RS56383B1

RS56383B1 - Inhibitori hcv polimeraze

Info

Publication number: RS56383B1
Application number: RS20170949A
Authority: RS
Inventors: Genadiy Kalayanov; Staffan Torssell; Horst Waehling
Original assignee: Medivir Ab
Priority date: 2013-09-04
Filing date: 2014-09-02
Publication date: 2017-12-29
Also published as: AU2017203954B2; UA117375C2; PL3041855T3; AU2017203954A1; HRP20171435T1; US20180105549A1; EP3252066A1; KR20160078337A; CN108676047A; SG11201601474UA; US20170107244A1; CY1119587T1; EA028974B1; US9828408B2; MY177804A; PH12018500931A1; IL244389A0; HUE036365T2; MX2016002849A; CL2019000271A1

Description

Opis

Oblast tehnike

[0001] Predmetni pronalazak se odnosi na nukleozidne derivate koji su inhibitori polimeraze virusa hepatitisa C (HCV). Pronalazak se dalje odnosi na prolekove nukleozidnih derivata, kompozicije koje ih sadrže i postupke za njihovu upotrebu u lečenju ili profilaksi HCV infekcije.

Osnova pronalaska

[0002] HCV je jednolančani, pozitivni-sens RNK virus koji pripada familiji virusa Flaviviridae u rodu hepacivirus. NS5B region RNK poligena kodira RNK zavisnu RNK polimerazu (RdRp), koja je esencijalna za virusnu replikaciju. Posle početne akutne infekcije, većina inficiranih individua razvijaju hronični hepatitis zbog toga što se HCV replicira preferencijalno u hepatocitima, ali nije direktno citopatski. Naročito, nedostatak snažnog T-limfocitnog odgovora i visoka sklonost virusa mutacijama izgleda da stimuliše visoku stopu hronične infekcije. Hronični hepatitis može da napreduje do fibroze jetre, koja dovodi do ciroze, krajnjeg stadijuma bolesti jetre i HCC (hepatoćelijskog karcinoma), čineći ga vodećim uzrokom transplantacija jetre.

[0003] Postoji šest glavnih HCV genotipova i više od 50 podtipova, koji su različito raspodeljeni geografski. HCV genotip 1 je predominantni genotip u Evropi i u SAD. Ekstenzivna genetička heterogenost HCV ima važne dijagnostičke i kliničke implikacije, što možda objašnjava teškoće u razvoju vakcine i nedostatak odgovora na trenutnu terapiju.

[0004] Transmisija HCV može da se javi preko kontakta sa kontaminiranom krvlju ili krvnim proizvodima, na primer posle transfuzije krvi ili intravenske upotrebe leka. Uvođenje dijagnostičkih testova korišćenih u skriningu krvi dovelo je do opadajućeg trenda u post-tranfuzionoj incidenci HCV. Međutim, imajući u vidu sporo napredovanje do krajnjeg stadijuma bolesti jetre, postojeće infekcije će nastaviti da predstavljaju ozbiljan medicinski i ekonomski teret decenijama.

[0005] Prva generacija HCV terapija je zasnovana na (pegilovanom) interferonu-alfa (IFN-α) u kombinaciji sa ribavirinom. Ova kombinovana terapija proizvodi produženi virološki odgovor kod više od 40% pacijenata inficiranih virusima genotipa 1 i oko 80% onih inficiranih genotipovima 2 i 3. Pored ograničene efikasnosti na HCV genotip 1, ova kombinovana terapija ima značajne sporedne efekte i slabo je tolerisana kod mnogih pacijenata. Glavni sporedni efekti obuhvataju simptome slične gripu, hematološke abnormalitete i neuropsihijatrijske simptome. Druga generacija HCV tretmana dodala je inhibitore HCV proteaze, telepravir ili boceprevir, omogućavajući skraćenje vremena lečenja, ali je generisala značajan broj ozbiljnih sporednih efekata. Glavno poboljšanje u lečenju je bilo moguće sa uvođenjem inhibitora proteaze, simeprevira i inhibitora HCV polimeraze, sofosbuvira. Oni su početno ko-primenjivani sa interferonom i ribavirinom, ali skorije ko-primena simeprevira (WO2007/014926) i sofosbuvira (WO2008/121634) je omogućila HCV tretman bez interferona i bez ribavirina sa dodatno smanjenim vremenima lečenja i dramatično smanjenim sporednim efektima.

[0006] Prednost nukleozidnih/nukleotidnih inhibitora HCV polimeraze kao što je sofosbuvir, je ta da oni teže da budu aktivni protiv nekoliko HCV genotipova. Sofosbuvir na primer je odobren od strane FDA i EMA za lečenje HCV genotipova 1 i 4. Međutim, u Fission kliničkim ispitivanjima faze III objavljenim u Lawitz et al, N. Eng. J. Med. 2013; 368:1878-87, zabeleženo je "Stope odgovora u grupi koja je primala sofosbuvir- ribavirin bile su niže među pacijentima sa infekcijom genotipa 3 nego među onim sa infekcijom genotipa 2 (56% naspram 97%)". Stoga ovde postoji potreba za efikasnijim, pogodnim i bolje tolerisanim tretmanima.

[0007] Iskustvo sa HIV lekovima, naročito sa inhibitorima HIV proteaze, naučilo nas je da sub-optimalne farmakokinetike i složeni režimi doziranja brzo rezultuju u nenamernim neuspešnim komplajansima. Ovi zatim znači da 24-časovna najniža koncentracija (minimalna koncentracija u plazmi) za odgovarajuće lekove u režimu HIV-a često pada ispod IC90ili ED90praga za velike delove dana. Smatra se da 24-časovna najniža koncentracija leka od najmanje IC50, i realnije, IC90ili ED90, je esencijalna za usporavanje razvoja mutanata koji izbegavaju dejstvo leka. Postizanje neophodne farmakokinetike i metabolizma leka da bi se omogućile takve najniže koncentracije leka obezbeđuje strog izazov dizajnu leka.

[0008] NS5B RdRp je apsolutno esencijalan za replikaciju jednolančanog, pozitivnog sens HCV RNK genoma koji ga čini privlačnim ciljnim mestom za razvoj antivirusnih jedinjenja. Postoje dve glavne klase inhibitora NS5B: nenukleozidni inhibitori (NNIs) i nukleozidni analozi. NNIs se vezuju za alosterne regione proteina, pri čemu su nukleozidni inhibitori anabolizovani do odgovarajućeg nukleotida i deluju kao alternativan supstrat za polimerazu. Formirani nukleotid je zatim ugrađen u nascentni RNK polimerni lanac i može da završi rast polimernog lanca. Do danas, poznati su oba, nukleozidni i nenukleozidni inhibitori NS5B.

[0009] Kao što je navedeno u prethodnom tekstu, inhibitorni mehanizam nukleozidnih inhibitora obuhvata fosforilaciju nukleozida do odgovarajućeg trifosfata. Fosforilacija je uobičajeno posredovana preko kinaza ćelije domaćina i apsolutni je zahtev za nukleozid da je aktivan kao alternativni supstrat za NS5B polimerazu. Tipično, prvi korak fosforilacije, tj. prevođenje nukleozida u nukleozid 5’-monofosfat je korak ograničenja stope. Kasnije prevođenje monofosfata u di- i tri-fosfat obično se nastavlja lakše i obično ne ograničavaju stopu. Strategija za povećanje proizvodnje nukleozid trifosfata je upotreba ćelijski permeabilnih nukleozidnih prolekova monofosfata, tj. nukleozida koji nosi maskiranu fosfatnu grupu, "grupu proleka", koji su podložni intracelularnoj enzimatskoj aktivaciji koja dovodi do nukleozid monofosfata. Na taj način formiran monofosfat je zatim preveden u aktivni trifosfat pomoću ćelijskih kinaza.

[0010] Hemijske modifikacije aktivnog jedinjenja da bi se dobio potencijalni prolek proizvodi potpuno nov molekularni entitet koji može da ispolji neželjene fizičke, hemijske i biološke osobine, na taj način identifikacija optimalnih prolekova ostaje nesiguran i izazovan zadatak.

[0011] Tu postoji potreba za inhibitorima HCV koji mogu da prevaziđu nedostatke trenutne HCV terapije kao što su sporedni efekti npr. toksičnost, ograničena efikasnost, nedostatak sve-genotipske pokrivenosti, pojava rezistencije i neuspešnog komplajansa, kao i da poboljšaju produženi virusni odgovor.

[0012] WO2012/040126 (Alios Biopharma, Inc.) opisuje fosforamidat nukleotidne analoge, za koje je navedeno da su korisni u lečenju stanja kao što su virusne infekcije, kancer i/ili parazitske bolesti. WO02/32920 (Pharmasset Ltd) opisuje modifikovane nukleozide, za koje je navedeno da su korisni u lečenju virusnih infekcija i abnormalne ćelijske proliferacije. WO2015/081297 (Idenix Pharmaceuticals, Inc.) opisuje 2’-dihloro i 2’-fluoro-2’-hloro nukleozidna anlogna jedinjenja, za koja je navedeno da su korisna u lečenju, na primer, HCV infekcije.

[0013] Predmetni pronalazak daje nova HCV inhibitorna jedinjenja koja imaju korisne osobine u vezi sa jednim ili više sledećih parametara: antivirusna efikasnost; sve-genotipska pokrivenost; povoljan profil razvoja rezistencije; nedostatak toksičnosti i genotoksičnosti; povoljna farmakokinetika i farmakodinamika; i lakoća formulacije i primene. Stručnjak iz date oblasti tehnike će razumeti da HCV inhibitorno jedinjenje prema predmetnom pronalasku ne mora da pokaže poboljšanje u svakom smislu u odnosu na poznata jedinjenja, ali može umesto toga da obezbedi ravnotežu osobina koje u kombinaciji označavaju da je HCV inhibitorno jedinjenje korisno alternativno farmaceutsko sredstvo.

[0014] Jedinjenja prema pronalasku takođe mogu da butu privlačna zbog činjenice da im nedostaje aktivnost protiv drugih virusa, tj. ona su selektivna, naročito protiv HIV-a. Pacijenti inficirani HIV-om često pate od ko-infekcija kao što je HCV. Tretman takvih pacijenata sa inhibitorom HCV koji takođe inhibira HIV može dovesti do pojave rezistentnih sojeva HIV-a.

Opis pronalaska

[0015] U jednom aspektu, predmetni pronalazak daje jedinjenja predstavljena formulom I:

u kojima:

B je nukleobaza:

pri čemu R<7>i R<8>oba su H;

R<2>je H;

R<14>je fenil koji je izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 R<22>;

jedan od R<15>i R<15’>je H i drugi je C1-C3alkil;

R<16>je C1-C8alkil;

svaki R<22>je nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6haloalkil, fenil, hidroksiC1-C6alkil, C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil, C3-C6cikloalkilkarbonil, karboksiC1-C6alkil, okso, OR<20>, SR<20>, N(R<20>)2, CN, NO2, C(O)OR<20>, C(O)N(R<20>)2i NHC(O)R<20>, ili bilo koje dve R<22>grupe vezane za susedne atome ugljenika mogu da se kombinuju tako da formiraju -O-R<23>-O-;

svaki R<20>je nezavisno H, C1-C6alkil, C1-C6haloalkil, C3-C7cikloalkil, C1-C6hidroksialkil ili C3-C7cikloalkilC1-C3alkil;

R<23>je -[C(R<33>)2]n-;

R<24>je H;

svaki R<33>je nezavisno izabran od H i C1-C6alkil;

U je O;

ili njihovu farmaceutski prihvatljivu so i/ili solvat.

[0016] Takođe su opisana sledeća jedinjenja formule I:

u kojima:

B je nukleobaza izabrana iz grupa (a) do (d):

pri čemu Y je N ili -C(R<19>)-;

R<1>je H, C(=O)R<30>, C(=O)CHR<31>NH2, CR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2, ili R<1>je izabran iz grupa (i) do (vi):

R<2>je H, C(=O)R<30>, C(=O)CHR<31>NH2, CR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2ili CR<32>R<32’>OC(=O)R<30>; ili R<1>i R<2>zajedno formiraju bivalentni linker formule:

R<3>je OH, C1-C6alkoksi, C3-C7cikloalkoksi, C3-C7cikloalkilC1-C3alkoksi, benziloksi, O-(C1-C6alkilen)-T-R<21>ili NHC(R<15>)(R<15’>)C(=O)R<16>;

R<4>, R<5>, R<7>i R<8>su svaki nezavisno H, C1-C6alkil, C1-C6haloalkil, C1-C6hidroksialkil, halo, -OR<18>, -SR<18>ili -N(R<18>)2;

R<6>, R<9>, R<10>, R<11>su svaki nezavisno izabrani od H, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C2-C6alkinil, C3-C7cikloalkil, C1-C6haloalkil, C1-C6hidroksialkil, halo, OR<18>, SR<18>, N(R<18>)2, -NHC(O)OR<18>, - NHC(O)N(R<18>)2, -CN, -NO2, -C(O)R<18>, -C(O)OR<18>, -C(O)N(R<18>)2i -NHC(O)R<18>, pri čemu navedena C2-C6alkenil grupa i navedena C2-C6alkinil grupa mogu biti izborno supstituisane sa halo ili C3-C5cikloalkil;

R<12>je H ili -(C1-C6alkilen)-T-R<21>, fenil, indolil ili naftil, koja fenil, indolil ili naftil grupa je izborno supstituisana sa 1, 2 ili 3 supstituenta od kojih je svaki nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6haloalkil, hidroksiC1-C6alkil, C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil, C3-C6cikloalkilkarbonil C1-C6alkoksi, C1-C6haloalkoksi, hidroksi i amino; R<13>je H ili -(C1-C6alkilen)-T-R<21>; ili

R<12>i R<13>mogu da se spoje tako da formiraju C2-C4alkilen grupu između atoma kiseonika za koje su spojeni, pri čemu navedena C2-C4alkilen grupa je izborno supstituisana sa jednom C6-C10aril grupom; R<14>je H ili C1-C6alkil, fenil, naftil ili 5 do 12 –člani mono ili bicikični heteroaril koji sadrži 1, 2 ili 3 heteroatoma nezavisno izabrana od N, O i S, koji fenil, naftil ili heteroaril je izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 R<22>;

R<15>i R<15’>su svaki nezavisno izabrani od H, C1-C6alkil, C3-C7cikloalkil, C3-C7cikloalkilC1-C3alkil, fenil i benzil, ili R<15>i R<15’>zajedno sa atomom ugljenika za koji su vezani formiraju C3-C7cikloalkilen grupu, pri čemu je svaki C1-C6alkil izborno supstituisan sa grupom izabranom od halo, OR<18>i SR<18>, i svaki C3-C7cikloalkil, C3-C7cikloalkilen, fenil i benzil je izborno supstituisan sa jednim ili dve grupe nezavisno izabrane od C1-C3alkil, halo i OR<18>; ili

R<15’>je H i R<15>i R<24>zajednosa atomima za koje su vezani, formiraju 5-člani prsten;

R<16>je H, C1-C10alkil, C2-C10alkenil, C3-C7cikloalkil, C3-C7cikloalkilC1-C3alkil, benzil, fenil ili adamantil, od kojih je bilo koji izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 grupe, od kojih je svaka nezavisno izabrana od halo, OR<18>i N(R<18>)2;

svaki R<17>je nezavisno izabran od H, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C2-C6alkinil, C1-C6haloalkil, C3-C7cikloalkil, C3-C7cikloalkenil, fenil i benzil; ili

oba R<17>zajedno sa atomom azota za koje su vezani formiraju 3-7 –člani heterociklik ili 5-6 –člani heteroaril prsten, pričemu su ti prstenovi izborno supstituisani sa jednom ili dve grupe nezavisno izabrane od C1-C3alkil, halo, C1-C3haloalkil, amino, C1-C3alkilamino, (C1-C3alkil)2amino;

svaki R<18>je nezavisno H, C1-C6alkil, C1-C6haloalkil ili C3-C7cikloalkil;

R<19>je H, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C2-C6alkinil, C3-C7cikloalkil,C1-C6haloalkil, C1-C6hidroksialkil, halo, -OR<18>ili N(R<18>)2;

svaki R<21>je nezavisno H, C1-C24alkil, C1-C6haloalkil, C1-C6hidroksialkil, C2-C6alkenil, C2-C6alkinil, C3-C7cikloalkil ili C3-C7cikloalkenil;

svaki R<22>je nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6haloalkil, fenil, hidroksiC1-C6alkil, C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil, C3-C6cikloalkilkarbonil, karboksiC1-C6alkil, okso, OR<20>, SR<20>, N(R<20>)2, CN, NO2, C(O)OR<20>, C(O)N(R<20>)2i NHC(O)R<20>, ili bilo koje dve R<22>grupe vezane za susedne atome ugljenika u prstenu mogu da se kombinuju tako da formiraju -O-R<23>-O-;

R<23>je -[C(R<33>)2]n-;

R<24>je H, ili R<24>i R<15>zajedno sa atomima za koje su vezani, formiraju 5-člani prsten;

svaki R<30>je nezavisno izabran od C1-C6alkil i C1-C6alkoksi;

svaki R<31>je nezavisno izabran od H, C1-C6alkil, C3-C7cikloalkil i benzil;

svaki R<32>i R<32’>je nezavisno izabran od H i C1-C3alkil;

svaki R<33>je nezavisno izabran od H i C1-C6alkil;

U je O ili S;

svaki T je nezavisno -S-, -O-, -SC(O)-, -C(O)S-, -SC(S)-, -C(S)S-, -OC(O)-, -C(O)O- i - OC(O)O-; ili njihova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.

[0017] Jedinjenja formule I mogu izborno biti obezbeđena u obliku farmaceutski prihvatljive soli i/ili solvata. U jednom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku je obezbeđeno u obliku farmaceutski prihvatljive soli. U drugom primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku je obezbeđeno u obliku farmaceutski prihvatljivog solvata. U trećem primeru izvođenja jedinjenje prema pronalasku je obezbeđeno u njegovom slobodnom obliku.

[0018] U jednom primeru izvođenja opisa, B je grupa (a). Tipično u ovom primeru izvođenja, grupa B je formule (a’):

gde R<5>je H ili F, i R<6>je N(R<18>)2ili NHCOC1-C6alkil. Tipično R<6>je NH2.

[0019] U sledećem tipičnom primeru izvođenja opisa, B je grupe (a"):

gde R<6>je N(R<18>)2ili NHCOC1-C6alkil. Tipično R<6>je NH2.

[0020] U sledećem primeru izvođenja opisa B je grupa

gde R<9>je OH ili C1-C6alkoksi, i R<10>je NH2ili NHCOC1-C6alkil.

[0021] U sledećem primeru izvođenja opisa B je grupa (d).

[0022] U alternativnim primerima izvođenja opisa, R<2>je C(=O)R<30>, C(=O)CHR<31>NH2ili OCR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2.

[0023] U primerima izvođenja opisa gde R<2>je C(=O)R<30>, R<30>je tipično metil, izopropil, izobutil ili sekbutil, naročito izopropil. U primerima izvođenja opisa gde R<2>je C(=O)CHR<31>NH2, R<31>pogodno odgovara bočnom lancu prirodne ili neprirodne aminokiseline, kao što je bočni lanac glicina (Gly), alanina (Ala), valina (Val), izoleucina (Ile) ili fenilalanina (Phe), tj. R<31>je H, metil, izopropil, izobutil ili benzil respektivno, naročito izopropil. Od posebnog interesa su aminoksielinske estarske grupe u kojima je konfiguracija na simetričnom atomu ugljenika za koji je vezan R<31>ona od L-aminokiseline, naročito L-Ala, L-Val, L-Ile i L-Phe, naročito L-valina, tj. R<31>je izopropil. U primerima izvođenja opisa gde R<2>je OCR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2, R<32>i R<32’>mogu biti isti ili različiti i tipično su izabrani od H i metil, sa R<33>koji je tipično C1-C3alkil.

[0024] U jednom primeru izvođenja opisa, R<1>je H.

[0025] U alternativnim primerima izvođenja opisa R<1>je C(=O)R<30>, C(=O)CHR<31>NH2ili OCR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2.

[0026] U primerima izvođenja opisa gde R<1>je C(=O)R<30>, R<30>je tipično metil, izopropil, izobutil ili sekbutil, naročito izopropil. U primerima izvođenja opisa gde R<1>je C(=O)CHR<31>NH2, R<31>pogodno odgovara bočnom lancu prirodne ili neprirodne aminokiseline kiseline, kao što su bočni lanci glicina (Gly), alanina (Ala), valina (Val), izoleucina (Ile) ili fenilalanina (Phe), tj. R<31>je H, metil, izopropil, izobutil ili benzil respektivno, naročito izopropil. Od posebnog interesa su aminokiselinske estarske grupe u kojima konfiguracija na asimetričnom atomu ugljenika za koji je R<31>vezan je ona od L-aminokiseline, naročito L-Ala, L-Val, L-Ile i L-Phe, naročito L-valin, tj. R<31>je izopropil. R<31>može takođe biti sek-butil. U primerima izvođenja opisa gde R<1>je OCR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2, R<32>i R<32’>mogu biti isti ili različiti i tipično su izabrani od H i metil, pri čemu je R<33>tipično H ili C1-C3alkil.

[0027] U jednom primeru izvođenja opisa, R<1>i R<2>formiraju zajedno bivalentni linker formule:

gde R<3>je kao što je definisan u prethodnom tekstu, na taj način obezbeđujući jedinjenja formule:

[0028] Tipično prema ovom primeru izvođenja, U je O.

[0029] Reprezentativne konfiguracije za R<3>obuhvataju C1-C6alkoksi i NHC(R<15>)(R<15’>)C(=O)R<16>.

[0030] Tipično, R<3>je C1-C3alkoksi, kao što je izopropoksi ili metoksi.

[0031] Dodatna tipična konfiguracija za R<3>je NHC(R<15>)(R<15’>)C(=O)R<16>. Tipično u ovoj konfiguraciji, R<15>i R<15’>su svaki nezavisno izabrani od H, C1-C6alkil i benzil. Tipično, jedan od R<15>i R<15’>je H i drugi je bočni lanac aminokiseline, kao što je bočni lanac alanina, valina, leucina ili izoleucina, tj. metil, izopropil, izobutil ili 1-metilprop-1-il respektivno. U poželjnoj konfiguraciji, jedan od R<15>i R<15’>je H i drugi je metil.

[0032] R<16>je tipično linearni ili granati C1-C6alkil ili C3-C7cikloalkil. Tipično R<16>je izopropil.

[0033] Reprezentativna vrednost za R<3>je NHCH(C1-C6alkil)C(=O) C1-C3alkil.

[0034] Alternativna konfiguracija za R<3>je O-(C1-C6alkilen)-T-R<21>, gde je C1-C6alkilen grupa linearna ili granata.

[0035] U jednom primeru izvođenja opisa jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (i):

Poželjno u jedinjenjima prema ovom primeru izvođenja, U je O.

[0036] U jednoj konfiguraciji grupe (i), R<13>je H i R<12>je (C1-C6alkilen)-T-R<21>, tipično u ovoj konfiguraciji, R<12>je etilen, T je O i R<21>je C12-C19, na taj način formirajuću strukturu (i-a):

gde n je ceo broj od 11 do 23, kao što je od 11 do 18. Poželjno n je ceo broj od 15 do 16.

[0037] Tipično u grupi (i-a), U je O.

[0038] Tipično u jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (i-a), R<2>je H.

[0039] U alternativnoj konfiguraciji grupe (i), R<12>i R<13>se spajaju tako da formiraju izborno supstituisanu C2-C4alkilen grupu između atoma kiseonika za koje su vezani, na taj način formirajući ciklični fosfat. Tipično, alkilen grupa je C3alkilen, na taj način obezbeđujući strukturu (i-b):

[0040] Tipično U je O i Ar je fenil koji je izborno supstituisan sa jednim ili dva supstituenta nezavisno izabrana od halo, C1-C6alkil, C1-C6haloalkil, C1-C6alkoksi i cijano, tipično halo. Reprezentativni primeri Ar obuhvataju fenil i fenil koji je supstituisan sa hloro u meta položaju.

[0041] Tipično u jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (i-b), R<2>je H.

[0042] U dodatnoj konfiguraciji grupe (i), R<13>je (C1-C6alkilen)-T-R<21>, na taj način obezbeđujući grupu (i-c):

gde je C1-C6alkilen grupa linearna ili granata. Neograničavajući primeri C1-C6alkilen grupe u grupi (i-c) obuhvataju metilen, etilen, izopropilen i dimetilmetilen.

[0043] Tipično u grupi (i-c), U je O.

[0044] U tipičnoj podgrupi grupe (i-c), U je O, C1-C6alkilen je metilen i T je -C(O)O-, ili C1-C6alkilen je etilen i T je -C(O)S- na taj način obezbeđujući jedinjenja formule I koja imaju bilo koju od delimičnih struktura (i-c1) ili (i-c2) respektivno:

gde R<21>je C1-C6alkil, kao što je terc-butil. R<12>u ovim strukturama je tipično ista grupa kao R<13>, ili alternativno, R<12>je kao što je definisan u prethodnom tekstu.

[0045] Tipično u jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (i-c), R<2>je H.

[0046] U dodatnom primeru izvođenja opisa jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (iii), tj. R<1>zajedno sa atomom kiseonika za koji je vezan, formiraju trifosfat, ili tri-tiofosfat, na taj način obezbeđujući jedinjenja koja imaju strukturu:

ili njihovu farmaceutski prihvatljivu so, kao što je kalijumova so ili natrijumova so. U poželjnim konfiguracijama prema ovim primerima izvođenja, U je O. Tipično prema ovom primeru izvođenja, R<2>je H.

[0047] U jedinjenjima formule (I) prema pronalasku, R<1>je grupa (iv):

[0048] U tipičnim jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (iv) i jedan od R<15>i R<15’>je H, stereohemija je kao što je naznačena u delimičnoj formuli:

U je O.

R<24>je H.

[0049] U jednom primeru izvođenja prema pronalasku R<14>je fenil koj ije izborno supstituisan sa jednim ili dva R<22>, gde je svaki R<22>nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil i OR<20>i R<20>je C1-C6alkil.

[0050] Tipično prema ovom primeru izvođenja, U je O, R<24>je H i R<14>je fenil koji je izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 R<22>, na taj način obezbeđujući grupu (iv-a):

U tipičnoj konfiguraciji grupe (iv-a), fenil je supstituisan sa jednim ili dva halo, kao što je hloro ili fluoro.

[0051] U dalje opisanoj konfiguraciji grupe (iv-a), fenil je supstituisan sa jednim R<22>koji je izabran od C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil ili C3-C6cikloalkilkarbonil, pri čemu je cikloalkil grupa izborno supstituisana sa C1-C3alkil.

[0052] U dalje opisanoj konfiguraciji grupe (iv-a), fenil je supstituisan sa dva R<22>, od kojih je jedan R<22>izabran od C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil ili C3-C6cikloalkilkarbonil, pri čemu je cikloalkil grupa izborno supstituisana sa C1-C3alkil, i drugi R<22>je metil, ciklopropil, fluoro ili hloro.

[0053] Dodatna reprezentativna vrednost za R<14>je fenil koji je supstituisan sa dva R<22>locirana na susednim atomima ugljenika i dva R<22>se kombinuju tako da formiraju -O-CH2-O-, na taj način formirajući delimičnu strukturu:

[0054] Dodatna reprezentativna konfiguracija R<14>je fenil koji je supstituisan sa R<22>i R<22>je karboksiC1-C6alkil, i R<24>je H. Reprezentativan primer ove konfiguracije je ilustrovan u formuli (iv-b)

[0055] U grupi (iv-b), U je O.

[0056] U jednom opisanom primeru izvođenja konfiguracije grupe (iv), R<14>je fenil koji je fuzionisan sa 4-članim heterocikličnim prstenom, koji prsten je supstituisan sa keto i fenil. Tipične takve strukture su kao što su prikazane u delimičnim formulama u daljem tekstu:

[0057] Dodatne reprezentativne vrednosti za R<14>obuhvataju indolil, tipično 5-indolil.

[0058] U jednom primeru izvođenja opisa, R<14>je heteroaril, pri čemu je heteroaril 5 do 12 –člani mono ili bicikličan aromatičan prsten koji sadrži 1, 2 ili 3 heteroatoma nezavisno izabrana od N, O i S, i koji heteroaril je izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 R<22>. Tipično u ovom primeru izvođenja, svaki R<22>je nezavisno izabran od C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6haloalkil, C1-C6alkoksi, hidroksi i amino.

[0059] Reprezentativna vrednost za R<14>prema ovom primeru izvođenja je izborno supstituisani piridil.

[0060] Tipična jedinjenja prema ovom primeru izvođenja opisa su ona u kojima U je O i R<14>je piridil koji je izborno supstituisan sa jednim ili dva supstituenta svaki nezavisno izabran od halo, C1-C6haloalkil, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6alkoksi, hidroksi, amino.

