikača drugog tipa.

Kontaktni elementi za uzemljenje mogu takođe posedovati svoje slobodne krajeve koji se drže pogodno kratkim bez izazivanja problema zaglavljivanja sa utikačima drugog tipa. Time se izbegava da se, kada su spregnuti, isuviše pružaju sa bočne strane.

Claims (12)

PATENTNI ZAHTEVI

1. Višestruka električna utičnica (10) koja sadrži oblast (11) sprezanja namenjena za izmenično prihvatanje prvog tipa utikača (70) i najmanje jednog utikača (74) drugog tipa, gde oblast (11) sprezanja sadrži prvi skup rupa (17) i najmanje jedan skup (18) drugih rupa, gde su navedeni prvi i drugi skup rupa namenjeni da prihvate igle utikača prvog i drugog tipa respektivno, koje se u njih umeću u pravcu ose radi ostvarivanja električnog kontakta između utičnice i utikača, gde ivice navedene oblasti (11) sprezanja takođe poseduju dva elastična kontakta (19, 20) za uzemljenje koji se pružaju iznad oblasti (11) sprezanja radi uspostavljanja električnog kontakta sa odgovarajućim bočnim terminalima (71, 72) za uzemljenje prvog tipa utikača, naznačena time, što ispod oblasti (11) sprezanja sadrži elemente (21) za kretanje koji se pokreću umetanjem utikača (74) drugog tipa u odgovarajući drugi skup rupa (18) i time, što kada su pokrenuti, oni pokreću najmanje jedan od dva navedena elastična kontaktna elementa (19, 20) za uzemljenje prema spoljašnjosti oblasti (11) sprezanja, gde sredstvo (21) za pokretanje sadrži element (22) za aktuaciju koji se može kretati između prvog ne-operativnog položaja i drugog operativnog položaja u kojem pokreće najmanje jedan od navedena dva elastična kontakta (19, 20) za uzemljenje prema spoljašnjosti oblasti (11) za spretanje, gde element (22) za aktuaciju poseduje bregastu površinu (24) koja je izvedena naspram najmanje jedne rupe iz navedenog drugog skupa rupa (18) kako bi se potisnuo prema drugom položaju pod dejstvom elastičnih elemenata (23) i usled uvođenja jedne igle (75) utikača (74) drugog tipa u navedenu najmanje jendu rupu; i što su dva elastična kontakta (19, 20) za uzemljenje elastični jezičci (19, 20) izvedeni na dijametralno suprotnim položajima oblasti (11) sprezanja.

2. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što navedeni element (22) za aktuaciju obrazuje deo sigurnosnog uređaja za drugi skup rupa (18), koji je namenjen da se kreće između položaja za zatvaranje i položaja za otvaranje navedenog drugog skupa rupa (18) po uvođenju igala (75) utikača (74) drugog tipa u rupe.

3. Električna utičnica prema Zahtevu 2, naznačena time, što sigurnosni uređaj sadrži polugu (25) koja je izvedena tako da zatvara najmanje dve rupe iz navedenog drugog skupa rupa (18) i koja može klizati između navedenih otvorenog i zatvorenog položaja, gde poluga sadrži bregaste površine (25, 27) raspoređene naspramno od najmanje dve rupe tako da se klizno potiskuje prema otvorenom položaju usled istovremenog uvođenja dve igle (75) utikača (74) drugog tipa u najmanje dve navedene rupe (18).

4. Električna utičnica prema Zahtevu 3, naznačena time, što se element (22) za pokretanje pruža poprečno u odnosu na pravac kretanja navedenog elementa (22) za aktuaciju tako da obrazuje polugu (25).

5. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što se drugi skup rupa sadrži od dva niza rupa (18), gde je svaki niz u blizini jednog od navedenih elastičnih kontaktnih elemenata (19, 20) za uzemljenje i gde je svaki namenjen da prihvati utikač (74) drugog tipa.

6. Električna utičnica prema Zahtevu 5, naznačena time, što su prvi skup (17) i dva druga niza (28) rupa uzajamno paralelni i pružaju se u pravcu poprečnom u odnosu na pravac kretanja elastičnih električnih kontakata (19, 20) za uzemljenje.

7. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što sadrži sigurnosni uređaj (30) za prvi skup (17) rupa, koji je namenjen da se kreće između položaja za zatvaranje i položaja za otvaranje rupa iz navedenog prvog skupa (17) nakon istovremenog uvođenja najmanje dve igle utikača (70) prvog tipa u rupe.

8. Električna utičnica prema Zahtevima 2 i 7, naznačena time, što su element (22) za aktuaciju i sigurnosni uređaji (25 i 30) sadržani u nosećoj kutiji (61, 62) koja je smeštena između električnih kontakata (52, 53, 54) pridruženih rupama (17, 18) i otvorima u oblasti (11) sprezanja koji su namenjeni za uvođenje kontaktnih igala utikača prvog i drugog tipa u utičnicu kako bi oni dospeli do električnih kontakata pridruženih rupama.

9. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što je izvedena u obliku modula sa kontejnerom (12) u obliku kutije koji sadrži oblast (11) sprezanja smeštenu na njegovoj prvoj prednjoj strani, sredstvo (13) za sprezanje koje je namenjeno sprezanju zajedno sa nosećim ramom i koje je izvedeno na stranama kontejnera koje se nalaze bočno u odnosu na navedenu prvu stranu, i električne terminale (14) koji su raspoređeni u oblasti zadnje strane kontejnera koja se nalazi naspram navedene prve strane.

10. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što najmanje jedan od dva niza drugog skupa rupa (18) sadrži tri poravnate rupe (18a, 18b, 18c), sa centralnom rupom (18c) koja je namenjena za uzemljenje i koja je smeštena u blizini jednog od navedenih elastičnih električnih kontaktnih elemenata (19, 20) za uzemljenje.

11. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što prvi skup rupa (17) sadrži dve rupe (17a, 17b) koje su izvedene u oblasti (11) za sprezanje u centralnom položaju u odnosu na dva elastična kontakta (19, 20) za uzemljenje.

12. Električna utičnica prema Zahtevu 1, naznačena time, što drugi skup rupa (18) obrazuje utičnicu sa duplim razmakom namenjenu prihvatanju utikača (74) drugog tipa sa dva različita rastojanja između kontaktnih igala.