RS56183B1

RS56183B1 - Postupak za proizvodnju goriva za energetiku

Info

Publication number: RS56183B1
Application number: RS20170645A
Authority: RS
Inventors: Petr Cuber; Monika Pullmanová
Original assignee: Hedviga Group A S
Priority date: 2013-09-04
Filing date: 2013-10-21
Publication date: 2017-11-30
Also published as: PL124927U1; CA2921753A1; CZ2013677A3; HU4900U; DK2964726T3; GB2518029A; US20160200983A1; SK6964Y1; ITTO20130945A1; EP2964726A1; CA2921753C; CH708522A2; MX2016002829A; SK50392013U1; CH708522A8; HRP20160331A2; ES2632476T3; PT2964726T; PL2964726T3; PL71053Y1

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Ovaj se pronalazak odnosi na postupak prerade ugljeničnih materijala da se proizvedu goriva predviđena za upotrebu u elektroenergetici.

Stanje tehnike

[0002] Ugljenične supstance u čvrstoj supstanci, tečnosti kao i gasovitom stanju se koriste kao goriva za elektroenergetiku. Pored dobro poznatih klasičnih industrijskih goriva kao što su koks, nafta, ugljeni gas, itd. proizveden tradicionalnim metodama, goriva koja se koriste za elektroenergetiku se takođe dobijaju iz različitih prirodnih proizvoda, industrijskog otpada, sortiranog otpada iz domaćinstva, mulja iz postrojenja za tretman otpadnih voda, itd. Moderna nauka i tehnlogija se sve više bave problemima neželjenih ili otpadnih materijala i korisnog korišćenja izvora ugljenika sadržanih u njima.

[0003] Uobičajeni način prerade materija od ugljenika je termoliza, t.j. termičko raspadanje bez sagorevanja. Prerađeni materijal se stavlja u zatvoren zagrejan prostor kao što je komora peći gde se izlaže visokim temperaturama koje prouzrokuju raspadanje i gasovi koji se razvijaju se ispuštaju iz zagrejanog prostora. Uključeni su klasična piroliza i drugi postupci. Gasovi ispušteni iz zagrejanog prostora se vode kroz izmenjivač toplote ili hladnjak, gde se podvrgavaju hlađenju, što kao rezultat daje odvajanje vode, ako postoji, i uljnog kondenzata. Uljni kondenzat se prikuplja i dalje prerađuje. Zavisno od korišćenih postupaka i od prikupljenih frakcija, moguće ga je koristiti direktno ili posle dalje prerade, posebno kao lubrikant i/ili gorivo. Preostali gasoviti medijum obuhvata za sada samo nekorisne otpadne proizvode i po mogućstvu čestice prašne se vode kroz filtere u izduvnu cev ili dimnjak, ili, u slučaju nekih postupaka i uređaja, vraća se u zagrejani prostor. Početni materijal zasnovan na organskim ostacima, prirodnim proizvodima, mulju, gumi, itd. se postavlja u zagrejani prostor u posudu, kolica, na ploču ili drugi nosač, ili se po mogućstvu dovodi na rešetku pozicioniranu u komori peći ili drugoj grejnoj komori. Materijal je preporučljivo u stanju koje omogućava dobar pristup toplote, t.j. u obliku opiljaka ili čestica dobijenih mlevenjem. Gasovi proizvedeni tokom zagrevanja materijala menjaju svoj sastav sa povećanjem temperature materijala. Prvo, amonijak i druge isparljive supstance, voda, inertni gasovi, itd. se postepeno otpuštaju. Poznato je da se gasovi sa visokim sadržajem ugljovodonika koji mogu da se koriste za industriju snabdevanja energijom otpuštaju iz ovih materijala na temperaturama koje variraju sa sastavom početnog materijala i uslovima pritiska. Poznat je princip prerade termičkog raspadanja ovih materijala kao i sastav frakcija dobijenih termičkim raspadanjem zavisno od određene temperature i pritiska termolize. Međutim, problem je dostići dobru enonomičnost ovih procesa termičkog raspadanja, t.j. režim zagrevanja materijala, količinu šarže, vreme tretmana materijala toplotom, itd. Nedostatak optimalne opreme je takođe povezan sa ovim. Zagrejane komore generalno ne rade neprekidno, neophodno je ohladiti ih pre otvaranja za svaku šaržu sirovog materijala. Obično, grejanje zagrejanog prostora se prvo zaustavlja i toploti se dozvoli da deluje neko vreme, zatim se ostavlja da se prostor ohladi prirodno ili se ohladi veštački. Gasovi mogu i dalje da ostave materijal posle ekonomičnog ispuštanja iskoristivog gasovitog medijuma iz prerađenog materijala i tokom hlađenja, i samim tim gasovi se obično izvuku čak i tokom ovog perioda, i zatim kao što može biti slučaj, i dalje sadržane i/ili uskovitlane čestice prašine se izvlače pošto se prostor dovoljno ohladi do bezbedne temperature za otvaranje. Posle termičkog postupka, obično samo ostatak čvrste supstance u obliku ugljenisanih čestica ili ugljenisanog skeleta koji se mrvi u ostatke čestica ugljenika, čija je preovladavajuća komponenta ugljenik, ostaje iz početne mase materijala u radnom prostoru.

