RS56417B1 - Glukopiranozil-supstituisani indol-urea derivati i njihova upotreba kao sglt inhibitora - Google Patents

Description

Opis

[0001] Ovaj pronalazak odnosi se na nova urea jedinjenja, na farmaceutske oblike koji sadrže ova jedinjenja, na jedinjenja za upotrebu u lečenju fizioloških poremećaja, i na intermedijere i postupke korisne u sintezi ovih jedinjenja .

[0002] Ovaj pronalazak pripada području lečenja dijabetesa i drugih bolesti i poremećaja povezanih sa hiperglikemijom. Dijabetes je grupa bolesti karakterističnih po visokom sadržaju glukoze u krvi. On pogađa oko 25 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama i sedmi je vodeći uzrok smrti u SAD prema 2011 Nacionalnom Dijabetes Listi Podataka (SAD Odeljenje za zdravlje i usluge, Centri za kontrolu bolesti i prtevenciju). Natrijum-kuplovani klukoza kotransporteri (SGLT-i) su jedni od transportera poznatih da su odgovorni za absorbciju ugljenih hidrata, kao što je glukoza. Još specifičnije, SGLT1 is respoje odgovoran za transport glukoze kroz četkastu ivičnu membranu tankog creva. Inhibicija SGLT1 može da rezultira u smanjenoj absorbciji glukoze u tankom crevu, tako obezbeđujući korisan pristup u lečenju dijabetesa.

[0003] U.S. Patentna prijava No. 2008/0139484 A1 prikazuje 1-(P-D-glikopiranozil)-3-substitusano heterociklično jedinjenje sa azotom koje ima SGLT1 i/ili SGLT2 inhibitorsku aktivnost koja su dalje prikazana kao korisna u prevenciji ili lečenju bolesti povezanih sa hiperglikemijom, kao što je dijabetes. Uz to U.S. Patent No. 7,851,617 prikazuje indol deriviate koji su SGLT inhibitori i koji su dalje prikazani kao korisni u lečenju i prevenciji dijabetesa i povezanih stanja.

[0004] Postoji potreba za alternativnim lekovima i tretmanima dijabetesa. Ovaj pronalazak obezbeđuje određene nove inhibitore SGLT1 koji mogu biti korisni u lečenju dijabetesa.

[0005] S tim u skladu, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Fomule I:

Ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so. Ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju, posebno za lečenje dijabetesa. Uz to, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 1. Uz to, ovaj pronalazak obezbeđuje jedinjenje Formule I ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju dijabetesa tipa 2. Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje jedinjenje Formule 1 ili njegovu farmaceutski prihvatljivu so za upotrebu u lečenju poremećene tolerancije glukoze - intolerancija na glukozu (IGT), poremećena glikemija našte (IGT) ili metabolički sindrom.

[0006] Ovaj pronalazak dalje obezbeđuje farmaceutski oblik koji sadrži jrdinjenje Formule I, ili njegovu frmaceutski prihvatljivu so, sa jednim od farmaceutski prihvatljivih nosača, razređivača, ili ekscipijenata.

Ovaj pronalazak takođe podrazumeva nove intermedijere i postupke za sintezu jedinjenja formule I.

[0007] Kao što se ovde upotrebljava, termini "lečenje" ili "lečiti" uključuje ograničavanje, usporavanje, zaustavljanje ili rehabilitaciju od progresije ili pojačavanja postojećih simptoma ili poremećaja.

[0008] Kao što se ovde upotrebljava, termin "pacijent" se odnosi na sisara, kao što je miš, gvinejsko prase, pacov, pas ili ljudsko biće. Podrazumeva se da je omiljeni pacijent čovek.

[0009] Kao što se ovde upotrebljava, termin "efikasna količina" se odnosi na količinu ili dozu jedinjenja u skladu sa pronalaskom, ili njegove farmaceutski prihvatljive soli koja, nakon pojedinačnog ili višestrukog davanja pacijentu, proizvodi željeni efakat kod pacijenta koji se dijagnoistikuje ili leči.

[0010] Jedna efikasna količina može se odrediti od strane dijagnostičara, kao što su osobe iz struke, upotrebom poznatih tehnika i praćenjem rezultata dobijenih pod sličnim uslovima. U određivanju efikasne doze, nekoliko faktora se uzima u obzir od strane dijagnostičara, uključujući, ali nije ograničavajuće, vrstu sisara, njegovu veličinu i starost, generalno zdravlje; specifičnu bolest ili poremećaj koji su u pitanju, koraken ugroženosti, ozbiljnost bolesti ili poremećaja, odgovor individualnog pacijenta, koje je posebno jedinjenje dato, način davanja, karakteristike bioraspoloživosti datog preparata, izabrani režim davanja, upotreba još nekog leka, i druge relevantne okolnosti.

[0011] Jedinjenja Formule I su generalno efikasna u velikom rasponu doza. N aprimer, dnevna doza je obično u opsegu od oko 0.01 do oko 30 mg/kg telesne težine. U pojedinim slučajevima doza koja je ispod donje navedene granice može biti sasvim adekvatna, dok u drugim slučajevima još veća doza od one gore navedene može se koristiti bez ikakvih štetnih sporednih efekata, tako da gore navedeni opseg doza nije naveden radi ograničavanja područja pronalaska na bilo koji način.

[0012] Jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom su formulisana pre svega kao farmaceutski oblici koji se mogu davati bilo kojim putem koji omogućava bioraspoloživost jedinjenja. Naj poželjnije, ovakvi oblici su za oralnu upotrebu. Takvi farmaceutski oblici i postupci za njihovo dobijanje su poznati ljudima iz struke. (Videti, npr., Remington: The Science and Practice of Pharmacy (D.B. Troy, Editor, 21st Edition., Lippincott, Williams & Wilkins, 2006).

[0013] U još jednom svom aspektu, jedinjenja u skladu sa ovim pronalaskom se daju u kombinaciji sa jednim ili više terapeutskih agenasa, kao što su antidijabetes agensi. Davanje u kombinaciji uključuje simultano ili razdvojeno davanje. Dodatno simultano davanje kombinacije može biti kao jedna kombinovana doza ili odvojene doze svakog terapeutskog agensa. Primeri antidijabetskih agenasa uključuju metformin; DPPIV inhibitor, kao što je sitagliptin ili linagliptin; sulfonilureu, kao što je glimepirid; tiazolidindion, kao što je pioglitazon; bazalni insulin, kao što je glargin; brzo delujući insulin, kao što je HUMALOG ili NOVOLOG; GLP-1 agonist, kao što je eksenatid ili liraglutid; jedan SGLT2 inhibitor, kao što je dapagliflozin ili empagliflozin; glukagon receptor antagonist, kao što je LY2409021; i tome slično.

[0014] Jedinjenja Formule I se dobijaju kao što je ilustrovano u postupcima pripreme, primerima i šemamam datim niže. Reagensi i početni materijal se lako mogu nabaviti od starne ljudi iz struke. Svi supstituenti, osim ako drugačije nije navedeno su kao što je prethodno definisano. Podrazumeva se da ove šeme, postupci i primeri nisu namenjeni ograničavanju ciljeva pronalaska na bilo koji način.