[0061] Tipično u jedinjenjima formule (I) opisa gde R<1>je grupa (iv), ili bilo koja njegova podgrupa, grupa N(R<24>)C(R<15>)(R<15’>)-C(-O)OR<16>formira aminokiselinski estarski ostatak, uključujući prirodne i neprirodne aminokiselinske ostatke. Tipično jedan od R<15>i R<15’>je vodonik, i drugi je vodonik ili C1-C6alkil, kao što je izopropil ili izobutil. Od posebnog interesa su aminokiselinski ostaci u kojima R<15’>je vodonik, primeri su glicin (Gly), alanin (Ala), valin (Val), izoleucin (Ile) i fenilalanin (Phe) ostaci, tj., R<15’>je H i R<15>je metil, izopropil, izobutil ili benzil respektivno. U jedinjenjima gde R<15’>je vodonik i R<15>se razlikuje od vodonika, konfiguracija na asimetričnom atomu ugljenika je tipično ona od L-aminokiseline, nariočito L-Ala, L-Val, L-Ile i L-Phe.

[0062] U tipičnoj konfiguraciji grupe (iv), jedan od R<15>i R<15’>je H i drugi je metil.

[0063] U dodatnom opisanom primeru izvođenja konfiguracija grupe (iv), R<15>i R<15’>zajedno sa atomom ugljenika za koji su vezani formiraju C3-C7cikloalkil, na primer ciklopropil ili ciklobutil.

[0064] U tipičnom opisanom primeru izvođenja konfiguracije grupe (iv) R<16>je C1-C10alkil.

[0065] U jednoj konfiguraciji grupe (iv), R<16>je C1-C3alkil, kao što su metil, etil, propil, izopropil, poželjno izopropil.

[0066] U dodatnoj konfiguraciji grupe (iv), R<16>je C1-C8alkil, kao što je 2-etilbutil, 2-pentil, 2-butil, izobutil, terc-pentil, poželjno 2-etilbutil.

[0067] U dodatnom opisanom primeru izvođenja konfiguracije grupe (iv), R<16>je C3-C7cikloalkil, kao što je cikloheksil.

[0068] U jednom opisanom primeru izvođenja jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (iv) u kojoj

U je O

R<24>je H,

R<14>je fenil koji je supstituisan sa C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil ili 5- ili 6-članim heteroarilom, R<15>je H, R<15’>je C1-C3alkil, kao što je metil, etil ili izopropil, i

R<16>je C1-C6alkil ili C3-C7cikloalkil, kao što je ciklopropil, ciklobutil ili ciklopentil.

[0069] U jednom opisanom primeru izvođenja jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (iv) u kojoj

R<24>je H,

R<14>je izborno supstituisani fenil ili naftil;

R<15>i R<15’>su svaki nezavisno H ili C1-C6alkil, i

R<16>je C1-C8alkil ili C3-C7cikloalkil.

[0070] U tipičnoj konfiguraciji R<1>prema ovom primeru izvođenja opisa R<24>je H,

R<14>je izborno supstituisani fenil;

Jedan od R<15>i R<15’>je H, i drugi je C1-C3alkil, i

R<16>je C1-C8alkil.

[0071] U alternativnom opisu konfiguracije opisa grupe (iv), R<15>je H, i R<15’>i R<24>zajedno sa atomima za koje su vezani formiraju pirolidin prsten, na taj način dajući grupu (iv-c):

[0072] Tipično u ovoj konfiguraciji, U je O, R<14>je izborno supstituisani fenil i R<16>je C1-C6alkil ili C3-C6cikloalkil.

[0073] Tipično u jedinjenjima formule (I) opisa u kojima R<1>je grupa (iv), ili bilo koja njena podgrupa, R<2>je H.

[0074] U sledećem opisanom primeru izvođenja jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (v):

Tipično u grupi (v), U je O.

[0075] Prema ovom primeru izvođenja, dva N-vezana supstituenta za P-atom su identična, tj. obe od R<15>grupa su iste, obe od R<15’>grupa su iste i obe od R<16>grupa su iste.

[0076] U tipičnoj konfiguraciji grupe (v) oba R<15>su H ili C1-C6alkil (kao što je etil, n-propil, izopropil, nbutil ili izobutil), oba R<15’>su H, i oba R<16>su C1-C6alkil (kao što su metil, etil ili izopropil) ili C3-C7cikloalkil (kao što su ciklopropil, ciklobutil ili ciklopentil).

[0077] U jednoj konfiguraciji grupe (v), R<16>je C1-C3alkil, kao što je metil, etil, propil, izopropil, poželjno izopropil.

[0078] U dodatnoj konfiguraciji grupe (v), R<16>je C1-C8alkil, kao što je 2-etilbutil, 2-pentil, 2-butil, izobutil, terc-pentil, poželjno 2-etilbutil.

[0079] U dodatnoj konfiguraciji grupe (v), R<16>je C3-C7cikloalkil, kao što je cikloheksil

[0080] U dodatnom opisanom primeru izvođenja jedinjenja formule (I), R<1>je grupa (vi):

[0081] Tipično u grupi (vi), U je O.

[0082] U jednoj konfiguraciji grupe (vi), R<13>je -(C1-C6alkilen)-T-R<21>, na taj način obezbeđujući strukturu (vi-a):

gde je C1-C6alkilen grupa linearna ili granata. Neograničavajući primeri C1-C6alkilen grupe u grupi (vi-a) obuhvataju metilen, etilen, izopropilen i dimetilmetilen.

[0083] U jednoj konfiguraciji podgrupe vi-a, R<21>je 1-hidroksi-2-metilpropan-2-il, tj. grupa formule:

Tipično u grupi (vi-a), U je O.

[0084] U tipičnoj podgrupi grupe (vi-a), C1-C6alkilen je metilen koji je izborno supstituisan sa jednim, ili dva C1-C3alkil, i T je -OC(O)O-, na taj način obezbeđujući jedinjenja formule I koja imaju delimičnu strukturu (vi-b):

gde su R<32>i R<32’>nezavisno H ili C1-C3alkil. Tipično, jedan od R<32>i R<32’>je H i drugi je H, metil ili izopropil. Alternativno, R<32>i R<32’>su oba metil.

[0085] Tipično u grupi (vi-b), U je O.

[0086] Tipični primeri R<21>obuhvataju izborno supstituisani C1-C6alkil, kao što je metil, etil, propil i izopropil.

[0087] Tipično, jedan od R<17>i R<17’>je H i drugi je fenil ili benzil, poželjno benzil.

[0088] Tipično u jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (vi) ili bilo koja njegova podgrupa, R<2>je H.

[0089] U dodatnoj podgrupi grupe (vi-a), U je O, C1-C6alkilen je etilen i T je -C(O)S-, na taj način obezbeđujući jedinjenja formule I koja imaju delimičnu strukturu:

Tipični primeri R<21>obuhvataju izborno supstituisani C1-C6alkil, naročito granati C1-C6alkil, i C1-C6hidroksialkil. Tipično, jedan od R<17>i R<17’>je H i drugi je fenil ili benzil, poželjno benzil. Tipično u jedinjenjima formule (I) gde R<1>je grupa (vi) ili bilo koja njena podgrupa, R<2>je H. Posledično, obezbeđeno je jedinjenje formule I za upotrebu kao lek, naročito za upotrebu u lečenju ili profilaksi HCV infekcije, naročito lečenje HCV infekcije. Takođe je opisana upotreba jedinjenja formule I u proizvodnji leka, naročito leka za lečenje ili profilaksu HCV infekcije, naročito leka za lečenje HCV infekcije.

[0090] Pored toga, obezbeđena su jedinjenja formule I za upotrebu u lečenju ili profilaksi HCV infekcije, kao što je lečenje ili profilaksa HCV infekcije kod ljudi. Takođe je opisan postupak za proizvodnju jedinjenja formule I, novi intermedijeri za upotrebu u proizvodnji jedinjenja formule I i za proizvodnju takvih intermedijera. U sledećem aspektu, pronalazak daje farmaceutske kompozicije koje sadrže jedinjenje formule I zajedno sa farmaceutski prihvatljivim ađuvansom, razblaživačem, ekscipijensom ili nosačem. Farmaceutska kompozicija će tipično sadržati antivirusno efikasno efikasnu količinu (npr. za ljude) jedinjenja formule I, iako pod-terapeutske količine jedinjenja formule I mogu ipak biti od koristi kada su namenjene za upotrebu u kombinaciji sa drugim sredstvima ili u višestrukim dozama. Stručnjak iz date oblasti tehnike će razumeti da će navođenje jedinjenja formule I obuhvatati bilo koju podgrupu jedinjenja formule I opisanu ovde. HCV genotipovi u kontekstu lečenja ili profilakse u skladu sa pronalaskom obuhvataju glavne HCV genotipove, tj. genotip 1 a, 1 b, 2a, 3a, 4a, 5a i 6a. Reprezentativni HCV genotipovi u kontekstu lečenja ili profilakse u skladu sa pronalaskom obuhvataju genotip 1 b (preovlađujući u Evropi) i 1 a (preovlađujući u Severnoj Americi). Pronalazak takođe obezbeđuje jedinjenje formule I za upotrebu u postupku za lečenje ili profilakse HCV infekcije, naročito genotipa 1 a ili 1 b. Tipično, pronalazak daje jedinjenje formule I za upotrebu u postupku za lečenje HCV infekcije, naročito genotipa 1 a ili 1 b. Dodatni reprezentativni genotipovi u kontekstu lečenja ili profilakse u skladu sa pronalaskom obuhvataju genotip 3a, kao što je divlji tip genotipa 3a i mutantni sojevi genotipa 3a, na primer S282T i L159/320F mutanti. Tipično, pronalazak daje jedinjenje formule I za upotrebu u postupku za lečenje HCV infekcije, naročito genotipa 3a, kao što je divlji tip genotipa 3a i mutantni sojevi genotipa 3a, na primer S282T i L159/320F mutanti

[0091] Pronalazak takođe daje jedinjenje formule I za upotrebu u postupku za lečenje ili profilasku HCV infekcije, genotipova 2a, 4a, 5a, 6a. Dobra aktivnost jedinjenja prema pronalasku protiv genotipa 3 je vredna pomena imajući u vidu slab učinak prethodnih generacija nukleotida. Poželjno kompozicije prema pronalasku imaju sve-genotipsku pokrivenost protiv svakog od 6 genotipova, to jest EC50jedinjenja prema pronalasku se ne razlikuje znatno između genotipova, na taj način uprošćavajući tretman. Jedinjenja prema pronalasku imaju nekoliko hiralnih centara i mogu da postoje i da budu izolovana u optički aktivnim i racemskim oblicima. Neka jedinjenja mogu da ispoljavaju polimorfizam. Potrebno je razumeti da je bilo koji racemski, optički aktivni, diastereomerni, polimorfni ili stereoizomerni oblik ili njihove smeše, jedinjenja koje je ovde dato unutar obima ovog pronalaska. Apsolutna konfiguracija takvih jedinjenja može biti određena upotrebom postupaka poznatih u stanju tehnike kao što je, na primer, rentgenska difrakcija ili NMR i/ili izvođenje od početnih materijala poznate stereohemije i/ili postupaka stereoselektivne sinteze. Farmaceutske kompozicije u skladu sa pronalaskom će poželjno da sadrže značajno stereoizomerno čiste preparate naznačenog stereoizomera.

[0092] Većina aminokiselina su hiralne i mogu da postoje kao posebni enantiomeri. One su označene kao L- ili D- aminokiseline, gde je L-enantiomer prirodni enantiomer. Prema tome, čisti enantiomeri aminokiselina su lako dostupni i gde je aminokiselina korišćena u sintezi jedinjenja prema pronalasku, upotreba hiralne aminokiseline, obezbediće hiralni proizvod.

[0093] Čisti stereoizomerni oblici jedinjenja i intermedijera kao što su ovde navedeni su definisani kao izomeri značajno bez drugih enantiomernih ili diastereomernih oblika iste osnovne molekulske strukture navedenih jedinjenja ili intermedijera. Naročito, termin "stereoizomerni čist" označava jedinjenja ili intermedijere koji imaju stereoizomerni višak od najmanje 80% (tj. minimum 90% jednog izomera i maksimalno 10% drugih mogućih izomera) do stereoizomernog viška od 100% (tj. 100% jednog izomera i ništa od drugog), naročito, jedinjenja ili intermedijere koji imaju stereoizomerni višak od 90% do 100%, čak još više naročito koji imaju stereoizomerni višak od 94% do 100% i najviše naročito koji imaju stereoizomerni višak od 97% do 100%. Termini "enantiomerno čist" i "diastereomerno čist" trebalo bi razumeti na sličan način, ali tada imajući u vidu enantiomerni višak, i diastereomerni višak, respektivno, dotične smeše.

[0094] Čisti stereoizomerni oblici jedinjenja i intermedijera prema pronalasku mogu biti dobijeni upotrebom postupaka koji su dobro poznati u stanju tehnike. Na primer, enantiomeri mogu biti međusobno odvojeni razdvajanjem racemske smeše, tj. formiranjem diastereomerne soli što je postignuto reakcijom sa optički čistom kiselinom ili bazom, nakon čega je usledila selektivna kristalizacija formirane diastereomerne soli. Primeri takvih kiselina su vinska kiselina, dibenzoilvinska kiselina, ditoluoilvinska kiselina i kamforsulfonska kiselina. Alternativno, enantiomeri mogu biti odvojeni pomoću hromatografskih tehnika upotrebom hiralnih stacionarnih faza. Čisti stereohemijski izomerni oblici takođe mogu biti dobijeni sintezom od stereohemijski čistih oblika odgovarajućih početnih materijala, uz uslov da se reakcija odvija stereospecifično, pomoću hiralne sinteze ili upotrebom hiralnog pomoćnog sredstva. Ako je željen specifičan stereoizomer, priprema tog jedinjenja je poželjno izvedena upotrebom stereospecifičnih postupaka. Ovi postupci će povoljno koristiti enantiomerno čiste početne materijale.

[0095] Diastereomerni racemati jedinjenja prema pronalasku mogu biti razdvojeni pomoću konvencionalnih postupaka. Odgovarajući postupci fizičkog odvajanja koji bi mogli povoljno biti korišćeni su, na primer, selektivna kristalizacija i hromatografija, npr. hromatografija na koloni.

[0096] Kada je atom fosfora prisutan u jedinjenjima prema pronalasku, atom fosfora može da predstavlja hiralni centar. Hiralnost na ovom centru je označena sa "R" ili "S" prema Cahn-Ingold-Prelog prioritetnim pravilima. Kada hiralnost nije naznačena, smatra se da su oba R- i S-izomera određena tako da budu uključena, kao i smeše oba, tj. diastereomerna smeša.

[0097] U poželjnim primerima izvođenja prema pronalasku, uključeni su stereoizomeri koji imaju S-konfiguraciju na atomu fosfora. Ovi stereoizomeri su označeni kao SP.

[0098] U drugim primerima izvođenja prema pronalasku, uključeni su stereoizomeri koji imaju R-konfiguraciju na atomu fosfora. Ovi stereoizomeri su označeni kao RP.

[0099] U drugim primerima izvođenja prema pronalasku, uključene su diastereomerne smeše, tj. smeše jedinjenja koja imaju R- ili S- konfiguraciju na atomu fosfora.

[0100] Predmetni pronalazak takođe obuhvata izotopski-obeležena jedinjenja formule I ili bilo koju podgrupu formule I, gde su jedan ili više atoma zamenjeni izotopom tog atoma, tj. atomom koji ima isti atomski broj kao, ali atomsku masu različitu od, onog (onih) koji se tipično nalazi u prirodi. Primeri izotopa koji bi se mogli ugraditi u jedinjenja formule I ili bilo koje podgrupe formule I, obuhvataju, ali bez ograničenja na izotope vodonika, kao što su<2>H i<3>H (takođe označeni D za deuterijum i T za tricijum, respektivno), ugljenika, kao što su<11>C,<13>C i<14>C, azota, kao što su<13>N i<15>N, kiseonika, kao što su<15>O,<17>O i<18>O, fosfora, kao što su<31>P i<32>P, sumpora, kao što su<35>S, fluora, kao što su<18>F, hlora, kao što je<36>Cl, broma kao što su<75>Br,<76>Br,<77>Br i<82>Br, i joda, kao što su<123>I,<124>I,<125>I i<131>I. Izbor izotopa obuhvaćenog u izotopski obeleženim jedinjenjem zavisiće od specifične primene tog jedinjenja. Na primer, za analize tkivne raspodele leka ili supstrata, jedinjenja u koje je ugrađen radioaktivni izotop kao što je<3>H ili<14>C generalno će biti najkorisnija. Za primene radio-imadžinga, na primer pozitron emisione tomografije (PET) biće koristan pozitron emisioni izotop kao što je<11>C,<18>F,<13>N ili<15>O. Ugradnja težeg izotopa, kao što je deuterijum, tj.<2>H, može da obezbedi veću metaboličku stabilnost jedinjenju formule I ili bilo kojoj podgrupi formule I, koja može da rezultuje u, na primer, povećanom in vivo polu-životu jedinjenja ili smanjenoj potreboj dozi.

[0101] Izotopom obeležena jedinjenja formule I ili bilo koja podgrupa formule I mogu biti pripremljeni pomoću postupaka analognih onima opisanim u Šemama i/ili Primerima ovde u daljem tekstu upotrebom odgovarajućeg izotopom-obeleženog reagensa ili početnog materijala umesto odgovarajućeg neizotopski-obeleženog reagensa ili početnog materijala, ili pomoću konvencionalnih tehnika poznatih stručnjaku iz date oblasti tehnike.

[0102] Farmaceutski prihvatljive adicione soli sadrže terapeutski aktivne netoksične kisele i bazne adicione oblike soli jedinjenja formule I. Od interesa su slobodni, tj. oblici jedinjenja formule I koji nisu soli.

[0103] Farmaceutski prihvatljive kisele adicione soli mogu pogodno biti dobijene tretmanom oblika baze sa takvom odgovarajućom kiselinom. Odgovarajuće kiseline sadrže, na primer, neorganske kiseline kao što su halogenovodonične kiseline, npr. hlorovodonična ili bromovodonična kiselina, sumporna, azotna, fosforna i slične kiseline; ili organske kiseline kao što su, na primer, sirćetna, propionska, hidroksisirćetna, mlečna, piruvinska, oksalna (tj. etandionska), malonska, ćilibarna (tj. butandionska kiselina), maleinska, fumarna, jabučna (tj. hidroksibutandionska kiselina), vinska, limunska, metansulfonska, etansulfonska, benzensulfonska, p-toluensulfonska, ciklamna, salicilna, paminosalicilna, pamoinska i slične kiseline. Nasuprot tome, navedeni oblici soli mogu biti prevedeni tretmanom sa odgovarajućom bazom u slobodan oblik baze.

[0104] Jedinjenja formule I koja sadrže kiseli proton takođe mogu biti prevedena u njihove netoksične adicione oblike soli metala ili amina tretmanom sa odgovarajućim organskim i neorganskim bazama. Odgovarajući bazni oblici soli sadrže, na primer, amonijum soli, soli alkalnih i zemnoalkalnih metala, npr. soli litijuma, natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalijuma i slično, soli sa organskim bazama, npr. benzatin, N-metil-D-glukamin, hidrabamin soli i soli sa aminokiselinama kao što su, na primer, arginin, lizin i slično.

[0105] Neka od jedinjenja formule I takođe mogu da postoje u njihovom tautomernom obliku. Na primer, tautomerni oblici amidnih grupa (-C(=O)-NH-) su iminoalkoholi (-C(OH)=N-), koji mogu da postanu stabilizovani u prstenovima sa aromatičnim karakterom. Takvi oblici, iako ne eksplicitno naznačeni u strukturnim formulama predstavljenim ovde, su određeni tako da su obuhvaćeni unutar obima predmetnog pronalaska.

[0106] Termini i izrazi korišćeni ovde u apstraktu, specifikaciji i patentnim zahtevima biće tumačeni kao što su definisani u daljem tekstu osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Značenje svakog termina je nezavisno u svakom slučaju. Ove definicije važe bez obzira na to da li je termin korišćen sam po sebi ili u kombinaciji sa drugim terminima, osim ukoliko je drugačije naznačeno. Termin ili izraz korišćen ovde koji nije eksplicitno definisan, biće tumačen kao da ima svoje uobičajeno značenje korišćeno u stanju tehnike. Hemijski nazivi, uobičajeni nazivi i hemijske strukture mogu biti korišćeni naizmenično za opisivanje iste strukture. Ako je se hemijsko jedinjenje navodi upotrebom oba, hemijske strukture i hemijskog naziva i postoji dvoznačnost između strukture i naziva, struktura preovladava.

[0107] "Cm-Cnalkil" sam po sebi ili u složenim izrazima kao što su Cm-Cnhaloalkil, Cm-Cnalkilkarbonil, Cm-Cnalkilamin, itd. predstavlja linearni ili granati alifatični ugljovodonični radikal koji ima naznačeni broj atoma ugljenika, npr. C1-C4alkil označava alkil radikal koji ima od 1 do 4 atoma ugljenika. C1-C6alkil ima odgovarajuće značenje, uključujući takođe sve linearne i granate lančane izomere pentila i heksila. Poželjni alkil radikali za upotrebu u predmetnom pronalasku su C1-C6alkil, uključujući metil, etil, n-propil, izopropil, n-butil, izobutil, sek-butil, terc-butil, n-pentil i n-heksil, naročito C1-C4alkil kao što je metil, etil, n-propil, izopropil, t-butil, n-butil i izobutil. Metil i izopropil su tipično poželjni. Alkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji mogu biti isti ili različiti, pri čemu je svaki supstituent nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od halo, alkenil, alkinil, aril, cikloalkil, cijano, hidroksi, -O-alkil, -O-aril, -alkilen-O-alkil, alkiltio, - NH2, -NH(alkil), -N(alkil)2, -NH(cikloalkil), -O-C(=O)-alkil, -O-C(=O)-aril, -O- C(=O)-cikloalkil, -C(=O)OH i -C(=O)O-alkil. Generalno je poželjno da je alkil grupa nesupstituisana, osim ukoliko je drugačije naznačeno.

[0108] "C2-Cnalkenil" predstavlja linearan ili granati alifatični ugljovodonični radikal koji sadrži najmanje jednu ugljenik-ugljenik dvogubu vezu i koji ima naznačeni broj atoma ugljenika, npr. C2-C4alkenil označava alkenil radikal koji ima od 2 do 4 atoma ugljenika; C2-C6alkenil označava alkenil radikal koji ima od 2 do 6 atoma ugljenika. Neograničavajuće alkenil grupe obuhvataju etenil, propenil, n-butenil, 3-metilbut-2-enil, n-pentenil i heksenil. Alkenil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji mogu biti isti ili različiti, od kojih je svaki supstituent nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od halo, alkenil, alkinil, aril, cikloalkil, cijano, hidroksi, -O-alkil, -O-aril, -alkilen-O-alkil, alkiltio, -NH2, -NH(alkil), -N(alkil)2, -NH(cikloalkil), -O-C(=O)-alkil, -O-C(=O)-aril, -OC(=O)-cikloalkil, -C(=O)OH i -C(=O)O-alkil. Generalno je poželjno da je alkenil grupa nesupstituisana, osim ukoliko je drugačije naznačeno.

[0109] "C2-Cnalkinil" predstavlja linearan ili granati alifatični ugljovodonični radikal koji sadrži najmanje jednu ugljenik-ugljenik trogubu vezu i koji ima naznačeni broj atoma ugljenika, npr. C2-C4alkinil označava alkinil radikal koji ima od 2 do 4 atoma ugljenika; C2-C6alkinil označava alkinil radikal koji ima od 2 do 6 toma ugljenika. Neograničavajuće alkenil grupe obuhvataju etinil, propinil, 2-butinil i 3-metilbutinil, pentinil i heksinil. Alkinil grupa može biti nesupstituiana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji mogu biti isti ili različiti, pri čemu je svaki supstituent nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od halo, alkenil, alkinil, aril, cikloalkil, cijano, hidroksi, -O-alkil, -Oaril, -alkilen-O-alkil, alkiltio, -NH2, - NH(alkil), -N(alkil)2, -NH(cikloalkil), -O-C(O)-alkil, -O-C(O)-aril, -O-C(O)-cikloalkil, -C(O)OH i -C(O)O-alkil. Generalno je poželjno da je alkinil grupa nesupstituisana, osim ukoliko je drugačije naznačeno.

[0110] Termin "Cm-Cnhaloalkil" kao što je ovde korišćen predstavlja Cm-Cnalkil u kome je najmanje jedan C atom supstituisan sa halogenom (npr. Cm-Cnhaloalkil grupa može da sadrži jedan do tri atoma halogena), poželjno hloro ili fluoro. Tipične haloalkil grupe su C1-C2haloalkil, u kojima halo pogodno predstavlja fluoro. Primeri haloalkil grupa obuhvataju fluorometil, diflurometil i trifluorometil.

[0111] Termin "Cm-Cnhidroksialkil" kao što je ovde korišćen predstavlja Cm-Cnalkil u kome je najmanje jedan C atom supstituisan sa jednom hidroksi grupom. Tipične Cm-Cnhidroksialkil grupe su Cm-Cnalkil pri čemu je jedan C atom supstituisan sa jednom hidroksi grupom. Primeri hidroksialkil grupa obuhvataju hidroksimetil i hidroksietil.

[0112] Termin "Cm-Cnaminoalkil" kao što je ovde korišćen predstavlja Cm-Cnalkil u kome je najmanje jedan C atom supstituisan sa jednom amino grupom. Tipične Cm-Cnaminoalkil grupe su Cm-Cnalkil u kojima je jedan C atom supstituisan sa jednom amino grupom. Primeri aminoalkil grupa obuhvataju aminometil i aminoetil.

[0113] Termin "Cm-Cnalkilen" kao što je ovde korišćen predstavlja linearni ili granati bivalentni alkil radikal koji ima određeni naznačeni broj atoma ugljenika. Poželjni Cm-Cnalkilen radikali za upotrebu u predmetnom pronalasku su C1-C3alkilen. Neograničavajući primeri alkilen grupa obuhvataju -CH2-, -CH2CH2-, -CH2CH2CH2-, -CH(CH3)CH2CH2-, -CH(CH3)- i -CH(CH(CH3)2)-.

[0114] Termin "Me" označava metil, i "MeO" označava metoksi.

[0115] Termin "Cm-Cnalkilkarbonil" predstavlja radikal formule Cm-Cnalkil-C(=O)- u kojoj Cm-Cnalkil grupa je kao što je definisana u prethodnom tekstu. Tipično, "Cm-Cnalkilkarbonil" je C1-C6alkil-C(=O)-. "Cm-Cnalkoksi" predstavlja radikal Cm-Cnalkil-O- u kome Cm-Cnalkil je kao što je definisan u prethodnom tekstu. Od posebnog ineteresa je C1-C4alkoksi koji obuhvata metoksi, etoksi, n-propoksi, izopropoksi, t-butoksi, n-butoksi i izobutoksi. Metoksi i izopropoksi su tipično poželjni. C1-C6alkoksi ima odgovarajuće značenje, prošireno da obuhvata sve linearne i granate lančane izomere pentoksi i heksoksi.

[0116] Termin "Cm-Cnalkoksikarbonil" predstavlja radikal formule Cm-Cnalkoksi-C(=O)- u kojoj Cm-Cnalkoksi grupa je kao što je definisana u prethodnom tekstu. Tipično, "Cm-Cnalkoksikarbonil" je C1-C6alkoksi-C(=O)-.

[0117] Termin "amino" predstavlja radikal -NH2.

[0118] Termin "halo" predstavlja radikal halogena kao što su fluoro, hloro, bromo ili jodo. Tipično, halo grupe su fluoro ili hloro.

[0119] Termin "aril" označava fenil, bifenil ili naftil grupu.

[0120] Termin "heterocikloalkil" predstavlja stabilan zasićeni monociklični 3-7 –člani prsten koji sadrži 1-3 heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N. U jednom primeru izvođenja stabilan zasićeni monociklični 3-7 –člani prsten sadrži 1 heteroatom izabran od O, S i N. U drugom primeru izvođenja stabilan zasićeni monociklični 3-7 –člani prsten sadrži 2 heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N. U trećem primeru izvođenja stabilan zasićeni monociklični 3-7 –člani prsten sadrži 3 heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N. Stabilan zasićeni monociklični 3-7 –člani prsten koji sadrži 1-3 heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N može tipično biti 5-7 –člani prsten, kao što je 5 ili 6 –člani prsten. Heterocikloalkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji mogu biti isti ili različiti, svaki supstituent je nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od halo, alkenil, alkinil, aril, cikloalkil, cijano, hidroksi, -O-alkil, -O-aril, -alkilen-O-alkil, alkilthio, -NH2, -NH(alkil), -N(alkil)2, -NH(cikloalkil), -O-C(O)-alkil, -O-C(O)-aril, -O-C(O)-cikloalkil, -C(O)OH i -C(O)O-alkil. Generalno je poželjno da je heterocikloalkil grupa nesupstituisana, osim ukoliko je drugačije naznačeno.