[0004] Gore pomenuti postupak je opisan na primer u prijavi patenta CZ PV 2010-586. Gumeni otpad se postavlja u zaptivenu komoru opremljenu grejačem, elementom za hlađenje, i kondenzujućim kolom koje obuhvata kondenzator. Šarža gumenog otpada količinski iznosi 0,1 do 0,9 zapremine vruće komore. Posle toga, komora se zatvara i temperatura u komori se postepeno povećava na 350 do 400°C bez bilo kakve specifične modifikacije uslova pritiska. Rezultati gasovitih proizvoda se uvode u rashlađivač kada delimično kondenzuju i kondenzat se prikuplja u odvojenom rezervoaru. Ohlađeni preostali gasoviti medijum se vraća u komoru. Posle barem 40 minuta, ali ne pre nego što se težina šarže gumenog otpada poveća za više od 15 %, prostor komore se hladi do temperature ispod 200 °C. Posle toga, komora se otvara i uklanja se preostala čvrsta supstanca dobijena kao rezultat. Sastoji se od koksa sa ostacima čeličnog kabla iz automobilskih guma. Posle uklanjanja ostataka metala, ovaj koks je moguće i dalje koristiti na primer za zagrevanje. Uređaj za implementaciju ovog postupka obuhvata komoru opremljenu sa barem jednim grejačem i elementom za hlađenje, pri čemu je komora povezana na kondenzaciono kolo čiji i ulaz i izlaz vode u komoru. Grejač se sastoji od električne grejne spirale, što je zbog potrebe da se eliminiše paljenje prerađenog materijala postavljenog u zaštitno kućište i ova jedinica se postavlja unutar zagrejane komore. Postoji, na primer, četiri takva grejača unutar zagrejane komore prema CZ PV 2010-586. Sa spoljne strane, komora ima izolacioni sloj. U gore pomenutoj datoteci, sistem cevi od rebrastih cevi je postavljen u zagrejanu komoru se opisuje kao element hlađenja u prvom primeru, i pregradni zid smešten na barem dve strane komore se opisuje kao element hlađenja u drugom primeru. Između pregradnog zida i zida komore, postoji prostor za vazduh koji se hladi protokom vazduha. Kondenzaciono kolo je opremljeno ventilatorom da se obezbedi cirkulacija gasovitog medijuma iz komore u kolo i nazad iz kola u komoru, a pored toga ima još i sabirnu posudu za kondenzat. CZ PV 2010-586 opisuje postupak za preradu istrošenih automobilskih guma. Istrošene automobilske gume se postavljaju u komoru u količini koja iznosi i do 60 % zapremine komore, i zatim se komora zatvori. Temperatura u komori se postepeno poveća na 380°C korišćenjem grejača bez specijalnih podešavanja pritiska. Gasovi dobijeni kao rezultat se dovode u kondenzaciono kolo kroz koje cirkulišu uz pomoć ventilatora i gde se kondenzat pravi, prikuplja i akumulira. Posle 40 minuta je na ovaj način došlo do termičkog raspadanja, prostor komore počinje da se hladi dovodom medijuma za hlađenje u element hlađenja. Posle hlađenja do 120 °C, komora se otvara i uklanja se ostatak ugljenisanog materijala u obliku čvrste supstance dobijene kao rezutlat.

[0005] Nedostatak gore pomenutog postupka je da se gasovi stvoreni tokom termolize ne prerađuju ni na koji drugi način osim kondenzacijom. Ne ekstrahuje se iskoristiv sagoriv gas. Zaostali proizvodi sadržani u komori mogu da pobegnu u okolinu posle otvaranja ove komore. Korišćeni postupak i njegov termički režim ne dozvoljavaju dovoljno raspadanje velikog broja sirovih materijala. Ponovljeno zagrevanje i hlađenje komore odvojeno za svaku šaržu materijala je veoma neekonomično i daje kao rezultat velike gubitke energije.

[0006] Dokument CZ U 21978 nastoji da reši gore pomenute nedostatke pomenutog postojećeg postupka. Zagrejana komora je opremljena sa izmenljivom mobilnom posudom za skladištenje uz pomoć materijala predviđenog za termičko raspadanje se ubacuje u zagrejanu komoru i uklanja iz komore posle tretmana toplotom. Mobilna posuda je u obliku mobilnog tela sa poklopcem koje je moguće zaptivno zatvoriti, koja je opremljena odvojivim ulazom i izlazom za gasove proizvedene postupkom termolize. Pomenuti ulaz i izlaz se povezuju na kondenzaciono kolo. Punjenje materijalom je za gas zaptiveno nepropusno poklopcem odvojeno od zagrejanog prostora komore. Postupak prerade materijala se razlikuje od prethodnog u tome što je punjenje materijalom moguće izvesti u vrućoj komori i posuda sa čvrstim ostacima iz termičkog razlaganja šarže može da se premesti iz komore dok je vruća i ostavi da se hladi izvan komore na odgovarajućem mestu za parkiranje, što značajno smanjuje vreme prerade za više sukcesivnih šarži i takođe sačuva dosta energije jer nisu neophodni gašenje i potpuno hlađenje zagrejane komore. Uređaj i postupak opisani u ovom dokumentu se već uzimaju u obzir takođe kao opcija da se isključi kondenzaciono kolo i da se skrenu proizvedene korisne frakcije gasa za dalje korišćenje i moguću preradu. Nedostatak je nesavršen režim toplote i pritiska za raspadanje, jer je nemoguće postaviti optimalnu krivulju temperature za grejanje. Postavljanje materijala u prekomerno zagrejanu komoru može prouzrokovati neželjeni brzi razvoj gasova što vodi povećanom pritisku u sistemu a može čak da dođe i do eksplozije, i takođe može dati podsticaj formiranju opne nalik na trosku na površini materijala, što sprečava izlaz proizvedenih gasova. Nasuprot tome, komora koja se ne zagreje dovoljno brzo se brzo hladi sa novoubačenom mobilnom posudom i termičko raspadanje je neodgovarajuće. Nagla kolebanja temperature i izobličenja termičkog procesa se odvijaju sa svakim dodavanjem ili uklanjanjem mobilne posude u ili iz zagrejane komore. Čak i ovaj uređaj ne dozvoljava neprekidan proces. Ovaj uređaj nije u mogućnsti da proizvede gasove koje je moguće iskoristiti u stabilnoj količini i sa stabilnim sastavom. Mogućnost priključivanja uređaja prema CZ PV 2010-586 ili uređaja prema CZ U 21978 na kogeneracionu jedinicu se ne dovodi u pitanje između ostalog i zbog gore pomenutih razloga.

[0007] Dokument CZ U 21515 opisuje drugi uređaj. Razlika koja se poredi sa prethodnim uređajem je samo u činjenici da se gasni cevovod za izlaz proizvedenih gasova ne prazni nazad u zagrejanu komoru. Hladnjak sa prijemnikom za kondenzat i sa izlazom zaostalih gasovitih izduvnih materija iz uređaja se priključuje posle zagrejane komore. Mobilna posuda koja se koristi je samo sa izlazom za gas, ne i sa ulazom. Čak i u ovom slučaju, zagrejana komora ovog uređaja se sastoji od besplamene peći koja radi pod normalnim atmosferskim pritiskom, i takođe mobilna posuda radi na sličan način. Uređaj radi slično i ima slične nedostatke kao prethodan, a razlika je da se izvlači preostali gasoviti medijum. Ovaj uređaj radi samo u režimu šarže i samim tim nije osigurana dovoljna količina gasovitih i tečnih proizvoda za proizvodnju električne energije i toplote. Još jedan nedostatak je problem čistoće i stabilnosti direktno proizvedenog gasa kada se gasovite frakcije ispuste u koracima u toku postupka termičkog raspadanja kada šarža sadrži različit sastav materijala zavisno od povećanja temperature, tako da se sastav proizvedenog gasa vremenom menja. Međutim, za upotrebu u jedinici za napajanje, neophodno je koristiti gas sa definisanim sastavom materijala koji je konstantan sa izvesnim ograničenjima tako da uređaj ne dozvoljava korišćenje proizvoda od gasa kao goriva u energetskoj jedinici. Zbog razlika temperature u izduvnom vodu za gas, njegovi zidovi se često pokrivaju slojem masnih supstanci iz kojih se ove supstance naknadno delimično otpuštaju nazad u gas, i time se zagađuju. Takođe, tečni proizvod se menja tokom postupka termičkog raspadanja šarže i kvantitativno i kvalitativno, tako da čak i proizvodnja uljanog kondenzata ne može da se koristi direktno u proizvodnji kao girovo za jedinicu za kogeneraciju ili za neki drugi uređaj sagorevanja.