[0015] Primeri odvajanja uključuju tehnike selektivne kristalizacije ili hiralne hromatografije. (Videti, npr. J.Jacques, et al., "Enantiomers, Racemates, and Resolutions", John Wiley and Sons, Inc., 1981, and E.L. Eliel i S.H.Wilen," Stereochemistry of Organic Compounds", Wiley-Interscience, 1994). Ljudima iz struke bi trebalo da bude jasno da odvajanje i izolovanje, hromatografijom, hiralnom hromatografijom ili selektivnom kristalizacijom, individualnih diastereoizomera ili geometrijskih izomera Formule I ili individualnih diastereoizomera ili geometrijskih izomera intermedijera koji dovode do jedinjenja Formule I, može da se izvede u bilo kom zgodnom trenutku tokom sinteze.

[0016] Kako je ovde u upotrebi, "δ" se odnosi na milionite delove niže od tetrametilsilana; "min" se odnosi na minut ili minute, "h" se odnosi na sate; "THF" se odnosi na tetrahidrofuran; "EtOAc" se odnosi na etil acetat; "MeOH" se odnosi na metanol

ili metil alkohol; "EtOH" se odnosi na etanol ili etil alkohol; "TFA" se odnosi na trifluorosirćetnu kiselinu; "DPPA" se odnosi na difenilfosforil

azid; "HATU" se odnosi na O-(7-azabenzotriazol-1-il)-N,N,N’,N’tetrametil uronium heksafluorofosfat;

"CDI" se odnosi na 1,1’-carbonildiimidazol; "DDQ" se odnosi na 2,3-dihloro-5,6-diciano-1,4-benzohinon "Xphos" se odnosi na 2-dicikloheksilfosfino-2’,4’,6’-triizopropilbifenil; "MTBE" se odnosi na metil terc-butil eter; "HPLC" se odnosi to tečnu hromatografiju visoke performanse; "Ac" se odnosi na jedan acetil substituent sledeće strukture:

I termin "BOC" se odnosi na t-butiloksikarbonil zaštitnu grupu.

[0017] Farmaceutski prihvatljive soli i uobičajena metodologija za njihovo pripremanje su dobro poznati ljudima iz struke. Videti, npr., Gould, P.L., "Salt selection for basic drugs," International Journal of Pharmaceutics, 33: 201-217 (1986); Bastin et al. "Salt Selection and Optimization Procedures for Pharmaceutical New Chemical Entities," Organic Process Research and Development, 4: 427-435 (2000); and S.M. Berge, et al., "Pharmaceutical Salts," Journal of Pharmaceutical Sciences, Vol.66, No.1, January 1977. Pojedinac obučen za rad na sintezama će razumeti da su jedinjenja Formule I u obliku amina organske baze i da se lako mogu pretvoriti i izolovoti kao farmaceutski prihvatljive soli upotrebom tehnika i uslova dobro poznatih ljudima iz struke.

Šema 1

Preparat 1

4-metil indolin.

[0018]

Metod A

[0019] Sipati 4-metil -1H-indola (500 g; 1.0 ekv.; 3.811 mola) i sirćetne kiseline (2000 mL) u 20 L balon na sobnoj temperaturi. Ohladiti rastvor na 0 °C (unutrašnja temperatura) i zatim dodati natrijum cijanoborohidrida (359.2 g; 1.5 ekv.; 5.71 mola) u 5 jednakih porcija, ne dozvoljavajuči da reakcion temperatura premaši 10°C. KAda je dodavanje završeno, mešati reakcionu smešu na sobnoj temperaturi u trajanju od 2 sata. Ohladiti reakcionu smešu do 0 °C i dodati leda (5 Kg). Dodati prethodno ohlađen (5 °C) rastvor natrijum hidroksida (4M) veoma sporo kako bi se podesio pH reakcione smeše na 14. Ekstrahovati reakcionu smešu sa etil acetatom (2X10L). Spojiti organske slojeve i isprati sa vodom (1 X 10 L) i zasićenim slanim rastvorom (1 X 10 L). Sušiti preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (460 g, 90% prinos): maseni spektar (m/z): 134 (M+1).

Metod B

[0020] Sipati trifluorosirćetne kiseline (7.62 mola; 576.42 mL) u 2000 mL trogrli balon, opremljen sa termometrom, magnetnom mešalicom, dovodom azota i kapalicom. Smestiti balon u led/voda kupatilo i ohladiti smešu na 13 °C (unutrašnja temperatura). Dodati 4-metil -1H-indol (762.33 mmola; 94.25 mL; 100.00 g) u trajanju od 3 minuta ne dozvoljavajući da temperatura reakcione smeše pređe 25 °C. Mešati smešu oko 1 minut nakon što je obavljeno dodavanje, dozvoljavajući da temperatura reakcione smeše dostigne 20°C, zatim ukloniti balon iz ledenog kupatila i mešati još 10 minuta na 20 °C. Dodati trietil silan (876.68 mmola; 140.47 mL; 101.94 g) kap po kap u reakcionu smešu u trajanju od 41 minut, dozvoljavajući da temperatura poraste do 25 °C, zatim održavati temperaturu između 25 °C i 30 °C upotrebom hladnog vodenog kupatila po potrebi. Kada je dodavanje završeno, mešati reakcionu smešufor 80 minuta. Ohladiti reakcionu smešu do 10 °C i zatim izliti na mešavinu leda (1000 g) 5M hlorovodonične kiseline (800 ml) i MTBE (2000 ml) uz mešanje. Bitno je naglasiti da je važno naglo hlađenje bifaznog sistema kako bi se izbeglo formiranje nečistoća. Odvojiti vodenu fazu i ekstrahovati organsku sa hlorovodoničnom kiselinom (400 ml; 2 M), zatim hlorovodoničnom kiselinom (2 x 200 ml; 2 M). Spojiti vodene ekstrakte i ohladiti na ledenoj vodi. Dodati 50% tež/tež NaOH da ni se dobilo pH>10 održavajući temperaturu ispod 30 °C.

Ekstrahovati vodenu smešu sa MTBE (1000 ml, zatim 200 ml). Spojiti organske ekstrakte, sušiti preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (73 g; 68% prinos): maseni spektar (m/z): 134 (M+1).

Metod C

[0021] Dodati rastvor od 4-metil -1H-indola, (114.35 mmola; 15.00 g) u tetrahidrofuranu (75.00 mL) u rastvor od monohidrata p-toluensulfonske kiseline (137.22 mmola; 23.63 g) u vodi (75.00 mL) uz mešanje na sobnoj temperaturi. Dodati 5% platine na ugljenu (Johnson Matthey Type 103; 1.50 g) pod pokrovom od ugljen dioksida. Staviti smešu pod atmosferu vodonika (4.2 bar) i tresti na sobnoj temperaturi tokom noći. Razblažiti reakcionu smešu sa natrijum hidroksidom (2M vodeni rastvor; 148.65 mmola; 74.33 mL) i mešati sa MTBE (150.00 mL). Filtrirati smešu kroz diatomejsku zemlju i isprati podlogu sa MTBE (50 mL). Odvojiti filtrat i ekstrahovati vodeni deo sa MTBE (100 mL). Spojiti organske komponente, sušiti preko anhidrovanog magnezijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (14.80 g; 97.17% prinos): maseni spektar (m/z): 134 (M+1).