[0121] Termin "heteroaril" predstavlja stabilan mono ili biciklični aromatični sistem prstena koji sadrži 1-4 heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N, pri čemu svaki prsten ima 5 ili 6 atoma u prstenu. U jednom primeru izvođenja prema pronalasku stabilan mono ili biciklični aromatični sistem prstena sadrži jedan heteroatom izabran od O, S i N, pri čemu svaki prsten ima 5 ili 6 atoma u prstenu. U drugom primeru izvođenja prema pronalasku stabilan mono ili biciklični aromatični sistem prstena sadrži dva heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N, pri čemu svaki prsten ima 5 ili 6 atoma u prstenu. U trećem primeru izvođenja stabilan mono ili biciklični aromatični sistem prstena sadrži tri heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N, pri čemu svaki prsten ima 5 ili 6 atoma u prstenu. U četvrtom primeru izvođenja stabilan mono ili biciklični sistem prstena sadrži četiri heteroatoma nezavisno izabrana od O, S i N, pri čemu svaki prsten ima 5 ili 6 atoma u prstenu. Jedan primer izvođenja heteroarila sadrži flavon.

[0122] Termin "C3-Cncikloalkil" predstavlja ciklični monovalentni alkil radikal koji ima naznačeni broj atoma ugljenika, npr. C3-C7cikloalkil označava ciklični monovalentni alkil radikal koji ima od 3 do 7 atoma ugljenika. Poželjni cikloalkil radikali za upotrebu u predmetnom pronalasku su C3-C4alkil tj. ciklopropil i ciklobutil. Cikloalkil grupa može biti nesupstituisana ili supstituisana sa jednim ili više supstituenata koji mogu biti isti ili različiti, pri čemu je svaki supstituent nezavisno izabran iz grupe koja se sastoji od halo, alkenil, alkinil, aril, cikloalkil, cijano, hidroksi, -O-alkil, -Oaril, -alkilen-O-alkil, alkiltio, -NH2, -NH(alkil), -N(alkil)2, - NH(cikloalkil), -O-C(O)-alkil, -O-C(O)-aril, -O-C(O)-cikloalkil, -C(O)OH i -C(O)O-alkil. Generalno je poželjno da je cikloalkil grupa nesupstituisana, osim ukoliko nije drugačije naznačeno.

[0123] Termin "aminoCm-Cnalkil" predstavlja Cm-Cnalkil radikal kao što je definisan u prethodnom tekstu koji je supstituisan sa amino grupom, tj. jedan atom vodonika alkil grupe je zamenjen sa NH2-grupom. Tipično, "aminoCm-Cnalkil" je aminoC1-C6alkil.

[0124] Termin "aminoCm-Cnalkilkarbonil" predstavlja Cm-Cnalkilkarbonil radikal kao što je definisan u prethodnom tekstu, pri čemu je jedan atom vodonika alkil grupe zamenjen sa NH2-grupom. Tipično, "aminoCm-Cnalkilkarbonil" je aminoC1-C6alkilkarbonil. Primeri aminoCm-Cnalkilkarbonila obuhvataju, ali bez ograničenja na glicil: C(=O)CH2NH2, alanil: C(=O)CH(NH2)CH3, valinil: C=OCH(NH2)CH(CH3)2, leucinil: C(=O)CH(NH2)(CH2)3CH3, izoleucinil: C(=O)CH(NH2)CH(CH3)(CH2CH3) i norleucinil: C(=O)CH(NH2)(CH2)3CH3i slično. Ova definicija nije ograničena na prirodne aminokiseline.

[0125] Srodne termine, bi trebalo tumačiti prema definicijama datim u prethodnom tekstu i uobičajenom primenom u oblasti tehnike.

[0126] Kao što je ovde korišćen, termin "(=O)" formira karbonil grupu kada je vezan za atom ugljenika. Trebalo bi navesti da atom može samo da nosi okso grupu kada valenca tog atoma to dozvoljava.

[0127] Termin "monofosfatni, difosfatni i trifosfatni estar" označava grupe:

[0128] Termin "tio-monofosfatni, tio-difosfatni i tio-trifosfatni estar" označava grupe:

[0129] Kao što su ovde korišćeni, položaji radikala na bilo kojoj molekulskoj grupi korišćenoj u definicijama mogu biti bilo gde na takvoj grupi sve dok je hemijski stabilna. Kada se bilo koja prisutna promenljiva javi više od jednom u bilo kojoj grupi, svaka definicija je nezavisna.

[0130] Kada god je ovde korišćen, termin "jedinjenja formule I", ili "jedinjenja prema pronalasku" ili slični termini, određen je tako da obuhvata jedinjenja formule I i podgrupe jedinjenja formule I, uključujući moguće stereohemijski izomerne oblike, i njihove farmaceutski prihvatljive soli i solvate. Termin "solvati" pokriva sve farmaceutski prihvatljive solvate koja su jedinjenja formule I kao i njihove soli sposobni da formiraju. Takvi solvati su na primer hidrati, alkoholati, npr. etanolati, propanolati i slično, naročito hidrati.

[0131] Uošteno, nazivi jedinjenja korišćeni u ovoj prijavi su generisani upotrebom ChemDraw Ultra 12.0. Pored toga, ako stereohemija strukture ili dela strukture nije naznačena na primer boldom ili isprekidanim linijama, strukturu ili deo te strukture treba tumačiti kao da obuhvata sve njegove stereoizomere.

Opšti sintetički postupci

[0132] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti pripremljena pomoću različitih postupaka npr. kao što je prikazano u ilustrativnim sintetičkim šemama prikazanim i opisanim u daljem tekstu. Korišćeni početni materijali i reagensi su dostupni od komercijalnih nabavljača ili mogu biti pripremljeni prema postupcima iz literature navedenim u referencama upotrebom postupaka dobro poznatih stručnjacima iz date oblasti tehnike.

[0133] Šema 1 ilustruje put do jedinjenja formule I gde R<1>i R<2>su H, i baza B je uracil ili derivatizovani uracil, tj. B je grupa formule (b).

Zaštita hidroksi grupa (4S,5R)-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)dihidrofuran-2(3H)-ona upotrebom na primer triizopropilsilil (TIPS) grupa postignuta je tretmanom sa TIPS-hloridom u prisustvu baze kao što je imidazol ili slično, ili mogu biti korišćene bilo koje druge pogodne zaštitne grupe kao što su acil grupe kao acetil, benzoil ili p-hlorobenzoil grupe ili tritil grupe. Alternativno, strategija ortogonalne zaštitne grupe može biti korišćena u cilju omogućavanja kasnije selektivne deprotekcije jedne od hidroksi grupa bez dodirivanja druge. Tipično tada, 5’-hidroksi grupa je zaštićena sa tritil, metoksitritil ili silil grupom, nakon čega sledi zaštita 3’-hidroksi grupe upotrebom npr. acil grupe. Na taj način zaštićeni derivat je zatim podvrgnut elektrofilnom α-fluorovanju tretmanom sa N-fluorobenzensulfonimidom (NFSI) u prisustvu baze kao što je bis(trimetilsilil) amid i daje fluoro lakton (1 b). α-hloro supstituent je zatim pogodno uveden pomoću reakcije sa N-hlorosukcinimidom u prisustvu baze kao što je litijum bis(trimetilsilil)amid ili slično. Kasnija redukcija keto funkcionalne grupe upotrebom bilo kog pogodnog redukcionog sredstva kao što je DIBAL ili slično, nakon koje je usledilo prevođenje dobijene hidroksi grupe do odlazeće grupe, na primer derivata sulfonske kiseline, halogenida ili fosfatnog estra daje glikozil davaoca (1e). Derivat sulfonske kiseline kao što je metilsulfon, je tipično pripremljen tretmanom sa mezil hloridom ili ekvivalentom u prisustvu baze kao što je Et3N; glikozil bromid je tipično pripremljen preko anomernog acetata acetilacijom hidroksi grupe upotrebom anhidrida sirćetne kiseline ili slično nakon čega je usledio tretman bromovodonikom u sirćetnoj kiselini. Nukleozid (1f) je zatim formiran kondenzovanjem sa željenom bazom ili njenim zaštićenim derivatom upotrebom standardnih uslova dobro poznatih u oblasti hemije nukleozida kao što je u prisustvu heksametildisilazana (HDMS) i Luisove kiseline kao što je TMS triflat, ili kalaj tetrahlorida ili slično. U slučaju da je glikozil bromid korišćen kao glikozil davalac, promotor za reakciju glikozilacije kao kalajtetrahlorid ili so srebra kao što je srebro triflat ili slično je pogodno korišćen. Uklanjanje hidroksi zaštitnih grupa i, ako su prisutne, zaštitnih grupa na bazi, upotrebom odgovarajućih postupaka prema grupama pomoću standardnim postupcima dobro poznatim u stanju tehnike, zatim obezbeđuje nukleozid (1g). Ako je poželjno, dobijeni nukleozid (1g) zatim može biti transformisan u 5’-mono, di- ili tri-fosfat, 5’-tio-mono-, tio-di- ili tiotrifosfat, ili prolek upotrebom bilo kog od postupaka opisanih ovde ili prema postupcima iz literature.

[0134] Jedinjenja opisa koja nose cikličnu fosfatnu estarsku grupu proleka koja vezuje 3’-položaj i 5’-položaje zajedno, tj. R<1>i R<2>zajedno sa atomima kiseonika za koje su vezani formiraju ciklični fosfatni estar, mogu biti pripremljena na primer prema postupcima opisanim u WO2010/075554. Put do takvih jedinjenja u kojima R<3>je OR<3’>i R<3’>je H, C1-C6alkil, C3-C7cikloalkil, C3-C7cikloalkilC1-C3alkil ili benzil, i fosfor (III)-reagens je korišćen za uvođenje fosforne grupe, prikazan je u Šemi 2A.

Reakcija diola (2a), pripremljenog kao što je opisano u prethodnom tekstu sa fosfor(III)-reagensom, kao što je alkil-N,N,N’,N’-tetraizopropilfosforamidat, koji nosi željenu grupu R<3’>u prisustvu aktivatora kao što je tetrazol ili dicijanoimidazol ili slično, obezbeđuje ciklični fosfitni estar (2b). Kasnije je izvedena oksidacija fosfitnog estra do fosfatnog estra (2c) upotrebom bilo kog pogodnog postupka oksidacije poznatog u stanju tehnike, npr. oksidacija upotrebom peroksidnog reagensa kao što je mhloroperbenzoeva kiselina, terc-butilhidroperoksid, vodonik peroksid ili slično. Alternativno, može se koristiti TEMPO-oksidacija ili oksidacija na bazi joda-THF-piridina-vode, ili bilo koji drugi pogodni postupak oksidacije. Slično, odgovarajući ciklični trifosfatni prolek, tj. U je S u jedinjenjima opisa koja nose 3’,5’-cikličnu grupu proleka (2d), biće dobijen sulfurizacijom fosfitnog derivata (2b). Pogodna sredstva za sulfurizaciju obuhvataju, ali bez ograničenja na, elementarni sumpor, Lawesson-ov reagens, ciklooktasumpor, bis(trietoksisilil)propil-tetrasulfid (TEST).

[0135] Ciklični fosfatni estar (2c), može alternativno biti pripremljen direktno u jednom koraku reakcijom diola sa P(V)-reagensom, kao što je alkil fosforodihloridat, na taj način izbegavajući poseban korak oksidacije.

[0136] Fosfor (III) i fosfor (V) reagensi koji će biti korišćeni u formiranju cikličnih fosfitnih i fosfatnih estara respektivno mogu biti pripremljeni kao što je opisano u WO2010/075554. Ukratko, reakcija komercijalno dostupnog hloro-N,N,N’,N’-tetraizopropilfosforamidita sa željenim alkoholom, R<3’>-OH u prisustvu tercijarnog amina kao što je Et3N obezbeđuje fosfor(III) reagens, dok reakcija fosforil trihlorida (POCl3) sa željenim alkoholom R<3’>-OH u prisustvu Et3N ili slično, daje fosfor(V) reagens.

[0137] Ciklični fosfatni estarski prolekovi prema pronalasku u kojima U je O, R<3>je NHC(R<15>)(R<15’>)C(=O)R<16>, mogu biti pripremljen kao što je prikazano u Šemi 2B.

Formiranje cikličnog fosfatnog estra (2Ab) je postignuto na primer reakcijom diola (2a) sa fosforilišućim sredstvom koje nosi željeni aminokiselinski estar i dve odlazeće grupe (2Aa), na primer dve p-nitrofenol grupe, u prisustvu baze kao što je DBU ili ekvivalent upotrebom rastvarača kao što je MeCN ili slično.

Na sličan način, odgovarajući ciklični tiofosfatni prolek, tj. U je S u jedinjenjima opisa koji nosi 3’,5’-cikličnu grupu proleka, biće dobijen upotrebom odgovarajućeg tio fosforoamidata kao fosforilišućeg sredstva.

[0138] Za pripremu jedinjenja prema pronalasku u kojima R<2>je H i R<1>je fosforoamidat, tj. grupa proleka formule (iv), može se uzeti prednost veće reaktivnosti primarne 5’-hidroksi grupe u poređenju sa sekundarnom 3’-hidroksi grupom, i fosforoamidat može biti uveden direktno na 3’,5-diol bez potrebe za bilo kojom specijalnom strategijom zaštitne grupe. Ovaj postupak je ilustrovan u Šemi 3.

[0139] Kondenzacija nukleozidnog derivata (3a), pripremljenog kao što je opisano u prethodnom tekstu, sa željenim fosforamidohloridatom u inertnom rastvaraču kao što je etar, npr. dietil etar ili THF, ili halogenisani ugljovodonik, npr. dihlorometan, u prisustvu baze kao što je N-metilimidazol (NMI) ili slično, daje fosforamidatni derivat (3b).

[0140] Slično, jedinjenja opisa u kojima R<2>je H i R<1>je tiofosforamidat, tj. grupa proleka formule (iv) gde U je S, su dobijena reakcijom šećera (3a) sa tiofosforamidohloridatom.

[0141] Fosforamidohloridat korišćen u gore navedenoj šemi može biti pripremljen u reakciji od dva koraka počevši od fosfor oksihlorida (POCl3).

[0142] Šema 4 ilustruje pripremu fosforamidohloridata korisnih za pripremu jedinjenja formule I u kojima R<1>je grupa formule (iv) u kojoj U je O i R<24>je H, i na fosforamidohloridate korisne za pripremu jedinjenja formule I u kojima R<1>je grupa formule (iv-c) u kojoj U je O, i R<24>i R<15’>zajedno sa atomima za koje su vezani formiraju pirolidin prsten.

Kondenzacija POCl3sa željenim alkoholom R<14>OH u inertnom rastvaraču kao što je Et2O daje alkoksi ili ariloksi fosforodihloridat (4a). Kasnija reakcija sa aminokiselinskim derivatom (4b) ili (4b’) daje hlorofosforoamidat (4c) ili (4c’) respektivno. Ako je poželjno, dobijeni hlorofosforamidati (4c) i (4c’) mogu biti prevedeni u odgovarajuće fosforilaciono sredstvo koje ima akivirani fenol kao odlazeću grupu, na primer pentaflurorofenol ili p-NO2-fenol kao što je generalno ilustrovano slikama 4d i 4e respektivno. Ovo prevođenje je pogodno izvedeno reakcijom hloro derivata (4c) ili (4c’) sa željenim aktiviranim fenolom u prisustvu baze kao što je trietilamin ili slično.

[0143] Tiofoforamidohloridati tj. fosforilišući reagensi korisni za pripremu jedinjenja formule (I) u kojima R<1>je grupa formule (iv) i U je S, mogu biti pripremljeni upotrebom slične strategije kao što je uopšteno navedena u prethodnom tekstu, kao što je ilustrovano u Šemi 5.

Reakcija tiofosforil hlorida sa željenim alkoholom R<14>OH u prisustvu baze kao što je Et3N ili slično, daje alkoksi ili ariloksi tiofosforodihloridat (5a). Kasnija reakcija sa aminokiselinskim derivatom (4b) ili (4b’) daje tiofosforamidohloridate (5b) ili (5b’) respektivno.

[0144] Put do fosforilišućeg sredstva korisnog za pripremu jedinjenja formule (I) u kojima R<1>je grupa (v) i U je O je prikazan u Šemi 6.

Reakcija fosforilišućeg sredstva kao što je 4-nitrofenil dihlorofosfat, fosforil trihlorid ili slično sa pogodnim aminom u prisustvu Et3N ili slično u rastvaraču kao što je DCM, daje željeni hlorofosforodiamidat.

[0145] Jedinjenja formule (I) u kojima R<1>je grupa proleka grupe (i), R<12>i R<13>su oba R<21>(=O)S-(C1-C6alkilen)- i U je O, mogu biti pripremljena prema postupcima iz literature. Na primer, postupak opisan u Bioorg. & Med. Chem. Let., Vol. 3, No 12, 1993, p. 2521-2526, kao što je genralno ilustrovan u Šemi 7A.

Prevođenje 5’-hidroksi jedinjenja (7a) u odgovarajući hidrogen fosfat (7b) postignuto tretmanom sa fosfonskom kiselinom u piridinu u prisustvu aktivatora kao što je pivaloil hlorid, nakon čega je usledila reakcija sa S-(2-hidroksialkil)alkantioatom i pivaloil hloridom u piridinu i kasnija oksidacija upotrebom na primer uslova kao što su jod u piridinu/vodi daje fosfotriestar. Uklanjanje konačno zaštitnih grupa upotrebom standardnih postupaka, daje nukleotidni prolek (7c).

[0146] Alternativno, nukleotidni prolek (7c) može biti pripremljen fosforilacijom nukleozida (7a) sa fosforilišućim sredstvom koje već nosi odgovarajuće supstituente. Ovaj postupak je opisan u WO2013/096679 i ilustrovanu Šemi 7B.

Reakcija nukleozida (7a) sa fosforilišućim sredstvom, u prisustvu 5-etiltiotetrazola (ETT), nakon čega je usledila oksidacija upotrebom na primer mCPBA, daje željeni prolek (7c). Fosforilišuće sredstvo je pogodno pripremljeno prema postupcima iz literature kao što je uopšteno skicirano u Šemi 8.

Reakcija željenog acilhlorida R<21>C(=O)Cl sa merkaptoalkanolom željene konfiguracije u prisustvu tercijarnog amina kao što je trietilamin ili ekvivalent, nakon čega je usledio tretman dobijenog acil tioalkanol derivata (8a) sa 1,1-dihloro-N,N-diizopropilfosfinaminom daje fosforilišuće sredstvo (8b).

[0147] Jedinjenja formule I, u kojima R<1>je grupa proleka grupe (i) i R<12>i R<13>su formule R<21>C(=O)O-C1-C6alkilen- ili R<21>OC(=O)O-C1-C6alkilen- mogu biti pripremljena prema postupcima opisanim u npr. WO2013/096679 i referencama koje su u njemu citirane. Postupak je ukratko ilustrovan u Šemi 9A.

Kuplovanje izborno zaštićenog nukleozida 9a sa pogodnim bisfosfatom 9b ili 9b’, poželjno u obliku amonijum soli kao što je trietilamonijum so ili slično, u prisustvu DIEA ili slično, upotrebom pogodnih uslova kuplovanja kao što su BOP-Cl i 3-nitro-1,2,4-triazol u rastvaraču kao što je THF, daje prolekove 9c i 9c’ respektivno.

[0148] U alternativnom pristupu do jedinjenja formule I gde je R<1>grupa proleka grupe (i) i R<12>i R<13>su formule R<21>C(=O)O-C1-C6alkilen- ili R<21>OC(=O)O- C1-C6alkilen-, nukleozid 9a je reagovao sa fosfor oksihloridom u prvom koraku i kasnije je dalje reagovao sa željenim već supstituisanim fosforilišućim sredstvom, kao što je ilustrovano u Šemi 9B

Fosfati 9c i 9c’ su dobijeni reakcijom nukleozida 9a sa fosfor oksihloridom upotrebom rastvarača kao što je trietil fosfat, nakon čega je usledila reakcija na povišenoj temperaturi sa željenim hloroalkil karbonatom (9b") ili estrom (9b"’) u prisustvu DIEA.

[0149] Jedinjenja formule I u kojima R<1>je grupa proleka grupe (i) u kojima U je O, R<12>je H i R<13>je formule R<21>-O-C1-C6alkilen- i R<21>je C1-C24alkil mogu biti pripremljena u skladu sa postupcima opisanim u npr. J. Med. Chem., 2006, 49, 6, p.2010-2013 i WO2009/085267 i referencama citiranim u njima. Opšti postupak je ilustrovan u Šemi 10A.

Formiranje fosforilišućg sredstva (10b) izvedeno reakcijom odgovarajućeg alkoksialkohola (10a) sa fosfor hloridom u prisustvu trietilamina upotrebom na primer dietil etra ili slično kao rastvarača, nakon čega je usledila fosforilacija izborno zaštićenog nukleozida i konačno deprotekcija, daje protid (10c).

[0150] U alternativnom pristupu do jedinjenja formule I gde R<1>je grupa proleka grupe (i) u kojoj U je O, R<12>je H i R<13>je formule R<21>-O-C1-C6alkilen- i R<21>je C1-C24alkil, fosfor(III)-reagens može biti korišćen kao fosforilišuće sredstvo kao što je ilustrovano u Šemi 10B.

Fosfor (III) reagens je pripremljen reakcijom alkoksialkohola (10a) sa fosfinaminom (10d) u prisustvu tercijarnog amina kao što je DIEA ili slično. Kasnija fosforilacija nukleozida sa dobijenim fosforamiditnom derivatom (10e) nakon čega je usledila oksidacija upotrebom na primer peroksida, kao što je terc-butoksi peroksid ili slično, daje nukleotid (10f). Hidroliza cijanoetil grupe i uklanjanje zaštitnih grupa ako su prisutne, daje željeni nukleotid (10c).

[0151] Jedinjenja formule I, u kojima R<1>je grupa proleka grupe (vi) i R<13>je R<21>C(=O)O-CH2- ili R<21>OC(=O)O-CH2- mogu biti pripremljena prema postupcima opisanim u npr. WO2013/039920 i referencama citiranim u njima. Postupak je kratko ilustrovan u Šemi 11A.

Fosforamidati 11 c i 11c’ su dobijeni reakcijom nukleozida 11 a sa fosfor oksihloridom u trietil fosfatu, nakon čega je usledila reakcija sa željenim aminom NHR<17>R<17’>u prisustvu DIEA i konačno reakcija pod povišenom temperaturom sa hloroalkil karbonatom (11 b) ili estrom (11 b’) u prisustvu DIEA.

[0152] Jedinjenja formule I, u kojima R<1>je grupa proleka grupe (vi) i R<13>je R<21>C(=O)S-CH2CH2- mogu biti pripremljena prema postupku opisanom u WO2008/082601 i referencama koje su u njemu citirane. Postupak je ukratko ilustrovan u Šemi 12A.

Fosforilacija 5’-hidroksi jedinjenja (12a) sa pogodnom tetraalkil amonijum soli, npr. tetraetilamonijum soli, željenog hidrogen fosfonata, postignuto aktivacijom sa pivaloil hloridom u piridinu, daje hidrogen fosfonat (12b). Amino grupa NR<17>R<17’>je zatim uvedena pomoću reakcije sa željenim aminom u ugljentetrahloridu pod anhidrovanim uslovima, nakon čega je usledilo uklanjanje zaštitinih grupa, na taj način proizvodeći fosforamidat (12c).

[0153] Kao alternativa, fosforamidat (12c) se može dobiti od H-fosfonata (7b) iz Šeme 7A reakcijom sa željenim S-(2-hidroksietil) alkantioatom R<21>C(C=O)SCH2CH2OH, u prisustvu kuplujućeg sredstva kao što je PyBOP ili slično, nakon čega je usledila aminacija i deprotekcija kao što su opisani u prethodnom tekstu. Ovaj put je ilustrovan u Šemi 12B.

Kao što je stručnjaku iz date oblasti jasno, postupci ilustrovani u Šemama 12A i 12B biće primenljivi ne samo za pripremu S-aciltioetanol derivata, već takođe derivata koji imaju druge alkilen konfiguracije između atoma sumpora i kiseonika.

[0154] Jedinjenja opisa koja imaju acil grupu proleka u 5’-položaju i izborno takođe u 3’-položaju, tj. R<1>i izborno takođe R<2>su C(O=)R<30>ili C(=O)R<31>NH2mogu biti dobijena podvrgavanjem pogodno 3’-zaštićenog jedinjenja pogodnim uslovima acilacije, kao što je ilustrovano u Šemi 13.

Nukleozid (13b) u kome je grupa proleka u 5’-položaju je estar tj. grupa formule OC(=O)R<10>, je dobijen reakcijom 5’-hidroksi jedinjenja (9a) sa odgovarajućim acilujućim sredstvom upotrebom standardnih postupaka kao što je upotrebom anhidrida alkil kiseline, R<30>C(=O)OC(=O)R<30>, u prisustvu piridina, ili hlorida alkil kiseline, R<30>C(=O)Cl, ili slično, dok će nukleozidi (13d) koji nose aminokiselinski estar u 5’-položaju biti dobijeni reakcijom 5’-hidroksi jedinjenja (13a) sa N-zaštićenom alifatičnom aminokiselinom u prisustvu pogodnog peptidnog kuplujućeg reagensa kao što je EDAC ili slično. Uklanjanje 3’-hidroksi zaštitne grupe zatim proizvodi jedinjenja prema opisu u kojima R<2>je H. Sa druge strane, podvrgavanje 3’-hidroksi jedinjenja (13b) i (13c) uslovima acilacije opisanim neposredno u prethodnom tekstu, proizvodi diacil derivate (13d) i (13e) respektivno.

[0155] Jedinjenja prema opisu koja nose estarsku ili aminokiselinsku estarsku grupu proleka u 5’- i/ili 3’-položaju mogu biti pripremljena kao što je ilustrovano u Šemi 14.

Zbog visoke reaktivnosti primarnog 5’-položaja diola (14a), ovaj položaj može selektivno da reaguje sa pogodnim acilujućim sredstvom da bi se dobili 5’-acil derivati (14b) i (14c), ili može biti zaštićen pogodnom zaštitnom grupom da bi se omogućila kasnija acilacija 3’-položaja. Nukleozidi (14b) u kojima je grupa proleka u 5’-položaju estar tj. grupa formule OC(=O)R<30>, su pogodno dobijeni reakcijom sa acilujućim sredstvom kao što je alkil anhidrid u prisustvu piridina, ili kiseli hlorid ili slično, dok će nukleozidi (14c) koji nose aminokiselinski estar u 5’-položaju biti dobijeni reakcijom diola (14a) sa N-zaštićenom alifatičnom aminokiselinom u prisustvu pogodnog peptidnog kuplujućeg reagensa kao što je EDAC ili slično. Ako je grupa acil proleka željena u 3’-položaju, sekvenca zaštite-acilacije-deprotekcije biće odgovarajuća u cilju dobijanja čistih reakcija sa pristojnim prinosima. Tipično, zaštitna grupa kao što je silil, tritil ili monometoksi tritil (MMT) grupa biće pogodna za zaštitnu 5’-hidroksi grupe. Upotreba ovih grupa je ekstenzivno opisana u literaturi, tipično, uslovi kao reakcija sa odgovarajućim halogenidom, kao što je hlorid u rastvaraču kao što je piridin su korišćeni za njihovo uvođenje. Kasnija acilacija izvedena kao što je opisano u prethodnom tekstu, nakon koje je usledilo uklanjanje 5’-O-zaštine grupe, i u slučaju da je aminokiselinski estar uveden kao N-zaštićena aminokiselina, N-zaštitna grupa, upotrebom odgovarajućih uslova prema korišćenog zaštitnoj grupi, kao što je kiseli tretman u slučaju tritil ili metoksi tritil zaštitne grupe, zatim obezbeđuje 3’-acilovane derivate (14d) i (14e). Ako je poželjno, fosforamidat može biti uveden u 5’-položaj dobijenih 5’-hidroksi derivata (14d) i (14e), na primer upotrebom postupka koji je ovde opisan, ili mono-, di- ili tri-fosfat može biti uveden upotrebom standardnih postupaka fosforilacije iz literature, ili 5’-položaj može biti acilovan upotrebom postupka opisanog u prethodnom tekstu za acilaciju 3’-položaja.