[0008] Modernna nauka takođe poznaje brzu pirolizu, na primer postupak i uređaj koji se opisuju u CZ Pat. 280 465 (sa prioritetom iz CA 90/2009021). Materijal koji se koristi za šaržu se zagreva do temperature od 350 do 800 °C sa brzinom munja od 1.000 do 1.000.000 °C/s, posle čega sledi kratko kontrolisano vreme boravka, obično 30 ms do 2 s, i zatim sledi brzo hlađenje proizvoda. Obično se ovaj proizvod hladi brzo ispod 350 °C u roku od 0,5 s. Nedostatak ovih postupaka je potreba za skupim reaktorima, koji su finansijski i prostorno zahtevni. Konfiguracija ovih reaktora je fundamentalno drugačija od ovde datog uređaja kao rešenja, i samim tim neće biti opisana

[0009] DE10348987 opisuje sklop rerne za pirolizu na niskoj temperaturi za odvajanje čeličnih ugljovodoničnih materijala iz korišćenih automobilskih guma, pri čemu taj sklop ima predzagrejanu komoru i komoru za hlađenje.

Opis pronalaska

[0010] Gore pomenuti nedostaci se eliminišu ovim pronalaskom. Ovim rešenjem se daje novi postupak proizvodnje goriva za elektroenergetiku kod kojih se ugljenični materijal prerađuje pomoću termičkog razlaganja bez prisustva plamena.

[0011] Projektovani novi postupak proizvodnje se bavi tipom prerade materijala tokom kog se šarža stavlja u šupljinu unutar mobilne posude koja se zagreva u odgovarajuće zagrejanom prostoru i izlaz sa izduvnom cevi za izlaz gasova proizvedenih termičkim raspadanjem se povezuje na mobilnu posudu u barem nekoj fazi termičkog raspadanja te šarže. Gasovi proizvedeni iz šarže se izvlače za dalju preradu u na primer tečno i gasovito gorivo i čvrsti ostatak ostaje, na primer, karbonizovane čestice moguće je koristiti kao gorivo za proizvodnju energije, iz šarže materijala u mobilnoj posudi na kraju. Suština novog rešenja je sledeća. Mobilna posuda se koristi kao posuda pod pritiskom sa izlaznim otvorom za gas, koja je zatvorena posle ubacivanja šarže, postavljena u jedinicu za predzagrevanje i njen izlaz za gas je priključen na postojeći gasni cevovod u ovom području uređaja. Pre i/ili posle pomenutog priključenja, prisutan vazduh sa mogućim gasovima se ispušta iz posude pod pritiskom kroz izlaz za gas i na taj način, pritisak u posudi pod pritiskom se smanjuje na 2 do 5 kPa. Posuda pod pritiskom u priključenom stanju na gasni cevovod se predzagreva do temperature od 90 do 120 °C. Ovo predzagrevanje se vrši u roku od 60 do 120 minuta, optimalno u roku od približno 90 minuta, i tokom ovog vremenskog perioda, pritisak u priključenom gasnom cevovodu se održava na 2 do 5 kPa i mešavina gasa se otpušta termičkim raspadanjem šarže u posudi pod pritiskom se izvlači kroz gasni cevovod. Naknadno, izlaz za gas se zatvara i isključuje, zatvorena posuda pod pritiskom se premešta u drugo područje, gde se prostor zagreva do više temperature, ali ne više od 550 °C, i gasni cevovod se priključuje na svoj izlaz za gas takođe ovde, ovaj izlaz za gas se otvara i posuda pod pritiskom se naknadno zagreva maksimalno tokom 180 minuta, tokom ovog vremenskog perioda, pritisak u priključenom gasnom cevovodu se održava na 2 do 5 kPa mešavina gasa proizvedenog u posudi pod pritiskom se izvlači kroz ovaj gasni cevovod.

[0012] Preporučljivo gasovi koji nastanu iz šarže se puste da se slobodno ispuste tokom predzagrevanja kao i tokom naknadnog zagrevanja posude pod pritiskom. Barem gasovi ispušteni u fazi naknadnog zagrevanja posude pod pritiskom se preporučljivo izvode u hladnjak, gde se hlade na temperaturi od maksimalno 60 °C, tokom čega se odvaja uljni kondenzat. Nekondenzovana mešavina zaostalog gasa sa različitim frakcijama iz termičke prerade šarže se takođe preporučljivo prikuplja u prostoru za skladištenje čija je zapremina jednaka četiri do šest puta unutrašnjoj zapremini posude pod pritiskom tokom vremenskog perioda koji omogućava da se ove frakcije mešaju i tako da se ujednači sastav materiijala mešavine do određenog nivoa, na primer, može biti ostavljen da se slobodno meša tokom barem 10 minuta bez daljeg zagrevanja. Zatim, ukoliko sadržaji sagorivih komponenata u prikupjenoj mešavini gasa već iznose do barem 20% vol. i dostigne se minimalna vrednost grejanja barem 10 MJ/m<3>, mešavina gasa se izvodi iz skladišnog prostora. Mešavina gasa se održava na istom smanjenom pritisku, t.j.2 do 5 kPa, u toku prikupljanja kao i tokom izlaza.

[0013] Preporučljivo zagrejani prostori u svim sadržanim jedinicama predzagrevanja, kao i jedinicama za naknadno zagrevanje, t.j. jedinice predzagrevanja i jedinice naknadnog zagrevanja, se održavaju u zagrejanom stanju i šarža se stavlja u barem dve posude pod pritiskom i ove se zagrevaju postepeno, tako da posle uklanjanja jedne posude pod pritiskom, druga posuda pod pritiskom se stavlja na njeno mesto.

[0014] Šarža je preporučljivo šaržirana u sistem koji čini više od dve posude pod pritiskom, barem neke od ovih posuda se zagrevaju postepeno tako da se uklonjene posude pod pritiskom zamene sa drugim posudama pod pritiskom sa temperaturom i sadržajima koji odgovaraju relevantnom koraku ovog postupka. Ovaj sistem može da se sastoji od na primer tri do 50 posuda pod pritiskom prema kapacitetu i rasporedu određene izabrane varijante ovog uređaja.

[0015] Zagrevanje posude pod pritiskom se preporučljivo izvodi korišćenjem tečnog nosača toplote kojim je prostor koji okružuje posude pod pritiskom tokom zagrevanja barem delimično napunjen, dok se u slučaju naknadnog zagrevanja, posuda pod pritiskom dodatno zagreva takođe uz pomoć barem jednog dodatnog izvora toplote koji funkcioniše na drugom principu grejanja, na primer električni grejač ili grejači.