Preparat 2

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indolin-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetat [0022]

Metod A

[0023] Šema I, Korak A: Pokvasiti D-glukozu (180.2 mmol) sa vodom (25 mL) i zatim dodati 4-metil indolina, (180.2 mmola) u etanolu (200 mL). Obogatiti smešu sa azotom i zagrevati do refluksa u atmosferi azota preko noći. Zatim ohladiti do sobne temperature i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. U dobijeni ostatak, dodati dihlorometana (200 mL), N,N-dimetil aminopiridina (9.0 mmol), i piridina (2.5 mol). Ohladiti smešu u ledenom kupatilu i zatim dodati anhidrida sirćetne kiseline (1.1 mol) u kapima u trajanju od 30 minuta. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom, razblažiti ostatak sa etil acetatom (500 mL), i isprati smešu sa limunskom kiselinom (zasićeni vodeni rastvor; 50 mL) u vodi (500 mL). Isprati sa zasićenim slanim rastvorom (500 mL), sušiti preko natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Dodati etanol (500 mL) i mešati na 50 °C u trajanju od 10 minuta. Ohladiti smešu do sobne temperature i zatim u led/voda. Filtrirati dobijenu smešu i sušiti pod smanjenim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (32 g; 38.32% prinos): maseni spektar (m/z): 464.2

(M+1).

Metod B

[0024] Šema I, Korak A: Sipati u 20 L trogrli balon rastvor od 4-metil indolina (1000 g; 7.51mola) u etanol : voda (8000 ml: 1000 ml) i D-glukoze (1480g; 8.25 mola). Grejati smešu u trajanju od 6 sati na 80 °C. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom i rastvoriti ostatak u piridin:dihlorometan (8000ml: 8000ml). Dodati dimetil aminopiridin (91.79 g; 0.75 mola) i hladiti reakcionu smešu do 10°C (unutrašnja temperatura). Dodati sirćetni anhidrid (9000 ml) u kapima . Kada je dodavanje završeno, mešati reakcionu smešu još 1 sat na 45 °C i zatim mešati preko noći na sobnoj temperaturi. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom. Dodati etil acetat (20 L) i vodu (10 L) u ostatak. Odvojiti organski sloj i ekstrahovati vodeni sloj sa etil acetatom (2 X 10 L). Spojiti organske slojeve i isprati sa zasićenim rastvorom limunske kiseline (5 Kg) u vodi. Sušiti organski sloj preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Kristalizovati ostatak iz etanola kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (3205.5 g; 92.11% prinos): maseni spektar (m/z): 464.2 (M+1).

Metod C

[0025] Šema I, Korak A: Pokvasiti D-glukozu (517.30 mmola; 93.20 g) sa vodom (66 mL) i zatim dodati 4-metil indolinea, (65.62 g; 492.67 mmola) u etanolu (394 mL). Obogatiti smešu sa azotom i zagrevati do refluksa pod atmosferom azota preko noći. Zatim ohladiti do sobne temperature i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. U dobijeni ostatak, dodati

dihlorometana (394mL), trietil amina (2.82 mola; 393.72 mL), i N,N-dimetil - 4-piridinamina, (24.63 mmola; 3.01 g). Ohladiti smešu u ledenom kupatilu i zatim dodati anhidrida sirćetne kiseline (3.94 mola; 372.57 mL) u kapima tokom 30 minuta. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom, razblažiti ostatak sa etil acetatom (984 mL), i isprati smešu sa limunskom kiselinom (zasićeni vodeni rastvor; 50 mL) u vodi (200 mL). Odvojiti slojeve i ekstrahovati vodeni deo sa etil acetatom (600 mL zatim 300 mL). Spojiti organske faze, isprati sa zasićenim slanim rastvorom (600 mL), i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Dodati etanol (656 mL) i mešati na 50 °C u trajanju od 10 minuta. Ohladiti smešu do sobne temperature i zatim u led /voda. Filtrirati dobijeni smešu i sušiti pod smanjenim pritiskom kako bi s edobilo jedinjenje iz naslova (112.2 g;49.14% prinos): maseni spektar (m/z): 464.2 (M+1).

Preparat 3

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indol-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetat [0026]

Metod A

[0027] Šema I, Korak B: Sipati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indolin-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetat (60.4 mmol) u balon od 500 mL. Dodati 1,4 dioksana (250 mL) i ohladiti rastvor do 10 °C. Dodati DDQ (63.4 mmol) odjednom. Zagrejati smešu do sobne temperature i mešati 2 sata. Filtrirati reakcionu smešu i isprati čvrsti ostatak sa 1,4-dioksana (3X50 mL). Koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom i filtrirati kroz podlogu od silika gela (200g) ispirajući sa 10% EtOAc/dihlorometanom (300 mL). Isprati sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (2 X 200 mL) zatim sa vodom (200 mL). Sušiti preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirati, koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (27.5 g; 98.6% prinos): maseni spektar (m/z): 462.5 (M+1).

Metod B

[0028] Šema I, Korak B: Sipati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indolin-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetat (4200g; 9.08 mola) u balon od 20 L. Dodati 1,4 dioksana (42000 mL) i ohladiti rastvor do 10 °C. Dodati DDQ (2057g; 9.08mola) u 5 jednakih porcija održavajući temperaturu na 10 °C. Nakon što je dodavanje završeno, zagrejati smešu do sobne temperature i mešati u trajanju od 2 sata. Filtrirati reakcionu smešu i isprati čvrsti deo sa 1,4-dioksana (3 puta). Koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom i prečistiti ostatak hromatografijom na koloni uz eluiranje sa 0%-20% etil acetata u heksanu. Spojiti čiste frakcije u odvojenu šaržu materijala pripremljenog na sličan način počevši od 2500 g [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indolin-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetata i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Ratstvoriti ostatak u etil acetatu (50L) i isprati sa zasićenim rastvorom natrijum bikarbonata (2 X 20L) zatim vode (1 X 10L). Sušiti preko anhidrovanog natrijum sulfata, filtrirati, koncentrovati pod smanjenim pritiskom, i kristalisati iz etanola (10L) da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (4.632 Kg; 69% prinos): maseni spektar (m/z): 462.5 (M+1).

Metod C

[0029] Šema I, Korak B: Rastvoriti [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indolin-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetata (112.2 g; 242.08 mmola) u 1,4-dioksanu (1.68 L) na sobnoj temperaturi. Ohladiti smešu u led/voda kupatilu, zatim dodati 4,5-dihloro-3,6-diokso-cikloheksa-1,4-dien-1,2-dikarbonitrila (244.50 mmola; 55.50 g) u jednoj porciji održavajući temperaturu reakcione smeše ispod 15 °C. Kada je dodavanje završeno, mešati smešu još 5 minuta, zatim ukloniti iz ledenog kupatila i mešati još 5 minuta. Filtrirati smešu i isprati čvrsti deo sa 1,4-dioksanom (561.00 mL). Koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom, zatim dodati etanol (561.00 mL) u ostatak, i mešati na 40 °C 20 minuta. Ohladiti smešu u ledenoj vodi u trajanju od 15 minuta, filtrirati, i isprati dobijeni čvrsti ostatak sa ohlađenim etanolom (100 mL). Osušiti čvrsti ostatak pod smanjenim pritiskom da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (82.5 g; 73.9% prinos): maseni spektar (m/z): 462.0 (M+1).

Preparat 4

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-(4-hidroksibenzoil)-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0030]

[0031] Šema I, Korak C: U balon od 0.5L sa okruglim dnom i mešalicom, zasićen azotom, sipati redom: [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indol-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetata (29.5 mmol), dihlorometana (100 mL), i 4-bromobenzoil hlorida (30.9 mmol). Ohladiti smešu u ledenom kupatilu i dodati aluminijum trihlorida (88.4 mmol). Nakon mešanja, uz hlađenje u trajanju od 1.5 sati, izliti reakcionu smešu preko leda i razblažiti sa vodom (100 mL) i hloroformom (100 mL). Odvojiti organsku fazu i isprati vodenu sa hloroformom (100 mL). spojiti organske faze i isprati sa koncentrovanim natrijum bikarbonatnim rastvorom (200 mL) i zasićenim slanim rastvorom (200 mL). Sušiti preko natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati. Prečistiti pomoću fleš hromatografije preko silika gela (330g) uz eluiranje sa 5 - 25% EtOAc/hloroform da bi se dobilo jedinjenje iz naslova (7.9 g; 46.09% prinos): maseni spektar (m/z): 582.4 (M+1), 580.4 (M-H).