[0156] Jedinjenja opisa koja imaju grupu acetal proleka u 5’-položaju ili u oba 5’- i 3’-položajima, tj. jedinjenja formule I u kojima R<1>ili oba R<1>i R<2>je CR<32>R<32’>OC(=O)CHR<33>NH2mogu biti pripremljena od 5’-hidroksi jedinjenja upotrebom na primer postupka opisanog u Bioorg. Med. Chem. 11 (2003)2453-2461.

[0157] Jedinjenja opisa koja nose "HepDirect" grupu proleka u 5’-položaju, tj. jedinjenje formule I u kome R<1>je grupa (i), i R<12>i R<13>se spajaju tako da formiraju propilen grupu između atoma kiseonika za koje su vezani, mogu biti pripremljena prema postupku opisanom u J. Am. Chem. Soc., Vol.126, No.16, 2004, p.5154-5163.

[0158] Put do jedinjenja formule I u kojima B je grupa (a) ili (b), R<2>je H i R<1>je trifosfat, tj. grupa formule (iii), u kojoj U je O, je ilustrovan u Šemi 15.

[0159] Pogodno fosforilišuće sredstvo za pripremu trifosfata jedinjenja formule (I) u kojoj B je grupa (a) ili (b) je 5-nitrociklosalgenilhlorofosfit (I-6), koji je pripremljen reakcijom fosfor trihlorida i 2-hidroksi-5-nitrobenzil alkohola kao što je detaljno opisano u eksperimentalnom delu ovde u daljem tekstu. Reakcija pogodno 3’-O-zaštićenog derivata nukleozida opisa (15a) sa nitrociklosalgenilhlorofosfitom (I-1) u prisustvu Et3N u inertnom rastvaraču kao što je DCM ili MeCN, nakon čega sledi oksidacija upotrebom na primer Oksone®, daje ciklični fosfat tri-estar (15b). Trifosfat (15c) je zatim dobijen reakcijom sa pirofosfatom na primer tributilamin pirofosfatom nakon čega sledi tretman amonijakom. U cilju dobijanja željenog oblika soli, trifosfat je podvrgnut odgovarajućem postupku jonske izmene, na primer, ako je poželjan oblik kalijumove soli, ostatak je propušten kroz kolonu Dowex®-K<+>.

[0160] Put do jedinjenja formule I u kojima B je uracil, R<2>je H i R<1>je tio-trifosfat, tj. grupa formule (iii), u kojoj U je S, je ilustrovan u Šemi 16.

Pogodno sredstvo za uvođenje prve fosfatne grupe u pripremi tio-trifosfata U-nukleozida jedinjenja formule (I) je 2-hloro-4H-1,3,2-benzodioksafosforin-4-on, je pripremljeno prema postupcima iz literature. Pogodno 3’-O-zaštićeni nukleozid je na taj način reagovao sa 2-hloro-4H-1,3,2-benzodioksafosforin-4-onom u rastvaraču kao što je piridin/THF ili ekvivalent nakon čega sledi tretman sa tributilamonijum pirofosfatom u prisustvu tributilamina u rastvaraču kao što je DMF. Dobijeni intermedijer je zatim transformisan u tiotrifosfat tretmanom sa rastvorom sumpora u DMF. U cilju dobijanja željenog oblika soli, trifosfat je podvrgnut odgovarajućem postupku jonske izmene, na primer, ako je poželjan oblik litijumove soli, ostatak je propušten kroz kolonu Dowex®-Li<+>.

[0161] Alternativan put do tio-trifosfata je ilustrovanu Šemi 17.

U ovom postupku, tiofosfatni reagens je korišćen u koraku fosforilacije. Reagens je pripremljen reakcijom PSCl3i triazola u rastvaraču kao što je MeCN ili slično. Na taj način formiran reagens je zatim kuplovan sa 3’-O-zaštićenim nukleozidom 13a, nakon čega je izvedena reakcija sa pirofosfatom kao što je tris(tetrabutilamonijum) hidrogen pirofosfat, na taj način dajući tio-trifosfat (17b).

[0162] Upotreba različitih zaštitnih grupa (PG) korišćenih u šemama u prethodnom tekstu je poznata stručnjacima iz date oblasti tehnike, i njihova upotreba i dodatne alternative su ekstenzivno opisani u literaturi, videti na primer Greene T.W., Wuts P.G.M. Protective groups in organic synthesis, 2nd ed. New York: Wiley; 1995.

[0163] Termin "N-zaštitna grupa" ili "N-zaštićena" kao što je ovde korišćen označava one grupe namenjene za zaštitu N-terminusa aminokiseline ili peptida ili za zaštitu amino grupe protiv neželjenih reakcija u toku sintetičkih postupaka. Uobičajeno korišćene N-zaštitne grupe su opisane u Greene. N-zaštitne grupe obuhvataju acil grupe kao što su formil, acetil, propionil, pivaloil, t-butilacetil, 2-hloroacetil, 2-bromoacetil, trifluoroacetil, trihloroacetil, ftalil, o-nitrofenoksiacetil, α-hlorobutiril, benzoil, 4-hlorobenzoil, 4-bromobenzoil, 4-nitrobenzoil i slično; sulfonil grupe kao što su benzensulfonil, p-toluensulfonil, i slično; grupe koje fomiraju karbamat kao što su benziloksikarbonil, phlorobenziloksi-karbonil, p-metoksibenziloksikarbonil, p-nitrobenziloksikarbonil, 2-nitrobenziloksikarbonil, p-bromobenziloksikarbonil, 3,4-dimetoksibenziloksikarbonil, 4-metoksibenziloksikarbonil, 2-nitro-4,5-dimetoksibenziloksikarbonil, 3,4,5-trimetoksibenziloksikarbonil, 1-(p-bifenil)-1-metiletoksikarbonil, α,α-dimetil-3,5-dimetoksibenziloksikarbonil, benzhidriloksikarbonil, t-butoksikarbonil, diizopropilmetoksikarbonil, izopropiloksikarbonil, etoksikarbonil, metoksikarbonil, aliloksikarbonil, 2,2,2-trihloroetoksikarbonil, fenoksikarbonil, 4-nitrofenoksikarbonil, fluorenil-9-metoksikarbonil, ciklopentiloksikarbonil, adamantiloksikarbonil, cikloheksiloksikarbonil, feniltiokarbonil, i slično; alkil grupe kao što su benzil, trifenilmetil, benziloksimetil i slično; i silil grupe kao što je trimetilsilil i slično. Poželjne N-zaštitne grupe obuhvataju formil, acetil, benzoil, pivaloil, tbutilacetil, fenilsulfonil, benzil (Bz), t-butoksikarbonil (BOC) i benziloksikarbonil (Cbz).

[0164] Hidroksi i/ili karboksi zaštitne grupe su takođe ekstenzivno prikazane u Greene ibid i obuhvataju etre kao što je metil, supstituisane metil etre kao što su metoksimetil, metiltiometil, benziloksimetil, tbutoksimetil, 2-metoksietoksimetil i slično, silil etre kao što je trimetilsilil (TMS), t-butildimetilsilil (TBDMS) tribenzilsilil, trifenilsilil, t-butildifenilsilil, triizopropil silil i slično, supstituisane etil etre kao što su 1-etoksimetil, 1-metil-1-metoksietil, t-butil, alil, benzil, p-metoksibenzil, difenilmetil, trifenilmetil i slično, aralkil grupe kao što su tritil i piksil (9-hidroksi-9-fenilksanten derivati, naročito hlorid). Estarske hidroksi zaštitne grupe obuhvataju estre kao što su format, benzilformat, hloroacetat, metoksiacetat, fenoksiacetat, pivaloat, adamantoat, mezitoat, benzoat i slično. Karbonat hidroksi zaštitne grupe obuhvataju metil vinil, alil, cinamil, benzil i slično.

[0165] U jednom aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule I, i farmaceutski prihvatljiv nosač. Terapeutski efikasna količina u ovom kontekstu je količina dovoljna da stabilizuje ili redukuje virusnu infekciju, i naročito HCV infekciju, kod inficiranih subjekata (npr. ljudi). "Terapeutski efikasna količina" će varirati u zavisnosti od individualnih potreba u svakom određenom slučaju. Karakteristike koje utiču na dozu su npr. težina bolesti koja se leči, starost, telesna težina, opšte zdravstveno stanje itd. subjekta koji se leči, put i oblik primene.

[0166] U jednom aspektu, pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja formule I, za lečenje pacijenata koji su "naivni za lečenje", tj. pacijenata inficiranih sa HCV koji nisu prethodno lečeni od te infekcije.

[0167] U sledećem aspektu pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja formule I, za lečenje pacijenata "sa iskustvom lečenja", tj. pacijenata inficiranih sa HCV koji su prethodno lečeni od infekcije i koji su kasnije imali relaps.

[0168] U sledećem aspektu pronalazak se odnosi na upotrebu jedinjenja formule I, za lečenje pacijenata "koji nemaju odgovor", tj. pacijenata inficiranih sa HCV koji su prethodno lečeni, ali nisu imali odgovor na lečenje.

[0169] U sledećem aspektu, predmetni pronalazak se odnosi na farmaceutsku kompoziciju koja sadrži profilaktički efikasnu količinu jedinjenja formule I kao što je ovde naznačeno, i farmaceutski prihvatljiv nosač. Profilaktički efikasna količina u ovom kontekstu je količina koja je dovoljna da deluje na profilaktički način protiv HCV infekcije, kod subjekata koji su u riziku od infekcije.

[0170] U sledećem aspektu, ovaj pronalazak se odnosi na postupak za pripremu farmaceutske kompozicije kao što je ovde naznačena, koja sadrži intimno mešanje farmaceutski prihvatljivog nosača sa terapeutski ili profilaktički efikasnom količinom jedinjenja formule I, kao što je ovde naznačeno.

[0171] Prema tome, jedinjenja prema predmetnom pronalasku mogu biti formulisana u različite farmaceutske oblike za svrhe primene. Kao što je odgovarajuće kao kompozicije mogu se navesti sve kompozicije koje se obično koriste za sistemsku primenu lekova. Za pripremu farmaceutskih kompozicija prema ovom pronalasku, efikasna količina određenog jedinjenja, izborno u obliku adicione soli ili solvata, kao aktivni sastojak je kombinovana u intimnoj smeši sa farmaceutski prihvatljivim nosačem, pri čemu taj nosač može imati široki niz različitih oblika u zavisnosti od oblika preparata željenog za primenu. Ove farmaceutske kompozicije su poželjne u obliku jedinične doze pogodnom, naročito, za primenu oralno, rektalno, perkutano ili preko parenteralne injekcije. Na primer, u pripremi kompozicija u obliku oralne doze, može se koristiti bilo koji od uobičajenih farmaceutskih medijuma kao što su, na primer, voda, glikoli, ulja, alkoholi i slično u slučaju oralnih tečnih preparata kao što su suspenzije, sirupi, eliksiri, emulzije i rastvori; ili čvrsti nosači kao što su skrobovi, šećeri, kaolin, lubrikanti, vezujuća sredstva, sredstva za raspadanje i slično u slučaju praškova, pilula, kapsula i tableta. Zbog njihove lakoće primene, tablete i kapsule predstavljaju najpovoljnije oralne oblike jedinične doze, u kojima se očigledno koriste čvrsti farmaceutski nosači. Za parenteralne kompozicije, nosač će obično da sadrži sterilnu vodu, najmanje velikim delom, iako se mogu uključiti drugi sastojci, na primer, da bi se pomogla rastvorljivost. Mogu biti pripremljeni njektabilni rastvori, na primer, u kojima nosač sadrži fiziološki rastvor, rastvor glukoze ili smešu fiziološkog rastvora i rastvora glukoze. Injektabilne suspenzije mogu takođe biti pripremljene u kojima se mogu koristiti odgovarajući tečni nosači, suspendujuća sredstva i slično. Takođe su uključeni preparati u čvrstom obliku koji su namenjeni za prevođenje, kratko pre upotrebe, u preparate u tečnom obliku. U kompozicijama pogodnim za perkutanu primenu, nosač izborno sadrži sredstvo za pojačanje prodiranja i/ili pogodno sredstvo za vlaženje, izborno kombinovano sa pogodnim aditivima bilo koje priprode u manjim proporcijama, pri čemu ti aditivi ne uvode značajan štetan efekat na kožu. Jedinjenja prema predmetnom pronalasku takođe mogu biti primenjivana preko oralne inhalacije ili insuflacije u obliku rastvora, suspenzije ili suvog praška upotrebom bilo kog sistema za primenu poznatog u stanju tehnike.

[0172] Naročito je povoljno formulisati gorenavedene farmaceutske kompozicije u obliku jedinične doze radi lakoće primene i ujednačenosti doze. Oblik jedinične doze kao što je ovde korišćen označava fizički posebne jedinice pogodne kao jedinične doze, pri čemu svaka jedinica sadrži unapred određenu količinu aktivnog sastojka za koju je izračunato da proizvodi željeni terapeutski efekat zajedno sa potrebnim farmaceutskim nosačem. Primeri takvih oblika jedinične doze su tablete (uključujući tablete sa zarezom ili obložene tablete), kapsule, pilule, supozitorije, pakete praška, vafli, injektabilne rastvore ili suspenzije i slično, i njihovi odvojeni višetruki umnošci.

[0173] Jedinjenja formule I pokazuju aktivnost protiv HCV i mogu se koristiti u lečenju i/ili profilaksi HCV infekcije ili bolesti povezanih sa HCV. Tipično jedinjenja formule I mogu biti korišćena u lečenju HCV infekcije ili bolesti povezanih sa HCV. Bolesti povezane sa HCV obuhvataju progresivnu fibrozu jetre, inflamaciju i nekrozu koje dovode do ciroze, krajni stadijum bolesti jetre, i HCC. Određeni broj jedinjenja ovog pronalaska može biti aktivan protiv mutiranih sojeva HCV. Pored toga, mnoga od ovih jedinjenja prema ovom pronalasku mogu da pokažu poželjan farmakokinetički profil i da imaju privlačne osobine prema biodostupnosti, uključujući prihvatljiv polu-život, AUC (površina ispod krive) i vrednosti pika i da nemaju nepovoljne fenomene kao što je nedovoljno brz početak i tkivna retencija.

[0174] In vitro antivirusna aktivnost protiv HCV jedinjenja formule I može biti testirana u ćelijskom HCV replikon sistemu na bazi Lohmann et al. (1999) Science 285:110-113, sa dodatnim modifikacijama opisanim od strane Krieger et al. (2001) Journal of Virology 75: 4614-4624, što je dalje ilustrovano u delu sa primerima. Ovaj model, iako nije poptuni model infekcije HCV, je široko prihvaćen kao najsnažniji i najefikasniji model autonomne HCV RNK replikacije koji je trenutno dostupan. Biće jasno da je važno napraviti razliku između jedinjenja koja specifično ometaju HCV funkcije od onih koja ispoljavaju citotoksične ili citostatičke efekte u HCV replikon modelu, i kao posledica izazivaju smanjenje u HCV RNK ili koncentraciji povezanog reporter enzima. U datoj oblasti tehnike su poznate analize za procenu ćelijske citotoksičnosti na bazi na primer aktivnosti mitohondrijalnih enzima upotrebom fluorogenih redoks boja kao što je resazurin. Pored toga, postoje protiv-skrininzi za procenu ne-selektivne inhibicije aktivnosti vezanog reporter gena, kao što je luciferaza svica.

[0175] Odgovarajući ćelijski tipovi mogu biti opremljeni stabilnom transfekcijom sa reporter genom luciferaze čija ekspresija je zavisna od konstitutivno aktivnog genskog promotora, i takve ćelije mogu biti korišćene kao protiv-skrining za eliminaciju neselektivnih inhibitora.

[0176] Zahvaljujući njihovim antivirusnim osobinama, naročito njihovim anti-HCV osobinama, jedinjenja formule I, uključujući bilo koje moguće njihove stereoizomere, farmaceutski prihvatljive adicione soli ili solvate, su korisna u lečenju toplokrvnih životinja, naročito ljudi, inficiranih sa HCV. Jedinjenja formule I su dodatno korisna za profilaksu HCV infekcija. Predmetni pronalazak se dodatno odnosi na jedinjenje formule I za upotrebu u postupku za lečenje toplokrvne životinje, naročito čoveka, inficiranog sa HCV, ili koji je u riziku od infekcije HCV, pri čemu navedeni postupak sadrži primenu anti-HCV efikasne količine jedinjenja formule I.

[0177] Jedinjenja prema predmetnom pronalasku se mogu prema tome koristiti kao lek, naročito kao anti HCV lek. Navedena upotreba kao lek ili postupak za lečenje sadrži sistemsku primenu na HCV inficirane subjekte ili na subjekte podložne HCV infekciji količine efikasne za borbu protiv stanja povezanih sa HCV infekcijom.

[0178] Uopšteno je razmatrano da bi antivirusna efikasna dnevna količina bila od oko 0.01 do oko 700 mg/kg, ili oko 0.5 do oko 400 mg/kg, ili oko 1 do oko 250 mg/kg, ili oko 2 do oko 200 mg/kg, ili oko 10 do oko 150 mg/kg telesne težine. Može biti pogodno primenjivati potrebnu dozu kao dve, tri, četiri ili više pod-doza u odgovarajućim intervalima tokom dana. Navedene pod-doze mogu biti formulisane kao oblici jedinične doze, na prime, koji sadrže oko 1 do oko 5000 mg, ili oko 50 do oko 3000 mg, ili oko 100 do oko 1000 mg, ili oko 200 do oko 600 mg, ili oko 100 do oko 400 mg aktivnog sastojka po obliku jedinične doze.

[0179] Pronalazak se takođe odnosi na kombinaciju jedinjenja formule I, njegove farmaceutski prihvatljive soli ili solvata, i drugog antivirusnog jedinjenja, naročito drugog anti-HCV jedinjenja. Termin "kombinacija" može da se odnosi na proizvod koji sadrži (a) jedinjenje formule I i (b) izborno drugo anti-HCV jedinjenje, kao kombinovani preparat za istovremenu, posebnu ili uzastopnu upotrebu u lečenju HCV infekcija.

[0180] Anti-HCV jedinjenja koja se mogu koristiti u takvim kombinacijama obuhvataju inhibitore HCV polimeraze, inhibitore HCV proteaze, inhibitore drugih ciljnih mesta u životnom ciklusu HCV, i imunomodulatorna sredstva i njihove kombinacije. Inhibitori HCV polimeraze obuhvataju, NM283 (valopicitabin), R803, JTK-109, JTK-003, HCV-371, HCV-086, HCV-796 i R-1479, R-7128, MK-0608, VCH-759, PF-868554, GS9190, XTL-2125, NM-107, GSK625433, R-1626, BILB-1941, ANA-598, IDX-184, IDX-375, INX-189, MK-3281, MK-1220, ABT-333, PSI-7851, PSI-6130, GS-7977 (sofosbuvir), VCH-916. Inhibitori HCV proteaza (inhibitori NS2-NS3 i inhibitori NS3-NS4A) obuhvataju BILN-2061, VX-950 (telaprevir), GS-9132 (ACH-806), SCH-503034 (boceprevir), TMC435350 (simeprevir), TMC493706, ITMN-191, MK-7009, BI-12202, BILN-2065, BI-201335, BMS-605339, R-7227, VX-500, BMS650032, VBY-376, VX-813, SCH-6, PHX-1766, ACH-1625, IDX-136, IDX-316. Primer inhibitora HCV NS5A je BMS790052, A-831, A-689, NIM-811 i DEBIO-025 su primeri inhibitora NS5B ciklofilina.

[0181] Inhibitori drugih ciljnih mesta u životnom ciklusu HCV, uključujući NS3 helikazu; inhibitore metaloproteaze; inhibitore antisens oligonukleotida, kao što je ISIS-14803 i AVI-4065; siRNK kiseline kao što su SIRPLEX-140-N; vektorom kodirana kratka RNK ukosnica (shRNK); DNKzimi; HCV specifični ribozomi kao što je heptazim, RPI.13919; inhibitori ulaska kao što je HepeX-C, HuMax-HepC; inhibitori alfa glukozidaze kao što je celgosivir, UT-231 B i slično; KPE-02003002; i BIVN 401.

[0182] Imunomodulatorna sredstva obuhvataju, prirodna i rekombinantna jedinjenja izoforme interferona, uključujući α-interferon, β-interferon, γ-interferon i ω-interferon, kao što je Intron A®, Roferon-A®, Canferon-A300®, Advaferon®, Infergen®, Humoferon®, Sumiferon MP®, Alfaferone®, IFN-beta® i Feron®; polietilen glikol derivatizovana (pegilovana) jedinjenja interferona, kao što je PEG interferon-α-2a (Pegasys®), PEG interferon-α-2b (PEG-Intron®), i pegilovani IFN-α-con1; dugotrajno delujuće formulacije i derivatizacije jedinjenja interferona kao što je albumin-fuzionisani interferon albuferon α; jedinjenja koja stimulišu sintezu interferona u ćelijama, kao što je resikvimod; interleukini; jedinjenja koja pojačavaju razvoj odgovora pomoćnih T ćečija tipa 1, kao što su SCV-07; TOLL-slični receptorni agonisti kao što je CpG-10101 (actilon), i izatoribin; timozin α-1; ANA-245; ANA-246; histamin dihidrohlorid; propagermanijum; tetrahlorodekaoksid; ampligen; IMP-321; KRN-7000; antitela, kao što je civacir i XTL-6865; i profilaktičke i terapeutske vakcine kao što je InnoVac C i HCV E 1 E2/M F59.

[0183] Druga antivirusna sredstva obuhvataju, ribavirin, amantadin, viramidin, nitazoksanid; telbivudin; NOV-205; taribavirin; inhibitore unutrašnjeg ulaznog ribozomalnog mesta; široki spektar virusnih inhibitora, kao što su inhibitori IMPDH i mikofenolnu kiselinu i njene derivate, i uključujući, ali bez ograničenja na, VX-497 (merimepodib), VX-148, i/ili VX-944); ili kombinacije bilo kog od gore navedenih.

[0184] Određena sredstva za upotrebu u navedenim kombinacijama obuhvataju interferon-α (IFN-α), pegilovani interferon-α ili ribavirin, kao i lekove na bazi antitela koja ciljno deluju protiv HCV epitopa, malu interferirajuću RNK (Si RNK), ribozome, DNKzime, antisens RNK, male molekule antagoniste na primer NS3 proteaze, NS3 helikaze i NS5B polimeraze.

[0185] U sledećem aspektu obezbeđene su kombinacije jedinjenja formule I kao što je ovde naznačeno i anti-HIV jedinjenja. Poslednje navedena su poželjno oni inhibitori HIV-a koji imaju pozitivan efekat na metabolizam leka i/ili farmakokinetiku koja poboljšava biodostupnost. Primer takvog inhibitora HIV-a je ritonavir. Kao takav, ovaj pronalazak dalje daje kombinaciju koja sadrži (a) jedinjenje formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so ili solvat; i (b) ritonavir ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Jedinjenje ritonavir, njegove frmaceutski prihvatljive soli, i postupci za njegovu pripremu su opisani u WO 94/14436. US 6,037,157, i referencama koje su u njima citirane: US 5,484,801, US 08/402,690, WO 95/07696, i WO 95/09614, opisuju poželjne oblike doze ritonavira.

[0186] Takođe je opisan postupak za pripremu kombinacije kao što je ovde opisana, koja sadrži korak kombinovanja jedinjenja formule I i drugog sredstva, kao što je antivirusno sredstvo, uključujući anti-HCV ili anti-HIV sredstvo, naročito ona navedena u prethodnom tekstu.

[0187] Navedene kombinacije mogu naći upotrebu u proizvodnji leka za lečenje HCV infekcije kod sisara inficiranog njime, pri čemu navedena kombinacija naročito sadrži jedinjenje formule I, kao što je naznačeno u prethodnom tekstu i interferon-α (IFN-α), pegilovani interferon-α ili ribavirin. Ili pronalazak daje kombinaciju za upotrebu u postupku za lečenje sisara, naročito čoveka, inficiranog sa HCV koji sadrži primenu na navedenog sisara efikasne količine navedene kombinacije kao što je ovde naznačena. Naročito, navedeno lečenje sadrži sistemsku primenu navedene kombinacije, i efikasna količina je takva količina koja je efikasna u lečenju kliničkih stanja povezanih sa HCV infekcijom.

[0188] U jednom primeru izvođenja gore navedene kombinacije su formulisane u obliku farmaceutske kompozicje koja obuhvata aktivne sastojke opisane u prethodnom tekstu i nosač, kao što je opisan u prethodnom tekstu. Svaki od aktivnih sastojaka može biti formulisan posebno i formulacije mogu biti koprimenjivane, ili jedna formulacija koja sadrži oba i ako je poželjno dodatni aktivni sastojci mogu biti obezbeđeni. U prvom navedenom slučaju, kombinacije takođe mogu biti formulisane kao kombinovani preparat za istovremenu, posebnu ili uzastopnu upotrebu u HCV terapiji. Navedena kompozicija može imati bilo koji od oblika opisanih u prethodnom tekstu. U jednom primeru izvođenja, oba sastojka su formulisana u jednom obliku doze kao što je kombinacija fiksne doze. U posebnom primeru izvođenja, predmetni pronalazak daje farmaceutsku kompoziciju koja sadrži (a) terapeutski efikasnu količinu jedinjenja formule I, uključujući njegov mogući stereoizomerni oblik ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so, ili njegov farmaceutski prihvatljiv solvat, i (b) terapeutski efikasnu količinu ritonavira ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, i (c) nosač.

[0189] Pojedinačne komponente kombinacija prema predmetnom pronalasku mogu biti primenjivane posebno u različito vreme u toku terapije ili istovremeno u podeljenim oblicima ili oblicima pojedinačne kombinacije. Predmetni pronalazak je određen tako da obuhvata sve takve režime istovremenog ili naizmeničnog lečenja i termin "primena" treba shodno tome tumačiti. U poželjnom primeru izvođenja, posebni oblici doze se primenjuju istovremeno.

[0190] U jednom primeru izvođenja, kombinacije predmetnog pronalaska sadrže količinu ritonavira ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, koja je dovoljna da klinički poboljša biodostupnost jedinjenja formule I u odnosu na biodostupnost kada je navedeno jedinjenje formule I primenjeno pojedinačno. Ili, kombinacije prema predmetnom pronalasku sadrže količinu ritonavira, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli, koja je dovoljna da poveća najmanje jednu od farmakokinetičkih promenljivih jedinjenja formule I izabranu od t1/2, Cmin, Cmax, Css, AUC na 12 časova, ili AUC na 24 časa, u odnosu na navedenu najmanje jednu farmakokinetičku promenljivu kada je jedinjenje formule I primenjeno pojedinačno.

[0191] Kombinacije prema ovom pronalasku mogu biti primenjivane na ljude u opezima doza specifičnim za svaku komponentu sadržanu u navedenim kombinacijama, npr. jedinjenje formule I kao što je naznačeno u prethodnom tekstu, i ritonavir ili njegova farmaceutski prihvatljiva so, mogu imati nivoe doza u opsegu od 0.02 do 5.0 g/dan.

[0192] Težinski odnos jedinjenja formule I prema ritonaviru može biti u opsegu od oko 30:1 do oko 1:15, ili oko 15: 1 do oko 1: 10, ili oko 15: 1 do oko 1: 1, ili oko 10: 1 do oko 1: 1, ili oko 8: 1 do oko 1: 1, ili oko 5: 1 do oko 1: 1, ili oko 3: 1 do oko 1:1, ili oko 2:1 do 1:1. Jedinjenje formule I i ritonavir mogu biti ko-primenjivani jednom ili dva puta na dan, poželjno oralno, pri čemu je količina jedinjenja formule I po dozi kao što je opisana u prethodnom tekstu; i količina ritonavira po dozi je od 1 do oko 2500 mg, ili oko 50 do oko 1500 mg, ili oko 100 do oko 800 mg, ili oko 100 do oko 400 mg, ili 40 do oko 100 mg ritonavira.

Detaljan opis primera izvođenja

[0193] Različiti primeri izvođenja prema pronalasku i intermedijeri za njih će sada biti ilustrovani sledećim primerima. Primeri su namenjeni samo za dodatnu ilustraciju pronalaska i nisu ni na koji način ograničavajući za obim pronalaska. Nazivi jedinjenja su generisani pomoću ChemDraw Ultra softvera, Cambridgesoft, verzije 12.0.2.