[0016] Preporučljivo tečni nosač toplote za prethodno zagrevanje posude pod pritiskom je barem privremeno međusobno povezan sa tečnim nosačem toplote koji naknadno zagreva posudu pod pritiskom na drugom mestu u tom uređaju do više temperature. Korišćenjem pomenutog povezivanja, pravi se cirkulaciono kolo za kruženje od mesta predzagrevanja do mesta naknadnog zagrevanja i tečni nosač toplote se pušta da cirkuliše barem delimično kroz ovo kolo u toku postupka tretiranja toplotom te šarže, dok se brzina protoka kroz ovo cirkulaciono kolo kontroliše po potrebi.

[0017] Pošto se ekonomična količina mešavine proizvedenog gasa izvuče iz posude pod pritiskom, izlaz za gas posude pod pritiskom za naknadno zagrevanje se preporučljivo zatvara, isključuje, i posuda pod pritiskom se premešta nazad na mesto predzagrevanja, gde se ostavlja da prenese svoju toplotu nazad na tečni nosač toplote.

[0018] Na početku postupka, barem jedna posuda pod pritiskom se stavlja u tečni nosač toplote i preporučljivo sledeća posuda pod pritiskom se postepeno dodatno i/ili alternativno postavlja ovde, dok se proizvedeni gasovi kontinualno izvlače. Ovo se radi u takvoj količini posude pod pritiskom i dok se ne proizvede podešena količina mešavine gasa.

[0019] Tečni nosač toplote korišćen za zagrevanje posude pod pritiskom ili posuda pod pritiskom je preporučljivo tečnost bazirana na ulju, koja se zagreva sve do temperature od 120 do 300 °C i drži na ovoj temperaturi tokom perioda neprekidnog izvlačenja proizvedenih gasova iz posuda pod pritiskom.

[0020] Izmenjivač toplote je preporučljivo povezan na deo uređaja koji sadrži tečni nosač toplote. Tečni nosač toplote se ostavi da teče barem privremeno na temperaturi kroz ovaj izmenjivač toplote kao barem jedan od njegovih radnih medijuma, dok se temperatura nekih od medijuma u uređaju kontroliše korišćenjem toplote dobijene ili preusmerene iz tečnog nosača toplote pomoću ovog izmenjivača toplote. Radi se kontrola tako da se medijum kontrolisan na ovaj način vodi i omogućava se da teče kroz ovaj izmenjivač toplote kao njegov drugi radni medijum.

[0021] Proizvedena mešavina gasa se preporučljivo sabija do pritiska od 2 do 20.000 kPa i u ovom stanju se čuva za dalje korišćenje, i/ili je pod pritiskom od 2 do 5 kPa izvodi se tako da sagori kao gorivo, na primer za kogeneracionu jedinicu.

[0022] Ovaj pronalazak je pogodan za proizvodnju goriva iz različitih tipova ugljeničnih materijala i njihovo korišćenje u svrhe proizvodnje energije, posebno za proizvodnju električne energije i toplote u motorima kogeneracionih jedinica za sisteme sa gasom i dvostrukim gorivom. Ovaj postupak je moguće izvesti kao potpun proces za preradu kao i korišćenje otpadnih sirovina, biomase, mulja, istrošenih automobilskih guma, različitih industrijskih ostataka itd. Ovaj pronalazak omogućava ekonomično korišćenje energija i toplote bez značajnih gubitaka i omogućava istovremeno proizvodnju goriva od čvrste supstance, tečnosti i gasa iz ugljeničnih sirovina pomoću sporog termičkog raspadanja i takođe istovremeno korišćenje ovog goriva bez ikakvog odlaganja za proizvodnju električne energije i toplote, je visoko efikasno. Prilikom rada ne zagađuje okolinu. Osnovna prednost je, takođe, činjenica da postupak ubacivanja šarže jeste nekontinuiran dok je krajnji rezultat u obliku proizvedenih gasova i uljnog kondenzata, i/ili u obliku rada kogeneracione jedinice ili, kao što je moguće, druge opreme za sagorevanje, moguće je kontinualno tokom vremenskog perioda koje navede rukovalac.

Pregled slika na crtežima

[0023] Ovaj pronalazak se ilustruje uz pomoć slika, gde Sl. 1 daje šematski prikaz plana odozgo celog sklopa uređaja sa priključenom kogeneracionom jedinicom, Sl. 2 pokazuje bočni prikaz vertikalnog odeljka jedinice za predzagrevanje i jedinice za naknadno zagrevanje, Sl. 3 pokazuje prikaz poprečnog preseka jedinice za predzagrevanje i jedinice za naknadno zagrevanje kada je ovaj deo izvučen duž linije A-A označene na prethodnoj slici, Sl. 4 pokazuje bočni prikaz vertikalnog dela jedinice za predzagrevanje i jedinice za naknadno zagrevanje sa spojenim izmenjivačem, Sl.5, detalj A, B pokazuje pogled odozgo na detalj ulaznog dela uređaja sa jedinicom predzagrevanja i jedinicom za naknadno zagrevanje, gde deo A slike pokazuje princip premeštanja posuda pod pritiskom u vremenskom periodu tokom termičke prerade šarže sadržane u njima i deo B pokazuje spoj pojedinačnih elemenata u izabranom trenutku postupaka prerade.

Primeri izvođenja ovog pronalaska

[0024] Primer izvođenja ovog pronalaska je vizuelno prikazan uz pomoć postupka prema Slikama 1 do 5 i opisa pomenutog dole u tekstu. Vizuelni primer uređaja je prikazan, i postupak proizvodnje goriva prema ovom pronalasku kao i njihovo korišćenje u proizvodnji energije se vizuelno prikazuju uz pomoć opisa rada ovog uređaja.

[0025] Uređaj prikazan na slikama u optimalnom potpunom rasporedu za primenu sporog termičkog raspadanja ugljeničnih materijala različitog porekla i sastava.