Preparat 5

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[4-(3-benziloksipropoksi)benzoil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0032]

[0033] Šema I, Korak D: U balon od 0.5L sa okruglim dnom i mešalicom, zasićen azotom, sipati redom: [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-(4-hidroksibenzoil)-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat (13.58 mmol), acetonitril (250 mL), i kalijum karbonat (67.92 mmol). U ovaj rastvor koji je promešan na sobnoj temperaturi, dodati dodati 3-bromopropoksimetil benzena (27.2 mmol) i zagrevati na 60 °C tokom 16 sati pod azotom. Razblažiti sa EtOAc (200 mL) i filtrirati. Koncentrovati filtrat i prečistiti pomoću fleš hromatografije (330g silica gel) uz eluiranje sa 2 - 40% EtOAc/hloroform. Koncentrovati proizvod koji sadrži frakcije kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (9.0 g.90.79%): maseni spektar (m/z): 730.4 (M+H).

Preparat 6

(2R,3R,4S,5S,6R)-2-[3-[[4-(3-benziloksipropoksi)fenil]-hidroksi-metil ]-4-metil -indol-1-il]-6-(hidroksimetil )tetrahidropiran-3,4,5-triol

[0034]

[0035] Šema I, Korak E: U balon od 0.5L sa okruglim dnom i mešalicom, zasićen azotom, sipati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[4-(3-benziloksipropoksi)benzoil]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat (12.33 mmol), THF (50 mL), i etanol (100 mL). Dodati natrijum tetrahidroborata (37.0 mmol) i mešati na sobnoj temperaturi 6 sati. Zakiseliti dodavanjem kap po kap 5N HCl zatim razblažiti sa vodom (200 mL) i dihlorometanom (200 mL). Odvojiti organski deo i isprati sa zasićenim slanim rastvorom (200 mL). Sušiti preko natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati da bi se dobilo jedinjenje iz naslova kao smeša dijastereoizomera dovoljne čistoće da se mogu koristiti bez dodatnog prečišćavanja u sledećem koraku (7.2 g sirove supstance) maseni spektar (m/z): 546.4 (M+1-18).

Preparat 7

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-benziloksipropoksi)fenil]metil ]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0036]

[0037] Šema I, Korak F: U balon od 0.5 L sa okruglim dnom pod atmosferom azota sipati (2R,3R,4S,5S,6R)-2-[3-[[4-(3-benziloksipropoksi)fenil]-hidroksi-metil ]-4-metil -indol-1-il]-6-(hidroksimetil )tetrahidropiran-3,4,5-triol (7.2 g. sirove supstance), zatim acetonitril (50 mL), i zatim dihlorometan (100 mL). Ohladiti smešu do 0 °C. Dodati trietil silana (63.87 mmol) praćeno sa dodavanjem kap po kap boron trifluorid eterata (51.10 mmol). Kada je dodavanje završeno, mešati reakcionu smešu u ledenom kupatilu u trajanju od 5 minuta zatim ugasiti sa dodavanjem kap po kap rastvora natrijum bikarbonatnog rastvora (20 mL). Razblažiti

sa vodom (200 mL) i EtOAc (500 mL). Odvojiti slojeve, oprati organsku fazu sa zasićenim slanim rastvorom (200 mL), i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Dodati piridina (50 mL), dihlorometana (50 mL) i N,N-dimetil aminopiridina (0.41 mmol). Ohladiti u ledenom kupatilu i dodati acetanhidrida (127.74 mmol). Zagrejati do sobne temperature i mešati 16 sati. Koncentrovati pod smanjenim pritiskom, zatim dodati EtOAc (500 mL). Isprati sa rastvorom limunske kiseline (200 mL), praćeno sa vodom (200 mL) i zasićenim slanim rastvorom (200 mL). Sušiti preko natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati. Prečistiti sa fleš hromatografijom ( 330g silika gel) uz eluiranje sa 5 -5 - 20% EtOAc/dihlorometana kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (7.5g, 82.03%): maseni spektar (m/z): 716.3 (M+1).

Preparat 8

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-hidroksipropoksi)fenil]metil ]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0038]

Šema II

Preparat 8

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-hidroksipropoksi)fenil]metil ]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0038]

[0039] Šema II, Korak A: U balon od 0.5 L sa ravnim dnom, sipati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-benziloksipropoksi)fenil]metil ]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (10.34 mmol) i etil acetata (80 mL). U ovaj rasrtvor dodati 5% Pd/C prethodno nakvašen sa etil acetatom (20 mL). Uz mešanje, pod vakuumom napuniti balon sa vodonikom (3X), zatim mešati pod vodonikom 16 sati. Filtrirati kroz diatomejsku zemlju i isprati sa etil acetatom (100 mL). Koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom kako bi s edobilo jedinjenje iz naslova dovoljne čistoće da se može koristiti u sledećem koraku bez dodatnog prečišćavanja (6.5g): maseni spektar (m/z): 626.4 (M+1).

Preparat 9

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[4-metil -3-[[4-(3-metil sulfoniloksipropoksi)fenil]metil ]indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0040]

[0041] Šema II, Korak B: U balon od 0.5 L sa okruglim dnom, dodati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-hidroksipropoksi)fenil]metil]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat (6.5g, sirov), dihlorometana (100 mL), i trietil amina (25.97 mmol). Ohladiti u ledenom kupatilu i dodati metansulfonil hlorid (12.47 mmol) u kapima u trajanju od 10 minuta. Zagrejati do sobne temperature i mešati u trajanju od 1 sat. Razblažiti sa dihlorometanom (100 mL) i isprati sa vodom (200 mL) i zasićenim slanim rastvorom (200 mL). Osušiti organsku fazu preko natrijum sulfata, filtrirati, i koncentrovati pod vakuumom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova, dovoljne čistoće da se može koristiti u sledećem koraku (7.2g): maseni spektar (m/z): 704.4 (M+1).

Preparat 10a

1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutil-urea

[0043] U balon sa okruglim dnom dodati terc-butil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-karboksilat hidrohlorida (1.38 mmol), 2-(izobutilkarbamoilamino)sirćetne kiseline (1.15 mmol), dimetil formamida (3.8 mL), trietil amina (1.72 mmol) i HATU (1.26 mmol). Mešati na sobnoj temperaturi u trajanju od 16 sati , zatim razblažiti sa vodom (50 mL) i etil acetatom (50 mL). Isprati organsku fazu sa koncentrovanim amonijum hloridom (50 mL) i zasićenim slanim rastvorom (50 mL). Osušiti organske faze preko natrijum sulfata, filtrirati i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Prečistiti intermedijer pomoću fleš hromatografije (40g silica gel punjenje) uz eluiranje sa 0 - 10% metanola u etil acetatu kako bi se dobio tert-butil 9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilat (0.38g, 0.93 mmol): MS (m/z): 411.2 (M+H).