[0194] Pored definicija navedenih u prethodnom tekstu, sledeće skraćenice su korišćene u primerima i sintetičkim šemama u daljem tekstu. Ako skraćenica koja je ovde korišćena nije definisana, generalno je prihvaćeno značenje

Bn benzil

Bz benzoil

BOP-Cl Bis(2-okso-3-oksazolidinil)fosfinski hlorid

Bz benzoil

DCC Dicikloheksilkarbodiimid

DCM Dihlorometan

DIEA Diizopropiletilamin

DMAP 4-Dimetilaminopiridin

DMF N,N-Dimetilformamid

DMPU 1,3-Dimetil-3,4,5,6-tetrahidro-2-pirimidinon

EDC 1-(3-Dimetilaminopropil)-3-etilkarbodiimid hidrohlorid

ES Elektrosprej

Et3N Trietilamin

EtOAc Etil acetat

EtOH Etanol

Et2O Dietil etar

LC tečna hromatografija

HOAc sirćetna kiselina

HPLC tečna hromatografija visokog učinka

MeCN Acetonitril

MeOH Metanol

MS Masena spektrometrija

NT 3-nitro-1,2,4-triazol

NTP Nukleozid trifosfat

Pg zaštitna grupa

Ph fenil

SEM Standardna greška srednje vrednosti

TEST bis(trietoksisilil)propil-tetrasulfid

THF Tetrahidrofuran

TFA Trifluorosirćetna kiselina

TFAA anhidrid trifluorosirćetne kiseline

TIPS Triizopropilsilil

[0195] Sledeći fenoli su pripremljeni i korišćeni u pripremi intermedijera za jedinjenja prema pronalasku:

Fenol 1

[0196]

Korak a) 1-(3-((Terc-butildimetilsilil)oksi)fenil)etanon (Ph1-a)

[0197] Imidazol (4.46 g, 65.5 mmol) je dodat u rastvor 3-hidroksiacetofenona (4.46 g, 32.8 mmol) u DMF (6 mL). Posle 5 min, dodat je rastvor TBDMS-Cl (4.69 g, 31.1 mmol) u DMF (4 mL). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 90 min, zatim sipana u heksan koji sadrži 5% EtOAc (200 mL) i isprana sa 1 M HCl (60 mL), vodom (60 mL), zasićenim natrijum bikarbonatom (2x60 mL), vodom (60 mL) i fiziološkim rastvorom (60 mL). Organski sloj je sušen preko Na2SO4, filtriran i koncentrovan i dobijeni ostatak je prečišćen „flash“ hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa heksanom / EtOAc, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (5.7 g, 69%).

Korak b) Terc-butildimetil(3-(prop-1-en-2-il)fenoksi)silan (Ph1-b)

[0198] Metil(trifenilfosfonijum)bromid (10.2 g, 28.4 mmol) je suspendovan u suvom THF (30 mL) pod azotom i suspenzija je hlađena do 0°C. n-Butil litijum (17.8 mL, 28.4 mmol) je dodavan ukapavanjem u smešu i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 min. Ph1-a (5.7 g, 22.8 mmol) je dodat u smešu i omogućeno je da se reakcija nastavi na sobnoj temperaturi u trajanju od 60 min. Reakcija je ugašena vodenim rastvorom natrijum bikarbonata i ekstrahovana sa dietil etrom (50 mL). Organski sloj je ispran rastvorom natrijum bikarbonata, sušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan. Dobijeni ostatak je prečišćen kroz čep od silika gela eluiranjem sa heksanom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.9 g, 69%).

Korak c) Terc-butildimetil(3-(1-metilciklopropil)fenoksi)silan (Ph1-c)

[0199] Dietilcink u heksanu (439.2 mmol) je dodavan ukapavanjem pod azotom u toku 10 minuta u ohlađeni (0°C) rastvor olefina Ph1-b (3.9 g, 15.7 mmol) u 1,2-dihloroetanu (60 mL). Dijodometan (6.32 mL, 78.5 mmol) je dodavan ukapavanjem i dobijena smeša je mešana na 0°C u trajanju od 30 min i zatim je omogućeno da održava sobnu temperaturu preko noći. Smeša je sipana u ledeno hladan rastvor amonijum hlorida i ekstrahovan sa dietil etrom. Organski sloj je ispran zasićenim natrijum bikarbonatom, sušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan. Sirovi proizvod je postavljen u heksan i preostali dijodometan je odbačen. Heksanski sloj je koncentrovan do sirovog proizvoda koji je korišćen u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

Korak d) 3-(1-Metilciklopropil)fenol (Fenol 1)

[0200] Ph1-c (3.45 g, 13.1 mmol) je sipan u 1M rastvor tetrabutilamonijum fluorida u THF (20 mL, 20 mmol) i dobijeni rastvor je mešan na sobnoj temperaturi preko noći. Reakcija je ugašena sa 1 M HCl (50 mL) i ekstrahovana sa etil acetatom (100 mL). Organski sloj je ispran fiziološkim rastvorom (2x50 mL), sušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan. Ostatak je prečišćen “flash” hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa smešom 2-propanola, EtOAc i heksana, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (0.56 g, 29%). MS 147.1 [M-H]-.

Fenol 2

[0201]

[0202] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno od 4-hidroksiacetofenona (6.0 g, 44.1 mmol) upotrebom postupka opisanog za pripremu fenola 1. Prinos 53%.

Fenol 3

[0203]

Korak a) 1-(3-(benziloksi)fenil)ciklopentanol (Ph3-a)

[0204] Jod, zagrejan sa magnezijumom, je dodat u suspenziju magnezijumovih navoja (1.29 g, 52.8 mmol) u suvom THF (50 mL). Smeša je refluksovana i dodat je oko 5% rastvor 3-bromofenola (13.9 g, 52.8 mmol). Kada je reakcija započeta, rastvora bromida je ukapavanjem dodavan i smeša je zatim refluksovana još jedan čas. Smeša je hlađena do oko 5°C i ukapavanjem je dodat rastvor ciklopentanona (4.44 g, 52.8 mmol) u THF (50 mL). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 72 časa, zatim je reakcija ugašena sa ohlađenim zasićenim rastvorom amonijum hlorida i ekstrahovana sa dietil etrom (x3). Organska faza je isprana fiziološkim rastvorom, sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (izoheksan / EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (8.5 g, 54%).

Korak b) 1-(benziloksi)-3-(ciklopent-1-en-1-il)benzen (Ph3-b)

[0205] p-Toluensulfonska kiselina je dodata u rastvor Ph3-a (8.4 g, 28.2 mmol) u benzenu (100 mL). Smeša je refluksovana tri časa sa uređajem za hvatanje DMF, zatim hlađena do sobne temperature, razblažena sa dietil etrom i isprana zasićenim rastvorom natrijum hidrogen karbonata i fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (izoheksan / EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (6.45 g, 91%). MS 249.4 [M-H]-.

Korak c) 3-Ciklopentilfenol (Fenol 3)

[0206] Rastvor Ph3-b (6.4 g, 26 mmol) u EtOAc (75 mL) i EtOH (75 mL) je hidrogenizovan na 22°C i 40PSI u prisustvu 10% Pd na uglju (1.5 g) u Parr preko noći. Katalizator je otfiltriran i ispran sa EtOAc i EtOH. Rastvarač je isparavan pod sniženim pritiskom i proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu (izoheksan/ EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.6 g, 82%). MS 161.2 [M-H]-.

Fenol 4

[0207]

Korak a) Terc-butil (3-ciklopropilfenoksi)dimetilsilan (Ph4-a)

[0208] Suspenzija (3-bromofenoksi)(terc-butil)dimetilsilana (5.46 g, 19 mmol), ciklopropilborne kiseline (2.12 g, 24.7 mmol), kalijum fosfata, tribaznog (14.1 g, 66.5 mmol), tricikloheksilfosfina (0.53 g, 1.9 mmol) i Pd(OAc)2(0.21 g, 0.95 mmol) u toluenu (80 mL) i vodi (4 mL) je mešana na 110°C preko noći. Suspenzija je razblažena sa dietil etrom i isprana vodom i fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena (MgSO4), filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen „flash“ hromatografijom na koloni (EtOAc/ heksan) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.94 g, 41%).

Korak b) 3-Ciklopropilfenol (Fenol 4)

[0209] 1 M tetrabutilamonijum fluorid (10.1 ml, 10,1 mmol) je dodat u rastvor Ph4-a (1,94 g, 7,81 mmol) u THF (25 ml). Rastvor je mešan 2 časa, zatim je rastvarač isparavan i ostatak je rastvoren u EtOAc i ispran dva puta sa koncentrovanim NH4Cl (vodenim) u jednom fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena (MgSO4), filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen „flash“ hromatografijom na koloni (heksan / etil acetat 9:1 sa 1% izopropanolom) čime je dobijeno neznatno nečisto jedinjenje iz naslova (1.24 g, 119%).

Fenol 5

[0210]

Korak a) 2-(4-Bromofenoksi)tetrahidro-2H-piran (Ph5-a)

[0211] 4-Bromfenol (3.75 g, 21.7 mmol) je rastvoren u 3,4-dihidro-2H-piranu (16 ml, 175 mmol), dodata je katalitička količina p-toluensulfonske kiseline (15 mg, 0,09 mmol) i smeša je mešana na 22°C u trajanju od 45 min. Smeša je razblažena dietil etrom i isprana sa 1 M NaOH (vodeni) x2, vodom, sušena (Na2SO4) i koncentrovana čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (5.57 g, 99%).

Korak b) 2-(4-Ciklopropilfenoksi)tetrahidro-2H-piran (Ph5-b)

[0212] Rastvor 0,5 M ciklopropil magnezijum bromida u THF (6,5 ml, 3.25 mmol) dodavan je u toku 15 min u rastvor Ph5-a (552,5 mg, 2,15 mmol), ZnBr (144 mg, 0.64 mmol), tri-terc-butilfosfin tetrafluoroborata (35.6 mg, 0.12 mmol) i Pd(OAc)2(29.5 mg, 0.13 mmol) u THF (4 ml). Smeša je mešana na 22°C u trajanju od 90 min zatim je hlađena na ledenom kupatilu i dodata je ledena voda (10 ml). Smeša je ekstrahovana sa EtOAc x3 i ekstrakti su isprani fiziološkim rastvorom i zatim sušeni (Na2SO4), filtrirani i koncentrovani. Ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silike (petroletar / EtOAc) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (292 mg, 62 %).

Korak c) 4-Ciklopropilfenol (Fenol 5)

[0213] Monohidrat p-toluensulfonske kiseline (18.9 mg, 0.1 mmol) je dodat u rastvor Ph5-b (2.28 g, 10.45 mmol) u MeOH (15 ml). Smeša je zagrevana na 120°C u trajanju od 5 min u mikrotalasnom reaktoru, zatim koncentrovana i prečišćena hromatografijom na koloni silike (petroletar / EtOAc). Dobijene čvrste supstance su kristalizovane iz petroletra čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.08 g, 77%).

Fenol 6

[0214]

Korak a) 1-(3-Metoksifenil)ciklobutanol (Ph6-a)

[0215] 1 M rastvor 3-metoksifenil magnezijum bromida u THF (2.11 g, 99.8 mmol) je dodavan ukapavanjem između 0 i 10°C u mešani rastvor ciklobutanona (6.66 g, 95 mmol) u dietil etru (65 mL). Smeša je mešana tri časa na 0-10°C, zatim je smeša dodata u ledeno hladan rastvor zasićenog NH4Cl (300 mL) i vode (300 mL). Smeša je mešana 10 min, zatim ekstrahovana tri puta sa dietil etrom. Organska faza je sušena, (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Dobijeni sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (izoheksan / EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (16.9 g, 86%).

Korak b) 1-ciklobutil-3-metoksibenzen (Ph6-b)

[0216] 10% Pd na uglju (2.5 g) je dodat u rastvor Ph6-a (15.4 g, 86.1 mmol) u etanolu (200 mL) i smeša je hidrogenizovana u Parr na 60 psi. Posle 18 časova, dodato je još 10% Pd na uglju (1.5 g) i smeša je hidrogenizovana dodatnih 18 časova na 60 psi. Katalizator je otfiltriran i ispran sa EtOH i EtOAc. Rastvor je koncentrovan pod sniženim pritiskom i sirovi proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu (izoheksan / EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (14.0 g, 77%).

Korak c) 3-ciklobutilfenol (Fenol 6)

[0217] Rastvor 1 M bor tribromida (18.1 g, 72.2 mmol) u DCM je dodavan ukapavanjem na 0°C u rastvor Ph6-b (10.6 g, 65.6 mmol) u suvom DCM (65 mL). Smeša je mešana 2.5 časa na -5°C, zatim je reakcija ugašena sa ohlađenim zasićenim rastvorom NH4Cl i ekstrahovan tri puta sa DCM. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Dobijeni sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (izoheksan / EtOAc), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (9.73 g, 88%).

Fenol 7

[0218]

Korak a) 1-(4-(benziloksi)fenil)ciklobutanol (Ph7-a)

[0219] Rastvor 1-(benziloksi)-4-bromobenzena (2.63 g, 100 mmol) u dietil etru:THF 1:1 (100 mL) dodavan je ukapavanjem na refluksu u toku ≈1 časa u suspenziju magnezijumovih navoja (2.43 g) i traga joda u dietil etru (50 mL). Kada je dodavanje završeno, smeša je refluksovana četiri časa, zatim hlađena do =0°C. Suvi THF (50 ml) je dodat, a zatim je usledilo sporo dodavanje rastvora ciklobutanona (7.01 g, 100 mmol) u dietil etru (50 mL) i smeša je ostavljena da zadržava sobnu temperaturu. Posle mešanja dva časa, dodat je hladan zasićeni rastvor NH4Cl (500 ml) i smeša je mešana 15 minuta, zatim ekstrahovana dva puta sa EtOAc. Organska faza je isprana fiziološkim rastvorom, sušena natrijum sulfatom i isparavana pod sniženim pritiskom. Proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (12.5 g, 42%).

Korak b) 4-ciklobutilfenol (Fenol 7)

[0220] Pd 10% na uglju (2.55 g, 21.5 mmol) je dodavan pod argonom u rastvor Ph7-a (12.4 g, 41.4 mmol) u apsolutnom EtOH (110 mL) i smeša je hidrogenizovana na 45psi na sobnoj temperaturi u trajanju od 18 časova. Katalizator je otfiltriran, ispran etanolom i rastvor je koncentrovan. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu (izoheksan - EtOAc). Odgovarajuće frakcije su sakupljene i koncentrovane i ostatak je kristalizovan iz petroletra čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.15 g, 51%).

Fenol 8

[0221]

4-(1-Metilciklopentil)fenol (Ph-8)

[0222] Rastvor 1-metilciklopentanola (2.00 g, 20.0 mmol) i fenola (2.07 g, 22.0 mmol) u pentanu (50 mL) je dodavan ukapavanjem u toku 30 min u suspenziju svežeg AlCl3(1.33 g, 10 mmol) u pentanu (100 mL). Dobijena smeša je mešana pod N2na sobnoj temperaturi u trajanju od 72 časa, zatim je reakciona smeša sipana u vodu/led i HCl (12 M, 20 mmol, 1.66 mL). Organska faza je isprana vodom (50 mL) i fiziološkim rastvorom (50 mL), sušena (Na2SO4) filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silike (MeOH - DCM), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (426 mg, 12%).

Fenol 9

[0223]

Korak a) (4-Bromo-3-metilfenoksi)tetrahidro-2H-piran (Ph9-a)

[0224] pTs (16 mg, 0.086 mmol) je dodat u rastvor 4-bromo-3-metilfenola (4.0 g, 21.4 mmol) u 3,4-dihidro-2-H-piranu (16 mL, 175 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 1 čas, zatim je razblažena sa dietil etrom i isprana sa 1 M NaOH (vodeni) i vodom. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silike (EtOAc / heptan) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.32 g, 57%).

Korak b) (4-Ciklopropil-3-metilfenoksi)tetrahidro-2H-piran (Ph9-b)

[0225] Ph9-a (3.12 g, 11.5 mmol), ZnBr2(2.59 g, 11.5 mmol), tri-terc-butilfosfin tetrafluoroborat (0.2 g, 0.69 mmol) i Pd(OAc)2(258 mg, 1.15 mmol) su postavljeni u flakon i flankon je ispran sa N2par puta. THF (10 mL) je dodavan uz mešanje, nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja 0.5 M ciklopropilmagnezijum bromida u THF (35 mL, 17.4 mmol) u toku 5 minuta. Smeša je mešana na sobnoj temperaturi, zatim je filtrirana kroz čep od celita, eluirana sa MeOH. Rastvor je koncentrovan i sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silike (EtOAc / heptan) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.69 g, 57%).

Korak c) 4-Ciklopropil-3-metilfenol (Fenol 9)

[0226] Ph9-b (1.70 g, 7.30 mmol) je rastvoren u MeOH (20 ml) i dodat je pTsxH2O (318 mg, 1.67 mmol). Smeša je mešana na 22°C u trajanju od 30 minuta, zatim koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni (EtOAc / heptan), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (704 mg, 65%).

Fenol 10

[0227]

Korak a) 4-ciklopropil-1-metoksi-2-metilbenzen (Ph10-a)

[0228] 4-Bromo-1-metoksi-2-metilbenzen (4.39 g, 21.9 mmol) je reagovao sa ciklopropilmagnezijum bromidom prema postupku opisanom u Ph9 koraku b, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.54 g, 43%).

Korak b) 4-ciklopropil-2-metilfenol (Fenol 10)

[0229] BBr3(5 mL, 5 mmol) je dodat pod N2na 0°C u rastvor Ph10-a (1.54 g, 9.49 mmol) u DCM (7.5 mL). Reakcija je mešana 2 časa, zatim je ugašena sa MeOH (3 mL) i koncentrovana. Sirovi proizvod je rastvoren u EtOAc i ispran fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silike, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (826 mg, 59%). MS 147.11 [M-H]-.

Fenol 11

[0230]

4-ciklopropil-3-metoksifenol (Fenol 11)

[0231] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno od 4-bromo-3-metoksifenola (1.11 g, 5.49 mmol) prema postupku opisanom za pripremu Fenol 9. Prinos 40%.

Fenol 12

[0232]

Korak a) 3-(dimetilamino)-1-(3-hidroksifenil)propan-1-on (Ph12-a)

[0233] Nekoliko kapi HCl je dodato u rastvor 3-hidroksi acetofenona (4.08 g, 30 mmol), paraformaldehida (4.05 g, 45 mmol) i dimetilamin hidrohlorida (2.69 g, 33 mmol) u apsolutnom EtOH (100 mL) i reakciona smeša je refluksovana 18 časova. Dodata je dodatna količina dimetilamin hidrohlorida (0.55 ekv., 1.22 g), paraformaldehida (0.5 ekv., 1.35 g) i HCl (0.5 mL) i reakciona smeša je refluksovana dodatnih 4 časa, zatim hlađena do sobne temperature. Istaložena bela čvrsta supstanca je sakupljena i isprana hladnim EtOH (50 mL) i hladnim acetonom (10 mL) i zatim sušena zamrzavanjem, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (2.59 g, 38 %) koje je korišćeno u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

Korak b) ciklopropil(3-hidroksifenil)metanon (Fenol 12)

[0234] NaH (60% disperzija mineralnog ulja) (1.13 g, 28.2 mmol) je dodavan u delovima na sobnoj temperaturi u mešanu suspenziju trimetilsulfoksonijum jodida (6.20 g, 28.2 mmol) u DMSO (100 mL). Posle 1 časa, u porcijama je dodavan Ph12-a (2.59 g, 11.3 mmol) uz mešanje i hlađenje. Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 40 časova, zatim je sipana u hladnu vodu (200 mL) i ekstrahovana sa DCM (3x100 mL). Organska faza je isprana zasićenim vodenim rastvorom NH4Cl (2 x 100 mL), sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Dobijena čvrsta supstanca je prečišćena hromatografijom na koloni silike (MeOH / DCM) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (883 mg, 48%).

Fenol 13

[0235]

Korak a) ciklopropil(4-hidroksifenil)metanon (Pd13)

[0236] p-Hidroksi-γ-hlorobutirofenon (4.95 g) je dodavan u porcijama u toku približno 30 min u rastvor NaOH (8 mL, vodeni, 50% tež./tež.), zatim je dodavan NaOH (35 mL, vodeni, 25% tež./tež.), a nakon toga p-hidroksi γ-hlorobutirofenon (4.95 g) u jednoj porciji. Temperatura je snižena do 140°C i dodat je NaOH (8 g). Posle 90 min, dodata je H2O (10 ml) i posle dodatnih 60 min, reakciona smeša je hlađena, razblažena sa H2O i neutralizovana sa HOAc ( ≈ 27-30ml) do pH ≈7. Formirani talog je filtriran, ispran sa H2O i sušen pod vakuumom. Čvrste supstance su triturisane u CHCl3(200 ml) na 40°C u toku 10 min, zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Suspenzija je zagrevana do 40°C u toku 30 min, zatim filtrirana. Filtrat je sušen (MgSO4), filtriran i koncentrovan do ≈70ml. Dodat je heksan i formirano je ulje koje se konačno pretvorilo u kristale. Suspenzija je filtrirana, čvrste supstance su isprane sa CHCl3/heksanom i sušene, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.15 g, 51%).

Fenol 14

[0237]

Korak a) 3-(1-hidroksi-2,2-dimetilpropil)fenol (Ph14-a)

[0238] t.Bu-MgBr (1.5 ekv.) je dodavan ukpavanjem tokom 30 minuta u hladnu (-10°C) smešu 3-hidroksibenzaldehida (2.00 g, 16.4 mmol) u dietil etru (20 mL). U toku dodavanja dodat je THF (20 mL). Smeša je ostavljena da dostigne 23°C i mešana 6 časova. Dodata je nova količina t.Bu-MgBr (0.7 ekv.) i smeša je ostavljena da se meša preko noći, zatim je hlađena i reakcija je ugašena vodenim zasićenim rastvorom NH4Cl. EtOAc je dodat u smešu, nakon čega je usledilo dodavanje 1 M vodenog rastvora HCl sve dok nije dobijena homogena smeša. Faze su odvojene i organska faza je isprana fiziološkim rastvorom, sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Dobijeni sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.1 g, 37%).

Korak b) (3-hidroksifenil)-2,2-dimetilpropan-1-on (Ph14)

[0239] U posudu sa okruglim dnom osušenu u peći dodati su 3 Å MS i piridinijum hlorohromat (PCC) (1.97 g, 9.15 mmol), a zatim suvi DCM (5 mL). Smeša je mešana na 20°C u trajanju od 5 minuta, nakon čega je lagano dodavan smeša AA8019 (1.10 g, 6.10 mmol) u DCM (5 mL). Pošto je završena oksidacija smeša je filtrirana kroz čep od celita, ispiranje čepa dietil etrom. Filtrat je koncentrovan. Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (402 mg, 37%). MS 179.25 [M+H]<+>.

Fenol 15

[0240]

1-(4-Hidroksifenil)-2,2-dimetilpropan-1-on (Ph15)

[0241] 4-hidroksibenzaldehid (3 g, 24.6 mmol) je reagovao prema postupku opisanom za pripremu Fenola 14, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (538 mg, 17%).

Aminokiselina 1

[0242]

Korak a) (S)-(S)-Sek-butil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (AA1-a)

[0243] L-Boc-Alanin (2.18 g, 11.5 mmol) je rastvoren u suvom DCM (40 mL) i dodat je alkohol (R)-butan-2-ol (938 mg, 12.6 mmol). Smeša je hlađena do oko 5°C i EDC (3.31 g, 17.2 mmol) je dodat u jednoj porciji, nakon čega sledi dodavanje u porcijama DMAP (140 mg, 1.15 mmol). Smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana preko noći, zatim razblažena etil acetatom (~300 ml) i organska faza je isprana tri puta zasićenim rastvorom natrijum hidrogen karbonata i jednom fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena preko natrijum sulfata i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa izoheksanom i 10% etil acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (2.78 g, 98 %).

Korak b) (S)-(S)-Sek-butil 2-aminopropanoat (AA1-b)

[0244] Smeša AA1-a (2.77 g, 11.3 mmol) i monohidrat p-toluen sulfonske kiseline (2.15 g, 11.3 mmol) u EtOAc (45 mL) je mešana 16 časova na 65°C, zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je kristalizovan iz dietil etra, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.20 g, 89%).

Aminokiselina 2

[0245]

(S)-(R)-Pentan-2-il 2-aminopropanoat (AA2)

[0246] Postupak opisan za pripremu AA1 je praćen ali upotrebom (R)-pentan-2-ola umesto (R)-butan-2-ola, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.6 g).

Aminokiselina 3

[0247]

(S)-(S)-Pentan-2-il 2-aminopropanoat (AA3)

[0248] Postupak opisan za pripremu AA1 je praćen, ali upotrebom (S)-pentan-2-ola umesto (R)-butan-2-ola, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (8.3 g).

[0249] Sledeći intermedijeri su pripremljeni i mogu se koristiti u pripremi jedinjenja prema pronalasku:

Intermedijer 1

[0250]

Korak a) (R)-4-Fluorobenzil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (I-1a)

[0251] Boc-L-AlaOH (19.92 mmol), DMAP (1.99 mmol) i (4-fluorofenil)metanol (23.9 mmol) su rastvoreni u CH2Cl2(100 mL). U ovaj rastvor je dodat trietilamin (23.9 mmol), a zatim EDC (23.9 mmol) i rezultujuća reakciona smeša je mešana preko noći na sobnoj temperaturi pod N2. Reakciona smeša je razblažena sa CH2Cl2(100 mL), isprana zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3(2x50 mL), zasićenim vodenim rastvorom NaCl (2x50 mL), sušena (Na2SO4) i koncentrovana. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silike gela eluiranjem sa n-heksanom-EtOAc (95:5 do 60:40) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.44 g) kao bela voskasta čvrsta supstanca. MS: 296 [M-H]-.

Korak b) (R)-4-fluorobenzil 2-aminopropanoat+ (I-1b)

[0252] Jedinjenje I-1a (14.93 mmol) je rastvoreno u 4M HCl/dioksanu (40 mL) i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi 30 minuta i isparavan do sušenja čime je dobijena hidrohloridna so jedinjenja iz naslova (3.4 g) kao beli prašak. MS: 198 [M+H]<+>.

Korak c) (2R)-4-fluorobenzil 2-((hloro(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-1)

[0253] PhOPOCl2(4.28 mmol) je dodavan ukapavanjem na -78°C u rastvor jedinjenja I-5b (4.28 mmol) u CH2Cl2, nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja trietilamina (8.56 mmol). Dobijena reakciona smeša je mešana na -78°C pod Ar i ostavljena da održava sobnu temperaturu preko noći. Reakciona smeša je isparavana na silika gelu i prečišćena hromatografijom (n-heksan/EtOAc (88:12)-(0:100)), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (769 mg).<31>P-NMR (CDCl3) δ: 7.85 (s) i 7.54 (s) (RPi SPdiastereomeri).

Intermedijer 2

[0254]

Korak a) (S)-(R)-Sek-butil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (I-2a)

[0255] L-Boc-Alanin (2.18 g, 11.5 mmol) je rastvoren u suvom DCM (40 mL) i dodat je alkohol (R)-butan-2-ol (938 mg, 12.6 mmol). Smeša je hlađena do oko 5°C i EDC (3.31 g, 17.2 mmol) je dodat u jednoj porciji, nakon čega je usledilo dodavanje DMAP (140 mg, 1.15 mmol) u porcijama. Smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana preko noći, zatim razblažena etil acetatom (-300 ml) i organska faza je isprana tri puta zasićenim rastvorom natrijum hidrogen karbonata i jednom fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena preko natrijum sulfata i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa izoheksanom i 10% etil acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (2.78 g, 98 %).

Korak b) (S)-(R)-Sek-butil 2-aminopropanoat (I-2b)

[0256] Smeša I-10a (2.77 g, 11.3 mmol) i monohidrata p-toluen sulfonske kiseline (2.15 g, 11.3 mmol) u EtOAc (45 mL) je mešana u trajanju od 16 časova na 65°C, zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je kristalizovan iz dietil etra, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (3.20 g, 89%).

Korak c) (2S)-(R)-Sek-butil 2-(((4-nitrofenoksi)(fenoksi)fosfonil)amino)propanoat (I-2)

[0257] Fenil dihlorofosfat (1 ekv.) je dodat pod azotom na -30°C u rastvor jedinjenja I-10b (3.15 g, 9.92 mmol) u DCM (75 ml), nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja trietilamina (2 ekv.). Smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana preko noći, zatim je hlađena do oko 5°C i dodat je 4-nitrofenol (1 ekv., 15 mmol) kao čvrsta supstanca, nakon čega je usledilo dodavanje trietilamina (1 ekv. g, 15 mmol) i smeša je mešana 4 časa na sobnoj temperaturi, zatim koncentrovana pod sniženim pritiskom, razblažena etil acetatom (40 ml) i etrom (40 ml) i ostavljena na sobnoj temperaturi preko noći. Trietilamin-HCl so je otfiltrirana i filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silika gela eluiranjem sa izo-heksanom-etil acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.19 g, 79%).