[0026] Okretni elementi sa stanovišta ovog pronalaska su posude 1 pod pritiskom koje kreiraju gorivne ćelije za punjenje i dve zagrejane jedinice 2,3, koje se podešavaju svaka za različitu temperaturu. Jedna od njih je jedinica 2 za predzagrevanje i druga je jedinica 3 za naknadno zagrevanje. Jedinica 2 za predzagrevanje se podešava za predzagrevanje posuda 1 pod pritiskom, jedinica 3 za naknadno zagrevanje se podešava za naknadno zagrevanje predzagrejanih posuda 1 pod pritiskom do neophodne više temperature, kako je detaljnije opisano ovde u daljem tekstu. Posude 1 pod pritiskom imaju cilindričan oblik, čija je jedna osnova napravljena zasvođenim dnom i druga pomoću uklonjivog poklopca 4, uz pomoć koje su one zaptivene nepropusno za gas. Poklopac 4 ima termičku izolaciju i barem jedan otvor, kroz koji se izlaz 5 za gas za izlaz primarnih sagorivih materija provodi iz tog poklopca 4. Izlaz 5 za gas ima ventile 6 i postavljen je uz opciju isključivanja na gasni cevovod 7 za izlaze za gasove koji nastanu termičkim raspadanjem šarže. Jedinica 2 za predzagrevanje i jedinica 3 za naknadno zagrevanje se prave kao komore iz rezervoara koji su barem delimično ispunjeni tečnim nosačem 8 toplote. Nekoliko ležišta 9 za postavljanje za posude 1 pod pritiskom se preporučljivo pravi u svakoj od ovih komora. Svako ležište 9 je prilagođeno oblikom i dimenzijama za pozicioniranje jedne posude 1 pod pritiskom. Ležišta 9 se prave kao skladišne jame koje odgovaraju njihovom obliku i dimenzijama na površini tog dela posude 1 pod pritiskom koja se stavlja u njih, i ima na vrhu pristupni otvor za ubacivanje tela 1 posude pod pritiskom i ima unutra slobodan prostor za ubacivanje tela posude 1 pod pritiskom. Barem deo njih se pravi pomoću tankog zida, na primer metalne ploče ili membrane, od materijala koji provodi toplotu. U svrhu janog opisa, brojke su samo šematske i samim tim zidovi ležišta 9 su prikazani kao spojeni sa zidovima posude 1 pod pritiskom na slikama Sl.2 do Sl 4. Ulazni otvor kao i zid ležišta 9 se nameštaju na posudu 1 pod pritiskom sa poklopcem 4. Tečni nosač 8 toplote se postavi izvan ležišta 9, i to kada je posuda 1 pod pritiskom postavljena u ležište 9, tako da ne dođe do stvaranja mrlja na posudama 1 pod pritiskom sa vrelim nosačem 8 toplote. Alternativno jedinica 2 za predzagrevanje i/ili jedinica 3 za naknadno zagrevanje mogu biti u obliku jednostavne uljne kade bez ležišta 9 postavljene na ovaj način, što je međutim znatno manje preporučljivo izvođenje. Gore opisana konstukcija omogućava da se postavi posuda 1 pod pritiskom u odgovarajuću zagrejanu jedinicu 2,3 tako da su poklopac 4 i zaptivna površina na gornjoj ivici posude 1 pod pritiskom dostupni iz prostora koji se nalazi izvan zagrejanih jedinica 2,3. Ovaj rastvor dozvoljava održavanje maksimalnog nivoa bezbednosti u slučaju da dođe do curenja gasa tokom postupka termičke prerade šarže, ovi sagorivi gasovi se rano detektuju i unutar zagrejane jedinice 2,3 nema akumulacije ovih gasova.

[0027] Jedinica 3 za naknadno zagrevanje je opremljena dodatnim izvorima toplote, sa jedne strane sa električnim grejačem 10 iz spiralne žice za grejanje postavljene direktno u tečni nosač 8 toplote, i sa druge strane sa prstenom 11 od vatrostalne gline duž celog oboda posude 1 pod pritiskom sa ugrađenim unutrašnjim električnim grejačem 10 koja se takođe sastoji od spiralne grejne žice.

[0028] Jedinica za predzagrevanje i jedinica za naknadno zagrevanje 2,3 imaju tečni nosač 8 toplote povezan tako da se napravi cirkulaciono kolo. U predstavljenom primeru, ova veza se ilustruje kao povezujuće grane 12,13 koje se protežu između tela napravljenog pomoću jedinice 2 za predzagrevanje i tela napravljenog pomoću jedinice 3 za naknadno zagrevanje. Cirkulaciono kolo ima regulacione ventile koji prave svoje ventile 6 i pumpu koja pravi svoju pogonsku jedinicu 14. Pumpa je opremljena sa uobičajenim komandama za pokretanje i isključivanje.

[0029] Sl. 4 pokazuje alternativno varijantno rešenje, u kom je izmenjivač 15 toplote dodatno priključen na tečni nosač 8 toplote. Tečni nosač 8 toplote ima prolaz kroz napravljeni izmenjivač 15 toplote i napravi svoj jedan radni medijum. Drugi radni medijum izmenjivača 15 toplote napravljen pomoću izabranog medijuma iz drugog dela uređaja, koji dozvoljava korišćenje transfera toplote od/do tečnog nosača 8 toplote za regulaciju režima toplote nekog drugog ili dodatnog elementa u radnom kolu ovog uređaja. Sl. 4 pokazuje primer varijantnog rešenja u slučaju priključka izmenjivača 15 toplote na jedinicu 3 za naknadno zagrevanje. Izmenjivač 15 toplote može biti preporučljivo priključen na cevovod 16 za kondenzat.

[0030] Kao što je detaljno prikazano na Slici 1, gasni cevovod 7 je priključen u uređaj posle jedinice 2 za predzagrevanje i jedinice 3 za naknadno zagrevanje i vodi se kroz hladnjak 17. Hladnjak 17 je moguće opremiti sabirnom posudom za kondenzat koji se dobije kao rezultat. U najpreporučljivijem izvođenju, koje je prikazano na Sl. 1, hladnjak 17 ima dodatno ili alternativno na sabirnu posudu izlaz 18 za kondenzat, na koji se cevovod 16 za kondenzat priključuje za izlaz uljnog kondenzata proizvedenog iz izvučenih gasova. Posle prolaza kroz hladnjak 17, gasni cevovod 7 se nastavlja dalje za nekondenzovane gasove.

[0031] Postoji niz rezervoara 19 za gas različitih kapaciteta priključenih na gasni cevovod 7 posle hladnjaka 17. Prvi gasni rezervoar 19 priključen posle hladnjaka 17 ima kapacitet barem četiri puta unutrašnje zapremine posude 1 pod pritiskom.

[0032] Kraj gasnog cevovoda 7 vodi do opreme za sagorevanje kao što je kogeneraciona jedinica 20. Takođe kraj cevovoda 16 za kondenzat vodi do kogeneracione jedinice 20.