[0044] U rastvor tert-butil 9-[2-(izobutilckarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilata (0.38g, 0.93 mmol) u 1,4-dioksanu (1.75 mL), dodati 4M HCl u 1,4-dioksanu (8.77 mmol). Mešati reakcionu smešu na sobnoj temperaturi u trajanju od 5 sati , zatim koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Prečistiti ostatak rastvaranjem u metanolu i propuštanjem kroz SCX (jono izmenjivačku) koloni. Isprati napunjenu kolonu sa metanolom (3X25 mL) zatim proterati kroz kolonu 2N amonijak u metanolu. Spojiti i koncentrovati amonijačne eluente kako bi se dobio prinos jedinjenja iz naslova (0.25g, 0.81 mmol): MS (m/z): 311.0 (M+H).

Preparat 10b

[0045] Alternativno dobijanje 1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutiluree.

Dobijanje benzil 2-(izobutilkarbamoilamino) acetata.

[0046]

[0047] Sipati 3-metil butanske kiseline (106.36 g), toluena (800 ml) i trietil amina (126.46 g) u trogrli balon (R1). Zagrevati R1 do 90 °C. Dodati rastvor DPPA (289.3g) u toluen (400 ml) polako (Pažnja: N2 se oslobađa). Mešati R1 na 90 °C u trajanju od 30-60 minuta, zatim ohladiti do20-30 °C. U drugom balon (R2) sipati benzil 2-aminoacetat hidrohlorida (200 g), trietil amina (150.54 g), i toluena (1000 ml) i mešati na 20-30 °C u trajanju od 1-2 sata. Dodati R1 smešu u R2 kap po kap polako sa kapalicom na 20-30 °C i mešati 1-2 sata. Polako dodati reakcionu smešu u vodu (2000 ml) uz snažno mešanje. Odvojiti organsku fazu i vodeni sloj ekstrahovati sa EtOAc (2 x 1000 ml). Spojiti organske slojeve i isprati sa 1 N hlorovodoničnom kiselinom (1000 ml), zatim 7% NaHCO3 aq (1000 ml), zatim sa vodom (1000 ml), zatim 15% zasićenim slanim rastvorom (1000 ml). Koncentrovati pod pod smanjenim pritiskom. Ostatak preliti sa heptanom (1000 ml) zatim filtrirati čvrsti ostatak. Osušiti kolač od filtriranja pod smanjenim pritiskom ispod 40 °C kako bi se dobio benzil 2-(izobutilkarbamoilamino)acetat (218 g; 98.1% čistoće; 81.5% prinos). Dobijanje 2-(izobutilkarbamoilamino)sirćetne kiseline.

[0048]

[0049] Sipati benzil 2-(izobutilkarbamoilamino)acetat (200 g; 98.1% čistoće), suv Pd/C (20 g; 10%w/w), i izopropil alkohol (2000 ml) u autoklav. Degasifikovati pod vakuumom i pročistiti sa vodonikom tri puta. Mešati na 60 °C pod 50-60 psi i H2u trajanju od 4 sata. Ohladiti smešu do 20-30 °C i filtrirati kroz diatomejsku zemlju i koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom na 45-50 °C do1-2 Zap. dodati acetonitrila (1000 ml) i koncentrovati pod smanjenim

pritiskom na 45-50 °C do 2-3 Zap. Ohladiti smešu do 5-10 C °C i filtrirati. Ohladiti kolač pod smanjenim pritiskom na 45-50 °C kako bi se dobilo 2-(izobutilkarbamoilamino)sirćetne kiseline (112 g; 95.2% čistoće; 82.5% prinos).

Dobijanje finalnog jedinjenja iz naslova.

[0050] U balon sa okruglim dnom dodati terc-butil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-karboksilat hidrohlorida (1.38 mmol), 2-(izobutilkarbamoilamino)sirćetne kiseline (1.15 mmol), dimetil formamida (3.8 mL), trietil amina (1.72 mmol) i HATU (1.26 mmol). Mešati na sobnoj temperaturi 16 sati, zatim razblažiti sa vodom (50 mL) i etil acetatom (50 mL). Oprati organsku fazu sa koncentrovanim amonijum hloridom (50 mL) i zasićenim slanim rastvorom (50 mL). Osušiti organsku fazu preko natrijum sulfata, filtrirati i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Intermedijer prečistiti fleš hromatografijom (40g silika gel punjenja) uz eluiranje sa sa 0 - 10% metanolom u etil acetatu do prinosa terc-butil 9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilata (0.38g, 0.93 mmol): MS (m/z): 411.2 (M+H).

[0051] U rastvor terc-butil 9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilata (0.38g, 0.93 mmol) u 1,4-dioksan (1.75 mL), dodati 4M HCl u 1,4-dioksanu (8.77 mmol). Mešati reakcionu smešu na sobnoj temperaturi 5 sati, zatim koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Ostatak prečistiti rastvaranjem u metanolu i napuniti SCX (jono izmenjivačku) kolonu. Isprati napunjenu kolonu sa metanolom (3X25 mL) zatim isprati kolonu sa 2N amonijakom u metanolu. Spojiti i koncentrovati amonijačne rastvore do prinosa finalnog jedinjenja iz naslova 1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutil-urea (0.25g, 0.81 mmol): MS (m/z): 311.0 (M+H).

Preparat 10c

Alternativno dobijanje 1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutil-uree Dobijanje O4-benzil O9-tert-butil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4,9-dikarboksilata.

[0052]

[0053] U 20 L temperaturno kontrolisani reaktor sipati terc-butil4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-karboksilat hidrohlorid (2.06 mola; 600.00 g) praćeno sa dihlorometanom (6.00 L), zatim je dodat trietil amin (4.33 mola; 604 mL). Podesiti temperaturu omotača reaktora (jacket) na 0 °C. Kada temperatura reakcione smeše dosegne 5 °C, dodati benzil hloroformata (2.10 mola; 311 mL) u trajanju od oko 20 minuta uz održavanje unutrašnje temperature ispod 20 °C. Kada je dodavanje završeno, zagrejati omotač reaktora do sobne temperature i mešati smeš preko noći. Sipati reakcionu smešu u vodu (4 L) i odvojiti smešu. Koncentrovati organsku fazu pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (838 g; podrazumevano 95.65% čistoće i 100% prinosa za potrebe računanja u sledećoj reakciji) maseni spektar (m/z): 411.2 (M+23).

Dobijanje benzil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilat hidrohlorida

[0054]

[0055] U 20 L temperaturno kontrolisanog reaktora sa omotačem (jacket) podešenim na 0 °C, dodati rastvor od 04-benzil O9-terc-butil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4,9-dikarboksilata (2.06 mola; 838.00 g; 95.65% čistoće) u 1,4-dioksanu (19.63 mola; 1.68 L). Kada temperatura rastvora je 5 °C, dodati hlorovodonika (4M u 1,4- dioksanu; 10.32 mola; 2.58 L) u toj meri da temperatura ne prelazi 20 °C. Kada se završi sa dodavanjem, zagrejati rastvor do sobne temperature i mešati mešati preko noći. Koncentrovati reakcionu smešu pod smanjenim pritiskom da bi se dobila gusta masa. Dodati MTBE (3.35 L) i mešati smešu u trajanju od 30 minuta na 40 °C. Ostaviti smešu da se ohladi do sobne temperature i filtrirati precipitat. Isprati precipitat sa MTBE (838 mL). Ostaviti precipitat da se osuši na filteru i zatim preneti u vakuum sušnicu na dodatno isušivanje kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (638 g; 95% prinos) maseni spektar (m/z): 289 [M (slobodna baza) 1].

Dobijanje benzil 9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilata.