[0258] Sledeća jedinjenja su pripremljena prema postupku opisanom za pripremu I-2 upotrebom odgovarajućeg alkohola:

Intermedijer 7

[0259]

Korak a) (S)-ciklooktil 2-aminopropanoat (I-7a)

[0260] Monohidrat p-toluensulfonske kiseline (3.6 g, 19.1 mmol) je dodat u suspenziju L-alanina (1.7 g, 19.1 mmol) i ciklooktanola (25 ml, 191 mmol) u toluenu (100 ml). Reakciona smeša je zagrevana na temperaturi refluksa u trajanju od 25 časova i voda je uklonjena iz reakcije upotrebom Dean-Stark uređaja za hvatanje. Smeša je koncentrovana pod sniženim pritiskom i ostatak je održavan pod vakuumom preko noći. U ostatak (27 g) je dodat dietil etar (100 ml). Beli talog je sakupljen filtracijom, ispran dietil etrom (3x50 ml) i sušen pod vakuumom čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.84 g, 68%).

Korak b) (2S)-ciklooktil 2-(((4-nitrofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-7)

[0261] Jedinjenje I-7a je reagovalo prema postupku opisanom za pripremu I-2 Korak c, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.7 g, 76%)

Intermedijer 8

[0262]

(2S)-cikloheptil 2-(((4-nitrofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat ( I-22)

[0263] Praćen je postupak opisan za pripremu jedinjenja I-7, ali upotrebom cikloheptanola (27 ml, 224 mmol) umesto ciklooktanola, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (5.72 g, 55%).

Intermedijer 9

[0264]

(2S)-Cikloheksil 2-(((4-nitrofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-23)

[0265] Praćen je postupak opisan za pripremu I-2 Korak c, ali upotrebom (S)-cikloheksil 2-aminopropanoata umesto (S)-3,3-dimetilbutil 2-aminopropanoata, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (10.6 g, 82%).

Intermedijer 10

[0266]

(S)-2-Etilbutil 2-((bis(4-nitrofenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-10)

[0267] (S)-2-Etilbutil 2-aminopropanoat (5 g, 14.49 mmol) je dodat u rastvor bis(4-nitrofenil) fosforohloridata (6.14 g, 17.1 mmol) u DCM (50 ml). Smeša je hlađena u ledenom kupatilu i ukapavanjem je dodat Et3N (4,77 mL, 34,2 mmol). Hlađenje je uklonjeno posle 15 min i reakciona smeša je mešana na 23°C sve dok reakcija nije završena prema TLC. Zatim je dodat dietil etar, smeša je filtrirana i filtrat je koncentrovan i prečišćen pomoću hromatografije na koloni silike čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (2.05 g, 82 %).

Intermedijer 11

[0268]

Korak a) (S)-izopropil 2-aminopropanoat (I-11a)

[0269] SOCl2(29 mL, 400 mmol) je dodavan ukapavanjem na 0°C u suspenziju HCl soli L-alanina (17.8 g, 200 mmol) u izopropanolu (700 mL). Suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi preko noći, zatim koncentrovana, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (29.2 g, 87%).

Korak b) (2S)-Izopropil 2-(((((S)-1-izopropoksi-1-oksopropan-2-il)amino)(4-nitrofenoksi)fosforil)-amino)propanoat (I-11)

[0270] Rastvor 4-nitrofenil dihlorofosfata (1.8 g 7 mmol) u DCM je dodavan ukapavanjem na - 60°C u rastvor amina I-11a (2.35 g, 14 mmol) i trietilamina (7.7 mL, 56 mmol) u DCM. Reakciona smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu, mešana preko noći, koncentrovana i zatim razblažena etil acetatom i etrom i ostavljena na sobnoj temperaturi preko noći. Trietilamin-HCl so je otfiltrirana, filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa izo-heksanom-etil acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (1.6 g, 50%).

Intermedijer 12

[0271]

Korak a) (S)-Neopentil 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (I-12a)

[0272] EDAC i DMAP je dodat u porcijama na -5°C u rastvor Boc-alanina (18.9 g, 100 mmol) i neopentilalkohola (13.0 mL, 120 mmol) u DCM (200 mL). Reakciona smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana 72 časa. Dodat je EtOAc (700 mL) i organska faza je isprana tri puta zasićenim rastvorom NaHCO3i jednom fiziološkim rastvorom, zatim koncentrovana. Dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni eluiranjem sa heksanom-EtOAc 90/10 do 80/20, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (21 g, 81%).

Korak b) (S)-Neopentil 2-aminopropanoat (I-12b)

[0273] p-Toluen sulfonska kiselina (15.6 g, 82.0 mmol) je dodata na -65°C u rastvor Boc zaštićenog amina I-12a (21.1 g, 82.0 mmol) u EtOAc (330 mL). Reakciona smeša je mešana na -65°C u trajanju od 8 časova, zatim ostavljena da održava sobnu temperaturu preko noći. Smeša je zatim filtrirana i koncentrovana čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (21 g, 78%).

(2S)-Neopentil 2-((((S)-1-(neopentiloksi)-1-oksopropan-2-il)amino)(4-nitrofenoksi)-fosforil)amino)propanoat (I-12)

[0274] 4-Nitrofenol dihlorofosfat je dodavan ukapavanjem u toku 1 časa na -50°C u rastvor amina I-12b (3.90 g, 24.5 mmol) u DCM (100 mL). Reakciona smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu, mešana preko noći, koncentrovana i zatim razblažena dietil etrom i ostavljena na sobnoj temperaturi preko noći. Smeša je filtrirana, filtrat je koncentrovan pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa izo-heksanom-etil acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (4.8 g, 77%).

Intermedijer 13

[0275]

(2S)-Etil 2-((hloro(fenoksi)fosforotionil)amino)propanoat (I-13)

[0276] Tiofosforil hlorid (0.27 mL, 2.62 mmol) je dodat na -35°C pod N2u rastvor fenola (247 mg, 2.62 mmol) u smeši suvog DCM (8.8 mL) i suvog THF (4.4 mL). Posle 5 min, ukapavanjem je dodat trietilamin (365 mL, 2.62 mmol) i reakciona smeša je mešana na -35°C u trajanju od 3 časa. Dodat je alanin etil estar xHCl (403 mg, 2.62 mmol) i reakciona smeša je mešana 5 min na -35°C nakon čega je dodat trietilamin (731 mL, 5.24 mmol) ukapavanjem. Temperatura je lagano ostavljena da dostigne sobnu temperaturu preko noći (17 časova). Reakciona smeša je razblažena sa Et2O, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. „Flash“ hromatografija (heksan:EtOAc 8:1) dobijenog sirovog proizvoda dala je jedinjenje iz naslova (659 mg, 82%) kao bistro ulje. MS 306.18 [M-H]-.

Intermedijer 14

[0277]

(2S)-Neopentil 2-((hloro(4-hlorofenoksi)fosforotionil)amino)propanoat (I-14)

[0278] 4-Hlorofenol (381 mL, 3.87 mmol) je dodat pod azotom odjednom u rastvor na -30°C tiofosforil hlorida (400 µL, 3.87 mmol) u DCM, nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja trietilamina (1.62 mL, 11.6 mmol). Reakcija je mešana 2 časa dok je temperatura ostavljena da dostigne 5°C. Dodata je pTs so (S)-neopentil 2-aminopropanoata (1.28 g, 3.87 mmol) i smeša je hlađena do -30°C. Ukapavanjem je dodat trietilamin (1.62 L, 11.6 mmol) i reakcija je ostavljena da dostigne sobnu temperaturu i mešana tokom vikenda. Smeša je koncentrovana na silika gelu i ostatak je prečišćen „flash“ hromatografijom upotrebom heksana/etil acetata: 7/1 čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (807 mg, 54%). MS 368.34 [M+H]<+>.

Intermedijer 15

[0279]

(2S)-metil 2-((hloro(naftalen-1-iloksi)fosforotionil)amino)propanoat (I-15)

[0280] Tiofosforil hlorid (1 ekv.) je dodat na -35°C pod N2u rastvor naftola (1 ekv.) u smeši suvog DCM (10 mL) i suvog THF (5 mL). Posle 5 min, ukapavanjem je dodat trietilamin (1 ekv.) i reakciona smeša je mešana na -35°C u trajanju od 3 časa. Dodat je (S)-metil 2-aminopropanoat (1 ekv.) i reakciona smeša je mešana 5 min na -35°C nakon čega je ukapavanjem dodat trietilamin (2 ekv.). Temperatura je lagano ostavljena da dostigne sobnu temperaturu preko noći. Reakciona smeša je razblažena sa Et2O, filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. „Flash“ hromatografija (heksan:EtOAc 8:1) dobijenog sirovog proizvoda dala je jedinjenje iz naslova u 8.0% MS 564.24 [M+H]<+>.

[0281] Sledeći intermedijeri su pripremljeni preko postupka opisanog za Intermedijer 13 upotrebom odgovarajućeg fenola i estra aminokiseline.

Intermedijer 32

[0282]

(2S)-(R)-sek-butil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-32)

[0283] Et3N (10.9 mL, 78.1 mmol) je dodavan ukapavanjem na -70°C pod azotom u toku 15 minuta u mešani rastvor pTs soli (S)-(R)-sek-butil 2-aminopropanoata (12.0 g, 37.7 mmol) u DCM (50 mL). U ovu smešu dodat je rastvor fenil dihlorofosfata (5.61 mL, 37.7 mmol) u DCM (50 mL) u toku 1 časa. Reakciona smeša je mešana na -70°C dodatnih 30 minuta, zatim je ostavljena da se zagreva do 0°C u toku 2 časa i mešana 1 čas. Rastvor pentafluorofenola (6.94 g, 37.7 mmol) i Et3N (5.73 mL, 41.1 mmol) u DCM (30 mL) je dodat u smešu u toku 20 minuta. Sirova smeša je ostavljena da se meša na 0°C u trajanju od 18 časova, i zatim je koncentrovana. Ostatak je sipan u THF (100 mL), nerastvorljive materije su otfiltrirane i isprane nekoliko puta sa THF. Rastvarač je isparavan i ostatak je triturisan sa terc-butil metil etrom. Nerastvorljive materije su otfiltrirane i isprane terc-butil metil etrom. Kombinovani filtrat je koncentrovan i sirova čvrsta supstanca je ultrazvučno obrađena sa n-heksanom/EtOAc (80:20; 100 mL). Čvrsta supstanca je filtrirana, isprana n-heksanom/ EtOAc (80:20) čime je dobijen čisti P-stereoizomer jedinjenja iz naslova kao bela čvrsta supstanca (2,3 g, 13%).

Intermedijer 33

[0284]

(2S)-etil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-33)

[0285] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-32, ali počevši od HCl soli (S)-etil 2-aminopropanoata (11.0 g, 71.1 mmol). Prinos 8.56 g, 27%.

Intermedijer 34

[0286]

(2S)-2-etilbutil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-34)

[0287] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-32, ali počevši od pTs soli (S)-2-etilbutil 2-aminopropanoata (18.8 g, 54.4 mmol). Prinos 27.0 g, 99%. LC-MS 496.44 [M+H]<+>.

Intermedijer 35

[0288]

(2S)-butil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-35)

[0289] Fenil dihlorofosfat (12.4 mL, 83.1 mmol) je dodat u ohlađenu (-20°C) suspenziju (S)-butil 2-aminopropanoata (26.4 g, 83.1 mmol) u DCM (200 mL). Smeša je mešana 10 min zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (25.5 mL, 183 mmol) u trajanju od 15 min. Smeša je mešana na - 20°C u trajanju od 1 časa zatim na 0°C u trajanju od 30 min. Smeša je održavana ohlađenom u ledenom kupatilu i dodat je pentafluorofenol (15.3 g, 0,08 mol), a zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (11.6 mL, 0.08 mol). Smeša je mešana preko noći i lagano dovedena do 20°C. Dodat je dietil etar i smeša je filtrirana kroz celit, koncentrovana i prečišćena pomoću hromatografije na koloni silika gela eluiranjem sa petrol etrom / EtOAc (9:1 -> 8:2). Odgovarajuće frakcije su sakupljene, koncentrovane i kristalizovane iz petrol etra /EtOAc čime je dobijen čist P-stereoizomer jedinjenja iz naslova kao bela čvrsta supstanca (2.23 g, 5.8%).

Intermedijer 36

[0290]

(2S)-Cikloheksil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-36)

[0291] Fenil dihlorofosfat (11.1 mL, 74.4 mmol) je dodat u jednoj porciji na -15°C u rastvor L-alanin cikloheksil estra (25.5 g, 74.4 mmol) u DCM (250 mL). Dobijena smeša je mešana 10 min, zatim je dodavan trietilamin (2.2 ekv.) tokom perioda od 10 min i reakcija je ostavljena da se nastavi hladna u trajanju od 30 min na -15°C i zatim na sobnoj temperaturi u trajanju od 72 časa. Reakcija je hlađena na ledu i dodat je pentafluorofenol (13.7 g, 74.4 mmol), a zatim je dodavan trietilamin (1 ekv.) tokom 10 min. Reakcija je ostavljena da se održava na sobnoj temperaturi i mešana je 30 min. Nerastvorljivi materijal je otfiltriran kroz čep od celita i filter kolač je ispran sa DCM (100 mL). Rastvarač je isparavan i ostatak je sušen pod vakuumom, zatim je sipan u EtOAc (200 mL) i mešan 20 min. Nerastvorljivi materijal je otfiltriran kroz čep od celita i kolač je ispran sa EtOAc (75 mL) i rastvor je ostavljen na 5°C preko noći. Formirani kristali su rastvoreni u EtOAc i rastvor je ispran sa 2 M NaOH (x1), 2 M HCl (x1) sušen (Na2SO4) i koncentrovan, čime je dobijen (2.37 g, 6%) skoro čist diastereoizomer jedinjenja iz naslova (de = ~90%).

Intermedijer 37

[0292]

(2S)-Izopropil 2-(((benzo[d][1,3]dioksol-5-iloksi)(perfluorofenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-37)

[0293] POCl3(1.79 ml, 19.2 mmol) je dodat pod N2na -78°C u rastvor sezamola (2.65 g, 19.2 mmol) u DCM (60 mL), nakon čega je ukapavanjem dodavan Et3N (2.67 ml, 19.2 mmol). Smeša je mešana 4 časa na -20 do -30°C. Smeša je hlađena do -78°C i ukapavanjem je dodat rastvor (S)-izopropil 2-aminopropanoata (3.22 g, 19.2 mmol) u DCM (10 mL), nakon čega je dodavan Et3N (5.62 ml, 40.3 mmol) tokom 15 min. Reakciona smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana preko noći. Temperatura reakcione smeše je zatim snižena do 0°C i pentafluorofenol (3.53 g, 19.2 mmol) je dodat u jednoj porciji, a zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (2.67 ml, 19.2 mmol). Dobijena suspenzija je mešana na 0°C kada je reakcija završena što je procenjeno pomoću LC-MS, smeša je filtrirana i čvrsta supstanca je isprana hladnim DCM. Filtrat je koncentrovan i ponovo rastvoren u terc-butil etru, ponovo filtriran i zatim koncentrovan. Dodat je EtOAc:heksan 20:80 i dobijena suspenzija je pažljivo zagrevana sve dok nije dobijen bistar rastvor. Rastvor je ostavljen da dostigne sobnu temperaturu i zatim je postavljen na -20°C. Posle 1 časa formirani su kristali, otfiltrirani su, isprani nekoliko puta heksanom i zaim sušeni pod vakuumom, prinos: 1.8 g. Matična tečnost je koncentrovana i formirani kristali su otfiltrirani i sušeni pod vakuumom, prinos: 5.5 g. Ukupni prinos: 7.3 g, 69%. MS ES+ 498.06 [M+H]<+>.

[0294] Sledeći intermedijeri su pripremljeni prema postupku opisanom za intermedijer 37 upotrebom odgovarajućeg fenola i estra aminokiseline.

Intermedijer 41

[0295]

(2S)-(S)-Sek-butil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-41)

[0296] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-32, ali počevši od (S)-(S)-sek butil 2-aminopropanoata (12.0 g, 37.8 mmol) umesto (S)-(R)-sek-butil 2-aminopropanoata. Prinos: 3.33 g, 19 %.

Intermedijer 42

[0297]

(2S)-Propil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-42)

[0298] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-35, ali počevši od HCl soli (S)-propil 2-aminopropanoata (5.62 g, 33.53 mmol)) umesto pTs soli (S)-(R)-sek-butil 2-aminopropanoata. Proizvod je rekristalizovan iz izopropil etra. Prinos: 5.8 g (38%). LC-MS ES+ 454.1 [M+H]<+>.

Intermedijer 46

Korak a) (S)-(R)-1-Metoksipropan-2-il 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (I-46a)

[0300] EDC (6.08 g, 0.03 mol) i 4-(dimetilamino)piridin (0.48 g, 0.004 mol) su dodati u rastvor Boc-L alanina (5 g, 0.03 mol) i (R)-(-)-1-metoksi-2-propanola (2.59 ml, 0.03 mol) na 0°C. Reakciona smeša je ostavljena da se meša na kupatilu sa istopljenim ledom-vodom i mešana je na sobnoj temperaturi 72 časa.

[0301] Reakciona smeša je koncentrovana do -1/2 zapremine, razblažena etil acetatom (400 mL) i isprana zasićenim vodenim NH4Cl (200 ml), 10% vodenom limunskom kiselinom (50 mL) i zasićenim vodenim NaHCO3(200 mL). Organski sloj je sušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan.

[0302] Sirovi proizvod je prečišćen hromatografijom na koloni silika gela (Biotage SNAP ultra 100 g, gradijent od 5-30% etil acetata u heptanu) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao bistro ulje (5.90 g, 85%).

Korak b) (S)-(R)-1-metoksipropan-2-il 2-aminopropanoat (I-46b)

[0303] Rastvor I-46a (5.88 g) u 4M HCl u dioksanu (50 mL) je mešan 90 min, zatim koncentrovan i ostatak je sušen zamrzavanjem iz dioksana (25 mL), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao hidrohlorid (5.19 g, 99%).

Korak c) (2S)-(R)-1-Metoksipropan-2-il 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)-propanoat (I-46)

[0304] Trietilamin (9.25 mL, 66.4 mmol) je dodat ukapavanjem u ohlađeni (0°C) rastvor (S)-(R)-1-metoksipropan-2-il 2-aminopropanoat hidrohlorida (5.18 g, 22.1 mmol) u DCM (35 mL). Smeša je hlađena do -78°C i dodat je rastvor fenil dihlorofosfata (3.29 mL, 22.1 mmol) u DCM (20 mL). Smeša je mešana 10 min, zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (25.5 mL, 183 mmol) u trajanju od 15 min. Smeša je mešana na -78°C u trajanju od 5 min zatim na 0°C u trajanju od 2 časa. Ukapavanjem je dodavan pentafluorofenol (4.07 g, 22.1 mmol) i Et3N (3.39 mL, 23.3 mmol) u DCM (20 mL), zatim je reakciona smeša lagano ostavljena da održava sobnu temperaturi i mešana je preko noći. Smeša je koncentrovana i dodat je THF (50 mL). Čvrste supstance su otfiltrirane i isprane sa THF (3x25 mL) Filtrat je koncentrovan i ostatak je rastvoren u terc-butil metil etru (50 ml) uz pomoć ultrazvučne obrade. Dodat je heptan (50 ml) i proizvod je istaložen iz rastvora posle stajanja na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 časa. Dodato je još heptana (50 ml) i čvrsta supstanca je uklonjena filtracijom. Talog je ispran terc-butil metil etrom/heptanom 1:2 (50 ml) i heptanom (50 ml). Talog je sušen pod vakuumom čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao čisti izomer prema NMR. (4.32 g, 40%). LC-MS ES+ 484.34 [M+H]<+>.

Intermedijer 47

[0305]

Korak a) (S)-1,3-Dimetoksipropan-2-il 2-((terc-butoksikarbonil)amino)propanoat (I-47-a)

[0306] EDC (2.79 g, 14.5 mmol), kristalni 4-(dimetilamino)piridin (229 mg, 1.88 mmol) i Et3N (5.27 ml, 37.8 mmol) su dodati u rastvor Boc-L-alanina (2.42 g, 12.8 mmol) i 1,3-dimetoksipropan-2-ola (1.52 g, 12,6 mmol). Reakciona smeša je mešana na sobnoj temperaturi 72 časa, zatim je razblažena sa EtOAc i isprana sa NaHCO3(vodeni, x2), 0.1 M HCl (vodeni, x2), sušena (Na2SO4) i koncentrovana. Dobijeni sirovi proizvod je korišćen u datom stanju u sledećem koraku.

Korak b) (2S)-1,3-Dimetoksipropan-2-il 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)-amino)propanoat (I-47)

[0307] I-47a (3. g, 10,8 mmol) je mešan u 4M HCl u THF (15 mL, 60 mmol) na 22°C u trajanju od 2 časa, zatim je koncentrovan i ko-isparavan dva puta sa toluenom. Dobijeno je ulje koje je rastvoreno u DCM (40 ml) i dodat je fenil dihlorofosfat (1.62 mL, 10.8 mmol). Smeša je hlađena na ledenom kupatilu i posle 15 min lagano je dodat Et3N (3.32 mL, 23.8 mmol). Smeša je mešana na 4°C u trajanju od 18 časova, zatim je lagano dovedena do 22°C. Smeša je ponovo hlađena do 0°C i dodat je pentafluorofenol (2.01 g, 10.9 mmol), a zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (1.51 mL, 10.8 mmol). Smeša je mešana na 0°C u trajanju od 1 časa, zatim na 22°C u trajanju od 5 časova. Smeša je filtrirana, i čvrste supstance su isprane sa EtOAc x3 (ukupno 150 mL). Kombinovane organske faze su isprane sa NaHCO3(vodeni, x2) i fiziološkim rastvorom, zatim sušene (Na2SO4). Rastvor je postavljen kroz kratku kolonu silike eluiranjem sa p.etrom / EtOAc (8:2), odgovarajuće frakcije su sakupljene i koncentrovane i dobijeno ulje je rastvoreno u diizopropil etru i tretirano heptanom da bi se dobio svetao mutan rastvor koji je očvrsnuo posle stajanja. Smeša je ostavljena na 4°C u trajanju od 72 časa, zatim su čvrste supstance sakupljene filtracijom čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (333 mg, 6 %). LC ES+ 514.0 [M+H]<+>.

Intermedijer 48

[0308]

(2S)-Pentan-3-il 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-48)

[0309] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-32, ali počevši od HCl soli (S)-pentan-3-il 2-aminopropanoata (3.25 g, 16.6 mmol)) umesto pTs soli (S)-(R)-sek-butil 2-aminopropanoata. Prinos: 8.0 g (18%). LC-MS ES+ 482.4 [M+H]<+>.

Intermedijer 49

[0310]

[0311] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom u WO 2014078427.

Intermedijer 50

[0312]

(2S)-Izopropil 2-(((perfluorofenoksi)(hinolin-6-iloksi)fosforil)amino)propanoat (I-50)

[0313] Fosfor oksihlorid (1.5 mL, 16.4 mmol) je dodat u DCM (40 ml) i smeša je hlađena u kupatilu sa suvim ledom / EtOH. Dodat je 6-hidroksihinolin (2.38 g, 16.4 mmol), a zatim je ukapavanjem dodavan Et3N (2.28 mL, 16.4 mmol) u DCM (5 mL). Smeša je mešana uz hlađenje u trajanju od 3 časa, zatim je dodat izopropil alanin (2.75 g, 16.4 mmol), nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja Et3N (4,57 ml, 32.8 mmol). Smeša je mešana uz hlađenje u trajanju od 5 časova. Dodat je pentafluorofenol (3.02 g, 16.4 mmol), a zatim Et3N (2,28 ml, 16.4 mmol) i smeša je mešana 72 časa. Smeša je razblažena sa EtOAc (200 mL) i isprana sa 0.1 M HCl (vodeni) x2, sušena (Na2SO4) i koncentrovana. Ostatak je prečišćen pomoću silike upotrebom petrol etra /EtOAc (1:1) da bi se dobio bež rastvor koji je očvrsnuo u EtOAc/p-etru. Čvrsta supstanca je sakupljena filtracijom čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (787 mg, 9.5 %).

Intermedijer 51

[0314]

(2S)-(S)-1-Metoksipropan-2-il 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (I-51)

[0315] Jedinjenje iz naslova je pripremljeno prema postupku opisanom za I-46, ali počevši od (S)-(+)-1-metoksi-2-propanola (0.87 mL, 8.89 mmol) umesto (R)-(-)-1-metoksi-2-propanola. Prinos: 604 mg, 14%. LC-MS ES-481.5 [M-H]-.

Primer 1 (Referentni primer)

[0316]

Korak a) (4S,5R)-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi)metil)dihidrofuran-2(3H)-on (1a)

[0317] TIPS-hlorid (16.4 g, 85 mmol) je dodavan ukapavanjem u ledeno hladan mešani rastvor (4S,5R)-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)dihidrofuran-2(3H)-ona (3.30 g, 25.0 mmol) i imidazola (10.2 g, 150 mmol) u DMF (35 mL). Smeša je mešana u trajanju od 1 časa na 0°C, zatim na sobnoj temperaturi u trajanju od 40 časova. Reakcija je ugašena vodom i smeša je ekstrahovana tri puta sa EtOAc. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana, i proizvod je izolovan hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa gradijentom izoheksana i 0 do 10 % EtOAc. Mešane frakcije su ponovo prečišćene hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa toluenom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (11.1 g, 94%).

Korak b) (3S,4R,5R)-3-fluoro-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi)metil)-dihidrofuran-2(3H)-on (1b)

[0318] 1 M rastvor litijum bis(trimetilsilil) amida (2.18 g, 13.0 mmol) je dodavan ukapavanjem u toku 10 min u rastvor na -70°C jedinjenja 1a (4.45 g, 10.0 mmol) i NFSI (4.73 g, 15.0 mmol) u suvom THF (50 mL). Smeša je mešana 90 min na -70°C, zatim dodata u zasićeni rastvor amonijum hlorida i izmrvljeni led. Smeša je ekstrahovana tri puta sa EtOAc, organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana, i proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom izoheksana i 0 do 5% EtOAc. Prinos 4.63 g, 67%.

Korak c) (3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi) metil)-dihidrofuran-2(3H)-on (1c)

[0319] 1 M rastvor litijum bis(trimetilsilil) amida je dodavan ukapavanjem u toku 10 min u rastvor na -70°C jedinjenja 1b (3.08 g, 6.65 mmol) i N-hlorosukcinimida (1.07 g, 7.99 mmol) u suvom THF (25 mL). Smeša je mešana 90 min na -70°C, zatim dodata u zasićeni rastvor amonijum hlorida i izmrvljeni led. Smeša je ekstrahovana tri puta sa EtOAc, organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana, i proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom izoheksana i 0 do 5% EtOAc. Prinos 2.40 g, 73%.

Korak d) (3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-(triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi) metil) tetrahidrofuran-2-ol (1d)

[0320] 1 M rastvor DIBAL (2.23 g, 15.7 mmol) u DCM je dodavan ukapavanjem pod argonom u rastvor -70°C jedinjenja 1c (5.20 g, 10.5 mmol) u suvom toluenu (50 mL). Smeša je mešana 2 časa na -70°C, zatim je temperatura podignuta do -30°C i reakcija je ugašena sa 2 mL MeOH i zatim dodata u smešu Rochelle soli i izmrvljeni led. Smeša je mešana 30 minuta i zatim ekstrahovana tri puta sa EtOAc. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Proizvod je izolovan hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom izoheksana i 0 do 10% EtOAc. Prinos 5.22 g, 85%.

Korak e) (2S,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi) metil)tetrahidrofuran-2-il metansulfonat (1e)

[0321] Mezil hlorid (688 mg, 6.00 mmol) je lagano dodavan u ohlađeni rastvor jedinjenja 1d (2.00 g, 4.01 mmol) i TEA (608 mg, 6.00 mmol) u DCM (20 mL). Smeša je mešana tri časa na sobnoj temperaturi, zatim razblažena sa EtOAc (80 mL), isprana zasićenim NaHCO3(vodeni), HCl, vodom i fiziološkim rastvorom. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana. Sirovi proizvod je sušen in vacuo i zatim je korišćen u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja.

Korak f) 1-((2R,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil) oksi)metil)tetrahidrofuran-2-il)pirimidin-2,4(1H,3H)-dion (1f)

[0322] Suspenzija uracila (699 mg, 6.24 mmol) i amonijum sulfata (25.8 mg, 0.195 mmol) u heksametildisilazanu (HDMS) (40 mL) je refluksovana preko noći. Rastvarač je uklonjen in vacuo i ostatak je rastvoren u DCM (60 mL). Jedinjenje 1e (2.25 g, 3.90 mmol) je dodato pod argonom i zatim je lagano dodavan TMS triflat. Smeša je mešana 10 minuta na sobnoj temperaturi i zatim refluksovana u trajanju od 4 časa. Smeša je dodata u ohlađeni rastvor natrijum hidrogen karbonata i ekstrahovana tri puta sa EtOAc. Organska faza je isprana fiziološkim rastvorom i sušena preko natrijum sulfata. Rastvor je isparavan pod sniženim pritiskom i smeša je prečišćena hromatografijom na silika gelu sa izoheksanom i 20 do 50% etil acetatom, čime su dobijena dva jedinjenja diTIPS (1.29 g, 56%) i monoTIPS (390 mg, 23%).