[0033] Uređaj je opremljen sa neophodnim elementima za merenje i regulaciju, komandama, prekidačima, i regulacionom jedinicom za automatski rad. Takođe, ima i kompresor 21. Ulazni deo uređaja može obuhvatiti elemente za lečenje i grupisanje ulaznog materijala. Značajna mesta montirana demontažno u ovom uređaju su prikazana kao prirubnice 22 na Sl. 2 do 4. Ovaj uređaj je takođe opremljen neophodnim poznatim elementima za tretman proizvedenih materijala, priključenih na pogodnom mestu kola u uređaju kao što su filteri 23, postrojenje 24 za preradu opremljeno sušačem 25, mešačima 26, električnim vodom 27, transformatorom 28. Za kogeneracionu jedinicu 20, kao i obično tokom rada, vazduh koji oksidira se dodatno usisava, koja se plasira na tržište sa slovom a na Sl.1 koja pokazuje celo radno kolo uređaja uključujući kogeneracionu jedinicu 20. Takođe, uključen je dotok vode 31. Uobičajeni elementi za preradu materijala koji se koriste za šaržu kao što su prijemni 29 mešači, drobilica 30, prenosnik 32 sirovog materijala i levci 33 za punjenje su takođe prikazani radi potpunosti. Priključni elementi izmenjivača 15 toplote za tečni nosač 8 toplote su ilustrovani kao cevovod 34 za tečnost. Pored toga, postoji i međuhladnjak 35. Smer protoka medijuma u uređaju tokom njegovog rada je označen strelicama.

[0034] Postupak proizvodnje goriva za energetiku prema ovom pronalasku je jasno ilustrovan na opisu primera korišćenja ovog uređaja za termičko raspadanje materije iz otpada odbačenih automobilskih guma. Ugljenični materijal koji se sastoji od čestica opiljaka od automobilskih guma, ili celih automobilskih guma uključujući čelična jezgra, se prerađuje u uređaju sporim termičkim raspadanjem bez prisustva plamena. Proizvod je gasovito, tečno, i čvrsto gorivo. U slučaju prerade celih automobilskih guma, ostatak šarže je u obliku ugljeničnih čestica sa ostacima čeličnih jezgara koje je neophodno ukloniti iz goriva pre sagorevanja, ali nije neophodno odložiti ih - njih je moguće na primer staviti na otpad. U slučaju potpunog kola uređaja prema Slici 1, proizvedena goriva se takođe spale u uređaju i u isto vreme, električna energija i toplota se proizvode i isporučuju potrošaču.

[0035] Ulazna materija se dobija drobljenjem ili mlevenjem gumenog materijala iz automobilskih guma. Šarža koja se sastoji od čestica ovog materijala se dozira u mobilne kontejnere napravljene pomoću posuda 1 pod pritiskom. Šarža se ubacuje postepeno ili sve odjednom u nekoliko posuda 1 pod pritiskom. Posle dodavanja šarže, svaka posuda 1 pod pritiskom je za gas nepropusno zaptivena poklopcem 4. Izlaz za gas 5 se pričvrsti na poklopac 4 unapred ili posle zatvaranja. Posuda 1 pod pritiskom se postavi u ležište 9 u jedinici 2 za predzagrevanje i priključi na gasni cevovod 7. Pre i/ili posle pomenutog priključenja, prisutan vazduh sa mogućim gasovima se ispušta iz posude 1 pod pritiskom kroz izlaz 5 za gas i na taj način, pritisak u posudi 1 pod pritiskom se smanjuje na 2 do 5 kPa. Jedinica 2 za predzagrevanje sadrži tečni nosač 8 toplote na temperaturi zagrevanja, maksimalno 120 °C, na primer ulje ili topla voda. Posuda 1 pod pritiskom u stanju priključenom na gasni cevovod 7 je predzagrejana do temperature od 90 do 120 °C, pri čemu se ovo predzagrevanje radi u roku od 60 do 120 minuta, optimalno tokom približno 90 minuta. Tokom ovog vremenskog perioda, pritisak u priključenom gasnom cevovodu 7 se održava uz pomoć kompresora 21 na 2 do 5 kPa, i mešavina gasa ispuštena termičkim raspadanjem šarže u posudi 1 pod pritiskom se izvlači kroz gasni cevovod 7. Zatim se izlaz 5 za gas zatvori i isključi, i zatvorena posuda 1 pod pritiskom se premesti na jedinicu 3 za naknadno zagrevanje zagrejanu do više temperature, maksimalno 550 °C. Ovde se takođe postavlja u ležište 9 i izlaz 2 za gas se priključi na gasni cevovod 7. Izlaz 5 za gas se otvori i posuda 1 pod pritiskom se ostavi da se naknadno zagreje uz pomoć pomoćnih grejača 10, međutim maksimalno tokom 180 minuta. U ovoj jedinici 3 za naknadno zagrevanje, odvija se direktno zagrevanje tečnog nosača 8 toplote pomoću grejača 10 u obliku električne spirale postavljene direktno u tečni nosač 8 toplote, i takođe indirektno zagrevanje se odvija prenosom toplote iz zagrejanog prstena 11 na posudu 1 pod pritiskom a odatle preko dna posude 1 pod pritiskom i kroz taj deo zida ležišta 9 koji je susedan dnu posude 1 pod pritiskom. Takođe tokom vremenskog perioda naknadnog zagrevanja posuda 1 pod pritiskom, pritisak u priključenom gasnom cevovodu 7 se održava na 2 do 5 kPa, i mešavina gasa proizvedena u posudi 1 pod pritiskom se izvlači kroz gasni cevovod 7.

[0036] Gasovi koji nastaju kao rezultat iz te šarže punjenja se puste da se slobodno ispuštaju tokom predzagrevanja kao i tokom naknadnog zagrevanja posuda 1 pod pritiskom, i barem gasovi ispušteni iz posuda 1 pod pritiskom u stadijumu naknadnog zagrevanja se uvode u hladnjak 17, gde se hlade na temperaturi od maksimalno 60 °C, tokom koje se odvaja uljni kondenzat. Nekondenzovana mešavina zaostalog gasa se izvodi iz hladnjaka 17 odvojeno od kondenzata i prikuplja se u skladišnom prostoru rezervoara 19 za gas na putanji gasnog cevovoda 7. Rezervoar 19 za gas sa zapreminom koja je jednaka sa četiri do šest puta unutrašnje zapremine posude 1 pod pritiskom se ubacuje kao prvi u kolo uređaja. Tu se, gasovi koji se izvode iz hladnjaka 17 svrsishodno prikupljaju i ostavljaju da se slobodno mešaju. Sastav ovih gasova se vremenom menja, jer u toku grejanja svake pojedinačne posude 1 pod pritiskom, raziličite frakcije gasa se otpuštaju iz termičke reakcije, zavisno od stvarne temperature.