[0056]

[0057] U 2-(izobutilkarbamoilamino)sirćetne kiseline (667.05 mmola; 116.20 g) u dihlorometanu (1.16 L) dodati 1,1’-karbonildiimidazolea (700.40 mmola; 113.57 g) u porcijama. Mešati smešu na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 sata. Označiti ovu smešu sa A. U posebnoj posudi pomešati benzil 4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-karboksilat hidrohlorid (700.40 mmola; 413.68 g), dihlorometan (581 mL) i trietil amin (1.33 mola; 186 mL). Mešati smešu. Ovu smešu označiti sa B. Sipati Smešu A u Smešu B u roku od 2 minuta. Mešati tako dobijenu smešu na sobnoj temperaturi. Nakon 3 sata, dodati vodu (1000 mL). Odvojiti organsku fazu i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Dodati etil acetata (581.00 mL) i mešati smešu u trajanju od 20 minuta na 40 °C, zatim ohladiti do sobne temperature i zatim u ledu u trajanju od 20 minuta. Filtrirati precipitat i dalje sušiti u vakuumskoj sušnici kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova. (137.1 g; 46.23% prinos), maseni spektar (m/z): 445.2 (M+1).

Nakon ostavljanja filtrata da odstoji, formira se precipitat. Filtrirati ovaj precipitat i sušiti dalje u vakuumskoj sušnici kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova. (9.30 g; 3.14% prinos).

Dobijanje finalnog jedinjenja iz naslova.

[0058] Suspendovati benzil 9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-2,9-diazaspiro[5.5]undekan-2-karboksilat (239.78 mmola; 106.60 g) u etanolu (852.80 mL) i cikloheksenu (1.20 mola; 121.90 mL), i dodati 5% paladijuma na ugljenu (24 g; 55.4 % sadržaj vlage). Grejati smešu do refluksa i mešati 45 minuta. Ohladiti smešu do sobne temperature, filtrirati kroz sloj diatomejske zemlje uz ispiranje čvrste supstance sa etanolom, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo finalno jedinjenje iz naslova, 1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutil-urea (79.2 g; 94% čistoće; 100% prinos) maseni spektar (m/z): 311.2 (M+1).

Primer 1a

1-izobutil-3-[2-[4-[3-[4-[[4-metil-1-[(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)tetrahidropiran-2-il]indol-3-il]metil]fenoksi]propil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il]-2-okso-etil ]urea

[0059]

[0060] Šema II, Korak C: U 0.25 L balon sa okruglim dnom dodati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[4-metil -3-[[4-(3-metil sulfoniloksipropoksi)fenil]metil ]indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat (7.2 g, sirov), 1-[2-(4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il)-2-okso-etil ]-3-izobutil-uree (12.28 mmol), acetonitrila (100 mL), i diizopropiletil aminea (40.92 mmol). Zagrevati na 80 °C 16 sati zatim koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Dodati metanola (50 mL) i natrijum metoksida (20.46 mmol, 30% rastvor u MeOH) i mešati na sobnoj temperaturi u trajanju od 1 sat. Ugasiti dodavanjem manjeg komada suvog leda. Koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Prečistiti pomoću fleš hromatografije reverzne faze (400 g C18 punjenje) uz eluiranje sa 5 - 80% vode (0.1% mravlja kiselina) u acetonitrilu (0.1% mravlja kiselina) u tri porcije. Koncentrovati pod smanjenim pritiskom do dobijanja jedinjenja iz naslova u obliku soli mravlje kiseline koja sadrži manje nečistoće. Rastvoriti so u 7N amonijaku u metanolu (20 mL) zatim koncentrovati kako bi se formirala slobodna baza. Prečistiti slobodnu bazu pomoću fleš hromatografije (330 g silika gel punjenje) uz eluiranje sa 5% 7N amonijakom u metanol/dihlorometan. Koncentrovati frakcije proizvoda pod smanjenim pritiskom do dobijanja jedinjenja iz naslova (1.75g, 22.81%): MS (m/z): 746.6 (M+H). H<1>NMR (400.31 MHz, CD3OD): δ 7.28 (d, J = 8.4 Hz, 1H), 7.03 (d, J = 8.4 Hz, 2H), 7.02 (s, 1H), 6.97 (t, J = 8.8 Hz, 1H), 6.69 (d, J = 7.2 Hz, 1H), 5.37 (d, J = 9.2 Hz, 1H), 4.15 (s, 2H), 3.95 (t, J = 6.0 Hz, 2H), 3.91 (d, J = 1.6 Hz, 2H), 3.87 - 3.80 (m, 2H), 3.65 (dd, J = 11.6, 5.6 Hz, 1H), 3.57 - 3.38 (m, 5H), 3.31 (bm, 2H), 2.90 (d, J = 6.8 Hz, 2H), 2.46 - 2.13 (m, 8H), 1.88 (pentet, J = 6.8 Hz, 2H), 1.68 (septet, J = 6.8 Hz, 1H), 1.61 - 1.28 (m, 8H), 0.86 (d, J = 6.8, 6H).

Šema III

Preparat 11

[(2R,3R,4S,5R,6R)- 3,4,5-triacetoksi-

6-[3-(4-benziloksibenzoil)-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0062] Šema III, Korak A: U 20 L temperaturno kontrolisani reaktor sipati: dihlorometana (7.00 L), [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-(4-metil indol-1-il)tetrahidropiran-2-il]metil acetata (1.52 mola; 700.00 g) i 4-benziloksibenzoil hlorid (1.67 mola; 411.63 g). Podesiti temperaturu omotača reaktora (jacket) na -30 °C, Ostaviti sadržaj reaktora da se ohladi i dodati kalaj tetrahlorida (1.97 mola; 513.74 g) tokom 30 minuta održavajući unutrašnju temperaturu između -5 i -10 °C. Kada je završeno sa dodavanjem mešati smešu 20 minuta na oko -9 °C. Izliti hladnu reakcionu smešu na 20 L usitnjenog leda. Odvojiti organski sloj i ekstrahovati vodenu fazu sa diholorometanom. Spojiti organske ekstrakte i koncentrovati pod smanjenim pritiskom do oko 2 L. Dodati 7 L MTBE i isprati sa hlorovodoničnom kiselinom (1M; 2X8L) zatim vodom (8L) zatim natrijum hidrogen karbonatom (zasićeni vodeni rastvor) zatim sa zasićenim slanim rastvorom. Sušiti preko MgSO4, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova, koje sadrži ~17% tež/tež MTBE (1377g; podrazumevano 74% čistoće i 100% prinosa za potrebe kalkulacije u sledećoj reakciji) maseni spektar (m/z): 672.2 (M+1).

Preparat 12

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-benziloksifenil)-hidroksi-metil]-4-metil -indol-1-yil]tetrahidropiran-2-yil]metil acetat

[0063]

[0064] Šema III, Korak B: U temperaturno kontrolisani sa mešalicom reaktor sipati cerijum (III) hlorid heptahidrat (4.55 mola; 1.12 kg) u etanolu (4.96 L) i mešati kako bi se dobio rastvor. Dodati [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-(4-benziloksibenzoil)-4-metil -indol-1-yil]tetrahidropiran-2-il]metil acetat (1.52 mola; 1.38 kg) i tetrahidrofuran (7.57 L). Ohladiti smešu do 2 °C i dodati natrijum tetrahidroborata (4.55 mola; 172.18 g) u porcijama tokom 3 sata održavajući unutrašnju temperaturu između 0 i 5 °C tokom dodavanja. Kada je dodavanje završeno, mešati smešu na 5 °C u trajanju od 1 sat. Dodati još natrijum tetrahidroborata (687.24 mmola; 26.00 g) i mešati smešu u trajanju od 30 minuta. Dodati ponovo natrijum tetrahidroborata (0.45 ekv; 687.24 mmola; 26.00 g) i mešati smešu preko noći. Izliti smešu na MTBE (5 L) andi vodu (10 L). Poalko dodati hlorovodonične kiseline (2 N) uz mešanje dok smeša ne postane blago kisela što se utvržuje merenjem sa pH papirom. Odvojiti organski sloj, isprati sa zasićenim slanim rastvorom, sušiti preko MgSO4, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje prihvatljive čistoće za upotrebu u sledećem koraku (1547 g; podrazumevano 66% čistoće i 100% prinosa za potrebe kalkulacije u sledećoj reakciji) maseni spektar (m/z): 656.4 (M+1-18).