Korak g) 1-((2R,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)tetrahidrofuran-2-il)pirimidin-2,4(1H,3H,-dion (1g)

[0323] Rastvor 1f (1.27 g, 2.14 mmol) u 80% sirćetnoj kiselini je mešan na 80°C u trajanju od 18 časova, zatim je koncentrovan i koisparavan sa toluenom. Ostatak je rastvoren u suvom THF (10 mL), dodat je trietilamin trihidrofluorid (1.38 g, 8.56 mmol) i smeša je isparavana na siliki i prečišćena hromatografijom na koloni silika gela eluiranjem sa DCM uključujući 0 do 10% MeOH. Frakcije smeše su prečišćene pomoću HPLC na Hypercarb koloni eluiranoj sa 10 do 20% acetonitrilom i 10 mmol amonijum acetatom, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (19 mg, 3.2%). MS 281.2 [M+H]<+>.

<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 10.39 (s, 1H), 7.87 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 6.74 (s, 1H), 6.22 (d, J = 16.1 Hz, 1 H, 7), 5.73 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 5.52 (s, 1 H), 4.21 (dd, J = 19.6, 9.2 Hz, 1 H), 3.87 - 3.77 (m, 2H), 3.64 (dd, J = 12.7, 2.8 Hz, 1H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO) δ 162.76, 150.26, 139.06, 115.71, 113.71, 102.28, 86.98, 86.69, 81.01, 73.28, 73.14, 58.19.

Primer 2

[0324]

(2S)-izopropil 2-(((((2R,3R,4S,5R)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (2)

[0325] 1 M rastvor terc-butil magnezijum hlorida (0.22 mL, 0.22 mmol) lagano je dodavan pod argonom u rastvor šećera 1g (28 mg, 0.1 mmol) u THF (1.5 mL). Suspenzija je mešana jedan čas na 0°C, zatim je dodat DMPU (0.5 mL), nakon čega je usledilo dodavanje rastvora (2S)-izopropil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoata (57 mg, 0.12 mmol) (pripremljen kao što je opisano u WO2011/123672) u THF (0.5 mL) na 0°C u toku ~5 min. Smeša je mešana 5 časova na 0°C, zatim ostavljena da održava sobnu temperaturu i ugašena zasićenim rastvorom amonijum hlorida. Smeša je ekstrahovana tri puta sa EtOAc. Organska faza je sušena (Na2SO4), koncentrovana pod sniženim pritiskom i proizvod je izolovan pomoću HPLC. (Gemini NX 30mm gradijent 20 do 60% acetonitrila 10 mmol amonijum acetata 17 minuta i protok 40 ml u minuti. Prinos 22 mg, 40%.

Primer 3 (Referentni primer)

[0326]

Korak a) (2R,3R,4S,5R)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-2-(hidroksimil)tetrahidrofuran-3-il acetat (3a)

[0327] 4-metoksitritil hlorid (133 mg, 0.43 mmol) je dodat u rastvor jedinjenja 1f (81 mg, 0.29 mmol) u piridinu (25 mL). Dobijena smeša je mešana na sobnoj temperaturi 40 časova, razblažena sa DCM i isprana sa NaHCO3. Organska faza je koncentrovana i ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silika gela, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (144 mg, 90%).

[0328] Dobijeno jedinjenje je rastvoreno u suvom piridinu (1.4 mL), dodat je AC2O (29 mL, 0.31 mmol) i rastvor je mešan na sobnoj temperaturi. Posle 2 časa, dodat je MeOH, smeša je koncentrovana i ekstrahovana sa DCM (x3) i kombinovani organski slojevi su isprani zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3, Na2SO4, koncentrovani i ko-isparavani sa THF.

[0329] Ostatak je sipan u 80% HOAc (35 mL) i mešan na 45°C u trajanju od 3 časa, zatim je koncentrovan. Ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silika gela, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (69 mg, 33%).

Korak b) Litijum ((2R,3R,4S,5R)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metil trifosfat (3b)

[0330] Sveže pripremljeni rastvor 2-hloro-1,3,2-benzodioksafosfin-4-ona (64 mg, 0.31 mmol) u anhidrovanom THF (280 µL) je dodat pod azotom u mešani rastvor jedinjenja 3a (78 mg, 0.24 mmol) u smeši anhidrovanog piridina (560 µL) i anhidrovanog THF (560 µL). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi pod azotom 15 minuta, zatim je dodat prethodno pripremljeni rastvor tributilamonijuma P2O7(146 mg, 0.27 mmol) i tributilamina (127 µL, 0.53 mmol) u anhidrovanom DMF (560 µL) pod azotom. Dobijeni rastvor je mešan dodatnih 15 minuta na sobnoj temperaturi pod azotom, zatim je dodat I2(123 mg, 0.48 mmol) kao rastvor u piridinu/vodi (98/2, zapr./zapr) (1.1 mL) i reakciona smeša je mešana 15 minuta. Višak joda je uništen dodavanjem -19 kapi 5% vodenog rastvora Na2SO3i reakcioni rastvor je koncentrovan. Ostatak je sipan u vodu/acetonitril (95:5) (5 mL) i ostavljen da se mućka na sobnoj temperaturi 30 minuta. Dodat je koncentrovani amonijak (10 mL) i reakciona smeša je mešana 1 1⁄2 čas na sobnoj temperaturi, zatim koncentrovana i ostatak je rastvoren u vodi/acetonitrilu (95:5, 5 mL) i sušen zamrzavanjem.

[0331] Sirovi materijal -430 mg, je rastvoren u 10% MeCN/vodi (3 mL) i filtriran i prečišćen pomoću HPLC na Gilson instrumentu upotrebom Phenomenex Luna 5µ NH2(150x21.2mm) kolone, rastvarač A: 95% voda:5% acetonitril:0.05M amonijum bikarbonat

Rastvarač B: 95% voda :5% acetonitril: 0.8M amonijum bikarbonat

Gradijent: 0% B do 50% B za 30 min.

[0332] NTP frakcije su sakupljene i koncentrovane, ostatak je rastvoren u 10% MeCN/vodi i osušen zamrzavanjem. Dobijene čvrste supstance su sipane u 10% MeCN/vodu, nerastvorljive materije su otfiltrirane kroz 0.45 µm filtere od frite i bistar filtrat je isparavan do sušenja, rastvoren u vodi/acetonitrilu (95:5), propušten kroz Dowex-Li<+>i osušen zamrzavanjem čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (39.3 mg, 28%).

<1>H NMR (500 MHz, D2O) δ 7.87 (d, J = 8.2 Hz, 1 H), 6.41 (d, J = 15.9 Hz, 1 H, 1), 5.98 (d, J = 8.2 Hz, 1H), 4.56 (dd, J = 19.1, 9.4 Hz, 1H, 5), 4.35 (dddd, J = 42.1, 12.3, 5.1, 2.2 Hz, 3H), 4.19 (d, J = 9.4 Hz, 1 H,8).

<13>C NMR (126 MHz, D2O) δ 165.94, 151.67, 140.78, 114.54, 112.55, 103.12, 87.95, 87.62, 79.45, 79.38, 73.16, 73.02, 62.60, 62.56.

Primer 4 (Referentni primer)

[0333]

(2S)-cikloheksil 2-(((((2R,3R,4S,5R)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (4)

[0334] t.BuMgCl (13.7 mg, 0.12 mmol) je dodat pod N2na 0°C u rastvor nukleozida 1g (15 mg, 0.053 mmol) u suvom THF (2 mL). Dobijena suspenzija je mešana 1 čas na 0°C, zatim je dodat DMPU (0.5 ml), nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja rastvora (2S)-cikloheksil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil )amino)propanoata (33 mg, 0.067 mmol) u THF (0.5 mL) održavajući temperaturu na 0°C. Posle 4 časa, dodat je NH4Cl (zasićeni vodeni) i smeša je ekstrahovana tri puta sa EtOAc. Kombinovani organski ekstrakti su isprani vodom i fiziološkim rastvorom, zatim sušeni (Na2SO4) i koncentrovani pod sniženim pritiskom. Dobijeni ostatak je prečišćen upotrebom Biotage (SNAP 25 g) eluiranjem sa gradijentom DCM/MeOH, nakon čega je usledilo dodatno prečišćavanje upotrebom Waters Gemini nx C18 kolone, pH 7. Odgovarajuće frakcije su sakupljene, koncentrovane i ko-isparavane iz vode, zatim sušene zamrzavanjem, iz MeCN i vode, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao beli prašak, (9.9 mg, 31.4%). LC-MS 590.09 [M+H]<+>.

[0335] Sledeća jedinjenja su sintetisana fosforilacijom nukleozida 1 g sa naznačenim fosforilišućim sredstvom upotrebom postupka iz Primera 4:

Primer 18 (Referentni primer)

[0336]

Korak a) 1-((2R,3S,4R,5R)-3-Hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(((6-nitro-2-oksido-4H-benzo[d][1,3,2]dioksafosfinin-2-il)oksi)metil)tetrahidrofuran-2-il)pirimidin-2,4(1H,3H)-dion (18a)

[0337] Nukleozid 3a (69 mg, 0.21 mmol) je rastvoren u smeši acetonitrila/dihlorometana: 2.7 /1.3 (~4 mL) i rastvor je hlađen do -20°C pod azotom. U rastvor je dodat Et3N (77 mL, 0.56 mmol), a zatim 2-hloro-6-nitro-4H-benzo[d][1,3,2]dioksafosfinin (125 mg, 0.54 mmol) pripremljen kao rastvor u DCM (1.34 mL; 2 mmol je razblaženo do 5 mL da bi se dobio stok rastvor). Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i reakcija je mešana na sobnoj temperaturi. Posle 1 1⁄2 časa, reakcija je hlađena do -5°C i dodat je rastvor Oxone®, (0.855 mmol) u vodi (4.0 mL) i dvofazni sistem je snažno mešan 15 min. Smeša je zatim ekstrahovana sa EtOAc, faze su odvojene i organska faza je isprana hladnom vodom (2x), sušena (Na2SO4), koncentrovana i koisparavana iz heptana/DCM, LCMS 536 [M+H]. Ovaj sirovi materijal je korišćen u sledećem koraku.

Korak b) ((2R,3R,4S,5R)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metiltrihidrogen difosfat (18b)

[0338] Jedinjenje 18a je ko-isparavano jednom sa suvim DMF, zatim je rastvoreno u suvom DMF (2.2 mL) i dodat je bis-tributilamin fosfat (0.25 mmol, 0.5 mL, 0.5M u DMF) pod azotom. Rastvor je mešan ~17 časova na sobnoj temperaturi, zatim koncentrovan pod vakuumom i dodato je nekoliko mL vode, nakon čega je usledilo dodavanje konc. amonijaka (25-30 mL) i THF (1-2 mL) i ova smeša je mešana na sobnoj temperaturi. Posle 2 časa, većina NH3je uklonjena isparavanjem i ostatak je ekstrahovan sa DCM (4x40mL). Vodeni sloj je koncentrovan i ostatak je rastvoren u 10%MeCN/Milli Q vodi. Nerastvorljive supstance su otfiltrirane i filtrat je koncentrovan do sušenja.

[0339] Dobijeni ostatak je rastvoren u 10%MeCN/vodi (1.5 mL), sipan na koloni od aktivnog uglja (0.85x3.00 cm) i eluiran sa 10%MeCN/Milli Q vodom. Odgovarajuće frakcije su sakupljene, koncentrovane, ko-isparavane sa MeCN (x2) i konačno sušene na uređaju za sušenje zamrzavanjem.

[0340] Sirovi ostatak (76 mg) je rastvoren u 10% MeCN/Milli Q vodi (1 mL) i prečišćen pomoću polu-preparativne HPLC na Luna NH2koloni na Gilson mašini upotrebom gradijenta (30 mL/min) od 0% B do 30% B tokom 20 min (rastvarač A: 0.05M amonijum bikarbonat, 5% acetonitril; rastvarač B: 0.8M amonijum bikarbonat, 5% acetonitril). Odgovarajuće frakcije su sakupljene i koncentrovane do sušenja, ostatak je rastvoren u Milli Q vodi sa nešto MeCN i osušen zamrzavanjem. Paperjasti ostaci su sipani u 10%MeCN u Milli Q vodu, suspenzija je filtrirana kroz 0.2 µm filter i bistri filtrati su sakupljeni i osušeni zamrzavanjem, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (28.6 mg, 36%). LCMS ES-438.8 [M-H]-.

Primer 19, alternativan put do jedinjenja 1 (Referentni primer)

[0341]

Korak a) (3S,4R,5R)-3-Hloro-3-fluoro-4-((triizopropilsilil)oksi)-5-(((triizopropilsilil)oksi) metil)-tetrahidrofuran-2-il acetat (19a)

[0342] 1 M rastvor Li(O-t-Bu)3AlH u THF (39 mL, 39 mmol) je dodavan ukapavanjem pod argonom na - 35°C u rastvor jedinjenja 1c (16.3 g, 32.8 mmol) u THF (120 mL). Smeša je mešana 1 čas na -35°C, zatim na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 časa. Smeša je hlađena do -25°C, dodat je DMAP (4.00 g, 32.8 mmol) i smeša je mešana 15 minuta, zatim je anhidrid sirćetne kiseline (33.5 g, 328 mmol) dodavan ukapavanjem i smeša je mešana 2 časa. Smeša je ostavljena da dostigne do 0°C i dodati su EtOAc (200 mL) i voda (200 mL). Faze su razdvojene i vodena faza je ekstrahovana sa EtOAc (x2). Kombinovane organske faze su isprane vodom (x2) i fiziološkim rastvorom (x1). Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Ostatak je koisparavan dva puta sa toluenom i proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa izoheksanom i 2 do 6% EtOAc, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (17.1 g, 96%).

Korak b) (3S,4R,5R)-3-Hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)tetrahidrofuran-2-il acetat (19b)

[0343] Trietilamin trihidrofluorid (20.5 g, 126 mmol) je dodat u mešani rastvor jedinjenja 19a (17.0 g, 31.4 mmol) u acetonitrilu (115 mL) i THF (23 mL). Smeša je mešana 72 časa na sobnoj temperaturi, 20 časova na 50°C i zatim na sobnoj temperaturi preko noći. Rastvor je koncentrovan na siliki (60 g) i prečićen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom izoheksana i EtOAc, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (68.0 g, 85%).

Korak c) (2R,3R,4S)-5-Acetoksi-2-((benzoyloksi)metil)-4-hloro-4-fluorotetrahidrofuran-3-il benzoat (19c)

[0344] Trietilamin (10.8 g, 107 mmol) je dodat u mešani rastvor jedinjenja 19b (6.80 g, 26.8 mmol) uz hlađenje ledom, nakon čega je usledilo dodavanje putem ukapavanja benzoil hlorida (9.41 g, 66.9 mmol). Smeša je ostavljena da održava sobnu temperaturu i mešana preko noći. Dodat je EtOH (5 mL) i smeša je mešana 30 minuta, zatim koncentrovana in vacuo. Dodata je voda i smeša je ekstrahovana sa EtOAc (x3). Organska faza je isprana vodom i fiziološkim rastvorom, sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana pod sniženim pritiskom. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom izoheksana i EtOAc, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (10.1 g, 86%).

Korak d) ((2R,3R,4S)-3-(Benzoiloksi)-4-hloro-4-fluoro-5-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metil benzoat (19d)

[0345] Etanolamin (1.55 g, 25.4 mmol) je dodat u mešani rastvor jedinjenja 19c (10.1 g, 23.0 mmol) u EtOAc (100 mL) i DMSO (50 mL). Smeša je mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 72 časa, zatim razblažena dietil etrom (300 mL) i EtOAc (300 mL) i isprana vodom (x4). Kombinovane vodene faze su ekstrahovane sa EtOAc zatim je EtOAc faza isprana fiziološkim rastvorom (x2). Kombinovane organske faze su sušene (Na2SO4), filtrirane i koncentrovane pod sniženim pritiskom. Proizvod je prečišćen hromatografijom na silika gelu eluiranjem sa gradijentom DCM i EtOAc, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (7.50 g, 82%).

Korak e) ((2R,3R,4S)-3-(benzoiloksi)-4-hloro-4-fluoro-5-((metilsulfonil)oksi)tetrahidrofuran-2-il)metil benzoat (19e)

[0346] Et3N (3.54 mL, 25.4 mmol) je dodat na -15°C pod N2u rastvor jedinjenja 19d (8.36 g, 21.2 mmol) u suvom DCM (100 mL), nakon čega je usledilo dodavanje MsCl (1.97 mL, 25.4 mmol). Reakciona smeša je mešana na -15°C u trajanju od 2 časa, zatim sipana u HCl (80 mL, 1 M, vodeni). Faze su razdvojene i vodeni sloj je ekstrahovan sa DCM. Kombinovani organski ekstrakti su isprani sa NH4Cl (zasićeni vodeni), sušeni (MgSO4) i koncentrovani pod sniženim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (9.86 g, 98%) kao bistro ulje.

Korak f) ((2R,3R,4S,5R)-3-(benzoiloksi)-4-hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1 (2H)-il)-4-fluorotetrahidrofuran-2-il)metil benzoat (19f)

[0347] Uracil (3.09 g, 27.5 mmol) i amonijum sulfat (48.5 mg, 0.367 mmol) je zagrevan do refluksa pod N2u HMDS (49.3 mL, 236 mmol) u trajanju od 16 časova. Reakciona smeša je hlađena do sobne temperature, koncentrovana pod sniženim pritiskom i sušena in vacuo. Ostatak u suvom DCE (50 mL) je dodat pod N2u rastvor jedinjenja 19e (8.68 g, 18.4 mmol) u suvom DCE (75 mL). TMSOTf (6.12 g, 27.5 mmol) je lagano dodavan pod N2u rastvor. Posle dodavanja, reakciona smša je zagrevana do 80°C u trajanju od 5 časova i zatim na 65°C u trajanju od 16 časova.

[0348] Reakciona smeša je hlađena do sobne temperature, ugašena sa NaHCO3(zasićeni vodeni), filtrirana i ekstrahovana dva puta sa DCM. Kombinovani organski ekstrakti su sušeni (MgSO4) i koncentrovani pod sniženim pritiskom. EtOAc i DCM su dodati i formirani talog je sakupljen filtracijom čime je dobijen čist β-izomer (660 mg, 7.4%). Filtrat je isparavan na siliki i prečišćen pomoću „flash“ hromatografije (heks.:EtOAc 2:1 - 1:1), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao smeša sa α-izomerom, a:β>5:95 (942 mg, 11%).

Korak e) 1-((2R,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)tetrahidrofuran-2-il)pirimidin-2,4(1H,3H,-dion (19e)

[0349] Jedinjenje 19f (670 mg, 1.37 mmol) je suspendovano u NH3(7N u MeOH). Posle 30 min, dodat je EtOH (5 mL) i suspenzija je mešana na sobnoj temperaturi. Posle dodatnog časa, suspenzija je prešla u rastvor i zatim je reakciona smeša mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 15 časova. Rastvarači su isparavani pod sniženim pritiskom i dobijeni ostatak je prečišćen pomoću „flash“ hromatografije (DCM:MeOH 10:1) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (380 mg, 99%) kao bela čvrsta supstanca. LCMS ES- 279.31 [M-H]-.

[0350] Sledeća jedinjenja su sintetisana fosforilacijom nukleozida 1g sa naznačenim fosforilišućim sredstvom upotrebom postupka iz Primera 4:

Primer 26 (Referentni primer)

[0351]

Korak a) (2R,3R,4S,5R)-4-Hloro-5-(2,4-diokso-3,4-dihidropirimidin-1(2H)-il)-4-fluoro-2-(((4-metilbenzoil)oksi)metil)tetrahidrofuran-3-il 4-metilbenzoat (26a)

[0352] Nukleozid 1 g (253 mg, 0,9 mmol) je rastvoren u piridinu (5 ml) i DCM (5 ml). Dodat je trietilamin (630 µl, 4,52 mmol) i smeša je hlađena na ledenom kupatilu. Posle 15 min, dodat je 4-metilbenzoil hlorid (300 µl, 2,27 mmol) i smeša je mešana uz hlađenje u trajanju od 10 min, zatim na 22°C u trajanju od 90 min. Dodat je NaHCO3(vodeni) i smeša je razblažena sa DCM i isprana sa 1M HCl (vodeni) x3, sušena (Na2SO4) i koncentrovana. Ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silike eluiranjem sa petrol etrom /EtOAc (3:1) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (279.2 mg, 60%). LC-MS

Korak b) 4-Amino-1-((2R,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)-tetrahidrofuran-2-il)pirimidin-2(1H)-on (26b)

[0353] Jedinjenje 26a (279 mg, 0.54 mmol) je rastvoereno u piridinu (5 mL), dodata su molekularna sita (4 Å, polovina kašike) i smeša je mešana na ledenom kupatilu u trajanju od 15 min. Dodat je fosfor oksihlorid (200 µl, 2.18 mmol) i posle 5 min dodat je 1,2,4-1H-triazol (373 mg, 5,4 mmol). Smeša je mešana uz hlađenje u trajanju od 15 min zatim na 22°C u trajanju od 5 časova. Dodat je amonijak (32%, 10 mL, 82.2 mmol) i smeša je mešana preko noći na 22°C. Smeša je koncentrovana, rastvorena u vodi i isprana sa EtOAc x2. Kombinovani organski slojevi su ekstrahovani vodom, kombinovani vodeni ekstrakti su koncentrovani, i ostatak je prečišćen hromatografijom na koloni silike eluiranjem sa DCM/MeOH (8:2) čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (139 mg, 83%). MS ES+ 279.9 [M+H]<+>.

Korak c) (2S)-Izopropil 2-(((((2R,3R,4S,5R)-5-(4-amino-2-oksopirimidin-1(2H)-il)-4-hloro-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (26c)

[0354] Jedinjenje 26b (27.4 mg, 0.1 mmol) je rastvoreno u suvom THF (6 mL) koji sadrži molekularna sita, i smeša je mešana na 22°C u trajanju od 30 min, zatim je dodat 2M terc-butilmagnezijum hlorid u THF (0.11 ml) i smeša je mešana još 30 min. Dodat je (2S)-izopropil 2-(((perfluorofenoksi)(fenoksi)fosforil)amino)propanoat (51.4 mg, 0,11 mmol) i smeša je mešana 15 časova, zatim razblažena sa EtOAc, isprana sa NaHCO3(vodeni), osušena (Na2SO4) filtrirana i koncentrovana. Ostatak je prečišćen pomoću YMC-silike eluiranjem sa gradijentom DCM:MeOH (95:5 → 90:10). Odgovarajuće frakcije su sakupljene i koncentrovane. Ostatak je prečišćen pomoću preparativne HPLC upotrebom Gemini C18 kolone eluiranjem sa gradijentom acetonitrila/vode (pH 7, 0.01 M NH4OAc, 20-40%). Proizvod je koncentrovan i zatim prečišćen na fluorofenil koloni eluiranjem sa gradijentom MeOH/ vode (pH 7, 0.01 M NH4OAc, 33-50 %). Proizvod je sakupljen, rastvoren u acetonitrilu/ vodi (1:4) i liofilizovan čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (13 mg, 24%) LC-MS 548.9 [M+H]<+>.

Primer 27 (Referentni primer)

[0355]

Korak a) N-(1-((2R,3S,4R,5R)-3-hloro-3-fluoro-4-hidroksi-5-(hidroksimetil)tetrahidrofuran-2-il)-2-okso-1,2-dihidropirimidin-4-il)izobutiramid (27a)

[0356] Anhidrid izobuterne kiseline (118 mg, 0.746 mmol) je dodat na 58°C u rastvor nukleozida 26b (139 mg, 0.497 mmol) u dioksanu (1.7 mL) i vodi (0.19 mL). Rastvor je mešan 3 časa na 58°C, zatim koncentrovan. Ostatak je rastvoren u 20%EtOH u DCM i ispran (x4) zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3/fiziološkim rastvorom 30:70 zapr./zapr., sušen (Na2SO4), filtriran i koncentrovan. Ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silika gela eluiranjem sa gradijentom EtOH/DCM (2→8%), čime je dobijeno jedinjenje iz naslova kao čvrsta supstanca (62 mg).

Korak b) (2R,3R,4S,5R)-4-hloro-4-fluoro-5-(4-izobutiramido-2-oksopirimidin-1(2H)-il)-2-(((4-metoksifenil)difenilmetoksi)metil)tetrahidrofuran-3-il izobutirat (27b)

[0357] 4-Metoksitritil hlorid (65.7 mg, 0.177 mmol) je dodat u rastvor jedinjenja 27a (62 mg, 0.177 mmol) u piridinu (1.1 mL) i dobijena smeša je mućkana na sobnoj temperaturi oko 6 časova, zatim je dodata nova količina 4-metoksitritil hlorida (16 mg, 0.3 ekv.) i smeša je mućkana dodatnih 18 časova. Dodat je anhidrid izobuterne kiseline (33.6 mg, 0.212 mmol) i rastvor je mućkan na sobnoj temperaturi 4 časa. Reakcija je ugašena sa MeOH, zatim je koncentrovana i ekstrahovana sa DCM(x3) / zasićenim vodenim rastvorom NaHCO3. Organska faza je sušena (Na2SO4), filtrirana i koncentrovana i ostatak je ko-isparavan dva puta sa toluenom i dva puta sa THF.

[0358] Dobijeni čvrsti ostatak je korišćen direktno u sledećem koraku.

Korak c) (2R,3R,4S,5R)-4-Hloro-4-fluoro-2-(hidroksimetil)-5-(4-izobutiramido-2-oksopirimidin-1(2H)-il)tetrahidrofuran-3-il izobutirat (27c)

[0359] Jedinjenje 27b (123 mg, 0.177 mmol) je rastvoreno u 80% AcOH (25 mL) i THF (5 mL) i rastvor je mešan na 45°C u trajanju od 2 časa, zatim koncentrovan i ko-isparavan sa THF (x3) i toluenom (x1). Ostatak je prečišćen pomoću hromatografije na koloni silika gela eluiranjem sa gradijentom 0→4% EtOH u DCM, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (36 mg, 48.5% u 3 koraka). LC-MS 420.0 [M+H]<+>.

Korak d) (((2R,3R,4S,5R)-5-(4-amino-2-oksopirimidin-1(2H)-il)-4-hloro-4-fluoro-3-hidroksitetrahidrofuran-2-il)metil)trifosforna kiselina (27d)

[0360] Jedinjenje 27c (36.0 mg, 0.086 mmol) je rastvoreno u smeši MeCN/DCM: 1.06/0.54 (~1.6 mL) i rastvor je hlađen do -20°C pod azotom. Et3N (31.1 µL, 0.223 mmol) je dodat u rastvor, a zatim je usledilo dodavanje rastvora 2-hloro-6-nitro-4H-benzo[d][1,3,2]dioksafosfinina (50.1 mg, 0.214 mmol) u DCM (0.71 mL). Kupatilo za hlađenje je uklonjeno i reakcija je mešana na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 1⁄2 čas. Reakcija je hlađena do -5°C i dodat je rastvor Oxone® (0.343 mmol u vodi (1.73 mL) i dvofazni sistem je snažno mešan 15 min. Smeša je ekstrahovana sa etil acetatom, organska faza je isprana hladnom vodom (2x), sušena (Na2SO4) i koncentrovana. Ostatak je ko-isparavan jednom sa toluenom i jednom sa suvim DMF, zatim rastvoreen usuvom DMF (1 mL). Tributilamin pirofosfat (0.1 mmol, 54.6 mg) je dodat pod azotom i rastvor je mućkan ~18 časova na sobnoj temperaturi, zatim koncentrovan. 30%MeCN / H2O (~20 mL) je dodat u ostatak i rastvor je mućkan 20-25 min na sobnoj temperaturi. Isparljive materije su isparavane i preostala uljasta-čvrsta smeša je rastvorena u konc. amonijaku (10-15 mL) i mućkana na sobnoj temperaturi oko 5 časova.