Povećanje koncentracije sadržanih gasova kao i značajna unifikacija sastava njihovog materijala se postiže prikupljanjem gasova iz većeg broja posuda 1 pritiskom koje su, kao što je moguće, u različitim stadijumima grejanja u jednom ili više rezervoara 19 za gas, i to u dužem vremenskom periodu. Ulazna mešavina gasa se prikuplja u izabranom rezervoaru 19 za gas i ostavi se da se meša slobodno tokom barem 10 minuta bez daljeg zagrevanja. Zatim, ukoliko sadržaji sagorivih komponenata u prikupjenoj mešavini gasa već iznose već do barem 20% vol. i dostigne se minimalna vrednost grejanja barem 10 MJ/m<3>, mešavina gasa se izvodi iz rezervoara 19 za gas. Mešavina gasa se održava pod pritiskom od 2 do 5 kPa u toku ovog prikupljanja i dobijenog izlaza. Mešavinu gasa je moguće koristiti u različite svrhe, posebno kao gorivo, proizvodi se već u ovoj fazi postupka. Tako proizvedenu mešavinu gasa je moguće preneti na male odvojive rezervoare 19 pod pritiskom u koje se sabija do pritiska od 2 kPa do 20000 kPa i u ovom stanju se uklanja iz kola uređaja i drži za potrebe prodaje ili kao rezerva za kogeneracionu jedinicu 20 na primer u vreme prekida usluge dela uređaja tokom održavanja itd, ili za drugu upotrebu. Alternativno ili dodatno vodi se pod pritiskom od 2 do 5 kPa za sagorevanje kao gorivo za kogeneracionu jedinicu 20, kako je prikazano na Sl.1.

[0037] Posude 1 pod pritiskom se zagreju postepeno, jedna ili više odjednom, i posle uklanjanja jedne posude 1 pod pritiskom, druga posuda 1 pod pritiskom se postavlja na njeno mesto. Tokom ovog vremenskog perioda, zagrejane jedinica 2 za predzagrevanje kao i jedinica 3 za naknadno zagrevanje se održavaju u zagrejanom stanju. Sistem napunjenih posuda 1 pod pritiskom se procesira postepeno. Barem neke od njih su zagrejane postepeno jedna za drugom u istom ležištu 9 tako da se uklonjene posude 1 pod pritiskom zamene drugim posudama 1 pod pritiskom sa temperaturom i sadržajima koji odgovaraju relevantnom koraku ovog postupka. Zagrejane i iskorišćene posude 1 pod pritiskom se vraćaju iz jedinice 3 za naknadno zagrevanje nazad u jedinicu 2 za predzagrevanje da se prenese toplota ovde pre uklanjanja sa uređaja tako da se toplota koristi za termički režim uređaja. Ovde, one prenose svoju toplotu nazad zagrevanjem tečnog nosača 8 toplote. Posle toga, kada duži boravak posuda 1 pod pritiskom u jedinici 2 za predzagrevanje više nije ekonomičan, korišćene posude 1 pod pritiskom se rasklope i čvrsti ostatak ugljenisanog materijala se izlije iz njih. Ovo je moguće koristiti kao visokokvalitetno ugljenično gorivo. Ispražnjene i iskorišćene posude 1 pod pritiskom moguće je dopuniti i ceo ciklus pojedinačnog postupka punjenja je moguće ponoviti.

[0038] Način na koji se izvodi ekonomija napajanja u termičkom režimu ovog uređaja je veoma isplativ. Temperatura tečnog nosača 8 toplote u jedinici 2 za predzagrevanje i temperatura tečnog nosača 8 toplote u jedinici 3 za naknadno zagrevanje se veoma efikasno regulišu cirkulacijom. Tokom cirkulacije, tečni nosač 8 toplote obe zagrejane jedinice 2.3 se privremeno poveže i tečni nosač 8 toplote je ostavljen da se omogući cirkulacija na kontrolisan način iz jedne zagrejane jedinice 2.3 u drugu i nazad, dok se temperatura meri i količina protoka i brzina protoka kroz ovo cirkulaciono kolo se kontrolišu prema potrebi.

[0039] Korišćenjem kombinacije postepenog punjenja, kada se posude 1 pod pritiskom postave u ležišta 9 dodatno i/ili alternativno vremenom, uz kontinualno izvlačenje svih proizvedenih gasova i kondenzata je veoma efikasno. Postupak termičke prerade šarže se radi u takvoj količini posude 1 pod pritiskom i tako dugo da se proizvede podešena količina mešavine gasa. Ako se izmenjivač 15 toplote povezuje na tečni nosač 8 toplote, tečni nosač 8 toplote se ostavi da teče barem privremeno takođe kroz ovaj izmenjivač 15 toplote koliko i barem jedan od njegovih radnih medijuma, dok se temperatura nekih od medijuma u uređaju reguliše korišćenjem toplote dobijene ili preusmerene tako da se medijum regulisan na ovaj način vodi kroz ovaj izmenjivač 15 toplote kao njegov drugi radni medijum. Izmenjivač 15 toplote moguće je povezati spolja na neke od zagrejanih jedinica 2,3 ili on može biti unutra. Moguće je da se po izboru prveenstveno koristi za regulaciju na primer temperature uljnog kondenzata. Proizvedenu mešavinu gasa moguće je sabiti do pritiska od 2 do 20.000 kPa i u ovom stanju čuvati za dalje korišćenje, i/ili je pod pritiskom od 2 do 5 kPa izvodi se tako da sagori kao gorivo, na primer za kogeneracionu jedinicu 20.

Claims

Patentni zahtevi

1. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku u kom se ugljenični materijal prerađuje termičkim raspadanjem bez prisustva plamena, gde je šarža postavljena u šupljinu unutar mobilne posude i mobilna posuda se zagreva u odgovarajuće zagrejanom prostoru, pri čemu se izlaz i gasni cevovod (7) za izlaz gasova proizvedenih termičkim raspadanjem povezan na mobilnu posudu u barem nekoj fazi termičkog raspadanja šarže i uz pomoć njegovih gasova proizvedenih iz šarže se izvlače za dalju preradu, i kada se konačno čvrsti ostatak, na primer ugljenisane čestice koriste kao gorivo za proizvodnju električne energije, ostaje iz punjenja materijala u mobilnu posudu, naznačen time što ta mobilna posuda koja se koristi jeste posuda (1) pod pritiskom sa izlazom (5) za gas, koji se zatvori posle ubacivanja šarže i postavi u jedinicu (2) za predzagrevanje, čiji se izlaz (5) za gas poveže na gasni cevovod (7) i pre i/ili posle pomenutog spoja, prisutan vazduh sa mogućim gasovima se isprazni iz posude (1) pod pritiskom kroz izlaz (5) za gas i na taj način, pritisak u posudi (1) pod pritiskom se smanji na 2 do 5 kPa, posuda (1) pod pritiskom u stanju povezanom na gasni cevovod (7) se predzagreva do temperature od 90 do 120 °C, gde se ovo predzagrevanje radi u roku od 60 do 120 minuta i tokom ovog vremenskog perioda pritisak u priključenom gasnom cevovodu (7) se održava na 2 do 5 kPa i ova mešavina gasa se ispušta termičkim raspadanjem šarže u posudi pod pritiskom (1) se izvlači kroz gasni cevoovd (7) posle čega se izlaz (5) za gas zatvara i isključuje, posuda (1) pod pritiskom se u zatvorenom stanju premešta na drugu jedinicu, to jest na jedinicu (3) za naknadno zagrevanje u kojoj je prostor zagrejan do više temperature, ali ne više od 550 °C, dolazi do toga da se, i ovde izlaz (5) za gas, posude (1) pod pritiskom, takođe povezuje na gasni cevovod (7), ovaj izlaz (5) za gas se otvara i posuda (1) pod pritiskom se naknadno zagreva maksimalno tokom 180 minuta, dok se tokom ovog vremenskog perioda, pritisak u povezanom gasnom cevovodu (7) zadržava na 2 do 5 kPa i mešavina gasa proizvedena u posudi (1) pod pritiskom se izvlači kroz ovaj gasni cevovod (7).

2. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 1 naznačen time što ti gasovi koji nastaju iz šarže se ostave da se slobodno ispuštaju tokom predzagrevanja posude (1) pod pritiskom, i barem gasovi ispušteni u stadijumu naknadnog zagrevanja posude (1) pod pritiskom se vode iz hladnjaka (17), gde se hlade do temperature od maksimalno 60 °C, tokom čega se odvojeni uljni kondenzat izoluje i nekondenzovana mešavina gasa se izvodi i naknadno, na putanji gasnog cevovoda (7), nekondenzovana mešavina gasa sa različitim frakcijama iz termičke prerade šarže se prikuplja u prostoru za skladištenje, na primer rezervoaru (19) za gas čija je zapremina jednaka sa četiri do šest puta unutašnjoj zapremini posude (1) pod pritiskom, gde se meša tokom barem 10 minuta bez daljeg zagrevanja i zatim, ukoliko ti sadržaji sagorivih komponenata u prikupljenim količinama mešavine gasa već iznose do barem 20 % vol. i dostigne se minimalna vrednost zagrevanja barem 10 MJ/m<3>, mešavina gasa se izvodi iz prostora za skladištenje, dok se mešavina gasa održava na pritisku od 2 do 5 kPa takođe tokom prikupljanja i izlaza.

3. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnim zahtevima 1 i 2 naznačen time što se zagrejani prostori zagrejanih jedinica (2,3) održavaju kontinualno u zagrejanom stanju i šarža se stavlja u barem dve posude (1) pod pritiskom i ove se zagrevaju postepeno, tako da posle uklanjanja jedne posude (1) pod pritiskom, druga posuda (1) pod pritiskom se stavlja na njeno mesto.

4. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 3 naznačen time što se ta šarža stavlja u sistem koji čini više od dve posude (1) pod pritiskom, barem neke od ovih posuda se zagrevaju postepeno tako da se uklonjene posude (1) pod pritiskom zamene sa drugim posudama (1) pod pritiskom sa temperaturom i sadržajima koji odgovaraju relevantnom koraku ovog postupka.

5. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 3 naznačen time što tečni nosač (8) toplote, kojim je prostor koji okružuje posude (1) pod pritiskom tokom zagrevanja barem delimično napunjen, se koristi za zagrevanje posude (1) pod pritiskom, dok se u slučaju naknadnog zagrevanja, posuda (1) pod pritiskom dodatno zagreva takođe uz pomoć barem jednog dodatnog izvora toplote koji funkcioniše na drugom principu grejanja, na primer električni grejač (10).

6. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 5 naznačen time što je tečni nosač (8) toplote koji predzagreva posudu (1) pod pritiskom barem privremeno povezan sa tečnim nosačem (8) toplote koji naknadno zagreva drugu posudu (1) pod pritiskom na drugom mestu u uređaju do više temperature, tako da se korišćenje pomenute povezanosti, napravi se cirkulaciono kolo za cirkulaciju tečnog nosača (8) toplote od mesta za predzagrevanje do mesta za naknadno zagrevanje i tečnom nosaču (8) toplote se dozvoli da cirkuliše barem privremeno kroz ovo kolo u toku postupka termičke obrade šarže, dok se brzina protoka kroz ovo cirkulaciono jezgro reguliše prema potrebi.

7. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 6 naznačen time što posle ekonomične količine proizvedena mešavina gasa se izvlači iz posude (1) pod pritiskom, izlaz (5) za gas naknadno zagrejane posude (1) pod pritiskom se zatvori, isključi, i posuda (1) pod pritiskom se premesti sa mesta za naknadno zagrevanje, to jest iz jedinice (3) za naknadno zagrevanje, ponovo na mesto za predzagrevanje, to jest u jedinicu (2) za predzagrevanje, gde se ostavi da prenese svoju toplotu nazad na tečni nosač (8) toplote u ekonomičnom vremenskom periodu.

8. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnim zahtevima 5 do 7 naznačen time što na početku ovog postupka, barem jedna posuda (1) pod pritiskom se postavi u tečni nosač (8) toplote i sledeće posude (1) pod pritiskom se postečeno dodatno i/ili alternativno postavljaju ovde, pri čemu se proizvedeni gasovi kontinualno izvlače, i ovo se radi u takvoj količini posuda (1) pod pritiskom i toliko dugo da se proizvede podešena količina mešavine gasa.

9. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnom zahtevu 8 naznačen time što tečni nosač toplote (8) korišćen za zagrevanje posuda (1) pod pritiskom je tečnost bazirana na ulju, koja se zagreva sve do temperature od 120 do 300 °C i kojoj se drži ta temperatura u ovom opsegu temperature tokom perioda neprekidnog izvlačenja proizvedenih gasova iz posuda (1) pod pritiskom.

10. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnim zahtevima 8 i 9 naznačen time što je barem jedan izmenjivač (15) toplote povezan na neki deo ovog uređaja koji sadrži tečni nosač (8) toplote i taj tečni nosač (8) toplote se ostavi da teče barem privremeno kroz ovaj izmenjivač (15) toplote kao barem jedan od njegovih radnih medijuma, dok se temperatura nekih od medijuma sadržanih u ovom uređaju reguliše korišćenjem toplote dobjiene ili preusmerene iz tečnog nosača (8) toplote pomoću ovog izmenjivača (15) toplote, to tako da se medijum regulisan na ovaj način vodi kroz ovaj izmenjivač toplote (15) kao svoj drugi radni medijum.

11. Postupak za proizvodnju goriva za energetiku prema patentnim zahtevima 1 do 10 naznačen time što je proizvedena mešavina gasa sabijena do pritiska od 2 do 20.000 kPa i u ovom stanju se skladišti za dalje korišćenje, i/ili je pod pritiskom od 2 do 5 kPa izvodi se tako da sagori kao gorivo, na primer za kogeneracionu jedinicu (20).