Preparat 13

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-benziloksifenil)metil]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0065]

[0066] Šema III, Korak C: Ohladiti smešu od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-benziloksifenil)-hidroksimetil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (1.52 mola; 1.55 kg) u acetonitrilu (6.19 L) i dihlorometana (6.19 L) u slano/ledenom kupatilu dok unutrašnja temperatura ne dostigne -5 °C, zatim dodati trietil silana (3.79 mola; 607 mL) tokom 2 minuta. Dodati boron trifluorid eterata (3.79 mola; 479 mL) u kapima održavajući unutrašnju temperaturu ispod 5°C. Mešati smešu u ledenom kupatilu tokom 30 minuta. Pažljivo dodati smešu od NaHCO3 (zasićeni vodeni rastvor; 5 L) i vode (4 L). Odvojiti organsku fazu i isprati sa vodom zatim sa zasićenim slanim rastvorom i zatim sušiti preko MgSO4, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobila smeša od jedinjenja iz naslova sa jedinjenjima sa jednom ili više nedostajućih acetil grupa. Rastvoriti ostatak u dihlorometanu (1.86 L) i dodati anhidrovane sirćetne kiseline (7.58 mola; 716 mL) i N,N-dimetil-4-piridinamina, (75.78 mmola; 9.26 g). Zagrejati smešu do 40 °C i polako mešati kako bi se pomoglo rastvaranje i zatim mešati smešu u trajanju od 1 sat na sobnoj temperaturi. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom i ostatak ostaviti u MTBE (6 L) preko noći. Čvrsti deo sakupiti filtriranjem i sušiti u sušnici na 60 °C pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (692.8 g; 70% prinos) maseni spektar (m/z): 658.3 (M+1) i 680.2 (M+23).

Preparat 14

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-hidroksifenil)metil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0067]

[0068] Šema III, Korak D: U smešu od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-benziloksifenil)metil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (1.00 ekv; 1.05 mola; 692.80 g), metanola (85.59 mola; 3.46 L; 2.74 kg), i tetrahidrofurana (42.57 mola; 3.46 L; 3.07 kg) dodati amonijum formijat (5.27 mola; 332.10 g). Napuniti reakcionu posudu sa azotom i dodati 5% paladijuma na ugljenu (69.30 g; Johnson Matthey tip 87L, 57.8% sadržaja vlage) kao kašu u izopropil alkoholu. Grejati smešu na 38-42 °C 15 minuta (blago ključanje zapaženo). Ukloniti posudu za grejanje i mešati reakcionu smešu 15 minuta tokom hlađenje. Filtrirati smešu kroz diatomejsku zemlju i koncentrovati filtrat pod smanjenim pritiskom. Podeliti ostatak između etil acetata (7.5 L) i vode (1 L). odvojiti organski sloj i isprati ga sa zasićenim slanim rastvorom zatim sušiti preko MgSO4. Filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (594g; 99% prinos) maseni spektar (m/z): 568.2 (M+1) and 590.2 (M+23). Preparat 15

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-hloropropoksi)fenil]metil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0069]

[0070] Šema III, Korak E: U smešu od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[(4-hidroksifenil)metil ]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (150.64 mmola; 85.50 g) i acetonitrila (855.00 mL), dodati 1-bromo-3-hloro-propana, (180.76 mmola; 17.88 mL) i kalijum karbonata (301.27 mmola; 41.64 g). Staviti smešu pod azot i grejati na blagom refluksu 2 dana. Dalje dodati 1-bromo-3-hloro-propanea, (45.19 mmola;4.47 mL) i nastaviti sa zagrevanjem smeše preko noći. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom i podeliti ostatak između etil acetata i vode. Odvojiti organski sloj i isprati sa zasićenim slanim rastvorom, sušiti preko MgSO4, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova dovoljne čistoće za sledeći korak. (124.4 g; podrazumevano 78% čistoće i 100% prinos za potrebe kalkulacija u sledećoj reakciji) maseni spektar (m/z): 644.2/646.2 (M+1).

Preparat 16

[(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-[3-[9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-il]propoksi]fenil]metil]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetat

[0071]

[0072] Korak III, Korak F: U promešani rastvor od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-chloropropoksi)fenil] metil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (143.38 mmola; 118.40 g) u acetonitrilu (829 mL) dodati 1-[2-(3,8-diazaspiro[5.5]undekan-3-il)-2-oksoetil]-3-izobutil-uree (143.38 mmola; 47.35 g), kalijum karbonata (286.75 mmola; 39.63 g), i kalijum jodida (143.38 mmola; 23.80 g). Zagrevati smešu na refluksu pod azotom preko noći. Ohladiti reakcionu smešu do sobne temperature i dodati anhidrovane sirćetne kiseline (1.43 mola; 135.53 mL) i N,N-dimetil -4-piridinamina (14.34 mmola; 1.75 g). Mešati smešu 1 sat. Koncentrovati smešu pod smanjenim pritiskom i razdeliti ostatak između vode i EtOAc. Odvojiti organski sloj i isprati sa zasićenim slanim rastvorome, sušiti preko MgSO4, filtrirati, i koncentrovati pod smanjenim pritiskom. Ostatak kombinovati sa drugom šaržom dobijenom na sličan način počevši od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-(3-hloropropoksi)fenil]metil]-4-metil-indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (6.2 mmol). Prečistiti sa fleš hromatografijom na koloni silika gela (1.5 kg) uz eluiranje sa 99:1 EtOAc:trietil amin (1cv), EtOAc (3cv-a) i 190:10:1 EtOAc:MeOH:trietil amine (5cv-a) kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (68.2g; 49% prinos) maseni spektar (m/z): 918.6 (M+1).

Primer 1b

Alternativno dobijanje 1-izobutil-3-[2-[4-[3-[4-[[4-metil -1-[(2R,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-(hidroksimetil)tetrahidropiran-2-il]indol-3-il]metil]fenoksi]propil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-9-il]-2-okso-etil ]uree

[0073]

[[0074] Šema III, Korak G: Ohladiti smešu od [(2R,3R,4S,5R,6R)-3,4,5-triacetoksi-6-[3-[[4-[3-[9-[2-(izobutilkarbamoilamino)acetil]-4,9-diazaspiro[5.5]undekan-4-il]propoksi]fenil]metil]-4-metil -indol-1-il]tetrahidropiran-2-il]metil acetata (74.28 mmola; 68.20 g) i metanola (341.00 mL) u ledenom kupatilu. Dodati natrijum metoksida (111.43 mmola; 6.02 g). Mešati smešu 10 minut. Izliti smešu u vodu (3.5 L), zatim filtrirati smešu. Isprati čvrsti deo sa vodom, osušiti na sinterovanom levku i dalje sušiti u vakuumu na 60 °C kako bi se dobilo jedinjenje iz naslova (49.8 g, 89% prinos) maseni spektar (m/z): 750.6 (M+1).