[0361] Većina NH3je uklonjena isparavanjem, zatim je ostatak ekstrahovan sa DCM (4x40 mL). Organski ekstrakti su odbačeni i vodeni sloj je koncentrovan. Ostatak je rastvoren u 5% MeCN u vodi (1.5-2.0 mL) i sipan na kolonu od aktivnog uglja (0.85x2.5). Kolona je isprana sa 5% MeCN u vodi i 6-7 mL eluenta je sakupljeno i koncentrovano i osušeno zamrzavanjem. Ostatak je rastvoren u 5%MeCN/vodi (1.6 mL) i prećišćen pomoću polu-preparativne HPLC upotrebom Phenomenex Luna 5µ NH2kolone na Gilson mapini eluiranjem sa gradijentom (30 mL/min) od 0% B do 40% B tokom 30 min (rastvarač A: 0.05M amonijum bikarbonat, 5% acetonitril; rastvarač B: 0.8M amonijum bikarbonat, 5% acetonitril). Odgovarajuće NTP frakcije su sakupljene i koncentrovane do sušenja, ostatak je rastvoren u MQ vodi sa 5%MeCN i osušen zamrzavanjem. Ostatak je sipan u 5%MeCN u MQ vodu (4-5 mL) i suspenzija je filtrirana kroz 0.45 µm filter i filtrat je koncentrovan. Ostatak je rastvoren u 5% MeCN u vodi (0.5 mL) i nanet na kratku Li+ Dowex kolonu (6x1 cm) i ispran sa 5% MeCN u vodi. Prvih -10 mL je sakupljeno, koncentrovano i osušeno zamrzavanjem, čime je dobijeno jedinjenje iz naslova (11.7 mg, 30%) u čistoći od 89% koje sadrži 6.6% NDP prema PI analizi. MS ES+ 519.9 [M+H]<+>.

NMR podaci za selekciju ilustrovanih jedinjenja:

Jedinjenje 9

[0362]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.55 (d, J = 7.8 Hz, 1 H), 6.87 (d, J = 8.4 Hz, 1 H), 6.84 (d, J = 1.7 Hz, 1 H), 6.76 - 6.60 (m, 2H), 6.32 - 6.19 (m, 1 H), 6.10 - 6.01 (m, 1 H), 6.02 (s, 2H), 5.62 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 4.86 (p, J = 6.3 Hz, 1 H), 4.37-4.15 (m, 4H), 4.07 - 3.97 (m, 1 H), 3.79 (tq, J = 10.1, 7.1 Hz, 2H), 1.23 (d, J = 7.1 Hz, 3H), 1.16 (d, J = 6.3 Hz, 5H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 172.50, 147.46, 144.86, 144.81, 143.91, 115.06, 115.05, 113.05, 113.05, 112.41, 112.40, 112.37, 112.37, 107.88, 102.36, 102.34, 101.52, 78.74, 74.44, 74.30, 67.90, 64.28, 49.65, 40.63, 40.40, 40.34, 40.27, 39.99, 39.90, 39.83, 39.73, 39.66, 39.57, 39.40, 39.23, 39.07, 38.90, 21.28, 21.26, 19.72, 19.67, -0.00.

Jedinjenje 10

[0363]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.58 (d, J = 8.1 Hz, 1H), 7.28 (d, J = 8.0 Hz, 1H), 7.20 - 7.05 (m, 2H), 6.90 (td, J = 7.9, 1.6 Hz, 1 H), 5.60 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 4.87 (dq, J = 12.5, 6.2 Hz, 1 H), 4.41 - 4.20 (m, 5H), 4.09 - 3.99 (m, 1 H), 4.00 - 3.77 (m, 2H), 3.79 (s, 3H), 1.79 (s, 1 H), 1.22 (d, J = 7.1 Hz, 3H), 1.16 (d, J = 6.3 Hz, 5H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 172.59, 172.55, 162.64, 150.28, 150.24, 150.09, 139.37, 139.32, 125.29, 120.90, 120.88, 120.25, 115.03, 113.02, 112.85, 102.25, 78.82, 74.38, 74.24, 67.85, 64.26, 55.59, 49.57, 40.26, 40.20, 40.17, 39.99, 39.90, 39.82, 39.73, 39.66, 39.57, 39.40, 39.23, 39.07, 38.90, 21.30, 21.26, 19.63, 19.58.

Jedinjenje 11

[0364]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 7.57 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 7.13 (d, J = 8.3 Hz, 2H), 6.98 -6.86 (m, 3H), 6.25 (t, J = 16.6 Hz, 1 H), 5.62 (d, J = 8.1 Hz, 1 H), 4.86 (hept, J = 6.2 Hz, 1 H), 4.37 4.15 (m, 4H), 4.07 - 3.97 (m, 1 H), 3.78 (tq, J = 10.2, 7.1 Hz, 1 H), 3.72 (s, 2H), 1.23 (d, J = 7.1 Hz, 3H), 1.22 - 1.11 (m, 8H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 172.52, 172.48, 162.65, 155.91, 150.08, 143.96, 143.91, 120.95, 120.92, 114.99, 114.42, 112.98, 102.27, 78.77, 74.44, 74.30, 67.86, 64.21, 55.29, 49.65, 40.25, 40.15, 39.99, 39.90, 39.83, 39.74, 39.66, 39.57, 39.40, 39.24, 39.07, 38.90, 21.30, 21.27, 19.69, 19.64.

Jedinjenje 13

[0365]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 0.82 (t, 3H), 1.12 (d, 3H), 1.25 (d, 3H), 1.49 (m, 2H), 3.83 (dtd, 1 H), 4.02 (m, 1 H), 4.26 (dt, 2H), 4.34 (m, 1 H), 4.72 (h, 1 H), 5.58 (d, 1 H), 6.12 (dd, 1 H), 6.26 (m, 1 H), 7.20 (m, 3H), 7.37 (t, 2H), 7.53 (d, 1 H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 9.35, 19.05, 19.77 (d), 28.00, 40.08, 49.72, 64.32, 72.27, 74.35 (d), 78.72 (m), 102.36, 114.08 (d), 119.95 (d), 124.49, 129.54, 150.53 (d), 163.41 (m), 172.62 (d).

Jedinjenje 15

[0366]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 1.16 (d, 6H), 1.24 (d, 3H), 1.80 (m, 1 H), 1.96 (m, 1 H), 2.05 (pdd, 2H), 2.26 (m, 2H), 3.49 (p, 1 H), 3.81 (tq, 1 H), 4.04 (m, 1 H), 4.30 (m, 3H), 4.86 (hept, 1 H), 5.60 (d, 1 H), 6.07 (dd, 1 H), 6.24 (d, 1H),_6.68 (d, 1 H), 7.03 (m, 3H), 7.28 (t, 1 H), 7.58 (d, 1 H).<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 17.58 , 19.65 (d), 21.26, 21.29, 29.13, 49.65, 64.33, 67.87, 74.37 (d), 78.78,102.28, 113.98 (d), 117.35 (d), 117.76 (d), 122.45, 129.25, 139.49, 147.50, 150.05, 150.56, 162.56, 172.48 (d).

Jedinjenje 16

[0367]<1>H NMR (500 MHz, DMSO-d6) δ 0.78 (m, 8H), 1.15 (d, 12H), 1.23 (d, 7H), 1.35 (s, 6H), 3.80 (tq, 2H), 4.03 (m, 2H), 4.25 (m, 4H), 4.34 (m, 2H), 4.86 (p, 2H), 5.59 (d, 2H), 6.07 (dd, 2H), 6.24 (d, 2H), 6.72 (s, 1 H), 7.01 (m, 6H), 7.26 (t, 2H), 7.57 (d, 2H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 16.03, 18.82, 19.65 (d), 21.26, 21.30, 24.42, 49.63, 64.29, 67.87, 74.35 (d), 78.78, 87.51, 102.30, 114.00 (d), 116.92 (d), 117.60 (d), 122.06, 129.18, 139.60 (m), 148.45, 150.13, 150.50 (d), 162.69, 172.47 (d).

Jedinjenje 17

[0368]<13>C NMR (126 MHz, DMSO-d6) δ 15.52, 18.66, 19.65 (d), 21.25, 21.30, 24.98, 49.67, 64.23, 67.87, 74.35 (d), 78.76, 87.49, 102.25, 113.97 (d), 119.69 (d), 127.19, 139.65 (d), 142.69, 148.17 (d), 150.02, 162.52, 172.46 (d).

Jedinjenje 21

[0369]<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 1.25 (d, 3H), 3.23 (m, 6H), 3.41 (m, 4H), 3.87 (ddt, 1 H), 4.04 (m, 1 H), 4.31 (m, 3H), 5.02 (p, 1 H), 5.61 (d, 1 H), 6.20 (m, 2H), 7.21 (m, 3H), 7.38 (t, 2H), 7.57 (d, 1 H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO) δ 19.72 (d), 49.60 , 58.36, 64.28, 70.33, 70.46, 71.53, 74.38 (d), 78.81 (d), 102.26, 114.00 (d), 119.99 (d), 124.53, 129.55 , 150.03, 150.51 (d), 162.54, 172.59 (d).

Jedinjenje 24

[0370]<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 1.15 (dd, 6H), 1.22 (d, 3H), 3.52 (m, 1 H), 3.78 (tq, 1H), 4.05 (m, 1H), 4.16 (m, 1H), 4.26 (dt, 1H), 4.34 (m, 1H), 4.86 (hept, 1H), 5.65 (d, 1H), 6.14 (dd, 1H), 6.23 (s, 1 H), 6.27 (s, 1 H), 7.21 (m, 3H), 7.37 (t, 2H), 7.50 (d, 1 H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO) δ 19.62 (d), 21.25 (d), 49.61, 63.83, 67.92, 74.16 (d), 78.53, 102.42, 114.03 (d), 119.85 (d), 124.49, 129.58 , 139.35 (dd), 150.26, 150.56 (d), 162.87, 172.51 (d).

Jedinjenje 26b

[0371]<1>H NMR (500 MHz, DMSO) δ 3.62 (d, 1 H), 3.80 (m, 2H), 4.15 (dd, 1 H), 5.26 (s, 1H), 5.77 (d, 1H), 6.31 (d, 1H), 6.41 (s, 1H), 7.33 (s, 1H), 7.36 (s, 1H), 7.73 (d, 1H).

<13>C NMR (126 MHz, DMSO) δ 58.50, 58.62, 73.62 (d), 80.48 , 87.01 (m), 94.50, 94.56, 114.92 (d), 140.04, 154.57, 165.42.

Jedinjenje 27d

[0372]<1>H NMR (500 MHz, D2O) δ 4.12 (d, 1 H), 4.24 (ddd, 1 H), 4.33 (m, 1 H), 4.46 (dd, 1 H), 6.09 (d, 1H), 6.39 (d, 1H), 7.80 (d, 1 H).

<13>C NMR (126 MHz, D2O) δ 62.48 (d), 73.03 (d), 78.99 (d), 88.15 (d), 97.04, 113.71 (d), 140.63, 157.39, 166.21.

Biološki primeri

Analiza replikona

[0373] Jedinjenja formule I mogu biti ispitivana za aktivnost u inhibiciji replikacije HCV RNK u ćelijskoj analizi usmerenoj ka identifikaciji jedinjenja koja inhibiraju HCV funkcionalnu ćelijsku replicirajuću ćelijsku liniju, takođe poznatu kao HCV replikoni. Pogodna ćelijska analiza je zasnovana na bicistronskom ekspresionom konstruktu, kao što su opisali Lohmann et al. (1999), Science vol. 285 pp. 110-113 sa modifikacijama opisanim od strane Krieger et al. (2001), Journal of Virology 75: 4614-4624, u više-ciljnoj strategiji skirininga.

[0374] Analiza koristi stabilno transficiranu ćelijsku liniju Huh-7 luc/neo (u daljem tektu označena kao Huh-Luc). Ova ćelijska linija sadrži RNK koja kodira bicistronski ekspresioni konstrukt koji sadrži divlji tip NS3-NS5B regiona HCV tipa 1 b translatirane iz unutrašnjeg ribozomalnog ulaznog mesta (IRES) iz virusa encefalomiokarditisa (EMCV), kome prethodi reporter deo (FfL-luciferaza), i selektabilni marker deo (neoR, neomicin fosfotransferaza). Konstrukt se graniči sa 5’ i 3’ NTRs (netranslatiranim regionima) iz HCV tipa 1 b. Nastavljena kultura replikon ćelija u prisustvu G418 (neo<R>) je zavisna od replikacije HCV RNK. Stabilno transficirane replikon ćelije koje eksprimiraju HCV RNK, koji se replicira autonomno i do visokih nivoa, kodira pored ostalog luciferazu, su korišćene za skrining antivirusnih jedinjenja.

[0375] Replikon ćelije su postavljene na 384-komorne ploče u prisustvu testiranih i kontrolnih jedinjenja koja se dodaju u različitim koncentracijama. Posle inkubacije od tri dana, replikacija HCV je merena analiziranjem aktivnosti luciferaze (upotrebom standardnih supstrata i reagenasa za analizu luciferaze i Perkin Elmer ViewLux™ ultraHTS imadžera mikroploče). Replikon ćelije u kontrolnim kulturama imaju visoku ekspresiju luciferaze u odsustvu bilo kog inhibitora. Inhibitorna aktivnost jedinjenja na aktivnost luciferaze je praćena na Huh-Luc ćelijama, omogućavajući krivu dozeodgovora za svako testirano jedinjenje. EC50vrednosti su zatim izračunate, pri čemu ta vrednost predstavlja količinu jedinjenja potrebnu za smanjenje nivoa detektovane aktivnosti luciferaze za 50%, ili više specifično, sposobnosti genetički vezanog HCV replikon RNK da se replicira.

Analiza enzima

[0376] Kao što se može pokazati u analizi replikona, jedinjenja prema pronalasku su metabolizovana pomoću ćelijskih kinaza u ciljnim tkivima do 5’-trisfosfata. Za ovaj trifosfat se veruje da je antivirusno aktivan. Analiza enzima koja je ovde opisana može biti korišćena da bi se potvrdilo da su jedinjenja prema pronalasku antivirusno aktivna kao 5’-trifosfatni metabolit.

[0377] Analiza enzima meri inhibitorni efekat trifosfatnih jedinjenja u HCV NS5B-21 (verzija sa odsečenom 21-aminokiselinom sa C-terminusa) SPA analizi (scintilaciona analiza blizine). Analiza je izvedena procenom količine radioaktivno obeleženog ATP-a ugrađenog preko HCV NS5B-21 u novosintetisanu RNK upotrebom heterogenog biotinilovanog RNK obrasca.

[0378] Da bi se odredile IC50vrednosti jedinjenja su testirana na različitim koncentracijama u krajnjoj zapremini od 100 µl reakcione smeše. Reakcija je zaustavljena dodavanjem 0.5M EDTA rastvora. Uzorci su prebačeni u Flashplates prethodno obložene streptavidinom. Ugrađena radioaktivnost je kvantitativno određena upotrebom scintilacionog brojača (Wallac Microbeta Trilux).

Materijali & dobavljač

Flashplate obložena streptavidinom PerkinElmer Life Sciences 96-komorna polipropilenska ploča Corning

Biotinilovani RNK obrazac: sa sekvencom

5’-UUU UUU UUU UAG UCA GUC GGC CCG GUU UUC CGG

GCC-3’ i

biotinilovan na

5’-prajmer kraju pripremljen do 83 µM u 10 mM Tris-HCl,

100 mM NaCl, pH= 8.0 Medprobe

Enzim: HCV NS5B-21, pripremljen do 500 µg/ml u vodi. Replizyme

Nukleotidi: GTP, CTP, UTP Invitrogen Radioaktvino obeleženi<3>H-ATP (kat. br. TRK747) GE Healthcare

0.5 M EDTA, pH=8.0 Life Technologies

Tris-HCl Sigma

MnCl2Sigma

Amonijum acetat Sigma

DTT (ditiotreitol) Sigma

CHAPS Sigma

RNase Out (kat. br.10777-019) Invitrogen

DMSO Carlo Erba Reactifs - SDS

Oprema

Wallac Microbeta Trilux Perkin Elmer Life Sciences

Postupak

[0379]

Uslovi analize

[0380] Analiza bi trebalo da obuhvata enzimske kontrole (oko četiri, koje sadrže 1 µl DMSO umesto inhibitora) i kontrolu pozadine koja sadrži sve sastojke osim obrasca.

[0381] Jedinjenja su serijski razblažena u DMSO na posebnoj ploči za razblaživanje do 100x krajnjih željenih koncentracija analize.

[0382] Pripremljeno je dovoljno reakcione smeše za broj komorica koje će se koristiti prema tabeli u daljem tekstu i 90 µl/komorici je dodato u 96-komornu polipropilensku ploču.1 µl jedinjenja u DMSO iz ploče za razblaživanje je dodato u svaku komoricu, osim komorica sa enzimskom kontrolom i komorica sa kontrolom pozadine u koje je dodato 1 µl DMSO.

Reackiona smeša

[0383] Pripremiti ATP koktel koji sadrži 1.5 µl/komorici<3>H-ATP(45Ci/mmol), 2.0µl/komorici 100 µM ATP i 6.5µl/komorici H2O i početi reakciju dodavanjem 10 µl/komorici ovog koktela. Inkubirati na 22°C u trajanju od 120 min.

[0384] Zaustaviti reakciju dodavanjem 100µl/komorici 0.5M EDTA, pH=8.0.

[0385] Prebaciti 185 µl/komorici u streptavidin flash ploču.

[0386] Inkubirati ploču preko noći i očitavati flash ploču u Microbeta Trilux upotrebom protokola Flash plates H3.

Tretman rezultata

[0387] Izračunavanje za inhibiciju:

Pozadina = Reakcioni pufer bez obrasca.

[0388] IC50je određena upotrebom Graphpad Prism. Napraviti grafikon koncentracije jedinjenja u Log naspram procenta inhibicije. Aproksimirati krivu sa nelinearnom regresijom prema jednačini Log (Inhibitor) naspram odgovora.

[0389] Gde, Y je % inhibicije, X je log (inhibitor) i vrh i dno su gornje i donje granice % inhibicije.

Biološki primer 1

[0390] Inhibicija replikacije HCV ispoljena od strane jedinjenja je testirana u gore opisanoj replikon analizi. Jedinjenja su pokazala sub-mikromolarnu aktivnost, sa ćelijskom toksičnošću u Huh-Luc ćelijskoj liniji koja je veća od 50 µM. EC50vrednosti su predstavljeni u Tabeli 1.

Tabela 1

Biološki primer 2

[0391] Nukleotidi iz Primera 3 i 27 (oba Referentni primeri) su testirani u gore opisanoj enzimskoj analizi i IC50vrednosti su određene da su 0.72 µM i 0.089 µM respektivno.

Komparativni primer 1

[0392] Sofosbuvir se prodaje u nekoliko zemalja za lečenje HCV, pretežno protiv genotipova 1 i 4. Struktura sofosbuvira je:

[0393] Kao što se može videti, sofosbuvir se razlikuje od jedinjenja prema predstavljenom Primeru 2, po tome što poseduje betametil grupu na 2’-položaju, dok jedinjenja prema pronalasku imaju betahloro supstituent na ovom položaju. U kliničkim ispitivanjima faze III Fission objavljenim u Lawitz et al., N. Eng. J. Med., 2013; 368:1878-87, "Stope odgovora u sofosbuvir-ribavirin grupi bile su niže među pacijentima sa infekcijom genotipom 3 nego među onima sa infekcijom genotipom 2 (56% naspram 97%)".

[0394] Antivirusna aktivnost komercijalno dostupnog sofosbuvira i jedinjenja iz Primera 2 su upoređivani u analizi prolaznog replikona genotipa 3a opisanoj u Kylefjord et al., J Virol. Methods 2014195:156-63.

[0395] EC50sofosbuvira protiv genotipa 3a je 0.230 µM /- 0.067, n = 11, u poređenju sa EC50od 0.072 µM /-0.024, n= 9 za jedinjenje iz Primera 2. Trostruko bolja potencija za jedinjenje prema pronalasku u odnosu na sofosbuvir očekuje se da izrazito poboljšava virusne stope odgovora u klinici.

[0396] Nekoliko puta povećano poboljšanje u potenciji jedinjenja prema pronalasku u odnosu na sofosbuvir je održavano u prolaznim replikonima genotipa 3a koji nosi problematičnu S282T mutaciju (koja pruža rezistenciju HCV nukleozidu mericitabinu) gde je sofosbuvir imao EC50od 0.48 µM (n=1) i jedinjenje iz Primera 2 imalo je EC50od 0.13 µM (n=1).

[0397] Slično, L159F/L320F dvostruki mutant generisan izlaganjem nukleozidu mericitabinu i pružanjem unakrsne rezistencije na sofosbuvir (Tong et al 2013 J. Infect. Dis., 209 (5), 668-75) je pripremljen u prolaznom replikonu genotipa 3a kao što je opisano u prethodnom tekstu u Kylefjord et al. ibid. U ovom dvostrukom mutantu, sofosbuvir je imao EC50od 0.190 (n=1), dok jedinjenje iz Primera 2 pokazuje EC50od 0.062 (n=1).

[0398] Jedinjenje iz Primera 2 je dalje procenjivano za procenu antivirusne aktivnosti protiv genotipova 1-6 HCV, kako divljeg tipa i određenog broja klinički relevantnih mutantnih sojeva. Rezultat procene zajedno sa srednjom vrednošću EC50genotipova i odgovarajućim vrednostima za sofosbuvir su rezimirane u Tabelama 2 i 3.

Tabela 2

Tabela 3

[0399] Iz ove dve tabele očigledno je da jedinjenje prema predstavljenom Primeru 2 ima značajno poboljšanu potenciju u poređenju sa sofosbuvirom protiv HCV GT3a kako u soju divljeg tipa tako i u dva klinički relevantna mutantna soja, uz održavanje dobre potencije protiv drugih genotipova.

Analiza formiranja trifosfata

[0400] Da bi se procenila sposobnost jedinjenja prema pronalasku da bi se generisala antivirusno aktivna trifosfatna vrsta, izvedena je analiza formiranja trifosfata. Svako jedinjenje je testirano u tri ponavljaja u analizi.

[0401] Korišćene su sveže humane hepatocite postavljene na ploču (Biopredic, France) u 12-komornim pločama. U svaku komoricu je postavljeno 0.76 x 10<6>ćelija i inkubirano sa 10 µM DMSO rastvorom jedinjenja (0.1% DMSO) u 1 mL inkubacionog medijuma u CO2inkubatoru na 37°C u trajanju od 6-8 časova. Inkubacija je zaustavljena ispiranjem svake komorice sa 1 mL ledeno hladnog Hank-ovog ravnotežnog rastvora, pH 7.2 dva puta, nakon čega je usledilo dodavanje 0.5 mL ledeno hladnog 70% metanola. Neposredno posle dodavanja metanola, ćelijski sloj je odvojen od dna komorice pomoću ćelijskog strugača i usisan i isisan 5-6 puta sa automatskom pipetom. Ćelijska suspenzija je prebačena u staklenu bočicu i čuvana preko noći na -20°C.

[0402] Uzorci, od kojih se svaki sastoji od različitih nivoa protida, slobodnog nukleozida i mono-, di- i trifosfata su zatim vorteksovani i centrifugirani na 10°C u trajanju od 10 minuta, na 14000 rpm u Eppendorf centrifugi 5417R. Supernatanti su prebačeni u 2 mL staklene bočice sa umetkom i podvrgnute bioanalizi.

Bioanaliza

[0403] Interni standard (Indinavir) je dodat u svaki uzorak i uzorci (10 µL zapremina injekcije) su analizirani na sistemu sa dve kolone spojene sa QTRAP 5000 masenim spektrometrom. Sistem sa dve kolone se sastojao od dve binarne pumpe, X i Y, dva preklopna ventila i autosemplera. Korišćene dve HPLC kolone bile su Synergy POLAR-RP 50*4.6 mm, 4 µm čestice i BioBasic AX 50*2.1 mm 5 µm čestice. LC stope protoka bile su 0.4-0.6 mL/min mL/min (viša stopa protoka je korišćena u koraku obnove). HPLC pokretne faze za POLAR-RP kolonu sastojale su se od 10 mmol/L amonijum acetata u 2 % acetonitrilu (pokretna faza A) i 10 mmol/L amonijum acetata u 90 % acetonitrilu (pokretna faza B) i za BioBasic AX kolonu 10 mmol/L amonijum acetata u 2 % acetonitrilu (pokretna faza C) i 1 % amonijum hidroksida u 2 % acetonitrila (pokretna faza D). HPLC gradijent za pumpu Y počeo je na 0% pokretne faze B i održavan je 2 min. U toku faze punjenja, pokretna faza je prošla kroz POLAR-RP i BioBasic AX kolonu, i prolek, nukleozid i interni standard su uhvaćeni na POLAR-RP koloni; dok su nukleotidi (mono-, di- i trifosfati) eluirani na BioBasic AX koloni i tu su uhvaćeni. U sledećem koraku, protok je promenjen od POLAR-RP kolone u MS i pokretna faza C je promenjena od pump X u BioBasic AX kolonu. Jedinjenja na POLAR-RP koloni su eluirana sa gradijentom od 0 % B do 100 % B za oko dva minuta i analizirana u pozitivnom i negativnom režimu upotrebom višestrukog reakcionog režima monitoringa (MRM). U poslednjem koraku protok iz BioBasic AX kolone je promenjen u MS i fosfati su eluirani sa oko 7 minuta gradijenta do 50 % D) i analizirani u pozitivnom ili negativnom režimu upotrebom MRM. U toku poslednjeg koraka obe kolone su obnovljene.

[0404] Koncentracija trifosfata za svako jedinjenje je zatim određivana poređenjem sa standardnim krivama. Standardne krive su pripremljene analizom standardnih uzoraka sa poznatim koncentracijama trifosfata. Standardi su prošli u iste matrice kao test uzorci. Zbog varijacija u nivoima fosforilacije u zavisnosti od davaoca hepatocita, interno referentno jedinjenje je potrebno u svakom prolaženju analize u cilju omogućavanja rangiranja rezultata iz različitih prolazaka međusobno.

[0405] U specifikaciji i patentnim zahtevima koji slede, osim ukoliko kontekst ne nalaže drugačije, reč ’sadrži’, i varijacije kao što su ’sadrži’ i ’koji sadrži’, biće shvaćeni da ukazuju na uključivanje naznačenog celog broja, koraka, grupe celih broje ili grupe koraka, ali ne isključenje bilo kog drugog celog broja, koraka, grupe celih brojeva ili grupe koraka.

Claims

Patentni zahtevi 1. Jedinjenje predstavljeno formulom I:

u kome: B je nukleobaza:

u kojoj R<7>i R<8>su oba H; R<1>je:

R<2>je H; R<14>je fenil koji je izborno supstituisan sa 1, 2 ili 3 R<22>; jedan od R<15>i R<15'>je H i drugi je C1-C3alkil; R<16>je C1-C8alkil; svaki R<22>je nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil, C1-C6haloalkil, fenil, hidroksiC1-C6alkil, C3-C6cikloalkil, C1-C6alkilkarbonil, C3-C6cikloalkilkarbonil, karboksiC1-C6alkil, okso, OR<20>, SR<20>, N(R<20>)2, CN, NO2, C(O)OR<20>, C(O)N(R<20>)2i NHC(O)R<20>, ili bilo koje dve R<22>grupe vezane za susedne atome ugljenika u prstenu se kombinuju tako da formiraju -O-R<23>-O-; svaki R<20>je nezavisno H, C1-C6alkil, C1-C6haloalkil, C3-C7cikloalkil, C1-C6hidroksialkil ili C3-C7cikloalkilC1-C3alkil; R<23>je -[C(R<33>)2]n-; R<24>je H; svaki R<33>je nezavisno izabran od H i C1-C6alkil; U je O; ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.
2. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što R<14>je fenil koji je izborno supstituisan sa jednim ili dva R<22>, pri čemu je svaki R<22>nezavisno izabran od halo, C1-C6alkil, C2-C6alkenil i OR<20>i R<20>je C1-C6alkil.
3. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1, naznačeno time što R<14>je fenil koji je supstituisan sa dva R<22>locirana na susednim atomima ugljenika i dva R<22>se kombinuju tako da formiraju -O-CH2-O-, na taj način formirajući delimičnu strukturu:
4. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 3, naznačeno time što jedan od R<15>i R<15’>je H i drugi je metil.
5. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačeno time što R<16>je metil, etil, propil ili izopropil, poželjno izopropil.
6. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 4, naznačeno time što R<16>je 2-etilbutil, 2-pentil, 2-butil, izobutil ili terc-pentil, poželjno 2-etilbutil.
7. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje je:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.
8. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje je:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.
9. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje je:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.
10. Jedinjenje prema patentnom zahtevu 1 koje je:

ili njegova farmaceutski prihvatljiva so i/ili solvat.
11. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, za upotrebu kao lek.
12. Jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, za upotrebu u lečenju ili profilaksi infekcije virusom hepatitisa C.
13. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10 zajedno sa farmaceutski prihvatljivim ađuvansom, razblaživačem ili nosačem.
14. Farmaceutska kompozicija koja sadrži jedinjenje prema bilo kom od patentnih zahteva 1 do 10, koja dodatno sadrži jedno ili više dodatnih drugih antivirusnih sredstava.