Natrijum-zavisan glukoza transporter 1 (SGLT1) i SGLT2 testovi

[0075] cDNK dekodirajući humani SGLT1 (slc5a1, NM_000343) i mišji SGLT1 (slc5a1, NM_019810.4) su nabavljeni od Openbiosystems, Invitrogen i Openbiosystems, redom. cDNK je klonirana u pcDNK3.1+ za ekspresiju kod sisara i stabilno transfektovana u ćelije ovarijuma Kineskog hrčka (CHO)-K1, koristeći standardne procedure transfekcije. Jedan SGLT-ekspresivni pod-klon od svake prekomerno ekspresivne ćelijske linije je odabran bazirano na rezistenciji na neomicin (Geneticin, Invitrogen) i aktivnosti u 14C-α-metil -D-glukopiranozid (14C-AMG) testu preuzimanja (videti niže). Stabilnie SGLT-ekspresivne ćelije su održavane upotrebom standardnih tehnika ćelijske kulture.

[0076] SGLT aktivnost je merena kao natrijum-zavisno 14C-AMG preuzimanje u gore opisanim ćelijskim linijama kao što sledi. Stotinu mL medijuma kulture koji sadrži 30,000 ćelija je posejano u svaki otvor od 96-otvora BioCoat poly-D-lysine ploče (Becton Dickson) i gajen na 37 °C preko noći. Medijum kulture je uklonjen i ćelije su isprane dva puta sa 200 mL Reakcionog pufera (140 mM NaCl, 2 mM KCl, 1 mM CaCl2, MgCl2, i 14 mM N-2-hidroetil piperazin-N’-2-etanesulfonske kiseline (Hepes), pH 7.5). Višak pufera je uklonjen tapkanjem sa papirnim ubrusima. Trideset pet µL reakcionog pufera je dodato u svaki otvor. Pet mL 10% dimetil sufoksida (DMSO) Reakcionog pufera koji sadrži različite količine testiranog jedinjenja ili ih ne sadrži i služi kao kontrola, je sipano u svaki otvor. Reakcija je inicirana dodavanjem 10<14>C-AMG u Reakcioni pufer kako bi se dobila krajnja koncentracija od 4 µM. Ploča se inkubira na 37 °C u trajanju od 125 minuta. Reakcija se prekida uklanjanjem Reakcionog pufera aspiracijom i zatim ispira tri puta sa po 200 µL ledeno hladnog Reakcionog pufera. Manuelna aspiracija se primenjuje kako bi se obezbedilo kompletno uklanjanje Reakcionog pufera. Deset µL 0.1 N NaOH se doda u svaki otvor i zatim 100 µL Supermix scintilacionog koktela (PerkinElmer) se doda. Nakon mešanja, scintilacioni signal u ploči se meri u MicroBeta (PerkinElmer). Odgovor od deset doza se kalibriše u krivu prema četvoro parametarnom modelu uz upotrebu ActivityBase (ID Business Solution) kako bi se odredila inhibitorna koncentracija na polovini maksimalne inhibicije (IC50).

[0077] Jedinjenje iz primera 1 ovde je testirano pre svega kao što je gore opisano i pokazuje IC50 za humani SGLT1 od 35.26 14.1 nM (n=5) i IC50 za mišji SGLT1 od 14.96 10.4 nM (n=5). Ovi podaci pokazuju da jedinjenje iz primera 1 inhibira humani i mišji SGLT1 in vitro.

Glucoza umanjujući efekti u Oralnom testu na toleranciju glukoze (OGTT)

[0078] Testirano jedinjene je pretvoreno u oblik dodavanjem nosača od 1% hidroksietil celuloze, 0.25% Tween® 80 tež/antipena 0.05% u prethodno odmereno jedinjenje kako bi se dobio rastvor od 1mg/ml. Smeša je promešana pod ultrazvukom u trajanju od oko 1 minute. Dodata je šipka sa mešalicom i dobijena suspenzija je mešana kontinuirano tokom doziranja.

[0079] Dve odvojene grupe uzgajanih u istoj kući C57B1/6 miševa je korišćeno kako bi se pokazalo umanjenje glukoze tokom OGTT-a. Prva grupa miševa je primala jedan OGTT 18 sati nakon primanja jedinjenja, druga 8 sati nakon primanja jedinjenja. Prva grupa životinja je izmerena i telesne težine su korišćene kako bi se determinisale studijske grupe (n=5), u okviru radnog opsega od 26-30 g. Nakon grupisanja, miševima je oralno davano 10 ml/kg testiranog jedinjenja ili nosača u razmaku od trideset sekundi. Miševi su zatim razdeljeni, 18 i 8 sati OGTT, i miševi su gladovali preko noći tako što im je uklonjen pristup hrani do kasno posle podne pre dana za testiranje. Sledećeg jutra, 8 satni OGTT miš je meren i uzeta im je krv (via reza na repu) na glukozu. Studijske grupe (n=5) se determinisane upotrebom vrednosti glukoze nakon gladovanja, sa radnim vrednostima od 80-100 mg/dl. NAkon grupisanja mišu je oralno davano testirano jedinjenje, u razmaku od 30 sekundi. Ovakav miš zatim dobija OGTT 8 sati nakon davanja jedinjenja.

[0080] Osmog i osamnaestog sata nakon svakog tretmana sa jedinjenjem, uzima se osnovni uzorak krvi kako bi se izmerila glukoza (od prve životinje). Životinji se odmah zatim daje oralna doza od 50% dekstroze (Hospira®) od 3 g/kg. Uzorci krvi se uzimaju za merenje glukoze, u razmaku od tačno 30 sekundi, preko repne vene, tako da se krv sakuplja iz svake životinje na 20, 40, i 60 minuta nakon doze dekstroze.

Tabela 1. Glukoza smanjujući efekti u OGTT.

[0081] Kao što je prikazano u tabeli 1, jedinjenje iz primera 1 daje opadanje glukoznih ekskurzija kada se oralno daje doza od 50% dekstroze (Hospira®) normalno glikemijskom C57B1/6 mišu osam ili osamnaest sati nakon davanja. Primer 1 takođe pokazuje opadanje u oblasti podešene osnovne linije glukoze ispod krive (AUC) tokom oba OGTT-a. Uz to, primer 1 smanjuje prosečne maksimalne koncentracije glukoze u plazmi (Cmax) tokom OGTT-a dok se povećava prosečno vreme potrebno da glukoza dostigne svoju maksimalnu koncentraciju (Tmax).

Claims (7)

1. Patentni zahtevi 1. Jedinjenje formule:
2. ili njegova farmaceutski prihvatljiva so. 2. Jedinjenje u skladu sa zahtevom 1koje je :
3. 3. Jedinjenje ili so u skladu sa zahtevom 1 ili zahtevom 2 za upotrebu u lečenju.
4. 4. Jedinjenje ili so u skladu sa zahtevom 1 ili zahtevom 2 za upotrebu u lečenju dijabetesa.
5. 5. Jedinjenje ili so u skladu sa zahtevom 4 gde dijabetes je dijabetes tipa 1.
6. 6. Jedinjenje ili so za upotrebu u skladiu sa zahtevom 4 gde dijabetes je dijabetes tipa 2.
7. 7. Farmaceutski oblik koji sadrži jedinjenje ili so u skladu sa bilo kojim od zahteva 1 ili 2 sa jednim ili više farmaceutski prihvatljivih nosača, razblaživača ili ekscipijenata.